You are on page 1of 19

Средња школа – Назив школе

Адреса и место школе
школска 2013./2014.

МАТУРСКИ РАД

Предмет: Географија

СТАРИ ВЛАХ И РАШКА

Професор:

Ученик:

................................................................................................................. Месец...................1...........................13 5.................................................2............ 3...........14 6......6 3.................................................................... Студеница...........................................................................9 3........... Област Старог Влаха.... Закључак..........18 2 .................................. Литература................................. Рашка област..Место...............................10 Манастир Милешева............................ 3........................................................17 7............3.......................................10 Златибор.......................................................12 4........... Привреда...............3 2.. Природне одлике......................... 2014..................................................... САДРЖАЈ: 1................................. Становништво......

на југоистоку са Рашком облашћу. Слика 1 – Положај Старог Влаха у Републици Србији. на истоку са Шумадијом. Стари Влах је административно распоређен у оквирима Златиборског и Моравичког округа. 3 . у сливу Моравице и Увца северно од Сјенице. општине које он заузима и подела на мање регије На западу се Стари Влах граничи са Босном. а на северу са Колубарском облашћу. на Југозападу са Херцеговином. Обухвата области северно од реке Лима и источно од Дрине.ОБЛАСТ СТАРОГ ВЛАХА Стари Влах је историјска и географска област на југозападу Србије.

Данас појам Санџак означава територије бившег Новопазарског санџака. Идући од Шумадије па на југозапад Стари Влах почиње јужно од Ужица и шири се до реке Лима и местимице га прелази. Чајетину. Препоље. Нову Варош. Доласком Турака. тачно одређени данашњим јужним границама општина Чајетине и Ивањице припадали су Смедеревском.Обухвата општине Прибој. Касније је Рашка подијељена на жупе. утиче на развитак индивидуалистичких осећања. а Немањиној држави су припојени тек око 1180-те године. а јужни Новопазарском санџаку. па се становништво бави углавном сточарством. Tу спадају Рашка област. Једна од најпознатијих је манастир Милешева код Пријепоља. Највише пада у очи издвојеност породица и кућа по искрченом земљишту. северни делови Старог Влаха. који је био једна од административних јединица Рашке. Читава ова област је богата културно-историјским знаменитостима. Друга је последица ове осамљености. као и делове општине Сјенице. Стари Влах је планинска регија. Најближи сусед је скоро увек на другом врху. Северни делови Старог Влаха (Златиборски и Моравички Стари Влах) налазили су се у поседу жупана Страцимира. Они одређују поделу Старог Влаха на Златиборски Стари Влах (обухвата Златибор). Отуда и води име – влах је био назив за сточара. На Старом Влаху се налазе масиви Златибора и Златара. и на овом простору их је било неколико. Ова усамљеност. на начин мишљења и рада. делови Старе Херцеговине код Пљевања и јужни Стари Влах (златарски и мањи делови златиборског). Моравички Стари Влах (обухвата слив Моравице) и Златарски Стари Влах (обухвата Златар). коју појачава јако испресецан рељеф. још потпунија зими (а зима је овде дужа него у Шумадији) и за време непогода. Шездесетих година XII века Стефан Немања оснива српску државу Рашку која је обухватала Рашку област и јужне делове Старог Влаха (Прибој и Препоље – Златарски Стари Влах). Ариље и Ивањицу. Тада се први пут помиње Стари Влах. Ужице. Област је богата водом. У регији се развија сеоски туризам. на образовање јаких индивидуалитета . велики физички напор на који су Старовласи приморани да би задовољили свакодневне потребе: кад год иду по воду 4 . Стари Влах обухвата и Сјеницу и Равну Сјеницу или Пештер и на север се шири до Сарајева или до планине Романије.

