1. D.

Čanić, Institut za nuklearne nauke “Vinča”, CENEx 280, pp 522, 11001 Beograd,
dragac@vin.bg.ac.yu,
2. M. Trtanj, Institut za nuklearne nauke “Vinča”, CENEx 280, pp 522, 11001 Beograd,
milan@vin.bg.ac.yu,
3. M. Tufegdžić, Institut za nuklearne nauke “Vinča”, CENEx 280, pp 522, 11001 Beograd,
tufe@vin.bg.ac.yu









NEELEKTRIČNI UREĐAJI U PROTIVEKSPLOZIONOJ
ZAŠTITI PREMA EVROPSKOJ DIREKTIVI 94/9/EC

DIRECTIVE 94/9/EC AND NON ELECTRICAL
EQUIPMENT FOR USE IN POTENTIALLY EXPLOSIVE
ATMOSPHERES

Dragan Čanić
1)
, Milan Trtanj
2)
, Miroslav Tufegdžić
3)


Rezime: Tema rada je novo područje iz oblasti protiveksplozione zaštite -
neelektrični uređaji, prema ATEX evropskoj direktivi 94/9/EC. Objašnjen je novi
pristup zaštite i sprečavanja eksplozije, kod koga se zaštitne mere preduzimaju
nakon prethodne procene potencijalne opasnosti od paljenja eksplozivne
atmosfere. Dat je prikaz osnovnog standarda EN 13463-1: "Neelektrična oprema
za upotrebu u potencijalno eksplozivnoj atmosferi - osnovne metode i zahtevi", i
kratak pregled standarda prema vrstama zaštita od paljenja.
Ključne reči: ATEX, Direktiva 94/9/EC, neelektrična oprema, ocena rizika
paljenja, Ex zaštita

Abstract: Subject of this paper is European Directive 94/9/EC and non electrical
equipment for potentially explosive atmospheres. It explained risk assessment of
ignition hazard, and measures applied to prevent the source becoming effective,
and ignition protection used.
The standard EN 13463-1:2000 "Non-electrical equipment for use in potentially
explosive atmospheres, Part 1: Basic method and requirements" is presented. Also
brief review of standards which are introduced specific type of ignition protection
of non-electrical equipment is given.
Keywords: ATEX, Directive 94/9/EC, non electrical equipment, ignition hazard
assessment, Ex protection



B-139
1. UVOD

Danas je bezbednost ljudi i opreme jedan od najvažnijih zahteva u industriji i
tehnološkim procesima pa su osnovni zahtevi bezbednosti definisani evropskom
direktivom 94/9/EC. Ova direktiva postavlja konstrukciju za totalnu harmonizaciju
propisa koji pokrivaju ovu oblast. Ona ne daje direktnu vezu sa standardima već iznosi
najvažnije zdravstvene i sigurnosne zahteve koji uređaje dovode do CE označavanja.

U dosadašnjoj praksi protiveksplozione zaštite najveća pažnja je posvećivana analizi
električnih uređaja kao izvora paljenja eksplozivne atmosfere. Međutim pored stvaranja
električne varnice moguća je pojava varnice i usled drugih uzročnika kao što su
mehanička varnica (udar, trenje), zatim vruće površine,vrući gasovi i plamen, statički
elektricitet, jonizovano zračenje, ultrazvuk, adijabatska kompresija i udarni talasi,
samopaljenje prašine i dr.
Veliki broj uređaja, namenjenih za rad u eksplozivnoj atmosferi pri normalnom radu,
svojom konstrukcijom obezbeđuju bezbedan rad i ne stvaraju mogućnost paljenja
eksplozivne atmosfere. Ali isto tako zbog funkcionalnih razloga i postizanja pojedinih
performansi samog uređaja, rastojanja između pojedinih rotirajućih i ne rotirajućih
elemenata moraju biti malih dimenzija. Zbog nastanka poremećaja u toku tehnoloških
procesa (visoke vibracije, dinamička neuravnoteženost, proklizavanje kaišnika,
oštećenja ležaja, krivljenja lopatica, grubog rukovanja, promene uslova
okoline,taloženja prašine, pojave statičkog elektriciteta i drugo), može doći do stvaranja
varnice i paljenja eksplozivne atmosfere.
Zainteresovanost za realizaciju protiveksplozione zaštite kod neelektričnih uređaja
postoji više decenija. Vršena su mnoga ispitivanja naročito na pronalaženju materijala
koji pri dodiru neće stvoriti varnicu, sa dovoljnom energijom da upali eksplozivnu
atmosferu. Na osnovu velikih iskustava proizvođača i korisnika u primeni zaštitnih mera
i smanjenju rizika paljenja eksplozivne atmosfere, došlo se do zaključka da se mora
propisima definisati oblast protiveksplozione zaštite za neelektrične uređaje. Tako je
evropski komitet za standardizaciju CEN preko svog tehničkog komiteta TC 305
pristupio izradi evropskih standarda za neelektrične uređaje a prema zahtevima direktive
94/9/EC.


