You are on page 1of 22

Smer: Inženjerski menadžment

Predmet: IKT
Seminarski rad
(tema)
PRIKUPLJANJE PODATAKA O ULOZI
INOR!A"IONI# TE#NOLO$IJA U %O&ENJU
KONKRETNO$ 'IZNISA
Pr()es(r: St*dent:
Dr Alempije Veljović Stevanović Marina 21/2009
UNIVERSITY OF KRAGUJEVAC
TECHNICAL FACULTY - ČAČAK
УНИВЕРЗИТЕТ У КРАУ!ЕВ"У
ТЕ#НИ$КИ %АКУ&ТЕТ-$А$АК
SADR+AJ
SADRŽAJ........................................................................................................... 2
UVOD................................................................................................................ 3
1.DEFINISANJE POJMOVA.................................................................................. 4
2.UTICAJ IT NA POJEDINE DELOVE ORGANIZACIJE.............................................5
3.PROMENA ORGANIZACIONIH OSOBINA POD UTICAJEM IT..............................8
4.NOVE ORGANIZACIONE STRUKTURE I NOVI MODELI ORGANIZACIONOG
DIZAJNA............................................................................................................
5.PO!TA SRBIJE.............................................................................................. 15
5.1 S"#$%& '& ()(*+,(-# ./012-#................................................................15
5.2 S"#$%& '& ,1+$+ ) -/,#3)-&4)5+............................................................16
5.3 S"#$%& '& .1/5+-*/7&35+ ) .1/81&,)1&35+...............................................16
5.4 S"#$%& '& /01$&7&35+ /.1+,+...............................................................16
6.NOVI SERVISI I USLUGE...............................................................................19
6.1 SPINTER : I3*+13+* .1/7&50+1 P/2*& S1.(-+...........................................19
6.2 I3;/ : -)/(-............................................................................................ 1
ZAKLJU<AK..................................................................................................... 2=
LITERATURA................................................................................................... 21
2
U%OD
Pojava, razvoj i difuzija informaciono-komunikacionih tehnologija je dovela do velikog broja
privrednih i društvenih promena. Pojavom ovih tehnologija nastala je tzv. nova ekonomija ili
informaciona ekonomija. U njoj su informacije osnovni izvor i baza za ostvarivanje
konkurentne prednosti. Smatra se da su tehnologije (tanije, njihov razvoj i difuzija u sve
sfere! jedan od osnovnih elemenata u razvoju privrede i društva. "a razvoj privrede su
neophodni znanje, ideje i informacije. #anas je znanje jedan od osnovnih preduslova za
razvoj društva. $astoji se da se izme%u zemalja smanji gep znanja i informacija.
Smanjivanje ovog gepa se sprovodi upotrebom informaciono-komunikacionih
tehnologija, jer se putem njih pove&ava komunikacija i razmena informacija izme%u
zemlja.
'nformaciono-komunikacione tehnologije su osnovna pokretaka snaga nove ekonomije.
"a razvijene zemlje postoje dokazi i podaci da postoji pozitivan uticaj informaciono-
komunikacionih tehnologija na ostvarivanje ekonomskog rasta i razvoja. (e%utim, za
zemlje u razvoju i u tranziciji uloga informaciono-komunikacionih tehnologija nije jasna
i tano definisana. )ve zemlje zaostaju za razvijenim zemljama i fokus njihov
ekonomskog razvoja je na drugim oblastima i industrijama, a ne prevashodno na sektor
informaciono-komunikacionih tehnologija. *azlog ovake odluke ve&ine ovih zemalja je
nedostatak resursa, i kapitala i radne snage, i ulaganje u one oblasti koje su prioritetnije i
sigurnije u odnosu na nove kao što su informaciono-komunikacione tehnologije gde
postoji ve&i rizik i neizvesnost u ostvarivanju ekonomskih ciljeva. 'ako, ove zemlje
prelaze na tr+išnu ekonomiju, postoje zemlje koje su ulaganjem u nove tehnologije,
odnosno u razvoj industrije informaciono-komunikaciono tehnologija i njihove difuziju,
ostvarile znaajne rezultate u postizanju privrednog rasta i razvoja. 'z ovog razloga
analizira&e se prednosti i nedostaci primene ovih tehnologija na razvoj.
3
,- DEINISANJE POJ!O%A
)rganizacioni dizajn je model koji reflektuje stanje elemenata u organizaciji, oblik
interakcija, uloge pojedinaca u izvršnim i kompetencije u upravljakim procesima.
)rganizacioni dizajn izra+ava izgled i osobine njegove organizacione strukture.
)rganizaciona struktura predstavlja sistem veza i odnosa izme%u elemenata u organizaciji
preduze&a koji se projektuju za relativno du+e vreme i formalno sankcioniše aktima
preduze&a.
Preduze&e kao organizaciona privredna aktivnost je otvoren i dinamian poslovni sistem.
)no svakodnevno trpi uticaje iz interne i eksterne sredine i mora da reaguje. #a bi P,,
preduze&e bilo u stanju da deluje efektivno u okru+enju, mora da preispita i jasno
modifikuje svoj identitet.U svom dizajniranju pa+nju treba usmeriti na balans izme%u
diferencijacije i integracije kako bi se sauvala zajednika strategijska perspektiva i
korporativni integritet. #izajniranje organizacione strukture P,, preduze&a je usko
povezano sa brzim razvojem informacione tehnologije.
Savremena preduze&a koriste informacionu tehnologiju (',! u izvršnim i upravljakim
procesima. U izvršnim procesima automatizuje rutinske operacije, a u upravljakim
procesima obezbe%uje podršku za upravljake odluke. U oba ova domena racionalizuje se
i olakšava ljudska aktivnost. 'nformaciona tehnologija u preduze&u danas je sistem koji
obuhvata raunarske i komunikacione ure%aje i sva znanja i metode potrebne za njihovu
primenu.
