SEMINARSKI RAD

Tema:
Teorija igara
1 Uvod
U svakodnevnom životu, podjednako poslovnom i privatnom, okruženje često nije
amorfna masa, već po pravilu srećemo pojedince ili ( interesne ) grupe čije su aktivnosti
relevantne, a ponekad i presudne za naše odluke. Istovremeno, naše aktivnosti imaju
povratni uticaj na odluke isti su!jekata ili grupa, pa konačni rezultati koje svako od nas
postiže predstavljaju proizvod !rojni individualni odluka i njiovi interakcija.
"onekad se ovi uticaji zasnivaju na saglasnim interasima, do!roj volji i želji da
pomognemo jedni drugima, dok u drugim slučajevima proističu iz konfliktni interesa,
animoziteta, pa i neprijateljstva. #ituacije delimičnog ili potpunog konflikta izmedju
različiti donosilaca odluka nazivamo igrama.
Teorija igara predstavlja matematičku teoriju i metodologiju koja se koristi za
analizu i rešavanje konfliktni i delimično konfliktni situacija u kojima učesnici imaju
suprotstavljene interese.$azmatranje situacija u kojima dva ili vise su!jekata donose
odluke u uslovima suko!a interesa nazvano je teorijom igara zato što tipične primere
ovakvi situacija predstavljaju različite društvene igre, kao što su sportske utakmice,
kartaške igre (poker, !ridz, i sl.), ša, itd. %aravno, iako je veći deo termina koji se
koriste u okviru matematičke teorije igara sličan terminologiji društveni igara, teorija
igara ima mnogo širu primenu i koristi se za modeliranje konfliktni situacija u
matematici, politici, ekonomiji, vojnoj strategiji, itd. "ri tome, neopodno je istaći da
metodi teorije igara služe za analizu i rešavanje takvi konfliktni situacija koje
karakteriše višekratno ponavljanje pojedini odluka o mogućem razrešenju suko!a
interesa izmedju učesnika, tj. igrača.
"rvi radovi iz domena teorije igara datiraju još od prve polovine devetnaestog veka,
od radova &ournot'a i (ertrand'a, koji su nagovestili mogućnost korišćenja teorije igara
za potre!e ekonomske analize, pose!no u analizi proizvodnje i cena. )e*utim, ideju
opšte teorije igara na teorijski konzistentan način prvi su predstavili +on von %eumann i
,skar )orgenstern -.//. godine u svom fundamentalnom radu 01eorija igara i
ekonomsko ponašanje2. U tom radu pokazano je da se mnogi ekonomski pro!lemi mogu
veoma uspešno modelirati korišćenjem teorije igara i predstavljene su igre u ekstenzivnoj
i normalnoj formi. U posleratnom periodu razvoj i usavršavanje teorije igara predstavlja
predmet interesovanja mnogi istaknuti matematičara i ekonomista. )ože se slo!odno
kazati da u posleratnom periodu skoro da nijedno područje ekonomske analize i
matematičkog modeliranja ekonomski pojava nije ostvarilo toliku ekspanziju i razvoj
kao što je to slučaj sa teorijom igara.
3
2 Osnovne karakteristike i vrste igara
4a !i korišćenjem odgovarajućeg matematičkog modela mogli analizirati konfliktnu
situaciju, neopodno je izvršiti takvo uprošćavanje koje omogućava uključivanje u
razmatranje samo najznačajniji faktora koji utiču na mogući isod konflikta. 5!og toga,
može da se kaže da “igra predstavlja uprošćeni model konflikta koji obuhvata ukupnost
pravila ponašanja učesnika u igri (igrača), koja opredeljuju njihove moguće poteze kao i
potenijalne rezultate njihovog izbora.!
1
Igrači, tj. učesnici u igri, mogu !iti pojedinci,
grupe, preduzeća, vojne formacije, itd. "ri tome, cilj svakog od učesnika u igri jeste da
postigne u igri takvo rešenje koje mu o!ez!e*uje ostvarivanje najpovoljnijeg mogućeg
rezultata. "otencijalne rezultate igrača učesnika, odnosno isod igre, o!ično
predstavljamo tzv. funkijom plaćanja koja predstavlja numerički izraz do!itaka odnosno
gu!itaka učesnika neke igre.