2. OSNOVNI STANDARDI ZA NEELEKTRIČNE UREĐAJE

Suštinska razlika između standarda prema ATEX-u za električne i neelektrične uređaje
je u tome, što se za neelektrične uređaje zahteva ocena opasnosti (rizika) od paljenja pre
nego što se izaberu zaštitne mere od paljenja. Proizvođač mora da odredi stepen
funkcionalne greške i da primeni odgovarajuće zaštitne mere koje će održavati rizik od
paljenja u dopuštenim granicama. Svi delovi uređaja moraju biti analizirani kako bi se
ustanovili potencijalni uzročnici paljenja.
Na svim uređajima i postrojenjima koji su namenjeni za rad u potencijalno eksplozivnoj
atmosferi a u skladu sa direktivom 94/9/EC, moraju biti primenjeni zahtevi standarda :
EN 1127-1:1997 Eksplozivna atmosfera – prevencija i zaštita od eksplozije – Deo 1:
Osnovni koncepti i metodologija i standarda EN 13463-1: 2001, – Neelektrična oprema
za upotrebu u potencijalno eksplozivnoj atmosferi – Deo 1: Osnovne metode i zahtevi.

B-140
EN 1127-1:1997 Eksplozivna atmosfera –
prevencija i zaštita od eksplozije
Deo 1: Osnovni koncepti i metodologija

Tehnički komotet CEN/TC 114 je izradio ovaj osnovni standard koji daje metode za
prepoznavanje i ocenu rizičnih situacija koje mogu dovesti do eksplozije kao i
odgovarajuće konstruktivne mere zaštite kod projektovanja i izrade komponenti, uređaja
i postrojenja. Standard se odnosi na uređaje i opremu koja se koristi u nadzemnoj
industriji.
Ugroženost pogona sa eksplozivnom atmosferom u kojima rade neelektrični uređaji je
svedena na minimalnu meru pravilnim projektovanjem, sertifikacijom, pravilnim
povezivanjem na instalacije i dr. Međutim ova procena se odnosi samo za početni rad
uređaja, dok kasniji događaji u toku tehnoloških procesa zavise od pravilnog rukovanja,
održavanja i dr. Kvarovi i poremećaji koji se neminovno dešavaju nisu rezultat samo
očekivanih i retkih poremećaja već rezultat normalnog tehnološkog procesa koji
vremenom utiče na smanjenje početnog stepena bezbednosti. Procena rizika mora
obuhvatiti sve aspekte korišćenja uređaja i opreme od početka rada, mogućih
poremećaja pa do isključenja a isto tako i uslovi okoline u kojoj će uređaji da rade.
Pored propisivanja zaštitnih mera moraju se napraviti upustva za rad, rukovanje i
održavanje, kako bi bili sigurni da će korisnik biti svestan preduzetih bezbedonosnih
mera i funkcionisanja uređaja.
Procena rizika se sastoji iz nekoliko koraka:
- predviđena primena opreme,
- identifikacija opasnosti i prepoznavanje opasnih situacija,
- određivanje opasnosti (verovatnoća nastanka, moguće posledice) i ocena rizika,
- izbor mera za smanjenje rizika.
Da bi se shvatila primena uređaja mora se u potpunosti sagledati konstrukcija i način
funkcionisanja samog uređaja i njegovih delova. Takođe se moraju poznavati uslovi-
eksplozivna atmosfera i njene karakteristike, u kojoj je predviđen rad uređaja.
Identifikacija opasnosti od paljenja je najvažniji deo ocene tim pre što je vezana za
eksplozivnu atmosferu. U tome važnu ulogu imaju zone opasnosti. Cilj je da se sve
potencijalne opasnosti utvrde a to je jedino moguće uz potpuno razumevanje
konstrukcije i funkcionisanja uređaja u pogledu poremećaja rada i njegovog uticaja na
eksplozivnu atmosferu.
Ocena rizika mora uzeti sve uticajne faktore koji bi mogli ugroziti bezbednost pri
korišćenju uređaja.
Rizik se može izražavati kao:
- učestanost i verovatnoća pojave nekog uzročnika,
- kvantitativno odnosno kao manje važan, srednje važan, prihvatljiv, neprihvatljiv,
- numerički rezultat koji je kombinacija prethodna dva.
Nekada nije moguće odrediti sve elemente opasnosti naročito ako se radi o verovatnoći
poremećaja.
Nakon analiziranja svih utvrđenih činjenica donosi se odluka o mogućem rešenju za
smanjenje rizika. Ta odluka zavisi od ekonomskih, tehnoloških, tehničkih činjenica a
takođe i od mogućeg stepena smanjenja rizika primenom odabranih zaštitnih mera.