Savremeno preduze&e koristi informacione tehnologije u izvršnim i upravljakim
procesima. U oba sluaja zadatak tehnologije je da racionalizuje ljudsku aktivnost i da
olakša rad ljudima u poslovnoj aktivnosti. Smatra se da su -eavitt i .hisler prvi
upotrebili izraz informaciona tehnologija i ispitivali njen direktan uticaj na organizaciju
preduze&a. -eavitt i .hisler su razvili hipotezu o informativnoj organizaciji u kojoj se
kombinuje upravljako znanje i informaciona tehnologija. $jihovu viziju je inilo
stvaranje mašina koje bi mogle misliti. $akon trideset godina njihova vizija je postala
stvarnost, pojavom raunara.

Uloga tehnologije u preduze&u je u pomo&i da se brzo reaguje na doga%aje iz sredine.
#obro informatizovano preduze&e mo+e brzo da reaguje i da blagovremeno menja
proizvodni program, kada se za to uka+e potreba. ,ako%e tom prilikom ono ostvaruje
ve&u produktivnost i ujedno dobija na kvalitetu proizvoda. /ompjuterizacijom se posti+e
da i mali poslovni sistemi mogu da proizvode kvalitetne proizvode sa istom cenom kao i
veliki sistemi, tako da je ekonomija obima ustupila mesto ekonomiji širine. Sa druge
strane organizacioni parametri0 podela rada, sistem odluivanja, veliina jedinica i
mahanizmi koordinacije su promenili svoj izgled i oblikovali novu strukturu, koja
savremenim preduze&ima daje nove osobine.


4
'nformacione tehnologije u preduzetništvu imaju znaajnu primenu u oblasti1
'nformacionih sistema za upravljanje finansijama, 'nformacionih sistema za upravljanje
radnim procesima u preduze&u (npr. proizvodnjom!, 'nternet i intranet tehnologija,
Primene raznih digitalnih tehnologija u organizaciji poslovanja i vodjenju preduze&a od
strane menad+menta.

Informacioni sistem je mo&no sredstvo menad+menta za upravljanje poslovanjem i svim
radnim procesima u preduze&u. #anas se informacioni sistemi zasnivaju na primeni
savremenih raunarskih sistema i softvera, a na osnovu izgradjene raunarsko
komunikacione infrastruture predeuze&a. U zavisnosti od procesa rada koji pokrivaju
postoje razliite vrste informacionih sistema1 informaconi sistem za finansije, marketing,
komercijalu, upravljanje kadrovima, upravljanje proizvodnjom, magacinsko poslovanje,
za upravljanje kvalitetom itd. 'nformacioni sistem omogu&ava da menad+ment preduze&a
na svim nivoima ima u svakom trenutku tanu i pouzdanu informaciju o svim
dešavanjima u procesima rada. ,ime se omogu&ava menad+mentu da donese optimalne i
blagovremene poslovne odluke, zasnovane na analizi proteklih dogadjaja, statistikim
podacima, trendovima, sadašnjem trenutnom stanju i sa ciljem upravljanja preduze&em da
bi se ostvarili postavljeni finansijski i drugi poslovni pokazatelji za zadati vremenski
period.
'ntegralni informacioni sistem integriše sve hardverske i softverske resurse preduze&a u
jednu jedinstvenu funkcionalnu celinu. Pojedini delovi informacionog sistema mogu
imati razliitu raunarsku hardversku arhitekturu i razliite operativne sisteme, i mogu
imati jednu ili više baza podataka ali su svi integrisani u jedinstven sistem i povezani
raunarskim mre+ama.
'ntegralni informacioni sistem pored pra&enja finasijskog stanja, omogu&uje
menad+mentu on-line uvid u realno stanje kompletnog proizvodnog procesa u fabrici i
kontinualno pra&enje1

2 radnih naloga,
2 proizvedenog asortimana proizvoda,
2 koliina,
2 ostvarenog kvaliteta,
2 troškova, rokova, isporuka,
2 stanja u magacinima,
2 otpatka i škarta,
2 zastoja na postrojenjima i prekida proizvodnje,
2 radnog doprinosa zaposlenih.
.- UTI"AJ IT NA POJEDINE DELO%E OR$ANIZA"IJE
,ehnološka budu&nost pošte usko je povezana sa brzim razvojem informacione
tehnologije. ,radicionalna pošta sa dosadašnjim nainom poslovanja nema velike
šanse za pre+ivljavanje u tr+išnim uslovima. Smisao informatizacije preduze&a jeste
osposobljavanje za brzo reagovanje na doga%aje u sredini. 3leksibilnost preduze&a se
5
ne mo+e zamisliti bez uvo%enja i primene ',. (o+e se re&i da je fleksibilnost
organizacije izbacila ', na prvo mesto na listi situacionih faktora koji oblikuju
organizacionu strukturu preduze&a.'nformatizovano preduze&e je sposobno da brzo
reaguje , do%e do informacije br+e, i da, pri tom, ostvaruje bolji kvalitet usluga.
/ompjuterski kontrolisani sistem omogu&uje da usluga bude brzo i tano ostvarena,
mogu&noš&u pra&enja rada. U ovim uslovima mo+emo re&i da je 4ekonomija obima4
ustupila mesto 4ekonomiji širine4. U velikoj proizvodnoj jedinici ljudi se ose&aju
slabi, bezimeni i nesposobni da utiu na nain rada , kao i na konane rezultate. S
druge strane, pod uticajem ',, organizacioni parametri (podela rada, istem
odluivanja, eliina jedinica i mehanizmi koordinacije! su promenili svoj izgled i
oblikovali novu strukturu koja savremenom preduze&u daje nove organizacione
osobine. )rganizacona piramida je uzrok mnogih korporativnih problema, jer je vrh
suviše udaljen od baze. Piramida naglašava vlast, promoviše nesigurnost, iskrivljuje
komunikaciju, ometa interakciju i ote+ava ljudima koji planiraju i izvršavaju da se
kre&u u istom smeru. 5fekti ', na organizaciju mogu se sagledati iz analize uticaja
koje ostvaruje na delove preduze&a, prema modelu 46s4 (slika 7!.
Slika 11 Pet osnovnih delova u organizaciji 89:

6
Pet osnovnih delova u organizaciji po (intzberg-u ine1 strateški vrh, srednja linija,
operativno jezgro, osoblje podrške i tehnostruktura.