,snovna karakteristika teorije igara sadržana je u činjenici da veličina rezultata koji
će pojedini igrači ostvariti u igri ne zavisi samo od njiovog iz!ora mogućeg pravila
ponašanja u igri, već i od iz!ora ostali igrača. #vaki od igrača unapred poznaje moguće
alternative koje mu stoje na raspolaganju u toku igre, koje nazivamo njegovim
strategijama. “"trategije predstavljaju ukupnost pravila ponašanja igrača i potenijalne
rezultate izbora pojedinih alternativa u svakoj konkretnoj situaiji.!
-
,čigledno,
strategija predstavlja centralni pojam ukupne teorije igara, kojim se unapred definišu
mogući iz!ori različiti alternativa od strane igrača, za koje se oni mogu opredeliti u svim
mogućim varijantama igre. #vaka igra se realizuje preko pojedinačni poteza igrača, pri
čemu potez predstavlja jedan iz!or moguće alternative od strane igrača. #kup većeg !roja
poteza o!razuje partiju.
"ostoje različite vrste igara, pri čemu se kao kriterijumi za klasifikaciju igara o!ično
uzimaju sledeći kriterijumi6 !roj igrača, !roj strategija, karakter funkcije plaćanja i
me*uso!na povezanost igrača.
5avisno od !roja igrača učesnika, sve igre delimo na igre sa dva lica, igre sa tri
lica, ..., igre sa n lica. 5a realizaciju neke igre, odnosno postojanje odnosa konflikta ( ili
kooperativnosti), neopodno je učešće najmanje dva lica. "ostojanje tri ili više učesnika u
igri otvara mogućnost stvaranja tzv. koalicija, tj. mogućnost da se dva više igrača
uskla*ujući svoje interese koordinisano opredeljuju u iz!oru strategija.
Ukoliko svakom od igrača u igri stoji na raspolaganju konačan !roj strategija, tada se
radi o tzv. konačnoj igri. U suprotnom slučaju, kada !roj strategija igrača nije ograničen,
igra predstavlja !eskonačnu igru.
"rema karakteru funkcije plaćanja sve igre delimo na igre sa nultom i igre sa
nenultom sumom. Igra sa nultom sumom predstavlja takvu igru u kojoj je suma ukupnog
plaćanja jednaka nuli, tj. ukupan do!itak jednog ili više igrača je jednak ukupnom
gu!itku 0poraženi2 igrača. 1ipičan primer za ovakvu vrstu igre jeste igra pokera, u kojoj
-
)atematički modeli i metodi u ekonomiji, 4r. )arko (acković, 7konomski fakultet, (eograd 3888
9
je ukupna suma plaćanja jednaka nuli. %asuprot ovome, u igrama sa nenultom sumom, u
kojima se o!ično prepliću odnosi konflikta i kooperacije igrača, suma ukupnog plaćanja
je različita od nule. %a primer, u igri lutrije organizator zadržava za se!e deo ukupnog
do!itka.
5avisno od me*uso!nog odnosa igrača učesnika, sve igre delimo na kooperativne i
nekooperativne. :ooperativne igre predstavljaju takvu vrstu igara u kojima igrači
formiraju koalicije koje im služe za me*uso!no uskla*ivanje ponašanja i iz!or
pojedinačni strategija koje im o!ez!e*uju postizanje najpovoljniji rezultata. Ukoliko u
toku igre ne postoji koordinacija u ponašanju ( iz!oru poteza ) od strane igrača, takva igra
predstavlja nekooperativnu, tj. antagonističku igru.