B-141

EN 13463-1: 2001 Neelektrična oprema za upotrebu u
potencijalno eksplozivnoj atmosferi
Deo 1: Osnovne metode i zahtevi

Ovaj standard daje osnovne metode i zahteve za projektovanje, izradu, ispitivanje i
označavanje neelektrične opreme namenjene za rad u eksplozivnoj atmosferi. Područje
primene je za temperature od - 20 °C do + 60 °C i pritisak od 0,8 do 1,1 bar.
U standardu su date metode za razvrstavanje opreme u grupe I i II i kategorije M1, M2,
1, 2, 3.
Za uređaje grupe II definisane su tri kategorije neelektričnih uređaja:
- kategorija 3: Ako se pri oceni opasnosti od paljenja ustanovi da uređaj ne sadrži bilo
kakav uzročnik paljenja pri normalnom radu.
- kategorija 2: Ovi uređaji moraju biti zaštićeni od uzročnika paljenja koji se javljaju
pri normalnom radu i pri očekivanim poremećajima pri radu.
- kategorija 1: Ovi uređaji moraju biti zaštićeni od uzročnika paljenja koji se javljaju
pri normalnom radu, pri očekivanim i retkim poremećajima pri radu.
Standard traži ocenu opasnosti od paljenja analizom opreme i njenih delova kako bi se
tačno utvrdili svi potencijalni uzročnici paljenja.
Nakon sprovođenja ocene opasnosti i izbora zaštitnih mera, standardom je definisan
zapis u tabličnom obliku tabela 1. Ovaj zapis mora biti sastavni deo tehničke
dokumentacije i u njemu moraju biti navedeni svi uzročnici paljenja i predložene mere
koje sprečavaju ili kontrolišu nastanak paljenja eksplozivne atmosfere.

Tabela 1. Izveštaj o proceni opasnosti od paljenja


Potencijalni uzročnik paljenja

Mere zaštite za
sprečavanje
pojave uzročnika
paljenja
Vrsta
primenjene
zaštite
Normalni rad
Kategorija 3

Očekivani
poremećaj rada
Kategorija 2
Retki
poremećaj rada
Kategorija 1

1

2

3



4


5

-U polja 1, 2, 3 upisuju se poremećaji odnosno uzročnici koji mogu izazvati paljenje
prema kategorijama uređaja. Naprimer, za uređaje koji su predviđeni za kategoriju 2
moraju se uzeti u obzir svi uzročnici paljenja koji se javljaju u normalnom radu ali i oni
koji mogu nastati kao rezultat poremećaja koji se očekuje tokom rada.
-U polje 4 se upisuju mere zaštite za sve kategorije uređaja.
-U polje 5 se upisuje vrsta zaštite od paljenja odnosno standard.
Zavisno od načina primene zaštitnih mera izvršena je podela na 7 različitih vrsta zaštita
prema tabeli 2.