Strateški vrh - U strateškom vrhu oblikuje se 4ideologija4 preduze&a, kao dominantan
sistem vrednosti, ideja i stavova koji ine poslovnu filozofiju ili kulturu preduze&a. ',
omogu&ava širu specijalizaciju vrhovnog rukovodstva koje i dalje zauzima centralno
mesto u strateškom upravljanju i vo%enju preduze&a. *aunarska podrška osloba%a
rukovodstvo u vrhu niza operativnih poslova i omogu&ava mu da se bavi kreativnim
aktivnostima.
Srednji deo - obuhvata linijske rukovodioce koji obrazuju hijerarhiju, od vrha do
operativnog nivoa. "ahvaljuju&i ', imamo uspešnu kontrolu vrha nad delovima i imamo
da ovaj 4relejni sistem4 u potpunosti preuzimaju raunari. Uticaji ', na srednjem nivou
doprineli bi da se promeni izgled organizacione strukture preduze&a u celini. )n-line
informacioni sistem zamenio bi mnoštvo analitiara i linijskih rukovodilaca.
)perativno jezgro - svi operativni poslovi iz strukture izvršne funkcije preduze&a mogu
se u potpunosti informatizovati. $a ovom nivou mogu& je najviši nivo tehniziranosti
poslova, što je u sistemu P,, i uinjeno.
)soblje podrške - ovaj deo u organizaciji ', ne mo+e u potpunosti zameniti. )vde ',
slu+i kao 4alat4 za podr+avanje, odluivanje i obradu podataka.,o su specijalistike
slu+be preduze&a, koje se bave studijskim aktivnostima kao što su planiranje, istra+ivanje,
razvoj i sl.,o je inovativni deo preduze&a. ', je promenila nain komuniciranja izme%u
lanova u grupi i izme%u strateškog vrha i funkcionalnih rukovodilaca. /ompjuteri su
preuzeli ulogu informatora.,erminali na svakom kancelarijskom stolu i njihovo
povezivanje omogu&ava da se kreiraju centri znanja, i da svako ko to +eli mo+e videti
posao svakog drugog, onako kako je on i ura%en. ,ime su potisnuti štabni rukovodioci
(savetnici, specijalisti!. (o+e se zakljuiti da bi ', doprinela prevazila+enju klasinog
organizacionog konflikta izme%u linije i štaba, inovativni deo preduze&a preoblikovala od
hijerarhijske u adaptivnu organizaciju.
,ehnostruktura - u savremenom preduze&u neophodno je da postoji organizacioni deo sa
grupama ljudi koji poseduju tehnika znanja, iskustva i veštine. Sa uvo%enjem ', njihova
uloga je redukovana na soft;are, nadzor i instrukta+u novog osoblja. Poslove kao što su
operaciona istra+ivanja, studije rada i pripremu proizvodnje preuzimaju kompjuterski
sistemi. U upravljakom sistemu preduze&a ', je promenila njegov sadr+aj i izgled. ', je
umanjila razlike u strukturi izme%u malih, srednjih i velikih preduze&a i izme%u
centralizovane i decentralizovane organizacije. /ako je (. /ujai& u svom radu
43unkcija menad+era u pošti4 istakao u pošti bi postojale 9 grupe menad+era1
9
l. <rhovni menad+eri1
-generalni direktor S,*=,5>/' <*?
-zamenik generalnog direktora
-pomo&nici generalnog direktora
@. Srednji menad+eri1
-direktori direkcija S*5#$A' #5)
-direktori radnih jedinica
-direktori sektora
9. $i+i (operativni! menad+eri1
-rukovodioci slu+bi '"<*>$) )S)B-A5
-pomo&nici direktora radnih jedinica
-upravnici pošte.
,ehnološka budu&nost pošte usko je povezana sa brzim razvojem informacione
tehnologije. ,ehnološka revitalizacija pošte je zato preduslov bez koje nema dugorone
stabilnosti sistema. U tom kontekstu stvaranje poštanske raunarske mre+e (P)S,$5,!
je imperativ od ije uspešne realizacije u punoj meri zavisi opstanak pošte na
savremenom tr+ištu. 'zgradnja P)S,$5,-a i puno koriš&enje svih mogu&nosti koje ova
tehnologija nudi je zadatak od prvorazrednog strateškog znaaja za budu&nost pošte.
/- PRO!ENA OR$ANIZA"IONI# OSO'INA POD
UTI"AJE! IT
Sa sigurnoš&u se mo+e re&i da ', utie na organizaciju preduze&a i menja njegove
organizacione osobine i to1
• preoblikuje strukturu iz mehanike u organsku, tj.iz hijerarhijske u adaptivnu,
• ini preduze&e fleksibilnim sistemom
• redizajnira radna mesta, smanjuje administrativnu komponentu, potiskuje oveka
iz organizacije, racionalizuje i olakšava ljudski rad u svim delovima, a naroito u
8
operativnom jezgru, smanjuje prosenu veliinu preduze&a i njegovih
organizacionih delova, utie da 4ekonomija obima4 ustupi mesto 4ekonomiji
širine4, ponašanje preduze&a je manje formalizovano, omogu&ena je neposredna
komunikacija i inspiracija za kreativan rad i formiranje centara znanja u
organizaciji.
Saznanje da ', izaziva promene na svim nivoima (individualni, grupni, organizacioni! i u
svim delovima preduze&a (strateški vrh, srednja linija, operativno jezgro, tehnostruktura i
osoblje podrške! ukazuje na nu+nost organizacionih promena.
Problem je u tome što ve&ina lanova organizacije ne zna dovoljno o ',, njenim
mogu&nostima i uticajima na ekonomske i organizacione performanse. Sa druge strane,
rukovodstvo preduze&a i u+i krug strunjaka znaju o mogu&nostima ',, ali nisu sposobni
da se suoe ili ne znaju kako da reše problem viška zaposlenih. Cinjenica je da ',
osposobljava preduze&a za racionalno ponašanje i efikasno poslovanje, a sada je pravo
vreme kada P,,-u predstoji period promena vlasnike i organizacione strukture. )ve
promene znae promenu kulture, organizacione strukture i strukture mo&i u preduze&u.
0- NO%E OR$ANIZA"IONE STRUKTURE I NO%I
!ODELI OR$ANIZA"IONO$ DIZAJNA
*azvoj ', uslovljava pojavu novih organizacionih struktura i to1
• informatizovana organizacija
• pulsiraju&a organizacija
• organizacija kao mre+a.