5a potre!e matematičkog modeliranja, analize i rešavanja, igra može !iti
predstavljena na različite načine. +edan postupak primenjuje se za igre kod koji ne
postoji potpuna informisanost igrača o potencijalnim odgovorima protivnika na njiov
iz!or pojedinačni strategija. 5a takve igre je karakteristično da se rezultat svi poteza u
toku neke igre o!računava tek na kraju igre, kada se o!avi predvi*eni !roj poteza,
odnosno realizuje jedna partija. ,vakva vrsta igre, koju koju nazivamo igrom
ekstenzivnog (opšteg) oblika, predstavlja se o!ično preko odgovarajućeg sta!la igre, u
kome se predstavljaju oda!rani potezi igrača. 1ipičan primer ovakve igre jeste poker.
1ako*e, pregovaračke igre, kao specijalna vrsta igara prikazuju se grafičkim putem, tzv.
funkcijom koalicije, u prvom kvadrantu koordinatnog sistema. Upravo o ovoj vrsti igara
!iće više reči u narednom poglavlju.
4rugi postupak predstavljanja i analiziranja igreprimenjuje se u situaciji tzv. pune
informisanosti o potencijalnim rezultatima oda!rani strategija od strane igrača. :od
ovakve vrste igre, koju nazivamo igra u normalnoj (matričnoj) formi, za sve alternativne
kom!inacije oda!rani strategija od strane igrača unapred su poznata plaćanja, odnosno
rezultat igre. %a primer, kod konačne igre dva lica sa nultom sumom, ova plaćanja
(funkcija plaćanjan) predstavljena su matricom plaćanja u kojoj su predstavljeni rezultati
koji će !iti ostvareni iz!orom različiti mogući kom!inacija parova strategija od strane
dva igrača, učesnika u igri.
3 Pregovaračke igre
/
"re nego što pre*emo na analizu i rešavanje igara, zadržimo se za trenutak na
pretpostavkama koje se odnose na njene učesnike. %ajpre, igrači su savršeno raionalni
pojedinci koji nastoje da maksimizuju svoju do!ro!it, odnosno, da postignu što !olji
rezultat po njiovim vlastitim kriterijumima. ;li, ovde racionalno ponašanje
podrazumeva da se odluka donosi i na osnovu predvi*anja (anticipacije) mogući poteza
protivnika. 5ato će igrači često zamišljati da se nalaze na mestu svog konkurenta, kako !i
mogli da predvide njegove poteze i u skladu sa tim prognozama iza!eru strategiju. 4a !i
to !ilo moguće, pretpostavlja se da ne postoje intelektualne, iskustvene i druge razlike
izme*u igrača, ognosno, igrači se smatraju ravnopravnim protivniima. 1ako*e,
pretpostavlja se da oni raspolažu potpunom informacijom (o mogućim strategijama i
rezultatima koje svako od nji ostvaruje).
3.1 Nešov ekvilibrijum
+edno od najznačajniji rešenja pregovaračke igre, a svakako najpoznatije, predložio
je američki no!elovac 4žon %eš (+on %as), -.<8. godine.
2
"ro!lem pregovaranja autor
opisuje na sledeći način.
4va racionalna pojedinca, - i 3, do!rovoljno stupaju u pregovore. ,ni znaju sve
moguće isode pregovora, kojima su (na osnovu svoji preferencija) pripisali različite
korisnosti. "regovori mogu da se završe različitim isodima, a skup svi rezultata koje
pojedinci mogu da ostvare predstavlja tzv. dostupnu oblast, 4 (slika).
u
3
pregovarački skup, "



u
-
slika -

4ostupna o!last sadrži i tačku neuspeha (status #uo, tačku nesporazuma), koja
prikazuje propast dogovora. :orisnosti pregovarača u tački neuspea o!eležavamo sa
3
%o!elovu nagradu %eš je do!io -../. god., za pionirsku analizu ravnoteže u teoriji nekooperativni
igara. , samom %ešu i njegovom (veoma interesantnom) životu i radu !iće više reči u /. poglavlju.