B-142

Tabela 2. Vrste zaštita za neelektrične uređaje

PREDUZETE ZAŠTITNE
MERE

VRSTA ZAŠTITE

OZNAKA
ZAŠTITE


OZNAKA
STANDARDA
EN 13463-
Uzročnik paljenja ne može
da nastane
-konstruktivna bezbednost

- svojstvena bezbednost
c

g

EN 13463-5

EN 13463-4

Uzročnik paljenja ne može
da izazove varnicu
- kontrola uzročnika
paljenja
b EN 13463-6
Eksplozivna atmosfera ne
može doći u kontakt sa
uzročnikom paljenja
- ograničenje protoka
- uranjanje u tečnost
- nadpritisak

fr
k
p
EN 13463-2
EN 13463-8
EN 13463-7
Ograničiti eksploziju i
sprečiti prolaz plamena
- nepropaljivo kućište d EN 13463-3
U standardu su još dati zahtevi za temperaturu površine, za delove od lakih metala i
nemetala, mase za lepljenje, za delove za uzemljenje, uvodnice, prozirne delove i dr.
Navedena tipska ispitivanja su veoma slična standardu EN 50014. Standard obuhvata
još i pojedinačna ispitivanja, označavanja, procenu uređaja koji su popravljani i njihovo
ispitivanje. Standardom je predviđena i odgovornost proizvođača i obavezna upustva za
korisnike.
Standard EN 13463-1 se može posmatrati kao potpuno analogan sa EN 50014.
Uvedenih sedam vrsta zaštite od paljenja (koje može da se pojavi kod neelektrične
opreme), konceptualno su vrlo slični tipovima zaštite kod električnih uređaja.
U sledećoj tabeli je dato poređenje standarda EN 13463 i EN 50014

EN 13463 EN 50014
- osnovne metode i zahtevi za sve vrste
tipova zaštite od paljenja
- osnovni zahtevi za sve vrste
tipova Ex zaštite
- definicije, opšti zahtevi za ispitivanje,
označavanje
- definicije, opšti zahtevi za ispitivanje,
označavanje
- standard za uređaje kategorije 3 - standard EN 50021
- odnosi se na sve kategorije gasnih i
atmosfera sa prašinom
(oprema za grupu I, II)
- odnosi se jedino na opremu kategorije
2G za grupu II (gasna atmosfera)
- temperaturska klasa je T1-T6 za opremu
IIG, uključujući i kategoriju 1
- temperaturska klasa je T1-T6 za opremu
IIG
- ocena rizika paljenja -/-
- elektrostatički zahtevi za kategorije
1, 2, 3 i M1, M2
- elektrostatički zahtevi jedino za
opremu kategorije 2G za grupu II
- dodatak za elektrostatički test -/-

B-143

3. ZAKLJUČAK

Uvođenje novih tipova protiveksplozione zaštite za neelektrične uređaje zahteva veliko
angažovanje proizvođača, korisnika i sertifikacionih tela. Preuzimanje novih standarda,
proučavanje i primena u praksi, pored dobrog poznavanja protiveksplozione zaštite,
zahtevaće i visoku tehničku stručnost iz više oblasti.
Uspešna rešenja najviše će zavisiti od projektanata i od njihovog znanja da spreče
moguće opasnosti ili predvide kontrolisanje istih. Međutim stepen bezbednosti
primenjenih mera neće biti adekvatan ako se uređaji ne instaliraju i ne održavaju
pravilno, što zahteva upravljanje sistemom kvaliteta i tehnički nadzor nad pogonima sa
ovom vrstom opreme.
Druga opasnost je od suvišnog poskupljenja opreme zbog nedovoljnog poznavanja
problema i izgovora za što većom bezbednošću.


LITERATURA

[1] Direktiva 94/9/EC: 1994,
[2] Standard EN 13463 - 1: 2001, Neelektrična oprema za upotrebu u potencijalno
eksplozivnoj atmosferi - Deo 1,: Osnovne metode i zahtevi,
[3] Standard EN 1127 - 1: 1997, Eksplozivna atmosfera - prevencija i zaštita od
eksplozije - Deo 1, : Osnovni koncepti i metodologija

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful