You are on page 1of 3

Savremena dostignuća uporedne psihijatrije

Međusobno interesovanje naroda za druge narode i onda kada su odvojeni velikim
geografskim rastojanjima, istorijskim razvojem, rasom, kulturnim nivoom i religijom
poraslo je u našem veku izvanredno, i neprestano dalje raste. Bilo je otud sasvim prirodno
da se i psihijatri u svetu, pre svega u zemljama koje su već dostigle relativno
zadovoljavajući stepen psihijatrijske nauke, okrenu drugim narodima i rasama sa željom
da ispitaju učestalost, forme i speifičnosti psihičkih poremećaja, kao i način lečenja u
udaljenim i zaostalim krajevima sveta, kao što su !frika, "ndija, "ndonezija, #užna
!merika itd. $vakva ispitivanja, koja su naročito intenzivno poslednjih trideset godina
obavljali istaknuti stručnjai iz !merike, %anade i &vrope '(itkover, )fajfer, *elgado i
drugi+ direktnim odlaskom u ove za psihijatre neupoznate krajeve sveta i ostajanjem u
njima nekoliko godina, bila su omogućena plodnim prethodnim naučnim ekspediijama
raznih grupa viđenih antropologa, etnologa i soiologa 'Mid, Malinovski, %ardiner,
,ohajm itd.+, koji su sa ovih putovanja doneli beloj rasi bogat i raznovrstan materijal.
-a početku svojih istraživanja uporedna ili transkulturalna psihijatrija postavila je sebi
nekoliko osnovnih pitanja, koja su istovremeno bili iljevi daljeg izučavanja ove mlade
psihijatrijske grane. $va su pitanja bila sledeća.
/+ utvrđivanje sličnosti i razlike kultura i njihov utiaj na pojavu bolesti tipa psihoza i
neuroza0
1+ ispitivanje sličnosti i razlike kultura međusobno i u vezi s tim vrednost i ispravnost
naših uobičajenih psihopatoloških pojmova, odnosno nozoloških klasifikaija bolesti u
nekoj tuđoj kulturnoj sredini0 i
2+ utvrđivanje odnosa kultura prema duševnim bolestima u njihovoj sredini, kao i način
lečenja ovih bolesti.
-a zanimljivo pitanje 3 postoje li u nekom kraju sveta duševne bolesti kojih nigde više
nema u drugim krajevima 3 odgovoreno je negativno. !ko ponegde i postoje izvesni
oblii akutnih stanja psihomotorne uzbuđenosti psihotičnog tipa sa eholalijom,
ehopraksijom i hipnoidnim stanjem, kao na primer u Malaji ili na #avi, ili tzv. amok3
psihoze sa homiidnim ili suiidalnim agresivnim reakijama 'u Malajskom arhipelagu+,
kvalitativno ova psihotična stanja nisu nova i nepoznata i u drugim sredinama.
$pšte je prihvaćeno da su neke kulture više opterećene opasnim psihičkim stresovima od
drugih i da je u njima, prirodno, predispoziija za nastajanje duševnih smetnji veća i
učestalija. $vo pravilo se prvenstveno odnosi na ona primitivna društva koja dolaze u sve
češći i bliži odnos sa belom ivilizaijom i koja preko ubrzane i često prenagljene
industrijalizaije teže da se što pre približe drugim, razvijenijim narodima u svetu. 4
ovim narodima, u znatnom su porastu neurotične reakije hipohondričnog i
hipohondrično3depresivnog tipa sa telesnim funkionalnim smetnjama, psihosomatske
bolesti, dok je broj izraženih psihoza klasičnog tipa uglavnom nepromenjen.
4 onim delovima zemlje u kojima narod živi relativno izolovan, u nepromenjenim
uslovima tradiionalnog reda, neurotične reakije su retke. 5amo, međutim, gde je
kulturni preobražaj u svome punom toku, gde su sukobi sa tradiijom sve žešći, a
otepljivanje od korena sve neminovnije, abnormalne reakije ličnosti i psihoreaktivne
smetnje u ponašanju sve su brojnije. 6umanut sadržaj psihotičnih bolesnika odgovara
njihovom odnosu prema utvrđenom pogledu na svet i magijskim predstavama o životu i
smrti. 6 tim u vezi zanimljivo je da na #avi, na primer, ima dosta fobičnih bolesnika koje
društvo ne smatra bolesnim, pa se shodno ovakvom stavu društva ni oni ne smatraju
bolesnim. $ni su čak uvučeni u neke obredne rituale, koji ne samo što im pomažu da se
održe relativno zdravi već se smatra da ove društvene funkije uspešno sprečavaju dalji
razvoj bolesti. $vo je "slamu, izgleda, bilo poznato još u 7" veku, kada su neki prinudni
neurotičari takođe dobijali značajne društvene funkije koje su ublažavale ili zaustavljale
dalji razvoj njihove bolesti.