Куће су велике. морају се непрекидно пети и силазити. Они често на отмен начин исказују своја осећања и жеље. Њихова морална осећања су каткад врло деликатна. Около су вајати за сваког ожењеног члана задруге. да надгледају стоку итд. Они су врло плодни. витки и јако мускулозни. Људи су мршави.com.1 Иако више не живе у племенским заједницама. богате испашама. лице каткад поцрнело од дима у кућама недовољно проветреним.Старовлашани се иначе одликују неким нарочитим психичким цртама. с познатим црвенилом људи које шиба ветар и непогода. у коју се гомилама исељавају. који после дужег или краћег задржавања иду у Шумадију. 1 www. Али то није једини узрок миграционим струјама.или намирнице. често имају нарочите трпезарије. Главна се јела готове од јагњетине. Кујна се одликује нарочитим јелима. Имају много финоће и умешности. ипак имају још много великих задруга. маслом и сиром. у 1725. јелима спремљеним вешто. ћилими и дрворези остављају знатан уметнички утисак. Духовити људи нису ретки. које полазе из Старог Влаха према Шумадији. непознатим у другим крајевима Полуострва.google. Каквог су порекла Старовласи? Неке породице су ту од старине. Углавном Старовласи показују велику моралну енергију и драгоцене интелектуалне способности. из Црне Горе и Херцеговине. многобројне породице су јако разгранате и њихови изданци до ниске Шумадије. У њихову оделу превлађује црна боја. етапе су за многобројне исељенике из црногорских Брда. И поред неке укочености облика женска ношња. Нарочите психичке особине . 5 . нарочито са млеком. њихови пеленгири су врло карактеристични. Живе уопште просто. Ове високе површи. образују братства као у Црној Гори.2014. Црте су им врло изразите. Датум приступања 27. Даље су печене коже. У осталом Шумадинцима их приближавају њихови обичаји. али не без неке патријархалне угодности. Физичке последице тога осећају се. али је већина становништва дошла из негдашњег новопазарског санџака. живине и сувог меса.04. предања и њихова јака национална свест.

РАШКА ОБЛАСТ Рашка област представља територију са неоспорним континуитетом српског историјског и етничког простора на којој је формирано српско средњевековно државотворно и културно језгро. губити се у описивањима. Ово му лукавство служи. Пештерска висораван и Полимље су били енбрион те државе настале на граници некадашњег Источног и Западног Римског царства. Они певају монотоне и развучене песме. али не улазе увек у појединости и не предвиђају последице. године ова средишња српска земља је називана Рашком. не разумети оно што му се не допада. Најдаровитији се. знају удубити у питања и способни су за велика психолошка проматрања. У згодној прилици зна употребити пословице и шале. бар по нашем данашњем схватању. чак с једног брда на друго. често безначајне. често запушивши једно ухо. Још дуго после ослобођења Србије Старовласи су бежали у шуму и одметали се у хајдуке због неправде. Старовласи лако схватају оно што је битно у неком питању. заплести питања. Изгледа да у старовлашкој области има више импулсивних и занесених темперамената него у многим другим динарским крајевима и да су услед тога чешћихајдучки типови. Понекад уз њихово лукавство иде дубока мудрост. међутим. 6 . Долине река Рашке и Студенице. У турско доба се Стари Влах сматрао као права хајдучка област. којих уосталом нестаје из дана у дан. Милош Обреновић је имао ове особине у највишем ступњу. Према которском документу из 1186. Старовлашани се дозивају и разговарају на даљини. како за задовољство тако и за корист. често изналазачко у коме има кадшто лукавства.На први поглед пада у очи нека спорост у говору и у покретима. истину говорећи. И поред спорости он уопште говори чешће али и боље него Шумадинац. Старовлах је живог духа.

а Рашани за Србе. па и шири простор. Рашка област се простире на 10 општина (без малог дела општине Рудо) са 788 насељена места.418 становника. Дубровник. све до краја XIX века. И касније.929 km2 и на њој је по последњим спроведеним пописима у Србији и у Црној Гори живело 379. Котор. Немачка. Угарска) прихваћено је име Rasciae (Рашка). Regnum Rasciae (Краљевина Рашка). Рашка је било име за ову област. 7 . Према садашњој административно територијалној организацији Републике Србије и Републике Црне Горе. Италија. што је био синоним за Србију.У западним изворима (Венеција. Ватикан. Захваћена територија је површине 7.

овај простор је у европској литератури био познат под именом „Рашка“ или „Стара Рашка“. у југозападној Србији Рашка Област или Рашка (као цела pегија) је географска област у југозападној Србији која је име добила по истоименој реци. 2011. Географија за II разред гимназије.2 У ширем смислу. 8 . Све до почетка двадесетог века.. 2 Група аутора. појам Рашке се односи на слив средњег Ибра и сливове његових левих притока Рашке и Студенице. а умногоме и касније. Завод за уџбенике Београд. које је у средњем веку припадало Рашкој држави.Слика 2 – Рашка област у ужем смислу. Касније се за део ове регије усталио и назив Санџак. појам Рашке се односи на цело подручје југозападне Србије. У ужем смислу.