<
%
4
4
%=(n
-
, n
3
). ,stale tačke u dostupnoj o!lasti predstavljaju moguće dogovore koji su
različito privatljivi za o!a pojedinca.,!zirom da su savršeno racionalni, pregovarači
neće posmatrati sva moguća rešenja, već samo ona koja su $areto optimalna
3
(u kojima
o!ojica postižu !olje isode u odnosu na ne'efikasna rešenja). #kup svi "areto
optimalni tačaka čini tzv. pregovarački skup, " (prikazan je na slici podskupom
granični tačaka dostupne o!lasti). 1ačke pregovaračkog skupa prikazujemo parovima
korisnosti, (u
-
, u
3
). +asno je da pojedinci preferiraju !ilo koju tačku u skupu " u
odnosu na tačku neuspea, pa postoji o!ostrana želja da se dogovor postigne. U slučaju
dogovora oni ostvaruju do!itke koji su jednaki6 (u
-
' n
-
) za prvog i (u
3
' n
3
) za
drugog pojedinca. ;ko skup " sadrži samo jednu tačku, pro!lem postaje trivijalan i
dogovor će odma će odma !iti zaključen. 5ato pretpostavljamo da se u skupu " nalaze
najmanje dve tačke koje pojedinci različito preferiraju, pa se postavlja pro!lem kako da
predvidimo tačku njiovog dogovora, (u
-
>, u
3
> ).
%eš je postavio sledeće uslove koje !i svako rešenje pregovora tre!alo da zadovolji6
4
1. Pareto-optimum (PO6 "rivaćeno rešenje mora !iti jedinstveno "areto
optimalno rešenje.
2. !imetričnost (S6 ;ko je dostupna o!last simetrična (što znači, ako sadrži tačku
(a, !), onda ona mora da sadrži i tačku (!, a) i o!rnuto), i ako je taćka neuspea
0simetrična2 (n
-
= n
3
), onda je i tačka dogovora tako*e simetrična, odnosno u
-
> = u
3
>.
3. Ne"avisnost od ekvivalentni# pre"enta$ija (EP6 "retpostavimo da su funkcije
korisnosti dva pojedinca6 u
-
(.) i u
3
(.), na osnovu koji je odre*ena tačka
dogovora6 (u
-
>, u
3
>). ;ko primenom pozitivne linearne transformacije,
njiove funkcije korisnosti transformišemo u nove funkcije6

, 3 3 3 3
- - - -
(.) (.) ?
, (.) (.) ?
b u a u
b u a u
+ ⋅ =
+ ⋅ =
pri čemu su a
-
%&, a
3
%&, b
-
i b
3
proizvoljne konstante, onda nova tačka
dogovora predstavlja linearnu transformaciju pretodne , odnosno ,
) , (
3
>
3 3 -
>
- -
b u a b u a + + . 4rugim rečima, tačka dogovora ostaje ista, ali je sada
izražena u korisnostima merenim na novim skalama.
4. Ne"avisnost od irelevantni# alternativa (IA6 "osmatrajmo dva pro!lema
pregovaranja, ; i (, čije su tačke nesporazuma me*u so!om jednake (%
'
=%
(
), a pregovarački skup pro!lema (, "
(
, je sadržan u pregovaračkom skupu
9
0$ar ishoda (u
-
, u
3
) je $areto optimalno rešenje ako u skupu ne postoji rešenje u kojem bi ishod po
jednog igrača bio bolji, pri čemu se rezultat drugog igrača ne bi pogoršao. "ar strategija kojim
ostvarujemo "areto optimalno rešenje, nazivamo $areto efikasnim parom.2, Teorija odlučivanja, 4u!ravka
"avličić, 7konomski fakultet,(eograd 3888
/
Uz neznatne izmene preuzeto iz knjige Teorija odlučivanja, 4u!ravka "avličić, 7konomski fakultet,
(eograd 3888
@
pro!lema ;, "
(
⊂ "
'
. 1ada, ako se tačka dogovora pro!lema ; , (u
-
>, u
3
>)
'
, nalazi unutar pregovaračkog skupa pro!lema (, (u
-
>,u
3
>)
'
∈"
(
,
onda ona predstavlja i tačku dogovora pro!lema (, tj. (u
-
>,u
3
>)
'
= (u
-
>,u
3
>)
(
(videti sliku @).
