You are on page 1of 39

Андреј Николајевич Муравјов

ПИСМА О МУХАМЕДАНСТВУ

ШТАМПАНО ИЗДАЊЕ

ИНТЕРНЕТ ИЗДАЊЕ

Наслов оригинала: Письма о
магометанстве
Издато: 2004. (репринт 1848)
Издаје: Общество памяти игумении Таисии
Место: Санкт-Петербург
Штампа: "Невская жемчужина" - СанктПетербург
Тираж: 900

Објављено: 24. новембар 2005.
Издаје: © Svetosavlje.org
Уредник: прот. Љубо Милошевић
Превод: Игор Миковић
Основни формат: Владимир Благојевић
Дизајн странице: Иван Ташић
Коректура: Игор Миковић

2

Садржај
Садржај............................................................................................................................................3
Андреј Николајевич Муравјов (кратка биографија)...................................................................4
ПИСМО I.........................................................................................................................................5
ПИСМО II........................................................................................................................................7
ПИСМО III....................................................................................................................................17
ПИСМО IV....................................................................................................................................24
ПИСМО V.....................................................................................................................................30
ПИСМО VI....................................................................................................................................35
ПИСМО VII...................................................................................................................................38

3

"О литургии" (1841). "Изложение Символа Веры Православной Восточной кафолической церкви" (1838). Мајка пишчева. Већи дио свог живота Муравјов је посветио "утврђивању Православља у свој његовој пуноћи у савременом животу". године Андреј Николајевич Муравјов је отишао код Господа. и тим самим отворио могућност да свјетлост дана угледа савршенији труд преосвећеног Филарета. Хроничарски стил духовних текстова Муравјова. године. Андреј Николајевич Муравјов родио се у Москви 30. "Письма о Православии" (1867) и друге. Муравјова добијају нови живот. Муравјов је успио да добије разрјешење да штампа раније неиздата житија светих. (1855-58. 18. "Путешествие по Святым местам русским" (1836 и касније). по мишљењу савременика. Муравјов је изразио написавши акатист Апостолу. "Раскол. Дјела Муравјова су била прве књиге духовног садржаја писане на руском језику које су се читале у високом руском друштву. августа 1874. црквени историчар и друштвени дјелатник. "Подвиги Соловецкой обители" (1855). оснивач Школе за геодезију и војну топографију која је обучавала официре руске армије. "Первые 4 века христианства"(1840. Данас књиге А.Андреј Николајевич Муравјов (кратка биографија) (1806-1874) Изузетни руски духовни писац. зближавао га је са Н. Своју љубав благовјеснику хршћанске вјере у Русији А. коју је поклонио Румјанцевском музеју. Николај Николајевич Муравјов. "Святые Горы и Оптина Пустынь" (1852). Карамзином. "Письма о магометанстве" (1848). "Саровская пустынь" (1849).чувени математичар. "История Российской Церкви" (1836). Александра Михајловна. налазећи читаоце међу ревнитељима отаџбинске православне културе. также Иверских и Славянских" в 12 т. Погребен је у подземном прилазу цркве Андреја Првозваног у Москви. потицала је из чувеног рода Мордвинових. "Православие . што се до тада није дозвољавало свјетовним лицима. Његов отац . "Письма с Востока в 1849-50 годах" (1851). За заслуге у руској словесности 1837.Н. Андреј Николајевич је добио име по Апостолу Андреју Првозваном. Његова многобројна дјела са описима светих мјеста. године Андреј Николајевич Муравјов је био изабран за члана Руске Академије.Н. "Правда Вселенской Церкви о Римской и прочих патриарших кафедрах" (1841 и 1849). У вријеме својих путовања по светим мјестима Муравјов је сакупио богату колекцију икона и других православних реликвија.источник спасения отечества" (1849). чије је небеско покровитељство он свето штовао читав свој живот. 1866). 4 . драматург. 1859-68). "Письма о богослужении Восточной кафолической церкви" (1836). априла 1806. пјесник. историјом Цркве и богословља била су прожета живим духом Свете Русије и пријатно се разликовала од многих званичних црквених издања. "Русская Фиваида на Севере" (1855). Главна дјела његова су: "Путешествие по святым местам в 1830 году" (1832). обличаемый своею историей" (1854). "Жития святых Российской Церкви.М. генерал-мајор.

хорови ангелски непрестано пјевају: "осана!". који саблажњавају нашу браћу. на сву вјечност? А када сам истински убијеђен. љубљени друже. да ти напишем о превасходству хришћанске вјере над мухамеданством. гријесима својим. 2:10-11). Он ће сићи.зар ћу то сматрати дрскошћу? А ако се према томе у случајевима који се тичу спасавања пролазног овоземаљског живота такво упозорење прихвата са благодарношћу. по непобитном Његовом обећању. Нека ти. ти си ми тако живо приказао твој незгодан положај када се у друштву мухамеданаца којима командујеш заподјене дискусија о вјери. који су 5 . јевреј или мухамеданац? И то дрзавају да говоре људи на које је стављен печат имена Христовог. да им удовољим. макар и недостојна оруђа. као што ме у томе увјерава Свето Писмо. У тај дан. ја сам то доживио као знак с висине и. не без страха. ако се икада деси! Бојим се само да ми хришћани. заједно са нама запјевају: Осана Сину Давидову! Благословен који долази у име Господње! Осана на висини! (Мт. као што је некада говорио Он ученицима Својим на посљедњој вечери са њима. помислих. неће радознало испитивати: да ли је стварно Он .Татарин којег си послао и у твоје име ме питао да ли има неко писмо за тебе. ништа не приписујући своме ситном разуму. И Он. и ја ћу. не знајући сам шта му је повјерено. опонашајући дјецу јеврејску. Ја бих хтио да ме они разумију и увјере се да ме само искрена љубав према њима покреће да говорим. какав ће то тренутак бити. друже мој. тужна размишљања неких људи из образованог свијета: "Срамота је мијењати вјеру отаца! У свакој вјери је могуће спасити се. љубљени мој друже. Који свим људима жели да се спасу и у разум истине приђу. настојати. .не само ријечју. зар на мени не лежи свештена обавеза. то јест. према свом разумијевању. јер Он најбоље зна какву ће из свакога извући корист. И ево данас. али сам једно вријеме одлагао њено испуњење. тијесно се сјединивши са нама. 21:9). и да сваки језик призна да је Исус Христос Господ на славу Бога Оца (Флб. неће Га више ни за шта питати (Јн. Признајем. дарује да и ова чеда Аврамова. ка онима који Га зову у име Господње. а чиста љубав . не губећи ни једне минуте. сами не правимо препреке њиховој душевној користи! Молићемо се да Господ употријеби. добивши у свом срцу изобилно изливеног Духа Божијег. Ап. без обзира на Његово земаљско смирење. само што сам се вратио са јутарње службе на Врбице. ипак. сјео да ти пишем. донесе прво писмо о предмету који се тиче његовог властитог спасења. са радосном гранчицом палме у рукама. нека свако слиједи ону у којој се родио и не срамоти себе непостојаношћу!" Како тако може? Како може бити једно те исто . и зар није дуг савјести сваког вјерника да упозна са овим спаситељним именом оне који у њ не вјерују из незнања? Слушам.Ко је уистину био Син Давида и Авраама. О. Тешку си ми. за њихово спасење.Син Божији? Него ће. могао узвисити људе до толико блаженог њиховог усиновљења. са дјетињим смирењем и без икаквог уздизања. да сам се ја напокон одлучио да удовољим твојој жељи. од прекомјерне своје радости. сићи ће и настанити се код њих са Оцем Својим небеским! (Јн. зато што нећу од себе и нећу своје излагати у писмима теби. Којег они сами признају за великог пророка! Нека и они једном. твој посланик. пред вратима ме је дочекао официр . и да се у Име Исусово поклони свако кољено што је на небесима и на земљи и под земљом.ПИСМО I. обавезу задао. тешку не толико што се тиче суштине предмета.може ли кога повриједити? Ако ја стојим на ивици амбиса и ако ме неко снажном руком одгурне одатле. А ми ћемо. памтећи питања која сам слушао од тебе. познају на концу . ако неко ко зна да се у чаши слатког вина крије отров избије ту чашу из моје руке . само ако буду спремни да Га прихвате са отвореним срцем. ослањајући се на истине вјере. по Измаилу и Агари. упркос мојој властитој жељи. 4:12) осим благословеног имена Господа нашега Исуса Христа. Којем. а не бих хтио да их повриједим . 16:23).бити хришћанин. Нека Господ. него чак ни за њих непријатном мишљу. Ти си ме тако убједљиво молио. сами осјетити да су дјеца Божија и појмити да је само Бог. у тај дан.може ли се негодовати на човјека који се брине о спасењу ближњега свог. 14:23). да нема другога Имена под небом данога људима којим бисмо се могли спасти (Дј. колико у односу на оне којих се предмет тиче: јер ствар се дотиче вјеровања блиског њиховом срцу. само испричати један другом оно што нам лежи на срцу. иако савршено у складу са мојим осјећањима. могу ли ја то сматрати неприличним? Или.

пробуди њихову савјест. и тада ће проплакати сва племена на земљи. чији су Га преци распели? Зар овакво страшно размишљање не разобличава савршено одсуство вјере. као што расуђују о Њему мухамеданци? Или и још. не само у морална начела. што је ужасно и изговорити. а баш она свједоче о Мени (Јн. А шта са своје стране треба да уради мухамеданац да би се обратио? . 24:30). и угледаће Сина Човјечијега гдје долази на облацима небеским са силом и славом великом (Мт. неголи за деведесет и девет праведника који немају потребе за покајањем (Лк. ако има трунку савјести. како би установио да ли је он вјерно предао оно о чему је слушао од других. 2:14). такве противрјечности.вјеровати у Христа као у Бога (јер само на овом неопходном услову је засновано наше спасење). јер ви мислите да у њима имате живот вјечни. не размишљајући о својим осјећањима. припремиће срце за још брже послушање оној свијетлој истини. може ли хришћанин. признавати Христа само за човјека. Њихово духовно стање мене много више боли него што је то случај са њиховом сабраћом која. чим их постави једне поред других. без које нема спасења и која ће пред њима јасно стати у дан када Бог кроз Исуса Христа буде судио сва тајна дјела људска (Рим. прије него што не постане истинити Израиљац. они који на такав начин пливају по бурном мору страсти. може ли он мирне савјести да остане равнодушан према невјерју других? Зар не треба он да настоји да убиједи мухамеданце. ако говори да се мирне душе може остати у закону Мухамедовом. хулити на Њега као јевреји. 5:39). јер: Истражујете Писма. или. од којих се човјек. и на основу тога хладнокрвно просуди . строго испуњавање моралних правила Курана. који дубоко вјерује да је немогуће спасити се иначе осим кроз ову вјеру у Христа. у образованом уму. мада и пророка. раније или касније. далеко од обје обале. према ријечима Господњим: Кажем вам да ће тако бити већа радост на небу због једнога грјешника који се каје. у којима има и много тога корисног.до ког степена се може вјеровати Мухамеду и у његовим властитим ријечима? За то вријеме. ради нашег сопственог спасења. или савршено незнање онога у шта би требало вјеровати? А како другачије усагласити. и ако се барем један од њих обрати ка истини. али зато строго испуњавају његове заповијести. и моралних и догматских. друже мој. лако може да се деси да свуда дејствујућа благодат Божија. њима са обале пружимо спасилачку руку. марта 1847. 6:16) и када ће се. ја сам видио да се један учени јеврејски рабин управо на тај начин обратио. која служи као темељ за све остале. И заиста.Да изучи Куран и послије тога га упореди са истинама Старог и Новог Завјета из којих је Мухамед црпио своје изреке. по Његовом властитом увјеравању. макар и слијепо. биће о њему радост на небу. заборавивши ову основну истину.искупљени Његовом Крвљу. са ужасом удаљава? Према томе. у Божанственост Господа нашега Исуса Христа?! Али на који начин? . у дубини свог незнања умију само да узвикују "нема Бога осим Аллаха. Али они који су се окористили плодовима образовања само да би одступили од властитог предања и под маском свјетског образовања из обје вјере подједнако пренебрегавају оно што им није по укусу и мислима. који се користе плодовима Његовог благодатног васкрсења! Али зар је једно те исто . себе називати овим свештеним именом. Ако према ријечима Апостола Павла незнабошци немајући закона чине од природе што је по закону (Рим. и Мухаммед је његов пророк!". на трошном чамчићу самоувјерености и слијепе равнодушности . него у најкорјенитију истину. 15:7). припремиће човјека за прихватање виших истина. која ником нису страна. 16. године 6 . Тифлис. као и на земљи.каквог другог пристаништа они могу да се докопају. по свему осим по хришћанству. Било би ми веома драго да моја писма дођу до уха и срца мухамеданаца који су по свом образовању једнаки Русима. и пажљиво испита све оно што се у књигама пророка говори о обећаном Месији. без познања свјетлости Христове? А да ли хришћанин. показати знак Сина Човјечијега на небу.Теби ће се учинити чудним мој одговор: тако што ће прије тога постати искрени мухамеданац! Исто као што ни јевреја није могуће другачије обратити ка свјетлости Христовој. а смирено њихово послушање. ако не пакла? За њих се помолимо.

да не бих утонуо у високопарне говоре синова Истока који су глорификовали начелника њихове вјере. славни. Обећао сам ти. тамо гдје највише кипти сав фанатизам мухамеданства. које је војевало са читавом васељеном. Према томе. раван Оцу. и ево сад журим да одржим задату ријеч. и не знајући да ријечи Мојсијеве на њега указују: "Тај ће бити човјек диваљ. славни". руке његове на свих и руке свију на њега. Дух Истине. али по Исаку (1 Мој. него и за пристрасне сљедбенике ове проповиједи. иако не знам како и када ће ови редови доспјети до тебе. и даће вам другог Утјешитеља да пребива с вама вавијек. колико код нас родословље једног другог Сина Авраамовог. да је Он истинити Син Божији. 6) говори како је наводно Исус. Који потиче од законите његове жене Саре. уосталом. уз дужно поштовање према њиховим осјећањима. Изузетно је пророчанство о Измаилу и његовом потомству. како би на себе упутио пророчанство. или дом Авраамов. надјенуо му је име Мухамед. баш у истих оних Пет Књига Мојсијевих. и знаш да ја говорим о Господу нашем Исусу Христу. који од Оца исходи. Ти ме разумијеш. друже мој љубљени. Он ће свједочити за мене (Јн. неће се моћи приступити његовом учењу или Курану. према ријечима Светог Писма. у дане Калифата и проповиједи Курана? Мухамед је поријеклом из славног племена Кореишита. за које сам Мухамед вели да им се неизоставно треба вјеровати. опраштајући се са ученицима. које им је и сам Мухамед наметнуо. син Марије. 14:16). Абулфеде. и пред лицем све браће ће се уселити и у велики народ израсти" (1 Мој. а чије ће име бити Ахмед. и главне стихове сам им указао. Није ли се све ово збило са дивљим арапским племеном. 21:10). и Мухаммед је његов пророк!". он у LXI глави свог Курана (ст. 16:12. и то увијек уз звекет оружја. какво име до тада није носио нико у њиховој породици. тј. не разобличивши пред њима лице њиховог пророка.О томе остављам да суде његови сљедбеници. није Му указао одговарајућу славу и част. и да вас обрадујем послаником који ће доћи послије мене. и то је апостолима запечатио Дух Свети. рођеном од слободне (1 Мој. а "славни" ријечју периклитос. љубљени друже. дјед његов Ел Моталеб. да род њезин не би имао наслијеђе са дјецом обећања. јер су и Јеванђеље и Куран пред њима. којем је било дато искључиво право да у Меки чува главно њихово светилиште Кабу. Можда је баш сад вријеме да ти историјски објасним ко је био овај пророк и на који начин је положио такав огњени почетак своје проповиједи.У Јеванђељу код Јована пише како је Господ. а онај који је неправилно на себе примјенио ријечи Христове. Даље је говорио и о дејствима Његовим: А када дође Утјешитељ. према тајном предосјећању будуће славе младенчеве. И какву је везу Мухамед могао успоставити између овог обећања нашега Спаситеља и свог посланства? . у лицу Којег је Бог обећао благослов свим народима земаљским. кога ћу вам ја послати од Оца. која је уклоњена из Патријарховог дома. Духа Истине (Јн. а не од робиње Агаре. рекао синовима Израиљевим: "ја сам Божји Посланик (послат вама) да утврдим Теврат (Петокњижје Мојсијево) који је објављен прије мене. уз покличе: "нема Бога осим Аллаха. у тринаестом покољењу.Ево какво: на грчком језику се ријеч "утјешитељ" изражава ријечју параклитос. Наиме. Мухамед потиче од Авраама. Господ је отворено указивао да ће Утјешитељ посвједочити о Њему исто оно што је и Сам о Себи свједочио. да ћу наставити писма о истом предмету чим се вратим у сјеверну пријестоницу. 15:26). тако да се и послије дванаест вијекова она још увијек силно разгара. рекао: И ја ћу умолити Оца. 22:18). обилно се изливши на њих. тј. и Који је такође био син Авраамов. ова покољења су исто тако помно проучена код Арапа. 7 . вишекратно их помињући у свом Курану. 21:18). и овом сличношћу ријечи по звучности се окористио ново-законодавац. зато што. На чему је ове ријечи заснивао Мухамед? .ПИСМО II. без Којег нико не може познати Сина Божијег и кроз Њега доћи небеском Оцу (Јн. Да ли је поштено ово? . Ти си сад у највећем жару ратних дејстава. како би се разоткрила истина. ко је био Мухамед? Одговараћу ријечима једног скромнијег арапског писца. То може бити корисно не само за тебе. Ово громко име је касније послужило да се код сљедбеника Курана оформи чудно и ни на чему засновано мнење. 14:6). јер сам није био просвећен Духом истине. тј. истина се показала и из самих дејстава обећаног посланика.