8ini nam se da nešto slično pokušava da postigne antipsihijatrijski pokret psihijatara u
&ngleskoj i !merii, koji neke shizofrene bolesnike nastoji da predstavi kao žrtve
pogrešnog stava i odnosa društva prema njima, težeći da im omogući rehabilitaiju i
ponovno uključenje u društvo, istina sa revoluionarnom željom da se najpre ovo društvo
promeni.
%arakteristika primitivnih afričkih naroda je preovlađivanje tzv. difuznog tipa ličnosti,
dakle nedovoljno ili nikako individualizovanog, sraslog sa plemenom u kome živi, tesno
povezanog sa svojim živim i mrtvim članovima, još uvek u neposrednom kontaktu sa
prirodom i kosmosom, kao i kolektivnim predstavama plemena nasleđenih preko običaja
i rituala predaka. )ri svemu tome !frikana ostaje iznenađujuće otvoren sa svim
prednostima i manama jednog takvog stava. -#egova sredina je za njega istovremeno
patogena i terapeutska. 9rupa je ta koja objašnjava nastanak neke duševne bolesti prema
sistemu kolektivne magijske predstave, ali grupa je i ta koja uspešno leči ove bolesti
utvrđenim kolektivnim ritualima. -aravno, i u ovakvim sredinama, u dodiru sa višim
ivilizaijama, stav se menja, unekoliko i slike bolesti, mada vrlo postepeno i uz znatne
otpore sredine. $čevidno je da svaka adaptaija novome remeti dotadašnju homeostazu,
što neminovno stvara stres koji onda može da prouzrokuje bolest.
#užna !merika je posebno zanimljiva za etnologe i psihijatre zbog raznolikosti naroda i
rasa koji zajedno žive na ogromnom prostoru ovog kontinenta. :a razliku od drugih
primitivnih naroda, kod kojih je depresija relativno retka, ona je u zemljama #užne
!merike, osobito među "ndijanima česta, kombinovana sa strahom i hipohondrijom.
!lkoholizam i toksikomanije su u stalnom porastu.
;to se tiče lečenja duševnih poremećaja u pomenutim sredinama, ustanovljeno je da i
pored nesumnjivog i nezadrživog pomeranja načina objašnjenja duševnih bolesti, sa onog
magijsko3mističkog na ono zapadno3naučno, pa samim tim i pomeranja načina lečenja
ovih bolesti, još preovlađuju stari i oprobani, tradiijom uspostavljeni domorodački
načini grupnog ritualnog lečenja. 4 ovom lečenju, koje se služi i isprobanim travama,
postižu se uspesi. :bog ove činjenie moderni psihijatri, posebno u #užnoj !merii
')eru+, uspešno pokušavaju da uključe ove narodne lekare3sveštenike u moderan način
lečenja koristeći sve ono iz njihove prakse što se nesumnjivo pokazalo korisnim u
lečenju. 5ako je, na primer, u )eruu u toku ispitivanje jedne veće grupe paijenata sa
sličnim ili istim dijagnozama od kojih se jedna grupa leči na tradiionalan način uz
pomoć njihovih narodnih lekara, dok se druga grupa leči najmodernijim psihijatrijskim
sredstvima. %ako peruanski psihijatri malo podsmešljivo ističu, na kraju lečenja neće biti
previše iznenađenja ako preimućstvo bude na strani tradiije.
"z dosadašnjeg izlaganja mogli smo da razaberemo, najpre, da ustaljeni psihopatološki
pojmovi :apada, pre svega oni koje je #aspersova psihopatologija proglasila večnim,
moraju da pretrpe izmene. "sto tako postalo nam je jasno da je uporedna psihijatrija izašla
iz anegdotskog opisivanja egzotičnih formi psihoza drugih rasa i da je ušla u ozbiljnu
naučnu fazu istraživanja duševnih bolesti raznih naroda uslovljenih kulturnim stupnjem i
tradiijom ovih naroda. 5ako se na najbolji način ostvaruje dijalog između raznih naroda
i rasa, koji nas nepobitno uverava u jednu zajedničku, opšteljudsku osnovu u kojoj se
susreću i razumeju svi narodi u svetu. -a taj način raste i odgovornost bele rase prema
ostalim rasama da u proesu individuaije, koji je izgleda nezadrživ i u kome se možda
može sagledati neki evolutivno3spiralni smisao istorije, pažljivo odeli kukolj od pšenie,
sujeverje od stvarne tradiije i da na postepen i blag način uključi i ove zaostale narode i
rase u savremeni hod istorije.