'nformatizovana organizacija - osnovne karakteristike ove organizacije su veliki broj
strunjaka koji su raspore%eni izvan štabova i uprava, koji imaju znaajnu operativnu
ulogu i odgovornost. )va organizaciona struktura ima oblik ravni i podse&a na strukturu
preduze&a od pre jednog veka. Po #ruckeru proces transformacije ovih preduze&a &e
ugroziti mnoga radna mesta, status mnogih ljudi, naroito sredovenih sa du+im radnim
sta+om, koji su najmanje mobilni i ose&aju se najsigurnije u svom poslu, na svojim
polo+ajima i me%usobnim odnosima i ponašanju. $ajte+i problem &e biti obezbe%ivanje,
priprema i provera vode&ih menad+era. 'skusni poslovni ljudi bi trebalo da se vrate u
4škole4.
Pulsiraju&a organizacija - koja se menja ad hoc, a putem koje se preduze&e prilago%ava
situaciji. Umesto uniformnosti nova organizacija se prepoznaje po razliitosti i
raznovrsnosti jedinica kojima rukovode ljudi razliitih profila, sklonosti i
sposobnosti.Sve te razlike treba da pove+e i uskladi generalni menad+er, koji je suoen ne

samo sa raznolikim organizacionim oblicima, nego i sa razliitim linostima i
karakterima.
#a bi uspešno koordinirao takvom organizacijom, generalni menad+er mora biti dobar
diplomata. (enad+erima koji +ele da njihovo preduze&e funkcioniše na nov nain,
sugeriše se da pokre&u promene tako što &e najpre promeniti srednju liniju rukovo%enja,
koja je veoma konzervativna pa se stoga teško menja, a zatim i ostale zaposlene. Promene
podrazumevaju promene ponašanja, naina mišljenja i pristupa poslovanju. Promene
treba povezati sa sistemom nagra%ivanja, koje treba da krenu odozdo od menad+era iz
operative.
)rganizacija kao mre+a- D. (oorgan analizira organizacioni razvoj preduze&a i utvr%uje
šest modela u razvojnom nizu od birokratije do mre+e.
!(de1 ,-kruta birokratska organizacija vo%ena jednim ovekom.
!(de1 .-birokratska organizacija vo%ena kolektivnim organom.
!(de1 /-birokratska organizacija sa timovima i radnim grupama.
!(de1 02matrina organizacija
!(de1 3-projektna organizacija.
!(de1 4-mre+a preduze&a sa labavim vezama.
!(de1 ,5 i / ine mehaniku-birokratsku organizaciju za stabilne uslove.
!(de1 05 i 4 ine organsku mre+u organizovanu za fleksibilnost i promene.
!(de1 ,5 i / su organizacione strukture preduze&a sa birokratskom kulturom.
!(de1i 0 i 3 reflektuju participativnu i preduzetniku kulturu, dok model E predstavllja
novu organizacionu strukturu baziranu na organskoj kulturi koja tek treba da se afirmiše.
"nai, m(de1 4 predstavlja organizacionu strukturu preduze&a za vreme koje dolazi.
Preduze&e se strukturira kao labavo sastavljena mre+a, u ijem centru postoji jezgro koje
utvr%uje strateški pravac i obezbe%uje operativnu podršku za odr+avanje mre+e. Aezgro ili
centralna grupa kreira ideju, sve drugo (istra+ivanje tr+išta, nacrt proizvoda, distribuciju
itd.! obavljaju druge firme sa kojima se ulazi u ugovorni odnos (virtualna alijansa!. (ada
takvo preduze&e u javnosti ima jasan identitet, ono u stvari predstavlja mre+u preduze&a
oko jedne ideje, proizvoda ili usluga.
(re+a se menja sa promenom proizvoda ili usluga, reduze&a u mre+i se smenjuju tako da
mre+a nikad nema isti izgled.,akva organizacija predstavlja otvoren sistem ideja i
aktivnosti, istem preduze&a u koji se po potrebi ulazi, sa prestankom potrebe iz njega
izlazi.)rganizacija je labava mre+a bez granica i jasne strukture.
1=
$a osnovu razvoja nove organizacione strukture, kao posledice razvoja tehnologije,
dolazi do formiranja novih korporativnih organizacija. <ideli smo, iz do sada izlo+enog,
da novi pristup u vo%enju preduze&a smatra da je organizacija skup pojedinaca koje
povezuju zajedniki sistem vrednosti, verovanja, ideja i ideala. $a ovim konceptima
zasniva se nova korporativna organizacija, koja podrazumeva nove modele
organizacionog dizajna, kao što su modularna, virtuelna i barrier-free organizacija.
Dovore&i o organizacionim strukturama, upoznali smo organizaciju kao mre+u i njen
model E, tj. mre+u preduze&a sa labavim vezama. (o+emo re&i da je ova organizaciona
struktura osnova virtualne organizacije.
VIRTUELA !R"AI#A$I%A je jedan od modela nove korporativne organizacije.
<irtuelna organizacija predstavlja mre+u nezavisnih kompanija (npr. dobavljaa, kupaca,
ak i konkurenata! koje su se udru+ile da bi me%usobno razmenjivale znanje, delile
troškove i tr+išta. 'zraz 4virtuelan4 potie iz industrije kompjutera. Sposobnost
kompjutera da stvara utisak da je njegova sposobnost memorisanja ve&a od njegove
stvarne sposobnosti zove se 4virtuelna memorija4. Slino tome, budu&i da prikuplja
resurse od raznih entiteta, virtuelna organizacija ima na izgled više sposobnosti nego što
ih stvarno ima.
Smisao stvaranja virtuelne organizacije jeste da se pove&a produktivnost ili konkurentska
prednost firmi uesnica u zajednikom poslu, kao što virtuelna memorija pove&ava
kapacitet memorije. 3irme uesnice udru+uju se da bi iskoristile odre%ene mogu&nosti ili
da bi ostvarile specifine strateške ciljeve, zatim, kada je cilj ostvaren razišle se.
<irtuelna organizacija nastaje tako što firme partneri iz svog lanca vrednosti ukljuuju
ona podruja aktivnosti u kojima su najkompetentnije ili najbolje. )ne privremeno
4dislociraju4 one aktivnosti koje &e najviše doprineti specifinom cilju, pri tom se odriu
dela strateške kontrole i slede selektivnu strategiju. ,akav vid strategije predstavlja
zajedniki napor u ostvarivanju konkurentskih prednosti za odre%eni posao.
Postojanje virtuelne organizacije omogu&ava direktno komuniciranje, razmenu znanja i
informacije i na taj nain premoš&ava organizacione granice. Premoš&avanje
organizacionih granica ima dugoronu svrhu, kao npr. stvaranje novog proizvodnog
sistema.U virtuelnoj organizaciji partneri dele rizik, troškove i profit.
U virtuelnoj strukturi zahtevaju se odre%ene sposobnosti i veštine menad+menta. Uspeh
virtuelne organizacije zavisi od više stvari1

7. pravilno definisanje kjunih kompetentnosti,
@. izbor pouzdanog partnera
9. utvr%ivanje zajednike vizije
F. donošenje zajednikog strateškog plana.
11
<irtuelna organizacija se pokazala kao dobar nain za lansiranje novog proizvoda i
osvajanje novih tr+išta. (e%utim, treba imati u vidu da virtuelna organizacija ima i svojih
slabosti (npr. jedna od kompanija mo+e da razvije proizvod koji &e direktno konkurisati
novom proizvodu koje su te dve kompanije zajedno razvile!.
(enad+ment GH-tih god. favorizuje ideju 4boundarIless organization4 (organizacija bez
granica!. Prema ideji A. .elcha B=**'5*-3*55 organizacija (oslobo%eno prepreka!
treba da omogu&i efikasniju integraciju i koordinaciju internih i eksternih granica. )vaj
model se bazira na konceptu timske organizacije i timskog menad+menta. )vde se
favorizuje horizontalna koordinacija, za razliku od drugih modela organizacije gde se
koristi vertikalna koordinacija izme%u viših i ni+ih hijerarhijskih nivoa.)vaj model
organizaciju transformiše u mre+u interdivizionalnih timova i komisija sa specifinim
zadacima. Barrier-free organizacija je veliki izazov za menad+ere. )d njih se oekuje da
kreiraju fleksibilne, porozne organizacione granice i odgovaraju&i interni i eksterni sistem
komunikacije. =ktivnosti preduze&a su grupisane prema srodnosti, ali nisu odvojene
jasno povuenim granicama.
*adi se o novoj organizacionoj kulturi koja menja relacije menad+ment-zaposleni,
podstie inovativne promene u preduze&u i u odnosima sa drugim preduze&ima,
institucijama i potrošaima. U barrier-free kulturi vrednuju se poverenje, pouzdanost i
sposobnost prilago%avanja i prihvatanja principa demokratske organizacije. #a bi bila
prihva&ena barrier-free organizacija, menad+erima se sugeriše da inoviraju sistem
nagra%ivanja i podsticaja, zatim sugeriše se program treninga koji treba da pomogne
zaposlenima da razumeju i prihvate principe demokratinije organizacije. Poznato je da
se ljudi teško odvikavaju od onoga što su godinama upra+njavali i da se sporo privikavaju
na novo, iz jednostavnog razloga što prihvatanje novog podrazumeva uenje.
Poštanski saobra&aj, kao sistem za prenos vesti i saopštenja, prati oveanstvo od
postanka civilizacije do današnjnih dana. )kolnosti nastanka i razvoja
poštanskog saobra&aja, kao i obaveze koje svaka dr+ava preuzima na bazi Svetske
poštanske konvencije i obaveza prema Svetskom poštanskom savezu, uslovile su
tretman poštanskog saobra&aja kao odre%ene vrste dr+avne organizacije tj.
organizacije koja treba da izvršava funkcije koje joj dr+ava odredi.
*azvoj društvenih odnosa i privrednih potreba, kao i modernizacija tr+išnog
poslovanja, uslovljavaju potrebu prilago%avanja pJšKLnsMJg sistema
tendencijama tih pojava. PJšKLnski sistem je po svojoj funkcionalnosti jedan od
preduslova za savremeni razvoj drštva, koji treba da obezbedi odgovaraju&e
protoke poslovnih i drugih informacija. *azvojem informacione tehnologije i
strukturnom reformom , pošta se našla na raskrsnici dva puta1
N put negovanja dosadašnjeg imid+a (koji sigurno vodi do gubljenja
sadašnjih korisnika!.
N osposobljavanje za brzo reagovanje na doga%aje u okru+enju, što
podrazumeva, izme%u ostalog, uvo%enje novih usluga i fleksibilniji odnos
prema zahtevima tr+išta.
Pojava sve ve&e konkurencije na nekim segmentima tr+išta poštanskih usluga,
12
podstakla je da se razmišlja o uvo%enju novih usluga. ,radicionalne poštanske usluge
ne mogu više da obezbe%uju prosperitet ovog sistema, ve& su potrebne nove usluge i
nova tr+išta sa novim tehniko-tehnološkim dostignu&ima.
OAedino je promena stalnaP je uveni zakljuak,do koga je došao starogrki filozof
?eraklit još pre skoro @6HH godina, i on se u potpunosti mo+e primeniti na
današnje globalno poslovanje. Svet se menja brzo i fundamentalno. Dlobalna tr+išta
su ve& realnost. *azvoj tehnologije i svetska dešavanja stavljaju vlade i itave
industrije pred sudbonosni izbor1 da se redefinišu ili da odu u istoriju. Simboli
starog poretka ruše se svakodnevno, a ono što ostane eka nesigurna budu&nost.
Aedna od glavnih karakteristika okru+enja u kom +ivimo su stalne promene, i to
promene koje se stalno ubrzavaju. Aedino u šta se sigurno mo+emo pouzdati je da
ništa ne&e biti kao što je bilo.
Qivimo u periodu u kome tre&a tehnološka revolucija izaziva fundamentalne
promene u svim sferama ljudskog delovanja i uestvuje u nastajanju fenomena
naješ&e nazvanog Oubrzana istorijaP. Pozitivne promene su uslov pozitivnih
dugoronih ekonomskih, socijalnih i drugih promena, te stoga uspešna strategija
razvoja nije mogu&a ako njenu sr+ ne ine te promene.
Dlobalno tr+ište je relativno novo svojstvo našeg sveta.)no postoji zahvaljuju&i
modernism komunikacionim sistemima, koji omogu&avaju brzo i efikasno premeštanje
robe, ljudi i informacija širom sveta.Dlobalno tr+ište i dobri komunikacioni sistemi
formiraju zaarani krug. Bolji komunikacioni sistemi olakšavaju me%unarodnoj
trgovini da se razvija, a ona sa svoje strane pove&ava zahteve za boljim
komunikacionim sistemima. ,ehnologija omogu&ava da se ovaj fenomen rasprostre
kroz celo društvo, izazivaju&i va+ne promene u radnoj praksi sa odgovaraju&im
posledicama i na nain +ivota pojedinaca. )vi efekti sa svoje strane stimulišu
promene u društvenim institucijama kao što je, vlada, obrazovni sistem, socijalna i
poreska politika, struktura porodice i dr.
*astu&i znaaj globalnog tr+išta i me%unarodne konkurencije stvara imperativan
zahtev za mnoge organizacije da naprave fundamentalne promene u svojoj
organizacionoj strukturi i radnoj praksi, u nameri da pre+ive u sve +eš&oj
konkurenciji. $eke od organizacija biraju radije da odmah pristupe neophodnim
promenama, da se ne bi našle pred ultimatumom1 PPromeni se ili umriP. Brojne
promene u savremenom svetu inicirane burnim tehnološkim razvojem (posebno u
oblasti komunikacija! 2 izmene karakteristika tra+nje i promene u poštanskim
proizvodnim i troškovnim funkcijama 2 stvorile su pritisak na tradicionalnu
ekonomsku strukturu poštanske slu+be i dovele u pitanje njenu dalju egzistenciju.
13
Suština rada se odnosi na savremene tehnološke pristupe, koji omogu&avaju nove
strategijske odnose pošta-korisnik usluge sa svrhom ostvarivanja opstanka, rasta i
razvoja pošte i sticanje konkurentske prednosti. U tim okvirima informaciona
tehnologija stvara nove mogu&nosti za primenu adekvatnih koncepcija u
poslovanju pošte.
U dvadeset prvom veku komparativne prednosti preduze&a &e se sve više
zasnivati na tehnologiji, jer preduze&a ako +ele da plediraju na konkurentnost treba
da idu u korak sa brzim tehnikim razvojem. ,ehnologija sadr+i znanje, strunost,
kao i naine za koriš&enje faktora proizvodnje u cilju stvaranja proizvoda i
usluga, za kojima postoji ekonomska tra+nja. ,ehnologija je znati praviti stvari
pomo&u kojih društvo zadovoljava svoje potrebe. )na je simbol ekonomskog rasta i
kreacije rada, kao osnova za bolji kvalitet +ivota. ,ehnologija se mora posmatrati kao
deo poslovne strategije za ostvarivanje konkurentske prednosti, odnosno, na osnovu
nje se mo+e odr+ati - poboljšati strategijska pozicija preduze&a. ,ehnologija je
pokreta ekonomskog rasta i ona doprinosi rastu pove&anjem produktivnosti.
$ova tehnologija ini osnovu tehnološkog napretka, a tehnološki napredak
jenajva+nija osnova odr+ivog ekonomskog razvoja. $ova tehnologija odre%uje
smer, brzinu i frekvenciju tehnološkog napretka, a rezultat je inovativnost
procesa. 'novativnost u strateškom znaenju kao strategijski nain ostvarivanja
konkurentske prednosti sveobuhvatno predstavlja stepen uvo%enja ne samo novih
tehnologija ve& i novih proizvoda - usluga, novih procesa, pristup
marketingu, novom nainu obuke ili organizacije. Pretpostavke - osobine nove -
visoke tehnologije su ekonomija obima, visoka akumulativnost, segmentacija
tr+išta, nepredvidivi kra&i +ivotni ciklus proizvoda, fleksibilnost i sl., dok
implementacija visoke tehnologije ima za rezultat slede&e efekte1
N ve&i prinos preduze&ima sklonim promenama0
N podizanje kvaliteta0
N efikasnost sistema0
N visoka dodatna vrednost u proizvodima0
N smanjenje troškova i dr.
#akle, za ekonomski rast preduze&a, inovativne-informativne tehnologije imaju
izuzetan znaaj, jer omogu&avaju stvaranje novih proizvoda i usluga, a time se
posti+e brzina, fleksibilnost i povezanost sa korisnicima.
Polaze&i od toga da je tehnologija procesa rada u pošti isto što i vršenje usluga, znaaj
uvo%enja novih tehnologija za formulisanje strategija je veoma bitan. Bez inovativne
tehnologije nema uslova za sticanje konkurentske prednosti, a tehnologija se
mora posmatrati kao deo poslovne konkurentske strategije zasnovane na vremenu
i znanju.
14
(o+emo re&i da je danas još uvek ukupno organizovanje i delovanje Pošte, u ve&ini
zemalja sveta, u potpunosti podre%eno pru+anju tradicionalnih usluga, odnosno
univerzalne poštanske usluge kao glavnog reprezenta.(isija javne slu+be '
zadovoljenje opšteg interesa, koji le+i u osnovi koncepta univerzalne poštanske
usluge, sistematski su ugra%eni u sve pore poštanskog sistema i predstavljaju
Phipoteku prošlostiP koje glavna prepreka procesu komercijalizacije Pošte.U radu se
ukazuje na suštinu i znaaj implementacije novih tehnologija u pošti. )ne
predstavljaju osnovu budu&eg poslovanja pošte i ukljuivanje u me%unarodnu i
uopšte poslovnu praksu zasnovanu na tr+išnoj orijentaciji.
3- PO6TA SR'IJE
U sektoru za informacione tehnologije ', obavljaju se poslovi vezani za informatikuna
podruju Preduze&a u smislu odr+avanja i eksploatacije informacionih resursa,
davanja usluga tre&im licima, strateškog planiranja, projektovanja i vo%enja projekta
razvoja ''S Pošta Srbije.
Sektor za ', je organizovan u etiri slu+be i to1
N slu+ba za sistemsku podršku,
N slu+ba za mre+e i komunikacije,
N slu+ba za projektovanje i programiranje,
N slu+ba za odr+avanje opreme.
&'1 Sl()*a +a ,i,tem,k( po-r.k(
)va slu+ba se brine o hardveru i sistemskom softveru, kompanijskom serveru
najvišeg nivoa SR9GH, serverima *S EHHH u ni+im hijerarhijskim nivoima, te PS
serverima u najni+oj ravni, nivou jedinice poštanske mre+e. U ovoj slu+bi se
obavlja1
N instalacija i podešavanje hardvera, sistemskog softvera i ostalih
softverskih produkata,
N odr+avanje i prilago%avanje sistemskog softvera potrebama Preduze&a,
N kontrola i nadzor funkcionisanja sistema i otklanjanje grešaka,
N zaštita informatikih resursa,
N definisanje potreba za hardversko softverskim komponentama, njihovih
kapaciteta i performansi.
15
&'2 Sl()*a +a mre)e i kom(nika/ije
Poslovi kojima se bavi ova slu+ba su1
N odr+avanjem i razvijanjem lokalne raunarske mre+e (-=$!,
N odr+avanjem i razvijanjem (.=$! raunarske mre+e na celoj teritoriji
*epublike Srpske,
N pru+anjem usluga korisnicima, povezivanja njihovih -=$ mre+a preko
vorišta SPnet-a,
N pru+anje usluga 'SP-a ('nternet Service Provider!,
N odr+avanjem i razvijanjem <o'P tehnologije,
N projektovanje mre+e.
&'0 Sl()*a +a projektovanje i pro1ramiranje
)va slu+ba uestvuje u planiranju ' projektovanju svih rešenja, te na implementaciji i
razvoju teku&ih projekata. )va slu+ba ima zadatak da1
N definiše standarde metodologije i dokumentuje razvoj softverskih
produkata,
N prati dostignu&a u razvoju i eksploataciji informacionih tehnologija,
N organizuje i izra%uje projektne zadatke na osnovu zahteva korisnika i
planova razvoja sektora za informacione tehnologije,
N bavi se izradom logikog i fizikog modela podataka, izradom novih baza
podataka i odr+avanjem postoje&ih,
N izradom aplikativnih rešenja u odgovaraju&em softverskom produktu,
N dokumentuje projektna rešenja na nain standardizovan u sektoru i sl.
&'2 Sl()*a +a o-r)avanje opreme
/ao što samo ime ka+e, bavi se odr+avanjem celokupne opreme u Preduze&u. U tu
opremu spadaju1 raunari, monitori, štampai, mre+na oprema (ruteti, modemi, s;itch-
evi...!, UPS-ovi, faksovi, jednokabinski posrednici, kabinski posrednici sa
raunarom, telefoni, vage, brojai novca, kopir aparati... Postoje dva oblika
odr+avanja opreme1
N sopstveno odr+avanje, koje obavljaju serviseri zaposleni u ovoj slu+bi
odr+avanja i
N ugovoreno odr+avanje, koje obavlja ugovoreni servis, uz koordinaciju
servisera.
16
Slu+ba za odr+avanje opreme sastoji se od1 servisa i dispeera. #ispeerska slu+ba
obavlja poslove prihvatanja, administriranja i obrade prijava na ure%ajima koje pojedine
pošte zahtevaju telefonom ili pismeno. Podaci se unose u raunar i na prijavljenu
intervenciju se ukljuuju serviseri. ,ako%e, dispeeri rade na izdavanju naloga za
korištenje auta u Sektoru ', ' a+uriranja aktivnosti oko toga.
4- NO%I SER%ISI I USLU$E
)vakva organizacija mre+e SPnet-a otvara mogu&nosti davanja i novih usluga koje
do sada nisu pru+ane. (ogu&a je izgradnja <P$-a (<irtual Private $et;ork! za sve
korisnike koji nemaju svoju privatnu mre+u.
Prednosti ovakvog naina izgradnje <P$ mre+e su mnogostruke jer je SPnet
najrasprostranjenija privatna mre+a za prenos podataka u *epublici Srpskoj.
Cvorovi su opremljeni ure%ajima za prenos podataka velikim brzinama,
omogu&ena je implementacija i itavog niza dodatnih servisa. 'zbegava se
iznajmljivanje skupe komunikacione infrastrukture na velikim udaljenostima,
potrebna je samo lokalna veza do najbli+e jedinice poštanske mre+e.
=dministraciju mre+e vrše strune ekipe Pošta Srpske, tako da nije neophodan
educiran kadar samog korisnika.
"a pravljenje <P$-a se primenjuje i mogu&nost kriptovanja kanala, te sistem
javnih i privatnih kljueva.
3'1 S4ITER 5 Internet provaj-er 4o.ta Srp,ke
)d formiranja Spintera 2 'nternet provajdera Pošta Srpske, neprekidno se radi na
razvoju i uvo%enju novih usluga i servisa. Servise mo+emo podeliti u dve
osnovne grupe1
7. /omercijalne (servisi ije se koriš&enje direktno pla&a!,
@. $ekomercijalne (besplatni servisi korisnika Spintera!.
,renutno u asortimanu usluga 'nternet provajdera Pošta Srpske nalazi se osam
komercijalnih servisa.
N SPINTER DIALUP SER%IS omogu&ava povezivanje raunara
putem modema i telefonske linije ili terminal adaptera i 'S#$ linije,
19
na 'nternet0
N SPINTER E2!AILONL7 SER%IS omogu&ava svim korisnicima
Spintera da otvore dodatne e-mail naloge sa kojih je jedino mogu&e
itati elektronsku poštu. Sa ovih naloga nije mogu&a konekcija na
Spinter, niti je mogu&e koristiti bilo koji drugi 'nternet servis.
N SPINTER 8E' #OSTIN$ SER%IS predstavlja najefikasniji nain
predstavljanja kompanija, njihove delatnosti, proizvoda i usluga
kupaca i poslovnim partnerima širom *epublike Srpske, Bi? i
sveta.
N SPINTER 8E' DESI$N SER%IS 2 'mati prezentaciju svoje firme,
usluga ili delatnosti na 'nternetu odavno je preraslo u potrebu.
$ijedna ozbiljna firma više ne zanemaruje svoju 'nternet
prezentaciju, a sve ve&i broj njih veliki deo svog poslovanja
obavljaju upravo preko interneta. "bog brzog širenja ovog trenda
pitanje u poslovnom svetu više nije da li imate ;eb stranicu, ve&
kakva je, koliko je funkcionalna i pregledna, postoji li interakcija sa
korisnikom, te šta sve njen posetilac mo+e posti&i samom posetom.
N SPINTER !AIL #OSTIN$ SER%IS namenjen je korisnicima koji
+ele da imaju e-mail adrese oblika funkcija Q imedomena.eTt, gde je
imedomena.eTt naziv registrovanog domena korisnika (primer1
spinter.net ili postesrpske.com!.
N SPINTER LEASEDLINE SER%IS namenjen je korisnicima koji +ele
@F-asovno prisustvo na 'nternetu. )vaj servis najviše odgovara
firmama koje imaju potrebu za transferom velikih koliina podataka.
N SPINTER SER%ER #OUSIN$ SER%IS namenjen je korisnicima
koji nemaju stalan pristup 'nternetu, a +ele da obezbede stalan
pristup sadr+aju svog servera.
N SPINTER 'ROAD"ASTIN$ SER%IS 9 ovaj servis namenjen je
medijskim ku&ama (radio i ,< stanicama!. Spinter broadcasting
servis omogu&ava emitovanje programa medijskih ku&a, ime se
prostorna UpokrivenostO ovih medija pove&ava na itavu 'nternet
mre+u.
Pored stalnog razvoja i uvo%enja novih servisa, osoblje Spintera radi na
unapre%ivanju postoje&ih servisa.
18
3'2 In6o 5 kio,k
'nfo kiosk je ure%aj za pristup komunikacijskim i multimedijalnim sadr+ajima.
)snovna namena ovog ure%aja je da širokom krugu korisnika, na jednostavan i
razumljiv nain, pru+i najrazliitije besplatne i naplative usluge i da, zahvaljuju&i
multimedijalnim mogu&nostima, plasira sadr+aje reklamnog i propagandnog
karaktera.
'nfo kiosk je ure%aj koji mora imati vrstu gra%u i neophodnu robusnost koja
dozvoljava smeštanje i upotrebu u javnim prostorima gde mo+e biti izlo+en
ošte&enjima izazvanim grubim rukovanjem ili huliganskim napadima. Platforma za
smeštanje aplikativne podrške za rad info kioska je klasini PS raunar, smešten
u pogodnom delu tela kioska. 'nfo kiosk mo+e biti opremljen ,3, ekranom
osetljivim na dodir, ime se u izvesnoj meri mo+e nadomestiti upotreba tastature.
Pored tastature koja je specijalno prilago%ena i ojaana, mogu&i periferici su još
i track ball, flopi, S# rom, zvunici, mikrofon, ;ebkamera, ita magnetnih i smart
kartica, štampa, USB port, (, kombinacija td.
$ajva+niji ciljevi koji su poslu+ili kao motiv za izradu projekta uvo%enja info
kioska u pošte su1
N unapre%enje poslovanja,
N rastere&enje šaltera,
N promovisanje samouslu+nih servisa,
N smanjenje troškova poslovanja,
N ostvarivanje dodatnog prihoda,
N podizanje imid+a pošte,
N saradnja sa dr+avnim institucijama kroz zadovoljenje razliitih potreba
korisnika,
U sluaju raspore%ivanja info kioska po poštama, poetno opredeljenje je izbor
ve&ih i frekventnijih objekata koji su ukljueni na SPnet mre+u ije performanse u
potpunosti podr+avaju rad mre+e info kioska.
1
ZAKLJU:AK

(ogli bismo da zakljuimo, a umesto zatvaranja, treba usmeriti napore na poboljšanje odnosa
sa postoje&im i potencijalnim kompanijama. )rganizacija bez granica koristi se kao nain za
izlazak iz teško&a, koje nastaju bilo zbog pritiska iz okru+enja, granienih resursa ili
nekompetentnosti. /riznim menad+erima sugerišemo da 4strategiju oporavka4 zasnivaju na
analizi lanca vrednosti da sagledaju mogu&nosti usvajanja elemenata modularne, virtuelne i
barrier-free organizacije. ,o znai da preduze&e treba da dislocira neke aktivnosti iz svog lanca
vrednosti da bi smanjilo troškove i pove&alo kvalitet0 da se anga+uje istovremeno u mnogim
alijansama kako bi obezbedilo pristup novim tehnologijama iRili novim tr+ištima0 da 4ruši4
granice unutar organizacije da bi pove&alo fleksibilnost. Pošta bi trebalo da sa strukture te+ište
prenese na procese, zatim na istra+ivanje mogu&nosti za uštede i unapre%ivanje odre%enih
procesa. <ideli smo da nova korporativna organizacija insistira na znanju, na studiranju lanca
vrednosti preduze&a, na interorganizacionom uenju kako bi se spoznale sposobnosti
preduze&a. Savremeni menad+ment pritisnut izazovima okru+enja i internih teško&a otkriva
novu arhitekturu kompanije koju vredi upoznati.


2=
LITERATURA

7. Aani&ijevi& $., 4Strategijsko upravljanje i organizaciona struktura4, $auna knjiga,
Beograd 7GGH.
@. #rucker P., 4,he practice of management4, ?arper and Brothers, $e; Vork, 7G6F,
prevod, Privreda, "agreb 7GE7.
9. (intzberg ?., 4,he structuring of organizations4, Prentice ?all, '$S. 5ngle;ood Sliffs
7GWG.
F. Petkovi& (., 4$ova korporativna organizacija4, Poslovna politika, br.W-X, Beograd
7GGE.
6. Bulat <., 4,eorija organizacije i menad+ment4, /ruševac, 7GG6.
E. /ujai& (., "bornik radova, Y< S'(P)"'AU( ) $)<'( ,5?$)-)D'A=(= U
P)>,=$S/)( ' ,5-5/)(U$'/=S')$)( S=)B*=Z=AU, Beograd 7GGW.
21
22