You are on page 1of 467

 

 
 

УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ 
ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Милош Б. Ивановић 

 
ВЛАСТЕЛА ДРЖАВЕ СРПСКИХ ДЕСПОТА 
 
докторска дисертација 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Београд, 2013. 

UNIVERSITY OF BELGRADE 
FACULTY OF PHILOSOPHY 
 

Miloš B. Ivanović 

NOBILITY IN THE STATE OF SERBIAN DESPOTS 
Doctoral Dissertation 

Belgrade 2013 

Ментор:
др. Марко Шуица, доцент, Универзитет у Београду, Филозофски
факултет

Чланови комисије:

Датум одбране: –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Властела Државе српских деспота

Резиме:
Рад је настао са циљем да се на свеобухватан начин сагледа положaј и улога
властеоског слоја у Држави српских деспота (1402–1459). Методолошки поступци
коришћени у ту сврху били су условљени, пре свега, релативним недостатком
изворног материјала. То је налагало, поред стандардне критичке анализе извора,
коришћење метода поређења и модела. На тај начин настојали смо да тему нашег
истраживања сместимо у шири историјски контекст. Из истог разлога у уводном и
завршном поглављу морало се изаћи из задатог временског оквира. Читаво
излагање организовали смо комбинујући хронолошки и тематски принцип,
настојећи да тако истакнемо узрочно-последичне везе између догађаја, али и да
створимо једну уопштену слику о одабраној теми.
Наше истраживање је показало да је деспот Стефан успео да сломи политичку
моћ властеле, коју она није повратила све до краја постојања Деспотовине. Са
друге стране, властела је остала главни ослонац војних снага српске државе, без
које се није могло замислити одолевање османском притиску. Управо због јачања
војних потенцијала, све већи значај добијало је додељивање пронија, као
условних земљопоседа. Носиоци дворских звања уживали су највећу моћ међу
властелом услед чињенице да су се стално налазили у владаревом окружењу. Све
већи значај на двору стицали су, у посматраном периоду, странци, пре свега
истакнути Дубровчани и Грци. Материјални ослонац властеле били су, као и пре
XV века, земљишни поседи, мада су и за њу све већу важност имали приходи од
рударске производње. У време Деспотовине забележено је јачање витешких
идеала, што пак није умањивало жељу истакнутих властелина да се окрену
монашком животу. Пад Смедерева 1459. био је догађај после кога се темељно
променио положај српске властеле, која је наставила да егзистира још једно
извесно време у оквирима Угарске и Османског царства. Након средине XVI века
готово је потпуно нестала, што је имало огромне последице по даљи друштвени
развој српског народа.

Кључне речи: властела, Деспотовина, баштина, пронија, војна служба, двор,
Дубровчани, Угарска, Османско царство.

Научна област: Историја
Ужа научна област: Историја српског народа у средњем веку
УДК: 316.343-058.12(497.11)"1402-1459"
94(497.11)"1402-1459"

Nobility In The State of Serbian Despots
Summary:

The work was created with the aim to comprehensively examine the role and place
of noblemen class in the state of Serbian Despots (1402-1459). The methodological
procedures used for this purpose were determined by a relative lack of source material.
It was necessary that, beside the standard critical analysis of sources, we use the method
of comparison and model. In this way we tried to put the theme of our research in a
wider historical context. For the same reason, we had to get out of the given time frame
the introductory and concluding chapter. We organized the whole presentation
combining the chronological and thematic principle of trying to point out the causal
connections between events, but also to create a general picture of the chosen topic.
Our research has shown that Despot Stefan managed to break the political power of
the aristocracy, which it did not recover until the end of the existence of rule of Despots.
On the other hand, the nobility remained the mainstay of the military forces of the
Serbian state, without which it was impossible to imagine facing the Ottoman pressure.
It is due to the strengthening of military capabilities that increasing importance has been
given to the assignment of pronoiai as conditional land ownership. Court title holders
have enjoyed the greatest power among the nobility, due to the fact that they were
constantly in the king's environment. The growing importance of the court, in that
period, was given to strangers, especially prominent Ragusans and Greeks. Material
support of the noblemen, like before the fifteenth century, were landed estates, though
for them also the increasing importance played revenues from mining production. It was
noted at the time of the Despotate the strengthening of chivalry ideals, which however
did not interfere with the desire of prominent landlords to turn to the monastic life. The
fall of Smederevo in 1459 was a event where the status of the Serbian nobility changed
thoroughly, which continued to exist for some time within Hungary and the Ottoman
Empire. After the mid-sixteenth century it was almost completely gone, which had
enormous consequences for the future social development of the Serbian people.

Key words: Nobility, Despotate, heritage, pronoia , military service, palace, people
from Dubrovnik, Hungary, Ottoman Empire.
Scientific field: History
Special topics: History of the Serbian people in the Middle Ages
UDK: 316.343-058.12(497.11)"1402-1459"
94(497.11)"1402-1459"

Садржај

Предговор ........................................................................................................................ 1 
Представљање теме .................................................................................................... 1 
Појашњење начина и методологије израде рада ..................................................... 3 
Критички осврт на расположиве изворе и постојећу литературу.......................... 5 
1. Увод ........................................................................................................................... 14 
Властела у српској држави од 1282. до 1371. године ........................................... 14 
Властеоски слој у доба обласних господара (1371–1402) .................................... 63 
2. Однос властеле и централне власти (1402–1459) .................................................. 79 
Јачање централне власти и сламање моћи крупне властеле у доба депсота
Стефана Лазаревића (1402–1427)............................................................................ 79 
Постепено опадање контроле централне власти над властелом у време деспота
Ђурђа Бранковића (1427–1456) ............................................................................. 102 
Расуло централне власти и властеоског слоја под последњим деспотима (1456–
1459) ......................................................................................................................... 151 
3. Баштинска властела ................................................................................................ 163 
Законска права и обавезе баштинске властеле .................................................... 163 
Властела у државној служби ................................................................................. 191 
Властела без титула ................................................................................................ 290 
Странци као властела ............................................................................................. 309 
Поседи и приходи властеле ................................................................................... 349 
Материјални и духовни живот властеле .............................................................. 362 
4. Пронијари ................................................................................................................ 376 
Уводна разматрања о пронији у Држави српских деспота ................................. 376 
Законска права и обавезе пронијара ..................................................................... 379 
Карактер и распрострањеност проније у Држави српских деспота .................. 390 
5. Епилог ...................................................................................................................... 395 
Властела Државе српских деспота у Угарској краљевини након 1459. године 395 
Српска властела у оквиру система Османског царства ...................................... 406 
Властела Црнојевића .............................................................................................. 419 

Закључак ...................................................................................................................... 429 
Библиографија............................................................................................................. 435 
Списак скраћеница ................................................................................................. 435 
Извори ...................................................................................................................... 436 
Литература .............................................................................................................. 443 
Биографија аутора ...................................................................................................... 458 

У српској средњовековној држави био је познат под називом властела. Одлучили смо се да наше истраживање властеоског слоја фокусирамо на период Деспотовине (1402–1459). пошто пропаст Српске деспотовине није значио нестанак њеног властеоског слоја. Тада је Стефан Лазаревић добио титулу деспота и отпочео рад на поновном сједињавању српских области у једну државну целину. Тиме је српска 1 . он се својим правима и богатством издизао изнад осталих категорија становништва. За горњу границу смо изабрали 1459. доневши им могућност за значајнију улогу на Балканском полуострву. Тај процес пратиле су многе тешкоће и држање властеле у њему је било од изузетне важности. године.Предговор Представљање теме На врху хијерархије у свим средњовековним државама налазио се слој чија је главна дужност била ратовање. Истовремено. Тако ћемо јасније подвући због чега је за српско племство важна прекретница османско освајање Деспотовине. мишљења смо да му досадашњи истраживачи нису посветили довољно пажње. С обзиром на његов значај. биће неопходно да се у кратким цртама осврнемо на његову судбину након 1459. Доњу хронолошку границу представља битка код Ангоре из 1402. која је имала огроман значај за развитак српских средњовековних области. Надаље. пошто свеобухватност рада тражи да покажемо корене неких процеса који ће се испољавати у периоду Деспотовине. последње фазе у развоју српске државности у средњем веку. године. због природе теме. годину када је Српска деспотовина коначно подлегла под ударцима Османског царства. није могуће потпуно се чврсто држати. Назначеног временског оквира.

у најширем смислу посматрано. То подразумева и испитивања о томе шта је властела куповала. Централни део нашег рада. Такође. обухватиће више значајних тематских целина. властела је највише утицала на обликовање политике тадашње српске државе. који се односи на период Деспотовине. Предмет нашег истраживања биће. како бисмо што реалније сагледали снагу овог сталежа у посматраном периоду. посматрањем политичких догађаја прве половине XV века јасније се уочавају оквири у којима се развијао елитни слој. Уз самог владара. како је користила слободно време и какви су јој били религиозни погледи. Раздвојено ће се у том погледу посматрати држаоци баштина и пронија. Важан задатак који се пред нас поставља је и оцењивање бројности властеле. Крупни политички догађаји нису само утицали на јачање или слабљење Деспотовине. доводећи до значајних промена унутар њега. Остварење зацртаног циља није могуће без осврта на властеоски слој у ранијем раздобљу. биће непходно утврдити њене обавезе и права. читала. са којим изазовима се суочавао и којим утицајима из суседних земаља је био изложен. Најпре је неопходно реконструисати однос властеле и централне власти. потребно је направити анализу њихове структуре и процену прихода које су могли доносити. а један њен део је и физички нестао пред налетом освајача. Ради бољег разумевања положаја властеле у друштву. обављала одређене дужности. када се на више поља јасно примећује материјално и политичко јачање највишег слоја у држави. Намера нам је да у постављеном временском оквиру осветлимо са свих страна положај и улогу властеле. већ су неки од њих темељно потресали читаво њено друштво.властела изгубила значајан ослонац. Како су материјални ослонац сваког властелина чинили његови поседи. која је била носилац титула и са тим у вези. Као посебна целина може се издвојити и питање странаца који су ступали у службу 2 . Исто тако. материјални и духовни живот властеле. Изворна грађа условљава такође да знатно више простора посветимо властели. Акценат се у овом раду ставља на баштинску властелу о којој је сачувано више података. како бисмо дошли до поузданијих закључака о војним потенцијалима Државе српских деспота. Кључним се ту чини период од времена владавине краља Милутина. од великог значаја биће законско нормирање положаја властеле у друштву за време владавине цара Стефана Душана.

Први начин се показао подеснијим када је требало поступно пратити развој одређених процеса. године. услед његове специфичности. пре свега. до 1459. Малобројни извори за та питања су подвргнути аналитичком испитивању. лакше уочити узрочно последичне везе између одређених политичких дешавања и промена у друштву. током кога је могло доћи до извесних промена и у погледу основа положаја властеле у држави. Кроз излагање о времену након 1459. њеном темом и расположивошћу изворног материјала. биће посебно посматрано. Са друге стране. на пример. Сам предмет истраживања налагао је и начин презентовања његових резултата. Појашњење начина и методологије израде рада Методолошки поступци који су примењени приликом израде ове докторске дисертације условљени су. Најефикаснијим се зато чинио поступак комбиновања наративног и аналитичког излагања. До његове примене дошло је у одељку о властели у државној служби.српских деспота и на тај начин стицали властеоски статус. Тим поступком је. На том пољу су се могле образовати тематске целине посвећене 3 . биће посматран даљи развој српског елитног слоја у промењеним условима. Учиниће се то ради наглашавања последица његовог постепеног изумирања. наративни начин саопштавања резулатата није било могуће применити када је требало осветлити законска права и обавезе властеле. При томе се морало водити рачуна да се посматра период од преко пола века. Одлучили смо се стога на комбинацију хронолошког и тематског излагања. као и њен материјални и духовни живот. Стога је однос између централне власти и властеле праћен готово строго хронолошки од 1402. Питање развоја институције проније у доба Деспотовине.

Без познавања те шире слике често је немогуће схватити суштину одређених историјских догађаја и процеса. употреба ове методе је једини начин којим вреди покушати утврдити приходе које је српска властела остваривала са својих поседа. Њихова вредност лежи у чињеници да они бар омогућавају постављање добрих питања и хипотеза. укаже на значај личности о којима су често сачувани само фрагментарни записи. проучавање властеле Државе српских деспота смешта у шири историјски контекст. што сматрамо да је од изузетног значаја. Наравно. Практично. Када је реч о XV веку. наравно. Овом методом се. При свему томе се. на које ће одговор. Треба имати у виду да је и један број српских властелина имао поседе на територији овог суседног краљевства. Основна намера је била да се наглашавањем звања која су носиле. дати неки будући истраживачи. модели се могу формирати како бисмо схватили шта су биле дужности властеле са одређеним титулама. Слично важи и за институцију проније чији нам је развој у доба које истражујемо боље познат у Византији и времену млетачке власти у скадарском подручју. од користи је била метода поређења српског властеоског слоја са племством у суседним државама. те ваља истаћи да су сви модели у извесном смислу хипотетички. У недостатку извора за поједина важна питања наше дисертације. мора бити опрезан. на првом месту се намеће поређење са друштвеним збивањима у Угарској. у оквиру којих се биографије њихових носилаца саопштавају хронолошким редом. У извесној мери. Надаље. 4 . оскудност изворних података може се надоместити и методом постављања модела. односно потврду. увек се морају имати у виду посебности историјских процеса на сваком посматраном подручју. При коришћењу свих метода подразумева се критички приступ према изворима и литератури. Коришћење свих набројаних метода само по себи нужно не значи разрешавање свих постављених проблема. са којом је Деспотовина имала врло интензивне односе.једној врсти звања.

Lascaris. сразмерно су малобројни за питања која се тичу унутрашњег друштвеног развитка. 2 5 . Љ. из периода Деспотовине свакако је сачуван највећи број извора. Споменик СКА 3 (1890) 1–226. за нас лежи у чињеници да је сачувано веома мало баштинских повеља из којих се могу црпети информације о велични властелинстава. Стари српски хрисовуљи. Мора се на овом месту напоменути да је наш рад заснован искључиво на објављеној изворној грађи. Из тог разлога нешто је мања вредност доступне дипломатичке грађе него што би иначе била. Зато је било неопходно њихово пажљиво испитивање. Повеље и писма деспота Стефана Лазаревића. Подаци који се тичу властеоског слоја су често фрагментарни и не омогућавају доношење постојанијих закључака. године. коју је приредио Александар Младеновић. Напротив. Стојановић. За проучавање властеоског слоја немерљив је значај дипломатичких извора. времену и начину на који су она стицана и под којим условима су држана. 3 M. типици. Међутим. међутим. акти. Byzantinoslavica 6 (1935-1936) 166-185. записи и др. Actes serbes de Vatopedi.Младеновић. због њене систематичности. поменици. Невоља. Београд 2007. Међу издањима у којима су објављиване повеље српских деспота. треба поменути збирку Повеље и писма деспота Стефана Лазаревића. на првом месту. до тада непознате документе из архива манастира Ватопед публиковао је Михаило Ласкарис.Критички осврт на расположиве изворе и постојећу литературу Од свих раздобља српске средњовековне историје.3 Значај за наше истраживање имале су и добро 1 А. летописи.1 Више значајних повеља и докумената из времена владавине господина и деспота Ђурђа Бранковића једини је узорно критички објавио Љубомир Стојановић још 1890.2 Вредне. како би се ухватио макар и најмањи траг о одређеним појавама и личностима. то никако не значи да их има у изобиљу. биографије.

на овом месту ваља издвојити ону Талоција и Алдашија. 11 J. Listine o odnošajih između Južnog Slavenstva i Mletačke Republike IV–X.11 Велику пажњу истраживача привлачили су са разлогом. Prs. садрже и податке о њиховим пословним везама са домаћом властелом. Новаковић.Miklosich. Vindobonae 1858. Од великог броја збирки угарских повеља. важне информације о српској властели доноси угарски и млетачки дипломатички материјал. Acta Alabaniae Veneta : saeceulorum XIV et XV. 6 А. 13 С. Monumenta Serbica spectantia historiam Srbiae. Споменици српски I–II. A Magyarország és Szerbia kőzti osszekőtterések oklevéltara. Fr. I–2. део те богате заоставштине је и објављен. објављен у осмом тому корпуса Acta Albaniae Veneta Saeculorum XIV et XV.12 Тестаменти Дубровчана умрлих на подручју српске државе. Захваљујући томе. А. Повеља деспота Стефана Лазаревића деспотици Евпраксији. која се односе на подручје Деспотовине објављена су у неколико томова збирке Шиме Љубића Listine o odnošajih između Južnog Slavenstva i Mletačke Republikе. Bosnae. Србија у дубровачким тестаментима у XV веку I. 5 6 . до 1460. Београд–Сремски Карловци 1929–1934. С обзиром на нашу тему. Законски споменици српских држава средњег века. 7 М. фокусирану на српско-мађарске односе.8 Поред грађе на старословенском језику. 8 Љ. 2. Стојановић. Magyarország melléktartományainak oklevéltára II. за период од 1415. Valentini. Ћук. на првом месту вреди истаћи збирку Андрије Веселиновића у којој су објављене одлуке дубровачког Малог већа које се односе на Деспотовину. Thallózy. 9 L. Београд 2004. Старе српске повеље и писма I–1. Мешовита грађа (Miscellanea) XXII . Веселиновић. поред ћириличких аката. Историјски институт. ССА 2 (2003) 193–202. ССА 8 (2009) 183–203. Повеља деспота Стефана Лазаревића манастиру Милешеви. Веселиновић. године.5 Потребно је нагласити да је више повеља из времена деспота Стефана критички издао и протумачио Андрија Веселиновић у часопису Стари српски архив.6 Богату збирку ћирилских повеља и писама из Дубровачког архива објавили су Медо Пуцић7 и Љубомир Стојановић. Р. Áldasy. Ragusii. Ћирковић. München 1970. Пуцић. А. Веселиновић. Веселиновић. 10 S. Saeculum XV praescanderbegianam periodum complectens VIII. Веселиновић.познате збирке Стојана Новаковића4 и Франца Миклошића. Budapest 1907. Ljubić. Београд 1912. Београд 1858–1862. Михаило Динић је публиковао и 4 С. ССА 1 (2002) 131-142. А. Дубровачко Мало веће о Србији (1415–1460).10 Од изузетног значаја за проучавање проније је Скадарски земљишник. 12 А. Три повеље из XV века за манастире Тисмена и Водица.9 Документа из Венецијанског архива.13 У оквиру прве књиге своје едиције Из Дубровачког архива. и многи други извори из Дубровачког архива.A. Zagreb 18741891.

Врањски гласник 4 (1968) 378–416.14 Посебну групу у извора. Opširni katastarski popis iz 1455. непосредно по њеном заузимању. настао 1455. године. Из Дубровачког архива I. Bak. Sarajevo 1972. 19 J.16 који у свом другом делу садржи значајне податке о унутрашњем уређењу града. посебно у време краља Жигмунда.17а превод на савремени српски језик приредила је Биљана Марковић. P. Новаковић. Engel.18 Важност за нас имају и законски прописи које су доносили угарски владари. 174. Sweeney. Hadžibegić. Београд 1960. за које се претпоставља да су пре пада Деспотовине уживали властеоски статус. 16 Сима Ћирковић је показао оправданост оваквог назива за овај извор: С. у: Ново Брдо.20 Делимично је сачуван и попис области Крушевца. Ћирковић. пр. Закон о рудницима деспота Стефана Лазаревића. The Laws of the Medieval Kingdom of Hungary.21 Први сачувани дефтер за 14 М. Под називом Закон о рудницима деспота Стефана Лазаревића издао га је Никола Радојичић. сачињен у време прве владавине Мехмеда II (1444–1446). Salt Lake City 1992. Њихов текст био нам је приступачан преко другог тома едиције The Laws of the Medieval Kingdom of Hungary. Decreta Regni Mediaevalis Hungariae. путем којих се може пратити судбина становништва у крајевима које су запосели Турци. 2. чији су прописи били актуелни и у време Деспотовине. Београд 1957. Београд 1985. E.15 У време владавине деспота Стефана Лазаревића сачињен је Новобрдски законик. Београд 1962.19 Документарној групи извора припадају и османски дефтери. Законик Стефана Душана цара српског 1349. 21 О. Kovačević. R. чији су поједини подаци били од користи за наше истраживање. Топлице и Дубочице у време прве владавине Мехмеда II. Радојчић. Београд 2010. A. Никола Радојчић и Ђорђе Бубало. J. Споменик САНУ 126. и 1354. Кључни значај за нашу тему има Душанов законик. godine. Новобрдски законик деспота Стефана Лазаревића из 1412.трговачку књигу Михаила Лукаревића. 1301-1457. 15 7 . Марковић. vol. Вероватно је најкориснији детаљни дефтер Област Бранковића. И. Hadžić. Динић. Овом приликом смо користили издања која су приредили Стојан Новаковић. Ерен. Превод и правноисторијска студија. Зиројевић. Oblast Brankovića. Ђ. Топлице и Дубочице. иако је сам настао половином XIV века. 20 H. у извесном смислу чине српски средњовековни законици. Бубало. Радојчић. M. С. Попис области Крушевца. Душанов законик. 18 Б. Сви они бележе и хришћане – спахије. 17 Н. Законик цара Стефана Душана: 1349 и 1354. Закон о рудниџима деспота Стефана Лазаревића. Београд 1898. Београд 2004. Н.

24 К. Београд 1974.27 Краће забелешке обично одликују и записе и натписе. нама доступне путем превода на српски језик Глише Елезовића. Беогард 1902-1926. Централно место међу њима припада Житију деспота Стефана Лазаревића из пера Константина Филозофа.24 Велику изворну вредност има и дело Краљевство Словена мљетског опата Мавра Орбина. да наведемо само тај пример. Радојичић.26 Посебну целину чине извори који се одликују обично кратким и језгровитим вестима. 29 С. Јаничареве успомене или турска хроника. Морфологија ћириличких натписа на Балкану. Турски извори за историју Југославена. Како је аутор савременик догађаја о којима пише. Стари српски записи и натписи I–VI. Без записа и натписа знатно слабије бисмо. Живановић.28 Поменици су пак извори који нам осветљавају ктиторску делатност властеле.23 Савременик бурних догађања средином XV века био је Константин Михаиловић из Островице. приредио и превео Ђ. godine. Новаковић. 27 Љ. века. Елезовић. издао је у нашој средини Момчило Стојаковић.Јагић. Понекад смо само преко њих обавештени одређеној властели и њиховим активностима. његово дело је прворазредни извор. Ђ. В. Stojaković. Poimenični popis pokrajine Braničevo iz 1467. Beograd 1987. О поменику Св. Стари српски родослови и летописи. Богородице Љевишке (рукопис бр. Гласник СУД 42 (1875) 1–152. Сп. Садржи извесне податке који се не могу наћи у другим делима.22 Незаобилазни за истраживање овог периода су и наративни извори. Гласник СУД XLII (1875) 223-328. иако је настало почетком XVII века. јер се његов аутор користио данас за нас изгубљеним изворима. 25 М. Београд 1986. Два турска хроничара из 15.25 Када је реч о наративним изворима стране провенијенције. Старинар 8 . Братство 26 (1932) 81–125. Такве су вести српских летописа. чији значај почива на њиховој хронолошкој прецизности.Стојановић. Српски поменици XV–XVIII века. 26 Гл. Braničevski tefter. 23 Константин Филозоф и његов живот Стеафана Лазаревића деспота српског. 227 Народне библиотеке у Београду). То посебно добија на значају ако се узме у обзир да Константиново дело не садржи тако много општих места као друга житија. Михаиловић.29 22 M. мада се мора казати да нису сувише бројни. те је његов спис Јаничареве успомене незаобилазан при проучавању историје Деспотовине. вреди поменути вести Дурсун-бега и Ашик-паше Задеа. Орбин. Шундрица. 28 Љ. Г. Зрењанин 2006². Сремски Карловци 1927. Краљевство Словена. превод З. Стојановић. Томовић. познавали ктиторску активност властеле.подручје Браничевског субашилука из 1467.

О једном недовољно познатом поменику.32 Почецима социјалне хијерархије код Срба рад је посветио Сима Ћирковић. Међутим. 37 Н. Београд 2006. Властела српских обласних господара. Штављанин-Ђорђевић.31 Досадашња историографија углавном није на целовит начин приступала проучавању властеоског слоја у српској средњовековној држави. Шуица. 38 А. 2006. 36 М.36 Судбина властеле након пропасти српских држава била је тема истраживања Ненада Лемајића. Београд 2001. Сребрне чаше позног средњег века у Србији. Веселиновић. 31 М. Правни положај властеле у средњовековној Србији. Благојевић. Археографски прилози 9 (1987) 331–347.39 Реформу система XV (1940) 43-69. што је за нас од посебног значаја. Сремска Митровица–Источно Сарајево. Новчарство средњовековне Србије. Љ. Београд 2001. Историја српског права у Немањићкој држави. Гајић. није била тема неког посебног рада. то не значи да у оквиру монографија и расправа нису третирана многа питања везана за властелу из доба Деспотовине. Београд 2000. Почеци социјалне хијерархије код Срба. 32 Т. Лемајић. Шуица. Тарановски.34 Заокружену представу о властели у два важна раздобља дао је Марко Шуица . ГДИ 3 (1994) 223–235. Београд 2010. како се може уочити. Београд 1996. Свакако ваља издвојити рад Андрије Веселиновића Држава српских деспота. 9 . Аутор је у њему акценат ставио на проучавање унутрашње организације државе. Иванишевић. ГДИ 1 (2004) 7-31. 33 С. Обично је обрађивано деловање властеле у појединим периодима или одређена питања која стоје у тесној вези са познавањем ове друштевене групације.30 Сачуван је и један број сребрних чаша. 30 В. Услед тога. Српска елита на прелому епоха. једини целовити приказ властеоског слоја дао је Теодор Тарановски у оквиру свог дела Историја српског права у Немањићкој држави. које су биле у власништву властеле. Када је о нашој теми реч. то је најпре новац из времена Деспотовине. Некада су пак тема историчара били поједини истакнути великаши.37 Властела Државе српских деспота. Шаркић. студија Милоша Благојевића о њој била је драгоцена. Државна управа у српским средњовековним земљама. Властела кнеза Стефана Лазаревића (1389-1402). а нешто касније расправу је посветио елитном слоју у време кнеза Стефана Лазаревића (1389–1402). Ћирковић. Зборник радова Правног факултета у Новом Саду XLIV– 1 (2010) 7–28.најпре је у књизи Немирно доба српског средњег века пруочио властелу српских обласних господара35.Коначно.33 Правним положајем властеле недавно се позабавио Срђан Шаркић. 35 М. Држава српских деспота. 39 М. 34 С. не треба запоставити ни материјалне остатке као извор. Немирно доба српског средњег века.38 Пошто је властела обављала све дужности у оквиру државне управе. 35–78.

у: исти. По свом значају међу њима се издваја монографија Момчила Спремића Деспот Ђурађ Бранковић и његово доба. Острогорски. Реч је најпре о Историји Срба I–II Константина Јиречека. Београд 1981–1982.49 Због малобројности података о пронији у доба Деспотовине. Из српске историје средњег века. Београд 2003.47 Како су његови резултати временом превазиђени. Једна глава из пространијег дела „ Народ и земља у старој српској држави“. И. 47 С. Bartusis. Немирно Поморје XV века. Стојан Новаковић у свом раду Пронијари и баштиници. 48 Г. Божић.Новаковић. Прилог к историји непокретне имовине у Србији XIII–XIX века. 10 . Serbian pronia and pronia in Serbia: the diffusion of an institution. 220–227. Београд 1887. 46 А.45 Историју Срба на подручју Угарске систематски је обрадио Алекса Ивић. Прилог историји феудализма у Византији и јужнословенским земљама.41 За сада једина биографија деспота Стефана Лазаревића. много значајнија је студија о пронији Георгија Острогорског. Динић. Учинио је то још 1887.локалне управе у доба деспота Стефана први је иначе проучио Михаило Динић. Немирно Поморје XV века. 45 Историја Црне Горе II–2.43 Прва два тома колективне синтезе Историја српског народа такође су нам била од помоћи. у оквиру које се налазе и посебни одељци о властели.46 Од појединачних питања која су у тесној вези са властеоским слојем. Пронијари и баштиници (Спахије и читлук-сахибије).48 Амерички историчар Марк Бартусис је недавно публиковао истраживање о пронији у Србији. Спремић. у: исти. Београд 1978. Историја Срба I–II. настала је из пера Миодрага Пурковића. где постоји и одељак о развоју ове институције у српској држави. 42 М. Београд 1979.44 Подручје Зете на целовит начин је за период XV века представљено у једној од књига синтезе Историја Црне Горе. 50 И. Параспор у скадарској области. 259–331. Београд 1979. Титоград 1970. Божић. Земљишни систем у „ Млетачкој Албанији“. C. 43 К. Београд 1994. 49 M. 241–258. Ивић.40 Писци биографија српских деспота у својим истраживањима нису могли заобићи улогу влателе тих владара. Од најстаријих времена до оснивања Потископоморишке границе. Јиречек.50 Специфичности 40 М. Деспот Ђурађ Бранковић и његово доба. Пронија. Историја Срба у Војводини. истраживачи су највећу пажњу посветили институцији проније. Кнез и деспот Стефан Лазаревић. Београд 1952. Београд 1951. Власти за време Деспотовине. ЗРВИ 48 (2011) 177– 216. Сама Венеција је ту институцију преузела од ранијих српских господара поменуте области. Нови Сад 1929. у: исти. неопходно је било консултовати радове Ивана Божића о овој врсти поседа на скадарском подручју под млетачком влашћу. Пурковић.42 Значај за наше истраживање имало је и неколико синтетских дела. 41 М. 44 Историја српског народа I–II.

Ћирковић. Велики челник Радич или Облачић Раде. С. године. у: исти. Тошић и Мирјана Живојиновић. 57 I. 79–120. М. Worrisome wealth of the čelnik Radić. Ћирковић. И.55 У вези са манастиром Каленићем. на основу једног османског акта. 55 В. Београд 1979. чије је издање и приредио. 59 А. Божић. Зограф 24 (1995) 61–69. Спремић. Ménage. 57–62. Томе је пажњу такође посветио Иван Божић у више својих истраживања. Un nobil sarb in Banatul secolului XV–lea: Miloš Belmužević. Родоповићи. Паштровићи. Родоп из Дренице. Божић. Živojinović. пр. „Катуни Црне Горе“. Athens–Thessaloniki 2005.52 Живот челника Радича на Светој гори из угла нових турских докумената осветлила је Елизабет Захариду. писало се о његовом ктитору протовестијару Богдану. В. Le grand čelnik Radič. 105–149. Једна слика из традиционалне народне историје. edited by C. Историја и традиција. Породица Белмужевића. Улога и организација ратничких дружина у Зети XV века. Archeologie– Istorie XVIII (2010) 135–142. Новаковић. у: исти. in: Κλητόριον in memory of Nikos Oikonomides. Истраживања 13 (1990) 73–80. ЗФФ у Београду 17 (1991) 227–240. изазвао је пажњу историчара. Властелинство великог челника Радича Поступовића.60 51 И. којима је посвећена и једна краћа проспографска студија. Прилози КЈИФ VII (1927) 116–122. A biti of 1439 from the archives of the monastery of Xeropotamou (Mount Athos). L. Гавро Шкриванић. 11 . 56 С.59 У светлу нових докумената. 387–402. Istanbul 1994. Божић. Београд 1979. Немирно Поморје XV века. Београд 1979.51 Известан део угледне властеле из времена Деспотовине о којој је остао нешто већи број података. 156–173. И. В. Зборник за историју МС 13 (1976) 7–21. Света Гора у светлости аката великог челника Радича манастирима Кастамониту и Ватопеду. Немирно Поморје XV века. о коме су писали Стојан Новаковић. Шкриванић. Heywood and C. 54 М. 1413–1435. Magina. Јовановић. Живојиновић. Документима из Дубровачког архива многа питања везана за његову личност расветлио је Сима Ћирковић. у: исти. Загорје Стефана Белмужевића – Куда је Јанко бежао са Косова.56 Потпуно нове вести о Богдану. донео је Илијас Коловос. Analele Banatuluim Serie noua. Г. О ктитору Каленића. Немирно Поморје XV века. Велики челник Радич. писао је румунски историчар Адријан Магина. М. С. у: исти. Тошић.53 Све делатности челника Радича везане за Свету гору размотрила је Мирјана Живојиновић.57 Белмужевићи спадају у ретке српске властеоске породице чију активност можемо пратити кроз више генерација. Вера С. 60 A. in: Studies in Ottoman history in honour of professor V. међу којима је била засупљена и институција проније. Хиландарски зборник 11 (2004) 295–305. Зборник Историјског музеја Србије 23 (1986) 13–24. Zachariadou. 150–155. Imber. 53 E.54 Интересовање истраживача изазвали су и Родоповићи. Петковић. у: Пад Српске деспотовиине 1459. Лемајић. Највише је проучавана личност великог челника Радича. Прилог српској средњовековној проспографији. Лома. 58 Н. Kolovos.зетског подручја дошле су до изражаја и у организацији ратничких дружина. Расправу под називом Породица Белмужевића написао је Ненад Лемајић. 383–397. Београд 1982. 52 С. ИЧ XX (1973) 125–136.58 док је податке о њиховој постојбини анализирао Александар Лома. ур.

Последњих деценија настао је велики број монографија и расправа о племству западноевропских држава.63 Иста ауторка је у посебном чланку сагледала задужбинарску активност властеле Лазаревића.65 Монографије о манастиру Каленићу написали су Иван Стевовић и Драгиња Симић–Лазар. 7–19. Стародубцев. ур. С. London– New York 1996. Саопштења XV (1983) 221–242. Lordship. Given-Wilson. 62 С. P. Origins. Reynolds. Цветковић.Предводник српске војске у биткама против Османлија 1454. Гајић. Војвода Никола Скобаљић и његове борбе у Дубочици у половини XV века. Woodbrige 2000. 1350. Ђорђевић.62 Ктиторска активност властеле углавном је била предмет истраживања историчара уметности. Transformation. The English Nobility in the Late Middle Ages. 143–153. Duggan. ур. Neville. С. Мишић. R. 64 Т.69 Кључни утицаји по српску властелу долазили су из суседне Угарске. The Fourteenth–Century Political Community. са којом је Деспотовина имала многобројне везе. Никола Скобаљић. А. Зограф 24 (1995) 69–78. 63 Т. Мишић. 69 S. Српско зидно сликарство у доба Лазаревића и Бранковића: 1375–1459. Друштвени положај ктитора у Деспотовини. Саопштења XLII (2010) 39–60. Никола Скобаљић. Јован Ђорђевић.67 Историја цркве у Јошаници била је предмет истраживања Бранислава Цветковића. у: Моравска школа и њено доба. Београд 2007 (необјављена докторска дисертација). Д. Димитријевић. Историја и предање. and Phenomena: Knighthood. 66 И.64 Питање ктиторства у доба Деспотовине разматрала је и Гордана Бабић. Трајковић. Д. A. Лесковачки зборник 4 (1964) 86–99. Стародубцев. Надгробне плоче и гробови ктитора цркве Богродице Пречисте у комплексу Ждрела у Горњачкој клисури. и њеним ктиторима. студија 61 Ј. Kings and Nobles in Late Medieval Portugal. ed. Concepts. Law and People in Medieval Scotland. 67 Д. J.66 Цркви Богородице пречисте у Ждрелу. рад су посветили Димитрије Мадас и Александар Гајић. Gárecki. Cambridge 2003. in: Nobles and Nobility in Medieval Europe. Concepts. Мадас. 68 Б. Каленић. Борба са Турцима под Скобаљићем. Ђурић. Зидно сликарство у време Лазаревића и Бранковића било је тема докторске дисертације Татјане Стародубцев. Београд 1972. Лесковац 1951. 12 . Fiefs and Vassals: The Medieavl Evidence Reinterpreted. на југу Деспотовине. Крушевац 2007. у Горњачкој клисури. Каленић: Богородичина црква у архитектури позновизантијског света. у: Моравска Србија. 1100 – c. В. C. 65 Г. Бабић. C. Land.68 Ради бољег сагледавања деловања српске властеле у доба Деспотовине неопходно је имати у виду шири контекст у коме се оно догађало. Симић – Лазар. Београд 2011. Историја– Култура–Уметност. 115–155. Oxford 1994. Задужбинарство и ктитори у Србији у доба Лазаревића. Сликарство–Историја. Gomes. c. Београд 2006. J. Услед тога. Edinburgh 2010. C. Words. Поседи великог логотета Стефана Ратковића. изазивао је такође интересовање истраживача.61 Поседи великог логотета Стефана Ратковића били су тема рада Синише Мишића. ГНЧ 22 (1903) 115–146. Прилог најстаријој историји цркве у Јошаници. Сергије Димитријевић и Драгољуб Трајковић објавили су радове о Скобаљићу. The Making of a Court Society. бележећи и народно предање везано за његову личност. and the Early Polish Nobility. Стевовић.

Нови Сад 2004. те се зато морају поменути синтезе које третирају историју ове државе.72 што такође треба имати у виду када се пише о српској властели.78 70 M. били су предмет анализе Маје Николић. Српски биографски речник 4.73 Извори византијских писаца о Деспотовини у времену од 1402. Николић. Максимовић. Михаљчић. Класично доба 1300–1600. Утицај Византије у српској држави се осећао и у обликовању локалне управе. И–Ка. Nobility. Византијски писци о Србији (1402–1439). Иналџик. 72 G. Београд 2004 (необјављена докторска дисертација). in: Oredering Medieval Society. Мантран. Ћирковић. 74 М.77 Од помоћи истраживачима за овај период је свакако и Српски биографски речник. Византијска провинцијска управа у доба Палеолога. Српски биографски речник 3. С. налазимо за сходно да поменемо још неке корисне публикације.71 Специфичан је био постепени развој аристократског слоја у Византији. Jussen). Прво место ту припада Лексикону срспког средњег века. Београд 2003². Османско царство. (Royal) Favor. Р. Београд 2009. Београд 2010. A Central concept in Early medieavl Hierarchial Realtions. C. пр. Р.70 Значајно је било осврнути се и на босанску властелу XV века. Београд 1999.76 Завршавајући излагање о најважнијој литератури.Мартина Радија о угарском племству имала је приликом истраживања зa нас важно улогу. 71 13 . 75 Х. Ostrogorsky. пр. А–Б. Вредно дело о византијској провинцијској управи написао је Љубомир Максимовић. Perspectives on Intellectual and Practical Modes of Shaping Social Relations (ed. Београд 2007. Рудић. London– New York 2001.75 Проучавање важног феномена владареве милости било је олакшано захваљујући раду Герда Алтхофа. DOP 25 (1971) 1–32. Land and Service in Medieval Hungary. 78 Српски биографски речник 1. Observations on the aristocracy in Byznatium. Д–З. до 1439. Philadelphia 2000. о којој је писао Срђан Рудић. о чему је писао Георгије Острогорски. B. Историја Османског царства. 77 Лексикон српског средњег века. Београд 1972. 73 Љ.74 Опстанак српске државе највише је зависио током XV века од Османског царства. 76 G. Београд 2002. који садржи одреднице о свим важним појавима и терминима који се односе на средњовеквну Србију. Althoff. Rady. Босанска властела у XV веку. С.

Посебно је то приметно од времена краља Милутина (1282– 1321). долази тек у држави Немањића. 73–77. сина краља Уроша I. Сличан поступак одабрали смо и ми. Ћирковић. када долази до осетнијег проширења државне територије. Улога властеле је била кључна за долазак Милутина Млађег. Архиепископ Данило II сведочи да је она. на неки начин. јер сматрамо да комплексност теме ове дисертације то налаже. године Ради осветљавања важних историјских процеса историчар често мора посегнути дубље у прошлост како би покушао да нађе одговоре на своја питања. Властеоски слој се међу Србима формирао постепено раслојавањима у друштву током првих неколико векова од њиховог доласка на Балкан. Историја српског права у Немањићкој држави. Тарановски. 223–228. на власт. до 1371. која ће бити уочљива и у централним поглављима овог рада. Почеци социјалне хијерархије. које ће значајно утицати на положај властеле. 14 .1. колико се може приметити. Кроз уводно излагање биће назначена многа питања важна за посматрање властеоског слоја. С. Увод Властела у српској држави од 1282. наговорила Драгутина да одступи са власти након што је под Јелечем пао са коња и сломио ногу. властела се бојала да тај догађај не искористе суседи и 79 Више о томе код: Т.79 До значајнијег истицања властеоског слоја. Наводно. Неке од њих биће врло живе и у доба Деспотовине. Истовремено са тим војним успесима долази до усвајања многих византијских институција.

на подручју Раса. 112. наравно. 84 Исто. Примопредаја власти између два брата одиграла се у Дежеву.83 Уочавамо. истиче да је српски владар наредио да се окупе сви војници његове државе. дакле. Сматрало се. 116. Загреб 1866. 28. рекли бисмо да је властела била за одлучне акције против Византије. 108. Ђ. Писац његовог житија Данило II. 439. Поделе су изгледа постојале и у кругу властеле. Животи краљева и архиепископа српских. Г. Даничић). Животи краљева и архиепископа српских. византијском цару Андронику II ради ратовања против Турака у Малој 80 Архиепископ Данило и други. дакле. Војни успеси краља Милутина током првих неколико година његове владавине у борбама са Византијом не би били могући без снажне војне силе српске властеле. пр. Мак Данијел. Службе. где се преселио заједно са супругом и делом своје властеле. 109. иако је изгубио врховну власт. Београд 2008. 139. 15 . Изгледа да у то време треба сместити један снажан византијски напад.82 Мада је одступио од врховне власти. 82 Животи краљева и архиепископа српских. да је неопходно окупљање свих војних потенцијала да би се противник поразио. Догађаји који су уследили показали су да је Драгутин под собом имао властелу која је њему дуговала верност. 25–27. учени писац истиче да је краљ Милутин „ славу и богатство такве државе измени у богатство и славу своју.потчине Србију. 86 Данило Други. Животи краљева и архиепископа српских (изд.85 На неки начин.81 Уколико пратимо логику догађаја наредних година. 23–24. 83 Животи краљева и архиепископа српских. имао круг својих приврженика који су га следили. послатог од стране краља Милутина 1312–1313. Описујући поход из 1282. али то ипак не одузима вредност овим подацима. 85 Исто. 437–438. које би јој могле донети и знатан материјални бољитак. да је. велможа и народа свога“.86 Мотив узимања богатства и славе срећемо и у опису ратовања одреда великог војводе Новака Гребострека. остваривала знатну корист од бројних ратничких акција.80 Свакако су и политичке прилике утицале на овакав развој догађаја. Историја српског народа I. Драгутин је и даље остао крупна политичка фигура. 115. када је реч о више краљевих похода. Дамњан Петровић.84 Сличну синтагму употребио је и када је Стефан Драгутин окупио своју војску за борбу против Дрмана и Куделина. Властела је. то је готово опште место у овом житију. 81 Историја српског народа I. Добио је на управу један део српске државе.

Београд 1986. године.90 Једна од важних тачака споразума било је и питање давања талаца из редова српске властеле.92 Тражено је. Однос између краља Милутина и Драгутина.Азији.. 114. 357. али тешко је поверовати да није било тако. 89 Исто. Међу њима је требало да буде и један број дворјана. управо се најистакнутији слој највише противио склапању мира између крља Милутина и Византије 1299. Судећи по писању Теодора Метохита. сви заједно зарад сваке сигурности. Кључна особа међу њима био је Ђорђе. Очито је и да краљ Милутин није могао рачунати на безрезервну подршку властеле. 97. 91 Исто. Динић. 133–135. поред краљице Јелене. Византијски извори за историју народа Југославије VI. 443. други по рангу међу заповедницима војске. Сматра се да је Ђорђе вероватно носио звање великог војводе. Краљ се бојао да њихови рођаци и пријатељи неће пристати на њихов одлазак из земље. М. 90 Исто.. такође са византијске стране. 125–129. 88 16 . краљ Милутин је као таоце морао да преда сина Стефана и најистакнутију властелу. али му се у суштини може поклонити поверење.94 Наведени исказ је можда претеран. Према сведочанству Даниловог Настављача. 118– 119. те је запао у велике невоље. да заклетву на уговор о миру. те је зато тражио да и Византинци дају један број талаца.89 У једном тренутку Милутин је вођење преговора препустио тројици-четворици истакнутих властелина. ЗРВИ 3 (1955) 58. 116. 61.91 Нешто раније.88 Оштра опозиција према споразуму са Ромејима постојала је и у краљевој околини.“. Као порив пограничне властеле наводи се жеља за пљачкањем суседних територија. 93 Византијски извори за историју народа Југославије VI. тада га је напустила сва властела. 122. 92 Животи краљева и архиепископа српских. Због споразума са царем Андроником II дошао је убрзо у сукоб са братом Драгутином. Историја српског народа I. као залогу мира са татарским каном Ногајем. Без њене сагласности он очито није могао предузети ниједан значајан корак. који је раније дуго тамновао у Византији.87 Сасвим директних података о томе да је властела стицала поседе у новосвојеним областима нема. пошто је био заробљен током рата.93 Инсистирање на гаранцијама властеле речито говори о њеном утицају на политику српског владара у овом периоду. 130–131. 94 Животи краљева и архиепископа српских. Са отезањем окончања преговора она је била све јача. ако се имају у виду Метохитови подаци о нерасположењу властеле према закључивању мира са 87 Животи краљева и архиепископа српских. 148. положе „ и њихови управници и велможе из земље.

За поменутог војсковођу Ђорђа се тако каже да је спадао у ред оних који су одувек били верни свом господару. или 1312. догађаји из наредног периода сведоче да је краљ Милутин и надаље био стављан на тешка искушења деловањем властеле. властела је његовог сина Стефана. то значи да један број краљевих сарадника није одувек био привржен њему. Однос између краља Милутина и Драгутина. о чему ће бити касније речи у оквиру овог рада. М. Пошто му се Стефан предао. 98 Љ. 97 Животи краљева и архиепископа српских. разуме се.97 Тенденција узимања најамника постала је с временом све јача у Србији. Међутим. Чини нам се да је то било неопходно. Однос између краља Милутина и Драгутина. 68. Сматра се да је захваљујући њима на крају из рата изашао као победник. практично натерала на побуну против оца. Данило додаје да је Стефан успео да привуче и део велможа свог оца. постигнуто је изгледа на сабору. 99 Животи краљева и архиепископа српских. 458. она му је припретила следећим речима: „ a{té li né poslou{aè{i nasý. to mÿ k tomou né naréïémý sé tvoi“. Према писању његовог биографа Данила. пошто је у великом броју изневерила краља Милутина. Историја српског народа I. Исто.96 Чини се управо да је то кључни разлог који је натерао Милутина да у завршној фази сукоба са братом ангажује Туркопуле као најамнике. 124. 359. Динић. 124–125. И поред тога остаје чињеница да се на тако нешто никако не би могао одлучити без подршке макар једног дела властеле у својој области. Динић. М.95 Како је у свом коментару приметио Иван Ђурић.100 Брзом војном акцијом краљ Милутин је ипак сломио побуну свог сина.Византијом. Стари српски записи и натписи I. 76. 70. 100 Исто. који је управљао Зетом. Наводно. мада без нових изворних података то остаје на нивоу хипотезе.98 Можда је тада регулисан и њен положај. Стојановић. Поред тога. 119. 22–23. 69– 72. краљ се о његовој даљој судбини саветовао управо са својим велможама. као и у читавој средњовековној Европи. Каже се да су они прихватили владарев 95 Византијски извори за историју народа Југославије VI. Коначно измирење два Немањића 1311. при чему је властела свакако имала значајну улогу. нап.99 Треба. имати у виду да је писац овим речима желео да скине одговорност са Стефана за чин побуне. 119. Надаље има јасних назнака да је и раније један број припадника овог слоја отказивао послушност краљу Милутину. 96 17 .

108 Љ. Bloch. 105 Животи краљева и архиепископа српских. in: Oredering Medieval Society. 110–111.103 Овим изразом су вероватно означени најближи краљеви сарадници. До данашњих дана једино је остала сачувана црква Богородице Одигитрије у селу Мушутишту. уз учешће у рату. користи за њих израз дворани. Када је реч о даљој Стефановој судбини. 107 Византијски извори за историју народа Југославије VI. 104 Историја српског народа I.105 Обрачун са Туркопулима. 39. главна обавеза племства. мора се напоменути да је у средњовековним европским државама давање савета владару било. 159. 176.102 Зато упозоравамо да се овакве вести морају тумачити и у том контексту.101 Држање властеле као да је приморало краља да и од њих затражи сагласност за поступке у вези са својим сином. поклонио је Каломен своју цркву св. Истовремено. коју је 1314/1315. 253–254. Feudalno društvo. ed. C. 131. Византијски извори за историју народа Југославије VI. 161. 126. Зидно сликарство српске властеле у доба Немањића. сазидао велики казнац Јован Драгослав заједно са женом Јеленом. А. Zagreb 2001². Веселиновић. Perspectives on Intellectual and Practical Modes of Shaping Social Relations.предлог да се Стефан одведе свезан у Скопље. Држава српских деспота. која је живела на краљевом двору. 106 А. Најближа краљева околина се нешто раније истакла у још једној прилици. Jussen.104 Остаје утисак да чин ослепљења није био део договора са велможама. Ћирковић). Истиче се да је њихову побуну угушио војском састављеном од сродника и телесне гарде. Land and Service . дакле. 171. 308. која је 1299. 126. Nobility. свечано спроводила византијског посланика краљу. (Royal) Favor. Ћирковић). 283. Ђорђу код Скопља око 1300. сином Станишом и ћерком Аном. Стари српски записи и натписи I. B. Althoff. 323. наш извор каже да је после свега краљ послао неке своје „вазљубљене“ да га ослепе. 161. Rady. 143–144.107 Више о овој „ дворској“ властели биће речи касније. Најамници под вођством Мелика. 101 Исто. G. M. а не нужно као нека изузетна појава.108 Св. 464 (С. 20. Стојановић. Београд 1994. који су раније помогли у краљу у сукобу са братом. Истроија српског народа I. Наравно. 354. 220. Држава српских деспота. 464 (С. M. 103 Животи краљева и архиепископа српских. Веселиновић. 185–186. A Central concept in Early medieavl Hierarchial Realtions. и господарева дужност је била да се саветује са властелом. спровела је поверљива властела. 315.106 Поменуту групу око владара можда је чинила бројна млада властела. спремили су заверу против њега. 279. 102 18 . Pennsylvania Press 2000. 393. Ђорђевић. Материјално јачање властеоског слоја у овом периоду огледа се и кроз зидање сопствених задужбина. И. 182–183.

уз извесне трансформације. Максимовић.115 Јављају се кефалије у актима српских владара најпре у имунитетским формулама. Севасти у средњовековној Србији. 115 Љ. Београд 2011. 322. 326. Ђорђу код Скопља: В. С. 119. 326. Зборник средњовековних ћирилских повеља. о Драгошу немамо других информација. Д.111 У начелу се сматра да су севасти у Србији. Синдик. говори сама за себе. Византијска провинцијска управа у доба Палеолога. Ћирковић. 112 Љ. Севасти у средњовековној Србији. Поуздано 109 В. попут оних у Византији. 113 В. Максимовић.Илије са њивама. С. 114 Љ. Постоји мишљење да је заједно са кефалијом и прахтором чинио основу регионалног чиновничког апарата. 321. Поразивши видинског кнеза Шишмана. 145. ЗРВИ 32 (1993) 146–147. Београд 1972. 317. Зборник средњовековних ћирилских повеља и писама Србије. Они су располагали широким спектром цивилних и војних надлежности. како се види. На првом месту ту треба истаћи звања севаста и кефалија. 322. Византијски чинови и титуле у српској средњовековној држави.109 Сличних задужбина је свакако морало бити још.110 Нажалост. Д. били превасходно окренути пословима пореске и катастарске контроле. Максимовић. С. краљ Милутин га је приликом измирења натерао да узме за жену кћер свог великог жупана Драгоша.Ћ ирковић. 317. Максимовић. С.114 Када је о кефалијама реч. управљајући облашћу из градског средишта. Прахотри се такође појављују у повељи св. Д. Ћирковић. ситуација је много јаснија.113 Пошто немамо довољно података о њима. Севасти у средњовековној Србији. књига I. Један податак забележен од стране Данила II такође у многоме потврђује утисак о јачању властеле у овом периоду. ГЛАС СКА 78 (1908) 257. 71–75. тешко је рећи какав је био хијерархијски положај овог звања у односу на друга. Мошин. Босне и Дубровника. Ђорђу код Скопља. Новаковић. С.112 Имали су. 329. 317. Мошин. 144–145. Зборник средњовековних ћирилских повеља. 111 В . Синдик. Једног од њих срећемо и на послу означавања међа.Мошин. 19 . 88–92. 79. 329. Систем локалне управе у Византији се заснивао на кефалијама као управницима провинција. Синдик. 326. Мошин. Љ. постављеним од стране цара. Зборник средњовековних ћирилских повеља. извесне судске надлежности. али нам стицајем околности о њима није остао траг. 376–377. 328– 329. Св. 110 Животи краљева и архиепископа српских. која срећемо на више места у повељи из око 1300. Синдик. Заузимање релативно пространих византијских територија од стране краља Милутина одразило се и на појаву нових достојанстава и чиновничких функција у оквиру државне управе. али сама чињеница да је краљ сматрао достојним да његова кћер буде супруга једног иностраног владара. а наплаћивали су и поједине казне. Ћирковић. Д.

К. Богородице Ратачке.121 Важнијим се још чини податак да је казнац Мирослав истакнут као први међу световном властелом. Благојевић. Они који су своју службу вршили на двору бринули о безбедности владара.123 Судећи према на овом месту већ поменутим повељама. 125 М. Ћирковић. 16. челник. 121 В. Споменици српски. 326. Ђорђу код Скопља казнац истакнут пре свих других чиновника међу онима који нису смели да ометају аутономију манастира. Синдик. Д. 326 122 С. Зборник средњовековних ћирилских повеља. О општим кефалијама у Византији: Љ. на први поглед. Мошин. С.Мошин. да у то доба није било некакве 116 В. Благојевић). 328. 319.124 Челници су од доба краља Милутина све чешће присутни у актима. Појава нових звања и функција никако не значи да су стара изгубила на значају. присутном када је 1306. Синдик. Зборник средњовековних ћирилских повеља. Дужност особа са овим звањем била је да се старају о убирању владаревих прихода. 333. 123 В. Повеља краља Милутина опатији Свете Марије Ратачке.118 Локални чиновници истог достојанства. Државна управа. Милош Благојевић је закључио да су у ово доба у Србији постајле „опште“ кефалије.117 Пошто је Зета била посебна историјска област.Ћирковић. Зборник средњовековних ћирилских повеља. Зборник средњовековних ћирилских повеља. 117 20 .знамо да је један резидирао у Скопљу. Јиречек.119 Изнесене чињенице речито указују да су већ у ово време кефалије били органи локалне управе. Државна управа. 317. 213. 19. Д. 292 (М. 17–18. по његовом мишљењу су се јавили доцније. који је иначе био и дародавац манастира св.120 Тако је на једном месту у повељи Св. 813. 251. жупан и кнез.116 Постоји такође податак да је крајем Милутинове владавине Зетом управљао кефалија Илија. Благојевић. краљ Милутин издао повељу манастиру св. 118 Исто. слањем својих људи на њихове поседе. Д. Потребно је ту увек имати на уму и напомену Тарановског. С. Државна управа. Д. 79–82. Максимовић.122 Раније смо већ истакли задужбинарску делатност великог казнаца Драгослава. По свему судећи. Лексикон српског средњег века. В. Марјановић–Душанић. испод казнаца би се у управи налазили тепчија. севаст. 124 С. М. Повеља краља Милутина опатији Свете Марије Ратачке.125 Изненађује. Благојевић. Мошин. Ћирковић. Ђорђа–Горга. Синдик. Византијска провинцијска управа. 19. Синдик. Марјановић–Душанић. 120 М. 119 Лексикон српског средњег века. ССА 1 (2002) 16. С. док су у унутрашњости били заповедници војних утврђења. 249–251. Мошин. низак ранг жупана. С. највиши ранг у управи у ово доба имали су казнаци. Споменик СКА XI (1892) 24. Значај Илијиних компетенција указује да су ово звање могли носити и припадници истакнуте властеле.Ћирковић.

131 Заиста. Мошин. 265.127 Управо када је реч о својеврсном рангирању властеле у овом периоду. који је пресуђивао жупану Петру Тољеновићу. 132 В. В. У имунитетној формули повеље св.129 Код истог писца.132 Наше је мишљење да је управа над државама била резервисана за утицајну властелу. најбоље описује колико је то зависило од моћи одређене особе. Београд 2004. потомку кнеза Мирослава. Ћирковић. Веома утицајан је био и жупан Младен. Синдик. 130 Исто. 156. 323–324. односно одређене области у оквиру српског краљевства. М. Марјановић–Душанић. С. некад упоредо са термином силни. 15 129 Животи краљева и архиепископа српских. 127 21 . 44–45. Д. 39. али постоји дилема да ли су нужно сви силни морали имати своју државу. Зборник средњовековних ћирилских повеља. 166 133 Животи краљева и архиепископа српских. Поред тога. Супротан пример великог жупана Драгоша. изречено је мишљење да су „силнима“ означавани они којима су на управу даване „државе“. Тарановски. 94. 128 С. 147. Синдик. Немањићи и Лазаревићи. 490. 47. Повеља краља Милутина опатији Свете Марије Ратачке. треба приметити један термин који је почео да се појављује. i òt sil İnÿhý ou òblasti kral(è)v(st)v(a) mi.130 Нема сумње да се тиме желео означити горњи слој властеоске групације. С. чија се ћерка удала за видинског кнеза Михаила. Д.126 Звање жупана је. Експлицитно се то не може утврдити. Мошин. Српска средњовековна државност. Историја српског права у Немањићкој држави. Марији Ратачкој стоји да су поседи опатије ослобођени од „ vsäh rabotý g(os)podýstvouõðihý vélikÿhý i malih(ý).уређене хијерархије владиних и управних институција. За означавање властеле нижег ранга у ово време први пут срећемо назив властеличићи српске земље. da né povräditý ðo sé tou iménouètý cr(ý)k(o)vno“. 170–172.128 Исти термин срећемо на више места и у делу архиепископа Данила. Благојевић. 97. 96. 50. у: исти. 97. одређена властела се означава и као великоименита.133 Један број научника је става да је реч о особама 126 Т. било специфично самим тим што се наслеђивало и не може се поредити са оним достојанствима која су додељивана. 131 М. како смо раније навели. Српско краљевство и државе. Зборник средњовековних ћирилских повеља.Ћирковић. Благојевић. знамо за пример где се наглашава да жупа полошка може бити дата неком на управу. Српско краљевство и државе у делу Данила II. 94. Ниже се наводи да је држалац жупе имао и своје владалџе.

Д.135 Сагласно већ горе изреченом мишљењу Радета Михаљчића. у: исти. Историја српског права у Немањићкој држави.138 Замашна освајања краља Милутина на рачун Византије довела су и до усвајања система проније у српској држави. разликују од остале властеле. С. За разлику од баштине. Тарановски. ур. 407. када краљ Милутин поклања извесног Маноту заједно са пронијом манастиру. „Закон светог Симеона и светог Саве“. Мошин. Шаркић. 34 дају позитиван одговор на ово питање. 74. Прилог историји феудализма у Византији и јужнословенским земљама. Синдик. у: Сава Немањић–Свети Сава. Историја и предање. Историја српског права у Немањићкој држави. 137 В.139 Први пут је налазимо у повељи Св. Зборник средњовековних ћирилских повеља. Ћирковић. а не баштина. С. Војнички закон. С. Стара српска војска. Изворна вредност старе српске грађе. Београд 1951. Могао ју је надаље задржати под условом да служи цркви према прописима Војничког закона. 328 „ да им се коњ не товара и товара да не воде“. ЗРВИ 48 (2011). Београд 1979. јер су пронија. поседи би им били одузети. Зборник средњовековних ћирилских повеља. док ће се временом проширити и на остале крајеве. Каснија Светостефанска хрисовуља као да пропис прецизира наглашавајући да се он односи на бољарске коње. Т. Благојевић. 160–164.141 Из поменутог примера видимо да је створена црквена 134 Т. 138 Љ. Serbian pronoia and pronoia in Serbia: the diffusion of an institution. реч је о својини државе и држање тог поседа условљено је обављањем војне службе. Најпре је срећемо у новозапоседнутим областима. чини нам се да је пре реч о томе да војници добијају обележје властеле. Светостефанска хрисовуља. Новаковић. 139 С. 141 Г. 180–181. Острогорски. Синдик. Није сасвим немогуће да се пронија појавила и раније. Правни положај властеле. 136 Р. Михаљчић.136 Када будемо анализирали одредбе Душановог законика. Мошин. Помињање Војничког закона чија нам је једна одредба и позната. Мошин. јасно ће се видети да се властеличићи само у извесном смислу по достојанству. Bartusis. Г. М.134 Мора се додати да постоји и један пример у дипломатичким актима овог времена да се одређена особа означава као војник.140 Тако већ први помен проније у Србији сведочи да је преузета у сагласности са византијским системом.137 никако не значи да је постојао посебан друштевни слој са именом војника. Ћирковић. Д. 135 В. 140 В. В. 324. Пронија. Тарановски. Ђурић. Д. C. С. Синдик. Острогорски. 21. али о томе нема никавих података. Наглашава се да је дотични држао у ставри царску пронију свога таста Драготе. Стојановић. 42–45. 130 22 . Зборник средњовековних ћирилских повеља. 128. Београд 1893. Споменик СКА 4 (1890) 7.Ђорђу код Скопља из 1300. Ћирковић. Уколико би његови наследници то прекршили. али не и по правима. Пронија. Београд 2001. 54.које су раније означаване као војници. Скептичнији је M.

Мошин. и 27. који каже да према прописима краља Милутина њима треба да буду поротници одговарајуће особе. а за другог само да је црквени војник. него о припадницима посебне групације војника. за разлику од бројних других примера. 146 М. 77. поклонити или дати у мираз.148 Када је реч о економској користи.143 Обично се у литератури поводом тога истицала сличност ове три личности у погледу друштвеног статуса.146 Колико год биле упадљиве сличности. 133. 130. C. 107. M. који су имали обавезу верности цркви. 143 23 . потребно је. Загонетан нам остаје и помен „ средњих људи“ у 152. Мљетске исправе цара Уроша (10. Bartusis. Законик цара Стефана Душана: 1349 и 1354. Острогорски. Синдик. њихов положај се такође не разликује од поменуте тројице потчињене манастиру св.150 не наглашава којом врстом поседа су располагали. као и великој властели и себрима. Михаљчић. по нашем мишљењу. купити. 151 Н.пронија. В. Београд 2010. Острогорски. Радојчић. Пронија. 161. како јасно сведочи једна повеља цара Уроша. Ђорђу имали Калођурђе и Хранча. Душанов законик. чега није било у Византији. пр.151 Ко се подразумева под средњим људима? Могло би се размишљати у правцу властеличића (мале властеле). потчињеног хиландарском пиргу у Хрусији. 149 M. С. године). 148 Р. Први не представља безусловну својину. 142 Исто. разменити. Синдик. 192. 6. Д.Мошин. Тешко је докучити разлог због кога је то изостављено. Закон светог Симеона. април 1357. 328. Serbian pronoia. Сви су ипак изгледи да је пре реч о ситној властели. Зборник средњовековних ћирилских повеља.147 Она се није погла продати. Serbian pronoia. 144 Г. 150 В.Ћирковић. С. 184–185. краљ Милутин је подарио шест баштиника. Зборник средњовековних ћирилских повеља. 407. сличне обавезе су према Св. Bartusis. подвући и значајне разлике између ових особа. Д. Најпре. Светостефанска хрисовуља.144 Својој главној задужбини. Петорици од њих села је управо даривао пре тога сам владар. 324. Благојевић. Ковачевић. ССА 3 (2004) 74. манастиру Бањска.149 Мора се доиста додати да се у случају Хранче и војника Георгија Репана. Ђ. C. Београд 1960. 147 Г. Благојевић. Бубало. које називају властеличићима. 207–208. 133–134.145 Према Благојевићу.Ћирковић. 145 Љ. За првог је наглашено да је предат са баштином. чак и кад она фактички постаје наследна. члану Душановог законика. временом је она вероватно од обе врсте поседа постала иста. пронијара или чак и војника. што је пак све случај са баштином. 130. Ђорђа. пронија и баштина су различити типови земљопоседа. Пронија. 159– 160.142 Поред Маноте. „Закон светог Симеона и светог Саве“. М.

сазвала сабор своје области на двору у Брњацима. Пошто се замонашио. Историја српског права у Немањићкој држави. Наредни сабор у својој области сазвао је 1316. на сабору. Н. супругу. Посебни сабори одржавани су и у области којом је владао Драгутин. Н. као и своје силне како ће бранити земљу. што додатно компликује ситуацију у овим разматрањима. краљица Јелена је вероватно почетком 1314. 47–51. као што ћемо доцније показати. 152–154.154 Управо такво одавање почасти краљици најбоље показује њен значај и осетљивост политичког тренутка. 94. Београд 1940. Српски државни сабори. Из овог времена имамо и велики број вести о државним саборима.153 У вези са погребом краљице Јелене такође се помиње долазак краља Милутина са властелом и одржавање сабора. Радојчић . Радојчић . 98– 100. Драгутин. Измирење краља Милутина са братом Драгутином. 44–45. 155 Животи краљева и архиепископа српских. Увек се мора имати у виду. 100–101.158 Из свих изнесених података јасно се уочава 152 Н. након дугог и исцрпљујућег грађанског рата. Н. 91–94.155 Немамо поуздане назанаке када је био одржан овај сабор. Радојчић . али чини се да је Данилова мисија била у вези са сукобом међу браћом. Српски државни сабори у средњем веку. Практично су одржана три сабора док избор није пао на хиландарског игумана Никодима.152 Предосећајући своју смрт. 158 Н. Радојчић . одиграло се 1311. или 1312. Његово постављење одиграло се на Спасовдан 1317. Српски државни сабори. 153 24 . 87–90. како у свом запису сведочи архиепископ Никодим. Супротан став изнео је Т. прецизан одговор је немогуће дати. 157 Животи краљева и архиепископа српских. према договору краља са сабором. 154 Животи краљева и архиепископа српских.156 Познат је из извора и сабор који је сазвао краљ Милутин након смрти архиепископа Саве III 1316. Н. Животи краљева и архиепископа српских. предосећајући своју смрт. 97–98. посаветовао је сина Владислава. Српски државни сабори. 156 Исто.157 Радојичић је сматрао да тако означен дуготрајан процес избора новог архиепископа не треба посматрати као последицу некакве опозиције властеле. Радојчић . године. 171. Српски државни сабори. Када је реч о њиховом достојанству. Један је одржан када је Данило долазио „сремском“ краљу да му пренесе поруке његовог брата. да је властела поред баштине могла поседовати и проније. Радојчић . 95–96. Српски државни сабори. Тарановски. већ да је реч о маниру описивања избора црквених великодостојника. 193–194. 96–97.Закључак би свакако био да је властела скромнијег имовног стања у економском погледу била слична пронијарима.

Мошин. књ.да се установа сабора потпуно учврстила. који је у Србији уведен под називом соће. члана Душановог законика Раковачког рукописа). Доходак царски. Доходак царски (поводом 198. Соће – основни порез средњовековне Србије. В. И. 465. Синдик. 333. Мошин. 25 . према Душановом законику. С. 163 Животи краљева и архиепископа српских. Доходак царски. Божић. Једна перпера или кабао жита. И. Д. књ. Као врста дажбине први пут се изричито спомиње око 1316. Његов помен у Бањској повељи сведочи да ова дажбина није била везана само за новоосвојене области српске државе. Глас САНУ CCCXC.161 Одговорност за прикупљање соћа од зависног становништва падала је на терет властеле. у хрисовуљи краља Милутина за манастир Бањску. 11 (2001) 16–22. Наиме. Ћирковић. 160 В. Ширење српске државе на рачун Византије наставило се и након смрти краља Милутина 1321. 17. тако и на свргавање са престола краља Стефана Уроша III Дечанског (1321–1331). 1. 161 И. након што се земљом проширила вест да се Стефану повратио вид. која је на посредан начин теретила властелу. године. Благојевић. крупна властела је похрлила да му се поклони. Држање властеле је управо пресудно утицало како на долазак. На крају су поражени здруженим напорима Дубровчана и босанског бана Стјепана II. Ћирковић. Тек је ратом против Дубровника 159 Љ. Божић. Свакако да је то било од пресудног значаја у борби за власт са његовим братом Константином. С. 7. што ће се потпуно испољити у доба цара Уроша (1355–1371). Д. Синдик. 17. Светостефанска хрисовуља. Ћирковић).163 За време његове владавине већ се осећала тенденција одређеног броја снажне властеле да се готово потуно осамостали од централне власти.162 Извесним се чини да је таква била ситуација и у време Милутинове владавине.159 Почеци убирања овог пореза изгледа да се могу уочити већ почетком XIV века када у једној повељи срећемо дажбину царско злато. као и да је на њима крупна властела добијала примат међу световним учесницима. Историја српског народа I. Зборник средњовековних ћирилских повеља. првих година Стефановог краљевања у Хуму Бранивојевићи су се одметнули од његове власти. 19–24. Одељење историјских наука. Према сведочанству Даниловог Настављача. Посебна издања САН. У време краља Милутина конситуисала се још једна обавеза. књ CCLIV. Београд 1956. 16–17. 497 (С. посебно за владе његовог унука Стефана Душана (1331– 1355). који су поделили њихову територију. Божић.160 Корени овог данка вероватно леже у неком од византијских пореза. Одељење историјских наука. Ковачевић. Реч је о обавези давања соћа. 162 М. 170. Зборник средњовековних ћирилских повеља.

иако му је одатле пристигло доста присталица старог цара. пр. млади краљ Стефан Душан. Током последње фазе византијског грађанског рата између царева Андроника II и Андроника III. 209–210. али не и оно што му је одузео босански владар. 165 Византијски извори за историју народа Југославије VI. Историја српског народа I. 503 (Б. 26 . Хреља и остали српски заповедници су одвратили Стефана Дечанског од напада на византијске територије. 168 Византијски извори за историју народа Југославије VI. Историја српског народа I. 499–501(Б. Хумска земља у средњем веку. Из више разлога може се рећи да је преломни догађај владавине Стефана Дечанског била битка на Велбужду. 166 Византијски извори за историју народа Југославије VI. 329–334. Своју војску српски краљ је поделио у два дела. што су наводно нудиле велможе те земље. године. 183. Београд 1996. 196–197. 169 Животи краљева и архиепископа српских. Душанов законик. 321. Послао му је одреде под заповедништвом Хреље. Историја српског народа I. свакако гледајући да се тиме и сам окористи.166 Јасно уочавамо да овако значајне одлуке краљ није доносио без саветовања са својим великашима. српски краљ је војно помагао старог цара. од којих је један предводио његов син. према неким изворима. 194–195.краљ успео да поврати Стон и Пељешац. која се одиграла 28. Политички односи са Византијом и Бугарским царством компликују се током владавине Стефана Дечанског. 164 С. 315–317. Ферјанчић). 204–207.167 Према византијским изворима. 55–60. Ферјанчић). за кога Јован Кантакузин истиче да је код Срба био први по јунаштву и војном искуству.. Најпре је српски краљ подржао свог таста Јована Палеолога у покушају да за себе стекне засебну област у Царству. Ивана 169 Стефана. који ће се. 323–327. Ферјанчић). превагу су српској страни донели страни најамници. 185. 507(Б.165 Ово је био само један у низу покушаја да се уз помоћ византијских пребега освоји део територије Византије. 71–72. Бубало. већ је на власт поставио сина своје сестре Ане.168 Велику победу Стефан Дечански ипак није искористио да преузме власт над Бугарском. Историја српског народа I. 167 Животи краљева и архиепископа српских. Мишић.164 Видећемо да такве центрифугалне тенденције неће успети сасвим да обузда ни краљ и цар Стефан Душан. Резултати су стицајем околности изостали. 502. Када су догађаји почели неповољно да се одвијају по Андроника II. веома истаћи у овом сукобу. 33. Ђ. јула 1330.

поред црквених представника. који је управљао Зетом. Умногоме ово подсећа и на већ цитирани одељак о побуни Стефана Дечанског против свог оца. 171 27 . Потом су и удавили старог краља и чак покренули војни поход против Византије. Међутим. Острогорски.173 али остаје запитаност има ли у њима извесног претеривања. Душана су на устанак против оца подстакли „великаши. Животи краљева и архиепископа српских. нисмо до сада са разлогом поменули. Из времена владавине Стефана Уроша III посебно вреди истаћи онај из 1330. 45. 81.174 Поред већ добро познатих звања. 137. тепчије.170 Са друге стране. Ферјанчић. Први 170 Византијски извори за историју народа Југославије VI. Дечанске хрисовуље. 213. Постојећи извори нам не дају јасне узроке овог догађаја. Нови Сад 1976. описујући другу фазу борбе између оца и сина. војводе и војни заповедници“. 173 Г. сведочи да је млади краљ предлагао својој најближој властели да због претњи његовог оца уточиште нађу у некој од страних држава. Они су то одлучно одбили запретивши да ће. С. ако их не послуша отићи краљу Стефану. Пораст утицаја властеле огледа се и у подацима о одржавању сабора. Повеља издата тим поводом сведочи да су његови учесници били. Београд 1951. у Петричу и затворен у Звечану.172 Наведени подаци су већ примећени у науци. последња два наведена овде у множини. августа 1331. војводе. 174 П. одржан поводом заснивања манастира Дечани. Данилов Настављач повод види у мржњи коју је отац почео да гаји према сину. краља Милутина. Грковић. значајније акције нису могле подузимати. побунио се против свог оца. 309. „ tébé `é vý vélicäi pé~ali i pono{énii ostavimý“. Ћирковић. нарочито оне најмоћније. Истраживања су показала да је задатак слуге био да се брине о пићу које се служи на владаревом двору. Од значаја за нашу тему је што неки од њих младог краља представљају готово као марионету у рукама његове властеле. 172 Византијски извори за историју народа Југославије VI. 211. Београд 2005. Након брзе војне акције стари краљ је ухваћен 21. 212–213.171 Поменути византијски историчар властели приписује и иницијативу за стављање Дечанског у тамницу. Млади краљ Душан.Убрзо је дошло до немира у самој српској држави. По Нићифору Григори. Ивић. М. у: Зборник у част шесте стогодишњице Законика цара Душана 1. слуге и ставиоци. казнаци. Душан и његова властела у борби са Византијом. Стефан Душан краљ и цар: 1331–1355. Б. наводећи да се Душан томе противио. Сумње свакако нема да се без подршке властеле. али им се због њиховог мноштва није могао супротставити.