столовао је велики жупан Стефан Немања.Један део некадашње Рашке државе на територији Србије (без Црне Горе) је познат као Рашка област. Рашка (у ужем смислу) се налазила у склопу Новопазарског санџака. 9 . где му се и родио најмлађи син Растко (Свети Сава). век). За време Османског царства. У Расу. на чијим темељима данас лежи Нови Пазар. у југозападној Србији На простору Рашке области се зачела српска државна идеја и настала прва српска државна организација под кнезом Властимиром (9. српској престоници. Слика 3 – Рашка област у ширем смислу. за чију територију се данас користи назив Санџак. Други део историјске Рашке је у саставу Црне Горе.

У крашким теренима Старовлашко-рашке висије јављају се бројне пећине. Сјеничка котлина спада у ред најхладнијијх крајева у целој бившој Југославији.планинска. године и са формирањем два српска државотворна језгра – у Шумадији и у Старој Црној Гори. за чију територију се данас користи назив Санџак. у 1945. Клима ове регије је умерено континентална. Старовлашко-рашка висија је рашчлањена кањонским долинама и клисурама. Рашка (у ужем смислу) се налазила у склопу Новопазарског санџака.org. због вододрживе подлоге.3 ПРИРОДНЕ ОДЛИКЕ У геолошком саставу Старог Влаха и Рашке учествују стене различитог порекла и састава. Има их на Тари. Најзаступљенији су вододрживи шкриљци палеозојске старости. У котлинама влада нешто блажа. Осим Рашке. Географски гледано. Са почетком српске националне револуције 1804. Настаје спуштањем. 3 www. нагомилавањем и дужим задржавањем хладног ваздуха у котлини. жупна клима. Са висоравни се дижу бројне планине.2014.495 метара налази се језеро Небеска суза.За време Османског царства. Падавине нису обилне али ова регија је богата изворима и воденим токовима. Пештерској висоравни.04. на надморској висини од 1. Одликује се појавом температурне инверзије зими. а Рашка област (у ужем смислу) је део те територије. ако не и већи значај као и пре два века. Познатије су: Усачка.wikipedia. на месту званом Округлица. Ледена Степица и Хаџи-Проданова пећина. Санџак се састоји још и од јужних делова Старог Влаха и делова Старе Херцеговине (Пљевља). У новим геополитичким околностима Рашка област има исти. 10 . Рашка (у ужем смислу) је део Санџака. Данашњи Санџак обухвата део подручја бившег Новопазарског санџака. Датум приступања 29. крашким пољима и увалама. Стара Рашка добила је важну улогу пре свега у повезивању Србије и Црне Горе. Изнад пута за Голију. а заступљене су и вулканске и језерске стене. Велико распрострањење имају и мезозојски кречњаци.

Чемерно. задужбина Стефана Немање.Котлине су Новопазарска и Сјеничка а области: Стари Влах. Радочело. Голија. ЗЛАТИБОР Златибор је планина која се простире на површини од око 1000 км². Рашка и Драгачево. Скоро читаво златиборско тло чине серпентинити а југоисточни делови Златибора обилују великим количинама тријаског кречњака.600 метара се налази извориште Црне реке која се спаја са Студенцом и оне граде Студеницу која код Девитја прима и Брусничку реку. а широка и до 15 км. Златибор. зове Студеница. Даље у раду даћемо опис неких од природних одлика које смо навели. Планине су Тара. Највиши врх је Торник (1496 м). Јадовник. који се као и ова река. Налази се на севером делу области Стари Влах.6 км а њен слив има површину од 582 км2. а посебно у зимском периоду. Старовлашко – рашке планине и висоравни представљају основну целину Динарида. Рогозна. Златар. 11 . дугачка је 30 км. То су простране висоравни испресецане речним долинама са којих се дижу планине. На платоу изнад ове кристално чисте и хладне реке изграђен је манастир. Јавор и Јелица. Познат је као туристичка дестинација коју туристи посећују у летњем. Дуга је 57. Висораван је . Иначе је највеће језеро у моравичком крају и својеврстан је куриозитет.Настало је средином осме деценије прошлог века после једног великог земљотреса у Румунији. Улива се у Ибар код Ушћа као његова лева притока. Гиљева. На Одвраћеници на надморској висини од преко 1. СТУДЕНИЦА Студеница скупља воду источног дела Голије. а такође је познат и као климатско лечилиште. Пружа се правцем северозапад-југоисток.Пештерска висораван.