уништивши идоле који су окруживали свештено здање Кабе. а потом и властиту судбину. у дубокој тишини. те га је због тога узимао са собом на својим далеким караванским путовањима по Сирији. Аврааму и Измаилу. али је његов разум далеко превазилазио узраст. која је спасила и васпитала Мојсија. до саме своје смрти она је била једина жена Мухамедова и код његових сљедбеника сматра се једном од четири жене које је Бог нарочито прославио и заволио. тј. Ујак Абу-телеб му је замијенио родитеље. на старо мјесто. јер је првобитни његов циљ био добар: истријебити идолослужење у свом народу и привести га познању истинитог Бога. III. сазрело је оно што се давно тајило у његовом уму и пламеном срцу. без обзира на разлику у годинама. Сва кољена арапска су учествовала у заједничком дјелу благочешћа. изабравши га за свог супруга. чак и неке из редова хришћана. То се показало приликом обнављања храма Кабе. Тешко је усагласити грубе погрешке и бајколика мјеста која се у Курану често сусрећу а тврде да је то сам текст Библије. Заједнички су се сагласили да се спор ријеши тако да се та част укаже првом човјеку који уђе у храм. до његовог четрдесетогодишњег узраста. Питаћеш ме које су остале три? . постави црни камен који је. Абу-телеб. Абу-телебу је један инок претсказао будућу славу његовог сестрића. Овдје.Сам ћеш се зачудити: безимена жена фараона из времена у којем се родио Мојсије! И зашто се она удостојила такве почасти? Тешко је одговорити: то је једно од произвољних предања арапске маште. овај је брак био овјенчан породичном срећом. који се бавио трговином.прво своје караване. која је ускоро после тога умрла и он је остао у рукама свога стогодишњег дједа све до његове смрти.Враћам се сада Мухамедовом животу. у божанственост књига Мојсијевих. према арапским предањима. у истом том Курану. састојало се од пет камила и једне етиопљанске робиње. и сав овај период је покривен мраком неизвјесности. јер је Кадижа имала четрдесет година. и Јеванђеља. Прије него што почне да увјерава друге. сина Абдалиног. чувара Кабе. раздрљили му одјећу на грудима и на њих ставили нешто небеско. настојао је да своје знање и искуство преда младом сестрићу. коју они признају за дјеву и при рођењу Господа Исуса Христа. два човјека у бијелим хаљинама спустили младенца на земљу. према арапским наводима. са вишеструким увјеравањем. упозоравајући га на јудејске сплетке и опомињући га да му чува живот. Претсказање је узбудило дух младог Кореишита. првим градитељима Кабе. које је одувијек заводило људе. и још као дијете он је стекао свеопште повјерење. Могуће је да је по забораву предања ова почаст допала фараоновој жени умјесто њене кћери. отворене за све кнезове арапске. у сличне заблуде. Али ево гдје је погријешио нови законодавац: он је пожелио да сазда властити систем вјере. припремио га је за будуће народно поприште. Мухамед је тада имао 13 година. Свештеног Писма. по имену Фатима.) Чудно и самољубљиво зближавање! А ко је четврта? . XXI. већ спремног на све велико. повјерила . да ли из осјећања властите узвишености. он је предложио да се свештени камен положи на тепих којег ће за његове крајеве држати по један човјек из сваког племена и тако га подићи. То је нехотице поразило и настојатеља једне хришћанске обитељи у близини Бостре. из истог знаменитог племена Кореишита. Уплашена дојиља је пожурила да врати шестогодишњег дјечака мајци. историја о њему савршено ћути наредних петнаест година.То је једина кћерка Мухамедова од Кадиже. а десило се да то буде баш Мухамед. нарочито оне 8 . и још преблагословена Марија. На тај начин Мухамеду је још у младом добу било уступљено изузетно важно дјело међу његовим истоплеменицима. или из незнања стварних источника учења хришћанског. Неколико дана после рођења он бива лишен оца и васпитава га његова дојиља у пустињи. коју је удао за Алија (остала његова дјеца су умрла као мала). свако од њих је због тога хтјело да има ту изузетну част. што је касније послужило као предзнамење будуће његове славе. Начин његовог живота у кући Абу-телеба. Тамо су једном. донио Архангел Гаврило. који просвјетљава само једна ријеч Абулфеде: "Бог му је усадио љубав ка осамљивању и свако љето је он проводио по мјесец дана у пећини на планини Хара". према свједочењу Курана (Гл. али сво наслиједство Мухамедово. наговјештавали су у њему неко необично предодређење. Послије брака Мухамедовог. Не мислим да је Мухамед намјерно хтио да исквари текстове Светог Писма. а сам он га је узео одатле и поставио на мјесто. вјероватно је сам настојао да увјери себе у своје посланство. и необичне способности. спојене са изузетном наочитошћу. Био је напунио двадесет пет година када му је богата удовица. гдје су гостопримство затражили ови трговачки путници. да унутар светилишта.

стао Архангел Гаврило и рекао: "Читај!" . Омар. по завршетку вечере. када се са таквом тајанственошћу осамио како би саздао нову вјеру. Често се у Курану говори о чудесима Господњим. ипак. усред ноћног мрака. када према ријечима Мухамедовим Христос није ништа више до човјек и када његово учење још мора бити запечаћено свједочанством другог пророка. него је само слушао доста тога из њих. раздражено новим учењем једног од његових припадника који их је громко корио због идолопоклонства.који за њега нису имали догматске важности. "Читај. Због тога се и појављује. До те мјере може да се заблуди ум људски. а не Божије.именом свога Господа који је (све) створио. и сам је убиједио у истину његовог изасланства још девет уваженијих грађана. . Затим. био је изабран као њихов џелат. и прихватила ислам. Мухамед. тј. калиф?" само је ватрени Али ускликнуо: "Ја. ја бих и тада остао непоколебљив". Јагње Божије које узима на се гријехе свијета (Јн. Ипак. предречено и ишчекивано од почетка свијета. вријеме натприродно рођење Његово од Дјеве Марије и благовијест Архангела. намјесник. у којем их је чуо. . пак. тј.одговорио је нови пророк. али због чега? Нејасно је због чега. пожурио у замак да исповиједа 9 . Нарочито када се ради о Господу Исусу Христу види се савршено неразумијевање спаситељног догмата нашег искупљења. најбогатији грађанин Меке. зато што су сви његови приврженици били осуђени на изгнанство и многи од њих су побјегли у Абисинију. у оном виду. читај. нико му није хтио повјеровати. када тражи своје. кренуо је према средини планине и ту је опет зачуо глас: "О Мухаммеде. да присили на ћутњу свог сестрића. Абу-бекр. који су чак и живјели међу арапским племенима. Абу-телебу. и посљедњи од њих Јован Претеча. Племе Кореишита. у исто. којег је Мухамед узео као роба и ослободио га ради исламизма. о којем свједочи само посланик и које никада нико није претсказао свијету? Није такво било благодатно јављање Господа нашега на Јордану. и ради већег утиска свима тврдио како уопште не зна да пише и чита. једно са десне. Утицај Абу-талеба је спасао самог проповједника. иако он није дијелио његов начин размишљања. и он је тај догађај празновао раскошном вечером на коју је позвана сва многобројна родбина његовог ујака Абу-телеба. а твој је најплеменитији Господ који је научио (човјека) перу (и писању). таква чудна несагласност са Светим Писмом. ја сам већ показао како је неке текстове измјенио у своју корист. први је прихватио учење Мухамеда од људи који нису припадали његовој породици. Прво јављање Мухамеда ради проповиједања његовог Курана веома је свечано приказано код арапских писаца. он је био принуђен да се склони у оближњи планински замак. изненада се обративши. на његово питање "ко хоће да буде мој брат. који ће противрјечити учењу Христовом! Прије свих повјеровала је у изасланство свога мужа Кадижа. Одмах за њом слиједио је млади сестрић Мухамедов. Шта ми хришћани да кажемо о овом новом посланству. понављајући ове стихове. Мојсију и другим Патријарсима и Пророцима. или онако како су се њему урезала у сјећање након многих година. испричано је готово дословце ријечима Јеванђеља. ти си посланик Божији. Путем је свратио у кућу своје сестре: тамо су му прочитали неколико стихова из Курана и он је. обратило се његовом ујаку. 1:29). Али када је почео да проповиједа сам о себи. и у замку Мухамед умало није постао жртва мржње свога племена. По обичају он се осамио у планинској пећини и тамо је пред њим. ускликнуо је Ангел. а друго са лијеве стране. о коме је свједочио низ пророка. тако је обраћење започето у њедрима његове породице. јер Јован отворено и директно читавом народу указује на Господа. посвећење Богу. и већ је ишао са ножем у руци да умртви одступника од вјере отаца. Али. међу безбројним понављањима једних те истих прича о Авраму. То је био велики тријумф за Мухамеда. али Мухамед му је одговорио: "и да Кореишити наоружају против мене сунце и мјесец. Много је вјероватније да он није имао прилике да темељно изучи божанствене књиге."Не умијем да читам". он је у свом Курану изложио само предања из Старог и Новог Завјета која су се сачувала у његовом сјећању. један од најсуровијих Кореишита. јер се за вријеме својих путовања стално кретао међу хришћанима и јеврејима. јавио опет да уздигне новог пророка. који се јавио Пречистој Дјеви Марији да јој благовијести оваплоћење Слова Божијег. његова супруга. а ја сам Џибрил (Гаврило)!" Са овим ријечима ишчезло је пред њим виђење. створио је човјека од згрушане крви (ембрија). током много стољећа. о пророче!" и овај га је прогласио калифом. Ноју. у сам тренутак Његовог доласка. научио је човјека ономе што није знао" (Куран XCVI). самог Мухамеда. и усвојени Саид. Које је представљало испуњење закона и пророка. говорећи: Гле. А каква би чудна противрјечност била када би Архангел Гаврило.

према ријечима његових историчара. дознавши о завјери. 37. он је успио да се сакрије у Медину. 38) Шта рећи за овакву родоскрвну заповијест. Прво што је изградио Мухамед у својој новој отаџбини била је џамија поред куће у којој се настанио. живећи у сусједству са два кољена јевреја. Али чулност Мухамеда се разгарала све више и више. под именом Егира. и ту су почели да се искупљају муслимани или." (Куран. Саиду. који је наводно разговарао са Адамом. Авраамом. оженио је његову деветогодишњу кћерку Ајшу. и оне које имаш у власти (робиње) које ти је Аллах дао (као ратни плијен). Али љубав према Ајши за Мухамеда није представљала препреку да постепено ступа у супружнички савез са још четрнаест других жена. у напону снаге! Да се њен живот продужио. до тог степена. Ароном и самим Господом Исусом. ако вјеровјесник хоће да је вјенча. У околини Меке он је срео становнике Медине који су долазили на поклоњење у Кабу." (ст. Она је увијек била омиљена жена арапског пророка. мимо остале вјернике. Пошто је извршио Зејд своју жељу (раставом од ње). чудном причом о свом ноћном путовању до седмог неба. према значењу ове ријечи. поштедиле су младића и дале се у потјеру за омраженим проповједником. и он је био принуђен да се удаљи из свог завичаја. Ми свакако знамо што смо одредили њима о њиховим женама и о онима које се налазе под њиховом влашћу да не би било теби какве потешкоће. увјерен у оданост својих нових присталица. (ово посљедње је) искључиво теби. А Божја је воља извршива. упутио је код њих своју породицу. сам Мухамед је у Меки поколебао повјерење многих. Међутим. измишљену ради личне своје похоте? Напослијетку. побудило је свеопште негодовање. Нема Божјем Посланику гријеха у ономе што му је Аллах дозволио. Према арапским писцима. и кћери твога стрица и кћери твојих тетака (по оцу) и кћери твога ујака и кћери твојих тетака (по мајци). Он је настојао да утврди савез духовног братства међу својим многобројним присталицама у Медини и. и силом говорништва убиједио их у своје посланство. на огњеној кобили Ел-борак.Абу-бекром и Алијем. како би умирио ускомешане умове. који се до дан-данас могу прочитати у XXXIII глави Курана: "(Сјети се) када си ти рекао ономе коме је Аллах учинио доброчинство (тј. ко зна. с обзиром да су они. Зејду): "Задржи себи своју жену и бој се Аллаха!" а ти си крио у својој души оно што је Аллах показивао. њега је спасило чудо. Арапски писци тврде да су у храму Кабе црви појели пергаментни лист на којем је писала осуда Мухамедових сљедбеника и да је то послужило као повод за његов повратак. којој је повјеравао све своје тајне. да се од његових сладострасних жеља није сакрила ни жена усвојеног сина Саида. и изненада су му.и како је чудан тај процват чула. када му се прохтјело да још више умножи број својих жена. вјерни. из храма Јерусалимског. наводно са висине. он је објавио да је опет зачуо небески глас: "О. глава 10 . Неумјесно самоуздизање Мухамеда. не нашавши жељену жртву. многоженство можда не би ни ушло у морално учење и законе исламизма. вјеровјесниче. гдје му је пријетила опасност. били послани сљедећи стихови. био нарочито расположен према женском полу: својство једва достојно законодавца духовног?! . када они према њима изврше жељу (разводом од њих). затим су они припремили своје суграђане за прихватање новог пророка. престрашени прогонитељи пали су са својих коња под његове ноге. упркос законитим правима Алија. Али како је у Медини дошло до ускомешаног роптања поводом таквог родоскрнављења. Абу-бекер је клетвом морао да посвједочи истину виђења. и усвојеник. Ми смо ти учинили дозвољеним твоје жене којима си дао њихове дарове.своју вјеру у учење новог пророка. Још једном су покушали да га убију Кореишити. Мухамед је тражио начин како да се оправда небеским разрјешењем. зато што је он. и жену вјерницу. по прорачуну људске мудрости. како би наградио Абу-бекра за његову непоколебљиву оданост. и њен утицај је касније даровао Абу-бекру калифат. које су се с тобом иселиле. а сам се одлучио да се још једном врати у Меку. Ово бјекство је послужило као почетна тачка за мјерење времена код мухамеданаца. и ти се бојиш људи. у позним годинама. ако је себе даровала вјеровјеснику. Становници Медине су искористили његов отежан положај у Меки како би га свечано позвали да дође код њих. да не буде вјерницима гријех у (растављеним) женама својих посинака. Аллах је опросник и милосник. Али ускоро га је смрт Абу-талеба и Кадиже лишила потпоре у Меки. након петнаестогодишњег моногамног брака са Кадижом. са само двојицом својих вјерника . без обзира на њен дјечији узраст. а Бог има највише право да се Њега бојиш. убице. Мухамед је у своју одјећу преобукао одважног Алија а сам је ноћу побјегао из Меке. Мојсијем. много од њих слушали о Месији освајачу. Ми смо је теби вјенчали. добровољно ју је уступио човјеку који га је посинио. Мухамед.

Абу-Софијан. После дугог отпора они су одлучили да своју судбину повјере милосрђу побједника. рањен. ватрени стихови Курана су прославили Бедрско поље. Његови успјеси су пробудили ревност Кореишита. окрвављеног лица. оно што није другима: није ли чудно на овакав начин се поигравати са виђењима и надахнућем с висине. кренуо је са својим одредом јахача на Медину. На обалама Црвеног мора. његови војници су нападали караване који су ишли у Меку. расијецао је камење да би ископали ров око зидина. Други поход Кореишита је био срећнији. поробити жене и дјецу и раздијелити њихову имовину!" . са друге Божанствени учитељ. не задавши непријатељу смртни ударац. и три муње су сијевнуле под његовим рукама: према ријечима Абдул-феде. трску стучену не преломивши и жижак 11 . старјешина арапских многобожаца. смирујући оружјем сусједна јеврејска племена. ратни табор око Медине се расипао. Ускоро су становници Меке. којег су они ранили за вријеме опсаде Медине. у спомен тога да му је Куран послан са неба у пустињи. окорјелих непријатеља Мухамеда. ипак. јер их је надахњивао сам Мухамед. и он је.XXXIII. окружен свим ужасима смрти. који је оружјем распростирао своје учење по устрепталој Арабији. још патећи од ране. али су их надмашали духом. у близини оазе Бедр. Који мирно обилази пустиње Палестине. гледајући разлику у почецима? . да се освети за пораз на Бедру. Мухамед је као посредника у разговорима о примирју и одлуци о њиховој судбини послао једног од арапских старјешина који је крајње мрзио јевреје. удруживши се са другим арапским и јеврејским племенима. као супругу је добио Мухамедову кћер Фатиму. 49). у својству пророка. који широко пробијају пут Курану. пети дио богатог ратног плијена био је одређен Богу. који у пламеним стиховима обећава. кажњени су смрћу. Мухамед их је чекао и утврдио је град. наводно небеског суда.ускликнуо је пророк. и забранио употребу вина. али није нашао непријатеље. ако само оно збиља хоће да спозна истину. овако их је објаснио пророк: "прва значи да ће Бог моме оружју предати сву Арабију. наредио Абу-бекру да побиједи и побиједио. зато што је за вријеме својих ратних похода видио у какав страшни неред је упадала војска захваљујући овом омамљујућем напитку који је узбуркавао узаврелу арапску крв. први пут су се сударили пукови многобожаца са муслиманским. који су и иницирали ову битку: арапски вођа је брзо послао своју војску да их покори и опколио утврђење Караидита. наводно са висине. двоје заробљеника. и побјегао када се пред њима појавио муслимански вођа."То је пресуда Божија! . да би заштитили своје караване. у исто вријеме издавајући одредбе и грађанске и духовне садржине. сиротим и убогим. Тада је увео строги пост мјесеца рамазана. први примјер бјекства дали су јевреји." Храброст Мухамедова је опет надвладала нападе његових непријатеља. арапски законодавац је наставио да управља Медином као цар и пророк. Мало по мало. ослободивши се од њихове страшне најезде. Међутим. и сам он је ишао у борбе против неких њима сусједних арапских племена. и опсада Медине замало није скршила растућу величину Мухамедову.Са једне стране огањ и мач. ради својих плотских наслађивања? У исто вријеме Мухамед је тражио начина да силом оружја рашири своје учење изван Медине. са кротким почецима проповиједи Јеванђеоске: зар се неће умилити свачије срце. само што није постао жртва непријатеља. друга значи покоравање Сирије и Запада. Он је пут масе невјерника бацио прегршт праха. само крајњи напори његових присталица су успјели да га спасу у жару битке. присиљавајући их да му се покоре. поново опколили Медину. а трећа Истока. Он сам. седам стотина јевреја је пало под мачем побједника. обећао својим ратницима помоћ легиона Ангела. да ће оправдати свако дејство. његовој родбини. Кореишити су надмено изазивали Мухамеда да опет одмјере снаге на Бедрском пољу. који је започео битку срећним двобојем. пророку. сваку страст страшног пророка Арабије. Кореишити су отишли. ст. Три пута је ударио чекићем по једној клисури коју други нису могли сасјећи. они су ступили у рат против разарача њиховог отачког богослужења. као прво поприште побједе ислама над многобоштвом. она је достигла већ до седмог неба и са висине била откривена Сеиду!" и као посљедица овог. Након што су се удаљили од Медине. који су били малобројнији. изговорио горку пресуду: "усмртити све мушкарце. Али. сам је радио са својим народом. Тако да је Мухамед разрјешавао себи. и он се појавио. упркос пометњи у самој Медини. најљепша од њихових жена је припала Мухамеду и постала супруга онога ко је био обливен крвљу њених ближњих: опет се чулност сјединила са крвопролићем! Када упоредиш ове ратничке почетке проповиједи Мухамедове.

већ су се сви припремали за битку. према ријечима Абдул-феде. која је једном и за свагда проливена и надомјестила гријехе наше: јер шта је свака жртва. Мухамед је хтио да поред његовог имена пише титула 'посланик Божији'. А Он. и пророк је био принуђен да попусти. узео перо у руке и својом руком написао. она су се покорила. и како је Спаситељ наш запечатио Својом крвљу учење које је проповиједао. Раздражио се и уједно обрадовао вођа муслимана. занавијек сједе с десне стране Бога. Мухамед је своје знамење повјерио Алију. Насупрот томе. 10:1. 50). Овдје се опипљиво осјећа близина . Становници су 12 . током читавог свог живота. 8:8). којег је. али њихова срца су горјела жељом да испуне свој свештени. него унутрашњег. нека чује! (Лк. јер он није разумио цијену божанствене крви Искупитеља. Мухамед им је обећао да ће убрзо испунити њихове пламене жеље и. 3. богато украшених. написани су услови. и он је. пробио се у замак. иако је он себе издавао за утјешитеља којег је Он претсказао. усавршити оне који приступају. потоцима крви оних који нису хтјели да му се покоре. Наставак ратовања је одвојио његове сљедбенике од поклоњења њиховој родној светињи Каби. 12. намијењено је било за жртву: старозавјетно проливање крви животиња сачувало се у новом учењу. посјећују њихова света мјеста. био окован ланцима. У своје вријеме о томе ћемо попричати опширније. сакупљали су сваку длаку која би случајно пала са његове главе. тада је он сам. духовног и небеског. они би пажљиво сакупљали воду. које се приносе стално сваке године. по њиховим урођеним представама. већ само и једино Творац њихов. али освајање трећег замка стајало их је многих жртава. Закључили су десетогодишњи мир између Кореишита и Муслимана. Седамдесет камила. Ко има уши да чује. са хиљаду и четири стотине наоружаних ратника. а ради утјехе одмах након повратка је наредио да се опколе два јеврејска утврђења. задржао је знамење. а и касније. Јер Закон имајући само сјенку будућих добара. а не сами лик ствари. ишло је за њима. Кореишити су се смели када су чули за наоружани покрет пророка којег су одбацили. дуг. заборавивши у том одлучном тренутку да је некада прије Аргангелу Гаврилу исповиједао. дошавши на земљу у људском образу. какво на земљи нису могли саздати људи. без оружја. а муслиманима је било дозвољено да. како би од рибара направио ловце на људе. Јер није могуће да крв јунаца и јараца спере гријехе. већ осјећајући своју снагу. које се шири и скупља по мјери успјеха или пада силе оружја. према Абдул-феди. одбацивши његово испуњење. Са запањеношћу је он својима описао страхопоштовање које су новом законодавцу указивали његови сљедбеници: када би умивао руке. вратимо се опет дјелима Мухамедовим. скромније: "Мухамед. када су испрепадани Кореишити отпустили сужња и молили за мир. да не зна да пише. али представник Кореишита није хтио да се сагласи са тим. био као Бог међу себи сличним. јер му је то дало повод да оружјем доврши започето ходочасништво. 14). Мирни договор је породио негодовање муслимана који су ишчекивали освајање. не може никада једним те истим жртвама. Мухамед их је тешко успио да умири. И такве су почасти божанске указивали човјеку ревнитељи јединства Божијег! Са своје стране Мухамед је на преговоре са многобошцима послао Отмана. поразивши на бедему вођу јевреја. Какав је био почетак. такве су биле и посљедице. јер је он. умјесто громког имена посланика Божијег. јер се приближило Царство Небеско. принијевши једну жртву за гријехе. и проповиједа покајање за гријехе. Он Своје ученике изабира на обали језера. син Абдалин". једног од својих најближих сарадника. истог часа исцијелио од очне болести. ако не образ примирења човјека са Богом? А Мухамед. Храбри Абу-бекр и Омар узалудно су насртали на бедеме. иако сам Мухамед о себи у Курану свједочи да је његово посланство без икаквих чуда (XXIX. тако се Његово небеско царство на земљи и наставило да гради. и властитим примјером је испунио свети дуг поклоњења Каби. савршено противно Христовом. сами су му пожурили у сусрет и послали једног од својих старјешина да преговара. кад би пљунуо. учење законодавца арапског. Безгранично одани Али је упорно одбијао да напише његово име без титуле. али не дуже од три дана. Јер је Он једним приносом учинио савршенима заувијек оне који се освећују. 12:20). наставило је да се шири у духу свог оснивача. за чије вријеме је свим племенима било дозвољено да подржавају и једну и другу страну.не земаљског. на исти начин на који је и Сам пострадао за сав род људски. они би узимали пљувачку. вањског царства. Овај заборав је касније протумачен као чудо. на костима мученика који су за Њега пострадали.тињајући не угасивши (Мт. (Јевр. без икаквог циља. због својих смјелих одговора. кренуо је према Меки. Али.

испуњен славом. али изасланик је још на путу био убијен. преобратио у његову вјеру. лукави Ираклије је примио писмо арапског вође. и довршио обред поклоњења обичним умивањем. који су се прославили својом храброшћу. Овај је са радошћу испунио његову молбу и са богатим поклонима отпустио нову пророкову невјесту. у истом тренутку кад се тај догађај одиграо. Неке од старјешина Кореишита су му се покориле у Меки. нови законодавац је упутио одане људе цару Персије Хозроју и Императору Грчком Ираклију. осјетио је отров и успио да га испљуне. посланик Божији". о савезу са околним владарима. често изазивајући јаке болове.умакли смрти. Абу-софијана. и да се намјесник. узаврела је прва крвава битка. други су се ипак покорили исламу. чак и за вријеме благочестивог ходочашћа. Он још увијек није знао за његову снагу. Пожурио је да покори сва њихова племена и са земљом сравнио њихове утврде. Недалеко од Мртвог мора. Он је такође истријебио и женске ликове Ангела. послао је молбу цару Абисиније да га удостоји браком са кћерком њему непријатељски настројеног вође Кореишита. изговорио молитву намаз поред бунара Агаре који се зове Земзен. Међутим. Са великом пажњом. Мухамед је наредио да се прекине крвопролиће и као побједник ушао у Меку. између осталих и Отман. која се још увијек налазила код абисинијског цара. Арапски писци тврде да је Мухамед видио Хозројеву смрт. и то у смиреној одјећи богомољца. он је на њих кренуо са силном војском. унутар Кабе. да хришћани не мање. Одбивши заступништво свога таста Абу-софијана за непокорне суграђане. ово освајање га је скупо коштало: сестра убијеног јеврејског вође на брачном пиру му је дала отровано јагњеће месо. чувар Кабе. Према посебној олакшици. поклонио се црном камену Патријарха. и Кореишити су били поражени. и први тријумф Мухамеда над хришћанима протекао је у погребној атмосфери. наредио намјеснику у Арабији да му свезаног доведу дрског самозванца. Обогаћен ратним плијеном. свој поход су усмјерили право према Каби. У жељи да потчини владара Бостре. Мухамед је послао изасланика са предлогом да овај прими ислам. поцијепавши писмо. заповједник муслимана већ је почео да осјећа своју моћ и да мисли. То је био први окршај мухамеданства са хришћанством. који су у рукама држали стријеле судбине. са сликама Авраама и Измаила. надомак замка Карака. овај пут дефинитивно. Мухамед је искористио мир да би још једном извршио обред поклоњења Каби. пак. придружили су му се његови сународници који су раније побјегли у Абисинију. неки од најближих арапских владара су са презиром одбацили Мухамедову посланицу. како не би било многобожаца. међутим. Калед и Амру. Плач над мноштвом погиинулих умањио је радост побједе. престрашен том прозорљивошћу. као да је он постановио као стално правило да својој плоти угађа након сваког крвавог освајања. против свих установљених правила. За вријеме преговора под зидинама града букнула је битка. када још није стигао да са себе скине ходочасничке хаљине: толико су његове мисли биле обузете чулним предметима. јер није желио да ствара нове непријатељске сусједе Светом Граду. Ипак. међутим. освете Грцима због нарушавања права. као цар. у којем је позивао Императора да се са свим народом покори његовом учењу и да вјерује у јединог Бога. Тако је мало поимао Мухамед. иако је први право нарушио арапски намјесник. он је још једном ступио у брак у самој Меки. признају јединство Божије! Ираклије је отпустио Мухамедовог повјереника са богатим даровима. урезавши за себе печат са натписом: "Мухамед. 13 . и од тада до данас се није угасио пламен рата. и три хиљаде Арапа се наоружало да се. Затим. њихова очајничка храброст је надвладала многољудније Грке. и у једном моменту је под руком духовног вође Арапа пало 360 идола који су окруживали свештено здање Авраамово. по вољи њиховог пророка. затим је седам пута обишао храм. коју је сам себи дозволио. и много чистије од њега. Али је пред њим носио знамење ислама. Чим је загризао. али не и ропству. који је градом управљао у име Императора. који тек што је био избављен од персијског јарма. град је опустио када се он појавио. Нови непријатељски насртаји Кореишита скренули су поново Мухамедову пажњу на Меку. оштрина отрова већ је била проникла у крв и умногоме скратиле дане његове. и опет је једна од прекрасних робиња постала супруга пророка арапског. Ова издаја још је више раздражила његову мржњу према јеврејима. и ускоро га је убио властити син. и два будућа освајача Сирије и Египта. она је коштала многих жртава Арапе и њихов војни заповједник Сеид је пао у њој. и овог пута није наишао ни на какав отпор. Моћни владар Персије се разгнијевио због надмене титуле њему непознатог Арапина и.

прегршт пијеска према непријатељу. и битка се наново распламсала: пагани су хтјели да задрже побједу. видјевши одушевљење. Мухамед је свој поглед усмјерио према богатој Сирији и прогласио свети рат против Грка. Мојселаму лажову: земља припада Богу и он је даје у наслијеђе коме хоће".зашто прије нису извршили пресуду? Двије недеље је провео побједник у Меки. усредсређивао благоговеније својих сљедбеника на себе самог. који је очекивао невоље. није смио да се приближи светилишту Кабе. Малек. Више нико од њих. питао је побједник сметени сабор Кореишита.000 војника. Он сам и сви његови ближњи дали су велике новчане прилоге како би сакупили 30. погодио је његову тајну замисао и узео узде његовог коња. Мухамед. Али он му је одговорио. Никада до тада није био изложен таквој опасности. само ако се јаве да моле за поштеду. Омар. Најзаосталија и најудаљенија арапска племена гомилама су хрлила да се покоре учењу Курана.Истог дана је ступио у храм Кабе у достојанственом својству врховног имама. обећавши побједу. да свуда руше идоле и привлаче покорности Курану. посланику Божијем. он је послао своје ближње у наоружану проповијед. остао је само са шачицом најоданијих. чак и са онима који су унапријед били осуђени на смрт. сачувало вјеру отаца и умјесто издаје Јеванђеља одабрало плаћање данка. спремних да за њега пролију посљедњу кап своје крви. Прогласивши своје учење о једном Богу. арапски законодавац замало да буде уништен. Узалуд је он довикивао разбјежалим муслиманима: "Ја сам Мухамед! Ја сам посланик Божији!" Покличи његови само су привлачили непријатеље. док је насупрот томе у Медини царовао и. али један од његових најоданијих приврженика. По мјери увећања моћи законодавца. "Мухамед. устанком двају најјачих паганских племена. или ако се други за њих заступе. Већ је потпуно била покорена Арабија. Они су послали код њега своје изасланике са даровима и били примљени у његов духовни савез. Међутим. његова правила против идолопоклоника су бивала строжија. а пола земље мени". а не заштитнике. опет је бацио. "Ако ме задржаваш. мир! Пола земље да буде твоје. посљедњи пут. Већ је хтио да се очајнички баци у масу непријатеља како би тамо нашао славну смрт. Они су се постидјели своје малодушности. и приговарао је својим друговима . под пријетњом смртне казне. Друго изасланство код Императора Ираклија са приједлогом прихватања ислама завршило се само на ријечима. Он је из Меке изашао са дванаест хиљада војника. Још једном. "Како желите да поступим са вама?". кнез Иемамски. малтене непрестано се налазећи под дејством и утицајем сила са висине. посланик Божији. размаштао се да ће бити раван са њим и дрзнуо да му овако напише: "Мосејлам. и сваком племену је оставио његово мјесто при светилишту. Ал-Абас. Мухамед се запутио на поклоњење Каби и извршио га са великом свечаношћу и тријумфом. али није хтио тамо да остане. Његова војска се расула у страху. и Меку за главно светилиште своје вјере. Само један од њих. Некада је и против своје воље морао да прашта. "Као великодушни брат". са којима је Мухамед прешао ужарену пустињу. Оружје Каледа сломило је гордог кнеза. Милостиво се понио и према народу. поражени необичним успјесима проповједника Курана. Кнезови и цареви њихови падали су пред ноге пророка који је управљао читавом Арабијом. само је једно племе хришћанских Арапа. одговорили су они. рекао му је Мухамед. Абу-бекр. и громки глас ЕлАбаса је искупио око њега неколико бјегунаца. и у планинским клисурама се нашао опкољен непријатељима. Мухамеду. зато што је мноштво заробљника и ратног плијена којег су се дочепали током посљедње битке принудило Малека да прихвати ново учење. као на Бедрском пољу. као да је предосјећао 14 . Последња покрајина Арабије је прихватила проповијед из уста Алија. ноћу. посланик Божији. немајући пред собом Кабе. и изговорио са катедре установљене молитве. на највишем степену своје моћи. За његовим примјером пошли су готово сви кнезови различитих арапских племена. није ипак спасао од јарма Мухамедовог оне који су се скривали у њему. веома мало их је пострадало том приликом. "Слободни сте!" Тако је поступио и са најокорјелијим дотадашњим непријатељима. а муслимани да изгладе своју срамоту. древним обичајима и слободним духом Кореишита. Неуспјешан поход на замак у који се закључао вођа пагана. по свим предјелима Арабије. сазови онда моје војнике". али нигдје није срео грчку војску и његова ратна дејства су се ограничила тиме што је покорио неколико малих хришћанских владара у околини Црвеног мора. и непријатељи су се разбјежали. јер је у својим поступцима био свезан светошћу мјеста. Назрањ. али у бризи да утврди своју власт није се одлучио да вријеђа суграђане. Калед и Али служили су му као несавладиви штит.

слушаш како законодавац арапски. Ајша. Само вјерна Ајша је имала право да остане крај њега. на који Га је прибила мржња непријатеља. усред највећих мука. . достигла га је неумољива гошћа свих од смртнога рода. 1:18). савршено противном Његовом небеском учењу? Међутим. јер је свакога од њих био спреман да задовољи новцем и то чак лично. и има ли неко против њега тужбу или незадовољство. и молио је да му се дозволи да сво вријеме своје недаће проведе у покоју код његове љубимице Ајше. Свеопшта чамотиња је обузела муслимане када се раширила горка вијест о Мухамедовој смрти. осјећајући своју слабост. али није престајао да увјерава своје ближње како непрестано има виђења Ангела. сматрају за привиђење Његову смрт на крсту. него о духу Антихристовом. говорио је он. води храбро свети рат. . а сила Божија нама који се спасавамо (1 Кор. не престах да осјећам његово погубно дејство. више никад неће дотаћи земљу након што пророк оде са ње". . анђеоске стопе. наредио да га воде у џамију и. успевши се на катедру. Сам он му је.рекао је он. повјерио му војску.не доличи расправљати се пред пророком!" Од тада. оштрицом мача сатри незнабошце. према годинама своје старости. и раздијелио их за јело својим вјерним. Са врха једне од околне планине још једном је Мухамед проповиједао једног Бога. иако као и ми признавају његово чудесно рођење од Дјеве и славно вазнесење. свирепи Омар је пријетио да ће убити свакога ко дрзне да каже да 15 . не налазе ништа недолично у овим самртним његовим поступцима. на висини крста. Позвао је свог младог сина код одра и. према ријечима Абул-феде: "Донесите хартије и мастила да вам напишем књигу која вам неће дозволити да се икада више вратите у заблуду". напротив.свој скори крај: зато се оно до дан-данас код муслимана назива опроштајним путовањем. уручио знамење ислама и тврдим гласом рекао: "Наоружај се за дјело Божије. како у срцу нехотично не никне питање: Да ли је Божије дјело читава његова проповијед? Не види ли се ту испуњавање пророчанстава Светог Писма о духу који ће се јавити у свијету. Само једном су га издале моралне снаге и тада је ускликнуо. Његови блиски су се збунили: "Шта говори пророк?. које је посјећивао наизмјенично. откако загризох оно отровно парче Хаибарино. у нади да нико неће боље осветити оца од његовог сина. ослободио 63 роба. и када. ослијепљени земаљском славом свог пророка. као сушта супротност овоме. Али без обзира на то. а сада отров трза моју унутрашњост и раздире жиле мога срца". који је оболио од тровања у загрљајима жена. да сав народ чује. питао своје вјерне муслимане "да ли је увриједио кога од њих. када су све мисли законодавца биле обузете покоравањем грчке империје. високо смирење Божанственог Страдалника на крсту чини толико понижавајуће да. Тада је. говорећи да "Бог жели његово пламено присуство на небу и да његове властите. од ње су муслимани слушали чудесне приче о посљедњим минутама њиховог пророка и о састрадавању са којим је наводно Архангел Гаврило долазио пред његова врата молећи га за дозволу да анђео смрти уђе. док им се. како се моли Оцу да им опрости тај гријех. тако су се обистиниле ријечи апостолове: Јер је ријеч о крсту лудост онима који гину. "О. Први напад болести осјетио је док се налазио код једне од својих жена. завјештава дјечаку да пролије крв хиљада невиних људи да би осветио оца. зачуо следеће ријечи са неба." Када гледаш зачетника наше вјере Господа Исуса. јер је био увјерен у њену оданост. и објаснио тајанствени смисао вањских обреда које је сам извршио покрај дома Авраамова: скратио је себи косу. јер ми угодно бијаше да теби дам ислам". кћерке Абу-бекра. без обзира на то што је овај био још дијете. трпљењем било какве увреде". којом су наводно преварени били јудеји. Али и ту су посљедње ријечи ове умилне проповиједи биле заповијест: "силом оружја протјерати све незнабошце из Арабије и проклетство на јевреје". према ријечима арапских писаца. Достојним духовног законодавца било је то што је и у последњим данима живота. како би се осветио за смрт усвојеног сина Сеида. Након повратка у Медину. Мухамед већ више није могао да се покрене са свог одра. Онда је ангел смрти приступио и тек након сагласности пророкове примио његову душу. записане у Курану. и шум гласова дозвао га је из заборава: "Изађите. забранио је посјете ближњима и друговима. . али не о Духу Утјешитељу.Зар немамо Куран? Какву још књигу хоће?" Почеле су жучне расправе поред одра болесника. потпуно физички изнемогао. нико у њу није хтио да вјерује. Мухамед и даље само машта о рату против Грка. од чијег је звука под њим пала камила: "Данас положих печат ја твоје вјере и испуни се милост моја над тобом. они. који је сишао на ученике одмах након вазнесења Господа Исуса Христа. хладном руком.питали су једни друге. и назива то дјело Божијим. власторучно заклао исто толико оваца.

без обзира на сва наводна јављања Ангела и дозволу коју је он наводно дао Ангелу смрти. као што је то претсказао Архангел (Лк. и до дан-данас има преко двије стотине милиона сљедбеника. и са овом вијешћу су пожурили ка осталим апостолима. када су очекивали нешто натприродно од човјека који је поштован као неко толико близак Богу. не могавши васкрснути прије посљедњег општег суда. не само видећи. Али шта им је одговорио њихов Божанствени сапутник? О безумни и спорога срца за вјеровање у све што говорише пророци! Није ли требало да Христос то претрпи и да уђе у славу своју? (25. И када су у Њему препознали васкрслога Господа. које се шири и смањује по мјери успјеха или пропасти оружја муслимана. љубљени друже. попут Мојсија. умријети. XXXIX. које је дозвољавао себи нови пророк. јер. јер. савршено је супротно небеском царству Христовом. насликао сам ти укратко. и они су жалосно говорили на путу са незнанцем који им се придружио: А ми се надасмо да је он тај који ће избавити Израиља. само на тој нади је заснована сва вјера наша. онда је празна проповијед наша. које је утјешио Васкрсли својим јављањем. он може да се назове великим само по успјеху. "Ти ћеш. и то једнако као и други. Ако би он умро или убијен био. 144). поредећи га са Јеванђељем. за чије су свједочанство пролили касније своју властиту крв. ово је данас трећи дан откако се ово догоди (Лк. Гдје ти је. јер је он. пакле. 26). ја ћу се постарати да ти у сљедећим писмима разоткријем учење Курана. зато што је створио калифат који је обухватио Азију и Африку. Али поврх свега тога. 25:21). па празна и вјера ваша (1 Кор. 16 . упркос томе наређујући да се вјерује књигама Мојсијевим и Јеванђељу. заиста. Такво очајање је било разумљиво. Да бих ти још јасније представио ову истину. морао је да обузда јарост Омара и омекша очајање народа. него и додирујући такво јасно испуњавање свих њихових нада. сав живот овог Арапина. божанственом се радошћу испунило њихово срце.је пророк умро. ради искупљења читавог свијета. И ученици Исуса Христа су се расијали у ужасу када су разапели њиховог Господа. Ту се видио жалац смрти и побједа пакла! Таст мртвог пророка. које није од свијета овога и због тога неће имати краја. а и прије њега је било посланика. 1:33). подсјетивши их на сопствене ријечи њиховог пророка у његовом Курану: "Мухаммед је само посланик. зар бисте се стопама својим вратили?" (III. Али такву утјеху нису могли имати сљедбеници Мухамеда. смрти. такође. помријети" (гл. заснивајући се на арапским изворима. само на четрдесет дана отишао код Господа. зацијело. а не крв ослијепљених незнабожаца. и они ће. он је умро као човјек и мртав је лежао пред њима. 15:55) могли су заиста да ускликну апостоли наглас читавој васељени. Тада им се и дубоко тајанство страдања њиховог Господа представило у истинитом његовом смислу. Али пролазно његово царство. да ли је то налик на утјешни глас побједоносног васкршњег поздрава: "Христос Воскресе!"? А ако Христос није устао. Ево. и посебно указати на она својевољна одступања од стварних ријечи Старог и Новог Завјета. 15:14). Абу-бекр. жалац? Гдје ти је. јер је оно просијало животом пред њиховим очима. али је то праскозорје истине затамнио властољубљем и чулношћу. побједа? (1 Кор. чији се дух силним поривом узнио од идолопоклонства до признања једног Бога. у зрацима славе Његовог васкрсења. 30) Одишу ли ове горке ријечи оним животом којим је испуњено сво Јеванђеље.

тако да се не може ни нагађати на које мјесто у Писму је хтио да укаже Мухамед! Међутим. додаје. 192-197). Зар њима није био доказ (то) што су га знали учењаци Израелићана. Самозвани пророк арапски неколико пута у свом Курану помиње како је та књига. које исто то Писмо побија. и упркос томе што их наводи у апсолутно другачијем виду. а не само да слијепо дозива: "нема Бога осим Аллаха. у заглављу друге читамо: "Крава". чиме се потврђује да је истинито оно што ви имате" (Куран. 136). 120). док је у исто вријеме Свето Писмо је препуно пророчанстава и предзнамења о доласку Христовом. и ми се само Њему покоравамо" (II.Опет на неистинитој причи о крави коју је 17 . само ако неко жели да сазна истину. на које се он често позива. и Мухаммед је његов пророк!". да ако неко наведе некога као свједока. довољно је погледати прве двије или три главе да бисмо се убиједили у неистинитост наведених свједочанстава. са неким њиховим развијањем и допуњавањем. Много сличних свједочанстава би се могло навести из Курана. Напротив . Већ сам ти у претходном писму показао како је неправилно на себе примјенио Мухамед оно што је Господ Исус рекао о Духу Светом Утјешитељу. Мухамед мијења библијске приче о свим пророцима и патријарсима. наводно од лица Божијег: "И заиста је Он (Куран) Објава Господара свјетова.на кога се односи ова страшна ријеч. он на другом мјесту говори. и Јакубу. напротив. Послушајмо вољу Мухамедову. истине? Нема потребе да се пролази сав Куран да бисмо се увјерили у непрестано понављане противрјечности са Светим Писмом. и у оно што је дато вјеровјесницима од Господара њихова. вјерујте у оно што објављујем. него су и сами догађаји искривљени у Курану. или су представљени у потпуно другачијем виду. увјеравајући да је свака храна била дата Израиљу. Али зар код Господа могу да постоје двије. али их прећуткујем због дужине писма: из свега овога слиједи да би се морало очекивати да се у Курану понове исте оне истине и догађаји. отворимо Петокњижје и ништа ни налик на то нигдје нећемо наћи. II. Тако напримјер. и у оно што је дато Мусау (Мојсију) и Исау (Исусу). 93). они.ПИСМО III. да будеш од оних који опомињу на јасном арапском језику. 12). 41). а не оно што је овај тврдио. "Реците: "Ми вјерујемо у Аллаха и у оно што се објављује нама. "О синови Исраилови. Поставља се питање . и унуцима. послије прве величанствене главе. он узвикује: "донесите Теврат (Петокњижје) па га читајте. надахнуто са висине? На исти овај начин. Чини се. наводно од лица Бога: "Ми ти причамо о посланицима разне приче којима ћемо учврстити твоје срце. дата као потврда и допуна Петокњижја Мојсијевог и Јеванђеља Христовог. такав као што је он.нису само догмати. Њега је доставио повјерљиви дух (Џибрил) на твоје срце. који се налазе и у Светом Писму. Не би ли исто тако требало поступити и према Курану? Ево. То би заиста било знамење за Куран. авај. ми не правимо разлике међу њима. по свом нахођењу. али они се тамо налазе: "Кад би се сви људи и џини удружили да сачине један овакав Кур'ан. и Исхаку. или сопственим ријечима Курана." (Куран. А ово је Књига на арапском језику која њу потврђује да би опоменула оне који раде зло и да би обрадовала оне који чине добро" (XLVI. али. и ако тај свједок каже нешто друго. Шта значи овај чудни наслов ове божанствене књиге и на чему је он утемељен? . он се не боји да одмах за овим дода: "Ко измишља лаж на Бога." (Куран XI. тај који је указао на свједока који му противрјечи бива осуђен и више немају повјерења у њега у следећим његовим исказима. не би сачинили. . једна другој противрјечне. и у оно што је објављено Ибрахиму. ако истину говорите" (Куран III. коју мухамеданци употребљавају на свакодневној молитви. познаваоци Светог Писма могу да посвједоче да нигдје у књигама Старог и Новог Завјета није помињан или наговјештаван Куран.говори он. према његовим ријечима божанствена. И заиста је он (Куран споменут) у књигама пријашњих (посланика). ако не на оне који искривљују Свето Писмо. Коме онда вјеровати? Да ли Писму. XXVI. 88) Како би придао што већу вјеродостојност овој књизи. за које и он сам наређује да се вјерује. као најсавршенији закон за руководство људима. убраја се у нечастиве". осим оне коју је наводно још прије закона Мојсијевог себи забранио Патријарх Јаков (камиље месо). "Књига Мусаова (Мојсијева) је била путовођа и милост прије њега. и Исмаилу. по самовољи онога који га себи призива као свједока? Само незнање читалаца може да дозволи превид толиког незнања писца који са оваквом самоувјереношћу смјело указује на Свето Писмо. па макар једни другима помагали" (Куран XVII. него и у људским. Желиш ли да знаш какво високо мишљење је сам Мухамед имао о свом Курану? Задивићеш се његовим изразима. не само у Божијим дјелима.

као одмазду за убиство. и одговара на њихове примједбе. моли поштеду за себе до дана васкрсења људи. Приповијест о греховном паду наших праотаца у рају два пута се понавља. али и овдје је допуштено одступање од истине и није спозната пророчка сила ријечи Божијих о долазећем Искупитељу. II. Види се да Мухамед није пио из чистог извора Светог Писма. Проучимо у њој мало детаљније опис стварања човјека (Куран. јер је и ђаво наводно пао зато што није хтио да му се поклони. чак и сам разлог приношења жртве је измишљен у Курану. на исти неодговоран и искрзан начин. о стварању човјека. Господ бесједује са Ангелима.Мојсије назначио за жртву: ту се наводи читава бесједа законодавца са народом. бивши проклет. 18 . то доказује на какав је несавршен начин састављена књига законодавца арапског. јер се она тиче не само иначе мало важне старозавјетне жртве. ђаво обмањује обоје заједно. Мојсије. и као што је речено на другом мјесту у Курану (гл. и никада у себи не садржавајући ништа цјеловито. Послије тога Бог. Он заповиједа Ангелима да се поклоне човјеку. Тада га Израиљци опет испитују о годинама. али не именује дрво. али у исто то вријеме је човјеку обећано да ће сјеме жене. испитује Ангеле: могу ли они да кажу њихова имена? И тјера Адама да им он каже ову тајну. говори да је сам Адам назвао сваку од њих по имену. Одакле је Мухамед могао да позајми сву ову апсурдну причу? Како је. о стиду голотиње након пада. Одакле је све ово извучено? Каснији тумачи Курана овим поводом су саставили читаву приповијест. изузев изабраним. и са тешкоћом се саглашавају да принесу такву жртву. због гордости. преливши преко ње воду. труд и болести јој претходе. ст. о томе како је човјека преварио ђаво. него се у њој. али Иблис. 30-36). назвавши за Адама имена свих животиња. по претсказању Ангела.приговарања: "Ја знам оно што ви не знате".У књизи Постања то је објашњено: смрт је посљедица гријеха. и хвалио се у лице Господу да ће прогонити његову творевину до посљедњег суда. XV. Умјесто чудновате измишљотине Курана о испитивању Ангела поводом именовања животиња. него из неких народом искривљених тумачења и легенди. помињу и други изузетно важни догађаји из Библије. и духовни и грађански. 3:6). Мојсије именом Божијим заповиједа да се закоље крава и народ га пита: "да то није шала?" Мојсије одговара: "нека ме Бог избави да ме не уброје у безумнике". Мухамед такође прича о забрани да се окуша неки плод. или Сатана. пак. који је боље познао назначење човјека. длаци и особинама те краве. од јеврејских племена која су живјела међу Арапима и дјелимично позаборављала своју вјеру. шкропили њоме оне којима треба очишћење. створеног по образу Божијем. На крају. Мојсије заповиједа. јесте једна од основних у Курану. то јест онај који се од ње роди. Она је само препуна необичне поезије. Мојсије заповиједа да се ради очишћења нечистоте у синовима Израиљевих закоље јуница риђа изван стана и крвљу њезином пошкропе седам пута пред вратима скиније свједочанства. која носи наслов "Крава". а њен пепео сачува на чистом мјесту. А какву ће заштиту против њега имати човјек и какве су посљедице његовог пада и протјеривања из раја? . да би. знаменујући тиме тајну Свете Тројице у јединству суштаства Својега. боље рећи . главу) како бисмо се убиједили до које мјере Мухамед одступа од иситне. о изгнанству из раја и о будућем непријатељству човјека и ђавола. као што је написано у Мојсијевој Књизи Постања. сабрана по листовима након његове смрти. одриче се. све величанствено у Библији: Бог се савјетује Сам са Собом. 30-35). затим да се потпуно спали ова жртва. иако је мало прије тога у тексту Курана написано да је човјек постављен изнад Ангела. У књизи Мојсијевој: ђаво обмањује жену. друга глава. и оба пута искривљено. да се мртвац удари једним од удова те краве и говори: "тако Бог васкрсава мртве и твори чудеса пред очима вашим". зато што Ангели приказују Богу будуће крвопролиће међу људима. обавјештавајући их да ће да постави начелника на земљи. иако она до дан-данас служи као једини закон. која је веома чудна и које уопште нема у Светом Писму. ст. Бог све ствара Ријечју Својом и Дух Божији се носи над безданом. и обећава да ће људи бити као богови ако пробају плод дрвета познања добра и зла (1 Мој.не зна се на каквом предању: о убиству богатог јевреја које је откривено приликом клања риђе краве која је за велику цијену била купљена од младића-сирочета. и говори у лице Господу да ће. Треба само завирити у књигу Бројева (19. обећавајући им само да ће они постати Ангели. и они ово човјечије надахнуће доживљавају као божанствено. за све његове сљедбенике. која се разоткрива и у самом дјелу стварања: јер. умјесто химни које је сво вријеме слушао од хора духова. пак. У Курану. У Курану. насупрот овоме. као слабију. у II и VII глави Курана. Међутим. и он (тј. ђаво) правити клопке људима. као што је Он њега преварио. основану .

као што говоре тумачи Курана. гдје се пак много тога драстично разликује од много древнијег казивања Библије. које иду против стварних ријечи Светог Писма: напримјер. а заузима читаву XII главу у Курану. 38-46). послије порођаја најмлађег његовог брата Вениамина. он се не боји да их представи као откровење Божије и Ангел кобајаги говори њему. што се тиче Јосифових снова и тога да су га браћа продала. да је Јосифова мајка. царедворчеви другови сазнају истину на основу питања да ли је младићева хаљина била поцијепана сприједа или одострага. како би овај прогледао када је стави на своје очи. порезале себи прсте: каква бајка! Пентефрије. пак. да су. 3:15). мјесец и звијезде. тј. али и ту се појављује додатак: Јосиф. без икаквог разлога. авај. уз то. Тако се на сваком кораку разобличавају незнање и измишљотине. која су дошла у Египат да купе хљеб. уз често позивање на Петкоњижје Мојсијево. према ријечима Курана. која је позната свим хришћанима. Ја сам већ указао на ову главну. и све бивају тако опчињене његовом љепотом. на почетку моли Јосифа да никоме не прича о срамоти његове жене. чиме се обистињује њихов давнашњи сан о томе како су се њему поклонили сунце. никако не може да потврди ријечи Курана. Објашњење мљекаровог и пекаровог сна је слично библијском. о претварању оних који су нарушили суботу у мајмуне (ст. и о сличним измишљотинама о осталим патријарсима? Сва предања су испретурана и изврнута. по књизи Мојсијевој. 65) и друге? Треба ли говорити о Аврааму. из Библије (1 Мој. од лица Господњег: "То су вијести невиђених (догађаја). Навешћу још као примјер дирљиву причу о Јосифу. исто као и Јосифово тумачење фараоновог сна. али он није појмио радосно обећање о долазећем Искупитељу. јер је он тамо већ спреман да се сагласи на гријех. и то би било потпуно неспојиво са Јосифовом скромношћу. 56). Већина људи нису вјерници. макар ти то желио. јер је кривац за то била његова љепота). али њега не зову прво код цара. да би се оправдала пред својим другарицама. записан је само дио пророчанства. ђавола (1 Мој. замјењују истину бајкама (ст.Господ Исус Христос. убијеђен у невиност Јосифову. Пентефрије затиче Јосифа на вратима своје спаваће собе и када жена клевеће на Јосифа. Пентефријева жена. и то присиљава виновну супругу да открије истину. када га изненада задржава неко знамење. што је опет несагласно са Библијом. Ми ти их (Мухамеде) објављујемо. Треба ли помињати остале својевољне приче из исте главе Курана. Како објаснити ову промјену? И какав је томе могао бити разлог. а без пада какво се искупљење може очекивати? Због тога је тако туђе Божанствено лице Искупитеља у образу човјечијем. Он (Куран) је само 19 . једно те исто се о истим лицима понавља на разним мјестима. 260). он проповиједа јединство Божије и разобличава идолопоклоничку вјеру својих сапатника у затвору. основну погрешку против оне истине хришћанства. Почетак је веома сличан. ако не незнање и навикнутост на својевољне измишљотине. и они падају ничице пред њим. зове их на трпезу за којом служи Јосиф. о томе како им је било заповијеђено да доведу најмлађег Вениамина и о чаши која је нађена у његовој врећи . чак и на мјестима гдје по историјском садржају није било разлога да се измишља. Али овога нема у Библији. са бајколиким арапским додацима. Рахиља. загледане у младића. али у то вријеме Јаков још није био слијеп и никада није био исцијељен синовом одјећом. Код Мухамеда. него тек ослобођени мљекар служи као посредник међу њима. скршити главу змије. као што није могао појмити ни у чему се састојао пад човјеков. о томе како се у Мојсијево вријеме васкрсавају мртви (ст. бацио у тамницу гдје. 73). Прича о Јосифовој браћи. наводно. Затим Јосиф поставља оца својега и мајку на високе столице. Јосиф поручује да се Фараону каже да је он рекао да се египћанке упитају због чега су на пиру Пентефријеве жене порезале себи прсте (питање апсолутно неумјесно. на којој је утемељено сво наше учење. тим прије што је већи дио ове приповијести Мухамед преузео. готово дословце. а они који су сплеткарили (о Јусуфу . и он се непрестано устремљује против њега у свом Курану. према казивању Мојсијевом. Међутим. види се да је сам Мухамед слушао нетачно испричано казивање Мојсијево. а не он.сагласна је са Мојсијем. заједно са браћом оцу шаље и своју одјећу. те да наводно они. већ давно била покојна. о непријатељству човјека и ђавола. Ти од њих не тражиш никакве награде за то (што их упућујеш). иако Мухамед критикује саме јевреје због незнања. која је већ одавно била позната њеном мужу. очева сјенка.Јосифу). Ти ниси био код њих (па да би знао) када су одлучивали о својој ствари. али целомудрије Јосифово у односу на Пентефријеву жену је изгубило сво достојанство у Курану. које. како он моли Бога да му покаже Своју силу тако што ће васкрснути птице које је он расјекао ради жртве (ст. да би га потом. познато је.

Ми. док. Бог ти шаље радосну вијест с једном ријечју. име. не спознавши сву висину смирења Христовог. ове ријечи су упућене Христу: "О Иса. Даље иде претсказање Ангела Захарији о рођењу Јована (у Курану Јахије). иако је та тајна већ обзнањена и записана у Јеванђељу. То ће. Даље у Курану Ангели говоре: "И Бог ће га подучити Књизи. 105). и (биће) од људи блиских (Богу). Објавио ти је Књигу с Истином. ст. Погледајмо онда шта она каже о кћери Имрановој.противрјечио сам себи!? Исто тако. иако се нека од предања која су тамо изложена признају за вјеродостојна. XII. односно Јеванђељу. приличи ли Богу таква ратоборност? Овдје опет почиње да говори сам Господ умјесто Мухамеда. 54). Мим. ево. обратимо се Новом. Прије је објавио Теврат (Петокњижје) и Инџил (Јеванђеља) као упуту људима. мада и њега такође изопачује. 1. Колико (много) има доказа на небесима и на земљи крај којих пролазе. рекоше ученици. које Црква није признала. (који) вјечно живи и влада (свим створењима). (То су искривљене ријечи Јеванђелисте Луке: Дух Свети доћи ће на тебе. Мерјемо. који је 20 . зато што је он. према ријечима овог наводног новог отрковења. од Апостола стиже помоћ Господу. а не од Господа Његовим ученицима! "И невјерници (јудејци) почеше. а (ниједан) ме човјек није ни дохватио" Рече (Бог): Тако (ће то бити)." (Куран. Какво је то име? Мухамед је смислио да тако назове родитеља Пресвете Дјеве. Ја ћу те усмртити. а они од њих окрећу (главе и не размишљају). позајмљено из Лукиновг Јеванђеља. вољом Аллаховом. казиваћу вам шта једете и шта у домовима својим гомилате (какав апсурд. објављеног прије мене" итд.Почетак приповијести узет је из такозваног првог Јеванђеља Јаковљевог. ова глава почиње веома громогласно: "Елиф. потврђујући оно што је прије (објављено). пак. само му рекне: "Буди!" и оно буде". и дунућу у то па ће постати птица.опомена свјетовима. нетачно је у Курану описана и благовијест Пречистој Дјеви. у чијем се имену пророк већ отклонио од истине? . Ангели.смишљати сплетке. а објавио је и Фуркан (књигу одличја)". и поставићу оне који тебе слиједе изнад оних који не вјерују до Судњега дана" (ст. Направићу вам од блата нешто као птицу. шест стотина година прије Мухамеда. мудрости. Лам. Аллах ствара шта хоће. али их је Аллах отклонио. ми у оно што Ти објављујеш вјерујемо и ми посланика слиједимо. И тако дакле. а код Мухамеда је дат само тродневни рок невољном тиховању: тако да испада да је исти тај Ангел који је ово испричао Мухамеду . Када нешто одлучи. и посланик са неба наводно му говори: "ми ћемо теби открити незнане тајне". а не Архангел Гаврило. 35). Мухамед као да овдје признаје. бити доказ за вас. . ми у Аллаха вјерујемо. III 45-47): "Када су мелеки (ангели) рекли (Мерјеми . јер Он то умије најбоље" (III. о дјетињству Христовом). 102. на другом мјесту у Курану он тврди како је наводно на крсту разапет био човјек који је само личио на Христа. насупрот томе. које је Црква одбацила. Господару. 45-53). уистину.Марији): "О. И разговараће (Иса) с људима (кад буде) у колијевци и као одрастао човјек. Довољно је било обличења старог Завјета против измишљотина Курана. али тамо је речено да ће Захарија остати нијем док му се не роди син. Излијечићу слијепа и губава и оживљаваћу мртве. и да потврдим истинитост Теврата. зато и оно што ће се родити биће свето. Аллах је (један). и назваће се Син Божји (гл. (а то је) да му је (име) Месих Иса (Исус Христос). а ти буди свједок да смо ми послушни Њему. нема Бога осим Њега. Међутим. родитеља Дјевиног било је Јоаким. 55). којем он такође заповиједа да се вјерује. Мухамед поново за свог свједока призива откровење Божије. и уздигнути Себи и спасити те од оних који не вјерују. смрт Христову прије Његовог вазнесења. трећа носи наслов "Породица Имранова". ако прави вјерници будете. "Крава". рекоше Дјеви (Куран. него Му приписују другове. који се заиста звао Амрам. јер је и иначе све измијешано у Курану. сматрао за бешчашће крст. (а биће) од најбољих људи. Исус је ускоро примјетио невјерје јудеја и узвикнуо: "Који ће бити помагачи моји на Аллаховом путу? . Према томе. Теврату (Петокњижју) и Инджилу (Јеванђељу). Већина њих не вјерују Аллаха. Послије друге главе Курана. III. син Мерјемин. Да ли је опростива оваква грешка? Ипак.наставља Мухамед. угледан (и) на овом и на будућем свијету. али он га је замијенио са Мојсијевим оцем. и сила Вишњега осјениће те. иако нехотице. ." Рече (Мерјема): "Мој Господару! Како ћу ја имати дијете. ми ћемо бити помагачи Аллахове вјере. судећи по његовим случајним и непредвидивим узлетима маште. послије толико великих чудеса!). (И послаће га) као посланика Израелићанима (којима ће рећи): "Донесох вам један знак од вашега Господара. и лица и предања. зато нас упиши међу вјернике" (Куран. с Божјом дозволом (узето из јеретичког казивања.

И нема ниједног сљедбеника Књиге који. Пречисту Дјеву сустижу порођајне муке. и један застор узела да се од укућана заклони". .рекао би он . који се изненада појављује пред њом. Аллахова посланика!" А нису га ни убили ни распели. као да је непорочно зачето у њезиној утроби. тога послушајте у свему што год вам буде говорио. сина Мерјемина. "А ја сам управо изасланик Господара твога. ако он сам уништава сва древна пророчанства о Христу? Већ смо видјели како се он осмјелио да искривљеним тумачењем на себе примјени оно што је Господ рекао о Утјешитељу."а и Ја ћу се с вама свједочити.Одакле је могао да позајми такве измишљотине писац Курана. Даље. благовијестили Дјеви. са измјенама које противрјече његовим претходним казивањима и на крају додаје много измишљотина. онда. 19). због невјеровања. али не показујући када и ко их је казао.да ти поклоним дјечака чиста!" (XIX. а овдје Бог шаље Духа у савршеном обличју људском. да би тајно родила. по мишљењу мухамеданаца. зато не сумњај!" (III. одмах након хулних ријечи против Божанства Христовог. када је послије њега био потребан још један пророк. А они који и послије тога главе окрену. као што је себи присвојио и лице Духа Светога. од Духа Светога.и због невјеровања њихова и због изношења тешких клевета против Мерјеме. неће у њега онако како треба повјеровати. и она призива Бога да јој да смрт. којем је заиста био раван само по човјечанству. већ им се причинило. па их је само мало вјеровало . јер је она. свака душа која не послуша тог пророка биће истријебљена из народа" (2 Мој. који их је прогласио за истините? 21 . њихова срца запечатио.постао слава васељене. у књизи Дјела Апостолска (глава 3) отворено указује на Христа као на претсказаног и већ дошавшег пророка. . а у тако високим предметима. Исаа. која се у "источном дијелу куће заклонила. побјегла у пустињу. "зато што су завјет прекршили и што у Аллахове доказе нису повјеровали.обавезу узео: "Кад вам.они су одговарали: "Пристајемо!" . јер. свједоци" . мијењати ријечи значи исто што и измишљати. они су сами о томе у сумњи били. наводећи само дио његових ријечи. дође посланик који ће потврдити да је истина оно што имате. а сигурно је да га нису убили. Али Мухамед. хоћете ли му сигурно повјеровати и сигурно га помагати? Да ли пристајете и прихватате да се на то Мени обавежете?" . могло да је приликом порођаја подвргне уобичајеним мукама којима су подвргнуте жене које у гријеху рађају у гријеху зачету дјецу? Због чега би се онда допустило натприродно зачеће од Духа? Према ријечима Курана. И након васкрсења Христовог. Није ли ужасно овакво лажно свједочење? У XIX глави Курана Мухамед опет понавља јеванђеоску приповијест о рађању Претече и благовијести Пречисте Дјеве. а на Судњем дану он ће против њих свједочити. послије. а затим рекао: "Буди!" . које дрзавају да осуђују! Ријечи Пречисте Дјеве и одговори Ангела разликују се од претходно наведених у Курану."Будите. када су се већ обистинила сва обећана знамења над Христом. Тако слијепо унижава Мухамед Божанство Христово. страдалница је као утјеху зачула глас новорођенчета како јој заповиједа да утоли глад и жеђ плодовима палме коју је стресла и водом из извора који се појавио под њеним ногама. то јест сам Мухамед. што су ни криве ни дужне вјеровјеснике убијали и што су говорили: "Наша су срца окорјела" . Духу Истине. већ га је Аллах уздигао Себи. исто толико дрско на себе примјењује пророчанство Мојсијево о долазећем Месији. жели да присвоји себи права Христова. Они који су се о њему у мишљењу разилазили. о томе нису ништа поуздано знали. на супрот Светом Писму и чак и здравом смислу.Аллах им је. и због ријечи њихових: "Ми смо убили Месиха.рече он. према помијешаним арапским предањима. 59-60). 155159). послије благовијесних ријечи Ангелских о рођењу Христовом од Дјеве: "Исаов (Исусов) је случај у Аллаха исти као и случај Адемов: од земље га је створио. када буде умирао. ." (Куран IV. који су били ближи јеванђеоским. Истина је од Господара твога. Јер. Мојсије је у књизи Поновољени закони опраштајући се са народом Израиља рекао: "другога пророка ће вам уздићи Господ. У III глави Курана Ангели су. А Аллах је силан и мудар. у множини. Али нека нам Мухамед објасни ради чега ће толико необична знамења приликом рођења обичног човјека. Дух Свети и Архангел Михаило јесу једно те исто: тако мало они разумију тајне хришћанске. и зато у истој тој глави Курана (III. 81-82) говори: "Аллах је од сваког вјеровјесника коме је Књигу објавио и знање дао . које је тешко и срамотно чак и помињати. они су доиста невјерници". Апостол Петар. А овдје.и он би. 18:15-18). наводно претсказани? И на каквом основу вјеровати њему. Дрско закључује Мухамед. поредећи Господа са Адамом. али другим ријечима. говори он. само су нагађали. након 600 година. као и мене.

Овдје он присаједињује сљедећу измишљотину. које су писала. када Му ставља у уста такве ријечи и изједначава Га са смртном по плоти Његовом мајком! Међутим. хваљен нека је Он!" (Куран XIX 31-35). и нахрани нас. може ли нам Господар твој трпезу с неба спустити?" . а Ти си хранитељ најбољи!" . као да хришћани признају Бога Сведржитеља да има дјецу у људском смислу! Али ево још један поражавајући примјер измишљотина Мухамедових. Свим овим измишљеним реченицама Мухамед. која превазилази његове чулне појмове: "А када ученици рекоше: "О Иса. који их није нигдје могао прочитати. одбацити ону књигу која их је искривила.шта је био Господ наш Исус Христос. и да не бисмо помислили да Бога могу да спознају људи без Његовог посредништва. Ако их казниш. на основу ових лажних свједочанстава. Иса. јеси ли ти говорио људима: 'Прихватите мене и мајку моју као два бога уз Аллаха!" . Ја сам им само оно говорио што си ми Ти наредио: "Клањајте се Аллаху. утемељену на дубоком непознавању тајни Божијих: "Незамисливо је да Аллах има дијете. од Самог Бога нама откривеном. четири непристрасна свједока. 22:18). Ти то већ знаш. па према томе и не могу да укажу потребну славу истинитом Сину божијем и Богу. рече: "О Аллаху. и првима од нас и онима каснијим. а ако им опростиш. Мухамед је заборавио да је она измољена молитвом од неплодне." (Куран V. благословеним"". сестром првосвештеника јудејског. која је са дивљењем испитује о новорођенчету и. Ако сам ја то говорио. писано прије 2000 година: треба или прихватити као истинито свједочанство ове књиге и." А када Аллах рекне: "О Иса. 112-118). Може ли се измишљати са већом самоувјереношћу? . по сљепилу свог учитеља. сине Мерјемин. Али прије тога.Како је мало разумио Мухамед . између осталих и њега. кроз провјеру и поређење са Светим Писмом. којима Куран сам себе разобличава. придодаје своју уобичајену хулу. Господару наш."али ћу оне међу вама који и послије не буду вјеровали казнити казном каквом никога на свијету нећу казнити. Само Ти једини све што је скривено знаш. ко зна зашто. Нико не зна Сина осим Оца (Мт. упоредивши их са оним што је из њих извучено у Курану. и моме и своме Господару!' И ја сам над њима бдио док сам међу њима био. без обзира на сву поетичност његових казивања. датог Аврааму."да с ње једемо и да наша срца буду смирена и да се увјеримо да си нам истину говорио. са ужасом чита измишљотине Курана. јер их у Писму нема. које. питам те: може ли се вјеровати Мухамеду. шест стотина година прије њега. силан и мудар си ти.рече оно. Марија онима који је питају каже да питају младенца. него чак и јевреје. или тражити нове књиге Мојсијеве и Јеванђеоске. сљедбеници Курана мисле да ми поштујемо као Божанство пречисту Мајку Господа: јер.он ће рећи: "Хваљен нека си Ти! Мени није приличило да говорим оно што немам право. и учиниће ме. Ти знаш шта ја знам. назива је Ароновом сестром. гдје год будем. писаћу ти у сљедећим писмима. којом вјероватно мисли да замијени јеванђеоско казивање о Тајној вечери. То је искривљена прича древног пророчанства. на основу свештеног откровења. додаје: нити Оца зна ико осим Сина. и коме Син хоће да открије. Ти си их једини надзирао. и како присилити некога да у то вјерује . спусти нам с неба трпезу да нам буде благдан.не само хришћане. Сина у Оцу и Оца у Сину. и новорођенче им одговара: "Ја сам Аллахов роб" . а ја не знам шта Ти знаш. мада га он и признаје за богонадахнуту књигу? Прост здрав разум довољно говори да ако се Мухамед позива на Јеванђеље. као што се њему често дешава са именима и лицима. који су свето чували код себе књиге Мојсијеве од самог почетка? Због тога човјек. да би од њих тражио извјештај о успјеху њихове проповиједи. као закључак овог писма. О овом божанственом откровењу.он рече: "Бојте се Аллаха ако сте вјерници! "Ми желимо" . не могу да разликују божанственост од човјечанства. и чудо Твоје. мухамеданци не могу да нам пруже. син Мерјемин.рекоше они . и овога пута је помијешао са Маријамијом. 11:27). и мора подсјетити мухамеданце на властите ријечи самог 22 . робови су Твоји.Он затим приказује Пречисту Дјеву како се враћа са чудесним Младенцем у своју породицу. прожет истинама Светог Писма. да ће у његовом сјемену бити благословени сви народи (1 Мој. "мени ће он Књигу дати и вјеровјесником ме учинити. и на Петокњижје Мојсијево. који безобзирно себе поставља на исту раван са највећим пророцима Божијим и описује на који ће начин Бог у посљедњи дан сабрати изасланике које је послао. а и како их створити након неколико хиљада година. и да о њој будемо свједоци. говори Спаситељ наш. сине Мерјемин. колико је то људским ријечима могуће објаснити. Ти над свим бдиш."Ја ћу вам је спустити" .рече Аллах . "И нека је мир нада мном на дан када сам се родио и на дан када будем умро и на дан када будем из мртвих устајао!". а кад си ми Ти душу узео. авај. послије свих ових измишљотина.

93-94). 24. децембра 1847 године Сергијева пустиња 23 .Мухамеда: "Реци: донесите Теврат па га читајте. ако истину говорите! А они који и послије тога износе лажи о Аллаху." (Куран III. они су доиста насилници.

муслимане). те да се истинито предање налази у рукама мухамеданаца. и чак се понекад благонаколоно односи према другим вјероисповијестима: "оне који су вјеровали (тј. заједно са незнабошцима бивају подвргавани гоњењима. па и оне који су били јевреји. Мухамед прептоставља да су истинити јевреји и хришћани у суштини они који слиједе његово учење. већ смо видјели како је он сам изокренуо оно што је од њих позајмио. што је веома карактеристично. још за свога живота прочитао и утврдио три Јеванђеља од Матеја. ничега се они неће бојати и ни за чим неће туговати!" (Куран. ст. већ је близу добра. Али у сљедећој глави. Прије него што приступимо објашњењу догмата вјере. и он ће на ономе свијету настрадати" (III. написао као допуну њима четврто Јеванђеље. макар само у главним цртама. што се ове књиге и дан-данас чувају код јевреја. иако нема довољно снаге да га изврши без благодати. јер су сви они били разобличени давно прије рођења Мухамедовог. Апостол Павле говори како чак и пагани. према чудном противрјечју које се. да напише апокрифно Петкоњижје. тако да никада и никоме није чак ни пало на памет. односно. говори: "А онај који жели неку другу вјеру осим ислама.доиста чека награда од Господара њихова. то је тим прије вјеродостојније. као невјерници. кршћани и сабијци . па они сваки пут. од природе чине по закону (Рим. јер Куран заповиједа да се без икакве милости изгони и убије сваки невјерник (IV. изузев два или три случаја. и који је позајмио своје учење дијелом од јевреја. који немају закон. мада је неприлично такво поређење. Без обзира на то. и они. да су у њему избројане не само ријечи. 2:11). веома често среће у Курану. Тим прије је Мухамед. а дијелом од хришћана. Мњење је ово засновано на томе да су они слушали како је у првим вијековима хришћанства било распрострањено неколико лажних књига под именом Јеванђеља од стране јеретика који су то чинили ради своје користи. на које се непрестано позива Мухамед. не бојећи се посљедица. која се одозго дарује од Бога људима. односно. Многи увеличају морално учење Курана и налазе "да оно не уступа јеванђеоском": ту и нема чему да се чудимо. али они не знају да је у исто то вријеме. који се родио шест вијекова након што се утврдила вјера Христова на Истоку. те ако се нечему треба чудити . Он чак прекоријева оне који се уклањају од борбе: "Прописује вам се борба. 24 . иако заповиједа да се вјерује њиховим књигама. морално учење Курана са учењем хришћанским. по свом нахођењу. "Најгора бића код Аллаха су они који поричу. казивања Курана се разликују чак и од ових. На који начин Мухамед није у својим списима сагласан ни са најдревнијим књигама Мојсијевим. на самом почетку. без обзира на такве неправедне појмове о хришћанима и јеврејима. II. 216). Али ево шта још боље може разоткрити истину: Петкоњижје Мојсијево. неће му бити примљена. 89). они који неће да вјерују. то што је освештано временом и непрекинутим предањем? Међутим. а не мира. мада вам није по вољи!". тако да послије овога више не може остати ни најмање сумње у истину ова четири свједочанства Христових савременика. и непрестано мијења. 85). онај који само слуша глас своје савјести. а наравно да мухамеданци не могу да нам представе ниједан вјеродостојан текст ових апокрифа који нама није познат. од наше стране неприхваћених списа. уосталом. хришћанима су познате све апокрифне књиге које су ширили јеретици и. могао имати пред собом чисте изворе из којих је могао да црпи моралне истине. Црква хришћанска разобличила ове лажне књиге. свето чувајући у себи оне које је примила од најближих ученика Господа. до те је мјере сво његово учење прожето духом рата. који је сам био апостол и који је живио преко стотину година. Из овога је никло чудно мњење међу његовим сљедбеницима. они с којима ти уговоре склапаш. на које сам указао у претходном писму. 62). ни у древна ни у новија времена. крше уговор свој. написано је хиљаду и по година прије Христовог рођења и до тог степена чувано код јевреја. не сматрам да је излишно да се упореди.оне који су у Аллаха и у онај свијет вјеровали и добра дјела чинили . кличе он (II. пошто сам ја већ поредио измишљена казивања Курана са истинитим догађајима из Светог Писма. међутим.то је његов самовољни отклон ка другим начелима. као да се хришћани не користе правим књигама Светог Писма. који су према нама непријатељски расположени. Познато је да је Јеванђелиста Јован. него и слова. Марка и Луке. у која су га увукли славољубље и чулност.ПИСМО IV. Он сам неколико пута понавља да је књига његова писана ради потврде Светог Писма.

макар им били и род најближи. неки војсковођа.Љубите непријатеље своје. али не. па чак и од недостатка. да бисте заплашили Аллахове и ваше непријатеље. са љубављу је прихватио Мухамед. рибаре. тако их разјури да се опамете они који су иза њих. Мухамед сматра да је довољно рекао овим ријечима: "Ако хоћете да на неправду узвратите. Он у многобошцима. Чим примјетиш вјероломство неког племена. Због строгости. додуше . управо како су за Њега прорекли пророци који су били прије Њега и Који је. све чује и све зна. и зуб за зуб. Аллах их зна. буди и ти склон и поуздај се у Аллаха. неизоставно ћемо признати да је много лакше чинити милостињу. 5:44-48). и примити туђинца у своју кућу. Само једну заповијест. 12:20).па. чините добро онима који вас мрзе и молите се за оне који вас вријеђају и гоне. али законодавац арапски није могао да спозна духовну висину овог необичног смирења. није видио гнусне животиње. Онај ко зна до ког је степена Бог смирио Себе 25 . истински божанствених. 67:19). А ако те хтједну преварити . јер је покоју ријеч и од Њега позајмио: трску стучену није преломио и жижак тињајући није угасио (Исаија 42:12. А ја вам кажем да се не противите злу. Јер ако љубите оне који вас љубе. према истим тим пророчанствима. доиста. За то је потребно остварити савршену побједу над самим собом и достигнути висину смирења и љубави коју усадити у нас може само Господ Који је пострадао за нас. уситину. какву плату имате? Не чине ли тако и цариници? И ако поздрављате само браћу своју. и они су са радошћу слушали глас Његов.божанствене: зато што је Он био ваистину Бог и човјек који не дође да погуби душе људске него да спасе (Лк. Али он сам из њега није усвојио ове божанствене ријечи: Чули сте да је казано: Око за око. начинивши ловцима људи. И нека никако не мисле они који не вјерују да ће се спасити. Мухамед хвали Мојсијев закон око за око.Ако се у борби с њима сукобиш. од свог вишка. окрени му и други. савршени. него ако те ко удари по десном образу твом. објављујући: "Вјеровјеснику и вјерницима није допуштено да моле опроста за многобошце.Аллах уистину не воли вјероломнике. 67). шта одвише чините? Не чине ли тако и незнабошци? Будите ви. и који хоће да се суди с тобом и кошуљу твоју да узме. боље за стрпљиве" (Куран XVI. мада такође заповиједа и руковођење Јеванђељем (Куран. дакле. да би принио Себе у жртву за сво човјечанство. наравно. и ти њему исто тако откажи уговор . датих са висине. и сам Мухамед Га зна. то је. своје ученике. јер Он. Не. заповиједајући је својим сљедбеницима. а ако отрпите. који због сљепила нису знали Бога. и даје дажд праведнима и неправеднима. него је и сломио несаломљива врата пакла. опрости им. као да сам осјећа непримјереност таквих ратоборних поклича његовом духовном чину. о милостињи. наводно од имена Божијег. него ли опростити непријатељу. Али по самим овим особинама Божијим. онда учините то само у оноликој мјери колико вам је учињено. како је то заповиједао Мухамед. Али ако се загледамо у тајне дубине свога срца. заплијенио плијен и подијелио дарове ученицима (Исаија. теби је доиста довољан Аллах. подај му и хаљину (Мт. 10:16) које је требало довести у овчији тор. 23:34) јер је ради тога Он и дошао у свијет у образу човјечијем. и то не оном који са оружјем иде против нас. као што је савршен Отац ваш небески (Мт. V. изашавши на висину. које се само на први поглед чине високим. Ко говори ове ратоборне ријечи? Судећи по њиховом духу. Он те подржава Својом помоћи" (Куран VIII. Он није забрањивао да се моли за њих. неће вам се неправда учинити. 52). јер не знају шта раде (Лк. Мт. и све то само снагом ријечи. благосиљајте оне који вас куну. 113). Он се Сам молио за оне који су Га разапели. зуб за зуб. и не само то. Аллах је силан и мудар" (ст. срушивши његово царство. они доиста неће моћи умаћи. знамо ми другог Пророка. кад им је јасно да ће они становници у Џехеннему бити" (Куран IX. јер Он својим сунцем обасјава и зле и добре. а и по самом наслову ("Плијен"). ми не можемо повјеровати да су те ријечи биле од Бога! Не. 126). и друге осим њих . а Аллах жели онај свијет. да будете синови Оца својега који је на небесима. већ само заблудјеле овце (Јн. заједно са благодатном силом да се оне изврше. Због тога и постоји такво растојање између заповијести. 9:56). 57-62). то је законодавац и родоначелник вјере. и заповијести људских. са висине искупитељног крста: Оче. Све што на Аллаховом путу потрошите надокнађено ће вам бити. Али шта нам говори Божанствени наш учитељ? . Ако они буду склони миру. али и он. већ оном који нас вријеђа по питањима најосјетљивијим за наше срце. додаје: "Ниједном вјеровјеснику није допуштено да држи сужње док не извојује побједу на Земљи. 5:38-40). И против њих припремите колико год можете снаге и коња за бој.ви их не познајете. ви желите пролазна добра овога свијета. и често о њој говори у Курану.

у ратним походима. за вријеме најватренијих младалачких година.наводно му је рекао Ангел. он све зна и мудар је". Ми свакако знамо што смо одредили њима о њиховим женама и о онима које се налазе под њиховом влашћу да не би било теби какве потешкоће. и сви мелеки (Ангели) ће му на помоћи бити". Аллах је опросник и милосник. и оне које имаш у власти (робиње) које ти је Аллах дао (као ратни плијен). појавила се читава глава у Курану. а можеш затражити ону коју си удаљио. о којима се не једном у Курану говори. у којој су описане свакојаке женске сплетке и интриге: како једна од жена није сачувала повјерену јој тајну. И након свег овог спомињања светог имена Божијег. мимо остале вјернике. .А Аллах зна шта је у срцима вашим. које је до те мјере запрљано плотским помислима. и у срце 26 . који наизглед као и да имају неку основу у самој људској природи." (Куран. -" О. и ухо не чу. 51). око не видје. све се то нужно одразило и на његово законодавство. све да опрости брату. Најлакше ће тако оне радосне бити и неће се жалостити и тако ће све оним што им ти дајеш задовољне бити . Ми смо ти учинили дозвољеним твоје жене којима си дао њихове дарове. ради предмета грубе чулности. "О. ако вјеровјесник хоће да је вјенча. зашто себи ускраћујеш оно што ти је Аллах дозволио .па (срамотно је и писати о томе. како сам законодавац признаје. И како оно не усавршава човјека као јединку. (ово посљедње је) искључиво теби. Тако. ст. Истог трена. и честити вјерници. Да ли је ово достојно Божанства и чистога свијета Ангелскога? Већ сам почетак ове главе разоткрива чулност којом је сва она прожета: О Вјеровјесниче. не препорађа човјека савршено. и како је све то пророк дознао по небеском надахнућу. чулна наслађивања су му дата као награда за вјеру коју проповиједа. напримјер. према изреци Апостола. будући. које су се с тобом иселиле. друштвеном животу. тако да је био принуђен да се оправдава дозволама које су му наводно даване са висине. свако друго учење. сама смрт његова проузрокована је отровом који је на пиру пробао од женске руке. Хоћу да говорим о многоженству. . вјеран супруг једине своје жене Кадиже. и Џибрил. напротив. и све му се представљало у чулном виду. које је потекло од људи. ст. Са каквим префињеним сладострашћем је описивао он све ове олакшице дате самом себи! "Можеш занемарити оне међу њима које хоћеш и можеш позвати себи ону коју хоћеш. исто тако га не образује ни у његовом породичном. којих. учинивши га чланом породице Христове и чедом Божијим. Аллах све зна и благ је" (ст. Аллах је ваш Господар. иако и даје неко морално образовање. због исто тако недовољних закона. па чак и на ходочасничким путовањима. вјеровјесниче. и жену вјерницу. само то би било довољно да се разобличи ово лажно послаништво. 49 и 50). глава XXXIII. кад се једна од његових жена увриједила зато што је указао пажњу другој са којом је провео ноћ која је припадала њој. Нарочите олакшице које је себи дао у својству законодавца и пророка превазилазе сваку могућу мјеру. моћи ће већ. и које су давале поводе за нове законе са наводним надземаљским поријеклом. Ето због чега само и једино Јеванђеље може савршено да препороди човјека. 4!) Аллах је заштитник његов. и служе му као неко одличје којим се разликује од остале гомиле муслимана. ради те небеске љубави. и како је на то додато "A aко се против њега удружите. најпослије. још увијек има људи који искрено вјерују небеском изасланству њиховог пророка? До тог степена се помрачила душа Мухамедова. Мухамеде!. јер имају заједничког Оца на небесима. са изговорима политичке природе. да ступа у недозвољене бракове са родицама и чак са женом усвојеног сина. Одвратно је пратити сва ова увијања сладострашћа и женских интрига. иако је она била много старија од њега. које је испочетка и сам Мухамед оповргавао властитим примјером. јер га не прожима Духом Божијим. Према томе. Аллах вам је прописао како да своје заклетве искупите. и које је тако широке руке допустио након њене смрти. под насловом "Забрана" (LXVI).у настојању да своје жене задовољиш? А Аллах прашта и самилостан је. када је имао већ четрдесет година и када се сам предао чулности коју је узаконио. ако је себе даровала вјеровјеснику. Из његовог смо живота видјели да је имао до петнаест жена и да није пропуштао ни најмањи случај. од тога су потекле сурове погрде које су усковитлале пророкову душу. у својству надземаљске поруке. када.да би подигао палог човјека. али ово су оригиналне ријечи Курана. толико хулно и често изговараног узалуд. и кћери твога стрица и кћери твојих тетака (по оцу) и кћери твога ујака и кћери твојих тетака (по мајци). ниједно од тога није твој гријех. да је чак и рајске насладе духовног свијета. да ступа у нове бракове.

оно припреми Бог онима који га љубе (1 Кор. и може ли постојати. и мајке жена ваших. бојте се Господара свога.што је било.тако размишљају. погледати каквим логичким расуђивањем се руководи Мухамед ради узакоњивања свог овог хаоса. и сестричне ваше. у којем је све усмјерено на очишћење и узвисивање духа човјечијег.и жене ваших рођених синова. Не долази ли овдје до родоскрнављења? Али ово дозвољава Мухамед. и пасторке ваше које се налазе под вашим окриљем од жена ваших с којима сте имали брачне односе . који вас од једног човјека ствара. "Жене су ваше њиве ваше.говори он (али може ли се чак и помислити на овакав ужас?) . које носи наслов "Жене". У глави LVI то је описано још чулније. да се изађе из наизглед тјескобне двојности брачних лица. када чак и Куран критикује такав неред у домаћинству. који нам је указан и приликом самог стварања човјека. и шта? . Нека најревноснији. било је. као и код других. реченој првом човјеку. по уставу Курана. и овоме придодаје: "то су вам Аллахови прописи" (ст. а у њима ће чисте жене имати. Ако бисмо питали чулну природу човјека. које је даровао Мухамед ради задовољавања плотске похоте у виду озакоњених бракова. између мужа и жене. светошћу ланаца? И све ово се издаје и прихвата за ријеч Божију! Интересантно је. Према томе. и у овом животу се побринуо да удовољи плотским похотама својих сљедбеника. и сестре ваше и сестре очева ваших. Зар не проистиче из тога брак хришћански. онда вам није гријех . сигурно. 2:9). и да саставите двије сестре . и пошто је обећао толико много грубих наслада у будућем животу. тако. али и у том случају. и сви људи који траже како да угоде својој плоти . и сестре матера ваших и братичне ваше. него само однос господара према њему потчињеном бићу.човјеку не дође. и повраћен у првобитну чистоту у богонадахнутом закону хришћанском? Овдје се може видјети јарка црта разлике између устава људских и устава божанствених. Због тога. створен руком Божијом и благословен на рађање себи сличних. . 27 . Али зар се брак робиње разликује од брака слободне. и сестре ваше по млијеку. није ли многоженство мухамеданаца видљива противрјечност . и нека их потом упореди са хришћанским: постоји ли. 24). како би их што чвршће привезао за себе нечистим ланцима. гдје нема једнакости природне и хришћанске. и прилијепиће се жени својој. који је владао унутар породице самог законодавца? А шта рећи још и за многобројне робиње. које се назива законитом женом или наложницом. осим оних које вјерни заробе. због привлачења к себи чулних страсти њиховог супруга. шта забрањује. које завидују једна другој. узвишенијих. кроз које ће ријеке тећи. и тјера их да величају достојанство Курана и да у њега слијепо вјерују! Пошто је Мухамед себи дозволио тако много. које преко тога буде завист и самих законитих жена? И какви су плодови овог међусобног. у џеннетске (рајске) баште. ни под каквим изговором. приказује нам се један једини пар. а шта допушта Мухамед у својим брачним уставима: "Забрањују вам се.Ово обећање небеских хурија заварава многе чулне људе. 57). унутрашњег превирања? Потпуно уништење породичне хармоније. 223). то разрјешење. и кћери ваше.и ви њивама вашим прилазите како хоћете" (Куран II. у њима ће вјечно и заувијек остати. и то је успио да преврати у чулно: "А оне који вјерују и чине добра дјела увешћемо. тамо нема и оне срчане слоге која је заснована на узајамном уважавању оба супруга. и у дебелу хладовину ћемо их увести" (Куран IV. али непристрасни мухамеданац завири у свакодневни породични живот својих јединовјераца који су ожењени са по неколико жена. наравно. 2:24. него чак и у чулном расположењу према њима њиховог заједничког властелина. ипак. у IV глави Курана.али ако ви с њима нисте имали брачне односе. и биће двоје једно тијело (1 Мој. чини се много разумније од строгости јеванђеоске. према ријечи Божијој.матере ваше. мир и сагласност између неколико жена једног те истог мужа. 23). а од њега и другу његову створио. не само у моралном. Аллах заиста прашта и самилостан је" (Куран IV. једнога мужа са једном женом. . која не дозвољава. у потпуности се оправдава истинити закон Божији.не само закону Божијем. 19:5). коју је потврдио и Спаситељ наш у Јеванђељу: Због тога ће оставити човјек оца својега и матер. кроз умртвљавање плоти са страстима и похотама. 3437). Какво недостојно поређење! Погледајмо ипак. да је срамно то преписивати (ст. Мт. Он на њеном почетку говори: "О људи. говори он. и помајке ваше које су вас дојиле. и то у име Божије! Даље он забрањује да се узимају удате жене. него и закону природном. и од њих двоје многе мушкарце и жене расијао". а да и не говорим о недостојним свађама и сплеткама између жена. на почетку стварања.

који је и сам био један од чудесних њезиних проповједника: 28 .Такву искључиву пристрасност према њему подсјећа нас на поступак другог калифа Омара. Мухамедова се. производи и грађанско благостање.такође проливање крви. а не господар жени. Зар ово не доказује божанствено начело једне. а највише у дјелима љубави према ближњем.Господа нашега Исуса Христа. па је на овај начин у пламену погубљена најдрагоцјенија ризница људских познања. нажалост. па се она очинском крову враћају савршено туђа. каква је могућност да се дјетету дају исправна морална начела усред унутрашњег хаоса раздора који трује породичну свакодневницу готово сваког муслимана? Може ли се и поредити ово тужно стање са благословеном организацијом породице хришћанске. она је бескорисна. чини ближа људским појмовима и лакша је за испуњавање својих заповијести. те је према томе треба спалити. кроз кротку ријеч убјеђивања и. Пресуда ова над образовањем и ученошћу читавог свијета послужила је као каментемељац и за насљеднике овог калифа. али крви добровољних жртви. на којем би у свим својим поступцима. који је на питање свог војсковође Амруа о томе шта да ради са величанственом Александријском библиотеком одговорио: "Ако она у себи садржи исто што има и у Курану. засновано на личном духовном образовању човјека. положивши руку на срце: које од ово двоје је достојније Божанства? У једном огањ и мач који крше. што свако муслиманско друштво жели да се руководи искључиво Кураном као јединственим духовним и грађанским законом. тј. заснована на узајамном уважавању. гдје је муж. због тога је уобичајена последица ширења Курана увијек било гашење свјетлости науке. јер она са млијеком сисају мржњу својих мајки.на костима мученика се гради тврдо здање вјере. а ако их и васпитавају у кући. будући само глава. ако се задубимо у догмате обје религије. и то доказује да природно увијек побјеђује противприродно. које погодује сваком умном развитку. које су себе приносиле за исповиједање истине и . образовање њиховог духа и срца до оног степена савршенства. иако у себи садржи неке законе. Нека такође непристрасни муслиман упореди начин овог ратоборног ширења своје вјере са кротким ширењем хришћанства.друге вјере? Тим прије што. Осим овог основног разлога. и у непрекидној мржњи једних према другим? . по заповијести арапског пророка. који знаменује тајанствени савез Самог Господа нашега са Црквом (Еф. и нека каже. Такво породично благоустројство. у којој је било сакупљено сво учење древних људи. са изузетком малог броја њених огранака. наликовали на свога Творца. и потпуно истребљење умјетности. али највеће могуће непријатељство дијели дјецу разних мајки. а ако садржи противно Курану. И на који онда начин она која је својственија људима може да се у човјека усели само напрезањем чулне силе.само то већ чини препреке за успостављање жељеног поретка. колико је то могуће у овом животу. све који не вјерују његовом Курану. Са проласком првог жара љубави остаје међу супрузима њежна дружба. ми не можемо наићи на државно благостање у земљама муслиманским.чудно дјело! . напротив овоме. сабирана током мноштва вијекова. у другом . без обзира на сву вањску славу брзо ширећег се калифата. јер сам Куран. у зависности од положаја њихових мајки. а она која поражава наш разум необичајношћу својих догмата и моралних начела усмјерених ка обуздавању људских страсти . док.А шта рећи о њиховој дјеци. јер оно постепено из породице прелази у друштво. Сама немогућност да се у јединомислију васпитава таква разнородна породица доводи до тога да равнодушни родитељи настоје да одвоје од себе дјецу и предају их у туђе руке на васпитање.Само она која потичу из исте утробе већином бивају сложна између себе. онда је тим прије треба спалити". и плод његов јесте морално васпитање дјеце. смиривши прво ум. управо зато што су они лишени поретка друштвеног и породичног.прониче у душу. испуњење пророчанских ријечи Апостола. чак и само то. васпитаној на неједнаким правима. и људско . као изум овоземаљски. сједињен са њом савезом духовним. ипак не може представљати њихов потпуно задовољавајући и исрцпан зборник. . из друштва у државу. и до тог наликовања достизали кроз подражавање Онога Ко је на Себи носио заједно и образ човјечији и образ Божији . узноси га потом до највише тачке созерцања која је уопште могућа и доступна на земљи? Није ли и то знамење њене божанствености. 5:32). Али. мухамеданска потискује просвјету и сама слаби са опадањем физичке силе својих проповједника. са произвољним и често пристрасним његовим тумачењем својих кадија и мула .

да се не похвали ни једно тијело пред Богом. Да вјера ваша не буде у мудрости људској него у сили Божијој (1 Кор. да уништи оно што јесте. 2:5). и оно што је ништавно. и што је слабо пред свијетом оно изабра Бог да посрами јаке.Него што је лудо пред свијетом оно изабра Бог да посрами мудре. 1:27-29. 29 . и што је неплеменито пред свијетом и понижено изабра Бог.

које никако не може да стане у исти ред са другим пророцима? И може ли Оно имати потребу за још једним каснијим пророком ради потврде своје божанствености? Према томе. и Логос бјеше Бог (Јн. што смо видјели очима својима. и пошто је сваки човјек природни плод мужа и жене. Мухамед чак није могао да појми и спозна могућност другог. стварање Адама и Еве и искушавање њихово у рају од ђавола. (Јн. а наша заједница је са Оцем и са Сином његовим Исусом Христом. Све то су истине библијске. кључ неба и земље. догмат који је Мухамед толико ревносно исповиједао. без чега изрази Курана о Њему као рођеном од дјеве и као о Ријечи Божијој немају значаја. и свједочимо. веза ова. силом Божијом. о Логосу (Ријечи) живота: и Живот се јави. колико је Она сама себе благоизволила да открије убогој човјечијој природи. описујући благовијест Ангела Дјеви. то је јединство Божије. А основ овај. без Кога. 1:3) јесте Господ наш Исус Христос Ријеч Божија. и своји га не примише. како Га назива и Куран (IV. који бјеше у Оца и јави се нама. и свијет га не позна. И ово вам пишемо да радост наша буде потпуна.ето због чега не може бити стабилно његово здање. која далеко превазилази нашу) морао бити Син Божији. . До Господа Исуса није било никога ко би се родио од Дјеве. ни од жеље тјелесне. У чему је онда разлика. без везе са божанственим. питаћеш ти. називајући чак рођеног од ње Ријечју Божијом. о којима говори Јеванђелиста Јован: који се не родише од крви. него и по самој својој природи. ништа не постаде што је постало (Јн. 1:4). зато што он није хтио да проникне у тајну која је само још више утврдила нашу вјеру у ову истину. према ријечима јеванђеоским. објављујући Његово тајанствено рођење од Бога. и закон. кроз окушање забрањеног плода. али. Као прво. 1:1). од Пречисте Дјеве Марије.због тога што је Мухамед насилно истргнуо овај основни камен спасења свих људи из обећања Старог Завјета и њиховог благодатног испуњења у Новом . и видјели смо. иако су предане другим ријечима и са произвољним додацима.Син Божији. потпуно сличних хришћанским? Разлика се састоји у удсуству једне велике истине: признања Божанства у лицу Исуса Христа. и на крају посљедњи суд и свеопште васкрсење мртвих. чулни његов разум није могао да се узвиси до духовног созерцања Божанствене природе. него од Бога (Јн. после оваквих исказа. патријархе и пророке. јединац небескога свога Оца! А тако и свједочи о томе Јеванђелиста: У почетку бјеше Логос (Ријеч). и Логос бјеше у Бога.ПИСМО V. сами то не знајући.не разоткрива ли оно неко натприродно Биће. исповиједајући чудесно рођење Господа Исуса. како сам пише о томе у свом Јеванђељу и у саборној посланици свим људима: Што бјеше од почетка. Куран допушта и свјетски потоп. признаје он стварање свијета. 1:9). Својима дође. . Након свега што смо говорили о моралним разликама између Јеванђеља и Курана. без сјемена мушког. не од сјемена мушког. ни од жеље мужевљеве. Он Га назива: свјетлост истинита која обасјава свакога човјека који долази на свијет (Јн. Таквом очигледном свједочанству се може повјеровати. 1:14). и у сваком случају оно заслужује да испитамо 30 . мухамеданци. јер се они могу односити само на Бога. јер је утврђено само на људским начелима. 171). видљивог и невидљивог.које истине заједно са нама исповиједа Куран. под омотом човјечанства и ето која гласна. 1:10-11). стварање Ангела и пад једног од њих. Колико је онда тим прије Онај Који је посредством ове вјере могао даровати људима благодат да постају дјеца Божија (и то већ не само по благодати. наиласком Духа Божијег. и објављујемо вам Живот вјечни. него од наиласка Духа Светога. ћутке исповиједају Његову Божанственост. само то необично рођење из дјевичанске утробе. и откровење Божије људима кроз изабране мужеве. кључ Старога и Новога Завјета. неопходна истина недостаје пуноћи њиховог исповиједања! Ето због чега . то је зато што је лично видио славу јединородног Сина Божијег. што смо видјели и чули објављујемо вама да и ви с нама имате заједницу. и свијет кроз њега постаде. не боји се да јавно исповиједа: У свијету бјеше. Он исповиједа и основну јеванђеоску истину: рођење Господа нашега Исуса Христа. што смо чули. 1:13). да је чак мислио да смо ми од њега одступили. што сагледасмо и руке наше опипаше. А ако Јеванђелист тако смјело и јавно исповиједа да Логос постаде тијело и настани се међу нама (Јн. дат кроз Мојсија народу Израиљском. Сатане. подсјетимо се још једном . Омрачен плотским помислима. (1 Јн. духовног рођења за саме људе. мада и неће тако да Га назове Мухамед. Затим.

који се пак није препао. чиме морамо да се лијечимо? . како лажно мудрује Куран. Послије овога постаје јасна благовијест Ангела Пречистој Дјеви. и зачеће њезино од Духа Светога: јер она је послужила. имамо Заступника код Оца. . по ријечима Апостола. поново га саздаје. дубино премудрости и крајњега човјекољубља! Бог.У натприродном се проналази смисао који узалуд тражиш у природном. како је ипак оно просто и са-образно са оним што нам је било неопходно! Заиста је велико само оно што је једноставно. и свемоћ Божија је попунила оно што се нама чини немогућим. Али шта је то што нам даје могућност да се узвисимо над бесловесном природом животиња. 1:25).Премудро и просто пјева о овоме Црква. Ако је нашем ограниченом уму непојмљиво крајње снисхођење Господа нашега и Бога према људима. и ако неко сагријеши.Пошто смо болесни. да нас подигне из бездана греховног пада. нашем греховном срцу. Дјечице моја. зато што је она била виновник нашег пада и до дана данашњег нас вуче ка истом том. лудост Божија мудрија од људи (1 Кор. који је пред-указивао Јудејима будућег Избавитеља рода човјечанског. и не само за наше него и свега свијета. Можда ће се следбеници Курана сумњичаво запитати: како је духовно биће Божије могло да се сједини са пропадљивим саставом човјечанским? . још у првом Адаму.његове ријечи. себе варамо. може само Творац. али ја не могу да схватим разлог тако необичног рођења ако се родио само обичан човјек. 1:8). због чега је и пао до тог степена.Смирењем. у једној од својих пјесама. да обожи Адама". мада и у неизмјерном растојању од Божанског? Али љубав Божија је скратила ово растојање. може ли онда само Божанство бити лишено ове првообразне Ријечи. онда је барем доступна. Исуса Христа Праведника. на дан Благовијести: "Адам прохтједе да постане Бог. такође није биће духовно. ако не разумни говор. да би васпоставио свој образ. помрачен у човјеку и. која послије пада није могла да произађе из сјемена људског. и никаква сила људска није у стању да обнови пало човјечанство. било потребно обратно дејство самог Бога. Требало је да Сам Творац дође у помоћ својој творевини. ово вам пишем да не сагријешите. и као што зрак сунца прониче обасјава предмете које освјетљује. који полаже на нас печат божанственог подобија? А ако ријеч људска у нама има улогу подобија Божанства.А зар душа. дат од Бога изабраном народу. јер нам одмах за тим исповиједа истину коју нико нико од нас не може да не призна: Ако речемо да гријеха немамо. све што је недоречено или исјечено у Курану. А он је жртва помирења за гријехе наше. И мада се средство нашег поновног подизања чини необичним. без којег бисмо вјечно остали у стању пада. јер грубост људске природе уноси и људске помисли у духовна созерцања. да тражи једнакост са Богом. неопходност таквог снисхођења. И опет устаје против Бога чулни разум. и истине нема у нама. (1 Јн.Од гордости. Овдје постаје јасан разлог Његовог рођења у образу људском. Која Га је творачки открила свијету? Јер је свијет саздан Ријечју Божијом. На тај начин. као што га је некада створио из земље: јер преобразовати. још је више посвједочио недовољност средстава људских. 1:9). за формирање новог Адама. и превари се. О. ради корјенитог исцјељења ове људске гордости. тако је и Он благоизволио да божанственим животом прожме нашу палу природу. кроз ово творачко дотицање Божанства са човјечанством. али ту већ није било довољно само наше смирење. јавља се на земљи.какав Син може бити код небеског Оца?". Према томе. и шта? . 2:1-2). сходно томе. зато што је. Бог постаје човјек. Који све испуњава Собом. који нас оштром цртом раздваја од њих. зато што је гордост људска утиснула у човјека страшну мисао да "постане Бог". Али ево какву утјешну ријеч додаје уз ово Јеванђелиста: Ако исповиједамо гријехе своје. треба да тражимо лијек који је супротан ономе што је проузроковало болест. и разјашњавају се сва откровења Пророка и закон Мојсијев. (1 Јн. те је. као некада дјевичанска у то вријеме земља. али Она је 31 . која је сједињена са тијелом и која са њим заједно сачињава једног човјека. да чак не може ни да појми до које мјере се распростире човјекољубље Саздатеља! "Шта је то Ријеч божија? . а од чега смо болесни? . који је морао имати првобитну чистоту. мада и освештаних с висине. испуњава се и попуњава оваплоћењем Исуса Христа.пита он. једнако као и стварати. И шта се десило? . На овај начин мени је јасан догмат Хришћански. искључивањем из њега неопходног лица Богочовјека. Неуспјех Нојеве проповиједи и свјетски потоп који је за њом услиједио служили су као горки доказ ове истине. и очисти нас од сваке неправде (1 Јн. закон Мојсијев. примивши на Себе људски образ. вјеран је и праведан да нам опрости гријехе. .

Оно њима не служи чак ни као морално знамење обрезања плотских страсти. у складу са степеном духовног образовања. да би је савршено усвојио себи и себе њој. у образ које се Он обукао.То што сачињава најбоље преимућство рода људског и што се открива једино у вјери хришћанској. то јест видљиви знаци невидљиве благодати Божије. само молитве. само ради вањске чистоће. видим само доследност предања које је предато од отаца. и крстити се не само у име Његово. јер нисмо у стању да спознамо ни нашу властиту природу. које се могу наћи код свих народа. А да се благодатна сила Његовог оваплоћења не би простирала само на савременике очовјечења Христовог. по ријечи Апостола. ипак. крштења и причешћења. јер нигдје као код њих није отворено тако широко поље за њихово дјеловање. Који је сам. не садрже у себи никакво духовно значење. објављујући Духом Светим о Свом предвјечном рођењу од Бога. на празник Бајрама. кроз Христа? Јер Христос се. који код њих као да замјењује нашу Пасху.толико изнад наше људске ријечи. тајанствене односе Ријечи Божије са Богом Оцем ми не можемо. и у име Духа Светога. које нас омива од првородног. То представља свечано приношење у жртву изабраног овна или јагњета од стране главе породице. која сједињују човјека са Богом. кроз приопштавање божанственог Његовог Тијела и Крви. Само тајанства. Који Га је к нама послао. кроз Чији се наилазак Он оваплотио и Којег је Сам послао на земљу. Али ја чујем да код мухамеданаца има један обред. запечаћују савез наш са Богом. кроз за нас пострадавшег Богочовјека. спознати. и ја узалуд тражим тајанствени смисао овог жртвоприношења. Подједнако и обрезање крајичка плоти. и ми вјерујемо у Сина Божијег. у потпуности достојно Бога. Како су утјешни ови родбински ланци творевине са Творцем! . пак. која свакодневно понављају мухамеданци. У чему се онда састоји видљиви залог њиховог општења са Богом? Јер. Није ли такво средство зближавања израз крајње љубави Божије према људима. да је Бог оставио своју творевину у вјечном стању пада и отуђења. изгубило је свој духовни значај код муслимана. за њега представља камен спотицања. што код хришћана чини јединствено. због тога морамо са вјером да прихватимо оно што је Божанствена Ријеч благоизволила да нам о Себи открије. до јављања Новог. ако још увијек страда под бременом пада Адамовог и туђ је обновљења Христовог! . и Мојсије је установио њихов 32 . али које је изгубило духовну силу. будући Бог. кроз посредство проповиједи његовог пророка. Оца свега. као што је небеском Оцу својем близак сваки хришћанин. Ако уму не просвијетљеном вјером изгледа чудно ово снисхођење: тим прије би требало бити чудно. 4:16). заједно са духовним значењем. Али прије тога ми морамо повјеровати у Њега срцем. али то није печат божанственог са нама општења. ако се само загледамо у саме себе. него и у име небеског Оца. јер они не очекују никаквог Месију. До каквог степена. по немоћи нашој. него на стварном снисхођењу самог Творца ка својој творевини. У постојање ове Ријечи Божије у Богу ми безусловно морамо да повјерујемо. које управо због тога и носе назив тајанства. Вањска умивања. непоновљиво тајанство крштења. који они врше након завршетка јединог њиховог поста Рамазана. Мисао о Оцу неопходно порађа и мисао о Сину. Само ми хришћани називамо Бога Сведржитеља сладосним именом Оца нашега: јер само ми вјерујемо да је Он саизволио Сину Своме јединородном да постане Син Човјечији и кроз Његово земаљско са нама братство узвео нас у небеско достојанство чеда Божијих. приносили су жртве. и кроз Своје свима доступно човјечанство нас приближио иначе недоступном Божанству. може да ослијепи људски разум. обећаног Завјета у лицу Месије. па чак и недостојно Божанства. када је Он сам утиснуо људима пламену жељу да што ближе познају Њега и да се са Њим сједињују. више или мање чисто. које је служило као знамење Старог Завјета код јевреја. Такво је основно значење двају основних тајанстава хришћанства. колико и само Божанство превазилази човјечанство. због тога вјера хришћанска тако тврдо исповиједа да без њих људима нема спасења. обукао за нас плоћу. Који је благоизволио да нам се открије у за нас приступачнијем образу Сина Човјечијег. јер она не препорађају човјека ка вјечном животу. родноначелници племена арапског. да би боравио у људима искупљеним Његовом крвљу. нису довољне: оне су само узношење душе ка Богу. . Он се саопштава сваком од нас. љубав (1 Јн.они нису засновани на било каквом узношењу ума и срца од земље ка небу (јер никакво наше созерцање не може да попуни бездан који их раздваја). насљедника вјечног царства Господа нашега Исуса Христа. наслиједног гријеха Адамовог. Нека сваки непристрасни мухамеданац положи руку на срце и каже: да ли је он тако близак Богу.Авраам и Измаил. чак и паганских.

док је сам Христос. духовно је пред-видио и ову искупитељну жртву када је. као жртву паљеницу хтио да принесе љубљеног свог сина Исака. и зато што оне мимо Голготе немају никаквог циља! Каквим сузама оплакати такву заблуду. умјесто бескрвног приношења умилостивитељне жртве. али својевољно. Није ли то стварно знамење силе Божије. ослобођења од вјечне духовне смрти која нас очекује за гријех Адамов и која нам је пред-знаменована привременом. које је препуштено својим властитим снагама. 1:18). и више не можемо да појмимо њихово значење: зато што нас оне не приводе ка јединственој искупитељној жртви.Или то. Који је Својом крвљу искупио сав свијет. према томе и свог рода људског у првом човјеку. Ми опет видимо старозавјетне жртве. које сам већ наводио: Међутим. И каква нелогичност! . међутим. у спомен оне која је помирила Бога са људима. најбитнији. те је стога укинуто ово подсјећање. као и за саме гријехе на које су подсјећале жртве. већ у стању пада. Толико је оштро око духовно. иако није објашњен њен стварни. Али Мухамед. видио дан Христов (Јн. овај дивни крст Мухамеду се чини бешчашћем: зато што он није умио да постигне сву његову спаситељну славу. које призива помоћ са висине. 10:14). а сила Божија нама који се спасавамо (1 Кор. да може да пред-види и на хиљаде година унапријед. што је и доказао на дјелу својим васкрсењем. који је био образ за нас пострадалог Сина Божијег. који је на земљи највећа похвала и који не узалуд овјенчава чело оних који царују и врхове наших храмова. пак. Да ли је и ово још мало за славу Распетог. Код хришћана за ово постоји рјешење. али Христу наоко сличног човјека. да би извео одатле душе у Њега вјерујућих праотаца. испуњен овом спаситељном и јединственом жртвом и предзнаменовања њезина постало су сувишна. према ријечима Јеванђеља. по ријечима Апостола Павла. која душе води у погибију? Крст Христов. који је живио шест стотина година послије овог благодатног догађаја. који је био само сјенка будућих добара. ради послушања.Страшно је и мислити о том лишавању. у Оном Ко је имао да произађе од његовог рода. који је добровољно себе предао искушењу ђаволском. није разумио тајну коју је још прије двије хиљаде година созерцавао његов праотац Авраам. него најнасушнији. Мухамед. из свог незнања. које се настављају у новом учењу арапског законодавца. у ад. а не сам образ ствари. био узет на небо? . која се у немоћи врши. бити благословена сва племена земаљска (1 Мој. једном за нас принесеној. пролазном тјелесном смрћу! .Јер. да не примјећује ни оно што се прије њега већ догодило! И какве велике тајне. (Јев. без благодати Божије. глава IV) преварени Јевреји грешком распели непознатог. једним приносом учинио савршенима заувијек оне који се освећују (Јев. те жртве сваке године подсјећају на гријехе. и до дан-данас се код њега пролива крв бесловесних животиња. и тада му је било обећано да ће у сјемену његовом. на овакав сраман начин се склањајући од смрти. 33 . насушног блага је лишио Мухамед.законити поредак за народ Израиљски. каквог јединственог.Ми у Курану видимо да Мухамед исповиједа пад Адамов у рају. Он је прошао кроз њихову гомилу (Јн.То. 8:57). не постигавши смисао ових тајанствених предзнаменовања. тим прије што је оно добровољно и више се ничим не може надокнадити: то није неки "споредни" догмат. према ријечима истог овог Апостола. а не против своје воље. И када се обистинио претсказани благослов над васељеном. а Јевреји хтједоше да га каменују због тога што је исповиједао своје Божанство. тј. у лицу Господа Исуса Христа. 10:18). у сили Свог Божанства. који нема утицаја на нашу судбину. или. било дошло вријеме да се закоље. 22:18). 8:56). у Курану нема никаквог спаситељног средства за васпостављање палог човјечанства. док није. како нам благовијести Јеванђеље. који је. јер је Сам о Себи говорио: Власт имам положити га и власт имам опет узети га (Јн. како претпоставља Мухамед (Куран. задржао их је у свом закону. наставља исти овај Апостол. тј. што је у сам час Своје смрти сишао. Родоначелник његов Авраам. да су. када је бесрамно оруђе казне послужило за спасење васељене и опет уздигло људе на једном изгубљено достојанство дјеце Божије? Шта је истински славније и достојније Божанства? . тачније је рећи. на којем је засновано сво наше спасење. да је Он стварно био распет. Прича о добровољној Аврамовој жртви налази се и у Курану (XXXVII 101-113). и у који нас горко убјеђује усковитлано осјећање наше греховности. 10:3-4). и не говори случајно Апостол: Јер је ријеч о крсту лудост онима који гину. Тако је стари закон Мојсијев. али шта су предзнаменовале ове жртве? . који је према томе због Њега невино пострадао. Јер није могуће да крв јунаца и јараца спере гријехе. и толико је слијепо око чулно. тајанствени смисао. оне који повјерују његовим ријечима више него ли Христовим? Искупљења. Христос је.