М. Државна управа. да опазимо из којих разлога је он сазван поводом подизања краљеве задужбине. М. 244–245.175 Задатак пак ставиоца.пут је један слуга поменут у време краља Милутина. био је да се стара о прибављању. Дечанске хрисовуље. Како је већ примећено. не треба сметнути са ума да је обдаривање појединих задужбина великим комплексима земљишта сужавало могућност да управо властела дође до одређених добара. Михаљчић). већ је лежао у чињеници да су она омогућавала да се буде стално у близини владара. Кључну улогу у том погледу. појединима од њих су и даровани поседи у баштину да би могли служити манастиру.179 Такође. и то конкретних особа. Зато не треба да изненађује што на тим положајима срећемо млађе личности из угледних властеоских породица.177 Битно је. 265–266. Радојчић . Српски државни сабори. Реч је. први пут поменутог у Дечанској хрисовуљи. М. играли су српска властела и византијски пребези из редова аристократа. без сумње. Отуда и њихова улога у пословима који се не могу строго повезати са њиховим титулама. 59. пре свега. Грковић.178 Мишљења смо да би се могли додати још неки разлози. Државна управа. Дечанске хрисовуље. Благојевић. 34. Благојевић. Ивић. Државна управа. 28 .176 Значај ових звања није проистицао толико из њиховог положаја у хијерархији. На основу садржаја хрисовуље пада у очи да су се поједине њене одредбе тицале властеле. Државна управа. 33. 693–694 (Р. П. како би их учврстила и спречила нападе властеле на своју имовину. Такође. 219. које су до тада припадале Византијском царству. Михаљчић). Додатно јачање властеле и формално-правно заокруживање њених права одиграло се током владавине краља и цара Стефана Душана. Милојевић. 35. Београд 1880. Благојевић.180 Управо смо става да је за властелу било од интереса да на неки начин на сабору потврди даровнице других припадника свог сталежа. 32. ЛССВ. Н. М. Благојевић. 674 (Р. До сада је у науци само назначено да је црква настојала да потврду дарова добије на сабору. припремању и служењу хране на владаревој трпези. поред састава сабора. главни циљ српског елитног слоја био је стицање нових земаља и нових високих 175 176 177 178 179 180 М. Под његовим вођством освојене су простране територије. ЛССВ. а не само уопштено кроз имунитетне формуле. М. о прилагању одређених особа из редова властеле манастиру Дечани.

Б. Живојиновић. Повеља великог слуге Јована Оливера манастиру светог Димитрија у Кочанима. Један део освојених области је. Душан и његова властела. 340–347.185 Овај податак. који се. Нарочито озбиљне акције отпочеле су након доласка претендента на цариградски престо Јована Кантакузина. пошто је углавном изгубио подршку у самој Византији. који је. са градовима Прилепом и Охридом. донеће још већа проширења српској држави. Драгомана кастрофилакса и бројну другу ситнију грчку властелу. 217–221. ЗРВИ 9 (1966) 97. Ферјанчић. 670. 374–378. Законски споменици српских држава средњег века. 185 Д. заузео један део Македоније. Душан и његова властела. С.положаја. указује да су одређени Ромеји ступали и у службу истакнутих српских властелина. Острогорски. које су добили у некада грчким областима. М.183 Међу приложницима манастира Трескавца код Прилепа налазимо Константина севастократора. 182 Дипломатички извори сведоче о још једном броју грчких угледника. Ћирковић. вратио Ромејима. Врло вероватно је да је међу њима био и севастократор Нићифор Исак. Законски споменици.184 У својој повељи манастиру св. Зато нема сумње да је и сам Јован Оливер стекао нове поседе у овој првој фази освајања грчких области. а не само директно краља. 183 С. Законски споменици. свакако да би задржао постојећи положај или га чак још више оснажио. 222–226. 400. 672–673. Ферјанчић. 83. Динић. Г. Протосеваст Хреља је својој задужбини Св. ССА 11 (2012) 26. Са друге стране има података. дакле. по мировном уговoру са царем Андроником III. добио Охрид на управу. још 181 Г. 103–106. 187 Византијски извори за историју народа Југославије VI. 182 29 . Новаковић. С. додуше. које су раније држали византијски пронијари. Ћирковић. Ферјанчић. Ћирковић. Стефан Душан. Историја и предање. Архангелима у Штипу приложио и неке поседе. 199. српски краљ је у лето 1334. Новаковић. у јулу 1342. Животи краљева и архиепископа српских. Реља Охмућевић. 184 С. која је отпочета 1341. Стефан Душан.187 Најпре га је у Просеку дочекао заповедник града Михаило Асен. Б. Новаковић. који је већ у овој фази Душанових освајања прешао на његову страну. Стефан Душан.181 Уз помоћ Сиргијна. Острогорски. Димитрија у Кочанима велики слуга Јован Оливер наводи да му се „из Грка“ предао извесни Тодор и ступио у његову службу. 231–232.186 Друга фаза ратовања Стефана Душана против Византије. Б. С. изгледа. Један део њих се и преселио са својих старих баштинских поседа на нове. 186 С. пре свега односе на време краљевања Стефана Дечанског. Исто тако властела је то искористила да знатно прошири своје поседе. Београд 1912. 666–667. 83. 51–58. да су грчкој властели и одузимани поседи. Византијски извори за историју народа Југославије VI.

те да је далеко вероватније писање Григоре да је споразум предвиђао да свако задржи оно што освоји у борби против царице Ане Савојске. 392–402. Б. 247–248.70. Б. Византијски извори за историју народа Југославије VI. Ћирковић. Кантакузин је морао да 188 Византијски извори за историју народа Југославије VI. 30–31 (бр. а други захваљујући богатству и важним позицијама у владаревој служби. 106–107. позвавши на састанак и двадесет четири најугледнија великаша. кога означава као једног од најмоћнијих Срба. Ферјанчић. Када су у једном тренутку разговори запали у тешкоће.190 Сасвим оправдано је у науци истицано да је мало вероватно да је српски краљ под оваквим условима пристао на сарадњу.191 Самој властели свакако не би било у интересу да води тешке борбе без икакве награде.192 Оно што знамо о српској властели тог доба подржава изнети став. Стефан Душан. нап. 30 . С. Стефан Душан и српска властела у делу Јована Кантакузина. они су се. Наводно је договорено да се краљу призна само оно што је освојио у време цара Андроника III. Стефан Душан. Ћирковић. иницијативу је преузела краљица Јелена. 191 Византијски извори за историју народа Југославије VI.188 Вреди додати да је у то време Јован Оливер носио титулу великог војводе и да је подигао своју велелепну задужбину манастир Лесново. на краљеву страну прешао је Хреља. 107–109. За нас је од изузетне важности што имамо податке о улози најмоћније српске властеле у дугим преговорима који су тада вођени. С. предвођени Оливером. пошто смо јасно предочили да је то био њен главни мотив у односима са Византијом. Стојановић. 189 Љ. 111. 190 Византијски извори за историју народа Југославије VI. Наставивши пут. 192 Б. Ферјанчић.189 Зато се слободно може казати да стоји царева констатација о моћи и значају овог великаша. 75. 232–233. 378–385. Записи и натписи I.један од византијских пребега српског краља. Према речима Кантакузина. Ферјанчић. ЗРВИ 33 (1994) 185. Ускоро су се у краљевској резиденцији Пауни код Приштине састали краљ Душан и угледни византијски гост. Вреди додати да постоји мишљење да се у царевом опису могу разликовати две групе великаша. који се одметнуо од њега раније и пришао Андронику III. У току самих преговора. Цар и писац наглашава да га је његов познаник љубазно примио и одмах решио да му организује сусрет са својим краљем. сусрео се негде код Велеса са Јованом Оливером. Једну су сачињавали они који су тај положај стекли својим пореклом. 74). 71. сложили са краљицом да му се помогне без било каквих условљавања. Нашавши се пред свршеним чином.

Хрисовуља краља Стефана Душана Хиландару којом прилаже властелина Рудла. Београд 2009. али да је и ту било византијских архоната 193 Византијски извори за историју народа Југославије VI. 456–460. М. 240– 249. 197 Г. пре свега у југоисточној Македонији. Реља Охмућевић. Морфологија ћириличких натписа на Балкану. док је царско крунисање обављено на Ускрс 16. Из тог разлога Канатакузин је оставио као таоца сина. Београд 1974. 470–472. Динић.197 Прелазак ромејске властеле на страну српског владара поново је био један од узрока успешности похода. који је заповедао при заузимању Берата. Стефан Душан. 402–406.194 Коначно. 407–410. Ферјанчић.Томовић. у Скопљу. 199 Б. коме је пошло за руком да освоји читаву Албанију.200 Расположиви извори показују да је значајне управне положаје у овим освојеним крајевима добијала и српска властела. С.195 Савез Стефана Душана са Јованом Кантакузином потрајао је практично до пролећа 1343. 196 Исто. Стефан Душан. 421–423. Знатно већу корист је од њега остварио српски краљ. 251–253. Реља Охмућевић. Реља Охмућевић. 262–273. краљ Душан није напустио своје освајачке планове. Ћирковић. пришао краљу. 450–452. Византијски извори за историју народа Југославије VI . 477–484. априла 1346. добио је једно село од краља. бр. да би до коначног раскида свакако дошло до августа месеца исте године. који је требало да постане Оливеров зет. Стефан Душан. Воден и Лерин. као и градове Костур. 58 . 194 М.193 Догађаји у вези са Хрељом поново су показали тенденцију ка стварању самосталних области великаша. ССА 9 (2010) 77–78. омогућила је краљу да поседне и његову област са градовима Струмицом и Мелником. Српски биографски речник 4. 195 Византијски извори за историју народа Југославије VI. 132–153. док му је једно селиште даровао и Хреља. 410–430. које је заокружио септембра 1345. овом приликом уговорен је и брак између царевог сина Манојла и кћери Јована Оливера. Бубало). Из једне повеље сазнајемо да је властелин из града Струмице. Ћирковић. Ферјанчић. М. 199. Крајем те године се највероватније прогласио за цара. Б. Динић. 31 . 38. Динић. Мишић. И–Ка. Ферјанчић.198 Први намесник Стефана Душана у Албанији постао је већ помињани севастократор Нићифор Исак. 106– 108. Рудл. С. чему су допринела ширења ка југу. 200 Опширније о свему: Византијски извори за историју народа Југославије VI. С. Наставио је да ниже успехе. 433–449.прихвати ову промену. Б. Вероватно као награду. освајањем богатог града Сера. 99–104. што је требало да и за остале великаше представља залогу склопљеног савеза.199 Променивши страну коју је подржавао у византијском грађанском рату. 438 (Ђ. 198 С. 112–129.196 Смрт кесара Хреље крајем 1342. 99. Ћирковић.

Изгледа да је спадао у ред великаша који су добили баштине у некадашњим византијским областима. Б. 522–523. Ћирковић.203 Стабилност српске власти у свим новоосвојеним подручјима била је. Ферјанчић. 205 Византијски извори за историју народа Југославије VI. Ферјанчић. 202 32 . С. 207 Византијски извори за историју народа Југославије VI. Уз помоћ турских трупа загосподарио је Веријом и Воденом. Зауставио га је тек код Сервије кесар Прељуб. Б. а наредне године и Тесалију. 135. знамо да је јула 1344. који је и предводио акцију у Тесалији. ССА 10 (2011) 29. Стефан Душан.202 Методи су дакле били исти као и током ранијих ратних похода Стефана Душана. озбиљно угрожена у јесен 1350. Живојиновић. судећи по неким изворима. Б. 495–496. Користећи се повољном ситуацијом. С. заповедници Амфипоља. 190. С. нагласивши да ће му прићи ако нападне. Стефан Душан. 204 Византијски извори за историју народа Југославије VI. односно Гинекокастрона. краљ Душан доделио баштине групи од шеснаест архонтопула (великаша) из Зихне. Стефан Душан и српска властела. који су по њему били брањени снажним војним посадама. два градића северно од Сера.207 Божидар Ферјанчић је заступао мишљење да ове вести указују да је било извесног колебања код великаша услед жеље да се што пре прилагоде промени власти. 256. 498–516. но да се ипак не може говорити о озбиљној кризи власти Стефана Душана у запоседнутим 201 Д. 203 Б.који су прилазили Стефану Душану. имао је договоре да му се прикључе Брајан и Вељко. српски цар је 1347.204 Према Кантакузиновом исказу. одлучно командујући одбраном града. 31. Стефан Душан. Ферјанчић. док ће у другој то бити познати војсковођа Прељуб.206 Поред њих двојице. С. власт српског цара била је тада озбиљно уздрмана. 520–521. који је управљао у Конавлима. најпре зазузео Епир. године. Из једне простагме дознајемо да је кефалија Тролиса и Вронта. Отворено су му се прикључили Хлапен и Толислав. 205 Сматра се да је Хлапен син жупана Радослава. 247–252. Ферјанчић. Тада је офанзиву на њих покренуо цар Јован VI Кантакузин (1347–1354). те су и неки његови истакнути великаши били спремни да пређу на страну василевса. Ферјанчић. 206 Б. Стефан Душан. Ћирковић. 184–190. Ћирковић.201 Са друге стране. За намесника у првој области поставиће свог брата Симеона Палеолога. а кога срећемо и касније у изворима. Простагма краља Душана кефалији Рајку. као и једним бројем мање значајних тврђава у њиховој околини. вероватно пошто су му помогли у запоседању овог града. Ћирковић. био извесни Рајко.

209 33 . он је најпре постао севастократор. поред тога. пошто је постао намесник Епира. ктитор Архиљевице. С. те да су војни потенцијали државе умногоме почивали на њима. C. Попут ситуације у другим средњовековним државама. Ragusii. 158–159. Други добар показатељ снаге припадника елитног слоја може бити увид у њихову задужбинарску делатност. 55. За пример Угарске види: M. управо користећи се супарништвом двеју држава. Београд 1960. Ферјанчић. које су уведене у Србији након проглашења царства. владару је остајало да кроз узимање најамника одржава на неки начин баланс са великашима. 211 Љ. 538–543. Land and Service . Стефан Душан. Деспоти. Bosnae. 214 Б.210 Укратко се морамо осврнути и на питање ко је све спадао у ред најмоћније српске властеле цара Душана. Б. Деспоти. Б. То је у извесној мери тачно. 167–168. у повељи манастиру св. Мишић. Б. 174. Обично се узима да су то били носиоци највиших византијских титула. Стефан Душан.212 Као деспот управљао је у албанским крајевима брат цареве супруге Јован Комнин Асен.213 Исту титулу носио је и полубрат српског владара Симеон Палеолог. чије ће деловање бити значајно и након смрти цара Душана. мада се мора имати у виду да су оне обично додељиване властели која је на управу добијала новоосвојене територије. Ферјанчић. Monumenta Serbica spectantia historiam Serbiae.214 Нешто нижег ранга био је севастократор Дејан. То да су сви располагали бројним одредима ратника указује да су располагали и великим баштинама. 213 Б. а убрзо и деспот. Vindebonae 1858. Ферјанчић. 166–167. 30. рођака Стефана Душана. Севастократори и кесари у Српском царству. С. чини да је крупна властела имала жељу да пође путем Хреље. 142-145. Законски споменици. особе која је.византијским градовима. Ферјанчић.211 Са деспотском титулом срећемо и Иваниша. Деспоти у Византији и јужнословенским земљама.209 Цар Душан је ову кризу успео да превлада и да поврати све што је изгубио у офанзиви Јована VI. Ферјанчић. Стојановић.215 Није 208 Б. 676–681. Ферјанчић. успела да извуче велике користи за себе и створи готово независну област. 108. бр. Светоарханђелска хрисовуља. 147–148. 268–270. Новаковић. Заиста. Ферјанчић. Суботин-Голубовић. 215 Fr. Записи и натписи I . Љ.208 Нама се. С. предводио горе поменути Хлапен. Rady. Деспоти. Ћирковић. као и у једном каснијем натпису. Ћирковић. Б. Постоји чак мишљење да је српску војску у поновном заузимању Верије у пролеће 1351. 212 С. Nobility. Београд 2003. Miklosich. Арханђела код Призрена из 1348. ЗФФ у Београду X–1 (1970) 259–260. Стојановић. Записи и натписи I. 210 Византијски извори за историју народа Југославије VI. 258–259. Т. 159–166. Констатовали смо већ раније снагу Јована Оливера.

158. чувени војсковођа Прељуб. Марјановић-Душанић. Михаљчић. Слово браће Бранковића манастиру Хиландару. Феудална породица Багаш из Врања (краj XIV и почетак XV века).217 Намесник Тесалије. Светоарханђелска хрисовуља. Ферјанчић. забележен 1357. 271–272. Ћирковић. чији је представник у време о коме говоримо био жупан Маљушат. Краљ у Душановом законику. чини се. Севастократори и кесари. Новаковић. Б. изгледа у сродству са Немањићима. Б. пошто знамо да је приложио једног свог човека манастиру св. Мишић.222 Утицајни су били и синови војводе Војина. Морфологија. Радојичић. поменут 1347. Милош је био ставилац на двору. Више о том питању: С. 570–572. М. Мада је носио релативно ниско достојанство. док је Војислав био најпре 216 Р.220 Постојећи извори допуштају да истакнемо поједине међу њима.219 Како се може видети из овог прегледа. 220 О подели државе на земље царства и краљевства говоре извори: Византијски извори за историју народа Југославије VI.221 На подручју Врања истицала се породица Багаша. ССА 6 (2007) 154. 218 С. 219 Византијски извори за историју народа Југославије VI.могуће поуздано утврдити када је исто достојанство стекао и Бранко Младеновић. Б. 260–261.42. Арханђела. Б. Сп. О кесару Гргуру. ССА 4 (2005) 70–75. Ферјанчић. 263.218 Исту титулу. можда још за живота цара Душана. Севастократори и кесари. велики челник Димитрије је у време цара Душана држао четири жупе на северозападу државе. пространим баштинама. у писму папе Иноћентија VI. углавном је властела са овим звањима била у сродству са царем. 565. Повеља краља Стефана Душана о поклањању цркве Светог Николе у Врању манастиру Хиландару. Севастократори и кесари. Томовић. Шуица. 222 С. Ферјанчић. добио је и његов рођак Војихна. сарадника Стефана Душана још док је овај био млади краљ. за кога се зна да је у време цара Уроша господарио Охридом. 264–265. Поред набројане властеле. Хрисовуља цара Стефана Душана Дубровчанима са два пратећа акта. као намесник града Драме. 91. 34 . Јечменица. располагала је. Врањски гласник 1 (1965) 19–20. Ферјанчић. имамо неколико личности и са титулом кесара. 221 Г. а за поједине се зна да су добили велике поседе „ у државу“. Најпре се у изворима среће Гргур Голубић. такође је био кесар. 263– 264. И. Законски споменици. ССА 11 (2012) 52–53. Севастократори и кесари. ЗРВИ 33 (1994) 149–164. 567–568. ЗРВИ 34 (1995) 163–167. Д. Т. 169–172. 62. 312–314. За Јована Оливера и Прељуба је добро познато да су се истицали као војни заповедници и на тај начин несумњиво повећавали свој углед и поседе. Поседи су му лежали изгледа око Призрена. 217 С. треба поменути и ону властелу која је била везана за земље краљевства. према тадашњој терминологији. Ђ.216 Најзад. Суботин-Голубовић. бр. Шпадијер.

Повеља цара Стефана Уроша којом потврђује дар великог војводе Николе Стањевића манастиру Хиландару. 227 Види: И. током владавине Стефана Дечанског. Споменици сръбски. М. Државна управа. а Алтоман велики жупан. М. Мишић. 48–49.ставилац.228 Први познати логотет био је Рајко. уведене су у Србији службе логотета и протовестијара. Хрисовуља краља Стефана Уроша III Хиландару о спору око међа крушевске метохије. 99– 100.225 Напоменимо само још да је отац кнеза Лазара био логотет Прибац. Државна управа. М. Примери из доцнијег времена то јасно потврђују. предање. Ђ. које ће опстати и у наредном периоду. 46. Историја. Благојевић. 35 . протовестијар је био Которанин Никола Бућа. ССА 3 (2004) 7. 52–53. Државна управа. набрајати све моћне властелине активне за владе првог српског цара. Б. Пуцић. Благојевић. Бубало. Повесна слова о кнезу Лазару. и ова су омогућавала близак однос са владарем. 229 С. 224 Византијски извори VI. ССА 1 (2002) 105–107. Г. истакнути војни заповедник и владарев намесник у Зети. М. Михаљчић. преко чега се могао изградити знатан утицај. Благојевић. 226 Доцније је носио звање великог слуге. 53. 223 Д. О финансијском уздизању овог слоја речито сведочи велики број њихових задужбина. Београд 1862.227 По угледу на Византију. Војислав ће се брзо истаћи као најмоћнији властелин у старим српским областима. 67.229 Звање протовестијара. 110–111. Београд 1989. Прва стонска повеља краља Стефана Душана. Г.223 Након смрти цара Душана.230 Попут већ поменутих звања ставилаца и слугу. Руварац. 51–53. 80. једина је особа која је имала извесне надлежности над црквом. Бојанин. Његова титула сведочи о високом месту у државној управи. Томовић. Под царем Душаном све до 1354. II. Стефан Душан. 167–169. Томовић. с тим што је он у Србији био задужен и за руковођење владаревим финансијама. 70. затим велики кнез. ктитор цркве св. 411. 156. пак. Поред цара и патријарха. тако да је он био кључна личност при издавању повеља. Благојевић. 17–21. 168. 225 С. бр. пр.226 Није потребно. 47. И. 230 С. 186–190. Носилац титуле логотета био је управник владареве канцеларије. деспоту Стефану Бранковићу и кнезу Стефану Штиљановићу. Државна управа. 134–166. Потомак лозе Вукана Немањића у ово доба био је жупан и касније кнез Вратко. 44–45. Р. Лазар Хребељановић. С. ЛМС 117 (1875) 110. Ћирковић. Морфологија. Новаковић. усталило се тек након крунисања Стефана Душана за цара. Ђорђевић. М. Благојевић. 46. ССА 9 (2010) 32. култ. 174–175. што само потврђује да је морао располагати великим породичним поседима.224 Реду моћних војсковођа припадао је несумњиво и велики војвода Никола Стањевић. Државна управа. 37. Зидно сликарство. Стефана у Кончи и рођак цара Уроша. што је свакако био добар ослонац за касније уздизање те породице. 228 Душанов законик. 183–187. Јечменица. Морфологија. 32. Ферјанчић. Законски споменици. М. с обзиром на на нашу тему.

Законски споменици. Државна управа. ССА 4 (2005) 137. ССА 9 (2010) 65. Потврда о поклону манастира Св. Осврнимо се најпре на термине из дипломатичке грађе. Monumenta Serbica. означавао је то речју милост.231 Сам термин се јавио још у време краља Владислава. када год је владар даривао властелу. 143. ССА 6 (2007) 12. љубав и правоверно поработаније. однос владара и властеле био је прожет међусобном љубављу. 26. Соловјев. затим властели и властеличићима.236 Након цркве. Новаковић. Соловјев. свељубљени. Повеља краља Милутина барској породици Жаретића. Државна управа.Душанић. Законски споменици. 676. 18. 65. 235 С. Тако се из интитулација види да он влада по милости Божијој. С. Т. дакле. 676–677. С. 237 Исто. Суботин-Голубовић. Мишић. 175. Тако се поједини међу њима означавају као прељубљени. Однос владара према Богу постављен је такође у том оквиру. С. 232 36 . Monumenta Serbica. 233 С. Ђорђа и села Уложишта које је Хиландару приложила Милишина жена Радослава. Краљ и цар Душан чинио ју је као ситнијој властели. тако и најмоћнијим властелинима попут Јована Оливера.237 Запажања из докумената потврђују и наративни 231 М. С. а онда и свим осталима. те да своје успехе постиже захваљујући њој. сасвим је логично да онда он милост дарује својим поданицима. Д. Тада је био на целовит начин уобличен положај властеле и он се неће суштински мењати до краја постојања српске средњовековне државе.234 Пошто је суверен према идеологији тадашњег времена био Божији намесник на земљи. F. Miklosich.232 док се тек касније среће у повељама властели. Београд 1926. Miklosich. Најважнији извори за та питања су нам повеље и Душанов законик.233 Највећи број примера је пак из раздобља владавине Стефана Душана. А. 29. Повеља краља Стефана Душана манастиру Хиландару. 143. Новаковић. Мишић. Повеља великог слуге Јована Оливера. Живојиновић. 59–61. Некада су се и саме исправе означавале као милосни лист или милосна књига. 234 Срећемо то већ у жичкој повељи Стефана Првовенчаног: А. Божанић. М. потврђивао јој нека права или чинио одређене уступке. 673. Хрисовуља цара Стефана Душана о поклањању цркве Светог Николе у Псачи манастиру Хиландару. Одабрани споменици српског права (од XII до краја XV века). Практично. Благојевић. 412. Ова реч није нимало случајно изабрана. Марјановић. Хрисовуља краља Стефана Душана Хиландару. 236 Fr. владарева милост била је најприступачнија властели. Одабрани споменици. 77.Значајнији подаци од помена самих истакнутих личности су они који нам ближе осветљавају каква су била права и дужности властеле и како је био дефинисан њен однос са владарем. Смело би се устврдити да су централни појмови у односу владара и властеле били милост. Благојевић. 67–78. Сходно идеалу повеља.235 Једном приликом цар Душан је нагласио да је хрисовуље и милости најпре записивао црквама. многовољени.

те се каже „ a{té i ponè nékoi slou~itý sé despotou Olivérou. 253.239 Јасно је. Паралела се и овде може повући са ситуацијом у Западној Европи. 118. Описујући стање у Бугарској након битке код Велбужда 1330.245 Заиста.242 те се може сматрати да је. М. Напомиње да није било формалног судског процеса на коме се милост губила. 242 Душанов законик. војници. 239 37 . 244–246. Новаковић. пре свега.244 о чему ће се нешто ниже говорити. Althoff. Новаковић. 245 G. i sýgrä{itý koimý lõbo dälomý carstvou mi i stolou srýpskomou. ССА 8 (2009) 74. реч о обавези учешћа у рату. потпуно је извесно да је писац изразио схватања своје средине. Ђ. Уколико би се неко показао неверним. опет из дипломатичких аката. Ђ. Бубало. М. 241 Душанов законик. 243 Каже се то јасно у повељи цара Душана властеличићу Иванку Пробиштитовићу: В. 83. 680. 318–324. пр. Мишић. 676. Законски споменици. пр. Благојевић. Miklosich. 71. као у босанској држави. за одређену кривицу сам одлучивао која ће казна бити 238 Животи краљева и архиепископа српских. Благојевић. (Royal) Favor. 143. што је повлачило за собом различите казне. једна повеља цара Стефана Душана указује да није сваки прекршај оглашаван за неверу.243 Свакако да су се под правоверним поработанијем подразумевале и друге обавезе властеле.списи. дакле. Повезан је и тамо био са питањем верности према господару.238 Без обзира на то што се пример односи на Бугарску. 244 С. 68. мада не нужно конфискацију имовине. духовници: друштва средњовековног Балкана. 77. С. da sé oni sami pédépsouõtý po izvolèniõ svétago carstva mi…“. Данилов Настављач пише да су након смрти цара Михаила његови великаши заборавили милост и љубав коју им је он чинио.240 Шта се подразумевало под правоверним поработанијем? Према Душановом законику. Повеља цара Стефана Душана властеличићу Иванку Пробиштитовићу. Ћирковић. 240 С. то је повлачило за собом одузимање његове баштине. да се милост заслуживала правоверним или срдачним поработанијем. Законски споменици. главна обавеза сваког властелина била је вршење војне службе и давање соћа. Работници. Хрисовуља краља Стефана Душана Хиландару. Бубало. у: исти. Државна управа. 246 С. Државна управа. грабећи његово имање. Monumenta Serbica. Београд 1997. „Верна служба“ и „ вјера господска“. Резултати истраживања Герда Алтхофа показују да се овај термин тамо сретао пре свега на плану хијерархијских односа.246 Владар је.241 Казна за недавање соћа је истим правним спомеником била прецизно прописана. 193–194. Алексић. ili po nèmý ~éda ègo tako`dé sýgrä{ét carstvou mi. F.

74. Тренд је. како наш извор истиче. ми смо већ видели да се Стефан Душан око најважнијих одлука саветовао са најмоћнијом властелом. На крају је Хреља све остварио како је и замислио. Уз давање поклона и јавних почасти. питање је и да ли је владар могао слободно додељивати милост независно од постојеће хијерархије. 38 . Новаковић.247 Веома налик описаној форми је потчињавање кесара Хреље краљу Стефану Душану у лето 1342. Исто. још једно поље на коме се показивала владарева милост било је вођење поверљивих разговораа са њима. да би се искупио за своје одметништво. М. С.251 Касније. 254–255. 404–406. Најзад. Благојевић. Византијски извори за историју народа Југославије VI. већ 247 248 249 250 251 G. Тачније. да ли је имао утицаја на њу кроз додељивање милости или су му руке по том питању биле везане. (Royal) Favor. Althoff. али у то не може. Особа од његовог највећег поверења изгледа је био Јован Оливер. за кога се зна да је имао велике поседе и био одликован деспотском титулом. 249. ишао с временом од приличне слободе ка великој рестрикцији тог права. од чега је и сам профитирао.250 Онолико колико то дозвољавају наши извори.248 Вероватно су и многи други на сличан начин успевали да поврате поверење владара. Појединац коме је то било омогућено имао је прилику да оствари своје интересе и захтеве. Назначили смо да је у појединим ситуацијама управо Стефан Душан приказан готово као марионета под контролом моћних великаша. Није поменуто да је истовремено реч о губитку милости. по Алтхофу. године. поменути властелин је размишљао како да освоји Мелник и преда га краљу. Том приликом. Тиме је владар показивао моћ да подари опроштај. (Royal) Favor. бити сумње. Улога ових медијатора била је да уговоре услове под којима је „ кривац“ могао повратити милост. Добар пример за то је повеља поменутог владара протосевасту Хрељи у којој се каже да му је краљ обећао да ће испунити сваку жељу и намеру. G. 252–253. 400. Законски споменици.у питању. Althoff. али је повољност услова под којима су то остварили зависила од њихове моћи.249 Заиста. 250. Сличан је био положај свеца у човековом односу према Богу. потчињени је обично прихватао материјалне губитке у корист владаоца. У Западној Европи властелин је могао повратити владареву милост обично тако што је за њега код господара интервенисао неки посредник. Поред тога. по нашем мишљењу. Државна управа. 246–249. чини се да би се исто могло рећи и за српско средњовековно друштво.

Соловјев. године. А. А. јер је Душановим закоником донетим 1349.258 Међутим. Сама одредба је преузета из Властареве синтагме. н. 254 Н. Соловјев. 46.253 Њен посебан статус огледа се већ у чл. пр. 83. кад би неки властелин умро. 253 39 . Ђ. и 1354. А. како је сведочио Призренски рукопис. било да су Срби или Грци. Соловјев. пр. Новаковић. Законик цара Стефана Душана. Законик цара Стефана Душана 1349.256 Намера законодавца да потврди све баштине у сваком случају је јасна. чиме је означаван осми степен сродства. 255 Душанов законик. 678. Београд 1898. Новаковић. 75. већ наредни члан потврђује све хрисовуље и простагме Стефана Душана за које се указивало да имају вредност као и код ранијих правоверних царева. Ђ. а не само за његове владе. и 1354. члана: Т. Тарановски. до 63. Време владавине Стефана Душана је од изузетног значаја када је реч о властели. како сведочи један пример из Лесновске хрисовуље. Први пут је Закоником дефинисано да су баштине наследне у роду до трећег братучеда. 164.255 Можда је у праву Соловјев који је сматрао да је тачнија варијанта млађег Раковачког рукописа која је указивала да се то односило на период пре владавине Стефана Душана.као цар. Законик Стефана Душана цара српског 1349. 207–208 258 С. Новаковић. dou{évnaa `é i télésna carýskÿimý obrazomý…“252 Чини нам се да у овим речима не треба видети само реторско претеривање. 257 Душанов законик. 256 С. Законски споменици. Историја српског права у Немањићкој држави. Душанов законик. Наиме. цару је имао да припадне добри коњ и оружје. Бубало. и 1354. Законски споменици. Баштине које не би имале наследника иначе би прелазиле на владара.257 Несумњиво је реч о великој привилегији која нам још једном потврђује утицај властеле у овом добу. које су држали до одржавања сабора 1349. њен положај у друштву тиме и правно нормиран. Посебно је важан одељак од 39. Потврђене су најпре све баштине све властеле и властеличића. Душанов законик. 48. члан Законика каже да. пр. Бубало. Законик цара Стефана Душана.254 Питању властеоске баштине поклоњена је велика пажња. пр. 208. Законик цара Стефана Душана. 83. Бубало. 83. 676. године. Бубало. стр. Београд 1980. 205. Бисерни и 252 С. у повељи деспоту Јовану Оливеру је нагласио да је показивао нелицемерну љубав према „ vlastélomý i gospodamý srýpskimý i vsaka `é `élanià isplýnihý. Ђ. Значајан број чланова односи се на овај елитни слој. Радојчић. 2 где је наглашено да се властела и остали људи не смеју венчавати без благослова архијереја. 36–37 . Ђ.

ипак нам то потврђује. Душанов законик. 204–206. Т. 268 Исто. C. Бубало. остајао властелиновом сину или ћерки. ситуација је била слична оној у Угарској где није постојала земља неоптерећена одређеним обавезама. Ђ. 87–89. 264 И . али да она свакако није могла постати само од племенске земље. Bloch. где се наводи да је својом вољом Младен Владојевић заједно са мајком. 84. већ помињани 39.златни појас је. овде је реч о реликту старог владаревог права да наследи имовину чланова своје дружине. Тарановски. питање је да ли је увек све функционисало на тај начин и у којој мери се неки мањи властелин 259 С. Nobility. ма колико био оскудан у том погледу. Божић. али не и алодијалне земље. заменио своју задужбину са поседима за друга имања и цркву у Охриду. 260 Т. члан Душановог законика говоре о владарским донацијама путем хрисовуља и простагми. Rady. 89. 40 . 89–90. Божић. Коњ добри и оружје.266 Овим прописом је гарантована неповредивост баштина.267 Опет. 263 И .264 Практично. Коњ добри и оружје. 262 M. 76–77.260 Од још веће важности је чињеница да су коњ и оружје били симболи ратничког сталежа и у овом случају представљали накнаду плаћану господару за наслеђивање баштине. Историја српског права у Немањићкој држави. 90. Новаковић. 88–90. Коњ добри и оружје. И . Законик Стефана Душана. С.259 Према тумачењима.265 Када је реч о располагању баштином. слично релифу у Западној Европи. 85. Законик Стефана Душана цара српског. Божић. пр. Божић. 172–173. пак. 265 M. Да се сам цар Душан држао тога сведочи и његова повеља за манастир светих Арханађела. и не говоре о некаквом другом типу поседа. Мишић. Божић. и 40. 665. Ђ. сем начелне претпоставке да се баштина већ до средине XIV века стопила са осталим облицима својине. у Западној Европи поменута такса је плаћана за наслеђивање феуда. пр. краља или царице ником није смела силом узети. Законик наводи да се она од стране цара. Зборник за друштвене науке МС 13–14 (1956) 87.262 Сагласни смо са мишљењем Ивана Божића да нам фазе развитка баштинског типа поседа нису видљиве. 39. Коњ добри и оружје. Тешко да се о томе било шта може додати. Коњ добри и оружје. Уосталом. И . купити или заменити. сем баштине и проније. Feudalno društvo. И . Невоља са нашим изворима је у томе што нам.268 Наравно. 42–43. 108–109.263 Дипломатички материјал. Суботин-Голубовић.261 Са тим у вези значајно је и питање карактера баштине. Новаковић. Наиме. 261 И . иако је лежала између црквених поседа. Бубало. 90. Божић. 266 Душанов законик. Светоарханђелска хрисовуља. 91. Дмитру Утоличићу је остала недирнута његова баштина. 267 С. Коњ добри и оружје (уз члан 48 Душановог законика).

274 Душанов законик. Михаљчић. члана посредно дознајемо да је владар могао поклонити и читаву жупу властелину. Бубало. А.273 Потврђено је надаље највишим царевим актом пуно право својине властеле над отроцима. 272 Душанов законик. Шуица. Лексикон српског средњег века. 84.275 Коначно.269 Вероватно се то подразумевало. Из исте хрисовуље имамо примере прилагања цркви припадника властеоског сталежа. Спор се. пр. Једино се забрањивало њихово давање у мираз. 165. 270 41 .271 Опет.276 Право замене и давања у мираз није било споменуто у Законику.272 Имамо. Ђ. пр. са небригом односио према њој. главу Номоканона Светог Саве. Законик цара Стефана Душана 1349. 211–212. 84. Соловјев. Ђ. Из 134.270 Добро је познат пример Леснова. Прописи Душановог законика садрже још значајних вести о баштинама. Ђ. Законик цара Стефана Душана. 90. Бубало. међутим. са правом да их ослобађају. која је тако нешто допуштала. што је занимљиво. 677. пример из времена кнеза Лазара. Соловјев. Посебну корист имао је од тога 269 Исто. ИГ 1-2 (1976) 99–105. 681. Шта значи отрок у српским повељама?. 39–41. Новаковић. 276 Р. протегао и у наредни век. које је тек по договору на сабору постало центар нове епископије. Београд 1980. заменити. 273 Р. Бубало. али се свакако подразумевало. Очито се Цреп позвао на 47. Зборник МС за историју 56 (1997) 22–25. у једном другом извору је истакнуто да се баштина могла продати. М. 271 С.могао одупрети царевој вољи. као поменути тип власништва. да је властелин Цреп Вукославић успео да поврати задужбину свог оца. 74. 483–484 (Ђ. пр. С. Немирно доба српског средњег века. Душанов законик. Законски споменици. истичући да се манастир Хиландар коме је била поклоњена. Прилог српском дипломатару. Даље се Закоником забрањивало да цар или патријарх потчине властелинову задужбину епископији. митрополији или патријаршији. 275 Ђ. чији је статус био близак ропском. више над њом није имао овлашћења. без назнаке да је то учињено по њиховој вољи. те да надлежни архијереј има само да благослови игумана кога ктитор одреди. Михаљчић. и да над том црквом може имати само духовну власт. и 1354. 117–118. Законик Стефана Душана. 213. али је ипак донекле симптоматично што такве назнаке нема у тексту акта. 77. Бубало). 84. Новаковић. задужбине деспота Јована Оливера. Уз то је прецизирано да се тај епископ није смео поставити без ктиторове жеље. Даровнице властеоске породице Вукославић.274 Овде отроци означавају најнижи друштвени ред у средњовековној Србији. Бубало. Мљетске исправе цара Уроша. поклонити цркви и дати у мираз. прецизирало се Закоником да властелин који би потчинио своју задужбину другој цркви. А.

Законик цара Стефана Душана. уз обавезу надокнаде штете. Бубало.281 Сличан паралелизам се види и у пропису који се тиче извршавања судских налога. пр. Бубало. Законик цара Стефана Душана. имао казнити одузимањем баштине. са једне стране. 277 Душанов законик. Бубало. 108. Заједно се они помињу у контексту и каже да без цареве писане наредбе не смеју да прихвате било ког зависног човека у тамницу. на пример. која је могла зато бити и предмет злоупотребе. 64–74. Бубало. Nobility. 114. бити одузета држава и биће третирани као неверни свом господару. Кефалија је добијао на управу смесне жупе. Душанов законик. као што су. Бубало. 303. 323–324. пр. Тарановски. коме је припадала накнада од 30 перпера за свако село додељено властелину по тексту хрисовуље. цркве и племства. Rady. пр. Душанов законик. Соловјев. 279 О развоју писаног сведочанства у Угарској види: M. ако пљачкају добијена подручја. али је то суштински морало спадати под облике невере. ако би дестинатар изменио текст исправе. пр. 105. 102–103. Соловјев. 280 У самом члану прописано је да казна буде као за властелина који је пребегао непријатељу.279 Наша сазнања о давању одређених области „ у државу“ такође употпуњује законодавство цара Стефана Душана. Овом уредбом запрећено је да ће им. 217. Бројни примери утврђивања међа земљишта са стариницима пак доказују да је усмена реч и даље имала огроман утицај. Ђ. А. Соловјев. 278 42 . тако и властеличићима.277 Приликом допуне Законика додата је одредба да се. 480. Према подацима из 142. члана Законика закључујемо да је држава могла бити дата на управу како властели. Ђ.282 Зашто је цар.логотет.278 Ови подаци јасно нам осветљавају колика се снага придавала писаној речи. 281 Душанов законик. 203–204. 103. Ђ. пр. 115. 291–292.280 У извесном смислу може се рећи да је властела која је добијала државе на управу играла је исту улогу као и владареве кефалије. Соловјев. док је друге задржавао под управом кефалија. 209–210. Ђ. Т. те да су у њен састав улазили земља и градови. проблем је да ли се тиме може објаснити давање на управу прилично великих области једном великашу. Ђ. 201–202. пре свега ради прибављања имовинске користи. пр. Бубало 102. Ђ. где су лежала измешана имања владара. Несумњиво је реч о утицају византијског права. Казна за такав чин се не наводи. C. Део одговара лежи у чињеници да су у појединим жупама доминирали поседи једног властелина. 282 Душанов законик. Законик цара Стефана Душана. С.283 Међутим. 283 Душанов законик. 288–289. Тесалија или Епир. Законик Стефана Душана. А. А. одређене области препуштао на управу моћној властели. Историја српског права у Немањићкој држави. А. Законик цара Стефана Душана. Новаковић. није лако одгонетнути.

Треба можда помислити да цар није ипак имао довољно поверења у грчке
аристократе који су му пришли након запоседања тих територија. Практично, они
су били малобројни на вишим положајима.284 Српска власт у многим од тих
крајева је била краткотрајна, те није могуће проценити како би се ситуација
временом развијала.
За статус властеле и њихових поседа од највећег је значја 42. члан најважнијег
документа Стефана Душана, који је ослобађао властелу свих терета, сем давања
соћа и вршења војне службе.285 Пођимо најпре од економског имунитета који је
на овај начин дат властеоским поседима. Мора се нагласити да зависни сељаци
тиме нису били ослобођени својих обавеза, већ су их само дуговали властели
уместо владару. Баштине су биле ослобођене терета према цару, како би помоћу
прихода са њих поседници могли да врше војну службу.286 Када су земљопоседи
српске властеле стекли економски имунитет, немогуће је одговорити, пошто нам
се сачувало јако мало баштинских повеља. Треба претпоставити да то није много
каснило за временом када су их црквени поседи добили. Када је о њима реч, то је
забележено већ у Бистричкој повељи краља Владислава.287 Добро је још
Тарановски приметио да се војна служба властеле није могла замислити без
чврстог материјалног ослонца.288 Добијање финансијског имунитета сматра се
важним кораком у својеврсној „ феудализацији“ Византијског царства. Он је већ у
XI веку био раширена појава, а у наредном је наставио да се развија. Огледало се
то и у забрани државним чиновницима да уопште уђу на имања магната, који су
сами имали да проследе порезе које су дуговали држави.289 Малобројне српске
баштинске повеље не садрже такве формуле, али пошто их срећемо у бројним
актима цркава и манастира, тешко да је и са поседима властеле ситуација могла
бити друкчија. Нешто спорије него до финансијског, византијска аристократија је

284

Г. Острогорски, Душан и његова властела, 83–84.
Душанов законик, пр. Ђ. Бубало, 83; С. Новаковић, Законик Стефана Душана, 38–39. Млађи
рукописи уместо давања соћа помињу плаћање десетка.
286
Т. Тарановски, Историја српског права у Немањићкој држави, 51–53.
287
В. Мошин, С. Ћирковић, Д. Синдик, Зборник средњовековних ћирилских повеља, 166. Таква
клаузула постоји и у повељи архиепископа Саве за манастир Врањину, али овога пута је
изостављамо због њене спорне аутентичности.
288
Исто, 53.
289
G. Ostrogorsky, Observations on the aristocracy in Byznatium, DOP 25 (1971) 8–9; Љ. Максимовић,
Провинцијска управа, 7–9.
285

43

долазила и до судског имунитета за своја имања.290 На том пољу је ситуација у
Угарској била још радикалнија. Краљ Андрија II је 1222. Златном булом и
формално потврдио право племића да суде на својим имањима, изузимајући их од
јурисдикције жупана и локалних судија.291 Развој ових имунитетних права нам је
још мање познат у Србији. Црквени поседи су свакако први и у српској држави
стекли судски имунитет. Јасне одредбе о томе садржи повеља краља Милутина
Хиландару и Св. Ђорђу код Скопља из око 1299, односно 1300. године.292 По 33.
члану Душановог законика, за све спорове црквених подложника надлежни су
имали бити митрополити, епископи и игумани. Чак се не спомињу ни владареви
резервати.293 Исти споменик, када је реч о властели, само изричито наводи њено
право суђења сопственим отроцима, изузимајући ту случајеве крвних деликата,
пљачке и пријема туђих људи.294 Посредно би се можда могли утврдити још неки
примери везани за патримонијални суд,295 мада то битно не мења слику. Сам
Законик садржи доста одредби везаних за рад царских судија, али остаје
запитаност како се све то примењивало у пракси и на кога се односило.
Окренимо се сада обавезама властеле по 42. члану. Када је реч о соћу, његов
износ био је једна перпера годишње или један кабао жита. Намет је, како се види,
сваки властелин имао да сакупи од својих зависних земљорадника и преда на
време владару. Уколико то не би учинио, као казну је имао да плати двоструку
суму.296 Ова дажбина наплаћивала се, како је утврђено, по кући. Износ који је
властелин имао да преда владару је, дакле, зависио од броја његових поданика, а
не величине земљопоседа.297 На овом месту вреди још додати да је соће било нека
врста основног пореза у држави, те су од њега углавном била ослобођена црквена
имања. Ретко се догађало да се манастирима и црквама препусти да убирају соће
290

Љ. Максимовић, Провинцијска управа, 8–9, 140–141; G. Ostrogorsky, Observations on the
aristocracy in Byznatium, 8.
291
M. C. Rady, Nobility, 57.
292
Д. Живојиновић, Повеља краља Милутина Хиландару претходно приписивана његовом брату
Драгутину, ССА 9 (2010) 6–7; В. Мошин, С. Ћирковић, Д. Синдик, Зборник средњовековних
ћирилских повеља, 317, 326; Т. Тарановски, Историја српског права у Немањићкој држави, 684.
293
Душанов законик, пр. Ђ. Бубало, 81; Т. Тарановски, Историја српског права у Немањићкој
држави, 684.
294
Душанов законик, пр. Ђ. Бубало, 95; 186; Т. Тарановски, Историја српског права у Немањићкој
држави, 690–691.
295
Види: Т. Тарановски, Историја српског права у Немањићкој држави, 691–693.
296
Душанов законик, пр. Ђ. Бубало, 88, 118; С. Новаковић, Законик Стефана Душана цара српског
55–56, 146,265–266; И. Божић, Доходак царски, 19–20; М. Благојевић, Соће, 18.
297
И. Божић, Доходак царски, 21–25; М. Благојевић, Соће, 18–20.

44

за себе. Додајмо још да је перпера у ово време била само обрачунска јединица у
коју је ишло 12 динара.298 Тако су поседи властеличића Иванка Пробиштитовића
били ослобођени давања соћа.299 Поред соћа, судећи по другом делу Законика,
постојао је још један приход који је властелин предавао владару. Забележено је
тако у 190. члану да од жира који роди у жупи, једна половина припада цару, а
друга властелину коме је дата у државу.300
На први поглед може звучати чудно, али слабо смо обавештени о томе како је
властела извршавала своју војну обавезу. Немамо података о томе колико је ко,
зависно од величине поседа, имао војника да опреми. Исто тако не знамо
временско трајање ове дужности. Има мишљења да је трајала од једног до три
месеца годишње.301 Неоспорно је и да је то зависило од тока самих ратних
операција.302 Из историје осталих средњовековних земаља добро је била позната
жеља племства да ограничи време свог војног ангажовања.

У Угарској су

племићи још 1222. издејствовали од владара привилегију да неће служити ван
краљевства, осим о његовом трошку. Тај закон је, такође, учешће у кампањама
унутар државе ограничио на петнаест дана.303 Уз то, временом је доста ситних
племића осиромашило, те фактични није било способно за учешће у рату.304
Можда би се казивање Димитрија Кидона да Срби нису волели да ратују у
далеким земљама,305 могло повезати са извесним ограничењем када је о војној
служби реч. Уколико се властелин не би одазвао на позив за учешће у рату, то се
сматрало издајом, како смо горе већ поменули. Преступник би у том случају био
лишен имовине и живота.306 Властела која се налазила на поседима цркава и
манастира обично је за њих обављала послове чувања манастирских утврђења,
тако да ни она није била без неке врсте војне дужности.307 Посебну одговорност

298

И. Божић, Доходак царски, 25–30, 40–41; М. Благојевић, Соће, 20–23.
В. Алексић, Повеља цара Стефана Душана властеличићу Иванку, 73
300
Душанов законик, пр. Ђ. Бубало, 117, 221; А. Соловјев, Законик цара Стефана Душана, 326–
327.
301
G. Škrivanić, Organizacija srednjovekovne vojske u Srbiji, Bosni i Dubrovniku, VIG 1 (1967) 144.
302
А. Веселиновић, Држава српских деспота, 162.
303
J. Held, Military reform in early fifteenth century in Hungary, East Euorpean Quarterly XI– 2 (1977)
130; M. C. Rady, Nobility, 144–145.
304
J. Held, Military reform, 130–131; M. C. Rady, Nobility, 144, 155–156.
305
К. Јиречек, Историја Срба II, 105.
306
С. Новаковић, Стара српска војска, 51; А. Веселиновић, Држава српских деспота, 159.
307
М. Милојевић, Дечанске хрисовуље, 131; М. Благојевић, „Закон светог Симеона и светог
Саве“, 162-164; А. Веселиновић, Држава српских деспота, 164
299

45

имали су властела крајишници који су чували гранична подручја. Први део
Душановог законика је налагао да морају надокнадити штету они преко чије
државе прође војска и опљачка цареву земљу.308 Из овог члана сазнајемо да су ти
властелини добијали одређено подручје „ у државу“ названо крајиште, вероватно
оно где су имали највише баштинских поседа.309 Након пет година додат је и
пропис по коме су били дужни да у седмоструком износу надокнаде штету, ако би
разбојници прошли кроз њихову област и вратили се преко ње назад са пленом.310
Због тога је јасно да су, за разлику од остале властеле, они стално морали бити у
приправности да војно реагују. Потребно је опет указати да је, са друге стране,
близина границе свакако омогућавала крајишницима да и сами стичу плен у
пограничним чаркама. Подсетимо да је Метохит писао крајем XIII века да је
управо тај ратнички слој био против склапања мира са Византијом. Врховни
командант војске био је, наравно, краљ. Одмах испод њега налазио се војвода,
како сведочи 129. члан Законика.

Назначено је да, уколико их не би неко

послушао „ da imý èstý tozi òsou`dénñé koè i ònämezi koi bi cara
präslou{ali“.311

Истраживачи

сматрају

да

су

војводе

биране

међу

најистакнутијом властелом. Даље се узима да је по овој одредби током похода
престајала да важи патримонијална власт остале властеле над својим војницима и
да је она прелазила у руке војвода.312 Овде се звање војводе појављује очито као
функција, а не само титула, тако да речени члан изгледа не треба буквално
схватити. Наиме, након 1346. многе истакнуте војсковође цара Душана добијају
високе византијске титуле. Они су свакако имали иста права у вези са
командовањем војним одредима као и особе са звањем војводе. Како се на самом
терену бирао заповедник и да ли је све било како прописује поменута одредба, не
можемо рећи. Сам члан опет не казује који су то били преступи и каква казна је за
њих била предвиђена. Постоји мишљење да се и овде мислило на неверу.313
Прописивано је такође да војници свој међусобни сукоб могу решити двобојем,
308

Душанов законик, пр. Ђ. Бубало, 85; С. Новаковић, Законик Стефана Душана, 43.
М. Благојевић, Крајишта средњовековне Србије од 1371. до 1459. године, ИГ 1–2 (1987) 31.
310
Душанов законик, пр. Ђ. Бубало, 105, 204; С. Новаковић, Законик Стефана Душана, 110–111
311
Душанов законик, пр. Ђ. Бубало, 101.
312
А. Веселиновић, Држава српских деспота, 195; С. Новаковић, Стара српска војска, 60–61; М.
Поповић, Вештина ратовања и живот војника, у: Приватни живот у српским земљама средњег
века, пр. С. Марјановић–Душанић, Д. Поповић, Београд 2004, 242.
313
Види коментар Ђорђа Бубала на овај члан: Душанов законик, пр. Ђ. Бубало, 197.
309

46

али да им при томе не сме нико притећи у помоћ, за шта је запрећено строгом
казном.314 Плен стечен током похода имао се прво однети заповеднику војске,
цару или војводи. Односило се то како на ствари, тако и на људе.315 У вези са
овим питањем, интересантно звучи исказ Нићифора Григоре да код православних
хришћана није било узимања заробљеника нити убијања ван битке, већ само
узимања ствари.316 Запрећено је смрћу ономе ко би за време ратних операција
срушио цркву, што се превасходно односило на православне области.317
Раније смо већ напоменули да је властела имала право и обавезу да саветује
владара. Директно се то у Душановом законику не наводи. Нема чак ни помена
сабора, иако је сам Законик донесен на таквом скупу. Управо из овог времена
имамо много вести податка о саборима, те се оно означава чак и као њихово
најсјајније доба.318 Посредно је ипак назначено да су властела и властеличићи са
својом пратњом долазили на царев двор.319 Постојала је властела која је трајно
боравила на двору. Реч је овде о царевим функционерима и његовој личној
пратњи.320 Осим са најважнијим великашима, цар је свакодневно могао да се
саветује са својим службеницима, што је било и непходно због разгранатости
послова везаних за централну власт. Коначно, сам Законик нам једним својим
прописом потврђује да су редови дворана попуњавани браћом и синовима
властелина.321
Делимично нам је царево законодавство осветлило и питање властеоских
прихода. Директно на питање прихода не одоговара ни сам Душанов законик, али
се посредни закључци могу извући. Наиме, по 68. члану зависни сељаци су били
дужни да два дана у недељи раде за пронијара. Уз то су имали обавезу да по један
дан косе сено и раде у винограду.322 Добар број историчара је тумачио да се то
314

Душанов законик, пр. Ђ. Бубало, 101, 197; С. Новаковић, Законик Стефана Душана, 99–100,
224–225. Издавачи се разликују у мишљењу да ли је првобитно казна била да се помагачи бију или
убију. Мишљење Бубала чини нам се тачнијим јер се позива на старији рукопис Законика, док се
Новаковић држао Призренског рукописа. Код млађих рукописа казна за овај преступ је одсецање
руку, што би значило да је она на неки начин умањена у односу на првобитну верзију документа.
315
Душанов законик, пр. Ђ. Бубало, 98, 192; А. Соловјев, Законик цара Стефана Душана, 272.
316
Византијски извори VI, 163; М. Поповић, Вештина ратовања, 243–244.
317
Душанов законик, пр. Ђ. Бубало, 101, 197; А. Соловјев, Законик цара Стефана Душана, 282.
318
Н. Радојчић, Српски државни сабори у средњем веку, 116–145.
319
Реч је о чл. 173. Душановог законика, пр. Ђ. Бубало, 113, 215; С. Новаковић, Законик Стефана
Душана, 135–136, 250; А. Соловјев, Законик цара Стефана Душана, 316–317.
320
Душанов законик, пр. Ђ. Бубало, 114, 217; А. Соловјев, Законик цара Стефана Душана, 319.
321
Душанов законик, пр. Ђ. Бубало, 85, 167, чл.51.
322
Душанов законик, пр. Ђ. Бубало, 88–89;

47

односило, у ствари, на сву властелу, те да су овде пронијари само симбол за појам
господара, пошто су они били најбројнији у елитном слоју.323 Један члан другог
дела Законика позива се на ту одредбу истичући да господари не могу узимати од
меропаха преко онога што је већ прописано.324 Из тога се изводи логичан
закључак да је економска корист од поседа била једнака за баштиника и
пронијара, те да су се они разликовали само у начину држања земље.325 Марк
Бартусис је, пак, мишљења, да се чл. 68 односи само на пронијаре, те да је овде
реч о примени обичаја на њих који су важили за баштинике.326 Са друге стране
гледано, управо та условност пронијаровог држања земље, чини се, ипак га је
стављала у другачији положај према владару у односу на осталу властелу. Треба
имати у виду да је несумњиво било веома тешко остварити униформност обавеза
за све меропахе. При томе посебно мислимо на разлику између „ српских“ и
„ грчких“ области царства. На првима је преовлађивала радна рента, а на другима
новчана давања.327 Интенција самог Законика је опет била да у грчким областима
задржи на снази стари поредак.328 Тешко да је такве разлике било лако
премостити и поред владареве воље. Сама структура и природа средњовековног
друштва тешко да је то допуштала. Тако имамо пример да је на поседима Св.
Арханђела код Призрена важила одредба о раду земљорадника два дана у недељи
уз још неке натуралне дажбине, али да је на подручју села Сењана важио посебан
закон, јер је тамо био подигнут велики виноград.329 Како су се на одређеним
црквеним властелинствима прилагођавале радне обавезе меропаха, засигурно је
то чињено и на поседима властеле. Уосталом, и ти поседи су имали своја
имунитетска права. Управо то нас упућује на закључак да је у пракси тешко било
323

С. Новаковић, Законик Стефана Душана, 188–189; Г. Острогорски, Пронија, 135–136; Душанов
законик, пр. Ђ. Бубало, 173, коментар приређивача на 68. члан; М. Благојевић, Земљорадња у
средњовековној Србији, Београд 2004², 309–310; Лексикон српског средњег века, 90 (С. Мишић); С.
Шаркић, Правни положај меропаха у средњовековној Србији, Зборник Правног факултета у Новом
Саду XLIV–2 (2010) 29.
324
Душанов законик, пр. Ђ. Бубало, 103–104; С. Новаковић, Законик Стефана Душана, 106–108.
Неки рукописи доносе баш реч властелин напоредо уз реч господар или уместо ње.
325
С. Новаковић, Законик Стефана Душана, 188–189; Г. Острогорски, Пронија, 136–137.
326
М. C. Bartusis, Serbia pronoia, 192.
327
М. Благојевић, Земљорадња у средњовековној Србији, 271–276; Г. Острогорски, Пронија, 137.
328
Наводи се то за грчке градове. Душанов законик, пр. Ђ. Бубало, 100, 113–114,195, 216-217, чл.
125 и чл. 176; Б. Ферјанчић, С.Ћирковић, Стефан Душан, 214.
329
С. Мишић, Т. Суботин-Голубовић, Светоарханеђеловска хрисовуља, 93, 110–111;
М. Благојевић, Посебни закони на манастирским властелинствима, у: Средњовековно право Срба
у огледалу историјских извора, ур. С. Ћирковић, К. Чавошки, Београд 2009, 28–30.

48

остварљиво да меропах на суду заштити своја права од властелина, која је
настојао да одбрани 139. члан Душановог законика.330 Систем дажбина је био опет
врло заплетен. Чини се да је тачна примедба да је то зависило од односа
властелинске резерве и баштине меропаха. Уколико је први тип земљишта био
пространији, систем работа је био подесан за господара, док би у супротном
случају добијао један део производа са имања.331 Такву ситуацију срећемо код
пронијара у скадарској области под млетачком влашћу, која је само наследила
старе обичаје на овом пољу.332 Да ствар буде сложенија, сама властелинска
резерва се изгледа делила на параспор, део обрађиван бедбом, где је господар
подмиривао исхрану земљорадника, и остатак, где су зависни људи сносили све
трошкове.333 Имамо, коначно, пример из времена цара Душана да се пусто
земљиште које би постало део властелинства могло сељацима уступити на обраду,
с тим да за то господару плаћају десетак.334 Колики су били приходи властелина
од њихових добара, тешко је проценити, јер је то зависило од многих параметара,
као што су култура која се гајила на земљишту, бројност сточног фонда и сл.335
Меропси су, према једној рачуници, отприлике трећину свог радног времена
имали да утроше зарад потреба господара.336 Уочили смо да су приходи властеле
зависили од броја сеоских домаћинстава. Отуда не изненађује што је и Душанов
законик настојао да обезбеди сталност прихода господарима. Тако би и у случају
да сељак прода своју баштину или је да у мираз, дажбине са њега прелазиле на
новог поседника. Ако не би било насељеника, властелин би узимао те баштине.
Земља је, дакле, сама по себи носила одређене обавезе.337 Везаност зависних
људи исказана је члановима 140 и 141 којима је забрањивано да било ко, од цара
до властелина и градова, прими туђег човека. Тај преступ је третиран као и

330

Душанов законик, пр. Ђ. Бубало, 103–104, 202.
Обично је то био десетак. Т. Тарановски, Историја српског права у Немањићкој држави, 90; М.
Благојевић, Земљораднички законик. Средњовековни рукопис, Београд 2007, 255–263.
332
И. Божић, Параспор у скадарској области, у: исти, Немирно Поморје XV века, Београд 1979,
254–255.
333
Називи царина, кнежина, ступ су везани за тај други део властелинске резерве. И. Божић,
Параспор у скадарској области, 256–258; Лексикон српског средњег века, 718–719, 792.
334
Господар је у овом случају био серски митрополит Јаков. С. Новаковић, Законски споменици,
703.
335
М. Благојевић, Земљораднички законик, 286–287, покушавао је да процени количину жита које
је властелинство добијало радом меропаха.
336
М. Благојевић, Земљорадња у средњовековној Србији, 321, 323.
337
Душанов законик, пр. Ђ. Бубало, 113, 216; С. Новаковић, Законик Стефана Душана, 251–252.
331

49

невера, што је пооштрење сличне одредбе из првог дела овог законског
споменика.338 Посебна актуелност наведеног прописа могла би се сагледати у
светлу чињенице да је и српску државу погодила 1348. велика епидемија куге,
чије последице на њеној територији нису довољно познате.339 Недостатак радних
способних тада се морао посебно осетити, што је могло нагнати господаре да
посежу за туђим сељацима. Од властеоских прихода, Душанов законик назначава
да је ономе ко управља државом припадало право на половину жира који тамо
роди.340 Имао је властелин право и на 1% стоке доведене на зимску испашу.341
Релативно детаљно разматрање властеоских прихода које смо овде предузели
било је непходно јер извори из доба Деспотовине доносе много мање вести о овим
питањима. То би свакако могло значити да су се бар начелно примењивале
одредбе законодавства цара Стефана Душана.
Када је у питању подела унутар властеоског сталежа, Душанов законик, пре
свега, раздваја властелу и властеличиће. Доиста, у четири члана срећемо и
појмове велика и мала властела.342 У једној одредби разликују се велики
властелин стегоноша и помали властелин. Обојица су, како се види, могли имати
државу на управу.343 Зато би било важно утврдити однос термина мала властела и
властеличићи. Чињеница је да се разлика између властеле и властеличића са једне,
и мале и велике властеле са друге стране, са становишта права огледа само у
достојанству. Тако чл. 50 предвиђа да властелин који опсује властеличића има да
плати казну од 100 перпера. Код обрнутог следа догађаја властеличић је требало
да плати исту новчану казну и да се бије штаповима.344 Нешто ниже у Законику
стоји да се велика властела мора позивати на суд књигом судијином, а остали
печатом.345 Историчари који су се позабавили овим питањем били су става да је
мала властела са великом чинила један слој, испод кога су се налазили

338

Душанов законик, пр. Ђ. Бубало 97, 104, 203; С. Новаковић, Законик Стефана Душана, 230–
231.
339
Б. Ферјанчић, С. Ћирковић, Стефан Душан, 224–225.
340
Душанов законик, пр. Ђ. Бубало, 117, 221.
341
Душанов законик, пр. Ђ. Бубало, 118, 223.
342
Душанов законик, пр. Ђ. Бубало 87, 107, 99, 103; С. Новаковић, Законик Стефана Душана, 5152, 93, 103–104, 119–120.
343
Душанов законик, пр. Ђ. Бубало, 108; С. Новаковић, Законик Стефана Душана, 122.
344
Душанов законик, пр. Ђ. Бубало, 85, 167; С. Новаковић, Законик Стефана Душана, 43–44.
345
Душанов законик, пр. Ђ. Бубало, 87; С. Новаковић, Законик Стефана Душана, 51–52, 184

50

властеличићи.346 Читаво питање чини компликованијим пропис Законика да
великој властели треба да буду поротници припадници њиховог друштвеног реда,
што је требало да важи и за средње људе и себре.347 Кога треба подразумевати под
средњим људима? Невоља за нас је тим већа што се каже да је такав закон важио
још у доба краља Милутина. Друштвена структура се свакако од тада могла
променити. Према Тарановском, реч је о малој властели,348 док Михаљчић држи
да су то властеличићи.349

Са изворима које имамо на располагању прецизан

одговор је немогуће дати, али је логично да средњи људи означавају сву осталу
властелу. Нас највише подсећају на војнике из Жичке повеље, друштвени ред који
је можда још постојао у време владавине краља Милутина. Да ли је онда само реч
о неспретно пренетој одредби из ранијег доба или нечем другом, остаје за сада
нејасно. Желећи да потврди своју тезу да је мала властела била део, како каже, „
редовног племства“, Тарановски наводи 155. члан Законика у коме се види да је и
она могла добити државу на управу.350 Међутим, и 142. члан ништа мање јасно
сведочи

да су и властеличићима даване државе на управу.351 Закључак је,

гледајући само на то питање, пре да имамо посла са једном те истом групацијом,
која је само другачије називана. Када се погледају дипломатичка акта, уочава се
да не постоји конкретна особа за коју се каже да је мали властелин, али зато има
оних који се означавају као властеличићи.352 Грчке повеље цара Душана такође су
имале одговарајући термин за њих, као и Дубровчани.353 Подразумевало би то да
се јако добро знало ко спада у властеличиће. Но, тај закључак оповргава
чињеница да извесног Пуљка у размаку од само пет дана цар Душан најпре назива
властеличићем, а затим властелином.354 Граница између два термина је, дакле,
346

Т. Тарановски, Историја српског права у Немањићкој држави, 40–41; С. Шаркић, Правни
положај властеле, 21; Лексикон српског средњег века,89 (Р. Михаљчић) – Не сасвим јасно, али као
да следи мишљење Тарановског.
347
Душанов законик, пр. Ђ. Бубало, 107; С. Новаковић, Законик Стефана Душана, 119–120. Један
број млађих рукописа уместо средњих људи наводи помање.
348
Т. Тарановски, Историја српског права у Немањићкој држави, 38.
349
Лексикон српског средњег века, 89.
350
Т. Тарановски, Историја српског права у Немањићкој држави, 40.
351
Душанов законик, пр. Ђ. Бубало, 104; С. Новаковић, Законик Стефана Душана, 109.
352
К. Јиречек, Споменици српски, Споменик СКА XI (1892) 28; В. Алексић, Повеља цара Стефана
Душана властеличићу Иванку Пробиштитовићу, 73; С. Мишић, Т. Суботин-Голубовић,
Светоарханђелска хрисовуља, 90, 98; М. Динић, Хумско-требињска властела, Београд 1967, 86–
87.
353
М. Динић, Хумско-требињска властела, 87–89.
354
К. Јиречек, Споменици српски, 28–29.

51

била прилично танка. Новаковић. 77. 359 Исто. Ћирковић. Тарановски. Јиречек. Ђ. пр. пошто особе које су у изворима означене као властеличићи несумњиво нису биле тако младог узраста. С. 46. 362 Д. К.365 Организација војске на тај начин није баш била могућа због природе управљања државном територијом.360 Потврду да је такво звање постојало имамо у изворима. о чему смо писали. 240. Историја српског права у Немањићкој држави. Старе српске повеље и писма I-1. Јиречек. 41.363 Изнето је и мишљење да је реч о државној служби. С. за војводу Дејана Манијака је извршена само проста транскрипција српског звања. ССА 9 (2010) 32.364 По Стојану Новаковићу. 63. како је то Јиречек приметио. 357 В. пр. на пример.358 Од познатих деспота несумњиво је да. с обзиром на локалитет Иванкових поседа. 73. Историја Срба II. Одавно присутно тумачење да је сам термин деминутив од речи властел355 или дословно – син малог властелина.359 Практично. 22.357 Ваља зато поставити још једну хипотезу о овом проблему. 122. 22. 361 Љ. 39. ово је један од ретких извора који нам сведочи да је било хијерархијских веза унутар редова властеле. вреди се запитати није ли термин властеличић можда служио да означи онога ко је пре владара имао још некога изнад себе. Стара српска војска. Благојевић. На једном месту у царевој повељи Иванко Пробиштитовић је означен као деспотов властеличић. Сходно томе. Највише пак сам термин подсећа на 355 Т. 73. али не сваког. 35. Прва стонска повеља краља Стефана Душана. 358 Исто. Иванко Пробиштитовић је. Са тим у вези треба обратити пажњу да Законик помиње и великог властелина стегоншу.362 Одговара изгледа. већ имао потомке иза себе када му је цар издао повељу. Б. 60. он је заповедао одредима из неколико жупа. 99. Ферјанчић. тачније да је владар давао то звање. те не чуди да властеличиће. Бубало. војвода Бранко Младеновић. 365 С. Као заставник (vexillifer) означен је 1326. Тако је војвода Градислав у староиталијанском тексту означен као vexilliferо. једини у обзир долази Јован Оливер. 22. Новаковић. Београд-Сремски Карловци 1929.361 Како показује пример прве Стонске повеље краља Стефана Душана. Стојановић. Опет. Јечменица.41. Историја Срба II. 360 Душанов законик. Новаковић. Т. Јиречек. 356 52 . Тарановски. 106. М.356 Није нам ни то од помоћи. Повеља цара Стефана Душана властеличићу Иванку Пробиштитовићу. 364 Исто. 106. Историја Срба II. К. у доба Деспотовине уопште не налазимо у изворима. Алексић. Историја српског права у Немањићкој држави. 108. великом војводи неких српских извора. 363 К. у латинским текстовима је тај термин коришћен да означи војводу. који се тада налазио у служби младог краља Душана. Стефан Душан. С. Државна управа. Законик Стефана Душана. Законик Стефана Душана.

369 Т. 25.369 Тај став је даље разрадио Соловјев. Острогорски. Бубало. 39.371 Упитао се и да ли је термин означавао и пронијара који је посед наследио од свог оца.систем бандерија у Угарској. није га добио на дар од српског владара. 68.367 Мало је вести и о томе како је властела организовала управу на својим поседима. тј. Bartusis. овде већ навођеним примерима. 193. C. да свакако на двору властеле није било само пронијаревића и себара. 142. Соловјев. који је сиромашан јер нема своју пронију. где су магнати војевали под својим личним заставама. C. Такав би онда настојао да добије службу на двору властелина и да својим истицањем заслужи и добијање проније. Са наше стране можемо још само додати да је термин пронијаревић пандан појму властеличић. тако да нам остају само домишљања. ako ou~ini koè zlò ktò òt nih. 106 Душановог законика који бележи следеће: „ Dvorané vlastél İsci. Законик цара Стефана Душана. M.373 Као и у другим. ktò boudé pronñaréviký da ga òpravé ò~ina drou`ina poròtòmý. 371 M. невоља је што се појам касније не среће у изворима. Сматрао је да појам pronñaréviký (пронијаревић) означава сина пронијара. Соловјев. Serbian pronoia. Пронија је у Ромејском царству држана заједнички. 96. Извесне податке. 53 . по Бартусису. Бубало.370 Византијски извори.372 Додајмо на крају и мишљење Ђорђа Бубала . А. Законик цара Стефана Душана. додајући да је пронију обично наслеђивао само један пронијаров син. никад не помињу принцип примогенитуре. 372 M. јер нам нису добро познате хијерархијске и друге везе међу српском властелом. Bartusis. 368 Душанов законик. Тај став подржали су и Г. 263. Тарановски. пр. С. те да је сврха поменутог прописа била да одреди друштвени положај пронијаревића. Историја српског права у Немањићкој држави. Поузданих података о томе шта 366 Т. У Угарској је тај начин војне службе добрим делом почивао на институцији фамилијара. Ђ. Историја српског права у Немањићкој држави. Rady. према неким тумачењима.366 Опрезност се по овом питању мора задржати.да је реч пронијаревићи означавала све властеоске синове без земље. Rady. Шаркић. 146– 149. Serbian pronoia. 187. Nobility. по његовом мишљењу. 263. Тарановски. пр.368 Тарановски је ову одредбу држао за доказ да је било ситније властеле која је била у служби оне моћније. Правни положај властеле. 367 M. Пронија. 193. окупљајући око себе многобројне друге племиће. доноси чл. 110–120. C. Nobility. Кључно је пак. 370 А. ako lñ é sébrý. C. Ђ. 373 Душанов законик. da hvati ou kotýlý”.

374 Једна одредба Законика указује да су отац и син. Податке из Законика о пронији смо углавном претресли. Историја српског права у Немањићкој држави. Новаковић. Београд 2004. Други део прописа подвлачи да се ниједан њен део није смео потчинити цркви. 168. 64–65.380 Скренута је већ пажња у науци да је реч о првом помену проније ван области које су биле под 374 Види о томе рад М. Бубало. поготово ако су им проније биле мале. 375 Душанов законик.375 Глад за земљом је пак несумњиво постојала. Бубало. С. C. Острогорски је сматрао да се овим истицала могућност наследност наслеђивања проније. Остали су они из 59. 85. проистиче да он забрањује куповање или продавање проније ономе ко нема баштину. 379 M.се догађало са баштином немамо у законским прописима. 380 С. Вести из времена обласних господара указују да су поседи држани заједнички. али и у инокосним породицама. Ђ. 170. Пронија. пр. члана која задаје пуно мука истраживачима. 54 . Новаковић. 355–389. Законик Стефана Душана. 377 Г. пр. у: исти. Bartusis. 378 Т. Serbian pronoia. али се није одлучно определио ни за једно од њих. С. 376 Душанов законик. 134–135. Савладарство у српским земљама после смрти цара Уроша. Законски споменици. као и браћа из властеоског рода. манастиру Бањској. Ђорђу код Скопља назначена разлика између два типа власништва. 45–46. Поменули смо већ одредбу Законика која говори о предаји синова или браће властелина на двор владара. 191. те су вероватно многи службу налазили на дворовима владара или крупније властеле. Служба би онда могла омогућити да се домогну неког поседа или новчане зараде. могли живети заједно. који се ни под којим околностима није смео отуђити. 50.378 Различита размишљања о овом питању изнео је и Бартусис. Острогорски. Јасно је још у повељи краљ Милутина Св.376 Споран је први део одредбе пошто је пронија сама по себи била условни посед. Тако је цар Стефан Душан доделио два села. Уколико се доследно следи текст ове одредбе. На сличан чин би се онда могли одлучити и пронијари. 87. која су некада држали пронијари. Немањићи и Лазаревићи. али и он сам признаје да је стилизација овог члана неразговетна. решавало би проблем. 631. Законик Стефана Душана. 178– 180. Тарановски.377 Тумачење Тарановског да је суштина одредбе била да ко нема баштину не може располагати пронијом. која би била већа него да са другим члановима породице деле приходе од скромне проније. Новаковић. Ђ.379 Од веће важности нам се ипак чине подаци који упућују на ширење система проније у српској држави. Благојевић.