Падавине на Златибору варирају од места до места.4 Природних језера на Златибору нема. на Златибору постоји 98 пећина и 44 јаме. Датум приступања 03.5°С.2014. Највише падавина се излучује у мају и октобру.05. Просечни број сунчаних сати годишње је око 2000. док је најсувљи месец март. Најздравије (и најхладније) су Хајдучка чесма. Просечна дневна температура на Златибору износи око 18° С. укопана у земљу и пуна чисте изворске воде. од којих су неке најбоље у Србији. Златибор обилује магнезитом. Укупно. Кише падају преко целе године. Златиборска клима је повољна за лечење бронхијалне астме и других алергијских обољења. 4 www. На доста места на Златибору се налазе шупља стабла. Ови извори се зову стублине. Најчешћи и најбржи ветрови на Златибору су они који долазе са југозапада и североистока. а у Чајетини. Зауглине под Чиготом.org. Налази се на шестом километру од Пријепољана реци Милешевци. а снег пада од октобра до маја и задржава се у просеку око сто дана. има и доста минералних извора. Вода са златиборских минералних извора је лековита за очна и кожна обољења. најчешће букова. Семегњеву и Шљивовици пронађен је и хром. Средња годишња температура на Златибору износи око 7. Најхладнији месец је јануар а најтоплији је август.wikipedia. Поред стублине се најчешће налазе два камена која служе за ослонац док се пије. у 2130. а може и да се пије. Летње падавине су у облику јаких пљускова пропраћених грмљавином и изазивају ерозију. Златибор је чувен по пијаћим водама. 12 . Јованова вода у Алином Потоку. На њиховом дну се налази ситно камење које филтрира воду. Вештачко језеро саграђено је за туристичке потребе. град у топлијим периодима (од маја до септембра). али се често догађа да падне и изван овог преиода. МАНАСТИР МИЛЕШЕВА Манастир Милешева је српски средњовековни манастир. мада не би требало у великим количинама.У тим деловима постоји доста река понорница и пећина.

када и настаје такозвани „пластични стил“ који се одликује монументалношћу. избегава декоративност и нагиње формама класичне антике.Рашки по стилу. положио је мошти свог стрица светог Саве. године приликом освајања пренели на Врачар (Београд) и спалили. У манастирској цркви се 1377. у покушају да сломе српски дух. подигао га је краљ Стефан Владислав (1234— 1243) у првој половиниXIII века као своју задужбину. године за краља Србљем и приморјем крунисан је Твртко I Котроманић. године. а у њој је и сам сахрањен. Њих су Турци 1594. У припрати. ПРИВРЕДА 13 . сестрић Цара Душана. коју је краљ Владислав доградио 1235. Слика 4 – Манастир Милешева Манастир је настао у време Латинског царства.

Код Сјенице је рудник угља Ставаљ. У планинском подручју гаје се кромпир. Ратарство и сточарство су главне гране привреде. Новопазарска бања. Голије и других. Прибојска бања и Прилички кисељак све више привлаче пажњу. Земљорадња је слабије развијена. метало-прерађивачка и дрвна индустрија. Искоришћавање хидроенергетског потенцијала је у замаху. Рудно благо није довољно проучено. У Старом Влаху и Рашкој се налази и неколико бања. пасуљ и др. Дрво се користи за огрев и индустријску прераду. Познате су сјеничке овце и сјенички сир. У Прибоју је развијена индустрија моторних возила. Рациновска бања. Недалеко од Ивањице је рудник антимона. Од индустрије развијена је текстилна. Шуме представљају велико богатство овог краја.Старовлашко-рашка висија спада у ред недовољно развијених у Србији. У долини Голијске Моравице и Ариља гаје се разне врсте воћа. У речним долинама и котлинама гаје се пшеница и кукуруз али су приноси мали. 14 . Таре. Познат је ивањички кромпир. Саобраћајна повезаност ове регије са другим деловима Србије и Црне Горе је побољшана после изградње пруге Београд-Бар и аутопута Београд-Петровац на Мору. Сточарство се базира на пространим ливадама и пашњацима Златибора. Млеко. млечни производи и вуна су познате сировине за прехрамбену и текстилну индустрију. У околини Бајине Баште гаји се квалитетан дуван.

Златибор је најгушће насељен због насеља Чајетина. Највише је пољопривредног становништва. 15 . али су они на њега јако утицали. На планинама густина насељености је око 20ст/км². Млади се масовно исељавају.Слика 5 – Предео СТАНОВНИШТВО Динарски тип заузима не само целу динарску област већ и суседне земље по којима се распростро миграцијама. Мала је и густина насељености. У прошлости је ово била успутна станица миграната из Црне Горе и Херцеговине у правцу плоднијих крајева Србије. Несшто је боље стање у речним долинама и котлинама. Овај тип превлађује у моравској Србији. Ере су уопште најтипскији претставници динарских особина и патријархалног живота. а затим муслимани. Палисад и Рибница. Старовлашко-рашка висија је насељена од давнина. У Шумадији и у доњој Босни Ерама називају становнике највиших динарских области. Њему одговара психички тип који се срета у многим динарским областима. нарочито у Старом Влаху. Динарски су досељеници ушли у старо косовско-метохиjско становништво не изменивши његове психичке особине. тешко му је одредити место. Како ово становништво има особина и централног и динарског типа. дао јој је значај који има и још отсудно утиче на њен развитак. где је густина насељености достигла и 100ст/км². Најбројнији становници су Срби. док је природни прираштај веома мален. Међу становништвом највисше је старијих генерација. То је један од разлога сталног исељавања. Наталитет је овде висок. Образовни ниво и запосленост становништва не задовољавају. Ово име не припада ни становништву ни крају са одређеним границама. Мање је Турака и Рома.