(Јн. погледаће на онога кога прободоше. А Господ наш Исус Христос. наведеним и у Јеванђељу. друже мој. 19:37). и скршивши Својом смрћу жалац смрти. 11:2830). за то што нису послушали истинитог Пророка којег им је подигао Бог (Дј. Он био узет на небо. овај пут у слави. проливену за сав свијет. 24:30). са висине Свога спаситељног крста. 10:28-31). дакле. . да би нам ниспослао Духа Светога. а не ради избјегавања смрти. пред којим ће. не из радозналости. како би ти са своје стране могао да предаш то следбеницима Курана који ти се обрате. 2:4) боље од наше слабе људске ријечи може објаснити њиховом срцу оно што је неопходно за њихово спасење. али од којег су се саблазнили они. неће у њега онако како треба повјеровати. и крв Завјета којом је освећен за несвету држи. Али зар није исто тако страшно одбацивати искупитељну ову Крв. говори Господ. А шта ми можемо да видимо? . 3:22). Петербург 20 марта 1848.Безумно урлање јевреја који на смрт предају свога Месију: крв Његова на нас и на дјецу нашу! (Мт. IV 159). и опет ће доћи. Ево. узнио се са славом ка Богу Оцу. Јер јарам је мој благ. када Он милосрдно шири своје руке у загрљај. и заиста је крв ова тешко легла на њих: још за живота оних који су распели Господа славе бијаше са земљом сравњен њихов преступнички град и сав народ бијаше расијан по лицу земље." (Куран. замислите колико ће сада тежу казну заслужити онај који гази Сина Божијега. када на небу угледају ово знамење Сина Човјечијег. Не пориче овај последњи страшни догађај ни Мухамед. јер сам ја кротак и смирен срцем. након извршења на земљи свог небеског посланства. ап. смрћу за нас пострадалог Сина Божијег? И како је одбацити. Који хоће да се сви људи спасу и да дођу у познање истине (1 Тим.кад неко преступи Закон Мојсејев. одбацујући сва спаситељна објављења? Страшно је пасти у руке Бога живога.и тродневан васкрсао из гроба? . 27:25). умјесто да себе освештају крвљу и водом које су истекле у часу распећа из прободеног ребра Господа нашега и Спаса. шта сам хтио да ти кажем. да суди свијет. И опет: Господ ће судити народу својему (Јев. и Духа благодати вријеђа? Јер знамо Онога који рече: Моја је освета. према ријечима древних пророка. када након своје измишљотине о томе како је Господ наводно избјегао славу крста додаје: "И нема ниједног сљедбеника Књиге (тако је он називао јевреје и хришћане) који. и бреме је моје лако (Мт. и непрестано нас зове: Ходите к мени сви који сте уморни и натоварени и ја ћу вас одморити. и наћи ћете покој душама својим. ја ћу узвратити. неразумно сматрајући распеће недостојним Божанства и одбацивши због тога искупљење. проплакати сва племена на земљи (Мт. да се испуни давно пророчанство Мојсијево. . по ријечима Самог распетог Господа. крст његов. по исказу два или три свједока.говори Апостол. Али они који су се занијели другом крајношћу. када буде умирао. Узмите јарам мој на себе и научите се од мене. а на Судњем дану он ће против њих свједочити. од вишка срца.неће ли морати да дају страшни одговор Богу за своју тврдовратост? Шта ће рећи они у дан суда. . Заиста.Тада је тек. 34 . него са искреном жељом да спознају истину. има да умре без милости. како учи Куран. која једино може да нас омије од првородног гријеха нашег праоца Адама и избави нас од вјечне смрти.

према којој је "свеједно да ли си хришћанин или мухамеданац. напротив томе. сунце стоји. макар у једној ствари. из наших Свештених књига и из усменог предања хришћана и јевреја. или нашем простом руском мужику. Може ли се у исто вријеме разапињати Христос. али га сада шаљем и теби. 15:18). Али моја духовна радост била је помућена оним што сам прочитао на крају твога писма. зато што је оно претходило мом путовању у Грузију. исто као и приче из Старог и Новог Завјета. или ми са ужасом морамо да бјежимо од Њега. шаљем ти ово неименовано писмо. и следбенику Курана. без обзира на високу моралност његових Божанствених Јеванђеља. Сина Божијег. а да то није. тукли и подругљиво узвикивали Здраво. и није теби било писано писмо ово. и како се јасно види да ти још увијек уопште не разумијеш шта је то вјера Христова! Иако си читао наше књиге. зато што сматрам да је корисно. које купају свјетлошћу и топлотом сву земљу. гдје смо се ми и срели. Не за тебе. да се Земља окреће око Сунца. важно је да си частан човјек". да изложим своје мисли. Како је тешка ова непромишљена мисао. а оно док се то не збуде) у заједничком нашем родоначелнику Адаму.. не може се у исто вријеме бити јевреј и хришћанин! Питам и ово: да ли је могуће признавати у исто вријеме Христа. као неко братско обавјештавање. присвојивши за себе назив Утјешитеља којег је наводно у његовом лицу Исус Христос обећао својим ученицима. . И тако. он ће ти се насмијати у очи и рећи: "у шта ти хоћеш да ја повјерујем? зар не видиш својим очима како пред тобом сунце устаје и залази.можда астрономским прорачунима по којима. ја бих волио да вјера. прогонио хришћанство у самој његовој колијевци. додуше прерађене по његовом разумијевању. међутим. могао себе назвати Сином Божијим..Не бива ли исто. који се наизглед руководи и разумом и опитом? Како ћеш му доказивати. који не желе да проникну у њене догмате? Ти. према томе. Одговарам ти. немој да заборавиш да га је он извукао.ПИСМО VI. . и он ће остати при свом мишљењу. раван Свом небеском Оцу. макар и укратко. само ако буде прихваћена отвореном душом и у простоти срца. и како би до дан-данас могли вјеровати његовој проповиједи? И сам видиш да ту нема средине: или је Исус Христос Син Божији и Бог. једном од образованих и добронамјерних мухамеданаца. и апостоли са мученицима до дана данашњег. у кратким цртицама. друже мој. може ли му се вјеровати у осталом? А што се тиче моралног учења у Курану. о Којем су свједочили пророци од почетка свијета. на твоју честитку поводом наших Свијетлих празника. Рећи ћу и нешто више: ни Христу не би требало вјеровати. и можда ће директно упућена ријеч бити дјелотворнија од пренесене. као од човјека који је хтио да нас превари! Али вјера Христова се не плаши ове сумње. видиш да Сунце испушта на Земљу своје зраке.Не: јер то би било исто што и ругање јевреја Христу. Не. 10:33). смијући ти се. љубљени друже. и са неукима у вјери. ако би Он о Себи казао макар једну неистиниту ријеч. а да Сунце стоји на мјесту. љубљени К. наиме несрећном мишљу. на Истоку. са Којим пребива 35 . ради његовог спасења. коју примити ми бијаше драго и од мухамеданца. пробај: реци неком Черкезу. јер ако би човјек. царе јудејски! (Мк.. а земља се око њега окреће? Његово незнање ће се још више утврдити самоувјереношћу и предањем предака.не би ли то био крајњи степен светогрђа. за који би оправдана била жеља јевреја да се каменује (Јн. чији је образ на Себе примио Господ наш Исус Христос ради спасења свих људи. кад су Му се клањали и пљували Га. коју си позајмио од неуких људи. . који је. ". а које се у исто вријеме не одвајају од свијетлог тијела из којег истичу: због чега нећеш да повјерујеш у божанствено рођење Сина Божијег из крила Предвјечног Оца Својега. буде доступна твоме разуму. из било каквих намјера. ако он о себи није рекао истину. и вјеровати у Њега? . јер онај који разумије шта је Син Божији. колико је то могуће. и молим те да га примиш добронамјерно као и претходна: оно је прожето истом љубављу према нашој браћи (ако не још у Христу. приказао оно о чему сам мало шире говорио са тобом. тај Му и вјерује. а невјерје углавном проистиче из незнања. и зар под ногама не осјећаш како земља стоји на мјесту?" Шта ћеш одговорити оваквом мудрацу. Хајде. и Мухамеда. након одговора које сам изложио на питања хришћанина о вјери Мухамедовој. гдје је оно цвјетало већ шест вијекова? Према томе. Овдје сам. писао сам га једном другом мом познанику.

Ако је Христос само праведник. Ти претпостављаш да је за наше спасење довољно имати само људску врлину. јер смо се распадали у гријеху. Само Творац. нарочито када има толико средстава и људи који му откривају истину и зову га ка Христу. та смрт је била почетак вјечне смрти. устајемо кроз новог Адама. а спасити може само вјера у Христа . и све испуњавајућа воља. осјећаш да твоја ријеч. мада се наше биће и не може поредити са бићем Божијим. Ко не поштује Сина не поштује ни Оца који га је послао (Јн. о човјече. који је био толико милосрдан према сиротињи и ревносан у молитви. стваралачка сила. не ради на свом спасењу. а који не вјерује биће осуђен (Мк.нераздвојно? Када ти нешто говориш. да остане без материјалне хране. Да сви поштују Сина као што поштују Оца. које се по законима људским чини немогућим? Због чега онда. и ријеч која га изражава. ни шта је то душа твоја? Мада је у себи осјећаш и мада је и у њој одражен тројични образ твога Творца: јер и у њој је начело свега ум. III. гдје се тами даје предност у односу на свјетлост. јер је Пасха дан свеопштег праштања.Али за то је неопходно да будемо у најближем могућем општењу са Христом. кроз очиститељно крштење. 45) да се Исус Христос родио наиласком Духа Божијег од Марије Дјеве. поставши Сам Човјек. И шта му је наредио апостол? Да се крсти! Јер нема другог спасења. 16:16). Ништа не може пред Богом оправдати такво нерађење. главу. морамо се хранити Његовом духовном храном. изражава тајну мисао и јесте њен вјерни одраз. која је створила васељену и открила нам Небеског Оца? Ти вјерујеш. могао је и да га преобрази. и вјероваћеш Му неизоставно! Ти мени кажеш да ја требам да ти опростим за све што си ми скривио.Бога Који има власт да спасе. правда једног човјека не спасава друге и страдања његова не искупљују од гријеха. у Дјелима Апостолским. . хранећи се њима. тј. 6:53). Која тајанствено излази из Бога невидљивог. 14:6). своју сопствену природу не разумијеш. а сам. има живот вјечни. Заиста. о римском капетану Корнилију. колико у себе може да смјести тијесна форма писма. заслуживши ову пажњу. и признајеш такво рођење. неће видјети живота. Који је сишао на земљу да нас спаси? Или хоћеш да испиташ и истражиш биће и природу Божију. по свједочењу Курана (гл. Злочин ће овај бити добровољан. тако што Он кроз ову храну сваком од нас саопштава заједништво са Својом силом и животом. љубљени друже. Због чега онда нећеш да вјерујеш да је Божанствена Ријеч. Али шта му је заповиједио Ангел? . и тајну Његовог Тројичног постојања. не може ни син Новог Адама да живи без Божанствене хране. јер њихова дјела бијаху зла (Јн. 3:36). пошто смо од Адама наслиједили тијело гријеха и трулежности. Исуса Христа. а људи више завољеше таму неголи свјетлост.Из свега горе наведеног си већ могао да видиш да је то мишљење погрешно: јер врлина служи само као први степен ка сапасењу. 10. Према томе. врлина обраћа пажњу Божију на човјека. иначе ћемо умријети опет. да бисмо ми. али на чему су засноване твоје ријечи? . вјерни Образ Његов. коју му је са висине даровао Сам Христос: а какве хране? . син старог Адама.Он нас чини причесницима властитог Тијела и Крви. Бог је ради нас постао човјек и ми смо устали: то је укратко сав систем хришћанства. те ће и казна бити праведна.Да позове к себи апостола Петра и испуни то што му овај нареди. иначе нећемо бити Његова дјеца и наследници. и чини нас наследницима вјечног живота. а ако је непослушан Сину. и ријечју својом људском много тога чиниш. Који једе моје тијело и пије моју крв у мени пребива и ја у њему (Јн. О. али тешко ономе ко. пали у праоцу Адаму. спознај Господа Исуса Христа. Не може човјек. да му се чак и Ангел јавио од Бога. 3:19). И тако. Сада ћу да кажем и неколико ријечи о теби самом. излазећи из уста. којег смо се лишили кроз Адама. укратко изложено хришћанство. него гњев Божији остаје на њему (Јн. љубљени друже. од блата саграђени. 6:56). Адам је хтио да буде Бог и пао је. Имаш књигу Новог Завјета. Који повјерује и крсти се биће спасен. 5:23). Ово ти је. Који је јединствена истина и живот. истински постали најприснији удови Његовог тијела. заиста вам кажем: ако не једете тијело Сина Човјечијега и не пијете крви његове. . Сада је смрт у овом времену за нас само прелазак у вјечни живот. тако да сви ми. јер док је још могао да ходи ка свјетлости на земљи. није хтио да иде. немате живота у себи (Јн. А ово је суд што је свјетлост дошла на свијет. 36 . како бисмо живјели. ради тога се ми морамо поново родити другим рођењем у Христа. и сам је заволио више мрак него свјетлост истине. прочитај тамо. требамо да будемо Његово духовно тијело. питаћу те опет. Ко вјерује у Сина. Онај који умре у тами у њој ће пребивати вјечно. не вјерујеш у Господа Исуса као Сина Божијег. Који је створио човјека. а прије Христа и изван Христа. спознај сада силу ријечи Христових: нико не долази Оцу осим кроз мене (Јн.

Рећи ћу ти вијест. . настој да се видимо. радосну за тебе: можда ћемо се видјети ове јесени. Петербург 22 априла 1846." С.. или са оне. Према томе. или са ове стране Кавказа. а у Ставропољ и на море намјеравам доћи у септембру. али прије тога пожури да ми одговориш на писмо.. зато што имам намјеру да зиму проведем у Грузији. 37 . Опрости: грлим те мисаоно и желим ти спасење више од свега.

без чега не може бити ни истинског просвјећења. У крајњој линији. нижем степену. У свим нашим свјетовним пословима ми настојимо да напредујемо. и овдје. пак. пошто нас је свјетлост Божанствене истине озарила прије било које науке и. светој Цркви. предузет због свих. пошто је религија Христова на шест стољећа претходила Мухамедовој. Ако се та благочестива жеђ приликом читања ових писама која разобличавају учење Курана појави у срцима неких од његових следбеника: . За оне. ако нам морално осјећање говори да требамо да исправљамо своје грешке. прије дјело части. према могућностима. издавати вјеру отаца: онда је повратак на стару њихову вјеру. Међутим. има ту предност. пошто се они тако тврдо држе отачког предања и сматрају срамним његову издају.нека се обрате. ако се са њим сусрећемо на животном путу заједно са образовањем свјетовним? Уосталом. али ничим није посвједочио своје небеско изасланство: јер властито увјеравање није довољно. ту ћеш увидјети у чему се састоји разлика између истините вјере у Христа и вјеровања у пророка који је сам себе прозвао овим именом. што може донијети много плодова. дам задовољавајући одговор. као исправљање давне грешке која је обремењавала читава поколења. увидјели би да је и њему као темељ послужила вјера Христова. наравно. која прво образује срце. не желе да иду даље. и наше интелектуално образовање далеко је превазишло образовање наших отаца. са искреном љубављу према њима. под бременом равнодушности и расијаности. Распростирати се више од овога би можда за њих било и заморно. великим дијелом искривљена. довољно је речено да би могли да сопственим очима увиде истину: каква неистинита свједочанства се наводе у Курану. јер мој циљ је био да само пробудим у њима тај осјећај. а ја сам се већ дотакао темељних догмата на којима стоји здање њихове вјере. Али мени се чини да ће се њихово негодовање сводити или на неке конкретне. који не желе да се приближе свјетлости истине и који више воле да труну у мраку само зато што су се у њему родили и што су и њихови очеви тако вјеровали . пак. и заустављају се на том првом. осим оних који су на ислам прешли из паганства. љубљени друже. јер. сједињена са чистом вјером. али који је ради нашега спасења Сам Бог утиснуо у сваког од нас. на која нема пријеке потребе ни одговарати. Према томе. да су ипак њихови очеви сами једном већ нарушили ову вјерност. будући да потиче из небеског начела. Када бих могао да предвидим сва питања која ће се појавити међу следбеницима Курана.у потпуности би био награђен мој труд. не само за себе. Због чега онда мухамеданци. Не знам. не само духовног. Не би било лоше. која се не плаши просвјећења.ПИСМО VII. него и за друге. или на позивање на народна предања. наравно. ради даљег изучавања истина хришћанства. како неки мисле. ово се питање не може односити директно на нас хришћане. не водећи рачуна о томе шта су од нас стекли? Када би хтјели да проникну у истинито начело тог њима привлачног просвјећења. да ли ћеш бити задовољан оним што сам у кратким писмима настојао да да дам одговоре на твоја питања о мухамеданству. руководила нама кроз сумрак варварских времена ка образовању какво имамо данас. јер она не чине суштину њихове вјере. него чак ни свјетовног. нарочито за образоване и добронамјерне. ипак. на ово питање гледам и са једне друге тачке гледишта. и код нас можемо да видимо разлике међу људима који су себе посветили изучавању узвишених истина хришћанства. ако је она била хришћанска. пошто се све што је неопходно налази у Курану. За оне који желе да познају истину. велики број њих се превратио у ислам из хришћанства. потрудио да и на њих. Заиста би 38 . подсјетити их. Ја. и све области у којима данас господари учење Курана нарочито су цвјетале хришћанством: остаци многобројних црква у горама Кавказа јасно свједоче о томе. а после тога и читавог човјека. и какво је огромно растојање у моралном учењу и догматима између ове двије вјероисповијести. ја бих се. који врло често дријема. Ако би се макар неко од многобројног скупа мухамеданаца покренуо на овај братски зов и отворио своје очи за свјетлост Христову . неважне детаље. који тако радо од нас прихватају свјетовно образовање.никаква људска ријеч убјеђивања не може бити довољна. и ако није добро. Због чега онда ми желимо да останемо равнодушни према просвећењу духовном. а не задубљују се у његове дубоке истине. и људи који се просто држе учења вјере. која ће их наставити кроз своје изабране проповједнике. а не срама. духовна просвјета.

међу Ангелима Божијим (Лк. ради које је такође пролио Своју драгоцјену крв заједнички Иксупитељ читавог свијета. Господ наш Исус Христос. 15:10). због добијања новога брата. само када би душа та у Њега повјеровала и ступила у спаситељно са Њим општење! Москва. него и на небу. не само на земљи. због спасења још једне душе. Велика Субота 10 априла 39 .била велика радост. међу хришћанима.