385 Читав процес није потребно детаљно посматрати пошто је то већ учињено у литератури. пре него што је добио Тесалију. Законски споменици.384 Урушавање централне власти током владавине цара Уроша (1355–1371) довело је. почео је да иступа и деспот Јован Комнин Асен. до снажних потреса у до тада изграђеној друштвеној хијерархији. Прво су се од централне власти отцепиле области Епир и Тесалија. Београд 1975. убрзо после смрти цара Душана. Тамо је заваладао полубрат Стефана Душана Симеон Палеолог. Новаковић. одржан априла 1357. Новаковић. удовици кесара Прељуба. у покушају да збаци цара Уроша са престола. Српски државни сабори. 385 С. Пронија. Крај српског царства.388 Нема сумње да је по потврде својих старих права долазила у великом броју властела. Михаљчић. C. Bartusis.383 Страховало се.влашћу Византије у XIII и XIV веку. дакле. 312–314.387 Непосредно након сабора. Ћирковић. Г. 14. 189. да пронијари уз државне службенике могу угрозити црквена имања. после неуспеха који је доживео 1358. 16–19. где се уз кефалију и севаста. 383 С. Острогорски. 14. Радојчић. 381 M. Крај српског царства. забрањује и пронијару да узнемирава поседе ове метохије. Већински део властеле је тада пружио подршку легитимном наследнику и сасекао амбиције његовог рођака. пре свега. на територије које ће касније обухватити Српска деспотовина.389 Самостално у односу на централну власт. које су последње и освојене. Р. Мљетске повеље цара Уроша. 387 Исто.381 Забележена је и податак да је након освајања Верије српски краљ одузео имања једном манастиру и поделио неким особама у пронију. званично потврдио наклоност најмоћнијег слоја према цару Урошу. усмеривши пажњу. Почеци социјалне хијерархије у Срба. као и у Византији. кроз стварање заокружених територија обласних господара. у Скопљу. 146–148. Односило се то на поседе које је Прељуб држао још као војвода. C. Михаљчић. Исто. 388 Р. што нам посредно потврђује и повеља Јерини. 389 С. 386 Р. 673. 190. 17–18. Serbian pronoia. 384 M. Bartusis. 188–189. те записивао хрисовуље и милости. 73. Осврнућемо се на догађања и појаве које сматрамо најважнијим у том погледу.386 Сматра се да је сабор. 382 55 . Законски споменици. Н. 235.382 Много тога говори и имунитетска формула у повељи манастиру Богородице Перивлепте у Охриду. 142. Душанов наследник је у својој повељи истакао како је са сабором утврдио стара правила. Serbian pronoia. Михаљчић.

26–27. 62. Динић. ЗРВИ 2 (1953) 143. М. где је извесни властелин Жарко преузео управу. с обзиром на чињеницу да је он био у добрим односима са царом Урошем. С. Законски споменици. 17. Процес јачања крупне властеле на рачун централне власти током седме деценије XIV века био је све снажнији. 395 Р.395 Поново је то и питање о хијерархијским односима унутар властеоског слоја. 19–21. за кефалију Милмана се већ каже да је у служби кнеза Војислава. Михаљчић. 5–6. Крај српског царства. Новаковић. О Николи Алтомановићу. о чему и иначе имамо јако мало података. не случајно узели маха у тзв.393 Податак је симптоматичан. Прилог историји распадања српског царства. 392 Fr. Р. Михаљчић. Срђа како не би Жарко чинио штете трговцима. а загосподарио је и жупама за које се зна да их је раније држао челник Димитрије. М. Крај српског царства. али је то платила потчињавањем угарском краљу Лудовику I. дакле. Тешко је рећи да ли је ситнија властела са тог подручја признавала врховна права кнеза Војислава. Михаљчић.392 Колики је био Жарков утицај. 34– 36. Томовић. Крај српског царства. Р. Марка. 187. Објединио је баштинске поседе.391 Имамо опет потврде и о томе да је својим деловањем цар Урош првих година владавине обуздавао самовољу властеле. Р. Listine o odnošajih između Južnog Slavenstva i Mletačke Republike III. Ljubić. пошто су његова браћа раније умрла. Породица Растислалића је на северу државе отцепила до 1359. 393 S. Мљетске повеље цара Уроша. Почетком тог раздобља посебно се истиче кнез Војислав Војиновић. 1359.управник подручја Канине и Валоне. Морфологија ћириличких натписа. иако је тамошње „ тргове“ још раније цар Душан уступио својој супрузи. 36–37. 343. Успео је да среди ситуацију у Зети. где је моћна властела добила „ у државу“ јако простране области. Miklosich. најбоље сведочи чињеница да су га Млечани примили за свог грађанина.394 Разумна је претпоставка да он лично није био непосредни држалац свих места на поменутој територији. 394 Г. Крај српског царства. Зна се и да је подржавао цара Симеона Палеолога. Monumenta Serbica. Динић. јер је особа са тим звањем требало да буде 390 Р. 25–26. 391 56 . Београд 1932. Михаљчић. грчком делу Царства. Zagreb 1872. 175. који је формирао пространу област између горње Дрине и Јадранског мора. области Кучева и Браничева. 75. Михаљчић. На смањивање територије под влашћу цара Уроша утицали су и спољни напади.390 Процеси дезинтеграције су. Растислалићи. што је симптоматично. посебно у светлу чињенице да ће касније сви истакнути великаши такође бити примани у редове грађана Републике св. Послао је зато властеличића Вукшу да стражари код Св.

81.396 Важан знак уздизања хумског кнеза била је и царева одлука 1359. Крај српског царства. као што је познато. 403 Fr. Крај српског царства. 263. да би после његове смрти. Укидајући септембра 1360. 37. М.400 Њихова област се заиста 1360. М. Monumenta Serbica. 63. 401 Р. Једино Мавро Орбин помиње да је родоначелник породице Балша у време цара Стефана држао само једно село.401 Утицај и самовоља моћне властеле најочитије су се показали током рата који је кнез Војислав. Крај српског царства. Михаљчић. ратне операције против Дубровчана водили су кнез Војислав и Котор. против Дубровника. Miklosich. 399 Р. док су на њиховој страни били Балшићи и независни господар Будве Површко. водио 1361–1362. Краљевство Словена. већ су њихове територије апострофиране због значаја за дубровачку трговину и транзит ка унутрашњости Србије. и није могла мерити са оном кнеза Војислава. такође номинално поданици цара Уроша. самовољно уведене царине и работе. Благојевић. 39. Miklosich. Сасвим је могуће да Балшићи и хумски кнез нису били једини господари оваквог ранга. између Дубровчана и цара Уроша. Немирно доба српског средњег века. 169. Шуица. 400 М. августа 1362. Посебно се у документу истиче сукоб Дубровчана са кнезом Војиславом и Котором.представник централне власти. 402 Исто.397 који су. Са једне стране. сведочи и чињеница да је Дубровчанима 396 Р. посебно наглашавајући да то важи и за Зету Балшића и државу кнеза Војислава. 398 Fr. Михаљчић.398 Практично. 40. Управо тада постају видни знаци расула Српског царства. 41–43. цар Урош је гарантовао Дубровчанима слободу трговине у својој држави. 57 . Орбин. уз подршку цара Уроша. што би могло поткрепити тезу о Балшићима као скоројевићима. Крај српског царства. Државна управа.403 Колико је ситуација била измењена у односу на ранија времена.399 Порекло Балшића је добрим делом за нас обавијено велом тајне. 397 Р. овим актом је цар признао постојање онога што историчари називају „ обласним господарима“. 47–50. Дубровчани плаћали за слободу трговине у читавој српској држави.402 После исцрпљујућег ратовања склопљен је мир 22. да му уступи светодмитарски доходак. 168. Monumenta Serbica. заједно са синовима и пријатељима почео да заузима Доњу Зету. Михаљчић. Михаљчић.

да би се затим нагласило да је челник Муса добровољно пристао на замену поседа. М. од којих су нека била са специфичним дужностима (ловачко. а предао му град и жупу Брвеник. Шуица.410 За нас је од интереса што се помиње и велики број вероватно ситнијих властелина који су држали поједина села или само један њихов део. Повеља цара Уроша о замени поседа. Шуица. Једна српска жупа за време царства.). Р. Благојевић. 407 Р. 411 А. да су наведени само поседи у жупи Брвеник.407 Сасвим је извесно да уговорне стране нису биле у равноправном положају. Крај српског царства. 155. Крај српског царства.405 Са друге стране. Повеља цара Уроша о замени поседа. Рудић. Стога се закључује да је акт био намењен челнику Муси. Од укупно 56 насеља. ГСНД III (1928) 38–39. златарско и сл. Михаљчић.412 Остаје нејасно ко је био извесни војвода који је држао 404 Исто. Шуица. Повеља цара Уроша о замени поседа. 63. 144. 410 Р. 63. 145. јула 1363. М. Од њега је добио град и жупу Звечан. Р. Повеља цара Уроша о замени поседа.мир потврдио и кнез Војислав. у: Споменица академика Симе Ћирковића. мада се као такво изричито наводи само једно. Интересе челника Мусе заступао је ставилац Лазар.409 Практично. Р. 406 М. Крај српског царства. Замена поседа.408 Упадљиво је и да се на почетку повеље најпре истиче како су се око свега договорили цар. Михаљчић. Повеља цара Уроша о замени поседа. 174. 412 М. кнез Војислав и друга властела. Шуица. 405 58 . Београд 2011. 409 М.411 Међу преосталима. С. Зна се да је припремао напад на браћу Балшиће. 69. 54–55. ур.404 Након рата са Дубровником хумски кнез је и даље настајао да увећа своју територију и да је заокружи. Шуица. Замена поседа у средњовековној Србији. повеља цара Уроша од 15. Државна управа. Повеља цара Уроша о замени поседа између кнеза Војислава и челника Мусе. Соловјев. 69–70. Р. Михаљчић. 125–126. Тако као милоснике срећемо самог кнеза Војислава и ставиоца Лазара. 408 М. 69–70. 157–158. како је од стране истраживача већ примећено. Михаљчић. 145. што нам говори коме је овај чин више одговарао. можемо тражити баштинска села кнеза Војислава. 31 село је било у поседу властеле.406 Занимљиво је. Шуица. 56. Михаљчић. добијањем Звечана кнез је заокружио своју област. Михаљчић. Наводи се у његовом акту и да се остала царева властела заклела на пријатељство Републици. Одмах иза њега наведено је да село Доња Трескавица држи кнежев човек Срђевић. док моћном кнезу изгледа није био потребан. док је хумски кнез сам штитио своје интересе. ССА 2 (2003) 144–145. М. Замена поседа. сведочи да је извршио замену поседа са челником Мусом.

Могло би се овде помислити да је жупа Брвеник дата кнезу „ у државу“. Орбин. Морфологија. постојала само владарева. Из надгробног натписа сазнајемо да је присвојио титуларно име Стефан. пошто је преминуо у јесен 1363.417 Другу половину 60-их година XIV века обележиће успон браће Вукашина и Угљеше Мрњавчевића.413 Отвара се овде и питање хијерархијске структуре у самој жупи. Крај српског царства. било резервисано за династију Немањић. јасно се означава као његов човек. 74. 418 М. Какав је надаље био статус оних насеља која Соловјев414 означава као жупска? Начелно су. 38. Многа питања остају без одговора и још једном нам потврђују сву заплетеност хијерархијских и имовинских питања у српској средњовековној држави. вероватно од куге. 416 Fr. узео поменуто име. Томовић. Амбициозне планове кнез Војислав није успео да оствари. Miklosich.два села. а означен је као велики кнез „ све српске. онај који је зависан од одређеног господара. грчке и поморске земље“. Отац им је наводно био Мрњава. означио као „ брата царства ми“. Нажалост. Какав би онда био однос остале властеле. колико је познато. 49–50. То је отворило пут другим великашима да се наметну слабом врховном владару. Сам цар Урош га је 1362. 417 Р. 169. које је као титуларно. поменуте у овом документу? Уколико је кнез Војислав могао да располаже њиховом судбином.418 Обично се због тога у историографији истицало да су они припадали кругу скоројевића који су искористили хаотичне прилике у 413 Исто. Чини се да су његове аспирације биле додатно поткрепњене и сродством са владајућом породицом. Михаљчић. сиромашни властелин из Ливна. 414 59 . те је великим поседима по његовој смрти управљала удовица Гоислава. Соловјев.416 Моћни кнез није имао пунолетне наследнике. Михаљчић. властеоска и црквена села. 63. док је један његов човек поседовао једно насеље.415 Први је од српских великаша. Monumenta Serbica. Једна српска жупа. А. кога је заједно са синовима уздигао цар Душан. Дакле. Крај српског царства. Р. Детаљније о њиховом пореклу говори само Орбин. то је значило да су на неки начин били везани за њега. 145. Краљевство Словена. 85. како смо видели. ми не знамо како је био регулисан статус властеле која се нашла у области другог великаша. 415 Г.

Р. ЗРВИ 34 (1995) 181–183. Стојановић. јер онда до свих поменутих орођавања не би ни дошло. 424 Најстарији Вукашинов син Марко био је ожењен Јеленом. 189. С. 248. Крај српског царства. најстаријег сина севастократора Бранка Младеновића. Р. Београд 2005. Кораблев. М. 80. 174–175. Вукашин био жупан у Прилепу. 422 Р.425 Удајом Вукашинове ћерке Оливере за Ђурђа Балшића дошло је до повезивања са још једном истакнутом породицом. 51. 85. Крај српског царства. пак. Бранковићи и Хиландар (1365-1427). Записи и натписи I. Српске земље у позном средњем веку. Ћирковиић. 424 Г. Краљевство Словена. 96. Ћирковић.422 За Угљешу знамо да је био ожењен ћерком кесара Војихне. 601 (Р. Actes de Chilandar. Област кесара Војихне. Јиречек. вероватно најистакнутијег великаша цара Стефан Душана. бр. Михаљчић. К. Јиречек. релативизују такав став. 59. у: М. таквој да су морали да 419 Р. Deuxiéme partie. још нам се значајније чине њихове рођачке везе са осталом властелом. Историја Срба I. Назначено је већ да је Вукашин на краљевском портрету у Псачи представљен као оседели старац. Прекинут успон. ЗРВИ 16 (1975) 164. actes slaves. Најпре поуздано знамо да је 1350. Историја српског народа I. Орбин. Историја Срба I. бр. 338–339. 37. 97. 63.Суботић. 242–243.419 Потребно је ипак указати да поједини подаци. 421 К. сведоче да Мрњавчевићи нису припадали тако незнатној властели.држави у доба цара Уроша. Надгробни натпис сестре деспота Јована Угљеше на Меникејској Гори. Крај српског царства. Јиречек. Византийскій Временник XIX (1915) 532. Михаљчић. С. ћерком великаша Радослава Хлапена. Стојановић.420 Млађи брат Угљеша је. Најзад. Записи и натписи I. нап. 422. Кисас. К. 64. за које се везује њихов највећи успон. 420 60 . око 1346. 242. Више о области којом је управљао кесар Војихна: С.421 Узевши у обзир да касније Угљешу налазимо у Серу. али зато знамо да се његова сестра удала за Николу Радоњу. 331.423 Није познато порекло Вукашинове супруге. господара велике области на југоистоку Српског царства. Михаљчић. након очеве смрти били у незавидној позицији. Краљевство Словена. Михаљчић). кратко управљао крајем око Дубровника . То би указивало да је њихово уздизање почело још за владавине цара Стефана Душана.Требињем и Конавлима. могло би се претпоставити да су спадали у ред властеле која је добила поседе у крајевима освојеним од Византије. по нашем мишљењу. Коментари и извори Мавра Орбина. у: исти. Љ. 423 Б. 80. 426 М. Орбин. за време цара Душана. Крај српског царства. Познато је да су синови деспота Јована Оливера. 178. 425 Љ. Доиста нема сумње да су током свог уздизања потисли породице истакнутијег порекла. 80. Михаљчић. Историја Срба I.Спремић.426 Све набројане чињенице. по нашем мишљењу. Тешко да су све настале у првој половини 60их година.

429 С. Мора се. 73–75. Знамо да је на царевом двору био још 1363. Изгледа да су крајње северне тачке његове територије били градови Приштина и Ново Брдо. Крај српског царства. који је тада добио краљевску титулу. потиснувши стрину Гоиславу. Р. Повеља цара Стефана Уроша којом потврђује дар великог војводе Николе Стањевића. Динић. Краљевство Словена. Краљевство Словена. Након 1365. Влатко Паскачић. Крај српског царства. Орбин. Крај српског царства. који је био поклоњен Хиландару. али се сматра да га је до 1365.429 Царев рођак. Света Гора под српском влашћу.427 У сенци браће о којој говримо били су и севастократор. свакако напустио и отпочео стварање своје области.428 На њихов рачун се чак проширио савезник.430 Кључни политички догађај у ово време било је успостављање савладарства августа или септембра 1365. 438 (Ђ. Михаљчић. 112–114. 7–8.432 Напредовање Вукашина и Угљеше довело их је у сукоб са властелом која је формирала своје области у старим крајевима српске државе. 86–96. 61 . можда чак и рођак Мрњавчевића. Управо у то време је и његов брат деспот Јован Угљеша преузео од царице Јелене управу над пространом серском облашћу. 431 М. 104. Законски споменици. Крај српског царства. 433 М. Серска област после Душанове смрти. Г. Мишић. Р. 432 М. Српски биографски речник 4. 6–13. 85. практично обновио у пуном обиму некадашњу област кнеза Војислава Војиновића. који је 1368. 45. такође није успео да се уздигне поред Вукашина и Угљеше. Хрисовуља цара Стефана Душана о поклањању цркве Светог Николе у Псачи. Михаљчић. 105–106. Орбин.поврате његову задужбину манастир Лесново. Бојанин. 67–73. 22–40. између цара Уроша и Вукашина. Михаљчић. О Николи Алтомановићу. Р. или чак 1363. Види о томе: Д. Претпоставља се да је до 1371. 54. Острогорски. краљ Вукашин је имао управу над целом територијом државе. Михаљчић. Р. Крај српског царства. 143. 428 Р. Београд 1932. Крај српског царства. ЗРВИ 31 (1992) 133. године. 44. 454. На првом месту то се односи на великог жупана Николу Алтомановића. Михаљчић. нагласити да је према новијим истраживањима Угљеша добио деспотску титулу још 1364. међутим. 76–78. Бубало).433 По свој прилици. Београд 1965. Михаљчић. 102–103. Новаковић. 75–76. у другој половини седме деценије XIV века успон бележи и Лазар Хребељановић. 430 С. овладао скромном територијом између Ибра и 427 С. син кнеза Паскача. Кораћ. 110–111. године. Р. велики војвода Никола Стањевић. али је реално остао обласни господар. учврстио је своју власт и коначно завладао западном Македонијом. односно деспот Дејан и његови наследници. Крај српског царства.431 Номинално. Михаљчић. Р.

117. означивши га тиме као наследника централне власти. за одлучан обрачун са великим жупаном Николом Алтомановићем. 27–28. Повеља краља Вукашина за властелина Новака Мрасоревића.доњег тока Западне и Јужне Мораве. године. Михаљчић. Крај српског царства. предање. 434 Р. Р. 117–122. Орбин. Потребно је напоменути да и раније цар Урош није практично имао никаквих ингеренција над властелом Мрњавчевића. Р. Повеља цара Стефана Уроша. приповедајући да су кнез Лазар и жупан Никола Алтомановић увукли и цара Уроша у своју коалицију против краља Вукашина и деспота Угљеше. Ћирковић. 166. 53. О Николи Алтомановићу. Крај српског царства. Крај српског царства. ССА 4 (2005) 165–167. одиграла 1369. Краљевство Словена. Повеља деспота Јована Угљеше за властелина Новака Мрасоревића. 103–115. Р. 62 . Ћирковић. 437 С.437 што свакако није само резултат слабе очуваности извора.438 Амбиција краља Вукашина била је да замени династију Немањића. по истом извору. већ.436 Готово да је легитимни владар био потпуно потиснут са јавне сцене.434 Интереси рашке властеле и Мрњавчевића су се извесно сударили у једном тренутку. Морфологија. Р. 438 С. војводи Николи Стањевићу. пошто је краљ Вукашин морао да похита брату у помоћ против Турака. на Косову и из ње су Мрњавчевићи изашли као победници. Бојанин. 168. 117. 440 М.440 До напада није дошло. Михаљчић. Михаљчић. 77.435 Други извори такође упућују на то да се у ово време одиграо потпуни разлаз између цара и краља. Р. Београд 1989². Михаљчић. Михаљчић. Огледа се то јасно у чињеници да је свог сина Марка уздигао на положај младог краља. Томовић. Јасно о томе сведочи доиста једино Мавро Орбин. Лазар Хребељановић. Наводно је и цар Урош био заробљен са неколицином својих властелина. култ. 123. ССА 1 (2002) 93–98. Динић. они су без њега потврдили дар Новака Мрасоревића светогорском манастиру св. Крај српског царства. и политичких околности. 137. Крај српског царства. 135. 435 М. 436 С. Немамо ниједну сачувану његову повељу након оне из маја 1366. не поменувши уопште цара Уроша. 439 Г. 212–213. Пантелејмона јануара 1366. чини се. Дубровчанима је априла 1370. Повеља краља Вукашина Дубровнику којом потврђује повеље ранијих српских владара. 50–51. краљ Вукашин издао повељу о слободи трговине потврђујући повеље ранијих владара. захваљујући издаји кнеза Лазара. Наиме. 18–20. ССА 1 (2002) 99–102. Тежак пораз и погибија деспота Угљеше и његовог брата краља Вукашина у Маричкој битци 26. С. Историја. Битка се.439 Отац и син су се заједно са Балшићима спремали половином 1371. Михаљчић. Ћирковић.

63 . Стари српски записи и натписи III. умро је и цар Урош. 162–163. 274. 153–155. 140–143. Крај српског царства. Острогорски. Михаљчић. Област Мрњавчевића. које су за нас најзначајније због теме дисертације. 441 Љ. дакле. Несумњиво велико страдање властеле у одсудној борби са Турцима 1371. након 1371. Стари српски родослови и летописи. о територијама под контролом кнеза Лазара. грубо говорећи. Стојановић. иако је снажне централне власти нестало и раније. који нам могу омогућити да сагледамо ширу слику збивања. 168–171. значио је политички слом ове породице. не значи да се нећемо осврнути и на податке везане за друге крајеве некадашњег Српског царства. Крај српског царства. такође је могло пружити прилику за уздизање личности које су до тада биле у другом плану.444 Надаље уочавамо да су територије. Вука Бранковића и Балшића.септембра 1371. наравно. у Македонији. узмемо као преломну тачку у развоју властесоког слоја.443 Одлучили смо се зато и ми да 1371. 444 Животи краљева и архиепископа српских. Р.442 Легитимног краља Марка нико од моћне властеле није ни помишљао да призна за свог господара. као оне који су узели део Урошевог царства. од времена Маричке битке имале другачији развој од оних на северу. Властеоски слој у доба обласних господара (1371–1402) Средишње место у овом одељку посветићемо областима које ће касније чинити саставне делове Српске деспотовине. била је изложена распарчавању од стране осталих великаша. 381. 42–43. Крај српског царства. што је свакако и властелу доводило у другачију позицију у односу на раније раздобље. развој српских области је практично од 1371. Један од Данилових настављача третира и кнеза Лазара. обележен готово сталном претњом напада Османлија. Стојaновић. Сремски Карловци 1927. оставши без одбране. напротив. То. 120. 159–162. Р. Г. попут Мрњавчевића.441 Почетком децембра 1371. Михаљчић. што је и формално значило крај постојања Српског царства. Реч је. нико се из идеолошких разлога није усудио да посегне за краљевском или царском титулом. Крај српског царства. 207. 66. Р. 442 Љ. Међутим. Михаљчић. Серска област. Надаље. 443 Р. Београд 1905. Михаљчић.

446 Балшићима није сметало сродство са краљем Вукашином да његовим наследницима преотму Призрен. Михаљчић. 169. чини се. браћа деспот Јован и Константин Драгаш су знатно проширили своју територију на рачун краља Марка и његове браће. Најкасније 1377. Орбин. Дотакли смо само овлаш најважније политичке промене које су се догодиле непосредно након битке на Марици. окористио кнез Лазар. Највише се. Listine o odnošajih IV. 446 М. Бојанин. Р.448 Нагли пад Мрњавчевића изгледа је дао простора и господину Вуку. Повеља Вука Бранковића о даровању скопског манастира Светог Георгија манастиру Хиландару. 64 . 445 М. Р.Слом Мрњавчевића на Марици одмах су искористили њихови суседи. Крај српског царства. 448 S. 169–170. Михаљчић. наследнику Бранка Младеновића. 185. мада нам извори о томе не говоре. Историја Срба I. Крај српског царства. К.450 али то је за наш рад од споредног значаја. 1371. 58–59. кључни фактор било то што је жупан изгубио подршку угарског краља Лајоша I (1342–1382). 450 Р. 190. 185. потпуни политички слом амбициозног и младог Николе Алтомановића. Крај српског царства. 54. Краљевство Словена. 449 С. Јиречек. Р. 173–181. пошто се зна да је био родом из Прилепца. Ljubić. ССА 8 (2009) 120. Михаљчић. Михаљчић. Крај српског царства . Балшићи захваљујући браку Балше II шире своје поседе на југ и постају господари Берата. 64. 93. Валоне и Химере. 58. Његова баштина такође је била на подручју Косова. Победу над њим однели су кнез Лазар и босански бан Твртко. Лазар Хребељановић. Ђурађ Балшић је и отпустио своју прву супругу Оливеру. У ово време он је преотео Рудник од кнеза Лазара. али је. Крај српског царства. Несређене прилике налагале су нова прилагођавања властели. 152.449 На другој страни.445 Појединачно најмоћнији обласни господар постао је ипак Никола Алтомановић. Р. Лазар Хребељановић. дошао је у посед Скопља. и 1372. Нову прерасподелу територија некадашњег Царства донео је 1373. 190. 254. Р. Михаљчић. Михаљчић. Тиме је повратио своју баштину. запосевши између осталог и богати рударски град Ново Брдо. 43. 54. чини се. Р. властела је добро осећала када њихов дотадашњи господар слаби и била је спремна да брзо промени страну. Орбин. а по Орбину је одузео од Мрњавчевића читаву област која се граничила са његовим поседима. 447 М. 54. 100. сестру краља Марка. Краљевство Словена. Краљевство Словена. Михаљчић. да се размахне. посебно онима који нису били на врху хијерархије. Извесно је да су оне довеле и до друштвених потреса.447 Управо у ово време. 54. Како ће показати неки доцнији догађаји. Орбин.

Краљевство Словена. оженио. Р. видевши да се не може одупрети здруженим снагама кнеза Лазара и бана Твртка. Крај српског царства. Област Бранковића. кнежеви рођаци. Р. Београд 1978. уз одобрење кнеза Лазара. 61. Ваља напоменути да је и раније у односима са Дубровником прилично самостално наступао. Шуица. Михаљчић. Р. Динић. 60. Међутим. а опет. Обрад Зорка био жупанов кефалија у Конавлима и Требињу. Р. Поред кнеза Лазара и бана Твртка. 18–19. Орбин. Немирно доба. 83–84. 26. 65 . 452 М.456 Пресудно за Вуково држање је свакако било политичко савезништво са кнезом Лазаром. Михаљчић.452 Из других извора је заиста познато да је још 1371. 454 М. а доцније носио и титулу кнеза. део некадашњих жупанових територија посео је и Вук Бранковић. Михаљчић. 457 А. Краљевство Словена. 453 М. 195–196. Нови Сад–Београд 2001. М. била мајка жупана Николе. 150-151.упустивши се у савезништво са Венецијом. Лазар Хребељановић. 60. 451 М. Р. властела Обрада Зорке га је изневерила и одбила да га прими у град Клобук. 59–60. 76.454 Описани догађаји јасно сведоче како се властела спремно прилагођавала промени односа снага. 456 Г.458 Можемо само нагађати колико је било сличних заплетених односа међу властелом нижег ранга и колико су на њу овакве политичке промене могле деловати. Неведени натпис сведочи да је Ратослава. Михаљчић. 84 (А. Краљевство Словена. ослепео младог жупана. За нас је посебно од нарочитог значаја податак да је било властеле која је изневерила Николу Алтомановића. Динић. Орбин. не презајући ни од издаје дотадашњег господара.451 Ток борби против жупана описао је Мавро Орбин.455 његов блиски рођак. 82-83. Наводно је баш Стефан Мусић. Српске династије. Р. Михаљчић. није познато да ли је поменути властелин на овај начин поступио видевши да се Николи Алтомановићу припрема пропаст или је можда и сам био део шире коалиције против свог дотадашњег господара. Немирно доба. Шуица. који су били његови велики непријатељи. потпомогнутим једним угарским одредом. чијом се ћерком око 1371. Веселиновић.453 Како је већ примећено. 214–216. 23–25.Динић. Крај српског царства. Крај српског царства. М. 191–194. Српске земље у средњем веку. сестра севастократора Бранка.Веселиновић). Наиме. Морфологија ћириличких натписа 74. 455 М. где је коначно и заробљен. Пошто није примљен ни у Требињу и Конавлима. 200–201. 82–83. Орбин. велики жупан се почео повлачити ка Приморју. О Николи Алтомановићу. 458 М. О Николи Алтомановићу. Љушић. Крај српског царства.Томовић. вратио се у Ужице.457 Вероватно су након слома жупана Николе своју баштину повратили и Мусићи. у: исти.

Шуица. 172. 97–100. пошто се каже да је црква коју је поклонио светогорском манастиру св. Биограф деспота Стефана Лазаревића.464 Значај овог властелина огледа се и у чињеници да је преко супруге био у рођачким односима са Лазаревићима. то није значило да су чак ни његови рођаци попут Вука Бранковића и Ђурђа II Балшића. изгледа. бр. Завера властеле. 463 Константин Филозоф и његов Живот Стефана Лазаревића. М. Шуица. 381–383. 11–12. Лазар Хребељановић. имали посебан положај. Веселиновић.465 Личност Новака Белоцрквића мање нам је позната. Р. Михаљчић. пр.Као најмоћнији обласни господар након 1373. Шуица.461 Међутим. 70–71. 203. Завера властеле против кнеза Стефана Лазаревића 1398. Држава српских деспота. 461 За повеље кнеза Лазара види: А. издваја се кнез Лазар. у одлучујућем сукобу са Турцима. Пантелејмона дарована са поседима које је имала у 459 Животи краљева и архиепископа српских. Родослови и летописи. у виду Николу Зојића и Новака Белоцрквића. 165. године. Ђурађ Страцимировић чак није помогао кнезу 1389. Почео је да се назива самодржавним кнезом и да употребљава титуларно име Стефан. Својим напором у превазилажењу спора са Цариградском патријаршијом стекао је и подршку српске цркве.462 Надаље и неки истакнути властелини кнеза Лазара су. 210–213. Београд 2007. Стоајновић.459 Извори каснијег периода наглашавају његово сродство са светородном династијом преко супруге Милице. 16 (Д. 131. 12-14. 538. 92–94. Напротив. Константин Филозоф. Родослови и летописи. 90. Крај српског царства. 88. 462 Р. Брак је вероватно настао у време Зојићевог потчињавања кнезу. В. Повеље и писма деспота Стефана. Зна се да су му имања лежала у топличком крају и у Хвосну. ИГ 1–2 (1997) 9. Младеновић. М. они самостално иступају према другим земљама. 81. 460 Љ. 96–97.463 Поседи Николе Зојића налазили су се у стратешки важном рудничком крају и вероватно је он раније био човек Николе Алтомановића. Завера властеле. 200. 32. бр. М. 584. Јагић.. 66 . Стојановић. А. М. Гласник СУД 42 (1875) 266. Михаљчић. 192. и заокружења своје области. 465 А. Богдановић). Шуица. Младеновић. 295. Немирно доба. забележио је да је њих још кнез Лазар покорио. Београд 2003. Р. 148. Повеље кнеза Лазара. Припадао је очито старој властелинској породици. Њихове повеље није потврђивао кнез Лазар. 108. Лазар Хребељановић. Михаљчић. 85. те га је кнез морао потчињавати.460 На потпун начин идеју континуитета са Немањићима изразиће након победе над Радичем Бранковићем 1379. Младеновић. били потчињени њему. као другој својој властели. 295. Љ. 14. 103. деспота српског. 77. 13–14. Изгледа да је у једном тренутку већ покушао самостално да делује. 464 А. 214. Историја српског народа II. Повеље и писма деспота Стефана Лазаревића. Имамо ту пре других.

ред 40. реч је о о особи великог угледа. Стари српски записи и натписи II. 470 А. Шуица. Младеновић. Важно је истаћи да је Доротеј имао поседе и у Браничеву. Шуица. приложио својој задужбини Дренчи. 180–181. а самим тим ни царице. Шуица. када је кнез Лазар потчинио област Радича Бранковића. отварало би то могућност да се мисли на супrугу ктитора. 93. Младеновић. Стошић.470 Сходно тексту једног записа. А. Повеље кнеза Лазара. чије световно име нам остаје непознато. Младеновић. Немирно доба. 181. Благојевић. наглашено да се у њему не сме сахранити ниједна жена осим „ caricé ili ktñtoricé“. Младеновић.474 што може указати да је Доротеј био укључен и у уносне послове са рударством. 11–12. Завера властеле. Повеље кнеза Лазара.време цара Стефана Душана. попут Николе Зојића. М. ур. 474 Исто. М. Повеље и писма деспота Стефана. Шуица. заједно са сином јеромонахом Данилом. Благојевић.469 Посебан значај Доротејевог дара огледа се и у чињеници да је повеља састављена у Жичи пред патријархом Спиридоном и Сабором Велике цркве. Судећи према великим поседима које је.472 Са наше стране напомињемо да је. 4602. 181. 469 А. Занимљиво је и да се оснивачка повеља данас чува у светогорском манастиру св. ГСНД XI (1932) 234. 12. које је могао добити након 1379. мада је повељом изричито било забрањено да Дренча буде потчињена 466 А. Међутим. На првом месту бисмо истакли монаха Доротеја. 467 67 . М. онда је нејасно зашто се посебно наводи ктиторица. Манастирски поседи крушевачког краја. Повеље кнеза Лазара. 181. У Неупарима су имали двор са придворном црквом. Одређено је да се манастиру даје сваке године и 50 литара сребра из Новог Брда. у делу повеље који је посвећен уређењу манастира. Пантелејмона. извори нас обавештавају о још једном броју значајних властелина потчињених кнезу Лазару. 466. 472 Р. Манастирски поседи. Који је српски деспот умро као великосхимник Јован Каливит?. Стојановић. 468 А. М. Како знамо да су овај епитет могле носити и супруге деспота. у: Крушевац кроз векове. То указује да је неко од ктитора тамо завршио свој живот. Грујић. Београд 1903. 181. Ова повеља наговештава да је можда ктитор Дренче имао и војничких заслуга за овај кнежев успех. М. Крушевац 1972. бр.466 Могуће је да је и он.468 Центар баштинских поседа ове породице налазио се у области реке Расине.473 Добро је познато да у ово време није било особе са титулом цара. 93–94. 473 А. Немирно доба. био раније зависан од великог жупана Николе Алтомановића. 296. 37. Младеновић. М. 37–39.471 помишљало се да је монах Доротеј за световног живота носио деспотску титулу.467 Уз већ поменуте. 471 Љ. Повеље кнеза Лазара. Завера властеле.

Хрисовуља цара Уроша манастиру Хиландару. 480 С. 481 А. 210. Диселдорф 1976. Ćirković. Paris 1982.483 Претпоставља се да је он истоветна личност са Ненадом сином казнаца 475 А. пак. приложио својој задужбини поседе које су његови преци држали још у време владавине краља Милутина. Немирно доба. А. 222–223. Најважније место је у њему. Младеновић. Крајишта средњовековне Србије од 1371.480 Повеља патријарха Спиридона о поменутом дару бележи га као војводу. 179–185. Младеновић. 482 М. ИЧ XXXIII (1986) 14–15. 68 . Младеновић. 476 М. Зато постоји могућност да је преко Мусића био потчињен кнезу Лазару. Шуица. Немирно доба. Прилог српском дипломатару. мада то не налазимо у изворима. Lemerle. 203. 1388. познатог кнежевог крајишника. За двојицу властелина кнеза Лазара имамо и непосредне потврде да су били такав случај. М.неком другом манастиру. ССА 4 (2005) 152–153. добио од цара Душана у баштину Петруско властелинство.476 Напоменули смо већ да је распад Српског царства омогућавао уздизање до тада не тако угледних личности. Повеље кнеза Лазара. Државна управа. М. 477 А. припадало логотету. Београд 2001. припадао кругу истакнуте властеле. према истраживањима Милоша Благојевића. имали извесне компетенције над црквеним пословима. Младеновић. Повеље кнеза Лазара. P. Actes de SaintPantéléémon. 111–112. Повеље и писма I–1. 117–118. у: исти. Шуица. Повеље кнеза Лазара. G. Милојевић. Михаљчић. Шуица. 483 Љ. Стојановић. Изнета је и претпоставка да је управо Доротејев син био каснији патријарх Данило. 123. Благојевић. био логотет Ненада. 223. 210. 215–218. Р.477 Вукослав. 104. Пурковић.479 Ови његoви поседи налазили су се у жупи Брвеник. 132–133. Младеновић. 479 А. Колико год имало истине у томе. S. Немирно доба. М. која је од 1363. припадала челнику Муси.481 те зато можемо рећи да је попут Црепа. 18–20. Благојевић. 179. Где се налазио град Петрус?. Повеље кнеза Лазара. до 1459.475 Изгледа да се са Данилом и угасила једна утицајна великашка породица. сходно Душановом законику. вреди поновити да то не значи да су нестале старе властеоске породице. 181. Свакако је то у вези са чињеницом да су они. ИГ 1–2 (1987) 34–37. Р. Dargon. 117. Михаљчић. Просопографско истраживање једне српске средњовековне породице. Малобројни подаци ипак омогућавају да се осветли и питање управног апарата у државама обласних господара. Српска прошлост и народно сећање.482 Тако је први на листи милосника у повељи коју је кнез Лазар издао Дубровчанима јануара 1387. М. године..478 Обрад Драгосаљић је. Српски патријарси Средњега века. Тако знамо да је отац Црепа Вукославића. Михаљчић. 127–128. Повеље кнеза Лазара. Мусићи. 478 Р.

подигао град Копријан код Ниша. али није вршио и остале послове логотета. 76–77. Благојевић. Повеље и писма I–1. 46. Повеља цара Уроша о замени поседа. он је код њих пре свега обављао функцију управника дворске канцеларије.486 Са друге стране. М. 196. 78. 191–192. Шуица. Шуица. Шуица. Немирно доба.490 Истакнуто место у управном апарату обласних господара уживали су челници. Шуица. Државна управа. који су бринули о владаревој личности и имовини. Томовић. па је зато и наведен испред остале властеле. 491 М. Државна управа. М. Немирно доба. Државна управа. 112–113. Они су били представници централне управе. Међутим. 110–111. Државна управа. М. 488 М. 89. 198–199. те Благојевић мисли да је он вршио исте дужности као Ненада у држави кнеза Лазара. 485 69 . Стојановић. О Николи Алтомановићу. града који је био од изузетног значаја за финансије овог владара. Динић. Стојановић. 490 Љ. без икакве титуле.489 Тешко је нешто више рећи о надлежностима жупана у овом периоду. 145. Државна управа. 91–92. Шуица. 111. ССА 11 (2012) 102. Благојевић. Београд 1962. М.Богдана. може указивати на пресељење породице у друго подручје. код браће Балшића се јавља титула логотета у појединим исправама. Он не само да је био милосник на 484 Г. Давно је изречено мишљење да је реч о једном од синова кнеза Војислава Војиновића: М. 107. нап.491 Најбоље се то види на примеру челника Смила властелина Вука Бранковића. Благојевић. који је 1372. Државна управа. Динић. Познат нам је само жупан Петар. М. властелин кнеза Лазара.484 Занимљиво је истаћи да је његов отац држао 1363. 10. Повеља дуке драчког Балше II Дубровчанима. У повељи Вука Бранковића Дубровчанима. 174–176. Стојановић. 489 С. њега срећемо у областима кнеза Лазара и Балшића.487 Када је реч о звању протовестијара. Немирно доба.488 Код Балшића са тим звањем од 1385. као први милосник је наведен извесни Тодор Хамировић. Љ. 45. Знамо да је кнежев протовестијар био Грубац из Новог Брда. 25. 184–185. С обзиром на послове који су улазили у његову надлежност. На територији под влашћу Вука Бранковића није постојало звање логотета. не изненађује што је био први на листи милосника у повељама издатим Дубровчанима. Благојевић. Повеље и писма I–1. Јављају се и они као милосници у повељама које су кнез Лазар и Вук Бранковић издали Дубровчанима. М. 486 М. За историју рударства у средњевековној Србији и Босни II. 229. Историја Црне Горе II–2. Рудић. Благојевић. М. 123. Повеље и писма I–1. Благојевић. срећемо млетачког трговца Филипа Барелија. за кога се претпоставља да је био обласни управник. 487 Љ. Морфологија ћириличких натписа. 52. М.485 те податак из 1372. 267–268. али је има мишљења да је постојало лице задужено за послове из његовог делокруга. део једног села у брвеничкој жупи. М. Немирно доба.

Благојевић. Немирно доба. Динић. 272. ССА 9 (2010) 102. Повеља Вука Бранковића Дубровнику.498 Само један помен из каснијег периода се односи на пронију у држави кнеза Лазара. 169. 494 Љ. имао је „градског“ и „ кулског“ кефалију. Острогорски. М. које је за време кнеза Лазара 492 М. 125–126. 168. у Византији тог доба. 277. 496 С. Повеља Вука Бранковића о даровању скопског манастира. 257. M. даровао монахињи Јевпраксији (удовици деспота Угљеше) село Јабучије у левачкој жупи. 101–102. 70 . М. Повеља Вука Бранковића Дубровнику. Bartusis. Јасно се то уочава поново из одредби докумената којима се Дубровчанима гарантовала слобода трговине. систем локалне управе заснивао се на кефалијама. 228–229. услед све јачег турског притиска. Благојевић. да се мешају у питање имовине Дубровчана који су умрли у Србији. водећи са собом и свог „ логотета“. М.495 Уочавамо. Стојановић. Стојановић. Наглашено је да они нису смели ометати домаће људе који су због трговачких послова одлазили у Дубровник.496 Кефалије су постојале и у Зети под Балшићима. 498 Г. Стојановић. дубровачки кнез је кефалији претио да ће се због тога жалити и кнезу Лазару. заједно са пургарима везао једног дубровачког трговца за туђи дуг. Љ.492 Спадао је међу оне властелине Вука Бранковића који су ковали и сопствени новац. Државна управа. 493 В. Благојевић. Београд 2001. дакле. Благојевић. М. 170. 111. Т. Новчарство средњовековне Србије. Државна управа. а нису имали више право да суде Дубровчанима. Суботин. 120–122. Из тог разлога не увиђамо да ли је дошло до њеног евентуалног ширења као. Пошто је узео и више него што је износило то дуговање. 495 Љ. Arms and Society. М. 121. нити у извршавање пресуда везаних за Дубровчане. 268. За историју рударства II. 1992. 72.494 Један пример из Новог Брда показује да се ови прописи нису увек поштовали. Бојанин. Претпоставља се да је дужност другог била заповедање главним градским утврђењима.497 Питање проније у овом периоду не можемо осветлити на прави начин услед недостатка извора. Иванишевић. Важан град какав је било Скопље.Голубовић. Late Byzantine Army.493 Као и у доба Царства. 142. Повеље и писма I–1. Стојановић. наиме. М. М. него се касније старао и о преносу поклада свог господара у Дубровник.повељи издатој Дубровчанима 1387. Т.Голубовић. Повеље и писма I–1. Тамошњи кефалија Гоислав је. 144–145. Philadelphia. којима су некад морали да запрете и интервенцијом владара. Историја Црне Горе II–2. Шуица. да су Дубровчани имали развијену комуникацију и са представницима локалне управе. 1204– 1453. 497 Љ. Државна управа. Шуица. Пронија. Шуица. 108–122. на пример. Повеље и писма I–1. Повеље и писма I–1. Државна управа. Суботин. Деспот Стефан је 1404/5.

заузевши другачију политичку оријентацију од Лазаревића. до 1392. што је забележио у свом делу и Константин Филозоф. Веселиновић. Велики окршај какав је била Косовска битка из 1389. Српски писци XIV-XV века. Драстично смањење војних потенцијала натерало је наследнике погинулог кнеза да прихвате врховну власт Османлија. а у самој повељи није наглашено које држао поседе пре него што је додељен деспотици Јевпраксији. Шуица. М. 32. увећали су 499 А. Београд 2006 (необјављена докторска дисертација) 143–144. Прекинут успон. Властела кнеза Стефана Лазаревића (1389–1402). 251. Шуица. Вук Бранковић и Косовска битка. М. Шуица. Кнез и деспот Стефан Лазаервић. Глас СКА 136 (1929) 96. Повеља кнеза Стефана Лазаревића којом се Хиланадару прилаже црква Ваведења Богородичиног у Ибру. Спремић.507 Угарски упади у северне пределе територије кнеза Стефана и освајање појединих тврђава у раздобљу од 1389.505 Из једне повеље Хиландару сазнајемо да је кнеза Стефана изневерио властелин Обрад Драгосаљић. наставио отпор Турцима.501 Поменимо на овом месту само чињеницу да сукоб нису преживели синови челника Мусе. 155–156. 501 М. Властела кнеза Стефана. Шуица. један број властеле покушао је да се одметне од њихове власти. Мусићи. чија му је област била у суседству. због чега му је одузета баштина. 500 71 . у: исти. Шуица. 502 В. 113. Уз то. Српске земље између Турске и Угарске. 262. 504 М. Ћоровић. Шуица. 135.499 Поменути пронијар се не спомиње у другим изворима. Шуица. Немирно доба.504 Услед новонастале ситуације у којој су Лазаревићима претили и спољни напади. Вук је у времену после 1389. 24. М. 21–22. Милојевић.506 Ослонац је поменути великаш можда нашао у Вуку Бранковићу. Српске земље између Угарске и Турске: од Косовске до Ангорске битке.503 По мишљењу истраживача. 96. 503 М. Шуица. ГДИ 1 (2004) 10–11. Тада је страдао огроман број ратника. Немирно доба. 97–98. 114–116. 92. 101.502 Ктиторски портрети из манастира Велуће такође чини се сведоче о властели пострадалој на Косову пољу. Повеља деспота Стефана Лазаревића деспотици Евпраксији. Стефан и Лазар. 90. 30. 506 М. у том смислу представља преломну тачку. посебно из области Лазаревића. Београд 2005. 505 Константин Филозоф. Силуан и Данило II. 34. С. нешто боља ситуација је у том погледу била на територији под влашћу Вука Бранковића. ССА 3 (2004) 112.држао као пронију извесни Младен Псисин. М.500 Назначили смо већ да су турска надирања несумњиво веома утицала на развој српских области у овом периоду. 507 М. Управо су властеоске снаге биле носиоци одбране угрожених подручја. Немирно доба. М. Пурковић.

М. Повеља Вука Бранковића којом ослобађа манастир Хиландар плаћања „ турског данка“. 196–211. В. Са идеолошке стране имали су подршку цркве. Силуан и Данило II. А. 112. Шуица. Detroit 1975. 72 . 90. и 1402. 288–289. Благојевић. 62. An Annotated Trenslation of “ Historia Turco-Byzantina” by H. Других сличних примера немамо. Турско-угарски сукоби до 1402. Државна управа . Шуица. 144–150.512 Давање земљишта у пронију био је најсигурнији начин за владара да обезбеди већи број војника.515 То нам предочава повеља Св. Историја српског народа II. 508 М. За разлику од баштине.513 Они су били сачињени пре свега од тешке коњице. ССА 9 (2010) 150–151. 42. пре него што је поклоњена Хиландару. Magoulias. 511 С. Ћирковић). Трпковић.514 коју је могла да опреми само богатија властела. Decline and Fall of Byzantium to The Ottoman Turks . Кнез и деспот Стефан. 249–255. такође постао вазал Османлија. Марјановић-Душанић. 51 (С. Шуица. 512 М. Српске земље између Турске и Угарске. која је кнеза Лазара пар година након погибије прогласила за светитеља. 95–96. Веселиновић. 41. Настојало се истаћи да она баштини традиције Немањића. сигнал је извесне консолидације саме властеле и војног јачања области Лазаревића. и он је најкасније у јесен 1392. али је логично да је слично чињено и са имањима остале неверне властеле. 510 В. ИГ 1–2 (1959) 96–112. Властела кнеза Стефана. У свечаностима приређеним тим поводом. Држава српских деспота. Бојанин.511 Постоје и извесне индиције о начинима којима су Лазаревићи настојали да ојачају своје војне потенцијале. Некадашња баштина Обрада Драгосаљића. Београд 1982. 59–61.508 Снаге Вука Бранковића ипак нису биле довољне. 197. Династија и светост у доба породице Лазаревић: стари узори и нови модели. била је претворена у пронију. ЗРВИ 43 (2006) 77-79. 11. 13–14. 1396.значај територија које је контролисао Никола Зојић. М. Николић. 1398. Учешће знатнијих војних контингената кнеза Стефана у османлијским походима из 1395. Стара српска војска. како предочавају извори. А. 513 М. Пурковић. 39. Додељивањем пронија владар је избегавао и даље јачање крупне властеле. узела је учешће и властела. 509 С. М.510 Тиме је почео да се ствара култни легитимитет нове династије. Веселиновић. 514 Doukas. 93. 515 С. Новаковић. Пораст важности војне улоге властеле огледа се и у чињеници да војводе добијају истакнутије место у управном апарату.509 Уређивање односа са Османлијама и слабљење Вука Бранковића политички су чиниоци који су кнегињи Милици и њеном младом сину Стефану омогућили да консолидују ситуацију на свом подручју. Држава српских деспота. Повеља кнеза Стефана Лазаревића којом се Хиланадару прилаже црква Ваведења. Византијски писци о Србији. пронијом је могао слободно располагати у сваком моменту. Ћоровић.

Означавало је. носећи титулу 516 А. Actes de Saint-Pantéléémon. 105.520 Ново је у извесном смислу било звање двородржице. М.522 Важну улогу челника Смила међу властелом породице Бранковића већ смо поменули. Поред војвода. Гајић. у већ помињаној повељи Лазаревића Св. Шуица. Важно је истаћи да је његов носилац Радивој. P. Више особа у овом периоду срећемо са том титулом. 517 А. 164. Одмах након војвода. познат нам је и кнежев велики војвода Угљеша Десисалић. ни други ко од владајућих“. А. 187. 189. 205–206. 17–18. до 1402. Властела кнеза Стефана. Младеновић. коментари. Благојевић. Повеље и писма деспота Стефана: текст. S. Државна управа. Младеновић. М. ни двородржица. 296. 519 А. као и богатство самог Луке. Lemerle. Београд 2007. Надгробне плоче и гробови ктитора цркве Богродице Пречисте у комплексу Ждрела у Горњачкој клисури. Благојевић. 234– 235. 240. потврђује углед звања логотета. Мадас. 521 Љ. срећемо и носиоце осталих звања. М.Пантелејмону из 1400.518 Кључно место војвода у оквиру управе биће додатно наглашено нешто касније и реформом деспота Стефана. Властела кнеза Стефана. Државна управа. 296. Они су још увек били на релативно ниском положају по хијерархији звања. 296. Михал и Новак (Белоцрквић). у области Лазаревића уживао виши положај од кефалије и челника. Повеље и писма I–1. где је наглашено да на манастирским поседима није смео заповедати „ ни војвода.519 Величина његовог поклона и чињеница да се нашао у друштву војвода. Шуица. 232–236. у периоду од 1389. Пантелејмону наведен је дар логотета Луке. управника двора. Повеље и писма деспота Стефана. Гајић. 73 . снимци. G. Dargon. 1399. 179–180. углавном са старим улогама. Повеље и писма деспота Стефана. М. Повеље и писма деспота Стефана. А. Младеновић. које се изгледа није дуго одржало. М. Мадас. 522 Љ. ни кефалија. Немирно доба. Шуица. 109.523 Финансијама кнеза Стефана управљао је крајем XIV и почетком XV века римокатолички свештеник из Новог Брда Иван. 188. Ćirković. Надгробне плоче и гробови ктитора цркве Богородице.521 Ранији значај задржали су и челници. Државна управа.516 Управо као дародавци у истом акту на првом месту се међу властелом наводе војводе Никола (Зојић). Вуку и Витану. 518 Д. Стојановић. Благојевић. 520 М. који је приложио цркву у Драгобиљи са свим њеним поседима. 523 Види напомену 492. 234. 18–19.517 Захваљујући једном надгробном натпису. ктитор храма Богородице пречисте у Ждрелу. А. како и назив каже. Реч је о Туби. Д. Стојановић. Повеље и писма I–1. Младеновић. ни челник. 194–195.

или 1391. заједно били присутни на саборима. М. из времена док су још Лазаревићи управљали Косовом. Избор је пао на Данила. 48 (С.529 У науци се сматра да је сабор одржан и поводом обележавања Стефановог пунолетства 1392. Житије светог патријарха Јефрема од епсископа Марка. 203. 72. о којој. Радојчић. Благојевић. наравно. А. Радојчић. М. године. М. Треба нагласити да су нама оваква окупљања позната само у области Лазаревића.524 Код Бранковића је за послове са новцем првих година XV века био задужен ризничар Бранисав. Поклон је учинио пошто се посаветовао са мајком. или 1393. али је логично да је и Данилов наследник на 524 Љ. М. 192–193. Јиречек. М.530 Непосредних обавештења о другим саборима пре 1402. и 1396. не можемо више ништа рећи. Властела кнеза Стефана. Радојчић. институцији која је. Споменици србски I . и она без звучних звања. А. 171. 189. Државна управа.528 Изричит помен сабора сачуван је у повељи манастиру Хиландару. 234–235. 168–169. А. Деспот Ђурађ. Стојановић. Повеље и писма деспота Стефана. Н. 526 Љ. Радојчић. Н. Државна управа. 165. Повеље и писма I–1. Држава српских деспота. М. Држава српских деспота. Држава српских деспота. 14–16. ојачала у овом кризном периоду. Силуан и Данило II. Повеља кнеза Стефана Лазаревића о цркви Ваведења. 365–366. Пуцић. 529 Повеља се шире хронолошки датује у време између 1392. Благојевић). Државна управа. 194. Спремић. игуманима и властелом. Трифуновић. Познати су нам руднички кефалија Петар Бољадиновић и приштински кефалија Бранко. Историја Срба II. Повеље и писма I–1. Историја српског народа II. А. Стојановић. задужбину Обрада Драгосаљића. 74 . 146. 275. којом му кнез Стефан дарује цркву Ваведења у Ибру. Н. Српски државни сабори.527 Наредни сабор сазван је 1390. немамо. патријархом. Српски државни сабори. Шуица. који ће наследницима кнеза Лазара осигурати подршку српске цркве. 49. 235. 263. ради избора новог патријарха након Јефремовог повлачења. Ћирковић).протовестијара. 234. пак. Шуица. 201–202. чини се. 271–272. Веселиновић. Београд 1858. 525 Љ. А. 195. 98-99. 109–111. Анали Филолошког факултета 7 (1967) 72. М. Благојевић. Сви су они. Држава српских деспота. Српски државни сабори. 143–144. Веселиновић. Н.525 Локална управа била је и даље оличена у кефалијама. Младеновић. 233 528 Ђ. Држава српских деспота. Повеље и писма I–1. Ћоровић. 231. Веселиновић. Веселиновић. сем појединачних помена. када је он званично преузео управу над земљом. 527 Константин Филозоф. Стојановић. Историја српског народа II . 530 В. Благојевић. А. 111 (М. митрополитима. Београд 1962. Веселиновић. К. Први је одржан убрзо након Косовске битке и на њему је донета одлука да се ступи у вазални однос према Османлијама. 169. Закон о рудниџима деспота Стефана Лазаревића.526 Уз властелу са титулама постојала је. 37. 234. 209.

535 И. Бојанин. оптужила код османског владара за 531 Н. Paris 1982.531 Подршка властеле и цркве била је неопходна у ово доба Лазаревићима који су се борили за политички опстанак. Actes de Lavra IV. А. N. Сви поседи имали су плаћати одређен број унчи како би се измирио данак Турцима. као и потреба за јачањем одбране земље.535 Нове дажбине су доводиле до још неких последица. 347. Наиме. A. како би онемогућио обнову стабилног и јединственог српског државног језгра. ГДИ 2 (2011) 36–39. Шуица. Доходак царски. М. 150–151. Држава српских деспота. И. године. Сава II. М. Држава српских деспота. Ćirković. Динић. А. Svoronos. 223. 161. Доходак царски. Кнез Стефан Лазаревић осећао се сигурнијим након слома Вука Бранковића 1396. манастиру Хиландару. Дубровачка писма: огледало друштвено-политичких промена у српским земљама (1389–1402). Доходак царски. већи део територије којом су управљали Бранковићи султан Бајазит је доделио управо њему. изабран на сабору. нап. И. 41–43. Веселиновић. Шуица. Шуица. Шуица. 532 75 . Писмо Дубровчана Николи Зојићу. ти су порези били бележени и под другим називима. Lemerle. када и монахињи Јевгенији и кнезу Стефану. Божић.532 Обавеза слања помоћних трупа Османлијама. 54. 353-356 538 М. Област Бранковића. Српске земље између Турске и Угарске. Властела кнеза Стефана. М. Атанасија ослобођени свих дажбина „ осим работе великог господара која ће пасти на сву српску земљу“. Божић. наводи се да су поседи манастира Велике лавре св. Држава српских деспота. 13–14. које ћемо касније разматрати. 171. Радојчић.533 Опет у повељи Лазаревића из 1394/1395. 56. 533 С. Уздизање првог изгледа је помогао и сам султан. обично као зимске („ данак господства ми“) и летње унче или војница (војштатик). Повеље и писма деспота Стефана. молећи да посредује код Турака у ослобађању неких њихових трговаца. Веселиновић. Веселиновић. Шуица. 536 М. P. 54. S. 534 А.536 Озбиљан изазов очувању кнежеве власти упутили су војводе Никола Зојић и Новак Белоцрквић.Орбин. условили су појаву нових дажбина на српским територијама.патријаршијском трону. 1376.538 Писање Константина Филозофа сведочи колико је завера против кнеза из прве четвртине 1398. те сазивање сабора није било само ствар форме. изгледа. 102. била озбиљна. Младеновић. и угушивања завере своје властеле 1398. Први пут за њих сазнајемо из повеље Вука Бранковића из 1392. М. 186–187. током XV века.537 О Зојићевом значају довољно сведочи чињеница да су му се Дубровчани обраћали октобра 1397. Српске земље између Турске и Угарске.534 Касније. Краљевство Словена. Guillou. 223. Повеља Вука Бранковића којом ослобађа манастир Хиландар. 221. 221. А. Божић. ССА 10 (2011) 124–126. 537 М. Побуњена властела га је. Српски државни сабори.

Шуица. наводно.540 Према тумачењу Марка Шуице. који се одиграо почетком поменуте године. 543 М. док је циљ Новака Белоцрквића био да досегне тај исти положај. 378. Љ. М. 544 Константин Филозоф. 270. 17–18. и сам до тада увучен у њега. М. 268. 266. Кнез и деспот Стефан. године. Тако је и након пунолетства кнеза 539 Константин Филозоф. 547 М. Никола Зојић можда је већ имао самосталан статус према Бајзиту I у односу на Стефана.547 Током главног дела излагања покушаћемо да расветлимо колико је старији син кнеза Лазара у томе успео. Уследила је енергична Стефанова реакција. натерао да се замонаши.неуспех похода на Босну. ini `é àko na~élýstva èsmÿ samovlastýna i carýstviõ tvoèmou slou`iti ho{témý“. 46–47. 266–267. Пурковић. 16–17. Кнез и деспот Стефан. 545 Константин Филозоф. Повеље и писма I–1. Завера властеле. 541 М. 53–55. 18–19. Српске земље између Турске и Угарске. М. Пурковић. М. који се затворио у утврђеној Островици. 25–27. Властела кнеза Стефана. Наговештено је практично тиме доба јачања централне власти. a{té ni{tiihý otý svoègo výspitänià výzdvigni i sýtvori slavýnÿ i obladati vä{tými s toboõ klévétýnikÿ `é výsé nizlo`i i podobýnÿihý imý”. Властела кнеза Стефана. 188. Најпре је погубио Новака Белоцрквића. Шуица. 50–53. М. 546 Константин Филозоф. 76 . 62 (С. Истакао је да за његовог живота треба да сруши снагу великаша. Шуица.539 Један број њих је такође говорио султану да „ àko Ougrÿ na ný býzdvizaètý. од султана добио савет како да се односи према својој властели. Систем централне власти је био специфичан у односу на ранији период пошто се заснивао на породичном савладарству. који је Стефан најпре покушао да смири шаљући му у дипломатску мисију мајку Јевгенију и рођаку Јефимију. док је Николу Зојића. Завера властеле. Завера властеле. Пурковић. Стојановић. Историја српског народа II. 25. Кнез и деспот Стефан.541 У критичном тренутку читав заверу открио је младом кнезу извесни Михаило. 540 Константин Филозоф. Ћирковић). 266. 542 Константин Филозоф. 378. Шуица. 267–268. М. Шуица. а да са друге стране чини да „ blagorodnýnÿhý. пошто је прекршио важно вазално правило заративши против других султанових харачара. Српске земље између Турске и Угарске. Шуица.545 Том приликом је српски кнез.544 Коначно изглађивање односа Лазаревића са султаном ипак је постигнуто тек одласком кнеза Стефана на Порту у јесен 1398.546 Овим речима Бајазита на својеврстан начин је оправдан поступак Стефана према завереницима и наговештен његов политички програм у односу на властелу. М.542 Кнежев потез био је ризичан. Шуица.543 Зато не чуди Бајазитов бес.

50. 195. Повеље и писма I–1. М. 360–364. допустио наследницима Вука Бранковића да поврате своју област. 50–51. издавала је и повеље. Повеље и писма деспота Стефана. султан Бајазит I је.548 Млађи Миличин син Вук је савладарски статус. Благојевић.550 Догађаји из пост-ангорског периода нас наводе на помисао да је и Вук Лазаревић имао своју властелу. али су несумњиво задржали и многе који су служили Бранковићима. Догађаји из периода након Битке код Ангоре сведоче о међусобној нетрпељивости ових породица. Повративши најзад своју област 1402. 162. 77 . Повеље и писма I–1. Стојановић. Орбин. 49. 180–191. Спремић. чини се да Мара и њени синови нису имали пуно избора. 223. Младеновић. 185. Повеље и писма I–1. Динић. Шуица. изгледа. Благојевић. 143-146. Враћањем поседа Бранковићима нанет је озбиљан ударац Лазаревићима. М. сем у Звечану и Јелечу. за извесну новчану надокнаду. М. 230. Област Бранковића. Област Бранковића. Краљевство Словена. Савладарство. Српске земље између Турске и Угарске.551 Обновили су власт у читавој ранијој области. 193–198.553 Лазаревићи су. Спремић. од када се све чешће наводи као „ господин“. Орбин. Област Бранковића. као и службенике. 364–366. Деспот Ђурађ Бранковић и његово доба. 174. Самостално је располагала приходима од рудничке царине. Благојевић. 551 Љ. М. 294. А. 164. 103. а заједно са синовима или сама. 198–199. М. те су вероватно морали и да опросте „ неверу“ својој властели како би могли брзо спремити помоћне одреде за султана. пак.549 Остаје питање да ли је свако од њих имао своју властелу. мада то у изворима директно не налазимо.552 Немамо података како се властела држала у овом турбулентном времену. које су Турци задржали као стратешке тачке. Деспот Ђурађ Бранковић. која је прво њима дуговала послушност. Несумњиво је да су се обавезали на плаћање харача и слање помоћне војске. Динић. његова мајка монахиња Јевгенија задржала велики утицај на државне послове. Један број припадника овог слоја је свакако и у периоду након 1396. Савладарство. Стојановић. 234– 235. 394. Спремић. указује да је Јевгенија имала свој двор и канцеларију.Стефана. Неколико месеци пре судара Османлија са Татарима. 554 М. 165-166. 102. 392. 553 М. Динић. Поводом многих питања писали су јој Дубровчани. М.554 Поново су то биле прилике у којима је властела требало да се 548 Љ. Београд 1994. 552 М. М. служио Бранковићима. 165–166. стекао 1399. посебно из времена након 1402. Стојановић. 549 М. Деспот Ђурађ Бранковић. Изворни материјал. Краљевство Словена. којима је султан оставио нешто поседа ради издржавања. Државна управа. могли наградити део своје верне властеле. 550 Љ. М.

М. Византијски писци о Србији. морали били значајни. Византијски писци о Србији.555 Губици су и међу српским помоћним трупама. Невероватност датог списка огледа се у чињеници да се помиње Рутош Мрњавчевић из Прилепа. учешће су узели Стефан и Вук Лазаревић.559 Одлазак кнеза Стефана у Цариград након битке и добијање деспотске титуле означиће важну прекретницу. Јаничареве успомене. М. док се презиме Мрњавчевић први пут бележи у изворима у Руварчевом родослову између 1563. Имена је забележио Коста Мандић наводно на основу на једне хронике династије Тимур-Ленка. наше уводно разматрање завршавамо на овом месту. Ономатолошки прилози 2 (1981) 93–100. Види: Љ. извори се слажу да су се одреди Стефана Лазаревића храбро држали и да су покушали да спасу султана. I-1. 38–41. с обзиром на ток битке.558 Према Константину Михаиловићу. а свакако и њихова многобројна властела. те Гргур и Ђурађ Бранковић. Николић. који су Мари и Ђурђу изражавали жељу за брз повратак Гргура. 103–104. Николић. Види: С. Византијски писци о Србији. У овде већ више пута поменутој Бици код Ангоре 28. и 1584. 187. Николић. 44. 147-148. 274. Властела Илирског грбовника.године. Орбин. 555 Константин Филозоф. године. 559 К. М. јула 1402.определи за једну од страна и да. Decline and Fall of Byzantium. 556 Константин Филозоф. Из тог разлога. Посредну потврду за наведени исказ даје писмо Дубровчана из децембра 1402. сходно исходу. 78 . Наиме. најстаријег Бајазитовог сина. 93.Стојановић. побољша или погорша свој положај. Орбин. Краљевство Словена. Doukas. Ђурађ Бранковић је рањен умакао са бојишта. 42–44. 557 М. Београд 2006. Имена заробљених ратника Стефана Лазаревића у Самарканду. 558 М. Добро је познато да Прилеп у то време нису држали ни Лазаревић ни Бранковић. Рудић. 764. српски кнез се извукао из заседе повевши са собом Сулејмана. М. Пошто је он одбио да се повуче.557 За Гргура Бранковића се основано претпоставља да је заробљен током битке.556 На овом месту потребно је указати да је сасвим непоуздан „извор“ који наводно бележи имена српских ратника заробљених код Ангоре. 101. Михаиловић. 274. Грковић. Краљевство Словена. нап. Повеље и писма. 104.

Орбин. и сестром Евгеније. Одлучили смо се да најпре размотримо политичке односе између централне власти и властеле. 104. Калић). Краљевство Словена. 277.560 Идеолошко значење овог чина било је од посебног значаја. Однос властеле и централне власти (1402–1459) Јачање централне власти и сламање моћи крупне властеле у доба депсота Стефана Лазаревића (1402–1427) Читаво уводно излагање имало је за циљ да постави основе за разматрање властеоског слоја у време Деспотовине. супруге Јована VII. Николић. М. Уз истицање сродства са династијом Немањића. размотрићемо на који начин је властела утицала на обликовање политике Деспотовине. која је била потврда успостављених савезничких односа. 39–40. Сматрамо то неопходним како би се створила јаснија представа о околностима у којима се обликовао свеукупни положај властеле. С. Новаковић. Византијски чинови . 182. Стефан је од цара Јована VII Палеолога добио титулу деспота. Aкценат ће бити на питању колико је властела верно служила деспоте. нови деспот је признао идеалну византијску супрематију. Такође. 65–66 (Ј. Ферјанчић. Веселиновић. 49– 50. Б. Том приликом. Византијски писци о Србији. Деспоти.2. Држава српских деспота. 278. била 560 Константин Филозоф. августа 1402. Номинално. Пошто су Стефан и Вук Лазаревић успели да избегну прогон од стране Монгола. што је могао бити повод за додељивање ове високе титуле. ћерком Франческа II Гатилузија. нашли су се у Константинопољу. Историја српског народа II. али је стекао велики углед у односу на остале српске великашке породице. 79 . У плану је тада био и брак Стефана са Јеленом. А. М.

Стојановић. 234. 84–85. никако не треба заборавити да су Бранковићи повратили област свог оца нешто пре Ангорске битке. А. Младеновић. 606. О поменику Св. септембра 1402. Стојановић.567 Све су то. Пурковић. М. међутим. које је додатно искомпликовао пораз 561 А. 104. бр. 256. Орбин. 562 80 . наравно. М. Богородице Љевишке (рукопис бр. 235. Родослови и летописи. Родоп из Дренице. Веселиновић. Родослови и летописи. Стојановић. Деспот Ђурађ. Јовановић. Област Бранковића.565 Међутим. попут свог оца. 41. Родоповићи. Сп. Спремић. Сходно подацима летописа. Родоповићи. Записи и натписи I.су то два чврста идеолошка ослонца за његову државу. 605. 564 Константин Филозоф. Ђурђево сужањство није дуго трајало. те да је у њој могло још увек владати несређено стање. Краљевство Словена. 31. то би значило да је Родоп практично изневерио свог тадашњег сизерена. Повеље и писма деспота Стефана. 104. 121. Наиме. 66. Ферјанчић.Калић). М. августа или 3. Неповерење између њега и Ђурђа Бранковића избило је на видело већ у Константинопољу. 227 Народне библиотеке у Београду). 121–122. Родоп из Дренице. Ђ. 563 М. Деспоти. 182. Оно је свакако било плод старих размирица. Кнез и деспот Стефан. Византијски писци о Србији. Орбин. В. 200. Спремић. В. Краљевство Словена. Динић је мислио да је деспот Стефан можда имао намеру да поврати за себе поседе Бранковића: М. Петковић. 604. В. По њему. али и новонасталих политичких прилика.566 Уколико би се Орбиново писање испоставило као тачно. В. 236. док је деспот био на путу ка Лезбосу. При таквим околностима. 53. Ђурђа је ослободио властелин коме је био поверен на чување: М. ослободио га је властелин Родоп. 227. Б. Радојичић. Љ. подаци из XV века. Веселиновић. Старинар XV (1940) 51– 53. иако смо видели да је помогао Сулејману да се извуче са попришта Ангорске битке. 66. М. 565 Љ. Орбин. Држава српских деспота. М. Стојановић. 74 (Ј.563 То нам говори да је већ тада деспот Стефан решио да из корена промени своју политику према Османлијама. Држава српских деспота. Јовановић. 566 Љ. Динић. 104. 272. бр. деспот је страховао да ће се његов сестрић обратити Бајазитовом најстаријем сину како би претекао Лазаревиће у повратку са похода. Касније је и сам истицао да га је победа Монгола ослободила власти Турака. 229. 53.562 Деспотска титула није. Историја српског народа II. Из других извора знамо да се баштина ове породице налазила у Метохији. Краљевство Словена. бр. 221. кнеза Лазара. Поред тога. Деспот Ђурађ. Николић. 221. 567 Љ. Историја српског народа II. одмах могла обезбедити фактичку супрематију Стефана Лазаревића у преосталим српским земљама. 41. 51-53.564 Стога је одмах испословао да се Ђурађ заточи у Цариграду и тиме предухитрио могуће намере свог рођака. 169. Повеље и писма I–1. А.561 Од овог времена почео се називати и самодршцем. 185. што не значи да је тако морало бити и у ранијем периоду. Петковић.

Стефан Лазаревић на повратку из Ангоре. 280. настојећи да спречи повратак Лазаревића у њихове области. пр. Деспот је успео да однесе победу над турским одредима. Руварац. 281. 274–275.571 Колики су тачно били губици трупа Лазаревића. уз сву помоћ Угарске. Историја српског народа II. 574 Константин Филозоф. Руварац. који је покушао да се врати у Србију копненим путем. 280–281. 570 И. 572 Doukas. 571 Константин Филозоф. где су груписали своје трупе.Османлија. 83. Кнез и деспот Стефан.568 могла су бити значајан фактор.575 Битка се одиграла 21. који је командовао већим делом војске. Број од 5000 ратника који наводи Дука чини се претераним. који им је помогао да ојачају своје снаге. 575 Константин Филозоф.574 Одреди Бранковића окупили су се недалеко од манастира Грачанице. Руварац.573 Користећи се заобилазиним путевима стигли су до манастира Жиче. Историја српског народа II. М. 104. Стефан Лазаревић на повратку из Ангоре. деспот био тако значајан политички фактор на Балкану. 68 (Ј. 104. 573 Константин Филозоф. Тешко да би онда наредних година. настрадао у чрноменском лугу код Једрена. посечен од Сулејмановог војсковође Сараџе. Н. Калић). Пурковић. када су се браћа са Лезбоса упутила према Зети. задужен да надзире Ђурђеву верност Сулејману. И. Орбин. код Трипоља близу Грачанице. Стефан Лазаревић на повратку из Ангоре у Србију. Међу њима је био и један османски војсковођа. Краљевство Словена. Калић). у: Зборник Илариона Руварца I. Војска Лазаревића била је подељена на два дела. 93. Калић). М. 282.570 Вреди назначити да је један одред Лазаревића. одакле су се упутили на Косово. 67 (Ј. 67 (Ј.572 јер би то значило да су сачували тек мали део снага. Кнез и деспот Стефан. новембра 1402. Краљевство Словена. примамљива обећања наводно нуђења Ђурђевом чувару. Београд 1934. 84. Пурковић. М. 68. 68–69. Пурковић. Кнез и деспот Стефан. М. Радојчић. Истовремено је и монахиња Јевгенија окупљала трупе. док је његовом брату Вуку. Стефана и Вука Лазаревића је у Зети дочекао рођак Ђурађ II Балшић. Константин Филозоф. како би њени синови спремно дочекали окршај са Бранковићима. 83. Decline and Fall of Byzantium. 569 81 . његов сестрић Ђурађ окренуо се Сулејману од кога је добио и војну подршку. 67 (Ј. Историја српског народа II. Орбин. Историја српског народа II. Управо како је деспот Стефан и претпостављао. Ђурађ 568 М. 68. Калић).569 Снаге Лазаревића бројале су око 260 људи. И. тешко је поуздано проценити јер није поуздано позната ни величина њихових одреда код Ангоре.

Пурковић. Родослови и летописи.579 Политички и војно је и након 1402. Поставља се стога питање чиме га је деспот наградио за велику услугу коју му је у Бици код Трипоља учинио. године. 82 . како ћемо видети. 68 (Р. Са друге стране. Касније му је и пришао. Повеља ћесара Угљеше . 577 Константин Филозоф. пруживши му важне савете . Из доцнијег времена сачувана је једна његова повеља манастиру Хиландару. 282. Извесно је да су за њим могли поћи они властелини којима није одговарало даље јачање деспотове централне власти. 69– 70. уживао потпуну аутономију.580 Извори нам не дају више података о том сукобу. Византијски писци о Србији. 21. 281– 282. али је изгледа. Убрзо је. наносећи и 576 Љ. Руварац. коју је самостално издао. Крајем 1403. М. Наиме. 579 Б. 34. Кораблев. деспот Стефан је оштро критиковао брата Вука због губитака претрпљених у борби. М. Иногоште и Прешево. године. Време овог раздора међу браћом не може се прецизно утврдити. 52–53. Пурковић.Стојановић. али се обично узима да се то збило у лето 1403. 560–561. Михаљчић. Кнез и деспот Стефан. сматра се да је кесар Угљеша био син севастократора Влатка Паскачића. Разлог због кога је напустио табор Сулејманових штићеника Константин Филозоф не наводи. 55. Константин Филозоф. 221. 608. Калић). Синдик. Калић). године. Д. те не можемо рећи да ли је и колику подршку Вук уживао међу властелом. И. Није нам познато да ли је све три поменуте области држао и пре 1402. Actes de Chilandar. Ћирковић. Кнез и деспот Стефан Лазаревић. Свакако да се надао да ће му положај бити бољи ако буде деспотов штићеник. ЗРВИ 38 (1999– 2000) 392. Историја српског народа II. изабравши погодан тренутак. бр. 79. М. 578 Историја српског народа II.576 Победи снага које је предводио лично деспот Стефан знатно је допринео кесар Угљеша Влатковић. и Вук пришао Сулејману. или почетком 1404. С. деспот је пустошио њихову област. што је сасвим разумљиво. Стефан Лазаревић на повратку из Ангоре. када је реч о унутрашњој управи своје области.578 Успео је да се одржи и поред налета Драгаша. сукоб Стефана Лазаревића са Бранковићима је управо у то доба добијао на интензитету. кесар помагао деспота.577 Сходно областима којима је управљао.Николић. Ј. 282. уместо османлијски харачар.Бранковић нанео тешке губитке. надживевши их и очито изградивши без посредника вазални однос према Османлијама. 68 (Ј. примивши од њега на управу очеве земље – Врање. 84. Последице трипољске битке најавиле су и раздор између Лазаревића. 580 Константин Филозоф.

368–369. 53. Писмо краља Жигмунда. за разлику од Бранковића. 585 те се чини да његов положај према Сулејману није био посебно регулисан. М. М. 53. Историја српског народа II. нису дуго потрајали.Динић. Родослови летописи. З. П. Добри односи између Стефана и Вука Лазаревића. А. Калић. Благојевић. обећавши да ће му се потчинити у случају успеха. 1–4 (2001) 88.Калић). М.586 Подршку за свој циљ добио је поново од принца Сулејмана. 282. 93–98. Деспот Ђурађ Бранковић. Тиме је додатно потврдио антитурску оријентацију своје политике. Византијски писци о Србији. Бубало. Прилози КЈИФ LXV–LXVI. Савладарство. прихватио вазални положај само за Мачву и Београд. пошто је Сулејман пре марта 1404. Рокаи. 586 М. Константин Филозоф. 130–132 (П. Вук је устао против свог старијег брата. 79–81 (Ј. Ђурђа и Лазара манастиру Хиландару. Ј.610. Глас СКА 187 (1941) 140–149. Јасно је такође да је деспот морао опростити кривицу оној властели која је у претходним догађајима стала уз његовог брата. Сматра се да је то учинио са врло независних позиција и да није имао статус турског вазала. отишао у Анадолију како би се обрачунао са братом Исом. Византијски писци о Србији. Зборник МС за друштвене науке 13-14 (1956). 98. међутим. Касаш. Ђере. Бајазитов син му је послао трупе предвођене искусним 581 Љ. Пурковић.Турцима велике губитке. 88. Највероватније крајем 1408. Рокаи). Спремић. потврђује да је добијање половине земље био циљ Вука Лазаревића. 98.Динић. Пал. Радонић. Византијски писци о Србији. 290. Ђ. 70-74 (Ј .581 Поклапају се ове борбе опет са временом када је деспот постао вазал угарског краља Жигмунда. 585 М.582 Овим потезом деспот је несумњиво учврстио своју власт и спречио евентуално даље колебање своје властеле. био је мишљења да је деспот Стефан 1403/1404. М. Калић). У том тренутку најмоћнији. Николић. добивши заузврат Мачву и Београд. 105. М. Споразум у Тати и српско-угарски односи од XIII до XVI века. Београд у средњем веку. Ситуација се на Балкану убрзо смирила. Орбин.Т. пошто му није уступио део државе на управу. Београд 1967. Николић. 55. 76. 90–91. Сам чин деспотовог пристајања уз краља Жигмунда означава почетак периода када отпочиње снажно ширење утицаја из суседне Угарске на српско друштво. Утицаће то и на развој властеоског слоја. 284. што ћемо настојати и да покажемо у даљем тексту. бр. Историја Мађара. 83–84. 285. 83 . коме је то опет донело крај непријатељстава са братом Вуком и Бранковићима.584 Вук Лазаревић је опет добио свој удео у владању породичним поседима. Стојановић. 582 Константин Филозоф. Краљевство Словена. Повеље Маре Бранковић и синова јој Гргура. 221. М. Писмо угарског краља Жигмунда бургундском војводи Филипу. Историја српског народа II. 9091. Ј. Пре тога се свакако измирио и са деспотом Стефаном. Београд 2002. 54. Николић. Кнез и деспот Стефан Лазаревић. а не за читаву земљу. 584 М. 583 Константин Филозоф.583 Услови под којима је деспот закључио мир нису нам познати.

292. Родослови и летописи. 90. М. Пурковић. о чему сведочи и чињеница да је почетком маја 1409. М. Краљевство Словена. Угарски одреди предвођени Пипом Спаном и Јованом Маротијем спалили су Приштину. С. Срби и Турци XIV и XV века. 588 84 . Новобрдски законик деспота Стефана Лазаревића. а Стефан Лазаревић се морао повући у добро утврђени Београд. Кнез и деспот Стефан Лазаревић. 81. 89.Орбин. 592 Константин Филозоф. 171. Новаковић. 19. Већи део властеле је. 590 М. 105. М. Најзад. С. пришао његовом брату. Област Бранковића. Пурковић. М. Антоновић. 105. 89–90.593 Јасно се уочава да је улога властеле била један од кључних фактора у овим збивањима. укључивши у њега 22 најугледнија племића из Угарске и суседних земаља. Краљевство Словена. 105. М.590 Борбе су вођене готово без прекида. Budae 1844. којим му је препустио јужни део државе. 593 Константин Филозоф. Међу члановима деспот је наведен на првом месту– G. напади Вука и Турака добили су у јуну месецу на жестини. Историја српског народа II. Кнез и деспот Стефан Лазаревић.592 Практично немајући куд. краљ Жигмунд је деспоту упутио помоћ. М. 81. и прошири. 172 сматра да се готово сигурно Ново Брдо нашло у области млађег Лазаревића.589 Руководећи се и солидарношћу са чланом свог реда. истиче да су сукоби трајали шест месеци. 591 М. у: Ново Брдо. Историја српског народа II. 687–693. 291–292. М. Историја српског народа II. 81. догодио се почетком 1409.587 Вукова побуна била је и одговор на све чвршће везе које је деспот изграђивао са Угарском. Codex diplomaticus Hungariae ecclesiasticus ac civilis X–4.588 Напад Вука Лазаревића и његових савезника. 589 Учешће Бранковића помиње: М. који је тада установио краљ Жигмунд. Кнез и деспот Стефан Лазаревић. 290. 80 (Ј. 222. Љ. Деспот Стефан Лазаревић и Змајев ред. ако је деспот заиста следио савет који му је наводно дао 587 Константин Филозоф. не смемо сметнути са ума да је жестоким пустошењима била угрожена и имовина властеле. 105. Fejér. Историја српског народа II. Орбин. Стојановић. Антоновић. бр.591 Са друге стране. примамљен даровима. у: Ново Брдо.Ћирковић. Пурковић. према писању Константина Филозофа.војсковођом Евреносом. Београд 2004. сам краљ Жигмунд са мачванским баном Јованом Моровићким кренуо према ратишту. 615. међу којима су по свој прилици били и Бранковићи. 330. Читава земља била је страховито опљачкана. Одавно је запажено да је децембра 1408. да пристане на споразум са братом. Краљевство Словена. Када говоримо о овим догађајима. Београд 1893.Орбин. а наравно. Калић). уколико је могуће. деспот је морао у лето 1409. наговестивши жестоке сукобе. Мењањем стране она ју је желела најпре да заштити. ИГ 1–2 (1990–1992) 15. Стефан Лазаревић постао члан Змајевог реда. Историја српског народа II. Орбин. она је била спремна да „ изневери“ свог дотадашњег господара ако би од тога могла имати опипљиве користи. напустио деспота и. Као и у многим сличним ситуацијама. 81–82 (Ј. Калић). Краљевство Словена. 17–18. Деспот Стефан Лазаревић и Змајев ред. Динић.

596 Запосевши до фебруара 1410. Вуку Лазаревићу и Бранковићима да му се прикључе. 325. Деспот Ђурађ. 596 М. Историја српског народа II. Нови претендент је своје деловање започео из Влашке. 58. Спремић. деспотов посланик војвода Витко успео 594 N. 55–56. Византијски писци о Србији. Стефаново настојање да ојача централну власт и антитурски став најмање су одговарали крупнијој властели. Заиста. кога су пре свега подржавали крупни румелијски бегови. није била дугог века. Недим Филиповић је био мишљења да су се Вук Лазаревић и Бранковићи ослањали пре свега на подршку крупне властеле. М. да уздиже мање угледне људе. Муса појавио у Европи. 292–293. старој властели је већ то могао бити довољан мотив да у повољном тренутку откаже деспоту послушност. 323. Николић. 55–56. 68 (Н. Калић). Нови заплети око борби за османски престо рефлектоваће се и на подручје српских земаља. пространо подручје између Једрена и Галипоља. Византијски писци о Србији. Princ Musa i šejh Bedreddin. 293–294. У читаву причу је свакако био уплетен тада најозбиљнији Сулејманов конкурент. Тек након тешких преговора. Sarajevo 1971. али је онда питање каквим понудама је привукао млађег Лазаревића. које се датују у време након завршетка грађанског рата у српским областима.594 Без обзира на то што је поменути аутор за потребе свог рада изворне вести тумачио тако да би догађања из овог периода представио као резултат класне борбе.595 Извесно је да се деспот Стефан није мирио са стањем успостављеним у лето 1409. док је деспот Стефан настојао да умањи њену снагу и ојача централну власт и друге слојеве становништва. 597 Константин Филозоф. наводно је деспоту обећао неки део земље. Николић. његови закључци не могу се сасвим одбацити. Николић. По речима Константина Филозофа. Београд 2002. Најпре су то могле бити територије његовог брата Вука. принц Мехмед. где је добио подршку војводе Мирче. пр. Зато су по њему деспотови противници природног савезника нашли у принцу Сулејману. Filipović. Ватен) мишљења је да се тек крајем 1409. стицајем околности. која је показивала жељу за самосталним деловањем. Наиме. Р. М. већ 1409.597 Остаје нејасно шта је Муса тачно понудио старијем Лазаревићу. Сулејман је у брату Муси добио новог супарника у европском делу Османског царства. 595 85 . Историја Османског царства.Бајазит I. Византијски писци о Србији. 56–57. М. Мантран. 343–344 Константин Филозоф. настојао је да их привуче лепим обећањима. 82 (Ј. Муса је упутио позиве деспоту Стефану. Подела државе Лазаревића. али није познато колики је био његов удео у довођењу Мусе и организовању његових првих акција.

Zagreb 1878. 600 Константин Филозоф. New Brunswick– New Jersey 1969. 43. Посебно је постојала је опасност од даљег расипања осипања људи Стефана Лазаревића након Сулејманове победе. За нас је од значаја чињеница да се Вук Лазаревић спремао да пред битку опет промени страну. Николић. Ферјанчић. вероватно подразумевају Вук Лазаревић и Бранковићи. нап. одакле се лађом Манојла II превезао у Константинопољ. 1392-1448.599 На Вуково држање. Пошто је споразум утаначен.600 Победу је на крају. А. и поред храброг деспотовог држања. 128.602 Таква претпоставка се не може поуздано доказати. учврстивши свакако и политичко савезништво са Византијом. о чему је Муса известио деспота. однео старији Бајазитов син. М. 603 Константин Филозоф. Београд 1984. И. Својом интервенцијом деспот ће ипак спречити Мусу да већ тада погуби Вука. Калић). држала властела током грађанског рата.598 Заузевши Галипоље. Приликом боравка у Цариграду. 93. Сумрак Византије. 92. Listine o odnošajih između Južnog Slavenstva i Mletačke Republike VI.603 Сулејманов успех условио је да се деспот. али је вреди имати на уму с обзиром на то како се 1409. J. А Study in Late Byznatine Statemanship. 282–283. М. 57 истиче да се под „ другима“ који су такође послали војску. Време Јована VIII Палеолога. Византијски писци о Србији. старији Лазаревић је добио потврду деспотске титуле од стране цара Манојла II. 601 Константин Филозоф. Држава српских деспота. одиграти први већи сукоб. и уђе на своју 598 Константин Филозоф. Византијски писци о Србији. 295. Б. Стефан Лазаревић се повукао ка Галати. М. Тада су. 328–333. 105 – млетачки одговор на Вуково писмо сведочи да је он од њих тражио да помогну пребацивање Сулејманових трупа у Европу. 184. Filipović. Без обзира на то. Princ Musa. и Бранковићи променили страну. где ће се између њега и Сулејмана 15. М. Муса се упутио ка Цариграду. поред раније оданости Сулејману. Кнез и деспот Стефан Лазаревић. 602 N. ноћ пред окршај млађи Лазаревић је пребегао Сулејману. Историја српског народа II. Кнез и деспот Стефан Лазаревић. Византијски писци о Србији. 59–60. Деспоти. 296. 294. истиче као узрок пораза да су Мусу изневерили његови војници. Manuel II Paleologu (1391-1425). Нашавши се у тешкој позицији. 295. чије му је области нудио као награду. 86 . 294. Стефан Лазаревић му је послао своје трупе. Николић. јуна 1410.Braker. 58.601 Има мишљења да је можда и деспота напустио део снага након што је његов брат Вук пребегао Сулејману. врати у Србију преко Црног Мора и Влашке. W. 599 Константин Филозоф. Ђурић. 82–83 (Ј.је да од Мусе добије заклетву за оно што је деспоту обећао. Ljubić. Пурковић. могло је утицати и подозрење према договору који су између себе постигли Муса и деспот. Пурковић. Николић. заједно са својим штићеником кесаром Угљешом. S. по Константину Филозофу. 146. М. по свој прилици. Веселиновић.

Тада ће. 84 (Ј. јула 1410. која имала посебну важност и за властелу. Историја српског народа II. године. М. Византијски писци о Србији. 283. 83 (Ј. 605 87 . sihý po prývomou dostoinýstvou posa`daa{é i po~itaa{é da`é vý dréhliihý sou{tiihý. 297–298. Међутим. уосталом. у времену када су вероломства била веома честа. Калић).604 Важно је да се кесар. Истог дана Вук је погубљен. 608 Константин Филозоф. Орбин. Мусиног војсковође. обојица су заробљени у Пловдиву 4. бр. послати од Сулејмана како би преузели власт над његовом облашћу.608 Пошто деспотов биограф само на овом месту говори нешто више о друштвеној структури. 61. Историја српског народа II. иако је питање како се одржавао. Према неким летописима то погубљење се догодило 6. мишљења смо да се његове речи не односе само на одређено време. Стојановић. Николић. М. Имао је прилику да потпуно примени савете које му је својевремено дао Бајазит I. Краљевство Словена 106.607 Запоседање некадашње братовљеве територије представља једну од важних прекретница у деспотовој владавини. 616. и започети његова реформа државне управе. Константин Филозоф је истакао да је тако деспот и чинио: „ I èliki oubo togda sýbätomý carà sýmäri ! ili kýto névärýstvièmý svoimý pogoubi ili néslou`ýboõ ili koimý lõbo obrazomý ni{tý bä{é. јула: Љ. уз договор са Мусом. Византијски писци о Србији. Краљевство Словена. Прилику за интервенисање у оквиру властеоског поретка деспот је имао нарочито након 1410. 298-299.606 То је омогућило деспоту Стефану да поново уједини под собом читаву област Лазаревића. 222–223. пошто је оптужен за издају у бици код Космидиона. о чему 604 Константин Филозоф. è`é mästa otý~ýskaago ili dädýnà ili prädädýnà ni~ýto`é li{iti sé“. М. Описујући стање након измирења са Сулејманом 1404. 106. 607 Константин Филозоф. Орбин. Готово да се не може сумњати да се властела која је била потчињена господину Вуку нашла након његове смрти у тешком положају и да је деспот према њој могао иступати врло оштро. Родослови и летописи. пошто су му суседи били Вук Лазаревић и Бранковићи. пошто је његов брат Ђурађ остао веран Сулејману. који се након претрпљених пораза склонио код њега. држао и даље свог сизерена. од стране Алијаза. Николић. М. 606 Константин Филозоф.605 Кроз седам дана иста судбина задесила је и Лазара Бранковића. Константин Филозоф. 60–61. Калић). 296. Задржавање деспота на путу покушали су да искористе његов брат и Лазар Бранковић.територију крајем јула или почетком августа. 298-299.

али то због фрагментарности извора не може бити само по себи доказ. само је питање у коликој мери је то било распрострањено.ћемо доцније говорити. Почетком јула 1411.611 Уследио је деспотов упад са војском у пиротску област. 223. Византијски писци о Србији. 63–64. Услед немирних политичких прилика то је тешко било изводљиво. Византијски писци о Србији. Николић. ипак. Јачање централне власти и вођење независније политике према Османлијама тешко да се могло замислити без сламања моћи крупне властеле. не располажемо подацима који би потврђивали такву унутрашњу деспотову политику. М. како би било спроведено оно што му је ранијим договорима обећао. Раније поменуто додељивање пронија након одузимања поседа неверној властели је могло бити пут за уздизање сиромашније властеле. Цитирано место нам на известан начин допуњава раније исказан султанов савет. 64. 301. 612 Константин Филозоф. Повлачење је наступило тек пошто му је Муса упутио посланика. она се у преломним моментима изгледа опредељивала за Вука. Он је то заиста и морао чинити према оној властели која се 1409. Filipović. Николић. 62. који су у међувремену запали у немилост. М. Стојановић. да се након 1410. Поклисар је. бр.612 Поново промењена политичка ситуација нагнала је деспота да се још чвршће повеже са Угарском. Princ Musa. Стефан Лазаревић је уздизао потомке некада угледних породица. определила за његовог брата Вука. 344. 300. Нажалост. Сам Пирот се налазио дубоко на Мусиној територији. Углавном ће таква ситуација бити и током владавине његовог наследника Ђурђа Бранковића. Чињеница је да углавном не знамо за претке истакнутих властелина овог периода. Судећи по пишчевим речима. Византијски писци о Србији. М. 84. 617. ако их је желео задржати у служби. То не значи да је Стефан хтео и могао да у потпуности уништи моћ таквих породица.610 Сазнавши за победу свог савезника. међутим. Љ. Николић. деспот му је упутио посланика Ајдина. 329. 611 Константин Филозоф. 610 88 . после убиства Сулејмана. 300–301. закључује да је османски принц својевремено обећао Стефану Лазаревићу и територије које нису улазиле у састав Вукове државе.609 Како смо видели. Родослови и летописи. Неупитно је. већ само ратовати. деспот Стефан до краја владавине није суочавао са одметањем властеле. Муса преузео власт у европском делу царства. једва успео да избегне заробљавање и поручио деспоту да се са Мусом не може мирно живети. Интензивно војничко ангажовање властеле није престало чак ни када је фебруара 1411. Константин Филозоф. Историја српског народа II. деспот се налазио у 609 N. Опраштао је појединцима чак и неверу.

Споразум у Тати. напустио Мусину војску. Биће о томе више речи када будемо непосредно говорили о поседима властеле. јер је Ђурађ са планом бекства очито упознао само најповерљивије сараднике. Историја средњевековне босанске државе. Sweeney. Београд 1923. Краљевство Словена. Историја српског народа. Угре упошљавати као чиновнике на својим поседима. Пећки епископ Марко сведочи да је за своју задужбину. Заузимањем непријатељског става према Муси. Деспот Ђурађ Бранковић. један број војника је страдао под Селимвријом. 116–117. 23. Доиста. док је она опседала Селимврију. 85–86 (Ј. Део Бранковићевих трупа није пак знао за план. Bak. 614 Таква одредба изричито је наглашена маја 1439. II.Ћирковић. Београд 1964. 67. нап. мада тај процес недовољно добро познајемо. 107. чији текст није сачуван. 84–85 .613 Отворило је то пут и српској властели да стиче поседе у Угарској.615 Измирење је постигнуто преко Маре. Стојановић. 150.616 Сам Ђурађ је у јесен 1411. цркву св. који је након смрти Сулејмана постао Мусин вазал. Стари српски записи и натписи IV. Ђурађеве мајке. деспот је у извесном смислу постао центар око кога су се окупљали његови противници. 615 М.Будиму. Постоје пак извесне индиције да је деспот Стефан већ прихватио обавезу да ће. Историја српског народа II. The Laws of the Medieval Kingdom of Hungary. проширило на читаву државу Стефана Лазаревића. 302. 311. Николић. R. 20 (М. 59. 86 (Ј. Ј. Владала је атмосфера општег неповерења. P. С. управник некадашње области Драгаша и Јигит-паша. Посебно је значајно што је од тог времена деспот почео да добија поседе на територији угарске краљевине. Такође. увек је морала страховати од непредвидљивог Мусиног понашања. изгледа да је почело и сређивање односа деспота са његовим сестрићем Ђурђем Бранковићем. Ђорђа купио винограде са допуштењем „ господина деспота и госпође Маре“. у декрету краља Алберта II: J. Изгледа да је тада примио на управу и богати босански рудник Сребрницу. М. као и многи други. Историја српског народа II. Благојевић). Engel. Орбин. који 613 Константин Филозоф. те је посечен приликом ове операције. Радонић. Византијски писци о Србији. која је морала бити исцрпљена дугогодишњим ратовањем како са Османлијама. године.Калић). Спремић. J. М. које се односило до тада на Мачву и Београд. пре свега. тако и са Лазаревићима. где је са краљем Жигмундом склопио нови споразум. Радонић. 617 Константин Филозоф. 89 . 155–162 је мишљења да се Жигмундово сизеренство. изгледа још јула 1411.617 Споразум са деспотом Стефаном је свакако одговарао и Ђурђевој властели. 162. 616 Љ. M.614 Током 1411. 214. На његову страну тако су пребегли Јусуф. Изгледа да се на овај споразум односи његов податак да деспот „ учини истиниту љубав са западнима“: Ј. Успео је тако да предухитри османског принца који је имао намеру да га погуби. Калић). Споразум у Тати.

Нови Сад 2004 . а не о ступању у деспотову службу. 450–451. бр.је држао крајиште наспрам земаља Лазаревића. 118. Кнез и деспот Стефан Лазаревић. 72 (С. Историја српског народа II. Стојановић. није успео да заузме. 90 . Калић). Србски биографски речник 1. Љ. 623 А. доневши преко потребну стабилност земљи. мада нам пример Аидина указује да је тога било и раније. Пурковић. 87 (Ј.619. када је најпре опљачкао Врање и умало није ухватио кесара Угљешу. 276–277. Истовремено био је то први корак ка поновном обједињавању старих српских земаља у једну државну целину. Историја српског народа II. Родослови и летописи. 300–301. Током сабора одржавали су се и бројни витешки турнири на којима су учествовали и витезови српског владара. Пурковић.622 Његово приспеће окончало је и формално сукоб између Лазаревића и Бранковића.Стојановић.618 Овде је реч о политичком савезништву. од којих је један однео и победу на такмичењу. октобра 1412. М. 223. 303.620 Предах у ратовању деспот је искористио да посети Будим. Историја српског народа II. Кнез и деспот Стефан Лазаревић. 311. Љ. Калић). што би значило да је имао уз себе приличан број властелина. Ђурађ Бранковић је решио да се пробије до Србије.623 Мора се доиста 618 Константин Филозоф. верно следећи свог владара. пустошио Мусину територију. Повеље и писма I–1. бр. усмеривши свој поход ка Солуну и Тесалији. 622 Константин Филозоф. полако улазила у шири круг европског племства заузимајући равнопоравно место у њему. Византијски писци о Србији. Уз много перипетија то му је и пошло за руком 23. Један извор наводи да је деспот на скуп дошао са чак 1000 коња. где се маја 1412. Стојановић. Своју улогу у одбрани Новог Брда истицали су касније Дубровчани. 303-304. 99. М. 223. Родослови и летописи. Након приспећа у Солун у пролеће 1412. деспот је избегавао битку на отвореном и склонио се у поменути рударски град. Са њима је крајем 1411. 86–87 (Ј. Види: Љ. Filipović. међути.621 У сваком случају деспотова властела је. М. М. са пратњом од око 150 људи. Како није располагао довљном војском да се супротстави османском принцу. 223. одржавао велики сабор европских владара и властеле. На овај сабор вратићемо се и у једном од наредних поглавља. који се са прекидима одвијао од 1402. 621 Константин Филозоф. Деспот Ђурађ Бранковић. Кнез и деспот Стефан Лазаревић. 61. На то је Муса напустио Србију. Важни догађаји су у ово време брзо смењивали једни друге. 619 Константин Филозоф. Држава српских деспота. 103. 72.618. Спремић. Princ Musa.Николић. 305. Калић). Ново Брдо. 101–102.619 Жесток одговор Мусе на акције Стефана Лазаревића уследио је већ почетком 1412. N. М. Веселиновић. Ћирковић) наглашава се да је у два рукописа Константиновог житија код помена посланика додато Радослав. Пурковић. 620 Константин Филозоф. године. 86 (Ј.

223. деспот је позвао принца Мехмеда да удруже снаге против заједничког противника. а не у смислу да се један од њих потчинио другом. Сталаћ и Копријан. До веће интеграције на свим пољима могло је доћи пре свега када је постало јасно да ће господин Ђурађ наследити и ујакове земље након његове смрти. Српске народне пјесме. Динић. Област Бранковића. Стари српски хрисовуљи. 530–531. Српске повеље у светогорском манастиру светог Павла. деспот Стефан је одлучио да се и на отвореном пољу сукоби са Мусом. Filipović. Д. 488–490. Новаковић. Из народне епске поезије та личност нам је позната као војвода Пријезда. 32–33. Синдик. 66. 306–307. Спремић. Законски споменици. Мишић. N. мада је првенство несумњиво припадало деспоту Стефану иза кога је стајала већа територија и војничка снага.626 Српски летописи бележе поред тога да је Муса поразио деспота на Врбници. Караџић. самостално издавао повеље црквеним дестинатарима. Ст. бр. 76–79. Види: Љ. изгоревши заједно са кулом. Стојановић. Калић). 88 (Ј. 456. Књига друга у којој су пјесме јуначке најстарије. Схвативши колико је угрожен. Princ Musa. Липовац. Родослови и летописи. Није нам познато колико су му у томе помагале снаге Ђурђа Бранковића. 455–456. Помоћу византијских бродова поменути Бајазитов син се и пребацио 624 М. Стојановић. В. Мишић. године и источна српско-турска граница. Београд 1958. Извесне посебности обе целине ће ипак опстати практично све до пропасти Деспотовине. Приликом борби за Сталаћ посебно се истакао заповедник града. Опет. С. у завршну фазу. да би потом освојио деспотове градове Болван. Деспот Ђурађ Бранковић. 620. Мешовита грађа (Miscellanea) VI (1978) 194–195. Поход султана Мусе на Деспотовину 1413. Историја српског народа II. ИГ 1–2 (1987) 76–79 . Историја српског народа II. Princ Musa. иако се. Османски принц најпре се обрачунао са одметнутим Хамзом. М. не треба сумањати да је јачање веза између два рођака омогућавало и властеоском слоју из две области да ствара чвршће везе. Filipović. 88. С. 626 Константин Филозоф.нагласити да су области обе породице задржале своју посебност и након измирења деспота Стефана са Ђурђем Бранковићем. Показало се у свакако да су снаге турског принца биле снажније. Борба Мусе са његовим противницима ушла је 1413. Поход султана Мусе. Споразум два владара био је пре свега политички. 625 91 . 168–169. Добро је познато да је Ђурађ Бранковић и након 1412.627 За разлику од претходне године. N. те да је још освојио Петрус и Крушевац.625 што значи да је и својој властели он потврђивао старе и даровао нове поседе. српска властела држала у тим борбама веома срчано. 627 Љ. судећи по примеру војводе Пријезде. С.624 То је свакако значило да је сваки од њих двојице задржавао и пуну надлежност над својом властелом.

Српски биографски речник 1. Љ. 89 (Ј. након што се прешла Скопска Црна гора. 62. 470–473. 308.628 Како је ова војска настављала свој пут. Надаље. V. по њима. 92 . 62. Princ Musa. Тада је. 89 (Ј. 633 Константин Филозоф. Princ Musa. Историја српског народа II. Мусине присталице су се осипале. 105–106.622. Деспот Ђурађ Бранковић. Кнез и деспот Стефан. Laonic Chalcocondil. 631 N. М. симболично признао Мехмедову врховну власт. о чему ћемо доцније говорити. као и војводске титуле двојице од њих. Савезничке снаге састале су се у Крушевцу. Вардарски зборник 2 (2004) 3–7 сматра да је по њему добила име нахија Богдан у горепоменутом пределу. бр. Filipović. 632 Константин Филозоф. Ћирковић). код села Чамурлу под планином Витошом. према деспотовом биографу. Expuneri Istorice. Родослови и летописи. стигао у Србију. Деспот Ђурађ Бранковић. 457–468. али остаје нејасно када се тачно прикључио савезницима. јула 1413. показују нам важност војничке улоге властеле у ово време. Податак о њиховом учешћу у важном сукобу.633 Реч је о истакнутим властелинима. наиме. трупама савезника прикључили су се Евреносбег и хришћански великаш Богдан. N. Спремић. М.631 До сукоба две супротстављене стране дошло је 5. 119. чији су поседи изгледа лежали између Сера и Солуна. Оливер и Вукашин у именима турских нахија. 630 Константин Филозоф.632 Поред Ђурђа. деспот предао свом сестрићу Ђурађу Бранковићу. М. 634 Исто. Муса је на крају ухваћен и удављен у реци Искеру. 506–512. М. 224. Grecu. С.634 Немамо непосредних доказа да је то значило додељивање 628 Константин Филозоф. На Добрич-пољу. 307. наглашавају да се он прикључио акцији тек када су трупе ступиле у његову област.у Европу и избегавајући сукоб са Мусом. Стојановић.630 Турски хроничари. Историја српског народа II. Ћирковић. Тиме су на најбољи начин доказивали своју верност господару. За то време деспот је окупио своју војску. Халкокондил помиње да су српске снаге имале положај на левом крилу. Filipović. 307. Калић). 307. Деспот Ђурађ Бранковић. Filipović. Спремић. којој су се прикључили одреди угарског краља и босанског војводе Сандаља Хранића. Исход битке је. Bucaresti 1958. Свакако да је и сам господин Ђурађ повео војску и из своје области. N. Калић). одлучила српска војска својим бочним ударом на противника. како то сведочи Константин Филозоф описујући дочек деспотове војске у Србији након обрачуна са Мусом.629 Командовање над својим одредима је. где су начињени споразуми о њиховом даљем деловању. 62. деспотову војску су у овој бици предводили челник Радич и војводе Шаин и Михаило. пределу између Топлице и Јужне Мораве. 309. ed. 629 Константин Филозоф. Спремић. Princ Musa. Пурковић. 594 (С. који су обављали и важне државне службе. 469. за своје ратничке заслуге су и одликовани. 308. Богдан.

18.638 С обзиром на удаљеност ратишта. Младеновић. Београд 1989. 417. Мора се рећи да Константин Филозоф наводи слање деспотове војске краљу Жигмунду за рат против хусита. 16. како угарских тако и турских. 185. Сами угарски владари су се током XV 635 Исто. Држава српских деспота. Стефан Лазаревић и угарском краљу. Држава српских деспота. учествовала у борбама вођеним крајем 1421. Деспот Ђурађ Бранковић. 314. 184.637 С обзиром на то. 62–63. 209 (Ј. Тај однос подразумевао је и слање помоћних војних одреда.VIG 5 (1954) 88. Повеље и писма деспота Стефана.636 Слабо су нам. А. 165– 166. ослањао на ангажовање најамника. G. године. према другим изворима. пак. то је врло извесно. што ћемо даље у раду поново анализирати. Сличне обавезе дуговао је. Јиречек. као и примере из других европских земаља. осим када су се слали одреди Турцима или сузбијала опасност у новобрдском крајишту. Извесну сенку на постигнуте деспотове резултате бацала је чињеница да је. Известан одговор пружа повеља деспота Стефана манастиру Ватопеду из 1417.нових поседа. што вероватно није плод случајности. 188. Ћирковић. Чубриловић. O najamničkoj vojsci u srednjevekovnoj Srbriji. Actes serbes de Vatopedi. Константин пише да је деспот слао „ voinýstvo svoè ký výsto~ýnÿimý na zapadýnÿimý“ што би чак требало да значи– Османлијама за рат против Угара. у: Војне крајине у југословенским земљама до Карловачког мира 1699. 90 (Ј. А. Веселиновић. остао вазал турског султана. нажалост. Škrivanić. слање помоћи угарском краљу се не спомиње у српским дипломатичким изворима. Веселиновић. К. позната права српске властеле када је реч о војном ангажовању у удаљеним крајевима. 372. М. 636 С. Окончањем грађанских ратова у Османском царству и за Деспотовину је наступило мирније раздобље. М. али имајући у виду праксу раније присутну у српским средњовековним земљама. Byzantinoslavica 6 (1935-1936) 172. Међутим. Lascaris. Разликују се ова издања у читању за нас важног дела повеље– да ли пише„ ни даљње војске у држави гсоподства ми“ или „ ни војске даније у држави господства ми“. логичније се чини да је деспот за ову акцију ангажавао људе са својих великих поседа у Угарској и најамнике. Цена најамника у југоисточној Европи крајем средњег века. 311. Наиме. Спремић. Николић. Византијски писци о Србији. потребно је имати у виду да се у ово доба и деспот Стефан. 76–77. која је. А. и почетком 1422. као и његов сестрић. В. неоспорно је да су и са властеоских имања узимани војници за слање помоћних одреда Турцима. Историја српског народа II. ур.635 Поставља се питање ко је у ово време чинио одреде који су слати суседним владарима. али није познато у ком броју. када су у питању војне акције. 192–193. 638 Константин Филозоф. Калић). Калић). Историја српског народа II. Историја Срба II. 637 M. 93 . у којој се наводи да је село Копривница начелно ослобођено давања војске.

225. Историја српског народа II. Iorga. 285 . Важно је истаћи да су Млечани. 118. 644 N. Божић). Ljubić. Након што је заузео Бар. N. На његову страну одмах су прешли браћa Ђурашевићи.века умногоме ослањали на помоћ најамника. Сматра се да је пре смрти завештао своје поседе свом рођаку деспоту Стефану. признавала врховну власт Балшића. Божић).Спремић). 135–138 (И. Божић). када је преминуо зетски господар Балша III. Божић). промене страну. S. Најпре је освојио Дриваст. настојали да придобију његову властелу. Спремни су били да им понуде проније и села. Ljubić. појавио са војском у Зети не желећи да је препусти Млечанима. 201. били у рату са Балшом III. Nobility . Listine o odnošajih između Južnog Slavenstva i Mletačke Republike VII. 14. 121–127 (И. Божић). у то време деспот Стефан је ратовао у Зети. 631. деспот је започео са ратним операцијама. 110–111. C.Спремић). Историја Црне Горе II–2. 198–199 (М. Ljubić. склопио шестомесeчно примирије са Венецијом.643 Средивши односе са новим султаном Муратом II. 642 Историја Црне Горе II–2. које су раније биле уз Млечане. Историја српског народа II. 197. Paris 1899. Историја српског народа II. 21. пак. 643 S. о току рата од 1419. 129-130 (И. 139–140 (И. 645 S. 147–152. поставши његове војводе.641 Њихово преузимање се ипак испоставило као тежак задатак. Историја Црне Горе II–2. Божић). Историја српског народа II. Zagreb 1882. док су неке поседе заузели и његови властелини Ђурашевићи. Родослови и летописи.642 Отварало се.Стојановић. бр. Бар и Улцињ. Notes et extraits II. Борба о наследство Баошино (1421–1426 год. дакле. на првом месту браћу Алексу (Љеша) и Ђурђа Ђурашевића. Ст. Историја Црне Горе II–2. Зато су покушавали да се опет споразумеју са њима. 640 94 . године.645 Долазак деспотове војске утицао је и да ратничке дружине Хота и Матагужа. Момчило Спремић сматра да су се надали да ће деловати још самосталније под деспотом него у време његовог сестрића. док су Ђурашевићи заузели Грбаљ и Светомихољску метохију. Стефан Лазаревић се већ августа 1421. 199 .640 Територијално заокруживање Деспотовине одиграло се након априла 1421. Константин Филозоф. Notes et extraits pour servir à l’ histoire des Croisades au XVe siècle II. (И. који. и пре 1421. Listine o odnošajih između Južnog Slavenstva i Mletačke Republike VIII. 313. Сремски Карловци 1902. Listine VIII. Iorga. 639 M. 131–133 (И. 198–199 (М. пошто су од 1419. Стефан Лазаревић је половином новембра 1421. Историја Црне Горе II–2. Спремић). нису хтели да врате заузето. Спремић).639 Најзад. 36. 641 Љ. 17–24. пошто се појавило мнoго претендената на Балшине територије. 196 (М. Историја Црне Горе II–2. Rady.).644 После неуспешних преговора са Венецијом. Историја српског народа II. Zagreb 1886. 138–140. Амбиције је исказивао у погледу Балшиних земаља и Сандаљ Хранић. Најпре су Млечани посели Дриваст. Станојевић. до 1421. 197 (М. и питање какав ће став заузети властела која је до 1421.

201–202 . N. Ст. Ст. 44–45. 225–226. Станојевић. 319–320. 649 Љ. 218–219 . 16. Родослови и летописи. Београд 1979. 650 S. 48– 49. било кључни део понуде Венеције овим племенима. Један број Улцињана који је био пристао уз деспота. Република је одлучила и да се више Ђурђу Ђурашевићу не нуде Бар и Горња Зета за промену држања. Ст. Listine VIII. Заповедници српске војске на челу са зетским војводом Мазареком. N. Борба о наследство Баошино. 214. Сукоби су настављени крајем јуна или почетком јула 1422. Notes et extraits pour servir à l’ histoire des Croisades au XVe siècle I. Станојевић. Стојановић. Божић. Историја Црне Горе II–2. Ljubić. разбежали су се у Дањ и Кроју. Notes et extraits II . Iorga. Наводно. 209–210 . Све се међутим променило након једне млетачке победе децембра 1422. 648 S. N. Божић). Iorga. 45–46. Спремна је била Република и да посебно нападне Ђурђа Ђурашевића. 95 . Потребно је имати у виду да је. Ст. 329. Борба о наследство Баошино. Константин Филозоф. Ljubić. 142 (И. Из тог разлога Млечани су поново покушавали да придобију браћу Ђурашевиће и другу зетску и арбанашку властелу. као што видимо. Историја Црне Горе II–2.4. који је српска војска упорно опседала. Iorga. 207–208. 635. Борба о наследство Баошино. Ст. Станојевић. 140–141 (И. 38–43.647 Кључне борбе вођене су око Скадра. поново је стао уз Венецију. Настојала је сада одлучније да придобије и Ивана Кастриота.650 Својим упорним радом Млечани су постигли извесне успехе у придобијању локалне властеле. N. Notes et extraits II. који је до тада помагао деспота. Notes et extraits I. 115. Марка. Станојевић. Listine VIII. 156–164 . Listine VIII.али никако утврђена места. Није нам познато чиме их је деспот привукао. Наставак војних операција у Зети показао је колико од ратне среће и понуђених привилегија зависи држање локалне властеле и ратничких дружина. 25–37. Iorga. у: Немирно Поморје XV века. пристизање јаке војске српског владара утицало на држање зетских дружина. Ljubić. Планирани су преговори и са браћом Дукађини. 208. 313. 110. Божић). нап. Listine VIII. Улога и организација ратничких дружина у Зети XV века. бр. S. поред евентуалних обећања која им је могаo дати. Listine VIII. 647 S. 169–170. Највећи је свакако остварио поморски капетан 646 S. Борба о наследство Баошино. Станојевић. након неуспешних преговора вођених у Венецији између деспотовог војводе Витка и представника Републике св. Ljubić.648 Изгледало је у једном моменту да се Млечани налазе у безизлазној позицији. 152. нико није смео изаћи пред деспота јер је могао изгубити главу.649 Млетачка победа код Скадра утицала је и на држање властеле и ратника у Зети. под Скадром. Paris 1899. Борба о наследство Баошино. И.646 Обећање нових поседаје. Ljubić.

априла 1423. Они су се пак. двојица од њих били су Турци. Спремић. Као што се може видети. Ст.652 Губици деспотових снага под Скадром ипак нису били тако велики како се у први мах чинило. 52–53. Одсуство властеле са другим титулама може се објаснити и тренутним војним дејствима у Зети. Ljubić. recomendatos. потчињавање Паштровића Венецији. Историја Црне Горе II–2.651 Такође. по нашем 651 S. За Тронсе се напомиње да су чак морали да напусте своје куће и пређу на острво код Св. Деспот Ђурађ. Божић. 248. adherentes. Божић). Крајем јуна 1423. Listine VIII. Шахин. 234–235. с обзиром на специфичне прилике у Зети. Listine VIII. Станојевић. где су свакако главну реч водиле војводе. Станојевић. Божић). Могло се то. Борба о наследство Баошино. fautores. 248.655 Очито је. 145 (И. Listine VIII. Београд 1979.. 225–226. 53–61. коме је деспот Стефан препустио бригу о зетским пословима.. 143–144 (И. код Св. Ljubić. Племена у околини Котора су била још увек на српској страни. Ljubić. Управо он је и водио преговоре са Млечанима приликом склапања мира. 144–145 (И. 652 S.654 Присуство најистакнутије властеле током преговора јасно сведочи о њиховом значају у Деспотовини. Станојевић. Срђа. Млечани су решили да награде племена Памалиота и Тронса. М. Историја Црне Горе II–2. Споразумом су се Млечани обавезали да ће бранити њихова права и границе. 66. 653 S. Историја Црне Горе II– 2. господина Ђурђа и њихових „ colligatos. обавезали да ратују о свом трошку за Републику на подручју од Котора до Бара. у: исти. Listine VIII. И. sequaces. complices. 248. са новом великом војском се под Скадром појавио Ђурађ Бранковић. која су им се показала верним. Срђа.Франческо Бембо. 96 . Паштровићи. Божић). fideles atque subditos et vasalos suos ex parte altera. августа 1423. Такође је договорено да не смеју бити предати деспоту када Венеција буде склапала мир са њим. Тешко је рећи да ли се можда и неко конкретно имао у виду. те да их имају примити на издржавање ако их деспот или Турци потисну. 112–113. Новак и Хребељан. Борба о наследство Баошино. Ајасбег. Ст. Listine VIII. Доцнији догађаји ће показати приличну самосталност Ђурашевића у деловању на овом подручју. обезбедивши уговором од 4.“. Ljubić. Ljubić. Ст. Борба о наследство Баошино. 654 S. 52. било важно истаћи да се уговора имају држати сви они који су потчињени српском владару.653 Током преговора уз Ђурђа Бранковића се налазила чак петорица војвода: Војин Југа. Значајно је да се у уводу уговора каже да је склопљен у име деспота Стефана. 655 S. Немирно Поморје XV века. Коначан споразум је постигнут 12.

658 Исто.656 Усаглашено је такође да се из заточеништва пусте сви следбеници. 661 Константин Филозоф. чак односити и на поједине албанске великаше који су подржали деспота у рату са Млечанима.Станојевић. због чега је већ био удаљен из околине Скадра. Ljubić. Свака од страна се трудила да заштити своје приврженике и на тај начин им узврати за услуге учињене за време рата. 62. Историја Црне Горе II–2.Спремић). 659 S. 201 (М. Тако је привремено одређено да 100 кућа Андрије Хумоје у околини Скадра буде под управом војводе Радослава из Дриваста.659 Поводом најважнијих територијалних питања. Ljubić. Управо у лето 1425. Историја Црне Горе II–2. Накнадно су Млечани имали да јаве да ли у замену примају друге његове поседе на подручју Дриваста. 86 . уз Бар и Дриваст. док су његова браћа остала верна Венецији.мишљењу. дефинисано је да деспоту. Борба о наследство Баошино. Зато не чуди и што је предвиђено да поданици једне државе могу слободно уживати имања које имају у другој. Борба о наследство Баошино. Промена у односима деспота Стефана са султаном Муратом II уследила је 1425. што је донело нова искушења Србији. Божић). 146 (И. Историја Црне Горе II–2. Стефан Лазаревић се залагао за склапање споразума између Венеције и краља Жигмунда. 252. Ст. Историја српског народа II. Ради разјашњења важно је нагласити да је поменути властелин током рата пристао уз деспота. Божић). Истицао је и могућност коришћења једног османског принца против Мурата II. Станојевић. М. 316. Ст. 97 . Николић. 660 S. пошто је током примирја убио тројицу поданика Ђурђа Бранковића. 657 S. Listine VIII.661 Последњи покушај 656 Исто.658 Поменуте одредбе мировног споразума нам још једном указују на специфичност стања у Зети. Listine VIII. 250. Ljubić. Божић). док су Венецији остали Скадар и Улцињ. 660 Преговори око коначног споразума наставиће се наредних година. припадне и Будва са соланама које је држао Балша III. поданици и вазали обе стране. Византијски писци о Србији . 62–63. Борба о наследство Баошино. Уочавамо да се уговором решавало и питање поседа поједине властеле. 251. Ст. Признато је деспоту право и на скадарску провизију од 1000 дуката годишње. Listine VIII. 250. Султан је са подозрењем гледао на деспотове везе са Угарском. 250–251. 145–146 (И. 63. 145–146 (И. где је долазило да подела и у оквиру истих властеоских породица.657 Сазнaјемо такође да је Република имала да казни свог поданика Нику Хермана. Станојевић.

Зато постоји мишљење да су тада доспели под власт Стефана Лазаревића градови у близини Сребрнице. Љ. док је остатак преко тог броја требало да припадне српском владару. Ст. војне снаге Деспотовине очито нису биле у могућности да се равноправно супротставе Османлијама. који је напао богату Сребрницу. Ljubić. укључујући и проније које су поседовали пре смрти Балше III. Мркшина црква и „ Штавско господство“ (Историјска основа једног народног предања). Радојичић. 666 S. отпочео жесток турски напад. 10. М. Родослови и летописи. Доиста. заједно са приходом који се од њих остварио од времена споразума код Св.664 Може се претпоставити да су. Zagreb 1890. те је у јесен 1425. Listine IX. Ђурађ Бранковић је настављао преговоре са Млечанима о решењу спорних питања у Зети. Византијски писци о Србији . Коначан споразум закључен је 22. априла 1426. деспотове трупе су упале на босанску територију. Божић. 664 S. деспот је похитао да се разрачуна са босанским краљем Твртком II. 10.666 Такође. 71. Listine o odnošajih između Južnog Slavenstva i Mletačke Republike IX. Listine IX. 71. Станојевић. Само што су се завршиле борбе са Турцима. Борба о наследство Баошино. Ст. Listine IX. у време склапања првог уговора о миру. 212 (Ј. С. с обзиром на место закључивања уговора. Ljubić. 115. И. у Вучитрну.662 Колико год да су ојачале. 7. оставивши на бојишту чак и топове. 10.665 Након пуно натезања. Старинар XII (1937) 41– 42. бр. Станојевић. Уз Ђурђа су приликом закључења уговора били грачанички митрополит и војводе Мркша и Лукач. Николић. Калић). након чега су се Турци повукли из Србије. Сп. Историја средњовековне босанске државе. Борба о наследство Баошино. Помоћ је и овога пута деспоту дошла из Угарске. 317. 71. 663 Константин Филозоф . Историја српског народа II. Срђа. Ћирковић. 665 За Мркшу је то већ претпоставио Ђорђе Радојичић: Ђ. 257. Брз противнапад српске војске изненадио је снаге босанског краља које су се у нереду повукле.667 Венеција је овим споразумом добила и раније поменутих 100 кућа Андрије Хумоје. Калић). Убрзо је на деспотову иницијативу склопљен споразум. Млечанима је припало 25 кућа које су биле у служби Балше III.637. 212–213 (Ј.663 Истовремено. Станојевић. Историја српског народа II. Борба о наследство Баошино. Ст. 86. 226. деспоту су остали они Паштровићи који су му били потчињени 1423. Млечанима су овим актом уступљени Паштровићи и Режевићи са читавим њиховим имањима.деспота да избегне сукоб није успео. Паштровићи. Надмоћна османска војска је преко Ниша доспела до Крушевца. 98 . Ljubić. 668 S. Стојановић. Ljubić. Настављајући прогон противника. 667 S. 316–317. обојица поменутих властелина били непосредно у служби господина Ђурђа.668 Како 662 Константин Филозоф.

672 S. имала значај пре свега због поданика насељених на њој. у Дривасту.669 Територија је. Станојевић. где су сачињене „ Изјаве“ о границама.да право уживања имовине на подручју друге државе не важи за оне који су прогашени за велеиздајнике (publici traditori). Божић). Ст. Реч је о угледном властелину који је пришао Млечанима. било значајно кад су је насељавала властела и ратничке дружине. Listine IX. на овим местима уговора није одређивана државна граница. Читав поступак окончан је 11. већ су дељени поданици са њиховим поседима. 72. То су били Вукашин Бечић са синовима. 66.673 Убрзо ће се показати да овакво стање међу Паштровићима није било одрживо на дуги рок. односно деспотом Стефаном.је добро приметио Иван Божић. сви са својим баштинама и пронијама. Паштровићи. S. Том приликом наведени су поименично Паштровићи који су остали под Ђурђем Бранковићем. Ljubić. 11. 278. деспот Стефан је одлучио да и формално одреди наследника престола. Историја Црне Горе II–2. . 16. 145 (И. Listine IX. Посебно је то. 10. коју је држала породица Ђурашевића. Радич Црнац. или 1426. са правом да их пренесе на своје наследнике. Алекса Митровић са својим нећацима и Переза Режевић. осим најстаријег. те га зато нећемо разматрати. Решено је овом приликом и питање грбаљских солана. Властелин Рајко Монета задржао је четири солане које је имао. Само питање разграничења овде за нас није од већег значаја. Осетивши да му се ближи крај живота. који су владару дуговали и војну службу. који ће дуго одлагати извршење ове тачке уговора. Забрањено им је чак и кретање на подручју земље од које су добили поменути статус. од чега су зависили приходи врховног господара. 671 S. И. Ljubić. традиције Немањића своју одлуку обнародовао је на државном сабору одржаном 1425. Ljubić. чини се. новембра 1426. Ljubić. али није имао везе са которском општином. Следећи чини се. 673 S. 670 99 . у рудничкој 669 И. Listine IX. Поново се овим споразумом подвлачило оно што је договорено још 1424.671 Свакако да се то није допало Ђурашевићима.672 Овим клаузулама су решена практично сва спорна питања између две стране. Listine IX. Борба о наследство Баошино. 115.670 Одређено је и да се поруши тврђава Ђурђевац изнад Грбља. дакле. У међувремену одиграо се догађај важан за будућност читаве Деспотовине. 12. 115. на тај начин што су деспоту припале све солане Балше III и његових поданика. Ljubić. Listine VIII. S. Паштровићи. Божић. Божић.

Београд 2011. 316.Спремић. Стефановски. датује сабор у почетак 1426. сматра да је сабор одржан пре 1425. а од Ђурђа је захтевао да настави политику коју је он водио. то значи да је Стефан Лазаревић. 100 . Од тог момента су. Држава српских деспота. нап. Веселиновић. Преузимање владарског положаја повлачило је за собом и одређене последице у односу са суседном Угарском и Османским царством. преузео је деспот практично улогу свештеника. Важно је напоменути да Мавро Орбин истиче да је деспот 1425. 680 Н. М. М. 74–75. потврда на сабору није била довољна. обавезивале. 316. М. 192– 193 смешта одигравање наведеног догађаја у 1426. пошто мисли да исказ деспотовог биографа указује да је од именовања Ђурђа за наследника прошло извесно време. године. препустио читаву Зету на управу сестрићу. М. Радојчић. као што видимо. 20. 237. 675 Константин Филозоф.678 Уколико прихватимо поменуту тврдњу мљетског опата. А. Пурковић. свом наследнику поверио вршење власти у Зети. М. Веселиновић.676 Тај пренос обавезе потчињавања могао је само да обави носилац врховне власти и зато је овај чин тако значајан. у: Пад Српске деспотовине 1459. упозоравајући да се Константин Филозоф није увек држао хронолошког излагања догађаја.674 Објавивши присутним архијерејима и властели да престо оставља у наслеђе Ђурђу Бранковићу. Услед специфичности ситуације у којој се Србија налазила.680 Учешће властеле је у сваком случају било ритуално. Радојчић. Српски државни сабори. 679 М. Уопште. Краљевство Словена. Стефановски. након закључивања споразума у Тати. Пурковић. али да је тек након формалног озваничења тог положаја могао рачунати на потпуну оданост властеле Лазаревића. 175–177. 495. За историју рударства II. Затим је све присутне заклео да му буду верни. Н.675 Благословивши свог сестрића. 130. 678 М.679 Био би то још један доказ да је деспот следио Немањићке узоре. Српски државни сабори. Динић. 373. 70. 11. 174–175. 676 Исто. Спремић. 176–177. Кнез и деспот Стефан. А. Радонић. Споразум у Тати. ур. слично Немањићима. Држава српских деспота. Тема узорног поретка државе у Константиновом животопису деспота Стефана Лазаревића. 237. 129. Орбин. деспотови поданици били много вернији Ђурђу Бранковићу него раније. 674 Константин Филозоф. године. године. Ј. Благојевић.Сребрници код Страгара. 677 М. Савладарство. читав опис сабора у Сребрници неодољиво подсећа на онај на коме је Стефан Немања прогласио свог сина Стефана за наследника престола. 10. према Константину Филозофу. М. али последице одлуке донесене на сабору су је. је мишљења да се сабор састао најраније 1425. Кнез и деспот Стефан. казао је „ ot nÿnà sego poznaite gospodina vý mästo mene“. 316. Деспот Ђурађ Бранковић. Тема узорног поретка државе.677 Наведени исказ јасно нам указује да је и од раније деспотов сестрић сматран за наследника. године . који је истовремено био његов савладар и наследник.

Радови Филозофског факултета у Источном Сарајеву 9–2 (2007) 443–448.682 Доиста Јован Радонић је истакао да стварни односи између деспота и угарских краљева не одговарају схватању ове исправе. мада је 681 G. Голубац и неке крајеве западно од реке Дрине. nec non Praelatis. per universos et quoslibet suos Barones Maiestati nostrae. овакав развој догађаја је имао значај и за српску властелу.681 Посредно. Радонић. Уговор у Тати. Fejér. што је било већ сасвим извесно. Споразум у Тати. 445–446. Уговор у Тати између деспота Стефана Лазаревића и Жигмунда Луксембуршког. Споразум у Тати. Нагласио је такође да је помињање заклетве српске властеле само ствар угарског угла гледања. Радонић. Лемајић. Радонић. Управо са тим у вези вреди назначити да се у документу из Тате наводи обавеза Ђурђа Бранковића да помаже када год затреба са свом својом војском краљу у крајевима суседним Угарској и Србији. Лемајић. јер сведочи да је властела деспотова лично положила заклетву.Извесно је да се Стефан Лазаревић маја 1426. баронима и племићима Угарске.. 184. као и свим прелатима. Codex diplomaticus X–6. 809–813. Види: Н. Сходно његовом издању. Споразум у Тати. Baronibus et proceribus ipsus Regni nostri Hungariae de fidelitate et obedientia nobis et sacre nostrae Coronae. 448. Budae 1844. Ј. Радонић. Потребно је назначити да се у споразуму наглашава да је деспот Стефан својевремено. у бањи Тати споразумео са краљем Жигмундом да угарски владар призна Ђурђа Бранковића за наследника српског престола ако деспот умре без мушког наследника. са свом својом властелом. те да не одговара српском уређењу. када се то догоди. Codex diplomaticus X–6. Codex diplomaticus ecclesiasticus ac civilis X–6.. Н. Лемајић. Лемајићев превод је нешто другачији. то место гласи: „ аc cupiens ut ipsum Regnum Rasciae temporum in processu ad manus non deveniant alienas.“. Нешто другачије читање код: G. Ј. 810. Наставак раније успостављених веза могао је допринети да они не буду угрожени и да евентуално још један број великаша стекне тамо поседе. 444. 684 Н. 813.684 Тиме се јасно истиче значај српских снага у одбрамбеним плановима угарског краљевства. Fejér. Споразум у Тати. заузврат имао да добије Београд. 191–192. Уговор у Тати. Fejér. 179. Сачувани текст уговора сведочи да је краљ. 446. Са друге стране. Мачву. 185. али су последице деспотовог ступања у вазални однос по њих биле очигледне. Говорили смо већ о слању војне помоћи краљу Жигмунду у борби са хуситима. 683 Ј.683 Начелно се можемо сложити са примедбом да вероватно није било неког формалног чина заклетве од стране великаша. положио заклетву верности краљу Жигмунду. пошто је познато да је један њен део стекао имовину у Угарској. 184. нови српски владар требало је да уђе у ред угарских барона. 179–191 682 Ј. G. што је за собом подразумевало наслеђивање свих деспотових поседа у краљевини. 101 .

319. Младеновић. Споразум у Тати.690 Сама вест о овом сабору је прилично штура. Спремић. Спремић. Пурковић. морао се суочити и са настојањем краља Жигмунда да спроведе у живот одредбе уговора из Тате. У таквим околностима је. Из ње не дознајемо прецизно ни ко је све учествовао у раду овог скупа. опасност од Османлија је опет постала актуелна за Деспотовину. 687 А. М. Зна се да су већ фебруара те године султанове снаге опседале Ново Брдо и неке мање околне градове. 202-203. 319. преминуо деспот Стефан Лазаревић.689 Постепено опадање контроле централне власти над властелом у време деспота Ђурђа Бранковића (1427–1456) Своју владавину Ђурађ Бранковић је отпочео у изузетно тешким околностима. јасна је била противтурска оријентација краља Жигмунда. За историју рударства II. 143–144: Н. 91. Српски патријарси. А. Изнета је и претпоставка да се том приликом расправљало и о предаји градова Угрима. Историја српског народа II.Деспотовина. 81–82. godine i Žigmundovi odbrambeni sustavi. 238–239.686 Колико је ситуација била критична. Стојановић. 686 М. 96. 216–217 (Ј. 93–94. Sporazum u Tati 1426. на којем је свакако озваничено преузимање власти од стране господина Ђурђа. Динић. Веселиновић.687 Борбе са Турцима. Historijski zbornik XLIV–1 (1991) 38–40. 179–180. Деспот Ђурађ Бранковић. 48. јула 1427. Записи и натписи I. Без обзира на то. 689 Константин Филозоф. М. изгубила део своје некадашње важности. Српски државни сабори. Prlender. Најбоље о тежини тадашњих прилика говори чињеница да је деспотово тело на брзину сахрањено у његовој задужбини Ресави. Деспот Ђурађ Бранковић. Шире окупљање 685 I.685 Након краћег предаха почетком 1427.688 Одмах је упућен позив Ђурђу Бранковићу да дође из Зете. 690 Љ. 91. Калић). одржан државни сабор негде у Подунављу. Ј. М. 688 Константин Филозоф. 260. Радојчић. које су свакако тешко исцрпљивале и снаге српске властеле. сведочи податак да је сам деспот Стефан предвиђао могућност да буде прогнан и умре у туђој земљи. Држава српских деспота. још увек су трајале када је 19. сходно поменутом уговору. Повеље и писма деспота Стефана Лазаревића. услед турских успеха у Босни и Влашкој. Поред навале Турака. 102 . према вестима једног извора.Радонић.

322–323. Љ. Стојановић. међутим. Thallόczy. Београд у средњем веку. Magyarország. колико је наводно дао деспоту за држање града. A Magyarország és Szerbia kőzti osszekőtterések oklevéltara. примио Београд од стране српских власти. На примеру тог града се показало да није сва властела била спремна да извршава све заповести новог владара. Угарски владар је оспорио његов документ о томе и одбио исплату. 641. Magyarország. Из тог разлога. новембра 1427.692 Једна исправа сведочи да је након предаје града уследио чин којим је Ђурађ од стране угарског краља званично примио власт над „ Рашком и Албанијом“ положивши му истовремено заклетву верности. Magyarország melléktartományainak oklevéltára II. тражећи да му он исплати 12 000 дуката. 96. A. Ј. 75 . A. краљ Жигмунд је најкасније 7. на коме је одлучено о прихватању вазалног положаја према Османлијама. Спремић. а има извесних индиција и о његовој даљој судбини.694 Претпостављамо да су Османлије исплатиле Јеремији тражену суму. опсаду Новог Брда и послао одређене снаге да преузму град на Дунаву.693 Проблеми су. 694 Константин Филозоф. већ је и напао Ђурђа. 112. појављују се Јаков и Димитрије. Гарантујући му безбедност. Калић. М. Међутим. Тамошњи војвода Јеремија одбио је да преда утврђење краљу Жигмунду. бр. A. ако имамо у виду податак колико му је углед порастао након званичног именовања за наследника. Српски државни сабори. Thallόczy. L. Спремић.властеоског сталежа. Несумњиво је тачна констатација да се предаја градова и земаља могла чинити и без одлуке сабора. одбивши предлоге да искористи прилику и ухвати непокорног војводу. тешко да је било изводљиво. 692 103 . Ускоро је град понудио султану Мурату II. господин Ђурађ је покушао да посредује у читавој ствари. 82. С. Стојановић. Радојчић. Држава српских деспота. за које се види да су пословали са челником 691 Н. Додајмо да је и формално озваничење Ђурђа Бранковића за владара свакако било од значаја. Áldasy. Деспот Ђурађ Бранковић. 180.691 али исто тако није невероватно да је ово тело бар извештавано о једној таквој промени. избили на другој страни поводом предаје Голупца. Сличан овом сабору је несумњиво онај одржан након Косовске битке 1389. Веселиновић. услед прилика у којима се земља налазила. Áldasy. 13–14. 693 L. М. Пожаревац 1968. Ћирковић. Подигао је крајем 1427. Записи и натписи I. А. 73. Голубац у средњем веку. Budapest 1907. у једном османском документу из 1440. отишао је на састанак са њим. 239. Деспот Ђурађ Бранковић. После извесног натезања. синови извесног Јеремије. који je спремно одговорио на ту понуду. Љ. не само да Јеремија није предао утврђење. L. 228–229. Thallόczy. Áldasy. Родослови и летописи. Наиме. 101– 102. како би посаветовао Јеремију да преда град. 96.

што се догодило вероватно пре маја 1428. Орбин. то би значило да се султан потпуно побринуо о обезбеђењу егзистенције Јеремије и његове породице. ако никако другачије. Записи и натписи I. Ван српске државе остали су важни градови попут Ниша. Стојановић. Посредно ју је та обавеза владара свакако морала теретити. 697 Б. 109. Благојевић. 130–131. 114–115. Imber. али није немогуће да су били синови некадашњег голубачког војводе. Према писању византијског историчара Дуке. М. султан му је оспоравао и могућност да наследи престо пошто је деспот Стефан умро без наследника. L. Zachariadou. Београд 1950. 100. обезбеђивао да његови нови приврженици поново не промене страну. Спремић. де ла Брокијер. Краљевство Словена. Уз то. 104 . где је султан насељавао своје привилеговане зимије. ИГ 1–2 (1995) 26–35. 100. државна територија била је умањена готово за трећину. М. Каснији догађаји указују да Јеремијин случај није био усамљен. а према другој од 800–1000 коњаника. године. Према једној вести Брокијера. Источна граница Деспотовине од 1428. Деспот Ђурађ Бранковић. године. преко пореског оптерећивања њихових поседа. Био је то фактор који је свакако могао допринети слабљењу отпорне снаге српске државе. 696 Љ.Радичем.696 Поред плаћања трибута. Султан се пак. додељивањем поседа хришћанској властели релативно далеко од граница било којег непријатеља Османлија. пошто су изгледа имали поседе у области реке Струме. Спремић. Istanbul 1994. in: Studies in Ottoman history in honour of professor V. без опасности да ће сносити одређене консеквенце. Worrisome wealth of the čelnik Radić. Путовање преко мора. by C. познатим властелином из периода Деспотовине. 384–389. тај одред се састојао од 3000 коњаника најамника.695 Уколико прихватимо ту могућност. до 1439. Крушевца и Сталаћа. За новог српског владара је то свакако наговештавало опасност да још неко зарад материјалне користи почини „ неверу“. Heywood and C. Ђурађ је преузео обавезу да на сваки захтев султана шаље помоћну војску под командом једног од својих синова. Регулисање односа са османлијским владаром било је за Ђурђа Бранковића важније од споразума са краљем Жигмундом. те је стога требало њему да 695 E. Наведена браћа нису позната из других извора. Ménage. Евентуално даље осипање своје властеле Ђурађ Бранковић је спречио склапањем мира са Мехмедом II. М.697 Из наведених података тешко је закључити у којој мери је властела директно узимала учешће у оквиру помоћних трупа. који је нашао уточиште у манастиру Кастамониту. 82. Деспот Ђурађ Бранковић. али по цену плаћања већег харача него што га је плаћао деспот Стефан. М. ed.

М. 699 Doukas.Спремић. Деспот Ђурађ Бранковић. 107. 701 Љ. Нажалост. истиче да је неаргументо.припадне. 4. Спремић. Деспот Ђурађ Бранковић. 698 Doukas. челник Радич добио потврду за имања која је добио како од деспота Стефана и угарског краља Жигмунда. 390. Decline and Fall of Byzantium. тешко је поверовати да је кесар Угљеша задржао своје поседе у старом обиму. 701 Пошто су сви побројани Радичеви поседи лежали на подручју земаља Лазаревића. који је Ђурађ добро платио. 449. у документу се не раздвајају стари и нови поседи. Деспот Ђурађ Бранковић. Знамо да је од краља Жигмунда и деспота Стефана добио град Купиник и околна села у Срему. Такође. држале Османлије. мада углавном када је реч о ситнијој властели. Историја српског народа II. 331 (Д. 105 . М.вано мишљење да се након 1427. Поставља се и питање какав је био положај оних који су све поседе имали на поменутом подручју. 325. Стари српски хрисовуљи. 174–175. Византијски писци о Србији. Тако је 1428/1429. Д. Николић. 386. нап. те да је могу наследити његова деца. очигледно да је дарове од Ђурђа Бранковића могао добити само након што је овај наследио ујака. М. У акту се напомиње да Радич баштином може потпуно слободно располагати. Богадновић). М. Стојановић. 175.700 То би значило да су Османлије оставиле поседе и једном делу српске властеле који се нашао на њиховом подручју. рођаци или онај кога он одреди. сасвим уобичајено. тако и за она која му је даровао сам Ђурађ Бранковић. Поседи су му једино могли бити одузети уколико би починио „ неверу“. Наравно. 90– 94. те не можемо тачно рећи колика је била Ђурђева дарежљивост. Смањење државне територије свакако је утицало да део властеле који је имао поседе на територији коју су од 1428. 93. Византијски писци о Србији. Изгледа да се већ у вишим круговима српског друштва јављала сумња да се Деспотовина може одржати под притиском Турака. Николић. 3. 123–124. Поседи кесара Угљеше нашли су се тада на подручју под турском влашћу. Повеља ћесара Угљеше. Турски дефтери из нешто каснијег периода показују да је таква пракса постојала. 700 Константин Филозоф. Властела која је остала верна новом српском владару тражила је од њега. Чини се да је нови владар настојао да поклонима веже чвршће за себе истакнуту властелу над којом је добио власт тек након смрти деспота Стефана. Константин Филозоф преселио код кесара Угљеше на османску територију. потврду својих поседа. Синдик. М. изгуби део прихода. али поузданих вести о томе немамо.698 Исти писац повезује овај договор о миру. 100–101. Decline and Fall of Byzantium. Спремић. са султановом дозволом српском владару да сазида нову престоницу 699 Смедерево.

Ђ. Види о свему: М. В. Слична је била даровница манастиру Лаври св. сада већ као деспота. дарови новог владара нису били само пука замена за оно што су припадници елитног слоја изгубили коју годину раније. Споменик СКА 56 (1922) 16–17. 705 М. Анастасијевић. Деспот Ђурађ Бранковић. Lascaris. Спремић. Стари српски хрисовуљи. ако их деспот поврати. Стојановић. M. С. 3–4. Претпоставља се да је сама церемонија увођења у деспотско звање обављена у манастиру 702 Исто. Из те перспективе гледано. Гласник СУД XXI (1867) 32. Знаке овог достојанства примио је посредним путем. те за нека села у области Расине и једну кућу у Новом Брду. 16. 501–502. Атанасија. С. донео Георгије Филантропин. С. свакако да се на имања у крушевачком крају односила напомена да ће их Радич уживати. ако деспот опет заузме поменути крај. тако што му их је у Србију. Назначено је да ће то важити уколико деспот поврати оне територије које су држали Турци. М. Велики челник Радич. 703 М. 704 Љ. Велики челиник Радич. што је онда морао да потврди и краљ Жигмунд. изасланик византијског цара Јована VIII Палеолога.706 Значајан догађај у учвршћивању власти Ђурђа Бранковића било је и добијање деспотске титуле. остало у саставу Србије. 106 . 183. добио потврду повеље Стефана Лазаревића за Богородичину цркву на реци Грабовничици. као и за кућу у Новом Брду имао је повељу деспота Стефана. 16. Сачувана је само повеља о дару од 80 литара где се напомиње да ће манастир поред дохотка уживати и имања.703 Интересантно је да се овде практично указује на порекло поседа од стране два владара. Манастирски поседи. 46–47. Милићевић. чиме је додатно истакнут континуитет са временом владавине његовог претходника. Такође је и за ове поседе наглашено да Радичу једино могу бити одузети услед невере. Законски споменици.702 Поуздано се са друге стране може рећи да је од Ђурђа Бранковића добио села Белућу и Белопоље. Новаковић. Благојевић. Даровано је најпре манастиру 60 литара сребра. Источна граница. Убрзо је челник Радич од свог владара. Благојевић. 4–5. Спремић.704 Пошто се зна да је Ново Брдо и након 1428. Манастири у Србији. вероватно крајем јуна или у јулу 1429. Српски архив Лавре Атонске. која је челник приложио Враћевшници односно Ватопеду. Тошић. Тошић. 119–120.705 На основу овог акта јасно се уочава да је властела успевала да задржи номинална права и над поседима које није тренутно контролисала.за цркву Богородичиног благовештења са њеним поседима. 116– 117. Actes serbes de Vatopedi. Деспот Ђурађ Бранковић. коју је сам сазидао. В. 32. 706 Д. М. а касније је сума повећена на 80 литара. Можда као претпоставку треба узети могућност да му је деспот даривао део својих поседа у Угарској. због изгубљених метоха.

Ћирковић. замолио которског кнеза да прими под своју заштиту Луштицу. Стојановић. 112–113.707 Остаје непознато ко је све присуствао овој свечаности. у повељи манастиру Есфигмену: П. С. Деспоти у Византији. Деспот Ђурађ Бранковић. али то ће остати 707 Doukas. 116. Светомихољску и његове Паштровиће. истицали да не желе да напусте потчињеност Ђурђу Бранковићу. молили су Млечане да их приме за своје поданике. Умесно је примећено да српски летописи раздвајају наслеђивање престола од стране Ђурађа и његово добијање деспотског достојанства. Деспотска титула постајала је обележје врховне власти. Паштровићи. 154 (И. још пре смрти деспота Стефана. Decline and Fall of Byzantium. 107 . Окупљање читавог сабора нужно није било потребно. Божић). Анализом других извора дошло се до прецизније хронологије. у време првих турских напада. Држава српских деспота. Види: А.709 Покушавајући да стане на пут Ђурашевићима. Након доласка Ђурђа Бранковића на власт. Тамо су се најпре одметнули Ђурађ и Љеш Ђурашевић са синовима. Ђурађ Бранковић је. 176. 136–137. Међутим. Ђурић. Деспоти у Византији. Спремић. 639 а. где су тек нешто раније дефинисани односи Србије и Венеције. 188–189: 708 Љ. 709 Историја Црне Горе II–2. М. Први пут се у српским изворима Ђурађ Бранковић са титулом деспота помиње 11. Представници Богдашића су у уговору из 1428. 227. не желећи да крши мировни споразум постигнут управо са Ђурђем. 10. Веселиновић. За село Богдашиће поуздано знамо да је добило привилегију да као и Паштровићи плаћа један перпер которских гроша по огњишту.Жичи. Ферјанчић. Српски владари су пак узимали дукат од сваке куће. Београд–Смедерево 1989. 63– 65. Деспот Ђурађ Бранковић. те је економска рачуница ишла у прилог успостављању власти Венеције на овом подручју. септембра 1429. 140. И. Ступила је у нешто ближе односе са њима тек када је запретила опасност да се у зетска питања уплету Османлије. М. бр. Спремић.708 Увек морамо имати у виду идеолошку страну овог питања и чињеницу да се високом титулом владар и формално одвајао од остале властеле. у немогућности да сам интервенише. Почели су и да носе старо презиме Црнојевић. али је извесно да се она није могла замислити без присуства највишег клира и властеле. М. Б. Есфигменска повеља деспота Ђурђа. нап. Деспот Ђурађ Бранковић. Компликоване политичке околности при којима је Ђурађ Бранковић постао владар одразиле су се и на прилике у Зети. Б. 188. Родослови и летописи. 163. В. ни тада није хтела да их отргне из српске државе. Божић. Спремић. Венеција је то одбијала. Ивић. Ферјанчић. те је овај чин и са те стране имао велики значај.

Наиме. чије је седиште било у Бару. 142–144. 711 Историја Црне Горе II–2. Стефан Балшић је брзо. притиснута његовим нападима. Божић). изгубио свој утицај и био приморан да приђе Венецији и ступи у њену службу. Деспот Ђурађ Бранковић. поводом чега им је он одговорио да није надлежан за њих. Београд 1979. Деспот Ђурађ Бранковић. 144. Одржале су се само тврђаве Дриваста и Бара. у Зети се појавио и сам Марамонте. У тој акцији учествовали су и српски помоћни одреди предвођени Гргуром. adeo quod ius nunquam potuerit haberi“: S. Спремић. 116. 713 „ et ipse semper responderit non esse superiorem dicti Jurasevich. И. 712 N. Ситуација се нагло изменила у пролеће 1430. онако како га је и стекао. једном приликом Млечани су се жалили деспотовом војводи Алтоману на неке новине које су Ђурашевићи увели у околини Котора.711 Података нема. Немирно Поморје XV века. Тиме је несумњиво била ослабљена реална власт Ђурђа Бранковића у Зети. пошто он свакако услед других брига није имао могућности да реагује на сваки за њега непримерени потез 710 И. Спремић. Listine IX. М. Божић. Угрожене крајеве бранио је војвода Алтоман. Божић). Село Богдашићи у средњем веку. Спремић.мртво слово на папиру. 86. муницију и жито достављали су му Дубровчани. те су се за ту ствар морали обратити деспоту.710 Тако су се невољама новог владара окористили са једне стране Млечани. да су Ђурашевићи постали непосредно потчињени деспоту. М. султан је решио да подржи деспота у Зети. а поново су му се потчинили и Ђурашевићи. 155–157 (И.712 Када је реч о Ђурашевићима. Паштровићи. Отприлике средином 1429. у: исти. Посебно су биле опасне везе овог арбанског властелина са Стефаном Балшићем Марамонтеом. 157–159 (И. али је извесно да је ситна властела овог подручја тада пристала уз члана династтије Балшић. Протезао се и надаље стари сукоб са Којом Закаријом. 108 . Као својеврсну награду за добро држање Гргура. 274–276. који је отпочео још деспот Стефан. Божић. 45–46. М. Iorga. локална ситна властела. Српски и турски одреди заједно су пустошили територије деспотових противника. када су Османлије заузеле Солун. Оружје. Notes et extraits II. изгледа да је тада и редефинисан њихово положај према централној власти. а са друге. 143. најстаријим деспотовим сином. 267. Захваљујући том продору враћен је Дриваст под деспотову власт.713 Последица новонастлих околности је била. који је претендовао на поседе Деспотовине у Зети. Историја Црне Горе II–2. Уз подршку турских одреда и снага Које Закарије и Тануша Малог Дукађина. Деспот Ђурађ Бранковић. дакле. 49. Ljubić. потчинио је све млетачке територије и неке деспотове земље.

716 М. Одобрење за то је изгледа стигло и од Мехмеда II.718 на шта. Ћирковић. Деспот Ђурађ Бранковић. тешко да је могла гледати позитивно остала властела. С. 159–160. Ћирковић). 236 (С. Прави рат избио је наредне године. Историја српског народа II. 154. 265–266. али значајнијих промена још увек није било. Читаво питање заоштрило се у јесен 1431.715 Расплет се одиграо у пролеће 1433. Историја средњовековне босанске државе. Отуд претпоставка да је краљ Жигмунд формално даровао Ђурђу Бранковићу поседе у Усори. 265. заједно са градом Звоником и тврђавом Теочаком. који су оваквим положајем прилично одвајали од статуса остале властеле у Зети. 150–154. 154. Историја српског народа II. 160–161. Спремић. Историја средњовековне босанске државе. нап. Историја српског народа II. Спремић. поводом њиховог спора са војводом Радосавом Павловићем око Конавла. Деспот Ђурађ Бранковић. Ћирковић. 15 (С. 265. након што их је српски владар запосео. Коначно вреди напоменути да је на новозапоседнутом подручју постојала слична организација државне управе. Спремић. који је и даље настојао да се домогне богате Сребрнице. 717 А. 715 109 .716 Досита Теочак се касније наводи међу деспотовим угарским поседима. Ћирковић). М. у ширем смислу. Заиста. која је имала поседе у источној Босни. Сређивање положаја према Турцима и Угарској ипак није обезбедило деспоту Ђурђу миран наставак владавине. у доцнијем периоду срећемо породицу Ковачевића са овог подручја.Ђурашевића. Ћирковић. Ратовало се чак и новембра месеца. Борбе су вођене у североисточној Босни. Деспот Ђурађ Бранковић. Веселиновић. 236. поготово што је у то време краљ изгубио ослонац готово на свим странама. С. М. Деспот Ђурађ Бранковић. Нове компликације појавиле су се у односима са суседном босанском државом. 718 С. Ћирковић). 235 (С. Посредовао је за њих чак и на Порти. Све је почело тако што се деспот ставио на страну Дубровчана 1430. Држава српских деспота.714 Практично тиме је појачано непријатељство између деспота и краља Твртка II. Међутим.717 Детаљи ових борби нису нам познати. од кога су Ђурађ Бранковић и босански војвода Сандаљ Хранић „ купили“ земљу краља Твртка II. када је деспот преотео краљу делове Усоре. Спремић. 134–135. извесним се чини да је деспот могао придобити и локалну властелу. пошто знамо да је постојала 714 М. Добро је познато да се још раније Твртко II жестоко обрачунао са породицом Златоносовића. Историја средњовековне босанске државе. након неког догађаја на граници који нам није ближе познат.

Несумњиво да ни деспот није био склон да евентуално интервенише против њих. 110 . Држава српских деспота. А. Показаће се да ни тај споразум неће бити трајнијег карактера. Догађаји који су се одиграли у Зети након смрти деспота Стефана поново су отворили нека питања између Деспотовине и Републике св. 165–167 (И. Некадашњи деспотови поданици међу њима доспели су у подређени положај. што је било у супротности са раније постигнутим мировним уговорима. 720 М. и поред привилегија које су добили од ње. Божић). међутим. Они су 1431.теочачка власт. 135. Богдашиће и део Паштровића. 255. Немирно стање између две државе одразило се и на Паштровиће. пошто се ни Млечани нису држали уговора. Божић. F. 721 И. Показаће се. Мир између две стране међу Паштровићима је успостављен фебруара 1431. Делегације две стране састале су се новембра 1433. Марка није била омиљена међу свим Паштровићима. 166–167 (И. Ђурђев латински канцелар. Паштровићи. 117–119. али у томе није смела предалеко ићи јер је он уживао знатан утицај у заједници. Марка. 719 О самој организацији државне управе биће више речи у једном од наредних поглавља. Спремић. под разним изговорима. Побуна грбаљских сељака у пролеће 1433. у Котору. а поред тога су узнемиравали которски дистрикт. натерала је Млечане да поново покрену преговоре са деспотом о решавању спорних питања. 161–163. одбили да врате деспоту Луштицу. Которски кнез. С друге стране. Rad JAZU 1 (1867) 157. Договорено је и питање двовласничких имања у Бару и Улцињу. вођа венецијанске делегације. Rački. посредством которског кнеза.721 Очито је било разлога због којих власт Републике св. а утаначен је и начин како да се примири Грбаљ. Веселиновић. Против њиховог најистакнутијег члана Радича Црнца Венеција је морала предузимати мере. Prilozi za sbirku srbskih i hrvatskih listina. Напоменули смо већ да су Млечани стицајем околности присвојили део деспотових територија. Божић). Ђурашевићи нису разрушили Ђурђевац.720 Јасно је да су Ђурашевићи тако деловали услед својих породичних интереса. Историја Црне Горе II–2. Зато ће и касније деспот налазити присталица међу њима. Изасланици српског владара били су Никола Витомировић.719 Посебан начин на који је деспот стекао ове тертиторије ипак им није донео посебан статус и властели која их је насељавала. Деспот Ђурађ Бранковић. пристао је да се деспоту врати Светомихољска метохија и они Паштровићи који су му припадали према ранијем уговору. војвода Алтоман и Никола де Архилупис. Историја Црне Горе II–2.

августа 1435. Опстанак Деспотовине је ипак. чини се. Прихвативши аргументацију Млечана. Београд 1979. На упорно инсистирање Млечана да их предају. 724 S. Из тог разлога је Венеција решила да упути изасланика деспоту и са њим лично реши проблеме.185–187. Спремић. Деспот је најзад обећао и да ће послати два своја властелина у Зету да испитају све спорне случајеве и задовоље правду. што је. Историја Црне Горе II–2. Божић). Split 1941. Божић). Деспот Ђурађ Бранковић. Ljubić. стицајем околности. Kotor i Grbalj historijski pregeled. 723 М. Српски владар је пристао да надокнади штете које су починили војвода Алтоман. 168–171 (И. „ Катуни Црне Горе“. 164. него је.723 Преговори су вођени у Смедереву и успешно су окончани споразумом од 14. 150–155. године. Божић). Stjepčević. Ђурађ Бранковић се одрекао свих Паштровића. Поставља се и питање начина на који је вршена исплата почињене штете. и војвода Алтоман имао прилична овлашћења. Ђурашевићи и други његови поданици. Спремић. погодовалао порасту утицаја моћне локалне властеле. која је уговорена по свој прилици крајем 1432. 158.724 Овим уговором су. или почетком 1433. Божић. године. Одржавање мира са султаном захтевало је велике жртве од деспота Ђурђа. пак. Одлуке које су се тицале Ђурашевића требало је да спроведу посебни деспотови гласници. 183–184. Једна од њих била је удаја ћерке Маре за султана Мурата II. Исто тако сложио се око враћања свих поседа које су присвојили Ђурашевићи.725 722 М. 68–69. М. 168 (И. Спремић. 80–87. Историја Црне Горе II–2. зависио пре свега од њеног односа са Османлијама. Listine IX.722 Споразуму су одмах почели да пркосе Ђурашевићи примивши вође грбаљске побуне. Историја Црне Горе II–2. Слабљење централне власти у Зети било је очито. У том погледу симптоматично је да се предвиђало слање посебних изасланика ради спровођења уговора. I. Није познато да ли је деспот планирао да је исплати директно из своје благајне или да је на неки начин наплати од оних који су је починили. у: исти. И. насупрот информацијама Дуке и Константина Михаиловића који су 111 . Деспот Ђурађ Бранковић. Требало је да буду порушене и куће око тврђаве Ђурђевац. која се није смела никада више подићи. Немирно Поморје XV века. само за кратко решени проблеми у Зети. Деспот Ђурађ Бранковић. Аутор је дошао до тог закључка користећи податке из Дубровачког архива.да ни ово решење није било трајно. Деспот Ђурађ Бранковић. Расправљано је и питање међусобно почињених штета. Спремић. 168 (И. како смо већ поменули. само су одговорили рушењем тврђаве Ђурђевац. Запажа се да је деспот очито имао мало ефективне контроле над догађањима на овом подручју. Не само да су Ђурашевићи доста тога радили на своју руку. 725 М.

Спремић. 101–102. 111. Михаиловић. Османлије су решиле да казне деспота. Decline and Fall of Byzantium. 130–131. де ла Брокијер. деспот је. Орбин. Елезовић. Византијски писци о Србији. Путовање преко мора. 649. Јаничареве успомене. Б. Б. 729 Љ. Изгледа да су овим споразумом биле увећане вазалне обавезе Србије. Ђурађ Бранковић је слао и огроман мираз у новцу и драгоценостима.726 До самог венчања дошло је изгледа 1435. 175.731 Све предузете мере ипак нису обзебедиле миран наставак владавине Ђурђу Бранковићу. Ђ. Веселиновић. Спремић. 99–100. 175. 726 А.728 Након што су у Смедереву утаначене све одредбе споразума. М. како би ојачао своје везе са Угарском. бр. 651. таоца. пославши назад деспоту само Догађаји ће убрзо показати да ни све те гаранције нису биле довољне. Види: Doukas. Бубало. К. Мурат II задржао је Стефана као 729 престолонаследника Гргура. приповедајући о опсади Смедерева из 1439. Деспот Ђурађ Бранковић.727 Уз кћер. Decline and Fall of Byzantium. М. пр. Византијски писци о Србији. Јаничареве успомене. 105. још јасније истиче могућност да је брак склопљен 1436. Садржај уговора није познат. године. чиме је практично откупио своју земљу.На склапање споразума деспота је нагнао истек угарско-турског примирја 1432. Кантакузину. када је увучена у турско-угарске сукобе. Decline and Fall of Byzantium. 193–195. Стојановић. Турски извори за историју Југославена. 730 Љ. је мишљења да је до предаје ових крајева дошло до 1433. 192–193. Византијски писци о Србији. М. Михаиловић. Деспот Ђурађ Бранковић. истиче да је реч о формалном уступању поменутих области које су раније Турци заузели. каже да је један био у Једрену. удао за грофа Улриха II Цељског. К. Родослови и летописи. 158–159. 230. бр. то је значило да деспот није смео дозвољавати Угрима да пређу преко његове земље ради напада на Османлије. Деспот Ђурађ Бранковић. 138. помиње најпре да су се деспоту вратила оба сина. године. 731 Душанов законик. де ла Брокијер. М. М. Два турска хроничара из 15 века. М. Другу своју кћер. Мирнодопски период за Србију се завршио већ 1437. 109 . у вези са уговарањем Марине удаје. пошто је угарски читаву епизоду везивали за српско-турске преговоре из 1428. султану одвела њена браћа Гргур и Стефан. 177–180. Николић. после извесног Ђурђевог одуговлачења да пошаље кћер султану. Деспот Ђурађ Бранковић. по Ђурђевом преузимању власти. 728 Doukas. Спремић. Деспот Ђурађ Бранковић. али је извесно да је деспот послао султану богате дарове и дао у мираз области Топлице и Дубочице. Држава српских деспота. 230. М. Николић. 727 Гл. Према турским хроничарима. 112 .730 Немамо података да ли је евентуално и властела помогла деспоту Ђурђу поводом поменутих изванредних финансијских трошкова. Нови напади Турака на Угарску били су довољан разлог да деспот поново затражи мир. Када су завршене свадбене свечаности. пак. Спремић. Стојановић. Родослови и летописи. Братство 26 (1932) 66 . 114–115. као што су по Душановом законику сви то имали чинити када жени сина. Краљевство Словена. 196. Касније. М. Спремић. Doukas. 101. Николић. након чега је нападнута Влашка. априла 1434. Путовање преко мора. 175– 177. Мару су септембра 1435. М. 105. 100. 191–192.

Краљевство Словена. Родослови и летописи. Magyarország. 735 М. 177. значајна места у дунавском теснацу. а није било помоћи ни из Угарске. 139. 737 М.738 Постоји и исказ по коме су се Турци служили подмићивањем. Expuneri Istorice. Деспот Ђурађ Бранковић. 213–214. Родослови и летописи.733 Султанов поход који је почео у пролеће 1439. таква оптужба можда је и плод каснијег негативног става према Ирини Кантакузин. А. 68–69. Áldasy. наводно је Смедерево било лоше снабдевено намирницама зато што је деспотова жена продала све жито како би дошла до новца. деспот је успео привремено да се измири са њима. Деспот Ђурађ Бранковић.737 Наравно. Деспот Ђурађ Бранковић. 230. Војне снаге Деспотовине ни тада нису могле пружити значајнији отпор. били принуђени да августа 1439. Орбин. Спремић. Веселиновић. предају град Османлијама. Увидевши да се не може одупрети Турцима. Стојановић. Buduae 1844. М. Fejér. Поново је деспот некако успео да прекине ратовање. бр. 296. L.736 Према Орбиновом запису. Орбин. Љ. A. поверивши његову одбрану сину Гргуру. услед недостатка хране. Држава српских деспота. бр. Chalcocondil. G. Родослови и летописи. 213. Островицу на Руднику и манастир Раваницу.војсковођа Јован Марцали за свој поход против њих из јуна 1437. 232. предавши Османлијама Ждрело и Вишесав. 111. 113 . Краљевство Словена. Србијом је у то доба завладала и куга. 738 Doukas. Краљевство Словена. Заповедници града Гргур Бранковић и деспотов шурак Тома Кантакузин на крају су. иако су га чак и Мара и Стефан убеђивали да треба на тражено да пристане. наглашава да је деловање турске артиљерије присилило град на предају. Посебно су на удару биле области Кучева и Браничева. 212. 653. М. био је усмерен превасходно против Смедерева. М. Стојановић. Ђурађ је напустио град. 119– 120. али је након три месеца опсаде почело да понестаје хране браниоцима. L. 295. 111. Спремић. користио српску територију. престонице српског владара.734 Крајем пролећа Турци су се нашли под српском престоницом. Елезовић. Codex diplomaticus XI. Снаге Деспотовине биле су недовољне да се одупру Турцима. Орбин. 231. 736 Doukas. те 732 Љ. Стојановић. 110–111.660. Турци су запосели Борач у Гружи. 733 Љ. Турски извори. Гл. Сам се запутио са најмлађим сином Лазаром и супругом Ирином у Угарску да потражи помоћ. Деспот је негативно одговорио на захтев Мехмеда II да му преда град. 657. Препустивши им богати град Браничево. 734 G. 151–152.732 Ратовање је међутим настављено већ наредне године. М. бр.735 Опседнуто Смедерево се добро држало. Од значајних утврђења. Деспот Ђурађ Бранковић. Fejér. Decline and Fall of Byzantium. 206–209. Thallόczy. Спремић. Decline and Fall of Byzantium. М. Спремић. 177. Codex diplomaticus Hungariae ecclesiasticus ac civilis XI.

Николић.742 Током наредног периода став неповерења према Угрима биће још више изражен. Византијски писци о Србији. Јаничареве успомене. М..740 Из свега наведеног као да проистиче да је део највише дворске властеле. као што нам је добро познато. 298–299. Један османски документ из октобра 1439. 741 I. Михаиловић. Нама није познато да ли се Богдан предао Турцима у Смедереву или неком другом месту. 114 . Спремић. реч је о податку пољског хроничара Длугоша. 296. могао је да га остави на уживање браћи Петру и Божидару. 111. а онда тврђаву освојио на превару. Надаље. Михаиловић. Деспот Ђурађ Бранковић.739 Није сасвим јасно на шта алудира овај извор и кога су то Турци подмитили. Знамо чак за пример једног угледног властелина који је сачувао своју имовину и након пада Смедерева. Видећемо да су многи након 1439. 740 L. Одмах треба додати да није сва властела размишљала у том правцу.741 Протовестијар је. Јаничареве успомене. М. Такође. те да није заузет на јуриш. Индикативно је и да је Константин Михаиловић записао да се Смедерево „ добровољно покорило и предало се радије Турцима него Мађарима.. 742 К. али из поменутог акта рекло би се да им је учинио значајну услугу. управљао владаревим финансијама. 303. 105–106. М. Можда то треба повезати са чињеницом да се град предао споразумом. 105.је тако султан постигао споразум са Србима. Очито су то Османлије добро увиђале и тиме се користиле. 214–215. Спремић. Kolovos. Овај пример нам сведочи да је властела веома добро осећала однос снага на терену и да је била спремна да му се прилагоди зарад очувања својих привилегија. следили деспота Ђурђа у његовом изгнанству и настојању да обнови своју државу. спремно привлачећи хришћанску властелу на своју страну. К. Такву привилегију могао је добити само уколико се без отпора предао Османлијама. Деспот Ђурађ Бранковић. Византијски писци о Србији. Халкокондил у вези са тим договором помиње да султан није требало да оштети никога блиског двору. 214. A biti of 1439 from The Archives of The Monastery of Xeropotamou (Mount Athos). на које би онда прешла обавеза служења у турској војсци. 152. али нам не делује сасвим невероватно. тако сведочи да је протовестијар Богдан добио од султана потврду тимара који је уживао у време деспота Ђурђа. Наравно. Expuneri Istorice.“. Chalcocondil. ова смела хипотеза се не може за сада доказати. 110–112 739 М. одлучио да га преда како би сачували своје животе и имовину. увиђајући да је пад града неизбежан. Николић. 105.

247–248. наравно. 664. држало се Ново Брдо и његов крај. дакле. град се одржао. Деспот Ђурађ Бранковић. помиње и дубровачка документа која указују да је Орбинова вест тачна. што значи да Турци још нису били пресекли све комуникације. Схвативши још раније да превагу односи противничка страна. Спремић. 60. али су браниоци одолевали. гајећи чини се наду да ће он успети да им помогне. Испоставиће се да то није дуго потрајало. бр. Динић. 219–220.746 Показивали су. Краљевство Словена. те су његове трупе упорно покушавале да га се домогну. М. У тој намери није успео. Родослови и летописи. Опет је новобрдска војска доживела пораз.743 Пораз није ипак значио и предају града. прогласио одметником и одузео му одређена добра у Угарској. Нови напади Османлија на град уследили су у пролеће 1440. те га је нови краљ Владислав Јагелонац повељама из августа и октобра 1440. Све указује да је у Новом Брду било борбеније расположење него у осталим деловима земље. које су избиле након смрти краља Алберта II. М. уз дужност да редовно извршава вазалске обавезе. бр. Деспот Ђурађ Бранковић. Изгледа да није била заузета ни област Бранковића. М. М. Браниоци града су изгледа и сами иницирали један окршај на Трипољу августа 1439. 747 L. у коме се поражени.745 Опсада се је још увек била у току и новембра 1440. 659. настојећи да његову удовицу Јелисавету уда за свог сина Лазара. Поред Зете.747 Након тога свакако да је иста судбина могла снаћи и његову властелу која је имала поседе у овој држави. Стојановић. 746 М. но. Родослови и летописи. Спремић. 244–245. Могуће је да су тамошњи трговци и властела осећали да под Турцима неће уживати користи од експлоатације племенитих метала као под деспотовом влашћу. а борбе су се одвијале и ван града. 745 Љ. 234–236. Тако богат град султан.Пад Смедерева није означио и пропаст читаве Деспотовине. Thallόczy. За историју рударства II. 111. којима је наградио своје присталице. Деспот Ђурађ Бранковић. 375–377. султан је Гргуру дао највећи део земље коју је некада поседовао његов деда. Динић. 216– 217. За то време Ђурађ Бранковић се најпре умешао у борбе за престо у Угарској. Спремић. 218. 232. По писању Мавра Орбина. деспот је напустио Угарску и запутио се према Зети. Спремић. овај пут на Маркешу. Magyarország. 744 115 . За историју рударства II. М. A. Орбин. пуну верност деспоту. М. Стојановић. године. М. 224–225. и поред тога. успевајући да одрже везу са својим владарем.744 Заповедници Новог Брда успели су чак и да успоставе везу са деспотом. није планирао да испусти. Деспот Ђурађ Бранковић. Уз њега 743 Љ. Áldasy. Деспот Ђурађ Бранковић. 231. 59–60. Спремић.

752 Сагледано из угла те одлуке. На његовим поседима је како се претпоставља боравио и Стефан Балшић Марамонте. обрео у Дубровнику. Listine IX. Спремић. доспео у Кјођу. На његове тамошње поседе почео је да полаже право босански војвода Стефан Вукчић. 239–241. Деспот Ђурађ Бранковић. М. 48–51. Божић). Новаковић. 187–195 (И. коју је изгледа добио. боравио је још 6. Сасвим очекивано. који у ово време више није био у животу. као и одред од 1.750 Описујући тај догађај. те се 12. 663. 750 С. мада се доиста не може поткрепити другим изворима. Орбин. априла у Будви. После краћег задржавања у Дубровнику. на млетачку територију. Са њима је маја 1440. Спремић. а свакако је било плод деспотове љутње на поменуту породицу. Деспот Ђурађ Бранковић. априла 1441. Законски споменици. син Лазар.500 коњаника. бр. које је раније деспот Стефан уступио управо Црнојевићима. наравно. Краљевство Словена. Са друге стране. 232. Зато је морао да бежи из Зете. Пошло му је за руком да придобије и синове Ђурђа Ђурашевића. 752 С. Венеција је одговорила негативно на његов захтев да му препусти Улцињ. Мавро Орбин је забележио да су деспота умало ухватили Црнојевићи. који је био ожењен Јеленом. Покушаји деспота Ђурађа да се измири са Стефаном Вукчићем нису успели. Законски споменици. већ је градио бродове како би заузео и приморске градове. ћерком Балше III. 239. Ћирковић. сместивши се у град Бар. Од Републике је успео да добије галије за превоз до Зете. М. Љ.су били супруга. поменуто казивање мљетског опата добија на значају. Турци расписали уцену за његову главу. М. Стојановић. Спас му је стигао од Дубровчана који су послали галију по њега. 251. На томе се босански војвода није зауставио. Ljubić. М. 248–251. Питање је. 113. везујући своју судбину за његову неизвесну будућност. најугледнији представници цркве и властеле. Својим активностима у Зети Ђурађ 748 S. Како би то остварио. како се види. Новаковић. Спремић. а изгледа да су у пролеће 1441. 74. Родослови и летописи. 74–75. Историја Црне Горе II–2. 119–120. била му је потребна дозвола Порте. С.749 У Зети га је дочекала сложена политичка ситуација. Деспот Ђурађ Бранковић. Деспот Ђурађ Бранковић.751 Пре одласка вратио је граду Будви извесне поседе. колико се то све могло спровести у измењеним условима. 46. у Зету је стигао крајем јула 1440. 241–244.748 Извори нам не дају могућност да кажемо ко је сачињавао одред коњаника који је био уз деспота. Спремић. Значајан је податак да је део властеле ипак исказао пуну верност према Ђурђу Бранковићу. Херцег Стефан ВукчићКосача и његово доба. 751 М. ситним уступцима привлачио је себи локалну властелу. Београд 1964. 749 116 .

754 М. С. Детљаније о овим питањима говорићемо у наредним поглављима. Decline and Fall of Byzantium. После двогодишпњег одолевања. 232–233. 758 Види: Н. 51–56. Таква судбина задесила је чак и зетског митрополита.753 Након преласка у Дубровник ипак нису престале деспотове активности везане за Зету. Динић. Свеукупне позиције деспота у наредним месецима су се додатно погоршале.756 На известан начин овај податак сведочи о безизлазном положају у којем се Ново Брдо нашло. бр. да би 8. те је овај 16. Ћирковић.755 Околности под којима је Ново Брдо заузето нису познате. 755 Љ. Зна се да су Дубровчани покушавали да убеде деспота да ослободи њихове грађане обавезе одбране града. Спремић. Notes et extraits II. Деспот Ђурађ Бранковић. поверио управу над Будвом.“757 Није познато о којим повластицама је била реч. Влаха прихватила се посредништва између свог госта и Црнојевића. Наиме. Родослови и летописи. пало под власт Османлијама. јуна 1441. Република св. 60. Закон о рудницима деспота Стефана Лазаревића. По свој прилици они су то одбијали. 757 N. Стојановић. 666. М. митрополит ће успети да се ослободи заточеништва и опет преузме власт у поменутом граду. бр. Чињеница је да је султан потврдио извесне привилегије „ Србима. Нама су делимично познати прописи који су уређивали живот у овом граду. Радојчић. грађанима Новог Брда и осталима. Деспот Ђурађ Бранковић. 384.754 Примећује се да деспот никако није могао да нађе заједнички језик са зетском властелом и да је улазио у отворене сукобе са њом. Динић. 254–255. најпре свезао његова два сина. Божић). М. 668. маја исте године наредио да се они ослепе. Летописи за овај догађај везују пропаст читаве Србије. За историју рударства II. 174–177. Родослови и летописи. Ново Брдо је 27. 756 М. Новобрдски законик деспота. 60. Очигледно пун неповерења. сем оних који се тичу рударства. М. 195 (И. они подразумевају 753 Љ. Стојановић. 233. Doukas.Бранковић се очигледно веома замерио султану. Након одласка деспота из Дубровника. За историју рударства II. 177. Тиме су се само умањивале његове шансе да задржи тамошње поседе. пошто им је било познато да је деспот тако већ намамио неке своје непоуздане поданике у Дубровник и тамо их бацио у тамницу. Спремић. деспот није прихватио предлог Стефанице Црнојевића да се измирење обави писаним путем. 251–252. 253–254. је мишљења да одредбе о градском праву које су сачуване у оквиру Новобрдског законика регулишу исту материју као и статути приморскиг градова. коме је Ђурађ након 1435. Историја Црне Горе II–2. Спремић. већ је тражио да неко из његове породице дође у Дубровник како би то лично обавили. априла 1441. Iorga. као и неки други градови. 117 .758 али је велико питање да ли се Муратов чин могао односити на то. Деспот Ђурађ Бранковић.

Заузео је подручје све до реке Мораче и придобио 759 760 М. Деспот Ђурађ Бранковић. 114–115.постојање градске управе. ступивши у краљеву службу.759 Потребно је напоменути да је на територији Угарске већ било српске властеле у служби краља Владислава. у таквим ситуацијама играла градска управа. Добро је познато да су Османлије само у таквим случајевима чиниле извесне уступке домаћем становништву. Презентовани податак могао би ићи у прилог претпоставци да се град предао султану. Статус им се није сигурно променио до новембра 1442. Кључну улогу је. наравно. Након што се сместио на своја добра у Угарској. На другој страни. да напусти Републику св. иако тада већ више од годину дана краљ и деспот нису били у непријатељству.војводу Јакшу и „ капетане или судије“Ђорђа. 118 . одакле је једино могао да поведе озбиљније акције против Османлија. изразио је преко посланства покорност краљу Владиславу и честитао му добијање круне. Прилике у каквима се град налазио након неколико тешких опсада могла је подстаћи заповеднике на одлуку да положе оружје. Влаха и врати се у Угарску. Извесно је да су на ово подручје доспели након пада Деспотовине 1439. која је уједно представљала и најзаначајнију властелу неког места. у близини Београда. С. Павла и Радислава. не може донети. Треба рећи да су у овом крају били деспотови градови Тур и Варшањ. Међутим. Коначан закључак се ипак. услед недостатка извора. Расположење деспота поправиле су вести о победи Јована Хуњадија над Турцима у лето 1441.760 Да ли је било сличних случајева не знамо. Турци су почели да притискају Дубровчане због боравка деспота Ђурђа у њиховом граду. Увиђајући да су домаћини у све непријатнијој позицији. Спремић. 260–262. Краљевство Словена. Из једног краљевог писма сазнајемо да су на подручју жупаније Спољни Солнок на Тиси живели Срби који су имали и своје вође . каква није позната у османлијским местима. М. он је одлучио крајем јула 1441. Остали су да живе на истом подручју. Стефан Вукчић је провалио у Горњу Зету. Током друге половине септембра 1441. Орбин. Поправљање позиција у Угарској није помагало деспоту у очувању преосталих зетских поседа. Ћирковић. Зборник МС за историју (1970) 79–82. они нису следили Ђурђа након што се разишао са новим краљем и напустио Угарску. заједно са Ђурђем Бранковићем. али нам овај пример још једном говори о свој сложености односа између српске властеле и деспота Ђурђа. Rasciani regales Владислава I Јагелонца.

док су њему остала два. Вероватно је тада заузврат предао босанском војводи као таоца свог сина Ивана. 197–198 (И. Начелно би се могло рећи да је Венеција била нешто склонија да готовим новцем придобија локалну властелу него даровањем имања. Божић). Херцег Стефан Вукчић-Косача. властела је гледала да извуче што већу корист за себе. Историја Црне Горе II–2. Тако је у Горњој Зети везао за себе војводе Калођурђа Ђурашевића. 198–199 (И. Спремић. Божић. Заједно са Стефаницом Црнојевићем већ марта 1442.762 Схватајући да деспотови поданици нису наклоњени Млечанима. 53. Деспотов војвода Дриваста. Венеција је након тога била решена да од војводе преузме и друге некадашње зетске крајеве Ђурђа Бранковића. И. преузели су Млечани сходно одлуци српског владара да их они узму под своју заштиту. Његову власт прихватила је тада и већина Паштровића. Paris 1902. Тешко је оценити у којој мери је босански војвода био дарежљив у односу на деспота и Млечане. али је Венеција успела да га одврати од те намере. Један од кључева његовог успеха лежао је у придобијању локалне властеле. попут Луштице и Будве. 84–86. И. 119 . Браћи је Стефаница препустио по један катун. 168–170.761 Као и раније. С. Неке деспотове поседе. М. Херцег Стефан Вукчић-Косача. 266. Историја Црне Горе II–2. Божић. Стефан Вукчић се припремио за нове акције. Iorga. приликом промена врховне власти на овом подручју. Њихова имања су плењена и дељена војводиним присталицама. Покушај да привуче Црнојевиће нуђењем годишње провизије од 100 дуката није јој успео. заједно са тврђавама Соко и Медун. Божић). 196–197 (И. Ћирковић. Дивко Зауловић. 59. Улога и организаицја ратничких дружина. тада је био спреман да град преда босанском господару. Учинили су то и Матагужи са саме скадарске границе.763 Чини се да је млетачка власт међу Паштровићима била толико неомиљена да се само чекао погодан моменат за њено збацивање. Зато је он јуна 1442. Извесно је да су му пришле и остале ратничке дружине. Спремић. 266. Ћирковић. Деспот Ђурађ Бранковић. Стефан Вукчић је запосео читаву Горњу Зету. М. Notes et extraits pour servir à l’ histoire des Croisades au XVe siècle III. уступивши му као награду пет катуна. Деспот Ђурађ Бранковић. Николу Љешевића и Вукца Николића који су под собом имали 700 кућа. 762 N. Надаље. запосео је Бар. упутио посланика Ђурђу Бранковићу како би добио 761 Историја Црне Горе II–2. 120–121. Паштровићи. Дотада промлетачки оријентисани војвода Радич Грубачевић морао је да избегне са својим малобројним присталицама. Старешину Хота Јунка придобио је даривањем три села. 763 С. Божић).Стефаницу Црнојевића за себе.

Заједно су са својим синовима примали плату од 900 перпера годишње. Ћирковић. Марка. Историја Црне Горе II–2. Notes et extraits III. Божић). Божић). 201 (И. августа договорени су услови предаје Дриваста Републици. Склопљеним споразумом Млечани су потврдили градске статуте и сагласили се да се повуку све њихове тужбе против појединих грађана. Сам Стефан Вукчић је јула 1442. Венеција је обећала да Дриваст евентуално једино може предати деспоту Ђурђу. 156–157. Историја Црне Горе II–2. Спремић.767 Уговором од 5. коме су зато Млечани обећали војводско звање у Забојани.768 Међу заслужнима за предају града налазио се и војвода Дивко Зауловић. Историја Црне Горе II–2. 768 S. 766 S. коју је до тада држао зетски митрополит. Спремић. 203 (И. Као старим приврженицима Венецији требало им је вратити и имовину. која су свакако онда припала Стефаници. пошто су тројица њих одбила сваку даљу сарадњу са Стефаницом Црнојевићем. а са друге. неколико села око Улциња и Бара и све изгубљене проније које је уживао у време деспота. Notes et extraits II. М. 764 N. Iorga. 269. 199 (И. епископски град Свач. претпостављајући да ће придобити за себе и Стефаницу. Деспот Ђурађ Бранковић. прогласили су за зетског војводу. Спремић. 90–91. напустио Зету. 200–201 (И. Ljubić. Историја Црне Горе II–2. Најзад. додуше. 268. М. 157–159. Божић). августа 1442. 389. Деспот Ђурађ Бранковић. што је пружило Млечанима прилику да остваре своје амбиције. и у тако тешким тренуцима заповедник града је показао верност према владару који је. Убрзо се догодио расцеп у породици Црнојевића. Одређене су и војне обавезе града према Републици. Било је то знатно мање од онога што су им раније нудили. 267. Iorga. Listine IX. Најистакнутијег међу њима. М. Зато им је босански војвода одузео раније уступљена имања. Имали су да се врате у град сви који су отишли за време деспотове владавине. те им је једино било преостало да приђу Венецији. 99.765 Прво им се предала Будва 1. 120 .766 Након тога и званично су тројица Црнојевића ступила у службу Републике св. колики је био утицај Стефанице.764 Дакле. Деспот Ђурађ Бранковић. 765 С. Божић). Херцег Стефан Вукчић-Косача. Тиме су на најбољи начин показали снагу својих тадашњих позиција са једне стране. Којчина. немајући снаге за дуже ратовање далеко од својих матичних области. тада реално могао само саветом да му помогне. Историја Црне Горе II–2. Ljubić. 59–63. 767 N.инструкције како да се понаша у новонасталим околностима. Божић). 201 (И. Listine IX.

Снаге Млечана увећаване су и надаље прилажењем других мањих ратничких дружина. које су живеле између Бара и Улциња. деспот није успео да одржи у покорности локалну властелу и ратничке дружине које су се 769 Историја Црне Горе II–2. Паштровићи. тврђава је очито могла пружити значајан отпор Венецији. обећани су им и нови поседи након заузимања Бара. 168. заузимањем барске тврђаве. Уз постојеће. Спремић. 269. придобијање Стефанице Црнојевића. Наредног месеца власт Републике признали су становници утврђене Ластве у Паштровићима. 771 S. Испоставиће се да је након ових догађаја српска средњовековна држава бесповратно изгубила излаз на море. Историја Црне Горе II–2.772 Без присуства својих трупа. Међу њима су били раније помињане војводе Калођурђ Ђурашевић. Ljubić. У сваком случају. М. 206–208 (И. Listine IX. Деспот Ђурађ Бранковић. Ljubić. Божић). 770 121 . јер је Стефаница страховао за судбину свог сина. до јануара 1443. 121–122. те је из тог разлога вероватно и награђен. Вукчићеви поседи били су након тога практично сведени на оно што је држао Стефаница Црнојевић. 204. 174–175.Пошто се то није могло одмах остварити. Политичке околности које су наступиле у самој Босни након доласка на престо новог краља Стефана Томаша новембра 1443. Радили су на томе од септембра 1442. Историја Црне Горе II–2. 204 (И. онемогућиће војводу Стефана да води било какву активнију политику у Зети. Спремић. Никола Љешевић и Вукац Николић. Деспот Ђурађ Бранковић. Историја Црне Горе II–2.769 Истакнуто је већ да је војвода Дивко упутио једно посланство деспоту. инсистирајући да се не нарушавају обећања дата његовој браћи. Деспот Ђурађ Бранковић. исплаћивано му је 25 дуката месечно. Кључни успех у борби против босанског војводе Венеција је постигла 4. М. Понуде нису уродиле плодом. али нам није познато какав је одговор добио. Божић). За њих је важно напоменути да су били римокатолици. Божић. Били су спремни да му на крају понуде део Зете на управу и годишњу провизију од 200 дуката. М. судећи по документима. јуна 1443. Њиховим путем пошле су и ратничке дружине Мркојевића и Градојевића. 772 S. тако да су се и по вероисповести одвајали од остатка заједнице којој су припадали. и тврђаве Соко и Медун. мада се у суштини држала доста пасивно јер јој није исплаћиван обећани новац. Спремић. 269. 164–165. кога је раније предао Стефану Вукчићу.770 Главни циљ Републике је и даље био. 203 (И. Божић). 269. Listine IX. 206 (И.771 Преостала ситна властела Горње Зете већином се потчинила Венецији. Божић). И.

Iorga. изгледа. повратио нека добра која је раније поседовао. Сам је. истиче да је деспот прикупио 25. Лако су зато мењали страну и. Евентуални успех похода омогућио би им враћање старих поседа и евентуално добијање нових. деспот му је поклонио неке своје дотадашње поседе.000. мада нема података на који начин је скупио назначени одред. Деспот Ђурађ Бранковић. потрошио огромне суме новца за прикупљање војске. 109. Спремић. На путу се деспоту придружио и војвода Петар Ковачевић из околине Сребрнице са отприлике 600 до 700 коњаника. На рат је позвао и папа Евгеније IV. његов мотив за учешће у овој експедицији је сасвим јасан.000 најамника. коњаника и пешака. Влаха и припадника других народа. Процењује се да се читава крсташка војска састојала од 25.774 Извори су сагласни да је Ђурађ Бранковић. 278. Спремић. Пољака. пошто он није имао своју државу одакле би могао регрутовати знатније снаге. Хришћанска војска продирала је на југ добро познатим цариградским друмом. чинили су најамници. A. Ј. 171. Iorga. 142–143.773 Како би успоставио што боље односе са Хуњадијем.000 Срба. Áldasy. Деспот Ђурађ Бранковић. 183. За историју рударства I. док је Срба било 8. М. Читава крсташка војска је крајем септембра или почетком октобра 1443. Унутрашње тешкоће онемогућиле су краља да пре јесени 1443. 774 L. један богати угарски заповедник дао новац . млетачки подаци говоре о 8.спремно приклањале ономе ко би им понудио више новца или поседа. Деспот Ђурађ Бранковић. М. 277–278. као један од главних организатора предстојеће акције. Нови Сад 1905. 107–109.775 Већину деспотових снага. Сатисфакцију је деспот Ђурађ успео да нађе на другој страни. Динић. Деспот Ђурађ Бранковић. Спремић. М. Laonic Chalcocondil. М. Делом их је сачињавала и властела која је напустила Србију након пада Смедерева. 124–145. 272–274. Таква атмосфера одговарала је деспоту који се ревносно укључио у припрему нових војних операција против Османлија. прешавши Дунав. Спремић. Magyarország. 276.000 Угара. стрелаца и коњаника. тако што му је на захтев краљиц. крене у поход. Expuneri Istorice.776 Како је и Сребрница била под Турцима. Свакако је један део трупа могао потицати са његових поседа у Угарској. 775 N. Notes et extraits III. по свој прилици. Западна Европа и балкански народи према Турцима у првој половини XV века. подстакле су ратно расположење у Угарској. чини се. ступила на тло Србије. Doukas. Decline and Fall of Byzantium. нису у већој мери осећали потребу да задрже верност одређеном господару. Thallόczy. Радонић. 42 122 . Сјајне победе Јована Хуњадија над Турцима током 1442. Notes et extraits III. 776 N. поразивши половином октобра једно мање турско одељење 773 М.

Стојановић. 1. бр.на Морави. Родослови и летописи. Ј. 673. Гл. М. Извесним вестима располажемо када је реч о збивањима у значајним рударским центрима. Турски хроничари главне заслуге за ове победе крсташа приписују деспоту који је. чиме је практично окончана „ Дуга војна“ након готово пет месеци. Елезовић. Стојановић. 171–172. 778 Љ. 1. Међутим. Деспот Ђурађ Бранковић. Thallόczy. 123 . N. захваљујући вези са управником Тесалије Турхан-бегом. Западна Европа. Родослови и летописи. 673. хришћани су 24. између Ниша и Пирота. Дешавања у Новом Брду на добар начин су рефлектовала 777 Љ. Турски споменици I.779 Одбио је потом краљ Владислав деспотову понуду да хришћанска војска презими у Србији.777 Сјединивши поново трупе. Ј. већ је била у Будиму. 234. A. Родослови и летописи. 780 М. св. Деспот Ђурађ Бранковић. тако да се она већ крајем јануара 1444. коју су спалили. Magyarország. Notes et extraits II. сигурно се током ових похода нашла у незгодној позицији. Спремић. Западна Европа. мада је деспот Ђурађ био против такве одлуке залажући се за наставак ратовања. Турски споменици I. треба нагласити да је вест о бици код Ниша у српским летописима спојена са каснијим избијањем крсташа на Златицу. М. Са друге стране. 281–283. да бисмо избегли даље постављање неутемељених хипотеза. наредио повлачење. 161– 162. 280–281. наводно. 234.780 Некадашња деспотова властела која је ступила у службу Османлија. бр. пошто се могла очекивати противакција султанових трупа. Áldasy. Феубрара 1444. 779 Љ. М. децембра код Софије и 2. Западна Европа. нису могли продрети даље од трга Златице. краљ Владислав је половином децембра 1443. на подручју између градова Бовна и Ниша. морали су бити обазриви. Спремић. Даљи њихов план био је продор у Тракију. 279. наневши тешке губитке снагама румелијског беглербега Касима. Спремић. на планини Куновици. Радонић. Стојановић. Података о њиховом држању у суштини немамо. 279–281. нарочито након враћања крсташа у Угарску. Спремић. нашла у Београду. Радонић. због снажне зиме и турског отпора. Гл. 674. Iorga. те смо зато само истакли општу ситуацију пред којом су били. Радонић. Ј. 1132–1134. Услед тешких услова за ратовање и недостатка хране. 1131–1134. 1348–1520. 170–171. крсташи су преко Пирота дошли до Софије. успео да изведе хришћанску војску из кланаца без губитака. бр. Победе хришћанске војске могле су их подстаћи да још једном промене страну како би евентуално обезбедили и надаље држање својих поседа. 404. новембра 1443. поразили војску беглербега Касима. Деспот Ђурађ Бранковић. Прву велику победу однео је Хуњади 3. L. 143. Елезовић. јануара 1444.778 Током повлачења. Београд 1940. 234. Деспот Ђурађ Бранковић. св.

124 .782 Изазваће то касније нове перипетије у борбама око Сребрнице. наравно. Тамо је крајем 1443.војне и политичке прилике које су владале током неколико месеци „ Дуге војне“. 1135–1136. Спремић. 283. Несређене прилике искористио је босански краљ Стефан Томаш (1443–1461) преотевши маја 1444. 279. или почетком 1444. Западна Европа. Ћирковић. у борбама у околини града од стране Даут-бега ситничког. Притешњен таквим развојем догађаја. 200–202. 675. 188. св. Деспот Ђурађ Бранковић. 287. Дигли су се на оружје и други противници Османлија на Балкану и у Анадолији. није значило да се договор могао постићи заобилажењем Угарске. браниоци нису имали веће шансе да одоле нападачу. 782 М. Велике победе крсташа изазвале су одушевљење на Западу и спремност да се рат настави. Гл. Радонић. М.783 Султан је био. М. 285–287. подигнут устанак против Турака. За историју рударства II. бр. Деспот Ђурађ Бранковић.784 То. Новобрдска војска је поражена фебруара 1444. Угарски краљ се априла 1444. С. Историја средњовековне босанске државе. Динић. Динић. док је Венеција почела да опрема флоту. услед повлачења крсташких јединица. који је био његов представник у граду. Турски споменици I . 173–178. 76. Деспот Ђурађ Бранковић. Спремић. М. Међутим. 234. За историју рударства I. Родослови и летописи. Из тог разлога деспот је прво радио на придобијању Јована Хуњадија за споразум са Османлијама. јула 1444. Expuneri Istorice. Наредних месеци деспот ће здушно радити на склапању мира како би задржао користи стечене ратом. Радонић. Мурат II је имао много разлога да понуди мировне преговоре.781 Привремено је деспот успео да загосподари Сребрницом захваљујући војводи Петру Ковачевићу. Спремић. 183– 198. 61–62. Елезовић. Предајући Хуњадију Вилагош повељом од 4. ћерка српског владара и Муратова жена. Ради одбране града устаници су тражили да им Дубровчани доставе барут. Ј. несигуран у исход могућег новог похода. То му је и пошло за руком. пошто му је предао један број својих поседа у Угарској. заклео да ће на лето поново покренути у акцију. чини се. 1. Chalcocondil. Ј. Спремић. није сасвим јасно да ли летописи говоре о једној или о две битке. Западна Европа. 783 М. деспот је истакао његове заслуге за то што је њему и 781 Љ. 784 L. Помињу се сукоби на Ситници и Рибарима. Стојановић. М. поменуту тврђаву од Османлија. Посредништво у разговорима је преузела Мара Бранковић. спреман да деспоту Ђурђу врати државу и ослепљене синове. 283–284. Тврђаву Сребрник и даље су држали Турци. Деспот Ђурађ Бранковић. Преговори су чини се морали бити вођени у највећој тајности у односу на краља Владислава.

202–204. Крајем јула 1444. 138–141. а уз то. Постигнут је договор о обнављању Деспотовине. М.785 По свој прилици у то време су у руке Јована Хуњадија по праву залога. Западна Европа. Радонић. 788 M. 293. argumentis criticis illustrata. Decline and Fall of Byzantium. 204–210. М. Радонић.787 Да би споразум постао пуноважан. 183. Спремић.786 Резултат деспотових напора било је посланство које су заједнички отпремили он. пошто је уговор о миру био пре свега дело деспота Ђурђа и Јована Хуњадија. incunabula et virtus Joannis Corvini de Hunyad. Деспот Ђурађ Бранковић. јуна 1444. 134–135. Деспот Ђурађ Бранковић. а обе стране су се обавезале да неће прелазити Дунав и нападати једна другу. Западна Европа. Genus. Деспот Ђурађ Бранковић. 211–217. султан се заклео над текстом уговора. године. септембра 1444. Спремић. Западна Европа. 128–130. На пут је већ тада пошла и хришћанска флота. Крстић. Решено је и да се ослободе сви заробљеници са обе стране. у састав српске државе поново је ушао и Крушевац. Нађбања. Budae 1844. 786 А. На крају је султан попустио и по том питању. али је спор настао по питању Голупца. Miscellanea (Мешовита грађа) XXXII (2011) 125. сасвим је сигурно да се краљ Владислав почетком августа обавезао да ће 1.сину Лазару повраћен већи део државе. Бесермењ и Ершмољо (Вршац). Дебрецин. 125 . М. услед општег ратног расположења. Немети. 288. 148– 153. прешли и деспотови поседи Мункач. оно је кренуло у Једрене на преговоре. 71–75. Представници деспота били су митрополит Атанасије и канцелар Богдан. Примивши посланике у свечану аудијенцију 12. Орбин. 291–292. regni Huingariae gubernatoris . Маја 1444.788 Без обзира на то како се тумачи споразум из Сегедина. 117. За ратну опцију се на крају определио и Јован Хуњади.789 Тако се деспот Ђурађ нашао у тешкој позицији пошто је Хуњадију предао велики број својих угарских поседа. Сатмар. 789 М. док су у Србији још увек биле турске 785 G. Спремић. било је потребно убедити и краља Владислава да га потврди. Ј. Fejér. 289–290. Деспот Ђурађ Бранковић. Са тим није ишло нимало лако. Обавезе деспота поново су имале да се састојале од плаћања годишњег харача и слања помоћних трупа османском владару. Уговор је имао требало да важи десет година. краљ и Хуњади. Краљевство Словена. Није међутим јасно каква је била улога краља у свему томе. што је укључивало и деспотове ослепљене синове. Ј. Спремић. коме је краљ ставио у излед добијање Бугарске. Ј. Документи о угарским поседима деспота Ђурђа датим у залог Јовану Хуњадију 1444. ратификација је обављена пред турским изасланицима. прећи са војском Дунав код Оршаве. 787 Doukas. Радонић.

Стојановић. вероватно је да је деспот посебно наградио заслужнију властелу која га је верно следила током година изгнанства. Начелно се може претпоставити да је и она. углавном нису познати одраније. 792 Љ. Островицу. 795 Љ. Expuneri Istorice. Тешко. пак. Област Бранковића. 32. И. 1136. Повеље и писма I–2. те и то може бити разлог зашто нам властелини из периода након 1444. Вреди још назначити да је 30-их година XV века са историјске позорнице нестао један број изузетно утицајних и моћних властелина. што је значило да су тамо остале турске посаде и чиновници. 791 Љ. који је. Михаиловић. 21. Деспоту су враћени и његови ослепљени синови. Родослови и летописи. Динић. Зеленград. Спремић. 1. деспоту нису били враћени Крушевац.795 затражила потврду старих права и поседа. Жрнов. августа. Турски споменици I . Laonic Chalcocondil. 234.793 Такође. да је био тако предусретљив према онима који су га практично изневерили ступивши након 1439.790 Убрзо су Турци кренули са предајом тврђава. Елезовић. Спремић. Одлучио се зато на сепаратни договор са Османлијама. 1136. попут Дубровчана. 1134. Јаничареве успомене. 793 О. о чему ћемо на другом месту говорити. бр. судећи према једном турском дефтеру. Деспот Ђурађ Бранковић. Сребреник. према српским летописима. Опет. Проблем за деспота Ђурђа био је што су му неке крајеве које му је признао султан оспоравали суседи и над њима 1444. Стојановић. 107. 377–378. 299. Деспот Ђурађ Бранковић. Спремић. 677. Сребрница је била у поседу босанског краља Томаша. 296– 297. 677. св. у Смедереву нашао већ 22. 234.791 Међу враћеним градовима извори наводе Ново Брдо. Гл. Козник. 189. св. није повратио власт. Лесковац. 676. Елезовић. по коме му је требало да буде враћена држава са двадесет четири града. М. Родослови и летописи. био у добрим односима са 790 Љ. М. Радонић. Ерен. Деспот Ђурађ Бранковић. 175–176. 794 М. 1. 126 .посаде. Зиројевић. који је постигао половином августа 1444. Ј. Турски споменици I . за шта није сасвим јасно како може бити повезано са овим уговором. као и нека места северно од Саве и Дунава. свог шурака и брата великог везира Халил-паше. у службу Османлија и добивши од њих тимаре. К. Стојановић. 1134. М. Копријан. Голубац. 216. Топлице и Дубочице у време прве владавине Мехмеда II. Козник. Родослови и летописи. Западна Европа. Гл. 294. Прокупље и Лесковац. Стојановић. тако да се деспот. бр. Крушевац. док је султан платио откуп за Махмуда челебију. Попис области Крушевца. област Бранковића остала је у посебном статусу према Порти. пак.792 Треба ипак напоменути да. 234. 296–297. Прокупље.794 Мора се нагласити да немамо информације о томе како је текло обнављање старих права и привилегија када је реч о властели. бр.

могао се склонити на млетачку територију. Ћирковић. 88– 89. Временом ће се показати да ни ступање Стефанице у службу Млечана није само привремено. С. Краљевство Словена. Зетске војводе под деспотима. Херцег Стефан Вукчић-Косача. 300–301. коначно успели да придобију Стефаницу Црнојевића. Listine IX. Номинало.797 Управни центар деспотове власти постала је Подгорица. 301. Деспот Ђурађ Бранковић. Деспот Ђурађ Бранковић. М. 800 М. 189. Ljubić. 802 М. дакле.802 Размимоилажење њега и Хуњадија постало је све очигледније. по коме је војвода вратио српском владару Горњу Зету.798 Млечани су се понели сасвим друкчије. бр. 235. Деспот Ђурађ Бранковић. 798 И. заједно са градом Медуном. 302–304. очекивало се да он заједно са Републиком св.799 Текст уговора. Катастрофалан пораз који су хришћанске снаге доживеле 10.краљем Владиславом. Спремић. 678. такође краљевим противником. 799 S. С. Орбин. на негативан начин приказује деспотову улогу у вези са походом на Варну. одбивши након обнове државе нове позиве да се прикључи акцији младог краља Владислава и Јована Хуњадија. 299–300. усмерена пре свега против амбиција босанског војводе. Марка буде део нове коалиције управљене против Османлија. 801 Љ. Родослови и летописи. Београд 1979. Значило је то и да су његова добра у 796 М. као један од криваца за пораз означен је и деспот Ђурађ.796 Много боље односе изградио је са војводом Стефаном Вукчићем. Спремић. ранијем господару зетског војводе. Немирно Поморје XV века. Радонић. 797 127 . Деспот Ђурађ Бранковић. који се задовољио добијањем гаранција личне безбедности и судске власти над поданицима. тада се још чинило да је млетачко запоседање Ђурђевих поседа привремена мера. они су марта 1444. Западна Европа. сам Стефаница се окренуо тада Венецији и због тога што деспот још увек није обновио своју државу. Ћирковић. Спремић. Херцег Стефан Вукчић-Косача. Наиме. 79–80. Са последњим су се обавезали да не склапају мир док му не врати сина Ивана. Ј. пре обнове Деспотовине. Уколико би Стефаница био протеран. М. Склопили су октобра 1444. Уз то. Деспот Ђурађ Бранковић. у: исти. Поред тога. Божић. Спремић. 220–233.800 Опет. 188–189. јер није учествовао у борби. не одбацује могућност потчињавања Стефанице Црнојевића српском деспоту. М. уговор о пријатељству. Стојановић. 304. одбијајући да врате оно што су заузели након одласка Ђурђа Бранковића из Зете. Спремић.801 ипак ће умногоме утицати на положај српске Деспотовине и њене властеле. 118–119. Обавезали су се исто тако да га миром не предају Турцима или војводи Стефану. новембра 1444. Истакли смо већ да српски владар није учествовао у припреми новог похода против Турака 1444.

деспот је покушао да поврати од Млечана и своје раније зетске поседе. Учврстивши се поново на власти.803 Није то могло бити повољно ни за српску властелу на том подручју. турског напада. 213–214. С. рачунајући да ће након тога лакше доћи до договора и са Ђурђем Бранковићем. Спремић. посебно од времена када је Хуњади јуна 1446. 219–220. у пролеће 1445. Ћирковић. 307. Млечани. Међу њима су се истицала двојица војвода. су одбили захтеве његовог посланика да му врате зазузета места правдајући се различитим изговорима. 804 128 . те ће кроз неколико година доћи до рата између деспота и Венеције.Угарској угрожена. intendebat semper esse bonus servitor nostri dominii. уверио их је да то не чине.. Практично. 221: „ in colloquiis habitis de factis huius civitatis comes Stefanus. 225–229. У случају. док пребацивање у Угарску више није било тако реална опција. 312. quod faciant inter dominii se quidquid velint. Ljubić. пак. Listine IX. изабран за губернатора краљевства. она се само могла ослањати на поседе у Србији. истовремено решавајући и питање његове женидбе. Деспот Ђурађ Бранковић. Овај пример указује да је и поверљива деспотова властела ступала у врло блиске контакте са представницима супарничких држава. којима није било до рата. постигла споразум са војводом Стефаном Вукчићем. ма шта се дешавало између дужда и деспота. кћер морејског деспота Томе Палеолога. августа 1445. он увек остати верни слуга Републике. 805 Isto. Младу су 803 М. није нам познато. Деспотов изасланик. Међутим. 89–90. Венеција је затим 23. S.805 Какви су били мотиви оваквог иступања кнеза Стефана. Када је реч о невести. inter cetera per interpretem dixit. quod fuerat bene visus et humane tractatus a serenissimo domino duce adeo. избор је пао на Јелену. Нови турски успеси доцније ће још више онемогућити Србији да у политичким односима лавира између Угарске и Османског царства. Деспот Ђурађ Бранковић. Пошто се тих година није ратовало. Тада се догодила једна необична ситуација. извесни кнез Стефан.804 Одлучили су се због тога на слање свог посланства. треба то нагластити. Назначио је да ће. Херцег Стефан Вукчић-Косача. Није јасно да ли је враћао можда неку ранију услугу Млечанима или им се оваквим иступањем препоручивао. unus dicotrum oratorum. 806 Isto..“. 217. деспот је имао прилику и да озваничи свог наследника на престолу. Спремић. М. Ради довођења снахе деспот је послао угледну српску властелу. спас су могли потражити једино у потчињавању султану.806 Неспоразуми нису ипак решени мирним путем. брата византијског цара Јована VIII. пошто ће он преузети на себе да заступа њихове ставове.

бр. Женидба деспота Лазара. 809 Љ. A.преузели у Кларенци. Сфранцес. године. као и оставе Томе Кантакузина. Сфранцес. већ је постао и очев савладар. Спремић. сватови су кренули ка Смедереву. мада немамо података да ли је тада одржан и сабор за који је било повода. Веселиновић. Деспоти. као и у 807 N. Thallόczy. о чијем смештају су се Дубровчани посебно побринули. Могло се очекивати да су се присутни тада заклели и на верност новом владару. 419–421. Стојановић. бр. Веселиновић. Notes et extraits II. Станчић. 811 А. неки други летопис доносе датум 27. Након седам дана боравка у Дубровнику. Родослови и летописи. Спремић. Деспот Ђурађ Бранковић.811 Када је реч о српским изворима је ситуација сасвим другачија. 235. Хроника. Iorga. Г. пр. међу којима је било шест војвода са њиховим пратњама. Б. Срђем стигли су младожењини сватови. М. Тако се Лазар јавља са деспотском титулом у обе сачуване повеље из периода о коме говоримо. Áldasy. у град под Св. децембра. први пут помиње са том титулом. Пуцић. 191–192. Отуда не треба да изненађује чињеница да у угарским изворима тог периода ниједном није забележен као деспот. 810 L. 192. Г. Деспоти. Манојла и Радича. А. Споменици сръбски. Хроника.808 Други важан чин који се одиграо том приликом било је крунисање младог Лазара за деспота од стране изасланика цара Јована VIII Георгија Филантропина. 679. Савладарски однос оца и сина потрајаће пуних десет година. М. 235. М. Стојановић. Држава српских деспота. како је то био случај када је деспот Стефан означио Ђурђа Бранковића за престолонаследника. Веселиновић. Ферјанчић. октобра 1446. 86. током којих је ипак било јасно да деспот Ђурађ доноси све важне одлуке. Глас СКА 156 (1933) 148–155. У међувремену. Пад Византијског царства. 159–164.807 Свадба је. Ћоровић. Деспот Ђурађ Бранковић.810 док се чак и у дубровачким изворима тек априла 1456. В. Свакако да је невеста управо изабрана ради добијања поменуте титуле. 320. Од децембра 1446. 315–319. Родослови и летописи. био је подизање деспотових депозита у Дубровнику. Б. 129 . Истовремено. А.809 Нема сумње да се поводом свих поменутих церемонија окупио велики број властеле. 415–416. не само што је Лазар озваничен као наследник престола. 122–123. 102. II. Задатак двојице од њих. 86–87. према подацима неких српских летописа. из које су отпловили за Дубровник где су стигли 28. 122–123. 808 Љ. Magyarország. 679. Држава српских деспота. Држава српских деспота. Београд 2011. 197–199. децембар. они су и њему дуговали верност. Ферјанчић. прослављена 18. 85. М.

Последица ове победе је била да су у састав Деспотовине опет ушле Сребрница и читава област уз Дрину до Вишеграда. 91–92. бр. Љ. 817 М. 814 Љ. С.813 Једино у повељи издатој грачаничком митрополиту Венедикту 6. 315. међутим. да је и новонастално стање било краткотрајно. Стари српски хрисовуљи. Записи и натписи I. измиривши се раније са војводом Стефаном Вукчићем. Спремић. 29. Стојановић. у четири од шест ових извора деспот Лазар се јавља уз своју браћу. бр. пошто је Томаш већ почетком 1449. 299. септембра 1456. Стари српски хрисовуљи. Анастасијевић. Стојановић. 816 Љ. али нам се чини да су изнете чињенице заиста индикативне. Љ. Када је реч о односима са босанксим краљем. било је то питање богате Сребрнице. Деспот Ђурађ Бранковић.814 Изгледа као да је однос два деспота постао у пуној мери савладарски тек последње године живота Ђурђа Бранковића. Тој групи извора би се могао прикључити и онај који сведочи да је наредио писање једне књиге. Д. 307. Ћирковић. Стојановић. 813 Љ. Деспот Ђурађ је мирне односе са Османлијама настојао да искористи за решавање извесних територијалних спорова са суседима. бр. Питање власти над овим местом било је 812 Љ. Спремић. Ћирковић. 93.816 Савезник деспота у овом рату био је Стефан Вукчић. Најпре је априла 1445. 334. Услед пословичног недостатка извора коначан закључак се не може донети.два записа и натписа. 815 С. Деспот Ђурађ Бранковић. али ју је пре јесени 1446. 90. 15. 289–290.817 Показало се. те да се не могу лако занемарити. Записи и натписи I. који се у међувремену окренуо против краља. Записи и натписи IV.815 До рата је дошло крајем лета 1448. 6143. М. Стојановић. опет загосподарио богатим рудником. деспот успео да је врати под своју власт. свог зета. 683. Поклапало би се то са временом када су Дубровчани почели да означавају и Лазара као деспота. краљ Томаш поново заузео. 90. Историја средњовековне босанске државе. тако да се ту не уочавају некакви његови владарски атрибути. 235–236. 280–281. Стојановић. Такво решење показаће се неодрживим на дужи рок. Сукоб је тада решен компромисом по коме су се деспот и краљ договорили да деле приход од сребрничке царине. Наводи се да је тај акт издат по њиховој заједничкој наредби. Наиме. 5–6. бр. 5–6. и том приликом је брат Ђурђеве жене Тома Кантакузин однео победу над снагама краља Томаша. Стојановић. бр 285. 291. Историја средњовековне босанске државе. Родослови и летописи.812 Значајне су међутим разлике које се у вези са тим поменима могу уочити. 130 . иступа као равноправан са својим оцем. бр 285. Српски архив Лавре.

прекинуо је непријатељства према околини Котора.818 Приметно је да су обе стране биле готово подједнаких снага. Ђурађ Бранковић се одлучио на рат. док се деспот ипак више држао Турака. док су се Грубачевићи са становницима Ластве склонили у Котор. Деспот Ђурађ Бранковић. Уопштено узев. 71–72. 819 131 . 124. настојећи да за себе извуче што већу корист.изнесено и пред угарски Сабор. Божић). како ће то показати и доцнија дешавања око Сребрнице. И. 215 (И. Када је приспео 4. Деспот Ђурађ Бранковић. Чини се као да су након 1444. Посаветовавши се са Црнојевићима и осталом властелом. углавном не успевајући да задају снажнији ударац противнику. 79. када је она лакше успевала да изађе на крај са претензијима из Босне. Спремић. Ковачевићи су свакако били активни. Потестат Бара Ђакомо Долфин је у тако деликатном 818 М. Деспот Ђурађ Бранковић. Треба рећи да нам недостају подаци о томе како се држала локална властела током ових борби око Сребрнице. М. али то није важило за Будву и Бар.820 Када се војска приближила Котору. Почетком јуна 1448. Божић). јула 1448. Stjepčević. Начелно говорећи. војвода Алтоман је стигао у Доњу Зету. 215 (И. иако су били под уговором са Венецијом. Јасно схвативши да му Млечани неће сами вратити градове у Приморју. Kotor i Grbalj. Спремић. 348–349.819 Придружили су му се и Црнојевићи. За историју рударства I. I. војни потенцијали Деспотовине били мањи него раније. Зато се одлучила на преговоре са оба противника. устанак су дигли грбаљски сељаци пришавши одмах војводи. под Бар. краљ Томаш је настојао да се одржи у Сребрници уз помоћ папе и Угара. М. 330– 331. Историја Црне Горе II–2. Божић. Очито је да су Млечани са закашњењем 30. док је околина Котора спаљена. 215–216 (И. 269. Током лета и јесени 1448. 820 S. Спремић. Били су спремни да деспоту препусте Будву. 330. Ljubić. Listine IX. Которски кнез обавештен је од Алтомана да ће бити поседнута само стара деспотова места. Љешевиће и околне солане. Божић). Бар и Дриваст.821 Позиција Венеције била је посебно тешка јер је у то време њене поседе напао и Скендербег. пришла му је и већина Паштровића. Богдашиће. уз надокнаду трошкова које су имали око њиховог преузимања и чувања. Динић. одлучили да Стефаници доделе годишњу провизију у износу од 500 перпера.000 ратника. а по другима 12. деспотове војне снаге биле су ангажоване и у Зети. 821 Историја Црне Горе II–2. Војводине трупе запоселе су затим Луштицу. вероватно је да се локална властела понашала зависно од тренутног односа снага. маја 1448. М. Историја Црне Горе II–2. Паштровићи. са снагама које су бројале по једним извештајима седам.

Заробљен је. М. 331–332. те је она половином јула доживела тежак пораз. Деспот Ђурађ Бранковић. тада и сам Алтоман. Победа је осоколила Републику која више није била спремна на крупније уступке деспоту. Iorga. Све је то. деспот се одлучио на слање нове војне експедиције у Зету. према венецијанском хроничару.824 Суштински. 824 N. Опет. Notes et extraits III. а одатле у Падову. Околина Котора поново је била опустошена. 216–218 (И. Божић). по Стефану Мању. ако је тачна прича колики је утицај на исход битке имало поменуто лажно писмо. Пришли су Млечанима тада и поједини Паштровићи. М. које је говорило о његовим везама са Млечанима. спасао сакривши се у једном гају. Других последица по Млечане ипак није било. далеко веће искушење за деспота Ђурђа проистицало је из односа Угарске и Османског царства. планирао нови поход против Турака. те је стање у Зети остало непромењено. како видимо. али га то није одвратило од зацртаног плана. 227–228 . Наводно је Долфин подметнуо Алтоману и фалсификовано писмо упућено Стефаници Црнојевићу. Деспот Ђурађ Бранковић. Тачност тог податка не може се проверити.822 Добар део локалног живља и ситне властеле. Спремић. (И.моменту успео да привуче на своју страну ратничку дружину Мркојевића која је бројала 130 кућа. Даривао их је. 228. Пребацивши се преко Дунава на српску територију. грбаљски сељаци су молили деспота да се не мири са Венецијом. Зетске војводе. Изгледа да је постојало и извесно подозрење између војводе Алтомана и Стефанице Црнојевића. замолио је деспота да 822 N.000 коњаника и 1. Овога пута узалудна су била његова настојања да добије значајнију подршку од европских дворова. који је прабачен у Венецију. Спремић. Божић. Војне акције у Зети деспот ће обновити кроз четири године. И. са 500 дуката провизије и ослободио нека њихова имања плаћања намета. Iorga. 220–221 (И. 4. Неуморни Јован Хуњади је за 1448. Предводио ју је овога пута војвода Логосит. Божић). где му је један калуђер доносио храну. 132 . 333–334: Историја Црне Горе II–2. Деспот Ђурађ Бранковић. Нападу су се прикључили и Црнојевићи. није био наклоњен Млечанима. Бројала је. 190.000 Мађара. по писању истог извора. Notes et extraits III. Божић). Стефаница Црнојевић се. Спремић. 219. 823 Историја Црне Горе II–2. али су они поново вештом тактиком и придобијањем ратничких дружина однели превагу на бојишту.823 У јесен 1448. пак. изазвало раздор у српској војсци у одлучном тренутку. М. Историја Црне Горе II–2. између осталог. 332.

М. Краљевство Словена. Chalcocondil. Стојановић. Стојећи чврсто на позицији да не жели да наруши мир са Османлијама. Уколико би пронашли Хуњадија. Краљевство Словена. Судећи по прописаној казни. Михаиловић. Спремић. Свакако обавештен о томе. Ј. те „ да му указују добру вољу као њему самом“. Подсећао је да су његове процене пре битке на Варни биле тачне. јер нема сумње да је он и њеним поседима нанео огромне штете. 342. L. Поједини извори се. Краљевство Словена. Expuneri Istorice. Важну улогу на обе стране играла је артиљерија. 208–209. 122. 337–339. 114–115. 827 М. године. једини бележи да је деспот пустио слободно Хуњадија да се креће Србијом. деспот је остао при ставу да ће се држати неутрално. 826 Љ. 236. према Орбину. Decline and Fall of Byzantium. иначе Дубровчанин. те да је сакупљена мала војска. Управници покрајина су наредили свом живљу да сваког Угра кога пронађу приведу њима. Битка је отпочела 17. наневши тако још један тежак пораз Хуњадију. обавестио управнике својих земаља да не смеју пропустити ниједног Угра пре него што испитају ко је. Ј. Орбин. Орбин. К. Превагу су у жестокој борби на крају однеле Османлије. Наглашавао је да су извршене недовољне припреме.827 Ови нам подаци указују да је заиста и сама властела била заинтересована за хватање угарског губернатора. иначе ће бити кажњени смртном казном. не задржавају само на томе. Деспот Ђурађ Бранковић. Орбин. октобра и трајала читава три дана . 121. Сачувано је више верзија о бекству и 825 L. међутим. 209–215. Са бројнијом турском војском крсташи су се срели на месту славне битке из 1389. М. М. имали су га довести пред њега. М.826 Након битке. Јаничареве успомене. већ тврде да је деспот обавестио султана о походу који се припрема против њега. Кроз Србију је бежао и вођа крсташа Јован Хуњади. деспот је решио да га зароби јер је нанео огромну материјалну штету његовој земљи. 256–258. 339–341. 185. Chalcocondil. 254–255. Expuneri Istorice. Зато је.825 Без обзира на неуспешне преговоре. Радонић. Западна Европа. 121–122. Деспот Ђурађ Бранковић. 114. понашајући се према њој као да је непријатељска. Родослови и летописи. Хуњади је крајем септембра наставио кретање ка југу преко територије Ђурђа Бранковића. 133 . Преговоре је у име деспота водио његов челник Паскоје Соркочевић. Спремић. Радонић. Западна Европа. Михаиловић. бр. Јаничареве успомене. Спремић. поражени Угри разбежали су се на све стране. Исто тако вероватно је да султан није ни најмање благонаклоно гледао на чињеницу да је поход изведен преко српске територије. К. Опсежне мере на крају су уродиле плодом. 686. свако ко би се оглушио о наређење практично је сматран за издајника. Деспот Ђурађ Бранковић. док припаднике других народа није требало да задржавају. М.му се прикључи са својом коњицом. Doukas.

губернатор је најстаријем од њих обећао велике поклоне. према Халкокондилу. Деспот Ђурађ Бранковић. 115.831 Тешко је оценити колико се поверења може поклонити овој причи.830 Везе између централне власти и најзначајније властеле су. Краљевство Словена. преузима практично Халкокондилову причу као и Бонфини. али је велико питање да ли је њена моћ била у ово време била толика да је могла угрозити легитимног владара који је већ више од две деценије био на престолу. Јаничареве успомене.828 Сажетији приказ Константина Михаиловића доноси одређене врло значајне конкретне чињенице. јер је логично претпоставити да се читава епизода Хуњадијевог бекства одиграла током неколико дана. сва ова казивања имају легендарни призвук који појачава потпуно одсуство било каквих географских података. Загорје Стефана Белмужевића – Куда је Јанко бежао са Косова. Орбин. Остала браћа су ипак знала о ком бегунцу је реч. који је губернатора и довео деспоту у Смедерево. 342–343. Поуздано знамо да су уследили преговори 828 L. 218. 123. А. М. 373 (коментар С. о чему ће касније још бити речи. једна породица га је ухватила и везала. Преузевши угледног таоца. 216–218. Покушао је и тада. уколико га одведе до Београда. Нашавши се у тешкој позицији. 829 К. Expuneri Istorice. Лома. Михаиловић. Како је примећено. 344. Доцнији догађаји ће показати да је у Смедереву постојала проугарска струја. Читав подухват је ипак откривен. још увек добро функционисале.829 Анализом ове вести утврђено је да Загорје треба идентификовати као данашњу ваљевску Подгорину. Зборник Историјског музеја Србије 23 (1986) 13–17. Орбин.хватању Хуњадија. преузео је причу грчког историчара. Уочавамо и начин координације између врховне власти и обичног живља. где су се у средњем веку налазиле жупе Горња и Доња Обна. М. пошто су се посвађали. Код њега је забележено да је Хуњади ухваћен у области Загорја где је управник био Стефан Белмужевић. Деспот Ђурађ Бранковић. 134 . Губернатор угарског краљевства држан је у Смедереву под стражом. Expuneri Istorice. 830 А. те је један од њих. Chalcocondil. Загорје Стефана Белмужевића. сковавши са градском посадом заверу против деспота. истичући међу посадом „ капетана куле“. 122–123. 18–19. М. М. поменути управник послао га је деспоту. Спремић. Chalcocondil. 831 L. Према Халкокондиловој верзији. Како смо већ приметили. која се одвијала преко управника „ власти“. да побегне. Спремић. Ћирковића). Краљевство Словена. није услед губернаторових потеза постојало неко проугарско расположење којим би могао да се окористи да би се домогао Београда. благо и земљу. Лома. пријавио ствар градском заповеднику. дакле.

не рачунајући оно што му је дао пре склапања мира са султаном из 1444. Орбин. пустио је крајем 1448. Спремић. те да српског владара помаже против свих непријатеља. губернатора на слободу. испословао је одлуку да се заплене његова добра у Угарској.деспота са угарским сталежима о ослобађању угледног заробљеника. Спремић. Тек када је и то учињено. посебно они који су тамо били у служби деспота или имали сопствене поседе.833 Таквим развојем догађаја изгледа није био задовољан султан. Краљевство Словена. Као њихов резултат начињен је споразум по коме се Хуњади обавезао да се забораве непријатељства између његове и деспотове породице. Ђурађ Бранковић је затражио да му се као талац преда Ладислав. 834 К. 835 М. Јаничареве успомене. На све те одредбе положио је своју заклетву. што га је онда водило ка сукобу са губернатором. имао је да врати Ђурђу све поседе у Угарској које му је одузео. ћерке Улриха Цељског. Михаиловић. М. добио од папе булу којом су он и угарски барони разрешени заклетви које су положили поводом смедеревског уговора. Деспот Ђурађ Бранковић. 348–349. који би. 344–345.000 дуката на име штете коју је починила његова војска пролазећи кроз Србију. губернатор је најпре априла 1450. очито да деспот не жели да квари своје односе са Османлијама. изузев ако се сукоби са Угарском. наводно. Вероватно да је било предвиђено и да део новчане надокнаде буде дат властели чијим имањима је Хуњадијева војска нанела штете. Било је. Након што је пропао покушај српског владара из маја 1449. 123–124. 336. која се након њега могла надати и свом повољнијем положају у Угарској. са друге стране. Дужан је такође био да плати 100. Планирајући да настави акције против Османлија. најстарији син Јована Хуњадија. Почео је да плени његова добра и протерује чиновнике са њих још пре папине 832 М.832 Ради сигурности да ће се договорено испоштовати. 115. Деспот Ђурађ Бранковић. Надаље.834 Постигнути споразум је свакако био повољан и за српску властелу.835 Означивши затим на сабору деспота као издајника. да посредује у закључивању угарско-турског примирја. Сва обезбеђења у вези са уговором деспота и Хуњадија нису била довољна. и оне које је држао по уговору о веридби свог сина Ладислава и деспотове унуке Јелисавете. његови односи са Угарском су се погоршали. 833 135 . опсео Смедерево да је знао да се Хуњади тамо налази.

837 Начелно можемо претпоставити да нису боље прошли ни поседи српске властеле у Угарској која је остала верна деспоту. према истом аутору. Мехмед Освајач и његово доба. А. Стање између Хуњадија и деспота било је толико затегнуто да се очекивао и рат. Спремић. 148–150. 236. 61–62. Áldasy. као и Ђурђеви српски чиновници. заклетву над текстом споразума. 837 136 . Његово посланство је на Порти изразило саучешће поводом смрти Мурата II и предавши поклоне. Крстић. 159–162. Молбу је султан одмах услишио. A. Сатмар. Ф.000 836 М. 350. 839 Љ.разрешнице. 134–135.000 флорина. Бабингер. М. 687–688. Они. 190–191. 124. М. 63. Дука истиче да Мехмед II није искрено желео мир. Деспот Ђурађ Бранковић. бојећи се да деспот против њега не покрене Угре. Ђурађ је потврдио давање у залог губернатору поседа Мункач. 125–126. Немет. Тензије су ипак попустиле. 361–362. затражило обнову мировног уговора. Обновио је тако мировне уговоре са владарима хришћанских држава. Породица Хуњади је иначе најкасније од септембра 1445. држала у залог поменута места. Спремић. 350–351. Expuneri Istorice.841 Међутим. те су обе стране положиле маја 1451. 129. Деспот Ђурађ Бранковић. послао му је назад ћерку Мару. власт је преузео његов деветнаестогодишњи син Мехмед II. Decline and Fall of Byzantium. Орбин. Нађбања.840 Међу онима који су пожурили да утврде мир са султаном био је и деспот Ђурађ. имао да важи до краја живота Ђурђа и његовог сина Лазара. Thallόczy. Мехмед Освајач. Decline and Fall of Byzantium. Деспот Ђурађ Бранковић. фебруара 1451. 840 Ф. 219.836 Споразумом између деспота и Хуњадија из маја 1450. Поред тога. 124. Doukas. М. Стојановић. Magyarország. због дуга од 155. Берег. већ је хтео да купи мало времена. вративши Ђурђу Бранковићу једно погранично подручје ради њеног издржавања. уз обавезу плаћања харача од 15. 841 L. 838 M.Спремић. Chalcocondil. Краљевство Словена.842 Константин Михаиловић прецизира да је реч о областима Топлице и Дубочице. М.839 У почетку ништа није указивало да ће нови султан водити другачију политику од свог оца. Београд 2010. Дебрецина. 350. L. 842 Doukas. Бесерман и Дада. За кратко време је наводно запленио све деспотове поседе у Угарској. Орбин. Испратио ју је уз богате дарове. Спремић. Уговор је. 190–191. Бабингер. Документи о угарским поседима деспота Ђурђа. Родослови и летописи. После смрти султана Мурата II 4. јер су обе стране увиђалe да би корист од њиховог сукоба могле имати једино Османлије. спас су вероватно нашли у преласку у Деспотовину. Краљевство Словена.838 Значајнији догађај тих година за деспота Ђурђа била је промена на османском престолу. Деспот Ђурађ Бранковић.

нису били уверени у искреност Мехмедових намера. То се може ставити под сумњу посебно ако се узме у обзир да су они били предвиђени за Марино издржавање. Михаиловић. Попис области. 378. Љ. Старији међу властелом су вероватно добро памтили како је Мурат II крајем 30-их година XV века напао деспота. 689. И. наводно. јер је само она могла бити у тако директном контакту са деспотом.845 Под „ Рашанима“ који су били противни овом споразуму треба подразумевати истакнуту властелу. такође нам није познат њихов статус. уз Топлицу и Дубочицу. 843 К. проистиче да су они били свесни да султан само купује време. И. у околини Ђурђа Бранковића је изгледа тада преовладавала проугарска струја услед страха од Османлија. Ерен. јер је он раније износио 50. који ће се показати као реалан. у кога очито више није имао поверења. Поводом тога Ђурађ им је одговарао да тако мора да чини док не буде краља у Угарској. Јаничареве успомене.златника годишње и слања у време рата одреда од 1.846 Када је реч о хришћанским тимарницима из повраћене области. бр. Поједини од њих су. 362. оно што им је деспот саопштио у одговору било је последица његових лоших односа са Хуњадијем. Немамо иначе података да ли је са повратком Топлице и Дубочице властела поново задобила поседе које је тамо некада уживала. Попис области. 115–116.844 Важно је напоменути да деспотови поданици. Родослови и летописи. М. Сматрао је да ће тек са избором краља у Угарској губернатор изгубити свој утицај и моћи да се организује озбиљнија акција против Османлија. 116. а можда чак и нека друга подручја.500 коњаника. Дакле. Зиројевић. али да би свакако након тога и Србија дошла на ред. Спремић. Уколико прихватимо Михаиловићево писање. 378. 846 О. Надаље треба имати у виду да су се поменути крајеви свега пар година задржали у саставу деспотове државе. 137 . по коме је Мара и била послата у султанов харем.843 Подаци из једног турског дефтера чак указују на могућност да је. 845 К. 236. Деспот Ђурађ Бранковић. када су Турци поново почели да управљају овим областима. Стојановић. иако је имао уговор са њим. Из одговора деспота може се закључити да су они били за заједничку акцију са Угарском. пошто је свакако то била једина држава која је имала снаге да помогне Србији. Зиројевић. Опет.000 дуката 844 О. како је и Дука истакао. наводи се такође враћање Топлице. Бојали су се да он тиме жели да их завара да би заратио против неког другог. Јаничареве успомене. Михаиловић. наглашава да је Константин свакако направио грешку када је у питању висина трибута. Ерен. враћена и крушевачка област.

Везе на османском двору су му сигурно помогле овом приликом. Сланкамен. Деспот Ђурађ Бранковић. Љубав и пријатељство требало је да остану међу њима и ако се не ороде. закључено је да престане свака мржња између две породице. Овом приликом је предвиђено да поседи деспота и његове деце – Мункач. Крстић. Ердошмољо и Вилагош такође је требало да припадну породици Хуњади. 369–370. Николе. у време празника Св. која је већ држао губернатор. августа 1451. Земун. али није поштована. да склопи мир са босанским краљем Томашом. постојала је и раније. Сасвим је извесно да су и многи који су ту за деспота вршили службе изгубили положаје. 149–157. 849 G. incunabula. Таква одредба. Бечеј. Ћирковић). Бечкерек. Уколико се не би остварила планирана удаја Јелисавете. Спремић. Fejér. Најпре. у Смедереву. деспот је предао Хуњадију велики број поседа. као што је поменуто. о чему је издата повеља 7. Genus. Добро се позиционирајући на Порти. Коначано. и места Купиново. склопио је мир и са Јованом Хуњадијем. Од времена закључења споразума деспот се обавезао да за чиновнике и кастелане на својим поседима у краљевини има постављати само Угре. Истини за вољу.849 Гледано из угла српске властеле. посредовањем угарских барона. овога пута Матији Хуњадију. Дебрецин и Бесермењ. деспот Ђурађ је покушао да реши и нека стара отворена питања. остану у његовом поседу. Венчање се имало обавити 1453. Најважаније одредбе за нас су оне које су се односиле на деспотова добра у Угарској.добили назад своје старе тимаре. Документи о угарским поседима деспота Ђурђа. Историја српског народа II. Спремић. Нађбања. 328 (С. постигнути споразум није био нимало повољан. од којих су неки лежали близу границе са Србијом и због тога могли послужити за склањање властеле у кризним ситуацијама. М.847 али то нужно не мора бити доказ да су исте поседе уживали и под деспотом. 848 138 . 364–365. Немети. потребно је назначити да ни касније то није 847 Исто. Сатмар. пошто је већ једна од наредних одредби предвиђала да Ђурађ и на својим преосталим поседима мора за вршење функција ангажовати искључиво Угре. Превиђао је и да се Ђурђева унука Јелисавета обећа за жену. 395–396. који му је тим поводом предао Сребрницу заједно са њеном тврђавом Сребрником. Деспот Ђурађ Бранковић. 129 М. Споразум је предвиђао најпре да се прекину непријатељства између деспота и Хуњадија. А. Митровица.848 Само месец дана касније. Успео је јула 1451.

а његов заменик Брајислав. Није му желео тада помоћи ни султан. Венеција је поново одбила његове захтеве.851 Проблема је ипак било пуно за Републику на том подручју. После неуспеха из 1448.доследно спровођено. босанским или арбанашким господарима.850 Стога у закључцима на том пољу ваља бити обазрив. Током 1450. Magyarország. Notes et extraits III. схватили су да морају привући себи Стефаницу Црнојевића и коначно га одвојити од деспота. који је практично заступао њихове интересе на Порти. деспот је поново имао времена да се посвети ситуацији у Зети. Listine IX. завршили су се неуспешно.852 Међутим. 220–222 (И. Чинили су то и због деспота. његови напори да дипломатским путем поврати пре свега приморске градове. Истакнуто је и да ће се заложити за ослобађање његовг сина Ивана. Ljubić. у знак признања њене врховне власти. њихов тадашњи непријатељ. Спремић. Да би је угушили. Венеција се обавезала да ће га унети у уговоре ако буде склапала мир са деспотом. Чини се. заточеног код херцега Стефана Вукчића. Историја српског народа II. пак. Услове је овога пута Републици постављао он. Thallόczy. ипак. Постигнут је договор да Стефаница буде постављен за врховног војводу Горње Зете са платом од 500 дуката годишње. 224 (И. Историја Црне Горе II–2. 173–174. са којима је херцег. На себе је. 852 N. био у добрим односима. Остало је још да сам Стефаница ратификује споразум својим печатом и заклетвом. јер знамо да је 1453. Áldasy. изгледа да су се браћа Ђурашин и Којчин супротставили постављењу Стефанице за врховног војводу са великом 850 L. Историја Црне Горе II–2. М. давати и два сокола. Првима није одговарало приближавање Стефанице Млечанима. 851 S. посебно у околини Котора где је и даље трајала побуна сељака. 324 (С. Деспот Ђурађ Бранковић. док их је она јула 1451. Ћирковић). Мања провизија обећана је и Стефановом канцелару Радославу. кастелан Вилагоша био извесни Влатко. 139 . док су његова браћа и властела имала и даље да уживају раније добијене плате и привилегије. 321. Божић). како не би прекршио свој мировни уговор са Млечанима. A. тај чин су одложили уплитање Дубровчана и сукоби међу Црнојевићима. Iorga. 344–345. готово све прихватила. Божић). 352–353. Након окончања сложених преговора са Јованом Хуњадијем. примио обавезу да годишње ратује два месеца о свом трошку за Републику. којој ће. да је статус српске властеле у Угарској био све комликованији. Када је реч о породици Црнојевића. 268–269.

са поменутим Власима и нешто својих војника 853 Историја Црне Горе II–2. јер се очекивао напад деспотове војске. Превагу у сукобу је однео Стефаница. Приходи од царине у Котору требало је да припадну такође само њему. да ојача свој утицај и постане кључни фактор на зетском подручју. признавши Стефаници све оно што је отео браћи или што ће им преотети у будућности. Као прва обавеза му је пак наметнуто да покори Грбљане и омогући Которанима и у будућности несметано уживање свих поседа. Почетком фебруара 1452. чини се да је себи наметнуо у то доба готово немогућ задатак – да обнови своју власт над свим крајевима које је раније држао у Зети. јако бројној на подручју његовог деловања. Из тог разлога није им тешко падало да у Горњој Зети оставе велику самосталност свом новом војводи. више и не срећу у историјским изворима. чиме су они бачени у засенак. Са новонасталим околностима сложио се и млетачки Сенат крајем 1451. 140 . Млечани су ипак успели да извуку извесне користи за себе. Божић). Њихови крајеви су из тог разлога били поштеђени његовог удара. Зато је затражио да се наоружа 1000 Влаха из которске околине са којима ће водити ратне операције. одузевши већи део поседа својој браћи. Војску је оставио сину Ђурђу да чува прилазе његовој територији. Стефаница је очито успео да се наметне ситној локалној властели.провизијом. која се након 1451. Заокупљен другим бригама. Такав развој догађај није више одговарао ни Стефаници Црнојевићу. Вероватно му је било познато и да су војводе Ђурђа Бранковића биле у контакту са грбаљским устаницима. Вешти Стефаница Црнојевић искористио је слабост. Стефаница је сишао у приморје да прими од которског кнеза војводску палицу и заставу. тако и деспота. За свега неколико дана фебруара 1452. Богдашића и Љешевића на преговоре са Млечанима. како Венеције. 224–225 (И.853 Описани догађаји показаће се кључним за губитак деспотове власти у Зети. могу контролисати своја приморска места са њиховим дистриктима. Пре самог напада успео је да приволи ситну властелу из Луштице. који ће наредних година показати да је више од пуког локалног властелина. Неоспорно је да му је то омогућило да у потпуности потисне своју браћу и организује неку врсту централне власти. деспот није могао да правовремено реагује. добро увидевши да једино уз подршку неког снажног властелина попут Стефанице. Поред тога. што им је било и најважније.

Помоћ је Стефаници стигла из Котора. Notes et extraits III. S. највероватније у јесен 1453. Listine IX. херцег га је ослободио и послао у Венецију. Пјешивици и Лужани. 451–454. Ljubić.000 људи. несумњиво. 74–75. процена Стефанице да је ова војска бројала 25. Zagreb 1891. Угушивањем грбаљске побуне умирили су се и Паштровићи. Деспот Ђурађ Бранковић. Listine IX. Претерана је. Известан успех Алтоман је остварио преотевши Стефаници тврђаву Жабљак. М. иако је располагао појачањима 854 Исто. Паштровићи. Стварну власт је ту остваривао Стефаница. 855 S.попалио је грбаљска села. Убрзо су власт Венеције признали Бјелопавлићи. 379. Ljubić. М. И. Спремић. Спремић. међу којима је било Турака и ратника из Горње Зете. Угроженим се због тога осећао Стефаница. Вође побуне похватао је на превару. који је зазузео читаву Горњу Зету све до реке Мораче. I. Највећа награда за зетског војводу била је коначно враћање његовог сина Ивана.855 Претрпљени пораз као да није превише обесхрабрио деспота који је послао нову војску у Зету. 227 (И. 273. Попалиле су ове трупе наводно 570 од 590 кућа. М. успео је да на прилазима Доњој Зети разбије Алтоманову војску. Kotor i Grbalj. 380–381. 450–451. те је тражио да му се из Котора пошаље тридесет ратника ради одбране тврђаве Соко. да поврати изгубљена места. N. Ljubić. наневши јој велике губитке. Нешто касније и становници Ластве су добили назад своје поседе. колико је било потчињено зетском војводи. 422. Божић). за шта је тражио артиљерију. N. Listine X. 857 S. 151. Iorga. Захваљујући њој. Издао је.856 Иницијатива је након тога прешла у руке Стефанице. Listine IX. те су се Грубачевићи вратили кућама. 141 . Историја Црне Горе II–2. Ljubić. 228 (И. Ljubić. ни после Томиног пораза деспот није сасвим одустао од покушаја да нешто учини у Зети. доживела страховит пораз. Деспот Ђурађ Бранковић. 151. Спремић. 436–437. S. док је за Републику она била више симболична. Историја Црне Горе II–2. Војвода Милош. 226–227. Трупе је овога пута предводио његов шурак Тома Кантакузин. 123–124. Stjepčević. Попут претходне.000 бораца по прорачуну Стефанице Црнојевића. и она је 14. 21–22. Крајем октобра 1452.857 Међутим. 273.854 Убрзо након пропасти грбаљске побуне стигла је деспотова војска са око 12. Планирао је исто тако да нападне Жабљак. Божић. Венецијански Сенат му то ипак није одобрио услед тадашње замршене политичке ситуације. Божић). Предводник ових снага био је војвода Алтоман. Listine o odnošajih između Južnog Slavenstva i Mletačke Republike X. Малоншићи. Умало је заробљен и сам Тома Кантакузин. Деспот Ђурађ Бранковић. септембра 1452. Notes et extraits III. Iorga. 381. 856 S. Милошу. наредбу војводи Медуна.

Спремић.из Србије. Према сведочењу Константина Михаиловића који је учествовао у тој акцији. Читаву операцију брижљиво је припремао. Његови поседи сведени су у овој области на тврђаву Медун.500 коњаника био је војвода Јакша Брежичић. како би контролисао поморски саобраћај и могао наметнути блокаду византијској престоници. 859 142 . до 1444. Градио је од априла до августа 1452. уопштено говорећи. 860 К. Ф. У међувремену је нови султан Мехмед II показао да ће бити још одлучнији од свог оца у политици према хришћанским државама. Свему реченом може се додати и да је Јакша Брежичић можда идентичан са истоименим војводом који је заповедао једном 858 S. Опсада је почела почетком априла 1453. Од градова је запосео Подгорицу. Пошто је доживео пораз. потпуни крах деспотове власти у Зети. Пуно ефекта није дало ни царево пристајање на унију са римокатоличком црквом. а вероватно и Жабљак. Као да је на југу Деспотовине.859 Помоћне трупе султану морао је послати и деспот Ђурађ. практично. док је Стефаница у победоносном налету загосподарио свим крајевима око река Зете и Мораче. 151. Ljubić. затворио се у Медуну. Бабингер.858 Био је то. за шта му је неопрезно дао повода сам цар Константин XI.860 Знамо да је Михаиловић потицао из Островице код Новог Брда где је. како смо већ раније писали. и да је од њега зависило. 396–398. М. цар је на све стране молио за помоћ. Схвативши у каквој се опасности налази. Деспот Ђурађ Бранковић. Додао је ипак да је допринос српског одреда био незнатан. Слично расположење показало се и доцније. али одзив је био слаб. у периоду од 1439. Константинопољ никад не би био освојен. Јаничареве успомене. која ни сама није успела дуго да се одржи. Када су српски војници схватили да у ствари иду како би помогли опсаду Цариграда. наводно. Listine X. 68–80. Михаиловић. Мехмед Освајач. Решио је да најпре освоји Константинопољ. 21–23. године. на најужем делу Босфора утврђење Румели Хисар. султан је захтевао помоћне трупе од деспота да би. рањених и заробљених. било најснажнији страх од успостављања турске власти. Божић). 229 (И. Имао је доста мртвих. 117–118. Том приликом заповедник одреда од 1. када је Мехмед II опседао Ново Брдо. пружан снажан отпор Османлијама. Историја Црне Горе II–2. заратио против господара Караманије. хтели су да се врате. својим нападом није постигао никакав успех. али су од неких људи опоменути да то не чине јер би иначе били уништени.

Ферјанчић. Стојановић. поменимо да су учешће у опсади узели и стручни рудари из Новог Брда. Јасно је било да ће се Мехмед II окренути ка Угарској. Спремић. 691. бр. 378.868 Међу њима било је угледних личности попут Димитрија Леонтариса и Јерининог брата Ђорђа Кантакузина. И. 198–201. 866 Doukas. Ферјанчић. Дука још напомиње да је деспотово посланство откупило 100 калуђерица. Мехмед Освајач. 236–237.000 златника. М. 865 Љ. Ћирковић. Rasciani regales.864 Поједини летописи забележили су да је био нарушен мир између деспота и султана. Деспот Ђурађ Бранковић. што су му српски посланици и донели. Деспот Ђурађ Бранковић. Османлијама је пошло за руком да 29. мада не знамо да ли им је доделио неке поседе. а на путу до ње му је стајала Деспотовина. истиче да је султан тражио плаћање трибута у износу од 12. који ће ускоро Мехмед II претворити у своју престоницу. 404.865 Деспот је августа 1453. Decline and Fall of Byzantium. 236–237. није најбоље примљено.Голупца. 403–404. 242.а у знак захвалности они су се потом преселили у Србију. запоседну Цариград. 867 О. није то учињено на неки дужи рок. Какав год да је био резултат преговора у Једрену у лето 1453. султан је по свој прилици поново дошао у посед крајева које је 1451. Бабингер. 868 Doukas. Спремић. додаје вести Критовула о истом питању. Детаљније ћемо ово питање размотрити у одељку о страној властели у Деспотовини. Било је вести да је тражио од деспота да му преда нека места. године. Деспот Ђурађ Бранковић. није познат резултат ове мисије. 869 Б. Причало се да припрема акције против најважнијих градова на Дунаву . Смедерева и Београда. 863 Љ.863 Султанов успех имао је готово непосредних последица по Србију. скори напад Османлија на Србију био је неизбежан.групом Срба насељеном у Угарској након 1439. Такође су Ђурађ и Ирина даровали новац и многим византијским племићима да се и они откупе. 862 143 . упутио посланство султану које.866 Крајем септембра или почетком октобра 1453. 80–81. Попис области. Б.862 После низа жестоких борби у којима се смењивала ратна срећа.867 Зато се чини вероватним да је то био један од услова за обнављање мира. ЗРВИ 26 (1987) 198. Ф. Спремић. 81–87. Decline and Fall of Byzantium. 864 М. Ерен. али ако је и дошло до обнове мира. Родослови и летописи. маја 1453. Стојановић. вратио деспоту. 691. Сви напори да се то дипломатским путем 861 С. 241–242.861 Коначно. 403. чини се. бр. Због опречних података извора. М. Родослови и летописи. Византинци у Србији прве половине XV века. Византинци у Србији.869 Извесно је да се деспот побринуо за њихово издржавање. Зиројевић.

Додавали су да располажу са две војске. Из излагања нашег извора примећује се да је наводно властела имала више борбеног духа од самог деспота. Спремић. Деспот Ђурађ Бранковић. 242. а да он треба да им доведе помоћ. пак. наводно. Судећи по споменутом одељку . Прешли су. деспот одговорио да им не може то обезбедити јер краљ Ладислав V није у Угарској. пошто се он већ пребацио у Угарску. уосталом. макар преко склапања угарско-турског мира. кренуо у напад не сачекавши његов повратак. већ Лазаревом сину Стефану. како би се то можда могло закључити. Михаиловић. Даљи опис догађаја. Decline and Fall of Byzantium. јер је Мехмед II јула 1454. Опасност је. 419. нудио му је наводно да влада очевом облашћу и Софијом. султан је затражио да му деспот Ђурађ преда земљу која. ко је све улазио у њихов састав. М. 120. по Дукином писању. прешао у Угарску. Није сасвим јасно. Обе су. 417–418. она је опет показала велику спремност за борбу. 872 К. показује да су одбили његову препоруку да се потчине султану. била таква да је заиста изискивала учешће властеле и других људи са војним обавезама из читаве државе. тако да им је боље да се покоре. Изасланик Мехмеда II није затекао деспота у Србији. Doukas. На то им је. подвлачећи нелегалност његовог положаја. Спремић. 871 144 . Наиме. Деспот Ђурађ Бранковић.избегне. обзиром да су поменуте војске биле на Ситници и у Дубочици. штавише. нису уродили плодом. дакле. Јаничареве успомене. Потребно је ипак указати да вести Михаиловића нису сасвим тачне.870 Према Дуки. Тамо је заиста свим силама настојао да покрене рат. биле на југу земље. деспот је заиста крајем јула 1454. Константин Михаиловић истиче да су се „ Рашани“ обратили Ђурђу Бранковићу са планом шта би требало чинити поводом туског напада.871 Надовезујући се практично на своју ранију причу о српско-турском примирју из 1451.872 Анализирајући одељак који се односи на 1451. појаснили смо да под Рашанима треба подразумевати најистакнутију деспотову властелу. али Михаиловић не каже да су организоване само од једног дела деспотових поданика. Наглашавли су да желе да се боре како им Турци не би пред очима заробљавали жене и децу. не жалећи новац. Придобио је за своју ствар чак и 870 М. не припада њему. и његови племићи у Угарску са читавим својим домаћинствима. а да ће их он касније ослободити. Под условом да пристане. одакле је храбрио становништво и обећавао да ће довести помоћ. Задржавање султановог посланика од стране деспотових људи није помогло.

али је део трупа оставио под Крушевцем. 125. јер тешко да је најамника било довољно да се бране сви градови. Контраудар деспот је извео уз помоћ Јована Хуњадија. 420–421. Thallόczy.873 Податак о преласку властеле у Угарску може са једне стране говорити и о њеном ангажовању у придобијању угарских кругова за рат. Најзначије је ипак било да је приволео Јована Хуњадија на борбу. 420–421. Из тог разлога. Заповедник Крушевца Фериз-бег ухваћен је са 18 својих помоћника. који је са око 20. султан је запосео тешко приструпачну Островицу. Prilozi za sbirku. да се није баш превише наде полагало у могућност да се Деспотовина одбрани. док се за Есе-бега Авранезовића није знало да ли је успео побећи или је пострадао. августа. М. Хуњади је ударио са главнином снага и нанео тежак пораз Османлијама. 186–187. раније поменути податак Дуке о одласку племића у Угарску може се односити само на најистакнутију властелу. Сјединивши се да Ђурђевим четама. 189–190. Decline and Fall of Byzantium. изгледа под командом Томе Кантакузина. обзиром како је саопштен. Áldasy. Град је тукла тешка артиљерија која је срушила спољни зид тврђаве. у готово свим крајевима Србије одвијале су се жестоке борбе. 243. Спремић. Краљевство Словена. Сребрничког војводу Брајана деспот је писмено известио 873 L. мислећи да је то читава војска. познатог заповедника чешких најамника који су били у краљевој служби.000 коњаника 29. да је одбрана земље била добро организована. Magyarország. Орбин. пре свега око утврђених места. Сазнавши да Хуњади прилази Београду са војском. Doukas. Decline and Fall of Byzantium. 145 . Деспот Ђурађ Бранковић. 152–155. A. Doukas. Áldasy. Када се битка развила. М. 243. 874 L. Rački. Почетком јула 1454. A. Стигао је у Софију пре 25. Док је деспот радио на придобијању угарских великаша. Thallόczy. султан је дигао опсаду и кренуо да се повлачи ка југу. M.Јована Јискру. пошто је привремено запосео средишње делове Деспотовине. септембра 1454. Деспот Ђурађ Бранковић. наставио је усиљеним маршом и преко Рудишта и Жабара почетком октобра стигао до Крушевца. Изненађени Турци бацили су се на претходницу. прешао Дунав код Београда и ушао у Србију.874 Рекло би се. а са друге.000 коњаника. с обзиром на ове податке. У њој је свакако властела морала узети учешћа. Magyarország. Престоницу је бранило 6. а опсео је и Смедерево. Спремић. F. санџак-бег Исаковић је посечен.

Magyarország. М. 190. M. 12–17. Даље је Хуњади наставио сам. који доиста није био усмерен ка Новом Брду. Деспот Ђурађ Бранковић. Д. 63–64. Родослови и летописи.877 Међутим. Димитријевић. 698. 122. бр 697. Одатле се вратио назад и тријумфално ушао у Београд. Орбин. Краљевство Словена. 146 . бр. 879 С. Спремић. М Динић. Ђорђевић. Војвода Никола Скобаљић. на југу Деспотовине одиграле су се две тешке битке.875 Увиђамо. Храброст Скобаљићевих људи у овој бици истицали су и Турци.о овој победи. септембра 1454. Спремић. Родослови и летописи. Áldasy. Трајковић. Ј. Áldasy. Трајковић. Орбин. Димитријевић. Трајковић. близу Новог Брда. чије је освајање био главни циљ турских напада на југу Деспотовине. 23–25. 238. Љ. С. да је постојала кореспонденција између деспота и његових истакнутих службеника и у време рата. 187–189. Битка код Трепање се одиграла у време или тек након Хуњадијевог продора. Д. Борба са Турцима. новембра 1454. 125–126. Краљевство Словена. Thallόczy. За историју рударства II. 119. 121. Magyarország.878 Дужност ових деспотових трупа била је очито да штите Ново Брдо. Михаиловић. Борба са Турцима под Скобаљићем. Деспот Ђурађ Бранковић. M. 132–139. Војвода Никола Скобаљић. бр 696. За историју рударства II. A. 421–422. 878 Љ. Thallόczy. поклонивши деспоту робље.879 мада то није на иоле дужи рок зауставило напредовање Османлија. али остаје питање да ли је деспот покушао да помогне Николи Скобаљићу. Најпре је Никола Скобаљић са војском из Дубочице потукао Турке код Бање. Заједно су стигли све до планине Куновице код Ниша. 121. 15. К. Никола Скобаљић. Никола Скобаљић. Михаиловић. 88– 89. Након сјајне победе Хуњади је наставио напредовање. Д. М. 17–22. Стојановић. 238. Стојановић. Трупе скупљене у Дубочици и на Ситници су свој задатак обавиле. Говорило се да би Мехмед II био поражен да су се састале обе српске војске. тешко да је могао занемарити 875 L. Јаничареве успомене. онда је наводно са читавом својом силом стигао султан и 16. 24. 125–131. 90–91. 876 L. Ђорђевић. Сигурно је да су султану била добро позната богатства рудника који су се налазили у околини овог града. 62–64. Супротно ономе што је наводно мислио. Димитријевић. Динић. С. 237. Стојановић. године. дакле још једном. 88–90. 877 Љ. Јаничареве успомене. деспот је успео да покрене Угре на акцију. К. поразио трупе из Дубочице крај планине Трепање. Борба са Турцима. A. Заповедник Никола Скобаљић је заробљен и заједно са својим стрицем набијен на колац. Никола Скобаљић. 126. Подсетимо да је управо то било оно што су „ Рашани“ тражили од свог владара. Родослови и летописи. Без обзира на то што свакако није сам могао одлучивати куда ће се кретати Хуњадијеве трупе.876 Истовремено. стигао до Видина и спалио га. током кога му се са војском придружио и деспотов зет Улрих II Цељски. истиче да је Трепања поток код Новог Брда. Ј. М.

Елезовић. Родослови и летописи. Спремић. За историју рударства II. опсео румелијски беглербег и затражио од бранилаца да се предају. такође је обратио пажњу на тај важан детаљ. М. Све иницијативе нису донеле никакав резултат. бр. Ускоро је под град дошао и султан са огромном војском и артиљеријом. Деспот Ђурађ Бранковић. На то му је по Ашик-паши Задеу одговорио заповедник града. Покушај деспота да искористи победу код Крушевца за склапање мира са Мехмедом II није успео. Трајковић. Стојановић. Објашњење ваља потражити у чињеници да је други турски удар уследио накнадно. Елезовић. 429–430. напад Мехмеда II је могао бити изненадни одговoр на победе Хуњадија и Скобаљића. Наређено је да сви становници морају да изађу кроз једну капију.дешавања на југу земље. M. након битке код Трепање. османлијску војску је предводио сам султан. предао надмоћнијем противнику. M. јуна 1455. 64–65. нема података о неким новим султановим акцијама из 1454. који је забележио да се град предао под условом да ће становници остати на својим имањима и да неће бити одвођења жена и деце. Деспот Ђурађ Бранковић. 883 Љ. Град је најпре априла 1455. остављајући сву покретну 880 Д. Спремић. 238. ГСНД I–1 (1925) 162. Значило би то и да Ђурађ Бранковић није једноставно жртвовао ове снаге које нису послушале његов савет да се предају. 882 Гл.883 Очевидац овог догађаја био је Константин Михаиловић. Спремић. Уосталом. По писању Михаиловића. након Скобаљићевог успеха код Бање. 240–241.881 Циљ новог османског похода започетог у пролеће 1455. Турски споменици у Скопљу. Деспот Ђурађ Бранковић. који се раније повукао у Софију. Услед јаке артиљеријске ватре. Међутим. на који деспот једноставно није стигао да одреагује. султан је погазио дату реч. 430. Динић. 162. M. Понудио је браниоцима да предају град. Спасу су се он и његова властела могли надати једино ако се организује нека шира коалиција против Турака. и да му плаћају дажбине као свом владару. свакако војвода. 90. те да је деспот у потпуности могао рачунати на оданост тамошње властеле. Никола Скобаљић. L. 700. Гл. Expuneri Istorice. био је заузимање Новог Брда. да није по његовој вери да се гази заклетва положена господару. а да заузврат сачувају живот и иметак. Chalcocondil. након четрдесет дана опсаде град се 1. претходно покоривши неке друге тврђаве.882 Тиме се још једном показало да Ново Брдо није ни најмање склоно Османлијама. Турски споменици у Скопљу. Изгледало би да није постојала у овом случају добра комуникација између Ђурђа Бранковића и његове властеле. 424–428. 881 147 .880 Посматран из тог угла.

Родослови и летописи. јуна. XXVII–XXVIII. Opširni katastarski popis iz 1455. 887 H. Гл. 885 148 . М. E. Турски споменици у Скопљу. Šabanović. 298–299 (М. Озбиљније хришћанске акције против Османлија није било ни на видику. 888 К. прекинута је територијална веза 884 К. Услед пада Новог Брда није се могла одржати ни Област Бранковића. Oblast Brankovića. хришћани спахије углавном нису располагали значајним поседима. Сам султан је стајао крај излаза. Sarajevo 1964. 162. 126. Деспот Ђурађ Бранковић. 121. Крајем лета 1455. Данак који је морао плаћати био је тек нешто мањи од оног раније. Како би очувао остатак државе. Деспот Ђурађ Бранковић. М. 520–523. године. Београд 2001.887 Тиме је султан практично запосео читаву јужну половину српске државе. Рас. Спремић. H. те на старије мушкарце и жене. Мацура. 238. Осталом живљу је допустио да се врати у град и уживају своје поседе. Спремић. Најистакнутији становници су затим побијени. деспотови изасланици су испословали склапање мира.Ishakovića. Hadžić. а Призрен дванаест дана касније. Скопље и Тетово.885 што указује да углавном међу њима није било властеле. Kovačević. A. Никшиће. по цену да се деспот одрекне онога што је султан заузео. Током истог налета заузети су Трепча. бр. Османски феудализам. Јаничареве успомене. Елезовић. Михаиловић. ур. Приштина и Липљан.имовину у кућама. деспоту је преостало да покуша да се споразуме са Мехмедом II. Hadžibegić. године. Звечан.886 Месец дана пре Области Бранковића пописано је и крајиште Иса-бега Исхаковића које је обухватало вилајете Јелеч. М. у: Насеља и становништво Области Бранковића 1455. 122. Zbirni katastarski popis iz 1455. било је ту крајева који су улазили у Област Бранковића. 433.884 Судбина која је снашла најзнаменитије Новобрђане свакако је била казна за њихово одлучно држање током опсаде. Krajište Isa Bega. godine. раздвајујући живаљ на младиће и девојке. Тако је Мехмед II показао неповерење према крупној властели и истакнутим грађанима. Спремић). Ходидјед. док је 700 жена разделио својим војницима.888 Освајањима султана из 1455. Спремић. дајемо само овај дефтер као пример. Орбин. Сјеницу. која је у српској држави спадала у ред најмоћније. М. godine. Дакле. Историја српског народа II. Мацура. Јаничареве успомене. Како показују и турски дефтери. Одабрних 320 младића узео је за своје јаничаре и послао их у Анадолију. Краљевство Словена. 433. тада је био мишљења да је мир закључен почетком 1456. Преостала му је област северно од Крушевца и Западне Мораве. Деспот Ђурађ Бранковић. Бихор у Загорју. M. Призренац је заузет 9. M. Стојановић. 700. Михаиловић. 459–460. 886 Љ. XVIII. вероватно сматрајући да се на њих не може ослонити пошто су му се већ тако дуго опирали.

Спремић. 890 149 . био достојанственик деспота у Приштини. Венедикт је овим актом добио извесну компензацију за приходе које је уживао од митрополијских поседа. можемо само наслутити. већ им је само омогућавала пристојно издржавање.889 Слабљење деспота покушала је да искористи и део властеле. Ljubić. Не треба заборавити да је изгубљено подручје где су лежали и баштински поседи породице Бранковића. Деспот Ђурађ Бранковић.891 Да ли је војвода Петар Ковачевић променио страну управо 1455. напао је Сребрницу маја 1455. Као локални властелин гледао је. али је поражен и изгубио живот од војводе Дмитра Радојевића. Љ. није нам познато. Из једне повеље нам је познато нам да су деспоти Ђурађ и Лазар грачаничком митрополиту Венедикту који је изубио своју епархију. Наглашава се да је ово имао право да држи до краја живота. Они су били сведени на тврђаву Медун. Стари српски хрисовуљи.890 Реална је претпоставка да је Ковачевић на ову акцију био подстакнут од босанског краља Томаша. бр. Како се сналазила преживела властела из заузетих области Деспотовине. При повлачењу паралела треба свакако бити обазрив. да се окористи деспотовим невољама. након 1453. Божић). или раније. Познато је да Ђурђа Големовића који је 1448. Историја Црне Горе II–2. године. Биле потчињене. кога смо раније помињали као Ђурђевог властелина на подручју источне Босне. јер су тамо живелe породице које су њима и пре 1427. чак и у случају да поврати своју митрополију. коју је почетком 1456. али нам се чини логичним да је и најистакнутија властела са изгубљеног подручја такође могла добити извесну надокнаду за изгубљене поседе. јер није на време добио одговор которског кнеза коме је исти град понудио за 200 дуката. Војвода Петар Ковачевић. 892 Љ. Ђорђа у Враћевшници и села која су јој припадала. 5–6. 231 (И. чини се. затичемо у Смедереву на 889 S. Каснија догађања око Сребрнице говоре да је краљ Томаш био веома дарежљив према локалној властели како би се домогао Сребрнице. Отуда још један разлог за њихову осетљивост. Listine X. 238. 151. Стојановић. а која није остала да живи под турском влашћу.892 Практично. Стојановић. војвода Милош предао Турцима у име свог владара. 699. Разуме се. она није могла одговарати величини њихових старих имања. 891 M.између дела Зете под српском влашћу и преосталих деспотових поседа. Родослови и летописи. подарили цркву св. 460.

M. Михаиловић. Краљ Ладислав V му је. Султан је још током зиме 1455/1456. 239. те да је поражена. 895 Љ. 143–161. Калић. 701. свом верном властелину Ђурађ је морао донекле надокнадити. Спреман је био и да заједно са 893 В. 87–88.895 Када је. јула и у њима су тешком муком хришћанске снаге однеле победу. Њихов губитак. услед кога је допао и сужањства. 674. Из њега се извукао почетком 1456. Стојановић. очито његовом заслугом. Деспот Ђурађ Бранковић. Áldasy. 487. Бабингер. Ј. 123–124. A. давањем великог откупа и појединих поседа у Угарској. Макушев. Београд у средњем веку. помагао. Thallόczy. Родослови и летописи. Испуниле су му је разне недаће и сукоби. Спремић. 402. 300 (М. М. а сам се повукао управо у Угарску.897 Опсада некадашње престонице Деспотовине отпочела је првих дана јула. A. 203 .положају великог судије. Деспот Ђурађ Бранковић. A. Спремић. а већи део војника заробљен. 898 Љ. сведочи и то што је Ђурђев брат Оливер – Олко био једно време кефалија баш у Приштини. деспоту је само преостало да опскрби своје градове за одбрану. Јаничареве успомене. и био против тога да он плати откуп и да се плене његова добра. Мехмед Освајач. M. M. Краљевство Словена. Жестоке борбе трајале су све до 22. 726. Стојановић. 219–220. 127–129 . 150 . Спремић. К. међутим. 894 M. Да је породица Големовића била везана за Област Бранковића. Доста Срба је учествовало у борбама око града. бар у извесној мери. Magyarország. Magyarország. Деспот Ђурађ Бранковић. 705. Деспот Ђурађ Бранковић. његове трупе су излазиле из Смедерева и нападале Османлије. L. посредно помажући одбрану Београда. 897 L. L. A. Родослови и летописи. Спремић). наведен је са титулом челника. Áldasy. 722. 354. 896 L. Magyarország. турски напад постао известан.898 Деспот Ђурађ је на известан начин учествовао у овом сукобу. 204–205.893 Извесно је онда да су и баштински поседи ове породице били негде на Косову. Историја српског народа II. 328. M.896 Главну пажњу султан је овога пута усмерио на Смедерево и Београд. почео припремати нови поход усмерен на остатак Деспотовине и Београд. Уз то. 479. M. бр. Áldasy. 199. 127–128.000 људи сукобила са Турцима. Спремић. Има чак података да се његова војска од 9. Спремић. Деспот Ђурађ Бранковић. Одбрана града је добро одолевала и Мехмед II је имао значајне губитке у људству. Thallόczy. Београд 1882. Magyarország.894 Положај српског владара био је посебно незгодан након сукоба са шураком Јована Хуњадија Михаилом Силађијем. Орбин. а 1456. 471-474. бр. Зато се на вест да стиже угарска војска повукао и отишао ка Београду. Последњу годину живота деспот није провео у миру. пак. Спремић. Thallόczy. 238–239. Историјски споменици Јужних Словена и околних народа II. 479–483. Опсео је најпре српску престоницу која је била добро припремљена за одбрану. 478. Ф. 477–478. Деспот Ђурађ Бранковић. Thallόczy. Áldasy.

900 В. 219–220. 712. у Смедереву. Спремић. Познато је да је по овом уговору требало да плаћа харач од 40. још одраније очев савладар. M. мада је тешко замислити да то није било предвиђено споразумом. Magyarország. Историјски споменици II. јануара 1457. На то је код елитног слоја могла утицати и спознаја да се султан није показао милостив током освајања области Бранковића. Áldasy. он је наставио очеву политику. што је било мање него раније јер није држао Ново Брдо. M.Хуњадијем настави војне операције против султана. 206.899 Начелно се може претпоставити да је међу Србима који су учествовали у борбама за Београд било и властеле која је имала имања у Угарској или живела на тамошњим деспотовим поседима. Спремић.900 Времена за нове активности Ђурђа Бранковића није било. Родослови и летописи. бр. 110–111. Thallόczy. Борбено расположење је било код деспота и властеле снажно. Историјски споменици II. Деспот Ђурађ Бранковић. Практично. на Порти склопе мир. оно је лоше примљено и није успело ништа постићи.000 дуката. Његови изасланици су успели да 15. Обавеза слања помоћних трупа се не наводи. Макушев.901 Расуло централне власти и властеоског слоја под последњим деспотима (1456–1459) Наследник Ђурђа Бранковића био је његов најмлађи син деспот Лазар. 493–496. M. Преминуо је 24. Деспот Ђурађ Бранковић. 87–91. Први задатак му је био да га на престолу потврди султан. A. L. Макушев. 901 Љ. Упутио је зато посланство у Једрене на челу са већ помињаним челником Ђурђем Големовићом. Magyarország. децембра 1456. L. Наводно је поручио Лазару Бранковићу да ће 899 В. Áldasy. очито јасно схватајући да се Мехмед II ни брзо ни лако неће одрећи својих освајачких амбиција. Стојановић. Са друге стране. Међутим. Thallόczy. Спремић. 487. 240. A. 151 . 483–485. деспот је сматарао да је султанов пораз погодна прилика да са њим склопи мир. Деспот Ђурађ Бранковић.

Прилошци за историју Ковина у средњем веку. а против Хуњадијеваца. и деспота Лазара. 504–506. је деспот Лазар подарио у пронију три села свом ризничару Радославу за његову 902 Љ. Краљевство Словена. L. Спремић. Chalcocondil. 720. M. 717. након чега су њен брат Тома. Деспот Ђурађ Бранковић. бр. 489–490. 503. Стојановић. Magyarország. најважније је саопштити да је Ирина у време тог сукоба умрла 3. Expuneri Istorice. M. Г. најстарији међу децом покојног деспота. 241. Уз подршку краљевих присталица. 506. маја 1457. 241. чини се. М. Áldasy. догодио се сукоб у самој породици Бранковића. 905 Љ. Децембра 1457. бр. Јаничареве успомене. 223– 224. Ћирковић. 718– 719.905 Готово у исто време кад и поменути догађаји. К. Стојановић.906 Колико год да је сукоб био одраз чисто породичних прилика.903 Попут свог оца. Стојановић. 168–169. 502. Михаиловић. 240. 502. 241. који је након маја 1457.907 Ови сукоби изазвали су сличну поделу и међу властелом. Одмах по доласку на престо био је уплетен у сукобе у оквиру угарског краљевства. Деспот Ђурађ Бранковић.неометано владати све до своје смрти. Родослови и летописи. Не залазећи у детаље. у Руднику. M. С. за наслањање на Угарску су били деспот Лазар и његов слепи брат Стефан. бр. Деспот Ђурађ Бранковић. Деспот Ђурађ Бранковић. Спремић. који су отворени убиством његовог рођака Улриха II Цељског.902 Краткотрајна владавина деспота Лазара била је испуњена бурним догађајима и била увод у коначну пропаст Деспотовине. Спремић. Родослови и летописи. Спремић. Спремић. 152 . био је на страни краља Ладислава V. избило неслагање између Ђурђеве удовице Ирине. са својом војском заузео је Ковин. преко њега су се одсликавали и различити политички ставови присутни не само међу Бранковићима. која је у почетку имала неког удела у управљању земљом. Thallόczy. бр. Сфранцес. A. „ Побрешке“ градове је и поред тога српски владар успео да сачува. 711. већ у читавој земљи. остао у земљи. Хроника. M. 903 Љ. Родослови и летописи. Најпре је. Родослови и летописи. маја на реци Тамишу. Тако се српска држава први пут у средњем веку проширила на леву обалу Дунава. 129. 249–250. Зборник МС за историју 1 (1970) 85–86. M. Мара и Гргур су несумњиво били представници протурске политике у Србији. бр. На другој страни. Спремић. Деспот Ђурађ Бранковић. 503–504. Стојановић. али је поражена 25. те деца Гргур и Мара отишли султану. Орбин. 906 Љ. Деспот Ђурађ Бранковић. Стојановић. Родослови и летописи. 904 Љ.904 Војска деспота Лазара наставила је продор у Банату. На њеној страни био је изгледа и Гргур. 907 M. 241. Ласловар и још нека места наспрам Смедерева и Голупца. L. 715. 128.

Стојановић. који је дужност управника канцеларије обављао и претходне године. 914 Љ. Lascaris. 723. посредством деспота Лазара. Thallόczy. била извесна накнада за имовину изгубљену на подручју које су запоселе Османлије. 184. 40. 910 Љ. 909 153 . Краљевство Словена. сазнавши да ће ускоро бити нападнут од стране Мехмеда II. Lascaris. 183–184. M. као у случају митрополита Венедикта. Actes serbes de Vatopedi.913 Опстанак Деспотвине још увек је више зависио од султана него од Угарске. Lascaris.910 Из текста акта се такође може уочити да је давање поменутих села. По имену се претпоставља да је Теофил био Грк. Actes serbes de Vatopedi. M. 913 L. пронија је била директно везана за војну службу. Родослови и летописи. Actes serbes de Vatopedi. Êomina rizni~aćra“. Извесно да је дотични Ђурко био ризничар Томе Кантакузина. јануара 1458.914 Био је такође 908 M. сазнајемо да је поменути властелин у Смедереву добио од деспота Лазара и кућу судије Теофила „ i na dvorÚ kÚkiðé Gõr İka. M. 183. Magyarország. М.908 Са разлогом се претпоставља да су поменути Теофил и Ђурко били уз Гргура и Тому Кантакузина. изгледа да је гледао да сачува извесне користи. Деспот Лазар Бранковић преминуо је 20. Lascaris. Нагласио је да ће му припасти и имања у петрушкој области. Áldasy.912 Читаву ситуацију ипак не смемо посматрати црно-бело. Actes serbes de Vatopedi. 911 M. M. Уколико је већ награђивао властелу. Сачувана је тако вест да је у јесен 1457. Деспот Ђурађ Бранковић. Интересантно је да се не каже за те поседе на подручју Петруса да ли су били баштина или пронија ризничара Радослава. Спремић. бр. Упозорено је и да термин „kÚkiðé“ указује да је поменута кућа била напуштена. што се истиче и у самој повељи. 514–515. Као што је познато. A.911 Лакше се и могла одузети властелину. док је још деспот Ђурађ био жив. Стојановић. 183. Орбин. Стари српски хрисовуљи.909 У милости деспота Лазара остао је пак логотет Стефан Ратковић. Спремић. Коначно. чиме се окончала његова краткотрајна. 172–173. M. Мишљења смо да је нова имања добио у пронију. 230. 912 Исто. 513. али бурна владавина. ако тај крај поврати од Турака. мада је у документу о коме овде говоримо владар гарантовао ризничару да ће је уживати и његови наследници. Наводно је умро до туге.верну службу. 507.000 Турака прешло Дунав и упало у Банат. Деспот Ђурађ Бранковић. 128. 6. јер је владар располагао са све мањом државном територијом. Спремић. 241. Деспот Ђурађ Бранковић. са којим је и напустио Смедерево. те им је имовина у престоници одузета из тог разлога.

916 154 . Оваква тврдња у сваком случају довољно говори о стању у Деспотовини.наводно омрзнут од својих вазала због злочина према мајци. 251. 515. Доста присталица имаће и његов брат Стефан. што је подстакло султана да заузме његову земљу. то не значи да није имао још потенцијалних противника. јер се каже да је он владао скупа са осталим члановима намесништва. фебруара 1458. Спремић. Спремић. јер током претходних неколико деценија није било ни назнака да би такав чин властела према свом владару макар и планирала. како смо истакли. Челна позиција је припадала војводи Михаилу. Radojičić. 263. а некмоли остварила. Наравно.915 Један спис са краја XV века чак бележи да је отрован од своје властеле. мада то није имало суштинског значаја у све мањој држави. већ је. заједно са Гргуром и Томом Кантакузином напустио земљу. Б.917 Део властеле који је био противан њему. Деспот Ђурађ Бранковић. Đ. Орбин. 919 L. Краљевство Словена. M. Родослови и летописи. 725. 207–208. Потицали су из породице Филантропина. Sp. Стојановић. који ће у суштини следити Лазареву политичку оријентацију. али сматрамо да није постојао јединствен став властеле о њему. Expuneri Istorice. Након смрти деспота Лазара поставило се питање наслеђа престола пошто он иза себе није оставио мушког потомства. већ три кћери. Управу над земљом преузело је 3. 917 M. M.918 Свој огроман утицај дуговао је чињеници да је био брат румелијског беглербега и великог везира Махмуд-паше Анђеловића. Деспот Ђурађ Бранковић. Махмуд се издигао до највиших положаја у Османском царству. 128. Захваљујући способности. Њихов отац Михаило се као избеглица настанио у Новом Брду.916 Тешко је оценити колико се поверење може поклонити овој тврдњи. Beograd 1960. Деспот Ђурађ Бранковић. Antologija stare srpske književnosti: (XI–XVIII vek). својеврсно намесништво које су сачињавали велики војвода Михаило Анђеловић. чини се поклања поверење овом податку истичући да је његова смрт дошла изненада. 242. Византинци у Србији. док је његов брат Михаило градио каријеру у Србији.919 Као посланик деспота Лазара испословао је јануара 1457. Лазарева удовица Јелена и њен слепи девер Стефан. 214. последњих хришћанских господара Тесалије. Опадање моћи централне власти омогућило је јачање властеле. Chalcocondil. Супругу су му заједно са једним сином заробили Турци. Спремић. склапање 915 М. Ферјанчић. 918 Љ. бр. по свој прилици 1427. 515. 514. где се и оженио.

те нису имали ни времена ни снаге да се супротставе смањењу државне територије. а четири Ковачевића. како због борбе за првенство у владању. значило би да тај чин није сматран за привремен. Орбин..Nyáry. 129. Деспот Ђурађ Бранковић. Iz djela E.Nyáry. Nyáry. Спремић.920 У оквиру намесништва је. а која се иначе ослањала на Угарску. тако и представници централне власти. Nagy. A. које су зато адекватно и награђене од краља. 517. који је запосео Сребрницу и једанаест околних тврђава.. док је од преосталих. Деспот Ђурађ Бранковић. 920 F. Уколико се прихвати податак да је проглашен за деспота. 204–205. Историјски споменици II.922 Тако се десило да први пут после више од пола века земљом завлада личност која не потиче из династија Лазаревић или Бранковић. у то доба је од припадника елитног слоја. Спремић. међутим. A. Спремић. пет даровао породици Станчића. 924 I. 923 I. M. Nagy.. 516–517. како властела. ehe e fratello del Bassa de Romania et dai populi vegnia chiamato in Despoto.924 Значајну улогу у овој акцији свакако су играле локалне великашке породице. Управо су ти „ Рашани“. Превагу је најпре однео Михаило Анђеловић над деспотицом Јеленом коју су. Према речима Петра Томазија. те да је усмерен и у корист неког другог. могуће Зворник и Теочак. Dubrovčanina. M. по Орбину „ Рашани“ мрзели. били заокупљени пре свега догађањима у престоници. 155 . 922 „ . 921 М. Михаило Анђеловић је од стране становништва „ извикан за деспота“. однела је тада превагу.. 516.921 Властела која је била протурски оријентисана и лично нерасположена према удовици деспота Лазара. тако и због различитих политичких оријентација овог тријумвирата. Очито је да су. A. Постоји податак да је властела у Смедереву сматрала да је боље да има владара који ће бити потврђен од султана. како земља не би потпуно потпала под турску власт. зависило ко ће владати земљом. Magyar diplomácziai I. предали Смедерево војводи. L. Crijevića. уз неизбежан утицај спољнополитичких чинилаца. Макушев. врло брзо дошло до сукоба. свакако уз помоћ утицајног брата. Magyar diplomácziai emlékek Matyás király korábόl (1458– 1490) I. Nagy. 18. Starine JAZU 4 (1872) 194. док се деспотица повукла пред својим противницима у кулу. M. млетачког извештача из Будима. За себе је задржао Сребрницу и још два града. а засигурно се мисли на властелу. Деспот Ђурађ Бранковић. 6 . Magyar diplomácziai I. В. Rački. Краљевство Словена. Практично. Vajvoda del quondam Despoto. Budapest 1875.“: I.923 Несређено стање након смрти деспота Лазара искористио је босански краљ Стефан Томаш. 20.мира са султаном.

Долазак Михаила Анђеловића на власт није. Расположење у Деспотовини ипак није било наклоњено Угрима. 926 Љ. Пад Србије из угла освајача. Београд 2011. Rački. Thallόczy. у: Пад Српске деспотовине 1459. Стојановић. Крстић. I. 929 Г. године. године. То је изазвало бес грађана који су се латили оружја и побили Турке. 517–518. Турски извори. Власт над остацима Деспотовине преузели су деспотица Јелена и слепи Стефан Бранковић. Деспот Ђурађ Бранковић. одмах поставили своју заставу изнад врата и почели да кличу свом султану.926 Ашик-паша Заде чак указује да је Михаило Анђеловић био спреман да град преда султану. Владајући кругови у Угарској су од тада.927 што је могао бити окидач за преврат. 309–310.925 Присуство Турака у земљи ипак није омело снаге противне њима да изврше преврат у Смедереву. М. 222–223. Хроника. Поменуту чету послао му је његов брат. који је био ујак новог краља Матије Корвина и изабран за губернатора. међу којима се истицао војвода Милош Белмужевић. 521. M. Заробљен је тада и сам Михаило Анђеловић. Nagy. 520. османски извори такође садрже индиције о изведеном преврату. Г. Пад Србије из угла освајача. ур. како не би доспели у руке Османлија. На том задатку највише се ангажовао Михаило Силађи. Елезовић. 230–231.928 Све ове промене одвијале су се практично пред очима беглербега Махмудпаше. Prilozi za sbirku. Спремић. Затворен је и предат на чување Дубровчанину Дамјану Ђурђевићу. кога је након смрти деспота Лазара султан послао по свој прилици да би посео остатке Деспотовине. 520. како се властела надала. 928 Fr. 725. ушавши у град. 18. ојачао позицију Деспотовине. бр. 156 . Спремић. марта 1458. Спремић.Nyáry. Успео је да за свој циљ обезбеди и подршку папе Каликста III. Деспот Ђурађ Бранковић. Османски војници су. Magyarország. војвода Михаило је увео у Смедерево један турски одред на челу са субашом. A. који га је пребацио у Угарску. као и много Срба који су били у савезу са њима. се у Будиму знало да је око Ускрса од стране српске власти био упућен Дамјан Ђурђевић на Порту да спречи најгоре. 170–171. 242. још упорније настојали да запоседну остатке српске државе. 925 L. чини се. A. А.929 Маја 1458. Деспот Ђурађ Бранковић. Сфранцес. 927 Г. Како би се учврстио на власти. Родослови и летописи. те папски кардинал Карвахал није могао преузети Србију како је планирао. Међу њима су били логотет Стефан Ратковић и војвода Марко Алтомановић. Пропаст Михаила Анђеловића и његових присталица. искористила је властела која је била на супротној страни и која је тако дошла у посед њихових добара. Спремић. а земљом су крстарили Турци. Преврат је изведен 31. А. 309. 101–102. M. Спремић. Деспот Ђурађ Бранковић. M. 157. Magyar diplomácziai I . Áldasy. Турски извори. Елезовић. 79. Крстић. M.

Крстић. Пад Србије из угла освајача. Спремић. Двор у Смедереву је вероватно увиђао да се Деспотовина не може одржати. Током маја 1458. A. Спремић. јер су свакако осећали да Деспотовина нема шансе за опстанак. А. 28. Своју пажњу Турци су усмерили на заузимање најважнијих утврђења. 129. Родослови и летописи. Деспот Ђурађ Бранковић. 311–312. I. 129–130. Голубац ипак нису успели запосести. 310. Пад Србије из угла освајача.934 Страх властеле да им се нешто лоше може десити због почињене „ невере“ био је у ово доба јако мали. Мотиви оних који су се пак бранили. 102–105. M. Љ. Известан број Турака убијен је и заробљен код Смедерева. Вишесав на Дунаву и Белу Стену. те су се повукли у добро утврђену Островицу.931 Права намера султана свакако није била да једном представнику династије Бранковић омогући да преузме власт. Nagy. А. 932 Г. 521. чија је амбиција била да уз њихову помоћ збаци деспотицу Јелену и сам преузме власт у земљи. знајући да у том случају може задржати бар део својих поседа и под новом влашћу. Nagy. 32–33. 18. 931 157 .930 Јасно је било да се турски напад није могао спречити након догађаја који су се крајем марта одиграли у Смедереву. Braničevski tefter. 20. Орбин. Уз Гргура је био и његов ванбрачни син Вук. Поред Смедерева у игри је био и Голубац. прошли најугледнији житељи Новог Брда.932 Према сведочењу Орбина. водиле и слепог Гргура Бранковића. 727. A. Magyar diplomácziai I.Nyáry. док је друге морао силом заузети. 243. бр.али му то није пошло за руком. 252. на пример. A. која је затварала пут из долине Колубаре у долину Западне Мораве. запосели су утврђени манастир Ресаву.Nyáry. Орбин. Краљевство Словена. Magyar diplomácziai I .933 Готово да не треба сумњати да је један део властеле био спреман да споразумно преда тврђаве Османлијама. где се наводи 14 хришћана који су уживали одређене привилегије јер су предали тврђаву Ресаву. 522. Деспот Ђурађ Бранковић. да би се то већ маја 930 I. Magyar diplomácziai I . 934 M. изгледа. Турски извори за историју Југословена I. Крстић. 12. Потврђују то и подаци дефтера за вилајет Браничево из 1467. већ да помоћу њега лакше загосподари остацима српске државе. до тога да нису очекивали ништа добро од Турака знајући како су. 933 М. М. Стојановић. Краљевство Словена. Османлије су са собом. Nagy. те градове Жрнов на Авали. те је покушао да тргује са преосталим поседима.Nyáry. M. Stojaković. могли су бити различити – од тога да су желели да остану верни господару. када су се Махмудове чете повлачиле ка Крушевцу. 25–26. Елезовић. Примат у преговорима у почетку је имала деспотица. неке земље су се султану предале договорно.

С. док је Јелена била спремна да уступи читаву Деспотовину. М. удовица Јована Хуњадија. Спремић. отпочео преговоре са Махмуд-пашом. Вест о паду Голупца изазвала је велику забринутост у Угарској. 240. Поседи српских деспота. Спремић.935 Јасно је да се у Смедереву практично одиграла још једна промена врховне власти која није одговорала Угрима. Thallόczy. Наиме. 20.1458. Краљ Матија Корвин одмах је кренуо ка граници. ур. Г. Веровало се чак да ће склопити споразум. 253. Magyarország. М. Београд 2011. бележи да су извесни Дабижив и његов син Димитрије били заслужни за предају Голупца. 12. како би освојио Голубац. године. пошто Јелисавета. пошто помоћ из Угарске није стизала. Бубало. Спремић. није желела да преда поседе деспота Ђурђа које је држала. 940 M. Thallόczy. M. наводно издајом. Крстић. Спремић. Ћирковић. али је морао и он ускоро да се преда јер није могао да се снабдева водом. 235–236. A. А. 16–17. A. 530. године. M. 170–171. Пад Србије из угла освајача. 938 L. Деспот Ђурађ Бранковић.Nyáry. Поседи српских деспота у одбрамбеним плановима Краљевине Угарске 1458. Áldasy. На ту вест се Махмуд-паша.937 Много тога променио је губитак Голупца. Крстић. 236. 523–524. обећао тимаре свима у том граду. Елезовић. године. A. осим заповеднику тврђаве. променило. у: Пад Српске деспотовине 1459. Деспот Ђурађ Бранковић.940 Догађаји су. Braničevski tefter.938 Турски хроничар Дурсун-бег пише да је Махмуд-паша. Nagy. Stojaković. 158 . Турски извори за историју Југословена. Ђ. несумњиво војвода. 220. M. ур. Бубало. Áldasy. Сфранцес. Деспот Ђурађ Бранковић. 939 Г. бранио се из главне куле. сматра да је деспот Стефан предао Голубац Махмуд. нап. 12. 313–314.936 Нашавши се у изузетно тешкој позицији. Придобијао их је и слањем кафтана. деспот Стефан је у преговорима о замени поседа нудио само Голубац. Nagy. Magyar diplomácziai I . На овом примеру уочава се јако добро и прагматичност османског освајача. Командант града. Београд 2011. који је Османлијама пао у руке августа 1458.паши.Nyáry. Magyarország. текли другачије него 1427. деспот Стефан је у лето 1458. када је кључна личност у предаји града Османлијама био војвода Јеремија. године. 238. Ђ. заповедник Голупца. Пад Србије из угла освајача. Спремић. Magyar diplomácziai I . и 1459. A. али није познато да ли је до тога и дошло. док је свом ујаку Михаилу Силађију наредио да охрабри Стефана Бранковића да се не споразумева са Турцима. када је слепи Стефан већ почео да се назива деспотом. који је био спреман да избегне жртве по цену да део хришћана уврсти у ред спахија. М. сходно овим вестима. 20.939 Турски дефтер за област Браничева из 1467. Голубац у средњем веку. 105–106. 523–524. 936 I. Спремић. снабдевши Голубац и 935 I. 937 L. 241. у: Пад Српске деспотовине 1459. Преговори нису пак имали реалне шансе за успех. Хроника. те зато уживају повлашћени статус муселима. 314. 30. А. 28. Борбе за Смедерево 1458–1459. 37. 24.

Из тог разлога је. На судбину остатка српске државе утицала су и догађања унутар Угарске.Nyáry. бр. интервенција била неопходна. од краља Томаша и његовог сина најпре је потврђен на положају великог логотета на који 941 I. Спремић. сина босанског краља Стефана Томаша. краљ Матија се одлучио да за та питања потражи друго решење. 18. 942 159 . ухапсио свог ујака Михаила Силађија под оптужбом да кује заверу против њега. Стојановић.941 Мора се додати да је након пада важне дунавске тврђаве краљ Матија одузео део поседа Бранковићима у Угарској и предао их свом ујаку. Поседи српских деспота. Nagy. Као награду за заслуге. Nagy. 35–36. Подржао је зато план о удаји Јелене. M. Најпре је блиског рођака осудио на смрт. 535–538.944 Обрачунавши се са ујаком који је водио послове у одбрани јужних граница Угарске и преговоре са двором у Смедереву о преосталим српским градовима. С. Постојало је у једном делу јавности ван Србије уверење да су сви „Рашани“ издајници. 35–38. успео да закључи договор и са деспотицом Јеленом. јер је само она могла предавати градове Турцима. 531. он сведочи да је владало опште неповерење према српској властели. Engel. Magyar diplomácziai I . Родослови и летописи. 23–24. Преговоре је у њено име водио велики логотет Стефан Ратковић. Thallόczy. Свој пристанак краљ Матија дао је децембра 1458. A. 945 I. која је са српске стране била заступник идеје о повезивању две суседне државе. 238. Ћирковић. Посредно би тако преко свог вазала дошао у посед Смедерева. Рачунао је да фактичким сједињавањем Србије и Босне створи јачи бедем против даљег продирања Турака. Бубало. M.остала места. 243–244. Ђ. очито тада један од најутицајнијих властелина у српској држави. 729.Nyáry. 235–236. 299. A History of Medieval Hungary 896–1526. краљ Томаш је октобра 1458. за Стефана Томашевића.945 Пре тога. Голубац у средњем веку. 944 Љ. 242. Поседи српских деспота. Stephen. Предвиђало се да босански престолонаследник добије у мираз преосталу српску земљу и поседе Бранковића у Угарској. Оптуживани су за предају Голубца. Magyar diplomácziai I. на састанку са Стефаном Томашом у Сегедину. Бубало. A. M. Спремић. да би га касније помиловао. Áldasy. 238–239. гледано из угарског угла. London 1997. где је краљ Матија средином октобра 1458. Magyarország. Деспот Ђурађ Бранковић. око чега није успевао да се споразуме са слепим деспотом. 531–532. говорећи да ће деспот и Смедерево предати Угрима. 943 L. Деспот Ђурађ Бранковић. повукао ка југу. Спремић. P. The Realm of St.942 Питање је колико је више и сам деспот Стефан могао да управља догађајима. Деспот Ђурађ Бранковић. A. ћерке деспота Лазар.943 Колико год да је овај извештај пристрасан. Ђ.

док је свадба између њега и Јелене (Јелаче) Бранковић обављена је 1. Поседи великог логотета Стефана Ратковића. године. ако би тако одлучио.946 Ново прекомпоновање централне власти је.947 Сасвим се јасно намеће закључак да се без најистакнутије властеле споразум није могао постићи. Спремић. А. Српски биографски речник 1. 92. 156–158. 947 160 . није сасвим јасно да ли је имања изгубио већ након пада Михаила Анђеловића или зато што се противио споразуму деспотице са босанским краљем. Стојановић. Ферјанчић. Држава српских деспота. добио у замену села и цркве које је држао властелин Богдан Чокеша. 244. са дrуге стране. био је прва личност која је деспотску титулу добила од угарског краља. Стефана Ратковића. Prilozi za sbirku. бр. мада је његов отац у једном 946 Fr.948 По свој прилици. сматра да су Богданови поседи били пронија. додељују само звање кнеза. потврђено му је и оно што су му по смрти деспота Лазара поклонили његова удовица и деспот Стефан. Поседе је изгубио и Богдан Чокеша. Деспоти. Крушевац 2007. априла. 539. С. M. Када је реч о њему. Коначно. Српски летописи му. Ћирковић). Историја–Култура–Уметност. Деспот Ђурађ Бранковић. 197. марта 1459. донела и промене код властеле. што је подразумевало и одређена права у управљању црквом. Сам краљ му је даривао и 100 кућа у Босни у баштину. Мишић. 596 (С. Исто сматра и: С. добио би право и да напусти Босну са породицом. Због тога је за два села Анђеловића која је раније држао Ратковић. који нам није познат из других извора. Мишић. 733. 244. Родослови и летописи. као што видимо. Уз најзаслужнијег за споразум. 12 948 Љ. уздигао се додатно војвода Марко Алтомановић. Б.949 На известан начин то открива да нови владар није био баш добро прихваћен у Србији. Власт над Деспотовином Стефан Томашевић је преузео 21. о чему ћемо на другом месту говорити. Веселиновић. сви они поседи које је држао у пронију за владавине деспота Ђурђа и деспота Лазара записани су му тада у баштину. који је такође подржавао нову структуру власти. бр. које би биле ослобођене многих обавеза уколико се пресели у краљевину у случају пада Деспотовине. 731. До реализације споразума између деспотице Јелене и краља Томаша дошло је неколико месеци по његовом настанку. Све ове поседе такође је имао држати као баштину. Све поседе Михаила Анђеловића добио је на крају војвода Марко Алтомановић. у: Моравска Србија. 949 Љ. Rački. бр. 731.га је поставио још деспот Лазар. Такође. Родослови и летописи. ур. Реч је била о изузетно великим имањима. уз гарантовање личне безбедности. Надаље. Стојановић.

49–50. 110–111. 953 Љ. Променом владара иза које је стајала Угарска. 952 M. Nagy.950 Након извршених промена.956 Са друге стране. Спремић. Опет. мада ће наредни догађаји чини се показати да њена подршка новом владару није била тако чврста. јуна 1459. Стојановић.955 Такав развој догађаја делује сасвим логично. Нарочито 950 I. Љ. 244. Спремић.Nyáry. Извори су сагласни о томе да опсаде практично није било.954 То би значило да је само становништво престонице. Стојановић. Спремић. Удовици деспота Лазара је дозвољено да безбедно напусти град заједно са ћеркама и покретном имовином. Спремић. „ Рашани“ су због непоштења губернатора Јована Хуњадија радије желели да град падне у руке Османлија него Угара. јер су једино на тај начин могли да се надају да ће бити поштеђени пљачке и сачувати имовину. султан није могао бити нимало задовољан. уз услов да се њима и њиховим породицама поштеди живот.952 Држање властеле смо већ поменули.писму тврдио да је проглашен за деспота сложном вољом свих „ Рашана“. Турски извори за историју Југословена. 244. Пошавши из Софије. Деспот Ђурађ Бранковић. 955 Г. ушао је у Србију. Expuneri Istorice. То потврђује и Дрсун-бег. Родослови и летописи. Magyar diplomácziai I . Јаничареве успомеене. по мишљењу Момчила Спремића. 735. М. 954 К. A. 734. 539. крајем пролећа 1459. 125.951 Тон којим летописци саопштавају ову вест је пун горчине и указује да Стефан Томашевић није уживао тако неподељену подршку како је тврдио његов отац. Хроника. априла истеран из земље од стране „ триклетих и злочестих неверника“. бр. 545. Постојање српске средњовековне државе окончано је у среду. уништио сву летину и доспео до смедеревских зидина. 263. Родослови и летописи. могла је имати угарска посада која је дошла у град. Деспот Ђурађ Бранковић. M. 20. бр. L. М. Сфранцес. Деспот Ђурађ Бранковић. предало град султану. непоуздана властела и удовица деспота Лазара. Извесну улогу у његовом протеривању. краљ Матија је за пад српске престонице окривио Котроманиће. истичући да су се становници Смедерева уплашили убојите султанове војске те зато похитали да му предају кључеве града.953 По Константину Михаиловићу. у Смедереву више није било места за деспота Стефана. 170–171. М. 539. 951 161 . а наводно су јој поклоњене чак неке тврђаве у Босни. Спремић. где се свакако истицала властела. 956 Г. Деспот Ђурађ Бранковић. који је већ 8. Chalcocondil. Зато се могао очекивати његов напад на Смедерево. Стефан Томашевић није био способан за одбрану јер се бојао турског цара. 544–545. 223–224. Елезовић. Борбе за Смедерево. предајом Смедерева Мехмеду II. Михаиловић.

Деспот Ђурађ Бранковић. Ћирковић). Бубало.је био љут на Радивоја. 162 . властела у Угарској биће носилац идеје српске државности. како смо рекли. Thallόczy. напустио земљу. Спремић. М.958 Наша разматрања о српском властеоском слоју након 1459. с променом политике краља Матије Корвина. Ђ. A.957 Тиме је српска властела потенцијално изгубила могућност да се на тим имањима настани након пада Смедерева. 254. Magyarország. Поседи српских деспота. 546. који је изгледа водио преговоре са султаном. Један број њих је свакако. 379 (С. изложићемо у завршној целини. 957 L. Из неких изворних вести посредно се може закључити да су неки ипак нашли уточиште у Угарској за коју су ратовали. Као казну за почињену неверу одузео им је сва преостала деспотска добра у Угарској. 239–240. стрица Стефана Томашевића. Значајан број њих је свакако пре 1459. Уз представнике династије Бранковић. Могућност да у Угарској добију поседе се доиста у већој мери отворила тек неколико година касније. Извори нас не обавештавају шта се збило са властелом након пада Деспотовине. Áldasy. спремно прихватио османлијску власт како би опстао. 958 Историја српског народа II.

јер су сачуване даровнице највећим делом биле намењене црквама и манастирима. 163 . 15–18. Н. Стојановић. Током постојања Деспотовине такође је важило правило да властела подноси захтев сваком новом владару за потврду баштине. 3–5. пр. Баштина се. Конкретну потврду за то представљају повеље које је Ђурађ Бранковић издао челнику Радичу првих година своје владавине. како сведоче бројни рукописи из тог раздобља. Зато ћемо се на његове прописе враћати углавном када желимо да истакнемо да су важили и у Деспотовини. Стари српски хрисовуљи. ни те вести нису тако бројне. Нажалост.960 Извесно је постојање великог броја оваквих повеља. Радојчић. Најпре је потребно осврнути се на податке који се тичу самих поседа властеле. Када је владар потврђивао или даривао властели нове поседе. 27–36. Податке о правима и обавезама баштинске властеле за ово раздобље налазимо пре свега у сачуваним повељама. Баштинска властела Законска права и обавезе баштинске властеле Добар део нашег уводног излагања посветили смо анализи Душановог законика као најзаначајнијег документа у коме су систематски назначена права и обавезе властеоског слоја. Бубало. којим су били дефинисани положај и дужности властеле у српској држави. могла одузети 959 960 Види: Душанов законик. Законик. обично је наглашавао под којим условима их може држати и коме их може оставити у наслеђе.959 Нема назнака да су српски деспоти објавили некакав сличан документ.3. Учинили смо то из разлога што је овај законски зборник наставио свој живот и током XV века. али оне до нас нису стигле. Потврде су се тицале имања која је овај моћни властелин добио од деспота Стефана. како је то био случај и у ранијем времену. Љ. Јасно нас онда то води закључку да је Душанов законик и у време њихове владавине остао темељни акт. Ђ. увек настојећи да истакнемо ако су евентуално допуњавани. краља Жигмунда Луксембуршког и самог Ђурђа Бранковића.

Fr.962 Занимљиви су подаци које повеље дају по питању наслеђивања поседа. 963 Љ. Поменули смо већ да је 41. Тамо се једино наглашава да су и женски потомци имали право да наследе имовину поменутог властелина. Стари српски хрисовуљи. поседник је баштином могао слободно располагати. 3–4. Љ. по много чему специфичној. Fr. Стари српски хрисовуљи. Prilozi za sbirku. коју су октобра 1458. повељи великом логотету Стефану Ратковићу. Имао је право да је приложи цркви. сродницима или „ i po svoòi sýmrýti komou ð-o-ushokè òstaviti“. 965 Fr. мада у реалности већина поседа није због снаге родова могла бити пренета тим путем. Rady. али је јасно да се то односило на неиспуњавање обавеза за које је била задужена властела.само ако би властелин починио „ неверу“.964 У овим актима се уопште не помиње могућност да имовина без наследника пређе у руке владара. Потребно је указати да је Деспотовина била изложена јаким утицајима из суседне Угарске. 157. 964 Исто. што означава осми степен сродства. Угарско племство је још Златном булом из 1222. 3. 96. Стојановић. издали краљ Стефан Томаш и његов син. 962 164 . али у повељи челнику Радичу се наглашава да имовину може оставити својој деци. Rački. 3. добило право да тестаментом одређује наследника своје имовине. Стојановић.961 Више се и не појављују назанаке да је казна за неверу могла бити другачија.965 Из тог разлога није лако оценити да ли је челник Радич добио сасвим изузетну повластицу обзиром да је био изузетно утицајан или је реч о привилегији. која је била шире распрострањена у време његовог живота. сем конфискације целокупне имовине. члан Душановог законика предвидео да се баштине наслеђују у роду до трећег братучеда. 157. која се односила на задужбину овог властелина и његову кућу у Новом Брду. 966 M. Као и раније. о којима ћемо ниже у тексту говорити.966 961 Исто. Rački. 4. да у мираз. Извори из времена Деспотовине тако нешто директно не помињу. заложи или прода. Rački. 157.963 Тиме је овај властелин практично добио право да тестаментом или у некој другој форми завешта своју имовину коме би желео. Додајмо да се и у повељама из доба Деспотовине не наводи шта се све подразумевало под „ невером“. у којој су поједини српски властелини имали и своје поседе. Prilozi za sbirku. Nobility. C. Prilozi za sbirku. Исто је деспот Ђурађ назначио и у својој другој повељи великом челнику Радичу. Таква одредба не спомиње се чак ни у. 28.

а затим сасвим уопштено његови сродници. 969 Fr.967 Заиста. Као и у ранијем раздобљу. и даровање једног 967 С.969 На подручју Угарске родови су настојали да ограниче право женске деце на наслеђивање имовине. не помињу браћа неког властелина као могући наследници. Законик Стефана Душана. Душанов законик. члан Душановог законика не двоји синове и ћерке. Сачувани примери су опет везани за личност челника Радича. Новаковић. и даље је важило правило да владар мора потврдити дарове које властелин учини некој цркви или манастиру. као што је претварање свих његових пронија у баштину. а затим 1432. Павла. положај жена по питању наследства нам није довољно познат. Nobility. Rady. C.Нама је непознато колика је била снага властеоских родова у српским областима по овом питању и на који начин су се они могли умешати у питање заоставштине умрлог властелина. пошто су је оне онда удајом преносиле на своје мужеве. 157. Небитно је било да ли отац има једну или више кћери. 103–107. да поклони једно своје село светогорском манастиру св. на пример. 172. Установљена је зато институција „ четвртине“ тј. Уопште. Ђ. Обично се на првом месту као наследници наводе деца властелина. Соловјев. Чини се да потенцијални женски наследници нису случајно поменути у повељи великом логотету. да ћерке добијају 25% вредности имања својих очева. 970 M. мада баш због тог истицања није јасно да ли се то увек подразумевало. Посебно се.968 али није сасвим јасно како се то заиста одвијало у случају да властелин нема мушког потомства.970 Овај пример смо навели пре свега из разлога да укажемо колико су облигациони односи могли бити сложени. Повеља Стефану Ратковићу изричито наглашава да се под децом мисли и на женске потомке. 968 165 . 83. Законик цара Стефана Душана. 164. коме је деспот Ђурађ најпре одобрио око 1430. било у натури или новцу. Бубало. пр. без жеље да сугеришемо како су они били уређени у Србији XV века. А. мада смо ми за период обласних господара констатовали да је управо код најмоћнијих породица било заједничке управе над имовином. 207–208. Тим поводом Стојан Новаковић је констатовао да у Србији није постојало ограничење у наследству у искључиву корист мушкараца или најстаријих. Prilozi za sbirku. Rački. Добро је познато да је даровница краља Томаша великом логотету изузетна по неким својим карактеристикама. без обзира што је то чинио од своје баштине. 48.

Немирно доба. 977 Душанов законик. већ смо нагласили да је то било прекршено у случају задужбине властеоске породице Вукославић у Лештију. Шуица.971 Не треба ни сумњати да је то био случај и са бројном другом властелом која је градила манастире или давала прилоге другим храмовима. пр.972 Нама се чини да је неке деспотове писмене сагласности морало бити. ми. није је могао више потраживати. а Хиландару је зато деспот као надокнаду даровао неколико села. члану Душановог законика. Стојановић. а раније смо објаснили како су се овакве одлуке правно тумачиле. 975 Види 41.974 Међутим. од којих се манастир требао издржавати након смрти свог новог ктитора. Сходно 47. пошто је Радич сем разних покретних добара. Са друге стране. Бубало. 117– 118. свакако сину Црепа Вукославића. 972 166 . Подсетимо да је по 68. властелин који би своју задужбину предао у посед друге или цркве или манастира.973 Његов дар Ватопеду био је повезан са извесним олакшицама које је овај манастир омогућио Кастамониту. Ђ. Actes serbes de Vatopedi. 974 Душанов законик. Повеље и писма деспота Стефана.976 Угледне породице су и даље. М. немамо чак ни податке о различитим категоријама зависног становништва. За период о коме говоримо. могле испословати повољан положај за себе. једна повеља деспота Стефана српском светогорском манастиру сведочи да је поменута црква враћена попу кир Венедикту Цреповићу. члану Душановог законика меропах требало да ради два дана недељно за пронијара.977 што се изгледа односило и на властелу. пр. Правни споменици из времена владавине српских деспота практично нам не доносе никакве податке о обавезама зависног становништва према властели. 34–36. Стојановић. Ђ.села. 84. Lascaris. Учињено је то уз сагласност сабора. 192–193. 34.975 Очито да се тиме спор није завршио и да је Хиландар успео да поврати оно што му је првобитно даровано. 88–89. Одиграло се 971 M. Стари српски хрисовуљи. Младеновић. Љ. 973 Љ. Наиме. страницу овог рада. Бубало. међутим. 181–183. завештао Кастамониту и седам својих села. нису сачуване потврде деспота Ђурђа поводом велике активности челника Радича на обнављању манастира Кастамонита на Светој гори почетком 30-их година XV века. Стари српски хрисовуљи. 976 А. По свој прилици на том пољу је дошло до извесног уједначавања међу подложницима и нестајања посебних категорија. дакле. осам мати винограда и 100 дуката манастиру Ватопеду.

покрали неког његовог властелина или ако је дотични био убица и крадљивац свештених ствари. Забранио је деспот својој властели да их у томе омета и чини насиље над њима. строго забрањивао да било ко без царевог одобрења прими туђег 978 В. 116. 352–353.981 Други део Душановг законика је. 174. Приликом обнављања поседа влашких манастира Тисмена и Водица. 981 С. ССА 8 (2009) 187–188. Прописао је да сви они који су одраније били манастирски људи. ради давања потребне вере. 162–163. Београд 1965. деспот Стефан је 1406. како смо истакли и раније. Веселиновић. чини се. Село. С. Опет. јер је та тенденција примећена још за време владавине цара Душана. Сви покушаји да прецизније одредимо приходе властеле са њихових добара су зато поприлично спекулативни. А. P. чини се.978 Документи јасно сведоче да су дажбине које је властелин имао да прикупи од сељака и преда владару изражаване у новцу. Оптерећења за сељаке су несумњиво повећана у овом периоду чак и када се има у виду само оно што су дуговали држави. Правни положај властеле.980 Питање одбеглих поданика било је од изузетног значаја. била таква. Манастирски економ је о онима који дођу имао да обавести деспота. Утврђено је већ то када је реч о XV веку за територију Угарске. 980 А. а не више оним што се назива радна рента. могу да се врате на своја стара имања. 979 167 . све веће анагажовање властеле и бројни ратни сукоби током овог периода такође су их морали притискати. Новаковић.то и пре XV века. Повеље и писма деспота Стефана. Младеновић. Опет подвлачимо да непосредних података о томе немамо. подсетимо. 1–4 (2002–2003) 27–28. 178. The Realm of St. Сељаци су. Прилози КЈИФ LXVIII–LXIX. О сокалницима. Engel. Тријић.979 Извесних посредних вести имамо о праву кретања зависног становништва. Три повеље из XV века за манастире Тисмена и Водица. које им је дао још кнез Лазар. те је. и боравили тамо од једне до три године. 224–228. Начелно би се могло претпоставити да су и зависни људи своје обавезе према властели измиривали у новцу. 7–8. Од ове привилегије изузети су они који су напакостили деспоту. Шаркић. било да су били у Угарској или у Србији. Историја Мађара. Иста слобода остављена је и сељацима који су из Деспотовине побегли у Угарску или Бугарску. Stephen. још од краја XII века изгубили слободу кретања. донео и одредбу о некадашњим поданицима ових храмова. Важило је то и ако је неко био роб купљен за новац или отмичар девојака. али тенденција је. регулисано прописима.

Шаркић. С. 230– 231. бр. Синдик. Можемо поставити питање да ли је и иначе важило правило да је након три године било који властелин губио право да поврати свог 982 Душанов законик. пр.Ћирковић. Како се деспот постављао у споровима овим поводом међу самом властелом. 92.982 Црквена имања су међутим посебно често угрожавана од стране властеле. 984 В. 168 . Мошин. Д. Није сасвим јасно зашто је у повељи за такве особе речено да се враћају на имања поменутих храмова. 983 Случај Призренске епископије: С. дозвољавајући да се одбегли сељаци врате на њих. Ђорђа код Скопља да може насељавати људе на поседе манастира. Ђ. пошто се не наводи могућност одласка у крајеве под влашћу Османлија. 203. Чини нам се да је овде реч о изузетној повољности. Правни положај меропаха. С. ССА 8 (2009) 17–18. како нам то посредно сведочи и ова повеља. када се на почетку каже да се то тиче оних који ће убудуће напустити деспота или његову властелу. у Угарској или Бугарској. што би значило да се рачунало са неком хришћанском влашћу на том подручју. који су три године били без господара. 326. Извесно је да су се узурпације црквене имовине догађале знатно чешће него што смо ми о томе обавештени. Законик Стефана Душана.983 Нема пак назнака у повељи влашким манастирима да је властела због својих преступа била кажњавана. Зборник средњовековних ћирилских повеља. јер се једино тако логично може објаснити напомена да привилегија важи и за оне који су више од једне године живели ван Деспотовине.984 Уобичајен рок у оваквим приликама изгледа је био три године. Бубало 97. Новаковић. Донекле то сведочи колико је владар имао проблема у таквим ситуацијама и како се практично није усуђивао да према починиоцима прекршаја примени било какве казнене мере. С. Занимљиво је да се међу територијама на које могу пребећи уз Угарску наводи и Бугарска. већ је деспот само истакао да она не сме да омета успостављање ранијег стања ствари. Довољно је дакле било да протекне годину дана па да зависан човек буде у извесном смислу аболиран за чин напуштања господара. Читав век пре тога краљ Милутин је дао дозволу игуману Св. које није било у другим случајевима. Зато је и у доба Немањића било случајева када је владар морао да штити црквене поседе. Од изузетног значаја за познавање права зависног становништва је дозвола онима који су најмање годину дана провели ван земље. Запрећено је да ће свако ко то учини бити сматран неверником. 26.човека. Мишић. немамо сачуваних података. да могу доћи на поседе манастира Тисмена и Водице. 104. Хрисовуља краља Стефана Уроша III Призренској епископији.

Започело је то и пре 1402.Ћирковић. Одмах се мора рећи да Душанов законик не прецизира никакво временско ограничење за враћање одбеглих поданика. Новаковић. Поменуто давање вере било је свакако повезано са испитивањем евентуалне раније кривице сељака. Тиме се такође може објаснити да је манастирски економ морао да пријави сваког приспелог човека како би му деспот дао гаранције за њега. Уопштено би се дало закључити да су потчињени људи и у доба Деспотовине чврсто били везани за земљу свог господара. Исто тако. да промене господара. 327. Боље су нам познате обавезе које је властела била дужна да испуњава у корист владара. Основа обавезе властеле. када им је и иначе претила опасност да остану без својих људи. Новонастале околности су им.986 Као да је деспот овом формулацијом указао да су ратна пустошења иначе могла бити извесно оправдање за зависне људе који су напустили своје поседе. пак. 987 Душанов законик. Св. 83. 988 Види 75. потврда је могла имати сврху да обесхрабри властелу да посегне за својим некадашњим поданицима. Изричито је то наглашено још у повељи краља Милутина из око 1300. због ступања обласних господара у вазални положај према Османлијама. Ђ. 92. добила од деспота Стефана право да враћа зависне људе избегле услед напада извесног Хасана на поседе које је тек добила. само су оне у извесном смислу разрађене и увећане. пружале шансу. 38–39. била је давање соћа и вршење војне службе. Повеље и писма деспота Стефана. Бубало. пр. Њихов положај и даље је у начелу био бољи на црквеним имањима него на поседима властеле и владара. међутим. Мошин. остаје у сфери претпоставки услед недостатка других извора. доиста некад и принудно. 985 В. А. ма ко да је он био.сељака. бр. стр. С. овог рада.987 Исте дужности је имала властела и под деспотима. Атанасија је јануара 1407. Познати примери сведоче да за цркве и манастире није постојало ограничење до када су могли враћати своје људе и имовину. Д. Синдик.988 За соће се може констатовати да је плаћано и у доба Деспотовине. Ђорђу код Скопља. Све. С. члану Душановог законика. Законик Стефана Душана. која је могла да поништи њихову привилегију да се населе на метохе влашких манастира. Врло је тешко замислити да би се властела могла сложити са постојањем временског рока након кога више није могла потраживати поданике. према 42. 986 169 . Младеновић. поготово у времену многих ратних година.985 Лавра св. 240. Зборник средњовековних ћирилских повеља. без обзира да ли то они желе или не.

239–240. 57–58. Доходак царски. 362.989 Такву привилегију властела није могла изборити за себе.990 Како је опасност од Турака била готово стално присутна. 995 Исто. 994 А. Реч је. осим у случају када су нужно потребни господару. А. 193. који је од средние XIV века постојао у Угарској. 122 (М. 193. 992 И. међу којима и војнице (летње унче) за пет година. Законски споменици. Божић. а осталих намета. Божић. У две повеље деспота Стефана Лазаревића за манастир Св. Младеновић. 171–172. Динић. 991 А. 353. висина ових дажбина износила је 40 динара. 993 С. потврђује и повеља Ђурђа Бранковића манастиру св. Доходак царски.992 Да је таква сврха била и унчи. где се каже „ {to sou oun~é lätnè voi{tatiký. најпре као ванредни данак. о унчама (зимским и летњим). 56. Доходак царски. Новаковић. пре свега. Историја српског народа II. И. Његова сврха била је подмиривање све већих ратних трошкова.994 Нешто раније. Тако је деспот Стефан око 1414/1415. деспот Стефан је тада дароване поседе овом манастиру ослободио многих дажбина. О односу динара и дуката види: М. onozi da sé sýbÿraa ou koukõ gospodstva mi. Стари српски хрисовуљи. Повеље и писма деспота Стефана. 32–33. 362.993 Колико су за деспоте биле важне ове дажбине најбоље показује чињеница да ни црквена властелинства нису од њих увек ослобађана. 253. Веселиновић. Божић. Младеновић. За историју рударства II. 77–80. а затим као стални порез. у којима се они углавном ослобађају те обавезе. летњих и зимских унчи. Повеље и писма деспота Стефана. српски владари се нису одрицали дажбина које су уведене крајем XIV века. али не и војнице и данка господства ми тј.995 Неколико месеци пре своје смрти деспот Стефан је даровао нове 989 Љ. Благојевић).Сведоче о томе повеље манастирима. 58–59. 528. Повеља деспота Стефана Лазаревића манастиру Милешеви. 990 А. da sé tämzi otpralà voiska”. 260. Атанасија срећемо формулацију да се поседи храма ослобађају свих данака.991 Истакнута је у науци могућност да су унче уведене по угледу на портални намет. у повељи Хиландару из 1411. 170 . Повеље и писма деспота Стефана. Веселиновић. што је отприлике одговарало вредности једног млетачког дуката. И. Младеновић. А. те зато ову дажбину не срећемо у документима владара упућених њој. 166. С обзиром на то да је у једну унчу ишло двадесет динара. Држава српских деспота. 198. Пантелејмона из 1427–1429. Стојановић. 372. 239. Потребно је нагласити да је чак и за манастире то могло бити условно. поседе манастира Милешеве ослободио плаћања унчи само за две године.

Бубало. у сачуваним документима намењеним властели уопште нема помена како унчи.поседе Лаври св. 999 А. Веселиновић. Доходак царски. кога једино поседи овог храма нису били ослобођени. 265. чему разлог треба тражити у чињеници да су друге прикупљане у време сезоне ратних дејстава. Младеновић. 998 Љ. Сви ови подаци нам говоре да су дажбине за опремање војске и измиравање трибута према 996 А. манастирски поседи не ослобађају од ње. Коначно. сем летњих унчи.1001 Уколико властелин соће. 997 171 . 1000 И. историчари су наглашавали да је разрезиван на читаву земљу у годинама када се морао плаћати трибут Турцима.1000 Потребно је додати да ми не налазимо помен ове дажбине у већем броју повеља. Новаковић.998 Свакако је реч о скупљању новца ради плаћања харача османском владару. Веселиновић. И. Стари српски хрисовуљи. А. 57. не би предао на време. Павла. Држава српских деспота. 166. 57. Атанасија. у повељи Лазаревића Лаври св. 118.997 У једној повељи Ђурђа Бранковића из 1419. Божић. Иван Божић је већ претпоставио да се на унче односи термин намет. Извеснијим нам се чини да њихови поседи никако нису било ослобађани од унчи и давања новца за харач. а на трибут Османлијама реч харач из 198. Стојановић. имао би бити свезан док не плати двоструку суму. Повеље и писма деспота Стефана. 146. 260. тако ни турске плате. 224. што се као работа великом господару помиње 1394/1395. Изгледа нам вероватно да су и за достављање средстава од тих дажбина одговарали као и за соће. Доходак царски. Ђ. Атанасија ослобађајући их свих дажбина. 1001 Душанов законик. Божић. Држава српских деспота. такво тврђење би било свакако претерано. манастиру св. поред унчи независно се помиње и данак под називом турска плата. могуће је да се подразумевало њено плаћање. у обе повеље које је Ђурађ Бранковић издао челнику Радичу уопште не налазимо имунитетне формуле.996 Примећено је у науци да је чешће било ослобађање поседа од зимских него од летњих унчи. 33. Да ли је то значило да властела није добијала пореске олакшице у ово доба? Услед недостатка извора. али је готово сигурно да су га они сакупљали. Штавише. Младеновић. 88. члана Душановог законика.999 Пишући о овом намету. пр. иако је сасвим јасно да су и тада постојале вазалне обавезе српских владара према Османлијама. Обзиром да се и у примерима у којима се та дажбина помиње. сачуваног само у Раковачком рукопису овог зборника. А. Законик Стефана Душана. а свакако по овом тумачењу и унче и харач. Повеље и писма деспота Стефана. С. Сам новац давали су њихови поданици. 223.

Неповољно је то било без сумње и за властелу јер је ометало нормално одржавање њених поседа од којих се издржавала. ССА 10 (2011) 157. 1005 А.1007 То нам додатно указује колико је обавеза градозиданија била важна. Шуица). Љ. Атанасија. Суботин-Голубовић. Повеље и писма I.1006 Некада чак ни то ослобађање није било поптуно.1003 Од времена кнеза Лазара и Вука Бранковића обе поменуте дужности имали су и Дубровчани који су се забаштинили у њиховим градовима.Османлијама ушле у ред основних пореза. колико је познато. Стојановић. С. Веселиновић. а о чијем испуњавању се свакако морала старати властела. 97–98. То не треба да изненађује. Повеља Вука Бранковића Дубровнику. 1007 А. Задржане су из претходног периода још две обавезе које су оптерећивале зависно становништво. Младеновић. Стари српски хрисовуљи. 101. Т. 100. када и друга места која припадају истом манастиру. 1006 А. Повеље кнеза Лазара. чешће ослобађана градозиданија од градобљуденија. пошто петрушка села свакако нису спадала у околину Београда. Љ. односно на њихово чување. 193. Јасно је да су и зависни људи који су припадали властели имали обавезе градозиданија и градобљуденија. 1004 А. Бубало. Стојановић.1004 Исти пропис садрже и повеље њихових наследника деспота Стефана и деспота Ђурђа.1005 Ослобађање од ових обавеза у доба Деспотовине. 152. Законик Стефана Душана. 196. 16. 363. као и жупе у његовој околини. 32–33. 125–126 (М. 372. Надаље ту видимо да је у извесном смислу проширена одредба из Душановог законика. 260. којом је деспот Стефан даровао 20 литара годишње и три села у петрушком крају Лаври св. 239. Ђ. Младеновић. Повеље кнеза Лазара. 1003 172 . биле су посебно тешке. пр. Стојановић. где се наглашава да је теретила становнике утврђења. Душанов законик. Шуица. Односиле су се на оправку и зидање утврђења. Уколико су морали да их обављају далеко од места где су живели. Љ. Повеље кнеза Лазара. Реч је о дужностима које су познате под називима градозиданије и градобљуденије. Повеље и писма I–2. Манастирска имања су. У имунитетној формули је наглашено да и та села морају дати помоћ утврђивању Београда. 260. судећи према расположивим изворима. Повеља деспота Стефана Лазаревића Дубровчанима.1002 Обавеза градозиданија ушла је и у Душанов законик. Младеновић. јер је управо од постојања јаке војске и редовног измирења обавеза према султану у највећој мери и зависио опстанак Деспотовине. Новаковић. 1002 Лексикон српског средњег века. само су добијали метоси манастира и цркава. што би можда указивало да је прва дужност била тежа. као у повељи из 1427. М. 253.

Такође нема прецизних информација колико је ратника било који властелин требало да опреми.1013 чега је опет морало бити највише у 1008 С.1009 Према овим подацима. Веселиновић. Благојевић. Примери књижевности и језика старога и српско-словенскога. 1012 А. Војници су по њој имали да бране ратаре и попове. 1010 А. пошто ватопедски метох само за гранично подручје није добио ослобађање од војне обавезе.1010 Судећи према одредбама овог акта. Београд 1904. За период Српске деспотовине извори нам омогућавају да разликујемо различите врсте војне службе. обзиром да ни метохије нису биле поштеђене њеног извршавања. исту обавезу имала су села у петрушкој области дарована Великој лаври св.Најважнија дужност властеле према владару. свештенике и војнике. 180. велика пажња је обраћана на пограничне упаде. било је вршење војне службе. Крајишта средњовековне Србије. што је подразумевало потеру против разбојника. такође је подвлачила ту обавезу властеле. 40–41. Младеновић. 1011 А. Повеље и писма деспота Стефана.1008 Констатовали смо већ у уводном излагању да нас сачувани извори не обавештавају шта је значило „ војевати војску по закону“. али се извесни посредни закључци о томе могу извући. 1009 А.1012 Важно је да се у истом акту наводи и обавеза потечице . но не треба ни сумњати да се то може слободно применити и када говоримо о властеоским поседима. и ону која је била везана за слање помоћних одреда Османлијама. 260. Lascaris. Actes serbes de Vatopedi. 165. Новаковић. Држава српских деспота. Упозорили смо већ да је код Ласкариса реч „dalnè“ прочитана као „ daaĆnèć “: M. 173 . 527. 1013 А. Трипартитна подела друштва на сељаке. мада поново немамо података о томе колико је трајала. Веселиновић. Подаци о различитим врстама војног ангажовања сачувани су пре свега у манастирским исправама. Веселиновић. сходно Душановом законику. 2000 (репринт).1011 Заиста. која је забележена и у једном рукопису српске редакције старословенског језика. М. Повеље и писма деспота Стефана. Држава српских деспота. Изнето је мишљење да је реч о некој врсти опште мобилизације. 190. од стране деспота Стефана. Атанасија 1427. где се у имунитетној формули наводи да се нови поседи овог храма ослобађају „ voiské dalnè ou drý`avä gospodstva mi kromä voiské ou Tourké i òndä ò kraiðÚ metoha novobrdskoga”. можемо разликовати војну службу која се вршила у одређеном крајишту на осталим подручјима државе. Први пут то срећемо у повељи деспота Стефана за манастир Ватопед из 1417. Држава српских деспота. 193–194. 372. Младеновић.

они су морали располагати довољним бројем наоружаних људи како би испунили оно што се од њих очекивало. {to inomÚ rÚsagÚ na{émÚ 1014 Душанов законик. Ваља се присетити да је и у Душановом законику посебно била истакнута одговорност крајишке властеле која је.1014 Због тако велике одговорности. 110–111. Бубало. али није јасно о коликој раздаљини је реч. имао да седмоструко накнади почињену штету. 130. у случају да непријатељ прође њихову територију и врати се преко ње са пленом. Ђ. Доводило је то понекад краљеве у ситуацију да су своје походе морали да прекидају. Rady. Military reform. Реч је била о ситуацији када сам владар предводи војску. где је племство одбијало чак да учествује и у одбрани границе. 1016 А. наводи још једну околност у којој за манастирске поседе није важио изузетак од војне обавезе. Како се овај термин не среће у другим изворима. сем онда када је владар предводио ратну акцију. Добар пример за то је Угарска. Несумњиво је да се односио на учешће у војним походима ван крајишта. Слање помоћних одреда султану је представљало најтежу обавезу. J. Такву врсту војне дужности трудило се да избегне и племство и у другим средњовековним европским државама. пр. C. Повеље и писма деспота Стефана. Са продирањем Турака она је додатно добила на значају. Логична последица било је све веће ангажовање најамника. 260. Законик Стефана Душана. M. истичући да је краљева дужност била да је обезбеди. није сасвим јасно шта се под њим подразумева. Према прописима Златне буле племићи су унутар краљевства могли бити ангажовани само на петнаест дана. Held. 204. Додаје се у продужетку да „ kada li é zamani~na voiska po rÚsagÚ. Тада је заједно са својим слугама морао узети учешће. ако имамо у виду да је то могло значити дуг војни ангажман и на великој удаљености од Србије. Следећа врста ратне дужности била је даљња војска у држави. С. Nobility.1015 Већ поменута повеља Лаври св. Уз бројне друге привилегије. 144–145. Новаковић. 1015 174 . када је вероватно претила опасност и самом опстанку државе. 105. Иста врста војне дужности наводи се и у повељи краља Стефана Томашевића и његовог сина из 1458. Младеновић. логотет и његова породица били су ослобођени и свих војних дужности.пограничним областима. великом логотету Стефану Ратковићу. Није нам познато да ли је у унутрашњости земље постојао некакав еквивалент обавезама које су постојале у крајишту.1016 Очито је да су то биле најозбиљније и најзамашније војне акције. Атанасија из 1427.

D. Војска која се тако регрутовала названа је portalis militia. међутим. Реформом из 1435. D. имамо назнаку да није било изузетка од војне обавезе када би владар предводио поход. 131–132. 2. War and society in Late Medieval and Early Moderrn Hungary. како би се бар бројчано парирало турској сили. Beograd 1974. овде је поменута и заманичка војска. Bojanić-Lukač.стрелац у случају опште мобилизације. The Laws of the Medieval Kingdom of Hungary. 1019 D. Зато нам за појашњење ових термина може послужити једна законска одредба из 1536. Када је. R. M.1017 Поново. Обе институције су преузете касније од стране османског освајача. J. Bak. Bojanić.1021 Мора се. Prilozi za sbirku.toi i négovémý sélom“. 140. значило би то да је. Rački. Ko je učestvovao u zamaničkoj vojsci. Király. 47. Историја Мађара. Peаsants in arms. 1020 А. 1437–1458 and 1456.1019 Претпоставимо ли да су. 128–129 (П. одређиван је по један човек из сваке куће као заманица. Сматрало се да ће за 1017 Fr. нагласити да се та пропорција током XV века више пута мењала. у поход иде један влах на коњу на сваких пет кућа. који је подразумевао укључивање сељаштва у војне послове. 81. Рокаи). Потребно је најпре разликовати ову врсту војне обавезе од оне када владар предводи поход.1020 То се подудара са одлуком угарског сабора одржаног октобра 1397. Engel. предвиђено је да се на сваких 100 кметовских парцела опреме три војника са луком.1018 Сличност коришћених термина нас наводи на закључак да су сличне одредбе постојале у Србији. у Темишвару. C. 158. Sweeney. било неопходно да се на сваких 20 становника опреми један коњаник. 22. vol. 32. дакле. Held. у граничним крајиштима било хитних задатака. Held. New York 1982. Turski zakoni i zakonski propisi. Military reform. Bak. Држава српских деспота. као и другде у средњовековној Европи. M. у једној кући живеле четири одрасле особе. у оквиру канунаме за Смедеревски санџак. поготово јер се у османским законима помиње постојање Деспотовог кануна за влахе. Rady. K. Bojanić. Поменутим прописом било је регулисано да у случају султановог похода или какве службе на границама. 168–169. P. Nobility. Поред тога. Turski zakoni i zakonski propisi iz XV i XVI veka za Smederevsku. eds J. J. B. Веселиновић. 1021 J. J. 1018 175 . Kruševačku i Vidinsku oblast. било на коњу или као пешак. 149–151. Био је то део плана краља Жигмунда за јачање војске након пораза код Никопоља 1396. која се доиста односила на влахе – сточаре. тоболцем. које су Турци у великој мери ангажовали у свом војном систему. мачем и копљем. што је термин који би требало разјаснити. када су деспоти лично предводили походе. којом је предвиђено да се на сваких 20 сељака опреми један лаки коњаник . M. VVM 6–7 (1962) 242. in: From Hunyadi to Rákóczi. пак.

случај хитних потреба бити могуће регрутовати 9–12. Pesants in arms. The Laws of the Medieval Kingdom of Hungary. 1023 С. чини се. Rady.1022 Намера деспота да пренесе војне обавезе на сељаке сигурно је имала исти циљ као у Угарској. J. C. Држава српских деспота. која је подразумевала обавезу да свака кућа да по једног ратника. Nobility. известили краља Жигмунда да је војвода Радослав Павловић у време рата против њих наредио да свако способан за ношење оружја буде спреман да иде куда му се нареди. Има чак индиција да је заманичка војска могла подразумевати дизање на оружје сваког за рат способног мушкарца. Engel. С. 17. које је опет требало да око тога упосли своје сељаштво. 150. у Угарској не видимо нешто што би било еквивалент заманичкој војсци. што је сигурно важило и у доба Деспотовине. Општост те обавезе најбоље се огледа у чињеници да је било свеједно да ли неко долази да се бори на коњу или као пешадинац. Одредбе већ помињаног кануна такође указују да су се заманички одреди имали издржавати о свом трошку. Held. 191.1023 На основу једне вести донекле можемо уочити како је функционисала заманичка војска. 191. 1026 M. Nobility. vol. Bak. 1025 D. J. одређивала план акције заманичке војске. 191–192. Веселиновић. На овај начин је одговорност за одбрану земље на известан начин пребачена на ситно племство. M. Military reform. Новаковић. А. 150–151. За подручје Угарске иначе још увек није разјашњено да ли су при општој мобилизацији сами сељаци бирали ко ће од њих ићи у рат или се од земљопоседника очекивало да их регрутују. Са друге стране. Веселиновић. Веселиновић. 78. следећи пропорције назначене у владаревим наредбама. 1024 А. Из повеље краља Стефана Томаша сазнајемо да је таква врста војне обавезе постојала и у босанској држави. како је раније ову службу тумачио Стојан Новаковић.1025 Била је то додатна погодност оваквих трупа за владара. M. 133. P. Дубровчани су јуна 1430. тако да су морали да остану у војсци све док то захтева потреба одбране земље. R. Held. Стара српска војска. J. што је узроковало и веће губитке у редовима властеоског слоја. 2. А. 242.1024 Тиме су. Цена најамника. Rady.000 наоружаних сељака. 68–69. 82. посебно због тога што су његове територије биле још изложеније нападима Османлија. Ko je učestvovao u zamaničkoj vojsci.1026 Напоменимо да је и у Пољској 1022 J. C. Држава српских деспота. указивали да је централна власт. Ћирковић. Том приликом је измењен и пропис да племићи само 15 дана стоје на располагању краљу приликом опште мобилизације. Држава српских деспота. Bojanić-Lukač. Sweeney. 176 . несумњиво преко властеле.

док је кичму армије и даље представљала тешка коњица. Извесну представу можемо стећи на основу угарских одбрамбених планова. Када је реч о Угарској. Спремић. Warszawa 1971.1029 Поред тога очигледно је да се најбоље могла користити за сузбијање ситнијих разбојничких и пљачкашких упада. управо са 8. Nobility. Military reform. Held. Деспот Ђурађ Бранковић. Треба нагласити да је реч о идеално замишљеном одреду за који је трупе требало да дају вазалне државе и угарски барони.1027 Поставља се међутим питање колика је била стварна корист од заманичке војске. Złota jesień polskiego średniowiecza. Military reform. Већи део племства је био без довољно средстава да узме учешћа у ратним подухватима.1028 По нашем мишљењу. Ћирковић. 1029 А. Notes et extraits III. Отуда не треба да изненађује чињеница да су оне највише коришћене у пограничним областима државе. с обзиром на то да зависно становништво није имало довољно средстава да се опреми за рат. 1030 J. M. према једној процени. као и да се он вероватно никад није скупио. Колики су били војнички потенцијали српске властеле у време Деспотовине немогуће је ни приближно поуздано проценити. чак ни путем плаћања пореза или обезбеђивања сељака који ће то за њих учинити. Rady.000 коњаника. 1032 N. 135–136.1030 Исти број ратника очекиван је од српског владара ради одбране границе и средином XV века. 136.постојала нека врста опште мобилизације коју је краљ у нужди проглашавао. Iorga.1032 Наравно. констатовано је да су јединице састављене од сељака имале пре свега улогу чаркаша. 17. J. док 1027 H. C. Држава српских деспота. 1028 177 . 180. Held. 86. 191. Из тог разлога све више је расла улога најамника. Треба међутим упозорити да се ту пре свега рачунало са његовим поседима у самој Угарској. чиме би његова бандерија била већа и од краљевске. Веселиновић. Према једном нацрту краља Жигмунда из 1433.000 својих ратника учествовао у „ Дугој војни“. ваља рећи да су се сви угарски планови односили на заштиту сопствених граница.1031 Важно је приметити да је деспот Ђурађ. М. Ту се таква војска могла најбрже окупити и супротставити првом удару противника. Цена најамника. за које су трошена огромна финансијска средства. деспот Ђурађ би био дужан да опреми 8. нема места сумњи да је улога свих врста трупа које су захватале шире масе становништва у српској држави могла бити веома ограничена. У њима је назначавано и са коликим снагама је деспот требало да помогне одбрану краљевства. 109. 151–156. Samsonowicz. 1031 С.

не треба никако сметнути са ума ни све већу улогу најамника у оквиру трупа српских деспота.1035 Добри односи које је Стефан Лазаревић гајио са краљем Жигмундом омогућили су му новачење већег броја најамника из Угарске. Ljubić. 185. Не треба сметнути са ума ни да је и у српској држави морало бити много ситних властелина за које се може поставити питање колико су били у стању да извршавају своје војне обавезе. 436. где смо већ констатовали велики број ратничких дружина. Пошао је од претпоставке да је највиши слој сачињавао 1–2% укупног становништва у областима Лазаревића и Бранковића. Listine VIII. 248. 1035 S. Ćirković. Први се као саставни део српске војске помињу у вези са походима на Зету војводе Алтомана и Томе Кантакутина из 1452. 166.су деспоти морали да мисле на одбрану читаве своје државне територије.1033 У оквиру уводних разматрања већ смо подвукли велике губитке које је властеоски слој поднео у Косовској бици. 450. Најзад. посебно ако се радило о акцијама далеко од њихових баштинских поседа. 164. Историја Црне Горе II–2. Божић). Изгледа да су деспоти као најамнике најчешће ангажовали Турке и Угре. Посебно је био специфичан случај Зете. Listine X. Сигурно да без релативно јаког војничког слоја деспот Стефан не би могао играти тако важну улогу током грађанских ратова у Османском царству. O sastavu i snazi Lazarevog tabora na Kosovu. Наводно су говорили: „ Коме ћеш нас сада слати? Што смо величанству твоме сагрешили те нас овако наједантут одгониш? Где ћемо наћи славе твоје и красоте и многе дарове? Од сада се лишисмо сладости и красоте овога света ! 1033 S. А. Listine IX. Држава српских деспота. VIG 2 (1989) 161. Приближну процену бројности српске властеле и њених војних потенцијала за период пре 1389. дао је Сима Ћирковић. те да је у време Косовске битке самим тим са њихових територија могло бити ангажовано око 8.1034 Посредно на ангажовање турских најамника указује чињеница да се међу војсковођама деспота Стефана помињу Шахин и Ајасбег. 150. Веселиновић. S. S. Сведочанство о томе оставио је Константин Филозоф рекавши да је угарске витезове веома потресла деспотова смрт. Ljubić. 1034 178 . Овом приликом мора се истаћи и постојање релативно бројног пронијарског слоја у Деспотовини. али истакли и његов несумњив опоравак у каснијем раздобљу.000 војника. Ljubić. 145 (И.

1037 С. 228. Notes et extraits III. мада за то немамо потврде у изворима. 179 . 69. Ови сиромашни племићи углавном се нису разликовали од сељака.1038 Мора се указати коначно и на могућност да су богатији српски властелини могли такође ангажовати најамнике у случају рата. Извесно је такође да је властела скромнијег прихода чинила огромну већину читавог тог горњег слоја друштва. The English Nobility in the Late Middle Ages. било и 1.1039 Слична је била ситуација и у Енглеској позног средњег века. C. 29–30. док је око 10. Према неким прорачунима.“.1037 Познато је и да су у време деспота Ђурђа ангажовани најамници из Угарске. Зато је заиста тешко начинити процену бројности српске властеле у првој половини XV века.000 људи у периоду 1500–1550. Цена најамника. Зна се да је у војсци војводе Логосита. настојао да нормира најамничку плату на један флорин за читаво војевање.Од сада смо сиромаси и туђини. Деспот Ђурађ Бранковић. иако он није увек био у добрим односима са тамошњим владарима. 1040 C. Г Јовановић Београд 1989. Given-Wilson. краљ је 1432/1433. уз све њене особености. Указаћемо зато на бројност племства у неким другим средњовековним државама у овом периоду како бисмо стекли бар приближну представу о властели у Деспотовини. пр.1036 Један документ краља Жигмунда потврђује да је деспот Стефан давао добре плате најамницима. Константин Филозоф. како се догађало код Пипа Спана и покојног српског деспота. Божић).000 Угара. ратовала у Зети. 72–73. 64. Желимо такође да поткрепимо тезу да је њена примарна дужност 1036 К. 34. сем што нису били везани за земљу.1040 Самим тим јасним нам се чини да је тај број у Деспотовини. 1039 M. Свим овим разматрањима ипак не желимо да умањимо значај властеоских војних обавеза.000 породица спадало у ниже племство („gentry“).. 18. 333–334. од чега је две трећине или три четвртине поседовало само једну парцелу земље. племство је у суседној Угарској бројало између 20. Понављамо још једном на овом месту да за период Деспотовине немамо података о властеличићима. 220–221 (И. 56–57. Филозоф. Повест о словима / Житије деспота Стефана Лазаревића. могао бити само мањи у односу на поменуте државе. Rady. 185. 1038 N. 156. 319–320. Iorga. и услед тога не знамо за постојање неке законске поделе унутар властеоског слоја. Веселиновић.000 и 30. Држава српских деспота. А. Спремић. Ћирковић.. 124. и забрањује се великашима да плаћају више од те суме. Историја Црне Горе II–2. Наиме. Nobility. М. која је у јесен 1448. што је било свакако испод тржишне цене. где је било неколико стотина богатијих породица.

319. Стара српска војска. 1049 Константин Филозоф. порасла улога војвода. Веселиновић. у: исти. стр. бр. који је преузео све његове поседе. 325. 196–197.1042 о чему ћемо детаљније говорити у наредном потпоглављу. 1044 К. 242. Стојановић. Rački. који добијају значајно место у управном апарату земље. а накратко је успео да преузме и врховну власт. Основна улога војвода била је. након збацивања са власти Михаила Анђеловића. М. 1047 Љ. А.1045 Пре њега са 1046 Михаљевића. Михаило Анђеловић. у овом извору је означен као велики војвода. А. 360. 654. и тако практично били и представници централне власти. Веселиновић. називају га „ великим војводом у деспота Лазара“. Власти за време Деспотовине. Благојевић. јануара 1456. Из српске историје средњег века. Следећи са овом титулом био је Дмитар Крајковић. 1045 Љ. Динић. бр. 180 . Истакли смо још у уводном излагању да је у времену након 1389. Држава српских деспота. Најпре га помиње као особу која се старала о преносу тела деспота Стефана у Ресаву. у другим изворима јављају без епитета 1041 С. који је умро 15. Родослови и летописи.још увек било ратовање. као и раније. деспот Стефан буде почео са темељном реорганизацијом државне управе. 197. Родослови и летописи. 231. Државна управа . Веселиновић. Prilozi za sbirku. Стојановић.1047. Београд 2003. нови велики војвода постао Марко Алтомановић. кога помиње Константин Филозоф у два наврата. 1042 М. о чему смо већ писали.1041 То ће доћи до још већег изражаја када око 1410. 1048 Fr. немамо једно време информација о великим војводама. иако се на том пољу запажају извесне промене. командовање војском. овог рада. Изгледа и да је велики војвода идентичан са војводом војске. 225 1043 Види стране 46–47. 239. Држава српских деспота.1044 Један од њих. како је то поставио још Душанов законик. 62. 196. 702. Историја Срба II.1048 мада није тако означен у постојећим изворима. Стојановић.1049 Тако би се могла појаснити чињеница да се личности које летописи помињу као велике војводе. Родослови и летописи. 157. 725. Новаковић. био је члан намесништва након смрти деспота Лазара 1458. Држава српских деспота.1043 Сачувани су и за ово раздобље помени великих војвода који су изгледа могли замењивати деспота. 288–289. истим звањем срећемо угледног властелина Радослава Након његове смрти 1436. Јиречек. а затим као личност која је уз патријарха Никона највише настојала да он напише житије посвећено Стефану Лазаревићу. Обично су чини се боравили на владаревом двору. бр. Њихова права су у том смислу била велика. године. Није немогуће да је. 1046 Љ. А.

доиста у време када је био у немилости. 183. 156–158. као што смо истакли. Рудић. био је деспотов шурак Тома Кантакузин. 1054 Fr. војевање и работање. 185–186. Извесну потврду за овакву тезу. 156–157. M. Михаило Анђеловић је означен само као војвода. 1051 Fr.1055 Уочавамо. Lascaris. дакле. Доиста. мислимо да се паралела може повући и када је реч о баштинској властели. обично се истиче њихова верност и служба владару. као служење у војсци. Стојановић. Налазимо га у повељама великом челнику Радичу и великом логотету Стефану Ратковићу. како се то види из повеље краља Томаша великом логотету Стефану Ратковићу. својеврсну подударност између ових институција у две суседне земље. значило је то бити под влашћу онога коме се служи. 157–158. Један од ретких који се истицао у вођењу ратних операција а да није био војвода. Rački. 4.1052 Концепт верности је. појам служба се не јавља одвојено од њега. Стари српски хрисовуљи. Lascaris. који су сходно својим звањима имали важне дужности на двору које нису биле везане за војне послове. дакле.1050 Примера да су баш војводе командовале трупама током војних операција има много и споменути су готово сви у претходном одељку. Ћирковић. 1050 На пример: Fr. Rački. Учешће у војним походима била је основна обавеза и властеле која није носила војводску титулу.1054 Добро је познато да је у босанској средњовековној држави верном службом означавана целина свих обавеза које властелин дугује владаоцу. „ Верна служба“. Rački. Prilozi za sbirku. 320. по нашем мишљењу. Под овим другим свакако су се подразумевале цивилне службе које је властелин дуговао владару. С. Rački. заслуге великог логотета Стефана Томашевића према краљу Томашу су се односиле на склапање брака његовог сина са ћерком деспотице Јелене. Карактеристично је да се тамо наводи да ће пронију моћи да задрже и сестрићи Радослављеви. Prilozi za sbirku. Босанска властела у XV веку. како смо видели. Prilozi za sbirku. Без обзира на то што се поменути документ односи на пронију. 1055 С. Уосталом. пре свега био везан за обављање војних дужности. Уопште.велики. 182. пружа повеља деспота Лазара његовом ризничару Радославу. 1053 M. Fr. Actes serbes de Vatopedi. 179.1051 Када се у повељама истичу заслуге властеле. којом му је даровао три села у пронију. а не само нека одређен. Actes serbes de Vatopedi. али чини нам се да може имате шире значење. Prilozi za sbirku. 1052 Љ.1053 Разликовало се. 181 . под условом „ rabotaõ i voõõ kako ič ični pronì÷arì÷é“. 157.

1057 182 .1057 Најпре ћемо ипак размотрити улогу сабора у ово доба. који је с временом добијао све већи значај. Н. јула 1411. имала је и она обавезу саветовања владара. Записи и натписи IV. Веселиновић. након којих деспот Стефан више није имао проблема у односу са својом властелом. Током владавине српских деспота ту своју обавезу испуњавала је учешћем на државним саборима и окупљањем у владаревом Дворском савету. 172. може се само нагађати у којој мери је сабор био у вези са тим збивањима. Како се ближио крај постојања Деспотовине. 193. Том повељом деспот је српском светогорском храму даровао одређене поседе у замену за Лештије и тамошњу цркву које је вратио ктитору Бенедикту Цреповићу. деспот Стефан опет под својом влашћу објединио читаву област свога оца. Назначили смо већ да је то било доба крупних промена за властеоски сталеж. Шаркић.1060 За нас није од пресудног значаја питање да ли се заиста одржао скуп са свим овим члановима или их је епископ Марко појединачно молио за 1056 С. што се односило на Жичу. Радојчић. Први сачувани помен неког сабора из времена владавине деспота Стефана налази се у његовој повељи за манастир Хиландар из 1411.1056 мада се то јасно не истиче у законским текстовима. али је сасвим јасно да то није био једини разлог сазивања овог скупа. Попут племства у другим земљама.1058 Сабори су се и у доба Немањића бавили оваквим питањима. властелом и читавим сабором Спасовог дома. међу чијим члановима наводи митрополита и властелу. Ђорђа коју је подигао са својим рођацима у месту Ждрелнику. Држава српских деспота. Ради тога он се посаветовао са владајућима у земљи. Стојановић. Држава српских деспота. 12–14. Занимљиво је приметити да је 19. 1060 Љ. 1059 А. калуђерима. посаветовавши се са патријархом и читавим сабором. након смрти Вука Лазаревића. поводом цркве св. 1058 А.Поред већ набројаних дужности. са патријаршијским сабором. српска властела је имала и друге обавезе према свом владару. Правни положај властеле. Српски државни сабори.1059 Из документа не дознајемо када је овај сабор тачно одржан. Чини се да је то свакако било после бурних догађаја из 1410. савет је све више преузимао надлежности сабора. Младеновић. пећки епископ Марко сачинио својеврсно завештање које има многе елементе повеље. године. 236. А. Веселиновић. 22–23. Повеље и писма деспота Стефана. Наравно. када је. 236.

1062 Љ. Радојчић. Како сазнајемо из самог извора. 173. 183 . Српски државни сабори. Добро је то познато из европске средњовековне историје.1066 Чини се да овде Константин Филозоф међу властелом пре свега означава њене најистакнутије представнике. административним јединицама установљеним реформом 1061 Н. Стојановић.1064 Састав сабора је доста нејасно означен. 1066 Константин Филозоф. 23–24. Радојчић. сем да својим присуством на известан начин увеличају чин освештавања деспотове задужбине. Српски државни сабори. Такође није познато да ли је сабор још о нечему одлучивао. Записи и натписи IV. Н. Под благороднима свих власти изгледа да се мисли на војводе које су управљале властима. Стојановић. можемо се сложити са констатацијом аутора да овде није било речи о државном сабору. поводом освећења његове задужбине манастира Ресаве. 224. Ђорђа. Стојановић. А.1062 Црквена имања често нису располагала адекватном заштитом и лако су могла постати предмет узурпације. или 1426. 23. осврнућемо се овом приликом на учеснике сабора међу којима су наведени патријарх. Пишчев опис не омогућава нам да увидимо каква је овом приликом била улога сабора. 173. Записи и натписи IV. запрећено страшном клетвом ономе ко би посегнуо за покретном или непокретном имовином цркве св. 316. 1063 Љ.1063 Следећи сабор у држави деспота Стефан одржан је на празник Духова 1418.1061 Значајан нам је податак да је и у Области Бранковића тражена сагласност властеле поводом подизања једног храма. Н. али под часним мужевима и благороднима свакако треба подразумевати властелу. 236–237. Српски државни сабори.1065 Далеко нам је зато значајнији Константинов опис сабора из 1425. било женском или из властеоског слоја или неком владајућем. а уз то и све благородне. Држава српских деспота. сабор часних архијереја и „ blagorodýnÿihý výsähý vlastéi `é i výsähý izabranÿihý“. 625. Радојчић. а властела је готово узгред поменута. игуманима. 1064 Константин Филозоф. те све часне мужеве . Српски државни сабори. Радојчић. Као учеснике сабора Константин Филозоф наводи патријарха Кирила са свим првосвештеницима (епископима).сагласност. на коме је деспот Стефан прогласиоЂурђа Бранковића за свог наследника. као у повељама. бр. Родослови и летописи. Веселиновић. она је била значајна јер јее ктитор забранио да црква и место у коме је подигнута буду дати било којем световном лицу. 289. Љ. у рудничкој Сребрници. 174. Зато је. 174–175. 1065 Н. Пошто смо значај тог сабора већ детаљно изложили у претходном поглављу.

Записи и натписи I. 1071 Б.1068 Постојећи извори нас обавештавају само о једном сабору који је одржан за време владавине Ђурђа Бранковића. Н. доиста без навођења властеле. 239. чини се да је она њему управо у тим тренуцима била преко потребна. Након непознатог монаха из Далше ниједан извор више не помиње одржавање државног сабора за време Деспотовине. Стојановић. Држава српских деспота.државне управе деспота Стефана.1067 Остала истакнута властела вероватно је обухваћена изразом сви изабрани. 238–239.1069 Сврху одржавања овог сабора смо већ раније анализирали. поводом жалбе хиландарске делегације да Патријаршија не даје Карејској ћелији на Светој гори оно што је још Свети Сава одредио. Веселиновић. Зато је донео одлуку да се тај приход даје ћелији. калуђерима и властелом. Речено је већ како је и овде улога властеле била да се упозна са важном одлуком владара. Напротив. 81–82. довољно говори о значају овог окупљања. 1069 Љ. Веселиновић. Веселиновић. 316. али само ако се придржава типика Светог Саве. а још више државни савет. јуна 1450. 565. везујући га за сам почетак Ђурђеве владавине. Податак деспотовог биографа да су након сабора Лазаревићеви поданици били вернији Ђурђу Бранковићу него раније. Окупљање црквеног сабора истиче се у повељи патријарха Никодима II. Кораблев. 179. Колико год да је то последица недостатка изворног материјала.1071 Улогу ове институције као да су преузимали црквени сабори са једне стране. Држава српских деспота. када се Деспотовина налазила под притиском Угара и Турака. а са наглашавањем учешћа читаве породице Бранковића у том чину. ситуација је индикативна. У договору са сабором. Константин Филозоф. Држава српских деспота. 1067 А. 237–238. Сабор је одржан негде у Подунављу. Никодим II је утврдио да „ђаконија“ Карејској ћелији није исплаћивана још од смрти цара Стефана Душана. Actes de Chilandar. а на властелу се вероватно односи помен сабора христоименитих људи који су дошли заједно са новим владаром. Посаветовавши се са сабором патријаршијске цркве. 1068 184 . 1070 А. Вероватно је ипак да су српски патријарси и даље бирани на саборима. Српски државни сабори. издатој 15. Радојчић. Сведочанство о њему оставио је само инок из Далше. те зато само можемо додати да ванредне околности у којима се држава налзила нису ослобађале властелу обавезе да буде уз свог владара. А.1070 У једном акту се наводи учешће сабора српске земље у избору патријарха Никодима II.

Радојчић.1076 Село даровано Јевпраксији некада је било пронија. А. Пошто се сабори нису састајали само због таквих питања. даровали монахињи Јевпраксији једно село да би га она поклонила Хиландару. Повеље и писма деспота Стефана. Веселиновић. 241. потврђује чињеница да је исправу саставио и оверио печатом логотет Тодор. те није јасно како је патријарх могао донети њу. чак и уз присуство угледне властеле. То.1074 Деловање Дворског савета осветљено нам је како српским. Веселиновић. вероватно је владар одлучивао да та питања решава са члановима своје породице и најближом властелом.1075 Први пут га у периоду Деспотовине срећемо у повељи којом су Лазаревићи 1404/1405. Несумњиво је реч о преседану међу сачуваним документима. као лице надлежно и за цркву. Исто. 1073 185 . 259– 266. а уочили смо да је имао посебну моћ у време Стефана Душана. 1075 Више о владарском савету у време Немањића код: Н. Српски државни сабори. 1076 А. Из акта патријарха чак се и не види да је деспот потврдио својом повељом ове одлуке. 180. А. Видимо да је сабор заједно са патријархом утврђивао и чињенице око исплаћивања дохотка Карејској ћелији. 1074 Н. Постојао је он и у време Немањића. где би можда логотет. могао имати неку улогу. Тим поводом свакако су морали бити размотрени неки старији акти. као што би се очекивало. Држава српских деспота. Српски државни сабори. 565–566.патријарх је на тражење Хиландараца.1072 На основу самог документа није могуће рећи која властела је узела учешће у раду овог црквеног сабора. те је свакако због тога било неопходно саветовање са властелом. чак и ако претпоставимо да је деспот дао одобрење свом логотету Тодору да се сачини један такав акт. 176. чини се. Одсуство црквених представника није изгледа био проблем при одлучивању о овим питањима. 1072 Исто. Црква је очито полако преузимала државне ингеренције и њене традиције. Повеља деспота Стефана Лазаревића деспотици Евпраксији. како би испунили њену жељу да нешто приложи Хиландару. Треба одмах рећи да није сама по себи реч о некој новој институцији.1073 Нама се још значајнијом чини одлука о ослобађању хиландарских поседа државних дажбина. Младеновић. Таква одлука је иначе спадала у владареву компетенцију. Ради тога деспот се посаветовао са својом мајком и властелом. Радојчић. тако и дубровачким изворима. ослободио свих дажбина неке поседе њиховог манастира у Пећи. 135. 566.

99. 310. 283.1083 Са друге стране. Н. Прилози КЈИФ XX (1954) 70. Радојчић. Стефановски. Радојчић. 1079 Константин Филозоф. одбацио је такву могућност. писац је хтео да каже да деспоту Стефану у земаљској хијерархији припада место које је Христос имао у небеској. поготово ако се има у виду да је желео да потцрта како је деспот управу организовао саобразно Ареопагитовој слици небеске хијерархије. Поједини историчари су били мишљења да деспотов биограф на још једном месту помиње савет. где мудрост и врлина имају врховни ауторитет. Српски државни сабори. Тај унутрашњи чин би. 241. 70. Српски државни сабори. могао представљати Дворски савет.1082 која је такође тешко протумачити. Тиме се стварао узоран поредак државе. Унутрашњи и спољашњи чинови. 13. Унутрашњи и спољашњи чинови. Зато он ствара хијерархију државних звања по узору на небеску тријаду. помен унутрашњег тј.1079 Казивање ученог аутора је доста тешко растумачити на овом месту. Новија истраживања подвлаче да интерпретативне шеме не треба посматрати само као 1077 Константин Филозоф. по мишљењу Андрије Веселиновића. те „ ovÿ `é tälou svoèmou sýblõdatélè i`é i výnoutrýnèi{ii ~iný bä{é“. најповерљивијег чина треба раздвојити од телохранитеља. Н. 1082 Константин Филозоф. 320.1081 Спољашњи и унутрашњи чин се у делу Константина Филозофа спомињу након цитираног само на још два места.1084 Читав овај одељак треба.Није сасвим јасно да ли савет помиње и Константин Филозоф у свом делу. под унутрашњим чином треба подразумевати владареве телохранитеље. 1080 Исто. Држава српских деспота. читавим свештеним сабором и целим синклитом. Говорећи о новој организацији државне управе под деспотом Стефаном. Тема узорног поретка. 1084 А. Радојчић. 283.1080 Сходно томе. 266. М. додао је да се посаветовала са патријархом. он истиче да је поставио начелнике над пословима. 1078 186 . Н. 263. Према преводу овог одељка на савремени језик. посматрати као једну интерпретативну шему државне управе. такође мислећи да је реч о телохранитељима. Повест о словима / Житије деспота Стефана Лазаревића.1077 Поставља се питање да ли је овде учени писац добро познати грчки термин синклит употребио прецизно или само да би опису дао свечанији тон?1078 Тачан одговор на ову дилему је немогуће дати. 1083 К. 5–7. по нашем мишљењу. 266. Радојчић. Н. по њему. Стефановски. Пишући о одлуци кнегиње Милице да се њена ћерка Оливера пошаље у султанов харем. Такав начин приказивања појава у друштву био је веома популаран у средњем веку. 4. Веселиновић. Тема узорног поретка. Филозоф. 1081 М.

Држава српских деспота. Веселиновић. Омогућавало му је то и да врши утицај на одлуке свог господара.1085 Узмемо ли у обзир блискост Константина и деспота.1087 Свако је. Таквих парница забележено је девет у записницима Малог већа. оне саме стварају и креирају стварност. 1086 G. Нажалост. који је деспотов биограф употребио. што би указивало да је након тога изгубио значај. 241–242. када је реч о суђењима у престоници. (Royal) Favor. пошто оне свакако нису судиле на двору. овде делимично изложена шема се може посматрати као идеал којем је Стефан Лазаревић хтео да саобрази државну управу. 249. Jussen. Philadelphia 2000. Треба назначити да на почетку дела поменутог писца имамо још један податак који се може повезати са Дворским саветом и најистакнутијом властелом. 1089 А. G. Последњи његов помен је из 1454. 1088 G. Такође. Althoff. 93–95. Исто тако. (Royal) Favor. што би говорило да је Дворски савет имао и судску функцију. Несумњиво да се то односило пре свега на најистакнутију властелу. Вођење поверљивих разговора са владарем је управо указивало на то да појединац има истакнуту позицију у друштву. пре свега за време деспота Ђурђа.1088 Мноштво помена Дворског савета налази се у записницима одлука дубровачког Малог и Већа умољених. A Contribution to a History of Social Knowldge. већ су само могле узети учешће на савету. што по аутору доказује и избор судских комисија. нап. 187 . али је 1085 O. из извора се не види о каквим споровима је било речи. дакле. за столом имао своје тачно одређено место.идеолошку представу која није имала никакве везе са реалношћу. 251. Расправе тим поводом могле су се претворити и у оружане конфликте. већ као продукт који покушава да је опажа и протумачи. in: Ordering Medieval Society.1086 Зато не изгледа као случајан термин унутрашњи чин. Althoff. 251–253. од које је она која је живела на двору чинила владарев савет. ed.1089 Дубровчани су му се виша пута обраћали у вези са суђењем неким њиховим суграђанима. Додајемо да је иначе на средњовековним дворовима била пуно сукоба међу властелом управо око тога ко ће где седети за столом. Oexle. Уопштено говорећи о деспотовим врлинама. 38 објашњава да се термин „ Curia domini despoti“ односи на савет. каже да је посађивање за трпезу ишло по чину. Perspectives on Intellectual and Practical Modes of Shaping Social Relations. обично се наводило Смедерево као град и није јасно зашто би се у неким случајевима правио изузетак и помињало да се процес одвијао на двору. B. Perceiving Social Reality in the Early and High Middle Ages. 1087 Константин Филозоф.

1092 Овде је заиста реч о властели која је носила угледна звања као што су челник и протовестијар. Потврду за ту реалну претпоставку налазимо у Уводној речи Новобрдског 1090 А. Држава српских деспота. Различита саветовања и сабори су постојали и на нижем нивоу од дворског. савет расправљао и о политичким питањима која су била испреплетана са овим случајевима. царинама. помогло јачању институције Дворског савета. Види: С. Учешће савета изгледа да је било важно у склапању међудржавних уговора. Држава српских деспота. 426. Била би ово потврда великог значаја институције савета. Ћирковић). Наиме. што не треба да изненади обзиром да су обављали важне послове за деспота. реализацијом тестамената Дубровчана умрлих у Србији и слично. деспоту Ђурђу. 1091 А. Дворски савет је дискутовао и предлагао деспоту решења у вези са трговачким пословањем. Београд 1997. Управо зато нема основа за претпоставку да је постојала титула или служба саветника. Nicola Rodop prothobistario. Дамјана Ђурђевића и Алвиза Растића. О ктитору Каленића. Сима Ћирковић је оправдно скренуо пажњу да је израз саветник употребљен у множини. 569 . 242. 373. 304. Вероватно су међу њима били истакнути сарадници Ђурђа Бранковића попут Паскоја Соркочевића. Ljubić. својим амбасадорима код српског владара. 242–243. челнику Паскоју Соркочевићу. Дубровачко Мало веће о Србији (1415–1460). Закључивању споразума деспота Ђурђа са млетачким изаслаником августа 1435. 417.1091 од којих су прва двојица спадали и у ред српске властеле. иначе Дубровчанину. Значило је то да су поједини Дубровчани били део Дворског савета. 565. протовестијар Никола Родоп. челник Радич. 43.несумњиво да је за њих била заинтересована и српска држава. 482. Веселиновић. те својој властели која је била део Дворског савета. 84. Разноврсне улоге које је ово тело обављало још једна су потврда обавезе властеле да и саветом пружи помоћ владару. присуствовали су. те се не може само односити на Богдана Злокијевића. Веселиновић. Listine IX. према латинском тексту исправе. 66. за разлику од доба династије Немањића. Веселиновић. Bogdano Zlokievich consiliariis dicti illustri domini despoti“: S. о чему ћемо доцније говорити. 188 .1090 Поред обављања судске улоге. Мишљења смо да је постојање сталне престонице у време Деспотовине. 311. Ћирковић. Веће умољених некада је одлучивало да о тим стварима пише угарском краљу. велики коњушар Радич Богдашић и Богдан Злокијевић. А. 308. Raditch Bogdaschich magistro agazonum. Српски биографски речник 1. Начелно се може претпоставити да су чланови савета били они властелини који су својом службом били везани за Смедерево. Понекад је. Сви су означени као деспотови саветници. 412. 595 (С. чини се. 1092 „ magnificis viris Radich Chelnik comite palatino.

када је дошао у свој град Ново Брдо. пошто их углавном не срећемо у другим изворима. Старо српско рударство. Имамо ту пре свега у виду. 92. чија се имена и наводе. „ sýbra séý výs sýbor gradskÿ. Један такав пропис морао је интересовати како раднике у рударству. Деспот Стефан каже да.1094 Представници градске управе. Ћирковић. Овде би то била пре свега властела која је била заинтересована за послове у рударству. С.1096 Опет се. већ у уводу помињану. Овом приликом та институција обратила се деспоту ради издавања закона о рудницима. наводи саветовање са властелом. Однос између владара и властеле није. 751. 1097 М. али без других аргумената такав закључак не можемо донети.1093 Градски сабор Новог Брда помиње се само у овом извору. 37. Оно што се очекивало од господара у том односу није. Новобрдски законик. Н.1095 Поводом упућене молбе деспот Стефан се посаветовао са својом властелом. Ковачевић-Којић. За поједине од њих је већ по њиховим занимањима јасно да су били стручни рударски радници. 37. Д. С. 1095 М. Закон о рудницима. 172. дакле. Ћирковић.1097 У сваком случају. 1096 189 . Закон о рудницима. Под руководством градског кнеза окупљали су се сви рудари и рударски стручњаци. по свој прилици. 2002. дужност владара да властели због њене верне 1093 1094 Н. Београд-Нови Сад. Сима Ћирковић је закључио да је сабор био пре свега место за суђење и решавање спорова. Спремић. Они тешко да су припадали властеоском слоју. тако и инвеститоре у ову привредну грану. било формално законски нормирано. Договарање са њима је ипак био само један корак у доношењу Новобрдског законика. док се за остале само може нагађати. тако да је тешко закључити ко га је сачињавао. а ту су били и пургари као орган градске аутономије. не рачунајући гаранцију држања баштина. 29. што може асоцирати на неки савет. јасно уочавамо да се ни прописи из једне специфичне области као што је рударство нису могли донети без учешћа властеле. међутим. Београд 1957. Ћук. био једносмеран. i poiska{é òt gospodstva mi da imý ou~inõ zakoný ò roupahý ðo sou imali za prývñih gospod“. међу којима су били кнез и пургари. Текст прописа су по наредби владара сачинила поменуте 24 особе. Р. могу се сматрати властелом. Радојчић. Деспот Ђурађ. Динић.законика. те је заповедио да се нађу 24 добра човека из других рударских места како би се донео закон какав су имали и раније. Радојчић. Проучавајући Новобрдски законик и касније рударске прописе. Из Дуброваког архива I.

1102 Isto. краљ Стефан Томаш је испунио. Prilozi za sbirku.1105 Недостатак извора нас ипак онемогућава да донесемо поуздане закључке о природи односа између владара и властеле и месту које је у томе имало додељивање поседа. Важна је чињеница да су деспоти даривали поседе властели као награду за верну службу. објашњавао додељивање нових пронија ризничару Радославу. помиње да му је Стефан Ратковић затражио милост да ужива положај великог логотета као у време деспота Лазара. због чега је заслужио милост. Lascaris. 1099 190 . мада се чини да је Ђурађ хтео да истакне да му се челник Радич нашао на услузи у право време. Стојановић. већ и остале молбе које су се тицале логотетових поседа. где је властела остајала потчињена господару и када би јој он одузео поседе. Таква ситуација је констатована и у босанској држави. институција милости се није променила у односу на период пре 1402. 1103 Љ. Стојановић. Суштински. 1101 Fr. а не као услов за њено вршење.службе чини милост.1101 Не само ову. Стари српски хрисовуљи.1099 Свакако да је ово једно од „ општих места“. Рудић. M. 5–6. Краљ Стефан Томаш у повељи из октобра 1458. 187–188. Rady. Fiefs and Vassals. Исто. учинио милост и митрополиту Венедикту. Rački.1098 Даље се објашњава да је то учинио услед „ värÿ radi togo i porabotanña i ousrýdña. чинећи милост свом верном властелину. 1105 S. 183. Тако је господин Ђурађ у повељи којoм је потврђивао баштинске поседе челника Радича истицао да је био „ milosrýdñémý dvi`imÿi“. иако је јасно да она нису дуговала службу владару. 156–158.1100 Милост се могла и затражити. 6–7. é`é ký gospòdýstvo mi bý togda{nèé prilou~iv{éè sé na vrämé“. деспот Ђурађ је 1456. 1100 M. 1104 С. ради службе коју је за њега вршио. дајући му цркву у Враћевшници са њеним поседима. Слично је и деспот Лазар 1457. На основу читавог претходног излагања да се закључити да се законски положај властеле током прве половине XV века у српској држави није знатно 1098 Љ. 156. Стари српски хрисовуљи. Actes serbes de Vatopedi.1103 Исти је дакле термин био коришћен и у случају давања имања црквеним лицима.1102 Заједно са сином Лазаром. 3.1104 Новија истраживања говоре да није сасвим сигурно ни да је у Западној Европи давање земље од стране владара био превасходни начин осигурања верности племића. Nobility. године. Босанска властела у XV веку. 3. C. 479. Reynolds.

Властела у државној служби Одлучили смо се да посебан одељак рада посветимо властели која је носила одређене титуле и обављала послове како централне. Током излагања биће услед тога неопходно да појаснимо које су биле дужности властеле са одређеним звањима. условљених. пре свега. а колико од функција које су обављали. Ова звања су постојала и раније.променио у односу на XIV век. То је изискивало повећавање трошкова за војне потребе. челника. Реч је о личностима које су носиле титуле великог војводе. Сачувани извори највећи број података управо доносе о тој групи највишег друштвеног слоја. што је делом падало и на терет властеле. о чему ћемо говорити у наредном одељку. све снажнијим притиском Османског царства. логотета. те се мора испитати колико је то зависило од самих носилаца тих звања. уопштено је о 191 . како смо то већ образложили. Како смо већ напоменули. али су у доба Деспотовине нека од њих изменила свој карактер. протовестијара и ризничара. Њена улога у држави зато је примарно и даље била учешће у рату. Мењао се и њихов ранг у хијерархији. мада јој је све замашнији привредни развој наметао и обављање бројних цивилних послова. Најпре ћемо се осврнути на властелу која је била везана за централну власт. Бројне чињенице наводe нас и на закључак да је властела са дворским и војничким звањима била најбогатија и најутицајнија. тако и локалне управе. То не треба да изненађује јер је властела која је обављала најважније службе могла најчешће лично да контактира са владаром и тако утиче на његове одлуке. Најважније промене догодиле су се услед промењених политичких околности.