али је то било међу људима истог психичког варијетета. Штавише. Код њега се констатују једино премештања из једног планинског предела у други. Изгледа. вера и млико. Говор добија тако спорост. акцентуација је продужена и спора. 16 . премда и звучније. Ере су се исељавале у свима правцима: у Шумадију. Све Ере говоре јекавским или ијекавским дијалектом српскохрватског језика (млијеко и вјера наместо млеко. да се он слаже са једном од ерских психичких црта. у јадранску област. Ере су често примиле особине. Многе речи постају дуге. обичаје и навике становништва међу које су се доселиле. миграција. Мултиетничност. То је дијалекат већине народних песама и српског фолклора уопште. вира осталих српско-хрватских дијалеката: екавског и икавског).Супротно другом динарском становништву. ово брђанско становништво није било прожето другим миграционим струјама. Рашка област је регион који се карактерише хетерогеним етничким саставом становништва. У овим земљама у које су се досељавали. социо-економских и посебно политичких фактора. која не одговара активној и радној средини. Послератну трансформацију етничког састава становништва Рашке области прати пре свега тренд смањивања најбројније етничке групе на овом простору – Срба на рачун пораста муслиманског становништва. мултиконфесионалност и мултикултуралност последица је не само њеног географског положаја већ и различитог демографског развитка. у крајеве панонског типа и чак у пределе централнога типа.

Муслимани (6. као и крајева у којем су знатније измешани. Дисперзивним просторним размештајем карактеришу се пре свега Срби. Поред њих.2% Бошњаци и са 39. Срби представљају просторно најраспрострањенију етничку заједницу.0%).3% територије источног дела Рашке области. најзначајније етничке групе у Рашкој области чине Црногорци (7. висок степен етничке хомогености имају Бошњаци који су концетрисани на 29. која већински доминира на 65.Промена броја становника у оквиру етнодемографских система Рашке области.7% геопростора Рашке области.418 становника.8%). у периоду од 1948. Од тога су већински народи са 45. етнички Албанци (0.3%) и други.Графикон 1 . године Према последњем попису у Рашкој области живи 379. до 2002/3.1% Срби. Савремени географски распоред етничких заједница у Рашкој области одликује се областима у којима поједине етничке групе имају већинску доминацију. Супротно њима. 17 .

па се становништво бави углавном сточарством. Рашка област је простор са најсложенијом етно-демографском структуром и њeним развојем у прошлости и данас. Један део некадашње Рашке државе на територији Србије (без Црне Горе) је познат као Рашка област. Област је богата водом. Рашка област је сложен и значајан простор са историјског. социјалних и културних промена у Рашкој области. 18 . На основу свеукупних политичких. географског игеополитичког становишта. често безначајне. То је територија која у јединствену целину повезује главне делове српског етничког простора: Србију и Црну Гору. економских. али и РепубликуСрпску са Косовом и Метохијом. Они одређују поделу Старог Влаха на Златиборски Стари Влах (обухвата Златибор). Отуда и води име – влах је био назив за сточара. Још дуго после ослобођења Србије Старовласи су бежали у шуму и одметали се у хајдуке због неправде. У регији се развија сеоски туризам. бар по нашем данашњем схватању. Моравички Стари Влах (обухвата слив Моравице) и Златарски Стари Влах (обухвата Златар).ЗАКЉУЧАК Стари Влах је планинска регија. Други део историјске Рашке је у саставу Црне Горе. током прошлог и почетком овог века извршена је значајна трансформација демографских појава и процеса који су определили савремену етничку композицију њеног становништва. У турско доба се Стари Влах сматрао као права хајдучка област. На Старом Влаху се налазе масиви Златибора и Златара.

org. Завод за уџбенике Београд. www. Група аутора. Географија за II разред гимназије. www.com.google. 2. 19 .ЛИТЕРАТУРА: 1. 2011.wikipedia.. Коришћење Интернета: 1. 2.