1106 Константин Филозоф.1108 Из времена Деспотовине забележен је већи број угледних властелина са именом Богдан. овде се логотет налази наведен као последњи од четири милосника. Посебно је привлачна претпоставка да је реч о истом Богдану кога касније срећемо као протовестијара и ктитора Каленића. обзиром да се особа са овим звањем следећи пут среће тек 1428. О ктитору Каленића. али питање је да ли логотета Богдана можемо идентификовати са неким од њих. 158. 1111 А. Повеља деспота Стефана Лазаревића Дубровчанима. и након Стефановог стицања деспотске титуле.1109 Скоро је скренута пажња да би овај логотет могао бити идентичан са Богданом који је 1402. 1108 А. Испред њега су се нашла звања великог војводе.1113 Посматрано из из угла ових података чини се да је звање логотета изгубило свој ранији значај у хијерархији дворских титула. Веселиновић. иако се помињу неке личности које тада већ нису биле у животу.организацији државне управе писао и Константин Филозоф. 163. Веселиновић. Стојановић. Као први чин он наводи „ nadý vä{tými na~élýnikÿ“. Пантелејмону из 1400. о коме немамо других вести. Повеље и писма I–1. Државна управа. мада се то не сме сасвим ни искључити. 291. 195. Ćirković. 1113 Исто. Сведочи нам о томе деспотова повеља Дубровчанима о слободи трговине из 1405. S. 187. донео у Дубровник разрешеницу за Мароја Цинцуловића. и он је најпре истицао функционере централне власти. коју су издали Лазаревићи. 296. P. Повеља деспота Стефана Лазаревића Дубровчанима. А. Lemerle. Благојевић. А. У питању је логотет Воихна. G. 1109 С. М. Actes de Saint-Pantéléémon. Највише звање у управи Лазаревића је. 21. у повељи деспота Ђурђа Дубровчанима. Повеље и писма деспота Стефана. 1107 192 . Веселиновић. Исту позицију међу милосницима имао је и логотет Богдан 1445. у повељи Ђурђа Бранковића Дубровчанима. Не знамо да ли је и са Луком такав случај. Поузданог ослонца за такву тврдњу још увек нема. Стојановић. 1112 Љ. 1110 Љ. Благојевић). имао логотет. 283. где се логотет Богдан налази на првом месту међу милосницима који су гарантовали спровођење овог акта. 61–65. Повеље и писма I–1. Држава српских деспота.1111 Није познато ни до када је Богдан остао логотет. Младеновић.1110 Такође није познато ни када је Богдан ступио на положај логотета. разјашњено је да је повеља издата 1400.1106 Обично се у науци тумачи да је писац ту мислио на управнике појединих сектора државне управе. Ћирковић. Dargon. ако прихватимо такво тумачење. 244. Лексикон српског средњег века. изгледа да је тада логотет био Лука. Према повељи кнеза Стефана Св.1112 За разлику од деспотове повеље из 1405. 406 (М. 21.1107 Дакле.

уз цара и патријарха. В. ур.Београд 1992. почео да спроводи деспот Стефан. члану Душановог законика. Мало је вероватно да се може поистоветити са неком личношћу истог имена. Веселиновић. Чињеница да је логотет исписао један патријархов документ не треба да изненађује.челника и протовестијара. нап. Женидба деспота Лазара. он је подигао сребрне посуде из депозита деспота Ђурђа. Добро је познато да је. коју је на чување својевремено предао деспот. Деспот Ђурађ Бранковић. 566. Благојевић. 317–318. М. међу сватовима Лазара Бранковића налазио и војвода Манојло. као извршилац се јавља логотет Манојло. о чему ће доцније бити више речи. 8. Државна управа. који је 1450. Кораблев. S. А. 1116 А. О ктитору Каленића. 242. када се већ јавља поменути Богдан. 138–139. Notes et extraits II. 65. Веселиновић. М. Ћирковић. Ј. коју је око 1410. обзиром да су Грци избегли из Византије. сходно 25. 1118 С. Ћоровић. али наравно да то није потврда да је идентична особа са логотетом истог имена из ранијег периода.1114 По свему судећи. 151–153. заиста стекли велики углед за владавине деспота Ђурђа. Тада су они такође преузели и оставу Томе Кантакузина. за све то време надлежности логотета се нису мењале. Благојевић. Несумњиво је то био резултат реформе државне управе. 101–102. ктитора Каленића. 1119 Б. потврђивао повластице града Будве. Смедерево. саставио и оверио једну исправу патријарха Никодима. имао надлежности над 1114 М. М. следећи логотет кога срећемо у изворима је извесни Тодор. 245–246. мада не знамо за примере да се то раније дешавало. Владарско и комунално у градовима Деспотовине у: Социјална структура српских градских насеља: XII до XVIII века. разјаснио је да је извршилац (executor) исто што и милосник у српским повељама. 157.1117 Из овог податка очитава се блискост војводе Манојла са деспотом. Додајмо да се ни Манојло више не јавља у изворима. Чоловић . На дужности логотета могао је најдаље остати до 1445. Споменици српски. 127. М. 1117 N. 1119 што би значило да се Богдан није дуже задржао на својој функцији из 1445. Калић. који је свакако и саставио овај акт. Државна управа. Ljubić. Више ћемо се на овог војводу осврнути у одељку о странцима у служби српских деспота. Actes de Chilandar. једино логотет. Пуцић. Држава српских деспота.1115 Постоји претпоставка да је био Грк. 1115 193 . Заједно са војводом Радичем Чуђевићем. Такав чиновник био је неопходан деспоту Ђурђу и када се налазио у изгнанству. није познат случај да је протовестијар постао логотет. године. Спремић. Потребно је ипак нагласити да се 1446. Смедерево-Београд 1992. 416. Iorga. 289–290.1118 Хронолошки гледано. Како подвлачи Сима Ћирковић у контексту биографије Богдана. У документу којим је он априла 1441. Listine IX.1116 То није немогуће.

те на случајеве потчињавања једне цркве са имањима неком другом манастиру. 184. логофетство велико добио за владе деспота Лазара. документи не наглашавају увек да је неко био велики логотет. године. Ђ.1125 Видели смо пак. 26.1124 Невоља за истраживаче је што Душанов законик уопште не помиње постојање више врста логотета. Тако је Стефан Ратковић у повељи деспота Лазара из децембра 1457. стоји да је деспот Лазар Стефану Ратковићу „ daò logoféctvo veliko i vlastý nadý crýkvami“. 6. М. У једној повељи цара Стефана Душана истовремено се заиста помињу особе са оба ова звања који су. Државна управа. Rački. Prilozi za sbirku. као и на њихова имунитетска права. судећи и по другим изворима. 1124 Треба напоменути да је иначе сама повеља спорне аутентичности. у повељи краља Стефана Томаша из 1458.црквама. 1121 194 . 1125 M. 370 (М. Поред тога. Actes serbes de Vatopedi. означен само као логотет. 80. истовремено били логотети. Rački.1123 али је. међутим. што значи. да није сваки логотет имао таква овлашћења. 139. Законик Стефана Душана. да је по акту краља Томаша. како видимо. Без других извора се ипак не може поуздано рећи да ли је заиста баш син кнеза Лазара установио неке прописе за великог логотета. Благојевић. деспот Стефан Лазаревић установио неке прописе о служби великог логотета. Наиме. Lascaris. Новаковић.1121 Изгледа. Благојевић). 1122 Fr. 141–142. 1120 Душанов законик. Међутим. За Стефана Ратковића је познато да је титулу логотета носио сигурно већ септембра 1456. 183. 1126 Fr. 156. С. Prilozi za sbirku. управо за владе деспота Лазара уживао логофетство велико. Стари српски хрисовуљи. Стојановић. а у дипломатичком смислу свакако фалсификат: С. Бубало.1122 По овом исказу закључује се да је само велики логотет имао надлежност над црквама. у ствари. 1123 Љ. 158.1120 Када је реч о „ власти“ у овој сфери. Лексикон српског средњег века. пр. већ његовог претходника. Надаље се каже да му је деспот Лазар назначнио у повељи да ће му положај бити исти као и „ logofétú vélikomú svéto po~iv{éga déspota staroga Stéfana”. Хрисовуља цара Душана о поклањању цркве светог Николе. она се односила на потчињавање земљопоседа или других добара црквама. Одмах треба рећи да је одговор тешко дати. при крају владавине деспота Ђурђа. најраније крајем 1456.1126 Овај податак би могао значити да је. Симптоматично свакако мо може бити да деспот Лазар није поменуо свог оца. 156. Поставља се стога питање да ли је некада истовремено деловало више логотета или пак није сваком логотету додељивана надлежност над црквама. Мишић.

сведоче о његовој значајној улози у закључивању споразума о браку. Спремић. назначили смо да се она заслуживала правоверним поработанијем. Деспот Ђурађ Бранковић. може се нешто више рећи о самом Стефану Ратковићу. може се само нагађати. у име деспотице Јелене. братом Гргуром и сестром Маром. Lascaris. 1128 195 . док је два села добио и од деспотице Јелене и слепог деспота Стефана. Мишић. од краља. Поседи великог логотета. Најпре сазнајемо да је располагао великм поседима на територији читаве тадашње Деспотовине.1130 Захваљујући повељи краља Томаша. приликом чега је било важно и логотетово стручно знање. 183–184. С. 156–157. 537. Наравно.1129 Ратковићева дипломатска улога чини се да је више проистицала из блискости са удовицом покојног деспота. Босански краљ управо и сведочи да је Стефану Ратковићу учинио милост због његове вере и праве службе коју је показао према њему након смрти деспота Лазара. није искључено да је поводом тог договора сачињен и неки писани уговор између две стране. Нешто ниже је додао да га жели задржати у сваком добру наспрам његове службе. његовог сина Лазара. Prilozi za sbirku. Какве су оне биле.то нам не даје одговор на питање по ком принципу се доносила одлука да неко добије овлашћења великог логотета. Rački. 156–158. Опрезно бисмо. 1130 Fr. M. 1131 Isto. Говорећи у уводном делу рада о самом термину милост. Actes serbes de Vatopedi. 1129 С. 156. Мишић. М.1127 Сасвим је извесно да је учинио извесне услуге деспоту.1128 Када је реч о заслугама које су се односиле на краља Стефана Томаша. Поседи великог логотета. 9–10. Управо он је и саставио повељу којом је деспот Лазар наградио ризничара Радослава. али су му сви они били дати у пронију. Сазнајемо и да је те поседе добио од деспота Ђурђа.1131 Уопште се не наводи његово порекло нити да је имао баштинских поседа. Бројне привилегије и поседи које је добио октобра 1458. него из титуле коју је носио. Преговоре тим поводом управо је водио са краљем логотет Стефан. Поменуту потврду овај логотет је и добио пошто је замолио да му се у том погледу учини милост. што би значило да се уздигао у ред властеле тек за владавине Ђурђа Бранковића. као 1127 Isto. Несумњиво да је био на његовој страни у спору који је имао са мајком Ирином. оне су се тицале брака који је уговрен између његовог сина и ћерке деспотице Јелене. али не и сам положај логотета. Исто тако примећујемо да је краљ Томаш само потврђивао Стефану Ратковићу додатна права која су ишла уз велико логофетство. 9.

Magyar diplomácziai I. заједно са младим деспотом и деспотицом Јеленом Палеолог. у области Мачве. 156. Историјски споменици II. то га је и могло препоручити за преговоре са босанским краљем који је претендовао на те области. 10–11. Prilozi za sbirku. своје циљеве остварили су како босански краљ. 14. Сасвим је извесно да се деспот Стефан Томашевић током своје краткотрајне владавине ослањао на њега. такође задржао ово звање у оквиру своје управе. Fr. 1133 196 . Мишић. С. слугама и покретнoм имовином. 156.1135 Сам Стефан Ратковић је по свој прилици био свестан да се не само Деспотовина. Rački. Мишић. већ ни Босна не могу дуже одржати. дум Иван. Држава срспких деспота. Седам села је такође имао на западу земље. Свог протовестијара имао је доцније и кнез Лазар. а зна се да је након смрти деспота Лазара заузео Сребрницу са 11 околних тврђава. настојао да обезбеди поседе у областима на западу земље. Поседи великог логотета.Nyáry.претпоставку. 156–157. тако и Стефан Ратковић. С. M. 1135 Fr.1136 Након октобра 1458. посебно након смрти деспота Лазара. Поседи великог логотета. Макушев. В. Поседи великог логотета. 1137 С. 1136 Isto. који се на тој дужности 1132 Fr. Три села у лепеничкој власти су изгледа били најстарији његови поседи. Веселиновић. Сви поседи које је дотад држао као пронију. Деспот Ђурађ Бранковић.1132 Много имања поседовао је у данашњој источној Босни. Поседи великог логотета.1133 Са друге стране. Rački. чији је син после крунисања деспотским венцем. краљ му је претворио у баштину. Први се унијом са Деспотовином несумњиво домогао фактичке власти на читавој левој обали Дрине. као и Усоре. Prilozi za sbirku. А.1134 Споразумом из октобра 1458. вероватно ју је напустио јуна 1459. 9. могли изрећи да је био из лепеничког краја. Nagy–A. Prilozi za sbirku. С. Спремић. Мишић. 204–205. пошто знамо да му се у тамошњем селу Драгиновци налазио двор. док је други успео да у тешким приликама задржи своје тамошње поседе. које су најмање биле угрожене од Турака. Свесно је изгледа. на подручју теочачке и тишачке власти. 517. Први протовестијар из овог периода био је римокатолички свештеник из Новог Брда. добио је и сагласност да је може напустити и отићи куда жели са читавом својом породицом.1137 Од времена цара Стефана Душана лице са титулом протовестијара било је задужено за управљање владаревим финансијама. немамо више вести о логотету Стефану Ратковићу. 1134 I. 157–158. С обзиром да није гајио превелике наде у опстанак Деспотовине. 148. 13–14. 6 . Rački. Поред тога што је обезбедио 100 кућа за своју породицу у босанској краљевини. Мишић.

и он дође тада у Дубровник. Држава српских деспота 209. због неког одговора који му од стране Републике није стигао на време. Историја Срба II. Царински систем у Србији у доба Деспотовине. био је милосник на разрешеници коју су Лазаревићи издали Мароју Цинцуловићу поводом држања у закуп неке царине. 366. Благојевић. Веселиновић. На који начин је стекао то богатство тешко је рећи. Споменици српски I. септембра 1402. први његов помен. Као што је познато. 75. 6 унчи и 3 аксађе у некованом злату и 297 литара кованог сребра. више није био ни новобрдски плебан. Notes et extraits II. Веселиновић. Iorga. 1143 N. Разумна је претпоставка да му је то омогућио и његов положај протовестијара. није више био протовестијар. Тако су га априла 1400. Споменици српски I. коју су примили браћа Матија и Марин Градић. 3 литре. 83. Јиречек. Јиречек. а познато је да 1405. Стојановић. обзиром да је био црквено лице. К. Iorga. 1145 К. Iorga. Изгледа да је након битке код Ангоре био у вези са деспотом Стефаном. К. Срђем. Наведен је протовестијар Иван и у тестаменту Живка (Живулина) 1138 N. Notes et extraits II. септембар и бригантин који је требало из Скадра. Државна управа. 194.1139 Подаци које о њему имамо сведоче да је био близак сарадник Стефана Лазаревића и његове мајке.помиње од 1398.1145 Располагао је.1138 Мада је био римокатолички свештеник. Очекивало се да. па све до краја 1403. што чини се поткрепљује Јиречекову тезу да није био Дубровчанин нити Которанин. 1140 М. на неко питање протовестијара Ивана.1144 Месец дана раније он је преко свог изасланика оставио поклад у Дубровнику. ИЧ 1–2 (1984) 15–16. Notes et extraits II. Одређен је 18. Пуцић. 1144 N. Није немогуће да се у овом случају радило баш о закупу новобрдске царине. и нудили лађе за превоз Стефана и његовог брата. а не у Дубровнику. Notes et extraits II. вредном уштеђевином. Iorga. 365–366. Историја Срба II.1142 те не изненађује да је о њима бринуо и протовестијар. Стефан Лазаревић се искрцао на крају у Зети. Дубровчани молили да ублажи љутњу кнеза Стефана према њима. да га превезе у град под Св. 1142 А. Пуцић. К. Јиречек. 75. А. године. где је очито боравио. 192–193.1140 Марта 1402. М. Историја Срба II. 366. 1139 N. поред деспота. 197 . 1141 Љ. Повеље и писма I.1141 Приходи од царина били су врло значајни за владареве финансије. 365–366. Дубровчани су га називали српским властелином. 85. кога су означили као кнежевог изасланика. Вероватно да већ 1404. Јиречек. као што се да уочити. 29–30. те све то није било потребно. 49. Историја Срба II. већ Баранин или Арбанас.1143 Дубровчани су одговорили 27. Читав поклад био је сачињен од 623 златна дуката. М.

када су се њему и неким својим грађанима обратили Дубровчани поводом имовине преминулих Маринчета и Ратка Милославића. Пуцић. Споменици српски I. Пуцић.1148 Сходно уговорима које су српски владари имали са Републиком св. Дефинисано је да Дубровчанима порота могу бити они суграђани који живе у месту где се парница водила или најближем месту.1150 Такође нисмо обавештени шта се збило са покладом који је оставио у Дубровнику. Србија у дубровачким тестаментима. За историју рударства II.1147 Остаје непознато да ли је за Плану Иван био везан својим приватним пословима или услед тога што је обављао дужност протовестијара. Из документа се не види у ком српском граду су пославали ови Дубровчани. 12–14. пак. 74. Изричито је било забрањено да домаћи људи позивају на неки други суд 1146 С. није била у добрим односима са Дубровчанима. Државна управа. 49. то се могло и преплитати. Дубровчани из Новог Брда су се новембра 1408.1151 Могло би се претпоставити да је у оба случаја реч о истој личности. не можемо рећи да ли је иза тога можда посредно стајао и сам деспот. А. Р. С. Ћирковић. 193. жалили да протовестијар ради на томе да се „ поквари“ повеља коју њихов град има од деспота. Деспотова повеља из 1405. Питање пороте се свакако односило на спорове између Срба и Дубровчана. Последњи пут је у изворима поменут 27.1146 Станишић је. Динић. да свака страна постави по половину судија. Ћук. највише пословао у Плани. било је забрањено да се домаћи органи власти мешају у питање опорука Дубровчана умрлих у Србији. Веселиновић. Када је реч о дажбини коју је са кнезом наметнуо трговцима. На основу дубровачких извора зна се да је 1407. Споменици српски I. уосталом као и у ранијем периоду. Ћирковић. како видимо. 1148 М. Влаха. 158. са кнезом Новог Брда установио неки нови намет за трговце. посебно у вези са питањем пороте. А.1149 Даља судбина протовестијара Ивана није позната. 1149 А. Веселиновић. Р. где је једном био закупник царине и у којој је умро. да је протовестијар Иван имао улогу једног од епитропа тестамента Ратка Милославића. Нема података да ли је можда преузео неку нову дужност или је пак умро. 1151 М. Србија у дубровачким тестаментима. 13. тим поводом предвиђалаје. по свој прилици. Наредни протовестијар деспота Стефана није нам познат по имену. Ћук. 1147 198 . 45. Сигурно је. Повеља деспота Стефана Лазаревића Дубровчанима.Станишића из септембра 1403. децембра 1403. 1150 М. Благојевић. Наравно. која. као лице коме треба исплатити седам литара сребра. М. Веселиновић.

По свој прилици. 193. Следеће што треба утврдити је које су биле компетенције ризничара и да ли су се и колико оне поклапале са дужностима протовестијара. Ова разрешеница регистрована је у Дубровнику тек 10. што указује да је написана који месец раније. имамо вести о једној особи чија су се овлашћења такође тицала владаревих финансија. у тестаменту Дубровчанина 1152 А. Осим наведених података из 1407. године. односно 1409. Стојановић. пошто се Стефан Лазаревић помиње са деспотском титулом. А. 12. Сама титула указује да се он бринуо о ризници где се чувао новац и скупоцене ствари. Државна управа. Благојевић. и 1408. 1154 С. али јесте ризничара. јули 1399. Споменици српски. Ћирковић. Повеља деспота Стефана Лазаревића Дубровчанима. протовестијара. Веселиновић. 204–205.1155 Тако у служби Бранковића није било.Дубровчане. Р. правна радња је учињена 1399. Државна управа. те се све мора посматрати из тог контекста. колико нам је познато.1156 Појава ризничара Вукашина као милосника на разрешеници рачуна сведочи да је изгледа имао сличне компетенције као и протовестијар. Повеље и писма I–1. треба поставити први помен ризничара Вукашина.1153 Живулин Станишић је иначе умро крајем 1403. Повеље и писма I–1. К. Стојановић. 1155 Лексикон српског средњег века. Србија у дубровачким тестаментима. 156. Веселиновић.1152 Таква врста суђења очигледно није свима одговарала. титула му је била несумњиво нижег 1157 милосницима. односи се то на ризничаре Бранислава и Стефана. М. своје ризничаре могли су имати богатије цркве и манастири и угледна властела. али се спор око његовог наводног дуга деспоту отегао до почетка 1406. Реч је о ризничару Вукашину. који се помињу 1401–1402. Ћук. октобра 1404. пошто је наведен тек као последњи међу Тешко је утврдити које су биле Вукашинове компетеницје. 1157 М. 143–147. Датум на том акту је 15. 1153 199 . У изворима се први пут јавља као милосник на једној разрешеници рачуна издатој Живулину Станишићу за држање планске и шетоњске царине. Поред владара. Благојевић). 1156 Љ. пошто се он у изворима јавља само још једном. ранга. 157. 45–46. те су српски органи власти вероватно желели да и ти спорови дођу у њихову надлежност.1154 За нас је најважније да у 1404. 1411. Благојевић. а записана тек пет година касније. 621 (М. Међутим. 202. Јиречек. Љ. који свакако не одговара времену његовог писања. дуже време немамо вести о евентуалним деспотовим протовестијарима. почев од 1404. Међутим.

Државна управа. 203. Р. Државна управа. 1163 У повељи из 1428. треба упозорити да није сасвим немогуће да извесно време ни деспот Стефан није именовао протовестијара. Драгичевић. Србија у дубровачким тестаментима. Надаље. 1159 200 . Повеље и писма I–1. по свој прилици. и 1402. Наравно.1162 Мишљења смо такође да послови протовестијара и ризничара нису нужно раздвојени ни код деспота Стефана. ССА 11 (2012) 138–139. у чијем тестаменту се помиње ризничар Вукашин. 1409. задужен за подизање поклада који је Вук Бранковић депоновао у Дубровнику. Доиста. 1162 М. Ћук.1163 Свега три године касније управо је неименовани протовестијар настојао да „ поквари“ управо ту повељу. челник ризнички: Љ. била је спровођење фискалне политике са циљем прибављања новчаних средстава владару. Веселиновић. Благојевић. 40.1159 Више података имамо о ризничарима који су били у служби Бранковића. али је Милош Благојевић узимао да је он у читавом том периоду обављао дужност ризничара. Стојановић. и 1411. 141–142. пословао у Новом Брду. по његовом мишљењу. М. стицајем околности није успео. Како се током тог времена помиње и деловање протовестијара. док се ризничарева више односила на чување и руковање том врстом иметка. Тиме не желимо да кажемо да је реч о одлучном доказу да протовестијара није било тада у држави Лазаревића. на двору Бранковића није било протовестијара. 143–147.1160 Нешто касније. заједно са дијаком Добровојем. не наводи се протовестијар.Гостише Братосаљића. Дужност протовестијара. где су. то је протовестијар. Благојевић. како смо видели.1158 Између 1404. Четири документа Дубровачке општине поводом спора око дугова Франка Басиљевића породици Бранковић. 1158 С. нема помена Вукашина. Ваља упозорити да је Гостиша Братосаљић. Стојановић. изнео је мишљење да је ризничар деловао уз њега и можда му био подређен.1161 Ова сведочанства управо говоре о томе да се ризничар старао о имовини владарске породице. као његов дужник. Ћирковић. 1160 Љ. а у оној из 1445. Наиме. ризничар Степан био је послат од стране Бранковића да наплати један дуг у висини од 260 литара сребра у чему. док се у каснијим повељама истом дестинатуру обавезно среће лице задужено за финансије. те су ризничари вероватно код њих имали надлежности у свим финансијским пословима. често боравили протовестијари. А. Повеље и писма I–2. 202. био. то нам не казује да је он тамо спроводио одређене владареве мере. међу милосницима његове повеље Дубровчанима из 1405. 1161 П. Њихов ризничар Бранислав је током 1401. 21.

1167 Потребно је међутим подсетити се да Константин Филозоф. Каленић: сликарство. међутим. 152. пошто је са том титулом означен у једном натпису у својој задужбини Каленићу. Каленић: Богородичина црква у архитектури позновизантијског света. 1165 201 . Одакле је Богдан потицао. Такав развој догађаја није немогућ. између Бешикског и 1164 С. али је невоља у томе што је велики број угледних властелина у ово доба носио име Богдан. Најизвеснијим се чини да су му баштински поседи лежали у крају где је подигао своју задужбину Каленић. Сам натпис је из XVII или XVIII века и настао је практично као допуна прилично оштећених натписа уз ликове ктитора. али није познато тачно када. Ћирковић. Конзерваторски радови на фрескама манастира Каленића. говорећи о походу савезничких снага против Мусе 1413.1164 Звање протовестијара је добио након 1418. Богдан је носио титулу челника. Богдан је забележен као протодовијар. Као челник први пут је поменут децембра 1418. 142–145. 62–64. Пре него што је постао протовестијар. у тестаменту дубровачког трговца Марина Градића. али је јасно да је дошло до искривљавања речи протовестијар: Б. Цветковић. јер су се сигнатуре на фрескама могле мењати у складу са хијерархијским напредовањем. који је ту дужност обављао под деспотом Стефаном и његовим наследником Ђурђем Бранковићем. који је по томе онда пребегао у Србију и добио поседе од деспота. Герасимов запис и ктитори Каленића. Београд 2011. Симић – Лазар. те нам то не може бити од помоћи за утврђивање времена када је Богдан постао протовестијар. О ктитору Каленића. 1168 Константин Филозоф.1165 Време осликавања живописа се различито датира у литератури. 61. 307. 151–152. Живковић. О ктитору Каленића. Београд 2006. Стога и претпоставка да се казивање односи на протовестијара Богдана. О ктитору Каленића. 145. бележи да су им се на Добрич Пољу прикључили Евренос-бег и хришћански великаш Богдан. Саопштења XXIX (1997) 110–113. 1166 И. Ћирковић. 1167 Аутор је то нагласио поводом изречене могућности да је монах Герасим имао прилике да препише титулу са фреске: И. Ћирковић. у области Левча. Каленић.1168 Деспотов биограф је обично помињао личности које су нешто значиле у време када је састављао своје дело. Новац. Стевовић. С. дакле. С. Несумњиво је то било за владе деспота Стефана. Д. И. није сасвим разјашњено. Саопштења IV (1961) 186. Б. Каленић. историја. прецизније. Стари поседи тог пребега Богдана су се иначе налазили између Сера и Солуна. Стевовић.1166 Иван Стевовић је истакао и могућност да Богдан можда чак и није био протовестијар у време изградње храма. није добио. Стевовић.Добро позната личност био је протовестијар Богдан. 62. Дуг Градића је настао тако што му је Богдан дао одређену количину сребра како би у замену примио дукате. који му је оставио легат од 173 перпера. 51–56 .

О ктитору Каленића. С.1171 За тај положај га је свакако препоручила чињеница да је имао бројне контакте са Дубровчанима који су пословали у Србији.Лагадинског језера. није познато. 1171 Љ. 126. Стојановић. 202 . 84. које је стекао можда још за владе деспота Стефана. Није сигурна његова идентификација са Богданом Калођурђевићем или Богданом Злокијевићем. постаје јасно зашто је Богдан био погодна личност за новoг управника владаревих финансија. О ктитору Каленића. Овде већ помињани Марин Градић пословао је и у Новом Брду. 3–7.1176 Вратимо се горе поменутом османском документу. Ћирковић. A.1169 Колико је Богдан био значајан властелин сведочи и чињеница да је имао имање у Угарској. Из њега дознајемо да је октобра 1439. С. О ктитору Каленића.1170 Прва сасвим поуздана потврда да је Богдан носио титулу протовестијара је из 13. 64. Све до његовог откривања није се знало да ли је након 1435. када је наведен као трећи у низу милосника у повељи коју је Ђурађ Бранковић издао Дубровчанима. 1170 L. Оливер и Вукашин у именима турских нахија. Ћирковић. како га бележи латински текст уговора између деспота Ђурђа и Млечана. протовестијар Богдан добио од султана потврду тимара који је 1169 С.1174 Даља његова судбина делимично нам је позната из једног османског извора. када као протовестијара срећемо Николу Родопу. Áldasy.1175 Посебно је интересантан Богдан Злокијевић. Повеља која говори о томе је из марта 1438. 66. године. Ћирковић. Повеље и писма I–2. Мора се нагласити да нам тај акт не говори шта се са њим збивало након 1433. О ктитору Каленића. До када се тачно задржао на функцији протовестијара. 1176 Listine IX. Богдан уопште био у животу. Ћирковић. са том титулом међу дужницима трговачке компаније Паскоја и Драгоја Соркочевића и Владислава Гучетића. Богдан. 84. Ћирковић. мада се оне не могу ни са сигурношћу одбацити. Ћирковић. Записан је 1433. Thallόczy. С. 21. али из ње се види да Богдан већ тада није држао поменути посед. 1173 Исто. 65–66. 64. О ктитору Каленића. на територији Баната. који је спадао у ред деспотових саветника. и у ком својству је дочекао освајање Деспотовине од стране Османлија 1439. 1172 С.1173 На функцији је могао остати најдаље до августа 1435. Magyarország. који је био сведок приликом склапања уговора деспота Ђурђа са Венецијом.1172 Како су ранији протовестијари често боравили или били управо из овог града. 1175 С. 66. децембра 1428. 1174 Listine IX. 64–65. 62–64.

Герасимов запис. Живковић. Kolovos. како би се из текста акта могло закључити. 301–302. 110. A biti of 1439. Kolovos. Б. 1181 I. 302. Из текста акта уочава се Богданова намера да се повуче на Свету гору и замонаши.1181 У том случају тимар и војну обавезу су свакако преузела његова браћа. Kolovos. Такво тумачење не сматрамо погодним. Даље се наглашава да је могао поседе оставити браћи Петру и Божидару. Ј. Живковић. 109–110. јер тешко да се другачије може објаснити како је документ о коме је реч доспео у манастир Ксиропотам. 236.1177 Поред саме титуле. 1177 I. В. с обзиром на то да је и челник Радич навођен са својим звањем након напуштања службе. како смо образложили. ЗЛУМС 26 (1990) 27. 121–122 . али да са женом Милицом. 186. који је такође насликан као један од ктитора у манастиру Каленићу. 303.уживао под деспотом Ђурђем. Друштво. 229. иначе би. Склонији смо мишљењу да су особе означаване звањем по ком су биле познате. I. Дозвољено је такође Богдану да без ометања може отићи на Свету гору и постати монах. A biti of 1439. Цветковић.1183 На основу поменика Св. Родоп из Дренице. 303. Богородице се закључује да је Никола био брат Родопа. Извесним се чини да је ту намеру и остварио. 186. Конзерваторски радови.1182 Живот је. Када се то догодило. јер је титула протовестијара била везана за обављање одређене службе. 303–304. Петковић. Ђурић. Треба нагласити да Богдан није једини који је одлучио да крај живота проведе далеко од политичких метежа на Балкану. A biti of 1439. Јовановић. 296. 1179 Коловос је уз знак питања претпоставио да је титулу могао задржати као почаст – „ ad honorem“: I. која нам је позната из каленићког храма. али тимар му нико није смео узети. Како је већ речено. и она била поменута у овом документу. Kolovos. 1182 Исто. док је судбина његове браће непозната. По презимену је закључено да је био представник истакнуте српске властеоске породице која је своје поседе имала у Области Бранковића. мислимо. није могуће утврдити. и након напуштања функције. В. 234. 298–299. Родоповићи. Конзерваторски радови. на које би онда прешла обавеза вршења војне службе. Дужност протовестијара је.1180 вероватно није имао деце или су она већ умрла. снажан аргумент за понуђену идентификацију личности из турског акта је и спомињање да је имао брата Петра. дакле. најкасније 1435. највероватније окончао као монах. Б. 1180 Б. а не. 1178 203 .1178 Навођење Богдана као протовестијара не треба да изненађује. Б. 1183 В. Цветковић.1179 Сазнајемо из документа да је имао и брата Божидара. таква привилегија могла му је бити додељана само ако се добровољно предао Турцима. преузео Никола Родоп. Герасимов запис. држава и владар у уметности у доба династије Лазаревић-Бранковић. да је тимар и даље уживао сам Богдан. A biti of 1439.

Спремић. Заједно са братом свакако је даривао Богородицу Љевишку. Спремић. Николин брат је и даље на неки начин био познатији од њега. Његове везе са дубровачким пословним људима. Родоповићи. В. Овде се Никола наводи са титулом челника.1190 несумњиво у позним годинама. и када је заменио Богдана на дужности протовестијара. Јовановић. како ћемо видети. Деспот Ђурађ Бранковић. где је и сахрањен. чим је уписан у њен поменик. 232. В. 203. Iorga. Сп. пошто након 1435. Родоповићи. 203.1186 Тиме је свакако деспот Ђурађ награђивао оданост ове породице на додатни начин. Николе у Бањи. До када је остао на положају може се само нагађати. Српске земље у средњем веку. 120–121. који му пре смрти Стефана Лазаревића није био на располагању. Радојичић.1187 Занимљиво је да поуздано само Родопа срећемо као ктитора цркве св. 112. Београд 1978. изасланик деспота Ђурђа који је 1431. немамо више вести о њему.1188 Доиста. 203. 289. Из истог извора сазнајемо да му се жена звала Вишесава. као што смо већ истакли.1184 У тестаменту једног Дубровчанина из 1430.1189 те са закључцима морамо бити опрезни. Јовановић. 255–256. Родоповићи. Можемо зато само нагађати да ли је пратио деспота Ђурђа током његовог изгнанства након 1439. бр. у време Конаваоског рата долазио војводи Сандаљу Хранићу наведен је као Родопов брат. 116. а потом протовестијар у служби деспота Ђурђа Бранковића. В. Јовановић. а црква је дуго била и порушена. 229. Одатле је јасно да је Никола Родоп најпре био челник.властелина који је избавио Ђурђа Бранковића из тамнице у Цариграду. фебруара 1436. 1186 М. и првог пада Деспотвине. 233. 1188 Љ. изгледа пре свега из Трепче. 229–232. Динић. јер је. Деспот Ђурађ Бранковић. Богородице Љевишке. Надгробни натпис из цркве св. 231. 229. 1187 N. Морфологија ћириличких натписа. помиње се такође челник Родоп. М. 1185 204 . Трепча у средњем веку. Томовић. не би било пак ни мало изненађујуће да је реч о породичној задужбини. 84–85. 233. Родоп из Дренице. В. свакако су му биле препорука за тај посао. јер смо видели да се још од 1402. бр. Наиме.1185 Сасвим је извесно да није био велики челник. Јовановић. М. Поузданих података нема. 1189 В. Деспот Ђурађ Бранковић. В. 1190 Г. Стојановић. 51. 237. 110. Родоповићи. О поменику Св. Notes et extraits II . где га је затворио деспот Стефан. Николе у селу Бањи сведочи да му је брат преминуо 7. преузео власт у читавој земљи. у: исти. Живопис нажалост није сачуван. јавља у 1184 Ђ. Спремић. Родоповићи. Петковић. док је Оливера била супруга његовог брата. 403. М. Непознато је. Јовановић. то звање припадало Радичу. Записи и натписи I. али вероватно да је високе државне службе почео добијати када је Ђурађ Бранковић 1427.

да обавља послове који нису нужно били везани за владареве финансије. 279. 174–175. Деспот Ђурађ Бранковић. Наставио је. Спремић. 308–310. био је везан за српске крајеве. и обављао од тада многе поверљиве задатке за њега. 407. располагао је и имањима у Деспотовини. Повеље и писма I–2. У службу деспота Ђурђа ступио је 1439.1191 Уколико је Стефан Родоп био још у животу. 289. чини се. 1191 М. 32. Умро је почетком августа 1454. За историју рударства II. Управник финансија Ђурђа Бранковића био је 1445. Својом пословном каријером још од 1419. Динић. Био је уз деспота и током читаве „ Дуге војне“. ово је први случај да је један Дубровчанин преузео тако важну функцију у управном апарату српске државе. Након обнављања Деспотовине више у служби српских деспота не наилазимо на протовестијаре. Љ. 21. 1196 М. Користи од његовог новог положаја несумњиво су имали и сами Дубровчани. Најпре је живео у Приштини. М. челник ризнички Паскоје Соркочевић. Водио је тако 1448.изворима.1193 Тиме је Паскоје Соркочевић практично ушао у круг српске властеле. Веселиновић.1195 Родни град му је вероватно због тога и дозволио ово ангажовање. 240–241. преговоре са Јованом Хуњадијем о евентуланом деспотовом учешћу у губернаторовој експедицији против Турака.1194 Оданост деспоту и јаке пословне везе су биле. а како ћемо у једном од наредних поглавља видети. било само привремено решење: С. Држава српских деспота. Трепча. М.1192 Колико нам је познато. добро познати Дубровчанин. 403. који су јуна 1441. 219. Постојећи извори не бележе да ли је Никола Родоп имао потомства из брака са Вишесавом. 234. 1194 М. у једном дубровачком акту. кључни чиниоци због којих је постављен за управника финансија. Стојановић. Иза њега су остали синови Јован и Стефан. Деспот Ђурађ Бранковић. без назнаке да је водио ресор финансија. 211. Динић. у Дубровнику начинили споразум са Будечом Божетићем да он оде у Призренац и Трепчу и узме од њиховог слуге 150 до 200 дуката. Новац је требало да им донесе у Дубровник. 59. Трепча у средњем веку. и након 1445. 1193 Мароје Гучетић је практично обављао дужности протовестијара последње године владавине цара Душана. 336–339. 1195 А. 299. Новаковић. 1192 205 . Динић. али се са титулом челника помиње и марта 1454. Законски споменици. да би се касније везао за Ново Брдо. Спремић. како се види из повеље упућене њему.1196 Србију је напустио крајем 1453. треба то рећи. 248–249. логично је претпоставити да је и он тада следио деспота Ђурђа. али то је.. Занимљиво је да је у актима из свог града означаван само као челник. 257–258.

1198 Презентовани документ указује да је ризничар Радослав био на крају своје каријере. 1199 Судећи по једном турском дефтеру. сви ти крајеви су се у саставу Деспотовине задржали свега две године. Зиројевић. противницима деспота Лазара. Неоспорно је спадао у ред одане властеле Ђурђевог најмлађег сина. Предвиђено је било и да поменути Радослављеви сестрићи могу уживати у пронију и имања у петрушком крају. Краљевство Словена. ИЧ IX–X (1959) 147. Деспот Ђурађ Бранковић. И. област око Петруса није била враћена деспоту Ђурђу након измирења са Османлијама 1444. 378. Да ли је његово ангажовање на послу ризничара било повезано са напуштањем службе Паскоја Соркочевића. то није много вероватно. имао и Тома Кантакузин. доделио три села у пронију за верну службу.1197 Није нам познато ко је непосредно наследио Паскоја Соркочевића на месту управника финансија деспота Ђурђа. Попис области. када је област још увек била под српском влашћу. 115–116. и 1453. Actes serbes de Vatopedi. 183–184. Сходно поменутом извору. Дубровчани као феудалци у Србији и Босни. Ингеренције на подручју финансија деспота Лазара имао је свакако ризничар Радослав. Међутим. Судбину Радослава и његових потомака извори не 1197 М.1199 То би значило и да је од деспота Лазара добио поседе још док је овај био очев савладар. Обзиром да се наводе проније овог ризничара у петрушкој области. Lascaris. може се само нагађати. све то морамо примити с опрезом. М. који му је повељом из децембра 1457. Динић. 206 . То би значило да је ризничару Радославу пронија је могла у петрушкој власти бити додељана само између 1451.у родном Дубровнику. Уз то је добио и две куће у Смедереву које су до тада припадале судији Теофилу и Ђурку. Добијену пронију могли су преузети његови сестрићи Радослав и Радован у случају да се замонаши или да умре. Право наслеђа је и ту прелазило на његове сестриће. пошто села из повеље ризничару Радославу не налазимо у поменутом дефтеру. 211. када и области Топлице и Дубочице. Орбин. 413–414. Тако нешто није искључено с обзиром на то да је свог ризничара. Спремић. већ тек 1451. Исто тако не можемо рећи да ли је уз њега у време деспота Лазара још неки властелин био задужен за управљање финансијама. као некадашњи Марин мираз. године. Узевши у обзир блискост ризничара Лазара са деспотом Лазаром. Како није имао деце. ако би деспот Лазар успео да поврати ту област. Предвиђала се зато могућност и да се замонаши. Можда је био Лазарев лични ризничар још док је деспот Ђурађ био у животу. Веселиновић. проније су добили право да наследе његови сестрићи Порекло Радослова нам није познато. А. О. ризничару Томе Кантакузина. то би значило да их је добио пре 1453. како видимо. као ни да ли је имао неку имовину поред оне коју му је доделио деспот Лазар. М. 1198 M. Држава српских деспота. 172–173. Ерен.

Натпис на тој плочи сведочи да је 4. Повеље и писма деспота Стефана.. 34. Гајић. Василија. Једна је могућност да је Стефан заиста умро 1398. док је друга да година са плоче није 1200 Љ. још увек није био деспот. Наиме. које је припадало хиландарском пиргу св. у повељи се помиње да је приштински кефалија Бранко такође одредио једну међу. М. Највећи успон током владавине српских деспота остварило је звање челника. а веома је извесно да се то десило првих месеци 1402. Служба челника била је уско везана за владара. 232–233. За нас је ризничар Радослав последње познато лице из доба Деспотовине које се старало о владаревим финансијама. Споменици српски. 164. јануара 1398. ова повеља је сигурно издата након 1399. Види о томе: К. Државна управа. Бројна овлашћења челника се у ово време додатно проширују. 1201 А. како код Лазаревића. Надгробне плоче и гробови ктитора. издао кнез Стефан. А. преминуо Стефан Кувет. 234. Попут кнеза и деспота Стефана. године. На разрешеници рачуна коју је марта 1402.1201 Према анализи Милоша Благојевића. Младеновић. имао је задатак да . није искључено да је Радослав на Светој гори окончао живот. Стојановић. несумњиво је издата тек пар месеци раније. нап. Повеље и писма I–1. маја 1402. тако и код Бранковића. Мадас. јер је познато да Стефан Лазаревић 1398. Разрешеница монахиње Јевгеније носи датум 23.1203 Година из натписа је под знаком питања.утеше“ међе села Ливоче. но како је регистрована у Дубровнику тек октобра 1404. Јиречек. Благојевић. син деспотовог великог челника Вука Кувета. Благојевић.1202 Према једној надгробној плочи из цркве Богородице Пречисте у Ждрелу. како се наводи у једној недатираној повељи Лазаревића. док је на истој врсти акта монахиње Евгеније из 1404. 1203 Д. Заједно са стариницима. те не чуди да их је било истовремено више. 48–49. те да му је отац подигао надгробну плочу тек кроз неколико година. у Приштини издали разрешеницу на којој је милосник био челник Вук. Познато је пак да су Лазаревићи марта 1402. 207 . о Вуку имамо нешто више података. 194–195.1200 За разлику од челника Витана коме је ово једини помен у изворима. Питање је како су се прилагодили бурним догађањима након смрти деспота Лазара. то био челник Витан. 365–366. С обзиром да је анализирана повеља сачувана у манастиру Ватопеду. Вук је носио и титулу великог челника. свог челника је имала и његова мајка монахија Јевгенија.осветљавају. 1202 М. Посебно се то односи на титулу великог челника. један од милосника био је челник Вук. Савладарство.

у гробу Кувета је сахрањен и Стефан. да након 1404. М. Крушевац 2007. Надгробне плоче и гробови ктитора. био отац. 1206 Д.добро прочитана. Државна управа.1204 Сам Вук Кувет. не знамо од када је монахиња Евгенија имала челника на свом двору. а не великог војводе Угљеше Десислалића. по свој прилици. на том положају је био током 1403. Властела Лазаревића са надгробних споменика из Богородице Пречисте у Ждрелу. 236. Ми. није нам позната. није сахрањен у овој цркви. По истом тумачењу. те није сигурно да је до тог својеврсног дуалитета дошло тек након 1402. Изнета је претпоставка да епитет или презиме Кувет потиче од турске речи која означава снагу. нејасно је зашто је Вук Угљешић. као први по реду милосник на разрешеници за Живулина Станишића који је држао планску и 1204 С. изнета је претпоставка да је то звање добио након што је Стефан Лазаревић крунисан за деспота. силу. ни то нам нужно не указује из ког краја је челник Вук потицао. Мишић. Међутим. син Вука Угљешића. 1205 208 . који је умро 1438. ур. Надаље. 87. Бројни примери. Мадас. С. Његов син је ту сахрањен можда зато што је био у рођачким односима са породицом Десислалића . Пошто је у цитираном натпису наведен са титулом великог челника. пак. од којих су неки већ споменути. у: Моравска Србија. Благојевић. претпоставка да је деспот Стефан увео звање великог челника на свом двору да би га издигао изнад челника у служби своје мајке. 236. 1207 М. Поход султана Мусе. Судбина Вукова након 1402. Гајић. 236–237. сахрањен у гробу Стефана Кувета. 1208 не мора бити оправдана. Алексић. који се идентификује са челником о коме говоримо.1206 Неоспорно је чини се да је челник Вук припадо угледној властеоској породици. Сигурно је. Звање великог челника у области Лазаревића несумњиво је припадало властелину Хребељану. јачину или моћ. Вук није био више челник. А. Као челник први пут је забележен 1404. Историја–Култура–Уметност.1207 Наш став је да се по овом питању мора бити нешто опрезнији. Мишић. који му је. 148–150.1205 Наравно. Државна управа. чији су чланови ту почивали. 236. Благојевић. В. указују да се није увек пазило да се уз одређену титулу наведе реч велики као њен саставни део. већ је он могао постојати и раније. Такође. 1208 Исто. јер тада у том звању срећемо другу особу. и почетком наредне године.Угљешића. наиме. Зато нисмо сигурни да ли његово порекло треба везивати за подручје Ждрела.

Стародубцев. Даљи његов животни пут излази ван видокруга извора. где се пак не може говорити о неком јачем утицају Угарске.1210 На подручју Левча. Ј. до 1404. 209 . као челник забележен и Петар. 234. Повеље и писма I–1. дакле. године. бр. Listine VIII. срећемо 1423. 1214 Љ. Манастир Манастирак– прилог проучавању.Стојановић. 148–149. М. Државна управа. већ првих година пошто је Стефана Лазаревића добио деспотску титулу. 1216 Умрла је као великосхимница Јефросина: Љ. јул 1399. Веселиновић. а у ствари је из 1404. да би свакако 1405.1216 он је формално остао без службе. Гајић. 230–231.1211 Личност истог имена. 1210 А. Благојевић.1212 мада је питање колико је таква идентификација оправдана. како се по листама милосника може уочити. У повељи породице Бранковић Дубровчанима од 29. недавно је откривен једнобродни храм посвећен св. постао челник. 151–153. Звање челника је. 233. Значило би то да је на положају кефалије био од 1399. Додајмо да је септембра 1405. која се налазила на једној његовој чаши која није сачувана. реч је о већ поменутој разрешеници која има датум 15. Ljubić. 28.1214 Обично се узима да је то идентична особа са рудничким кефалијом Петром Бољадиновићем. али са титулом војводе. М. који је такође био човек удовице кнеза Лазара. изнад села Велике Крушевице. Стојановић. Нађена је у тој гробници и плакета са натписом. 1213 М. Тошић. На другом месту међу 1209 Љ. у: Манастир Каленић у сусрет шестој стогодишњици. али у правом смислу се проширивање његових компетенција види у време наредног великог челника деспота Стефана. Приликом истраживања. Стојановић. 222. 269–270. 190. Повеља деспота Стефана Лазаревића Дубровчанима.1213 Пораст утицаја челника је заиста приметан. Државна управа. Јачање положаја челника првих година XV века видљиво је и у области Бранковића. Благојевић. при закључењу српскомлетачког споразума. Николи у коме је он. Задужбинарство и ктитори. 189. наведен је као велики челник одмах иза логотета Богдана. Родослови и летописи. децембра 1405. Т. по свој прилици. Београд–Крагујевац 2009. као један од милосника на повељи коју је деспот Стефан издао Дубровчанима. Калић.612. Истакнуто је да се то десило услед појачаног утицаја суседне Угарске. Повеље и писма I–1. стекло велики углед. Сребрне чаше позног средњег века.шетоњску царину. 198. 1212 S. 248.1215 Како је мајка деспота Стефана убрзо преминула. године.1209 Децембра 1405. наилазимо на двојицу челника који су били милосници акта. несумњиво у служби монахиње Евгеније. био сахрањен. који се осетио и у сфери организације државне управе. 1215 Исто. у његовом гробу нађено је и 199 новчића из времена угарског краља Жигмунда. ур. 158 1211 Г. 195. 52.

дакле. Према редоследу. Влаха су му одговорили фебруара 1406. бисером и златом. о којима иначе немамо других података.1222 Сви наведени подаци стварају слику о 1217 Љ. 146–162. Драгичевић.1221 Из документа. Сп. 138–139.1220 За разлику од Стефана кога сигурно срећемо само у поменутом документу. сребром и бисерима. 253–254. Стојановић. 141–142. Гласник СУД 42 (1875) 81. 1222 Ђ. у поменику су забележени његова супруга Вукосава и син Ђурађ. 359. Јиречек. Стојановић.1218 Треба назначити да није искључена могућност да је челник Стефан истоветна особа са ризничарем Степаном. О поменику Св. те не знамо колико је и сам. такође је истоветно сматрао. кога 1409. како се види. Стојановић. 165–166 . не може се закључити из документа. за коју је познато да је имала интензивне односе са Дубровчанима. Највероватније је био челник који је служио Вука Бранквоића.1217 Свакако да су били у служби појединих чланова куће Бранковић. 55. срећемо у изворима. Имао је. оставио дубровачким грађанима Палку и Лукши Витановићу.милосницима је поменут Стефан. К. Обавештен је том приликом да у књизи Палка и Лукше нису нађени подаци о тој кући. јасно сведочи о његовом богатству. о Миљану имамо нешто више података. поред дворске. већ само о неким дуговима његовог оца. Радојичић. 1220 О Мариним односима са Дубровчанима сведоче бројни акти: Љ. Међутим. 235. Повеље и писма I–1. Новаковић. Државна управа. Повеље и писма I–1. Када је старији челник Миљан умро. о млађем Миљану након 1406. 1218 210 . Органи Републике св. Четири документа. 235. М. Поуздано знамо да је био ктитор Богородице Љевишке. градио и пословну каријеру. али чини се да то није било непосредно пре овог писма. што је остало забележено у поменику овог храма. Државна управа. Повеље и писма I–1. Можда то чак упућује и на чињеницу да је пословао у рударству. 10. које је делимично измирио сребром. нап. рекло би се да је Стефан био угледнији. Српски поменици XV–XVIII века. Благојевић. дознајемо да је челник Миљан био угледног порекла и да му је отац носио исто име и титулу. С.1219 Челник Миљан је вероватно био у служби Маре Бранковић. на неко његово писмо у коме је потраживао кућу коју је његов отац. Богородице Љевишке. мада је остављао могућност да је Миљан био и у служби најмлађег Вуковог сина Лазара. јер уочавамо да више у животу нису били ни Дубровчани којима је оставио кућу. разгранате пословне везе. 1219 П. Податак да је своје дугове намиривао златом. М. Благојевић. челник Миљан. а на четвртом Миљан. Историја Срба II. 154. те постоји мишљење да је он био дворанин Гргура или Ђурђа Бранковића. Уз Миљана. немамо више података. 1221 Љ.

Извори не наводе ниједног његовог претка. припадали деспотовом брату Вуку. Допуне и објашњења. која је делимично очувана на зиду тог храма. Велики челник Радич. код села Чамурлу. 211 . такође већ споменутим у овом раду. 7. те да је рођен 70-их или 80-их година XIV века.1227 Обзиром да је 1413. био и Богдан. Чита се само „ . могао је бити идентична личност са ризничарем Браниславом. помен извесног челника Бранислава који је био његов дужник. како смо видели. јужни делови области Лазаревића. Треба упозорити да можда по преузимању службе није уживао титулу великог челника. Наиме. у тестаменту Дубровчанина Петроја Милатковића. Поступовић је презиме које је Радичу дала народна традиција. Велики челник Радич. Види: С. уколико се зна да је био жив почетком пете деценије XV века. Зборник за историју МС 13 (1976) 8–9.1229 Појава Радича као заповедника трупа најбоље сведочи о томе колико су се прошириле компетенције челника. Са тим звањем бележи га Константин Филозоф. Веселиновић. Узимајући у обзир да је Петроје пословао у Новом Брду и Трепчи. Гласник СУД XXI (1867) 31. 1225 С. Београд 1982. Ћирковић. 1227 М. нити је то чинио Ђурађ Бранковић у повељама упућеним њему. он је у овој 1223 С.povñký“. А. Уз њега су биле војводе Шаин и Михаило. 1226 В. 308.1223 није могуће рећи да ли је Бранислав био челник код Лазаревића или Бранковића. Ћук. 394–395. Ћирковић. 1229 E. Србија у дубровачким тестаментима.челнику Миљану као изузетно утицајној личности у области Бранковића. истичући да је он предводио деспотове одреде у одлучујућој бици против Мусе јула 1413. 1224 Константин Филозоф. Имајући у виду да су све до јула 1410. Зато није без основа мишљење да није био високог рода. у шта је свакако спадало и Ново Брдо. Тошић. Милићевић. Zachariadou. Уколико је пак био служби Бранковића. О ктитору Каленића. 8. Новаковић. 62–64.1224 Када је доспео на положај челника. Велики челник Радич. не може се дознати. Ћирковић. 1228 В. Ђ. Р. С. најзнаменитија личност из доба Деспотовине која је носила титулу великог челника био је властелин Радич. В. Сачуван је из јула 1410. С.1226 Презиме му се једино наводи у повељи за манастир Враћевшницу. 35.1228 Наше је мишљење да је пре у питању девета деценија поменутог века. Worrisome wealth of the čelnik Radić.1225 Порекло челника Радича такође није могуће осветлити. челник је 1418.. Без икакве дилеме. у: С. те да је припадао кругу властеле коју је деспот Стефан уздигао следећи добро познат Бајазитов савет. Тошић. С. будући протовестијар. 441. добио дужност заповедања свим деспотовим одредима. Манастири у Србији. Практично. није искључено да је Бранислав био баш његов челник. Зато смо Лазаревиће и поменули у множини. Тошић. Вера Тошић је изнела мишљење да тада Радич није био тако млад.. Историја и традиција.

извесно време немамо података о челнику Радичу. Примедбе. 10.1233 Увиђамо. потврдивши му у вечну баштину не само поседе које је добио од њега и деспота Стефана. када је са војводом Радославом Михаљевићем био укључен у деспотове преговоре са Дубровчанима поводом заплене велике количине сребра.izbranii výsi”. њему су се Дубровчани обраћали и због трговаца који су били заточени од стране деспота након побуне у Сребрници. 1233 В. Велики челник Радич. мада није искључено да је то било још у време деспота Стефана. Деспотов биограф бележи да је челник био „ муж најхрабрији и најмудрији. да је челник Радич крајем владавине деспота Стефана постао једна од најутицајнијих особа на српском двору.1234 Из једне угарске повеље сазнајемо да је имао имања и у Банату. Радич је од новог владара затражио потврду својих баштинских поседа. дакле. Стојановић. Тошић. Magyarország. Пуцић. 1235 L. Када се ситуација у Деспотовини стабилизовала након измирења са Османлијама у пролеће 1428. али не можемо бити сигурни када их је добио. Доиста. улога српских одреда у коначном сукобу са Мусом била је од изузетног значаја. Повест о словима / Житије деспота Стефана Лазаревића. Áldasy. A. Стари српски хрисовуљи. већ и оне које му је подарио угарски краљ Жигмунд. Чини се да је Стефан Лазаревић команду препустио баш челнику Радичу јер је у њега имао највише поверења. 117. Нама се чини да је тада као награду Радич могао добити и неке поседе. С. 125–126. Такав статус задржаће и под Ђурђем Бранковићем. Прихватио. Након 1413. деспот је одликовао Ђурађа и . Какве су почасти биле у питању. С. Константин Филозоф. Ту молбу је Ђурађ 1428/1429. О ктитору Каленића.1231 Међу тим „ изабранима“ морао се наћи и челник Радич. 309. Thallόczy. 308. извесно је да то није увек био случај. 212 . 54. 1232 М. 64–65. 1231 Константин Филозоф. Споменици српски. Филозоф. 3.1235 Поменута повеља српског владара сведочи о огромном властелинству којим је располагао челник 1230 К.1232 Током прве половине 1427. Ћирковић. Последње се односило на град Купиник и околна сремска села. Када се војска вратила. Поново се за нас појављује на историјској позорници новембра 1421. За историју рударства II. Динић. 1234 Љ. аутор не прецизира.. по Константиновим речима. како би се очекивало.1230 По речима истог писца. XXVII. који са мало речи много свршаваше“. М.ситуацији мењао владара а не велики војвода. о чему имамо већи број података.

А. Athens–Thessaloniki 2005.1241 или да се ова 1236 Љ.Радич. то не значи да је прве баштине челник Радич добио у неком од тих крајева. Српске земље у средњем веку. dop. 117. Благојевић. 75. где је поседовао једанаест села. Повеље и писма I–2. Благојевић. 389–390.1239 закључује се да је достојанство великог челника стекао током прве половине 1429. Благојевић. 4. Динић. у: исти. Властелинство великог челника. Спремић. in: Κλητόριον in memory of Nikos Oikonomides. Le grand čelnik Radič. Нагласили смо већ у првом поглављу да се само за неколико места може рећи од кога их је тачно добио. Велика имања имао је и у Браничеву. 241. Стојановић. Манастирски поседи. Североисточна Србија у средњем веку.1236 Међутим. Веселиновић. Београд 1978. Стари српски хрисовуљи. Београд 1978. Шкриванић. 85. ed. Српске земље у средњем веку. Стари српски хриосвуљи. Изгледа да њих треба тражити тамо где је подизао своје задужбине. 241. ИГ 1–2 (1987) 45–46 1237 Љ. М. којој је подарио пет села у области Расине и Крушевца. 3–4.1240 Примићено је доиста да се у повељи из 1429. Благојевић. 1238 Љ. у време када му је издата и прва потврда о баштинским поседима. Браничево у средњем веку.1238 Како ту титулу није носио у време издавања повеље Дубровчанима децембра 1428. 1241 М.1237 Нови поседи које је Ђурађ Бранковић подарио челнику Радичу били су вероватно и замена за оно што је изгубио услед турских освајања. документ је могао имати фактички значај тек ако деспот поврати поменуту област. Властелинство великог челника Радича Поступовића. Стари српски хрисовуљи. не означава увек као велики челник. Она нам сведочи да је поседе имао само у области Лазаревића. Државна управа. М. Поред важних вести о имовини Радича. Највише поседа имао је у Мачви. 241. године. 125–126. Стојановић. Г. 134. Živojinović. Тамо се налазио и његов трг Дебрц. М. Г. М. Државна управа. Југозападна Србија у средњем веку. он се у њима први пут означава као велики челник. међутим. Динић. Посебном повељом деспот Ђурађ му је потврдио хрисовуљу деспота Стефана о подизању цркве благовештења Богородице Пречисте на реци Грабовничици. М. 1240 М. 213 . Све му је то било записано у баштину. Стојановић. чак деветанаест. Наиме. Шкриванић. две горње повеље су значајне и за одређивање положаја овог властелина у државној управи. Стојановић. Деспот Ђурађ Бранковић. Укупно је у само у овој повељи забележено 50 села. М. а такође и да је од Ђурђа Бранковића био дариван тек кад је он наследио деспота Стефана. 3–4. што указује да није било суштинских разлика између носилаца једне и друге титуле. Како су. у: исти. које је било раштркано дуж северног и централног дела Деспотовине. 46–47. 1239 Љ. један трг и седам селишта које је поседовао. Турци држали крушевачки крај. 21. Државна управа.

Државна управа. 158. 1247 M. велики коњушар Радич Богдашић и Богдан Злокијевић. Ђ. ми смо уочили да је челник у српској држави имао одређена судска и извршна овлашћења. 403. 1244 Љ. што им је омогућавалао да увећају своју снагу. 51. 40–42. Државна управа. 17. да је челник чак могао имати војне компетенције и практично мењати владара. 135. Веселиновић. 54. 241. Динић. којом су представници војних власти стекли првенство.1243 За ову констатацију доказ се може наћи у чињеници да је челник Радич поменут као други по редоследу милосник у повељи Дубровчанима са краја 1428.1247 Заиста. О поменику Св. Сви они су имали улогу деспотових 1242 М. Živojinović. чији положај је означен са „ comite palatino“. 1243 214 . уочили смо да су се и Дубровчани често обраћали челнику Радичу. поменут и Никола Родоп. 20.1245 Раст утицаја челника је несумњиво резултат већ више пута помињане реформе државне управе коју је извршио деспот Стефан. Трепча у средњем веку. Богородице Љевишке. Nobility. М. 49–50. јер му је скоро била додељена. C. 1246 М. М. Коначно. Радојичић.1242 Разлог за увођење Радича у ново звање могао је бити и постојање још једног челника. који су управљали двором својих владара. 166–167. био поменут иза логотета Богдана.виша једноставно није усталила. Повеља деспота Стефана Лазаревића Дубровчанима. 203. Као први међу сведоцима овог чина са српске стране наведен је челник Радич. знајући свакако да он има надлежности које се и на њих могу односити. Све речено нам потврђује и латински текст уговора из августа 1435. Сп. 172. попут „ тесања“ међа ради разграничавања суседних властелинстава. Нашао се пак испред протовестијара и логотета. Иза њега су поменути протовестијар Никола Родоп. Обично је тај положај припадао неком од најмоћнијих племића у земљи. Деспот Ђурађ Бранковиић. који свакако није био у рангу Радича. М. као челник је 1430. Le grand čelnik Radič. Rady. одмах након војводе Радослава. Тако су његове надлежности умногоме наликовале на оне угарских палатина. 1245 А. судећи по поседима којима је распологао. 21. Благојевић. између деспота Ђурђа и Млечанима.1246 Видели смо на примеру из 1413. Како је већ речено. Стојановић. а посебно у судству. 390. Њихове компетенције биле су бројне у извршној сфери власти. Радич је био један од најмоћнијих властелина у Деспотовини. Повеље и писма I–2. Надаље. Благојевић.1244 Подсетимо се да је велики челник Хребељан 1405. Више задужбина које је подигао и бројни манастири које је обдарио најбоље то потврђују. 242. Спремић.

без сумње. Милићевић. Динић. 32. Државна управа. којој је по акту из 1428/1429. 84.1250 По свој прилици. 135. те се његови подаци морају узети са дозом опреза. Георгија. прва личност на српском двору. Манастири у Србији. цркву св. Шкриванић.саветника. Тамо је подигао једну од својих задужбина. 134. Živojinović. В. када није био у Смедереву. Шкриванић. Le grand čelnik Radič. кога не срећемо у уговору са Венецијом.1251 Оснивачка повеља за ову задужбину из 1430/1431. Г. потиче из 1737. Стојановић. Мора се доиста нагласити да није извесно да је челник по рангу био и изнад великог војводе. 1249 215 . Треба нагласити да натпис није у потпуности очуван и да његов текст. 243. Властелинство великог челника. Благојевић. централно место међу челниковим имањима добила су она у рудничком крају. Ђ. Неки други извори у извесној мери ипак потврђују његове наводе. након губитка поседа у области Расине и Крушевца. Својој новој задужбини завештао је још неке поседе који су јој имали припасти након његове смрти. логично је претпоставити да је ту најчешће боравио. М. било важно и у преговорима са посланицима суседних држава. Властелинство великог челника. а које је иначе добио од деспота Ђурђа. у којој стоји да његове и поседе протовестијара Богдана у Тамишкој жупанији и жупанији Кеве 1248 S. још увек припадало првенство у државној управи. 62–63. Милићевић. Међу њима било је и село Белућа. онако како га је донео Милан Ђ. дакле. Реч је о повељи угарског краља Албрехта II Хабзбуршког од 31. 11. припадало пет села. Област централне Србије у средњем веку. С.1248 У том тренутку Радич је. Тошић. Српске земље у средњем веку.1252 Пошто је у том селу подигао двор. Након 1435. Београд 1978. Велики челник Радич. 391. 1250 М. Стари српски хрисовуљи. Радич се као челник само још једном помиње у изворима. 1252 М.1249 Његово присуство је. сачувала се само у виду натписа с десне стране врата цркве св. 3. Г. Из повеље дознајемо да је властелинство заокружио и заменом поседа са властелином Бранком Миладиновићем. 131. Ljubić. Listine IX. М. Постојање винограда уз двор сведочи о настојању да свој дом обезбеди вином. 130–131. 1251 Љ. са тамошњим двором и виноградом. марта 1438. у: исти. аутор се децидирано изјаснио да је великом војводи и 1445. али тако да се не може закључити да ли је тада још обављао ту дужност. Ђорђа у Враћевшници код данашњег Горњег Милановца. које се налазило југоисточно од Рудника. Крај живота ипак није ту дочекао.

њихове дужности и права. A. једно село и осам мати винограда. Ктитор светогорског манастира Кастамонита постао је 1430/1431. 125–126. Синдик. Обојица су имали намеру да крај живота проведу на Светој гори. примарно наставио да се брине. Magyarország. 1254 216 . подаривши му 20 литара сребра годишње за куповину жита. За протовестијара Богдана смо то већ образложили. марта 1432. Павла. 1260 В. Радич је постао ктитор и светогорског манастира св. 195–196. поред давања келија и аделфата. 1258 Љ. Стојановић. Поред тога. док је након његове смрти наместо тога требало да ужива приходе од седам његових села. Прилози КЈИФ V (1925) 103. може се само нагађати. обновио манастир Кастамонит. те не треба искључити могућност да су их једноставно продали.1260 Тим поводом посаветовао се са ариљским митрополитом Марком. подаривши му село Горњу Пешчаницу у Браничеву. о коме је.1255 Ради добијања келија и аделфата челник Радич је повељом од 28. Thallόczy. Ктитори.већ држе браћа Матко. Франко. Сам документ сведочи да је дар учинио и како би обезбедио право на коришћење пристаништа за манастир Кастамонит. 1256 M. Стари српски хрисовуљи. 1257 Isto. Lascaris. који је.1257 У извесној мери чуди да није прецизно у челниковој повељи наведено колико му је келија и аделфата требало да припадне у Ватопеду. Actes serbes de Vatopedi. Марковић. Са друге стране. имало је овом манастиру да припадну и делови рударских јама које је поседовао у Руднику и пола прихода од топионице у селу Каменици.1259 Предузете активности дале су му за право да као нови ктитор пропише и манастирски типик. 1255 Исто. по његовим речима. нап 7. 34. Стојановић.1253 Како је дошло до тога да они више не држе те поседе. Убрзо након тога је.1258 Из других извора је познато да је манастир у другој половини треће деценије XV века пострадао од пожара. својом повељом и деспот Ђурађ. Стари српски хрисовуљи. Ватопед је дао дозволу да у његовој луци може пристајати брод Кастамонита и истоваривати ту своју робу. 5. Д. 58.1254 Око 1430. како се види из његове повеље издате 22. Српске повеље у светогорском манастиру Светог Павла. Петар и Јован Таловац. чини се. 183–184. Áldasy. 1259 М. даровао Ватопеду 100 дуката. На пољу ктиторске делатности знаменити челник био је јако активан и ван Србије. Света Гора у светлости аката великог челника Радича. 34. маја 1433. био разрушен и запуштен. Живојиновић. Љ. 111.1256 Поклањање села и винограда потврдио му је 1432. Можда је то последица чињенице да он и није озбиљно размишљао да нађе уточиште у том манастиру. Прописавши 1253 L. 182.

паша је записао да ће обавестити султана који ће о томе донети одлуку. и 1441. N. 1266 N. пошто је приход од рудника коришћен вероватано за манастир Кастамонит. јула 1441. Ћирковић. Деспот Ђурађ Бранковић. али да до тада може и ту имовину да ужива без потешкоћа. М. али свакако након 1435. Беглербег Шехабедин је одобрио. пре свега.1266 До када је некадашњи велики челник живео. Први акт из фебруара 1440. Намеру да се замонаши на Светој гори челник Радич је и остварио. да Радич задржи своје делове рударских јама у Новом Брду. Није познат мотив због којег су то учинили. Мислимо ту. синовима извесног Јеремије. У том случају он би лично био старешина свог манастира. ауторка доноси текстове ових османских докумената преведене на енглески језик. 1265 Isto. Предвиђао је и могућност да се ту једног дана закалуђере и његови братанци и сестрићи. 384–389. Стојановић. године. 1263 E. тако и са онима у српским местима. Oikonomides. 391–392. Le grand čelnik Radič. Paris 1978. Прецизно се не може утврдити када се то догодило. Допуне и објашњења. 388–389. добио је име Роман. 443. Actes de Kastamonitou.општежиће у манастиру. Услед тога челник Радич се потрудио да обезбеди код нових власти приходе које је тамо имао. Према повељи Кастамониту из 1433. 6–7. 204. 393–395. вероватно по заповести султана. челник је предвидео и могућност да сам дође на Свету гору. али Радич се пожалио да је у вези са тим оштећен за 1. и вероватно пре 1439. 1262 217 .1261 Из акта се јасно осећа намера Радича да се замонаши у Кастамониту. 34–36. остао је познат под својим световним именом и титулом.000 флорина.1264 Наредне године. Када је реч о кући у истом граду. Actes de Kastamonitou.1262 Мада монах. С. 7. како на подручју Сера. Oikonomides. под власт Османлија пало је и Ново Брдо. 1264 Isto. Пред кадијиним судом ипак је пристао на задовољење у износу од 400 флорина. М. Zachariadou.1263 Поменути документи јасно сведоче да је Радич био у добрим односима са турским властима након првог пада Деспотовине. око велике суме новца који су му они поверили на чување. Živojinović. 394–395. говори о спору који је имао са Јаковом и Димитријем. Worrisome wealth of the čelnik Radić. Када се закалуђерио. у којој је 1261 Љ. није познато. после смрти своје жене Ане. Уз њега је био и дотадашњи ариљски митрополит Марко. иако као монах на то није имао право. означаван као челник Радич или само као челник. Стари српски хрисовуљи. те је тако у два турска акта из 1440.1265 Занимљиво је да се Радич још старао о својој имовини. на кућу у Новом Брду. Спремић.

Le grand čelnik Radič.1268 Стицајем околности.1267 Међутим. године. 1270 М. М. јунаком већег броја епских народних песама. у једнини. Le grand čelnik Radič. 1271 Љ. Допуне и објашњења. његове ратне подвиге против Турака. 91–96. 8. који говори о једном судском спору у коме је монах „ Мисаил. Узевши у обзир да се у повељи из 1433. 394. Шта је условило такву одлуку сина једног од најмоћнијих српских властелина. На другом месту се чак помиње само дете. 441. Велики челник Радич. Историја и традиција.помињао само братанце и сестриће. Једна слика из традиционалне народне историје. 1269 N. 4. 394. чије нам световно име није познато. уопштено се као могући наследници наводе и његова деца. Ћирковић. Велики челник Радич или Облачић Раде. изгледа да се замонашио пре тог времена. 85–86. Новаковић. Београд 1982. Новаковић. те његово такмичење са Мађарима у одређеним играма. питање да ли треба и за коју историјску личност везати легендарне податке из народне традиције. у ранијој повељи Ђурђа Бранковића из 1428/1429. Стојановић. Стојановић. 394. пошто се само у неким песмама тај херој и они сличног имена смештају у време деспота Ђурђа1273. није могуће рећи. С. и он се дакле замонашио. 1274 С. 1267 Љ. готово брже него што се уздигла. Ћирковић. Непознати песници описују сукобљавање Радета са деспотицом Јерином. Стари српски хрисовуљи. Стари српски хрисовуљи. могло би се претпоставити да није имао деце у браку са Аном. Само се уоштено наводе сродници или неко други кога челник одреди за наследнике. Љ. 79–111.1274 У ширем смислу. Стари српски хрисовуљи. Знамо такође да је Радич једном приликом и предводио војску деспота Стефана. Oikonomides. Стојан Новаковић је покушао да личност великог челника Радича повеже са Радетом Облачићем. 1272 С. 1413–1435.1271 На основу тога опрезно бисмо смели закључити да му се син. не наводи могућност да се прикључи оцу. Živojinović. 1268 218 .1269 Попут оца. син Радича“ сведочио у корист манастира Кастамонита. 106–109. Le grand čelnik Radič. Изгледа да се са Радичем угасила једна моћна породица. Стојановић. замонашио најкасније до јесени 1430. Допуне и објашњења.1272 Таква идентификација је несигурна. 3. али је због постојања више српских властелина попут Радослава Михаљевића. 1273 С. Actes de Kastamonitou. М.1270 Ваља истаћи да му се деца као могући наследници не појављују ни у повељи којом му је деспот Ђурађ потврдио у баштину Богородичину цркву на реци Грабовничици и кућу у Новом Брду. 35. 443. у: исти. из тих песама се сагледава историјски контекст у коме се налазила Деспотовина. сачуван је турски документ из 1459. Živojinović. Živojinović.

Особу са овим звањем срећемо поново септембра 1445. Спремић. 1278 Љ. Благојевић.1278 Истраживачи су сагласни да је реч о Михаилу Анђеловићу. 207–209. са којом је добио два сина. Б. Мотив за додељивање ове метохије митрополиту Венедикту био је. С. Chalcocondil. Наиме. 251. ипак. Грујић. Отац му се обрео у Србији и изгледа оженио Српкињом из Новог Брда. 1277 Р. 32. 57–58. Лична властелинства српских црквених представника у XIV и XV веку. 21. у две повеље које је деспот Ђурађ издао Дубровчанима. није нам познато ни ко га је непосредно наследио на позицији великог челника.Задужбина челника Радича Враћевшница је са читавим властелинством септембра 1456. како смо већ у једном од претходних поглавља саопштили. Радич није оставио наследнике иза себе. где је изгледа доспео 1427. Стојановић. 1279 М. додељена грачаничком митрополиту Венедикту Цреповићу. Повеље и писма I–2. ГСНД