"olazeći od navedene četiri pretpostavke, )eš je dokazao sledeću teoremu*
%ko su "adovoljeni uslovi PO& !& 'P i (%& onda tačka dogovora (u
-
)&u
3
)
predstavlja rešenje *unk$ije
ma+ (u
-
-n
-
(u
3
-n
3

u pregovaračkom skupu& pod uslovom da u njemu postoje tačke takve da va,i
u
-
-n
-
i u
3
-n
3
.
4o!ijeno rešenje se naziva Nešovim ekvilibrijumom i ono jedino zadovoljava sva
četiri uslova. #adržaj navedeni uslova kao i razlog popularnosti %ešovog rezultata
o!jasnićemo na nekoliko primera.
.
3.2 !imetrične igre
Primer 1/ "osmatrajmo prvo situaciju u kojoj dva igrača, $ i :, pregovaraju kako da
me*u so!om podele sumu od 1=-888 dinara. U slučaju da dogovor ne uspe o!ojica
ostaju !ez novca, pa je tačka nesporazuma %= (n
-
, n
3
) =(8, 8). "regovori se odvijaju
tako što igrači daju svoje nezavisne predloge6 $ traži sumu r, a : sumu k, pri čemu
traženi iznosi u z!iru ne smeju da pre*u raspoloživu sumu 1, tj. rAk ≤-888B u
protivnom, pregovori se završavaju neuspeom, pa će se igrači naći u tački %=(8, 8). #a
druge strane, ako je suma pojedinačni zateva manja od raspoloživog novčanog iznosa,
tj. rAk C 1, deo novca će ostati neraspodeljen, čime će pojedinci ostvariti rezultate koji su
sla!iji od o!jektivno mogući. 5ato efikasna podela podrazumeva da z!ir traženi suma
!ude jednak raspoloživoj količini novca, odnosno, rAk = 1. # o!zirom da !rojne
raspodele zadovoljavaju ovaj uslov, potre!no je da na*emo onu raspodelu koja će !iti
rešenje igre.
"retpostavimo da su igrači neutralni prema riziku, što znači da se njiove korisnosti
poklapaju sa novčanim do!icima6 u
-
= r i u
3
= k. 1ada, na osnovu jednakosti rAk = 1
važi jednakost u
-
A u
3
= 1.
5a prikazivanje pregovarački pro!lema koristimo grafički prikaz (slika). 1ačka
nesporazuma i linija efikasne podele čine tzv. oblik funkije koaliije pregovaračke igre,
koji nam pruža informaciju o isplatama, ali ne i o strategijama.
u
3
u
-
= u
3
<
1eorija odlučivanja, 4u!ravka "avličić, 7konomski fakultat, (eograd 3888
D
1
(u
-
>, u
3
>)=(1E3,1E3)
u
-
Au
3
=1
%=(8,8) 1 u
-
#lika 3
"ovršina trougla %11 predstavlja dostupnu o!last 4, linija 11 prikazuje sva "areto'
efikasna rešenjapregovora (odnosno, pregovarački skup), dok se na liniji koja pod uglom
od /<
8
polazi od koordinatnog početka nalaze sva 0simetrična rešenja2, kojima igrači
postižu jednake rezultate. %a osnovu uslova #, rešenje simetričnog pregovaračkog
pro!lema mora da !ude simetrično, odnosno, tačka dogovora se mora nalaziti na ovoj
pravoj. :ao savršeno racionalni, igrači posmatraju samo "areto efikasne tačke (duž 11),
pa je rešenje pregovaračkog pro!lema tačka preseka, tj. simetričan ekvili!rijum
(u
-
>, u
3
>) = (1E3,1E3) = (<88, <88). 4rugim rečima, igrači koji su neutralni prema
riziku će se dogovoriti da podele novac.
Isti rezultat do!ijamo izračunavanjem maksimuma funkcije (u
-
' n
-
)(u
3
' n
3
).
:ako je u
-
= r i u
3
= k, n
-
= n
3
=8 i rAk=1, sledi da je u
3
= 1'r = -888'r, pa
odgovarajućim zamenama do!ijamo6
ma+ (u
-
' n
-
)(u
3
' n
3
)
ma+ (r'8)F(-888'r)'8G
ma+ (-888 r ' r
3
).
$ešavanjem ove funkcije izračunavamo r = <88 i k = -888 H r = -888 H <88 = <88. 1ako
smo na osnovu uslova ", i # rešili simetričan pregovarački pro!lem. ,vde ćemo ukratko
o!jasniti sadržaj ovi uslova.
Uslov PO garantuje racionalne iz!ore, odnosno iz!or "areto'efikasnog rešenja.
(udući da u teoriji posmatramo samo savršeno racionalne pojedince (koji uvek !iraju iz
skupa optimalni rešenja), uslov ", možemo privatiti kao veoma !lag. ;li, ako
posmatramo realne pregovaračke situacije, ovaj uslov racionalnosti je često narušen,
odnosno, konačni isodi !rojni pregovora ne predstavljaju "areto'efikasna rešenja.
$azlozi su dvojake prirode6 prvo, donosioci odluka često narušavaju pretpostavke
savršeno racionalnog odlučivanja, i drugo, pregovaračke situacije su veoma složene i
nemoguće je precizno odrediti skup "areto'optimalni rešenja. ;li, činjenica da je u
praksi uslov ", retko zadovoljen ne može se tretirati kao nedostatak teorije. %aime,
%ešova teorija je normativna, a ne deskriptivna, pa je narušenost polazne pretpostavke u
praksi ne ugrožava.
I
Uslov S tre!a da o!ez!edi da pregovori !udu fer. ;ko se pregovarači nalaze na
suprotnim, potpuno simetričnim pozicijama, onda je fer dogovor onaj u kojem o!oje
ostvaruju jednake korisnosti. ,vde tre!a naglasiti da uslov podrazumeva simetričnost
rezultata izraženi u korisnostima, što ne znači uvek jednakost isoda u novčanom ili
nekom drugom izrazu. +ednakost novčani isoda u pretodnom primeru je posledica
pretpostavke da su pregovarači neutralni prema riziku, z!og čega su njiove korisnosti
jednake novčanim iznosima.
3.3 %simatrične igre
%a osnovu uslova ", i # možemo efikasno rešiti simetrične pregovaračke pro!leme.
;li, u praksi su veoma !rojne i asimetrične pregovaračke igre, koje razmatramo u
narednim primerima.
$azličite startne pozicije (asimetrična tačka nesporazuma)
Primer 2/ %ajpre razmatramo asimetriju koja se tiče startni pozicija pregovarača.
"retpostavimo, naime, da tačka nesporazuma % nije, kao do sada (8, 8), već da jedan od
igrača može da računa na neki siguran priod sa strane (u slučaju da pregovori
propadnu). ;ko, na primer, prvi igrač već ima zagarantovan iznos od 3<8 dinara, a priod


u
3

-888
u
-
Au
3
=-888

(u
-
>, u
3
>)=(@3<, 9D<)
%=(3<8,8) -888 u
-


#lika 9
drugog igrača zavisi isključivo od isoda posmatranog pregovora, tačka nesporazuma %
je (3<8, 8) i ona utiče na konačan isod. 4rugim rečima, u ovom slučaju ne možemo
očekivati da će pregovarači podeliti novac na jednake delove (slika).
"retpostavimo da su igrači i dalje neutralni prema riziku, z!og čega je linija efikasne
podele u
-
A u
3
= -888. $ešenje pregovora !iće6
.
ma+ (u
-
' n
-
)(u
3
' n
3
)
ma+ (u
-
' 3<8)(u
3
' 8) = ma+ (u
-
u
3
' 3<8 u
3
).
5amenom u
3
= -888 ' u
-
u gornju jednačinu do!ijamo6
ma+ (-3<8 u
-
' u
-
3
' 3<8 888),
i njenim rešavanjem izračunavamo isode pregovora, koji iznose u
-
=@3< i u
3
=9D<.
$ezultat (@3<, 9D<) pokazuje da je postignuti dogovor asimetričan u korist pregovarača
koji u pregovore ulazi sa povoljnijom startnom pozicijom.
,orisnosti merene na različitim skalama
Primer 3/ Jratimo se pregovorima u primeru -, u kojima je tačka nesporazuma %
ponovo simetrična i iznosi (8, 8). "retpostavimo da su igrači i dalje neutralni prema
riziku, ali da oni izražavaju svoje predloge u različitim valutama u kojima će, u slučaju
dogovora, !iti i isplaćeni. %a primer, igrač $ izražava isode u dinarima, dok i :
izražava u dolarima (pri čemu je, na primer, - dinar = 8,8- dolara). (udući da se deli
suma od -888 dinara, uporedivost predloga ćemo postići ako predloge igrača :, koji su
izraženi u dolarima, konvertujemo u dinare. Kinija efikasne podele sada glasi6
r A (kE8,8-) = -888.
Igrači su neutralni prema riziku, z!og čega su njiove korisnosti jednake novčanim
iznosima, iz čega sledi6
u
-
A ( u
3
E8,8-) = -888.
#lika prkazuje pregovarački pro!lem iz primera - u kojem su nepromenjene korisnosti
igrača sada izražene u različitim jedinicama (odnosno, u različitim valutama).
u
3

u
- A
(u
3
E8,8-)=-888

-8 (u
-
>, u
3
>)=(<88,<)

8 -888 u
-
#lika /
;ko !ismo u slučaju asimetrične igre primenili simetriju, do!ili !ismo u
-
= u
3
= .,.
što znači da !i igrač $ do!io .,. dinara, dok !i : do!io .,. dolara, odnosno ..8 dinara.
Kako je zaključiti da rezultat nije simetrično, fer rešenje, pa !i igrač $ od!acio ovaj
predlog kao ekstremno nekorektan i dogovor !i propao.
$ešenje pregovaračke igre !iće6
ma+ (u
-
' n
-
)(u
3
' n
3
),
-8
ma+ u
-
( u
3
E8,8-),
na pravoj efikasne podele, u
-
A(u
3
E8,8-)=-888. 5amenom u
3
=(-888 ' u
-
)8,8-=-8 '
8,8-u
-
u gornju jednačinu do!ijamo6
ma+ u
-
(-8 H 8,8- u
-
),
ma+ (-8 u
-
' 8,8- u
-
3
),
čijim rešavanjem izračunavamo isode za o!a igrača, u
-
=<88 i u
3
=<. $ešenje
pregovaračke igre jeste dakle (<88, <) i ono pokazuje da će raspoloživa suma !iti podeljena
na jednake delove, jer je <88 dinara jednako < dolara.
Isto rešenje možemo do!iti kraćim postupkom, na osnovu već izračunatog rezultata u
primeru - i uslova 7". $ekli smo da se ove dve pregovaračke igre razlikuju samo po
novčanim jedinicama u kojima smo izrazili korisnost igrača :. U primeru - njegova
korisnost je merena na skali čija je jedinica mere dinar, a u primeru 9 na skali čija je
jedinica mere dolar. ,ve dve skale su povezane linearnom transformacijom6
- dinar = 8,8- dolara
:orisnostigrača $ smo u o!a slučaja izrazili u dinarima, odnosno6
u
-
?
(.) = u
-
(.),
dok je korisnost igrača : sada jednaka6
u
3
?
(.) = u
3
(.),
na osnovu čega je nova tačka sporazuma jednaka linearnoj transformaciji pretodne, (u
-
>, u
3
>) = (<88, <88), odnosno6
(u
-
>, 8,8-u
3
>) = (<88, <).
Uslov EP tako dopušta da pregovarači slo!odno iza!eru skalu na kojoj će meriti svoje
kardinalne korisnosti, ali istovremeno sprečava da ovi proizvoljni iz!ori utiču na konačan
rezultat. 5ato je, pored uslova ", i #, uslov 7" tako*e opšte privaćen kao poželjna
karakteristika rešenja pregovarački pro!lema.

-dnos pregovarača prema riziku
Primer 0/ 4o sada smo pretpostavljali da su pregovarači neutralni prema riziku, z!og čega
su u slučaju simetrične tačke nesporazuma, % = (8, 8), oni delili raspoloživu sumu na
jednake delove. ;li, na rezultat pregovora utiče i odnos pregovarača prema riziku, jer on
o!likuje njiove funkcije korisnosti. 4a !ismo to pokazali pretpostavićemo da je igrač $ i
dalje neutralan prema riziku, tj. da je u
-
= r, dok : pokazuje !lagu od!ojnost prema riziku,
--
tako da novčanim iznosima k on pridruzuje korisnosti koje su jednake u
3
= k <
/
.
5amenom ovi korisnosti u liniju efikasne podele, r A k =-888, umesto prave do!ijamo
krivu (slika)6
u
-
A u
3
/
<
= -888.
u
3
u
-
Au
3
/ <
8 u
-
#lika <
5amenom u
3
= ( -888 ' u
-
) /
<
u ma+ (u
-
' n
-
)(u
3
' n
3
), do!ijamo6
ma+ u
-
( -888 ' u
-
) /
<
.
5atim tražimo ekstrem (maksimum) funkcije, kao nulu prvog izvoda6
( -888 ' u
-
) /
<
A(/E<) u
-
( -888 ' u
-
)
- ) < / ( −
('-) = 8.
)noženjem sa o!e strane sa ( -888 ' u
-
)
< -
i sre*ivanjem izraza do!ijamo6
-888 ' u
-
= (/E<) u
-
čijim rešavanjem izračunavamo rezultat pregovora za pojedinca koji je neutralan prema
riziku6 u
-
= r = <<<,< , odakle sledi da je k = ///,< dinara.
$ešenje pregovaračke igre, (<<<,<, ///,<), pokazuje da različit odnos pregovarača
prema riziku utiče na rezultat pregovora i uslovljava nejednaku raspodelu. Lto je
pregovarač od!ojniji prema riziku, on više strauje da do dogovora neće doći, pa je
spreman da na svoju štetu odstupi od ravnopravne deo!e novca. ,vo odustajanje će se
povećavati sa porastom od!ojnosti prema riziku jednog od igrača. %a primer, ako je prvi
igrač neutralan, u
-
= r, a drugi izrazito od!ojan prema riziku, tako da je njegova funkcija
korisnosti jednaka u
3
= k
3 -
, rešenje pregovora će !iti (@@@,@, 999,9)(što se lako proveri
na pretodno opisani način). %ejednakost u raspodeli će !iti još izraženija ako je
pregovarač $ sklon riziku, a : od!ojan prema rizikuB tada će konačan rezultat !iti značajno
asimetričan u korist pregovarača $.
)ada se možemo složiti da je rezultat logičan, recimo da on izaziva !rojne kritike pa i
osporavanja %ešovog rešenja. %a osnovu pretodnog primera vidimo da rešenje favorizuje
-3
pojedince koji su skloni riziku, z!og čega naki autori konstatuju da ono podstiče igrače na
neiskrenost, odnosno na lažno prikazivanje individualni preferencija. %aime, pojedincima
koji su neutralni ili od!ojni prema riziku je u interesu da prikriju svoje prave preferencije,
što će oni kao racionalni pojedinci i učiniti, i stupati u pregovore kao igrači naklonjeni
riziku. ;li, %ešovo rešenje ima smisla samo pod pretpostavkom da se ono !azira na
stvarnim, a ne lažnim funkcijama korisnosti o!a pregovarača.
3.0 (gre bankrotstva i uslov ne"avisnosti od irelevantni# alternativa
5a razliku od do sada posmatrani uslova (",, # i 7"), koji su opšte privaćeni kao
poželjne oso!ine rešenja pregovora, uslov I; izaziva kontroverze.
"osmatrajmo tri pregovaračke igre, prikazane na sledećim grafikonima (slika). 1ačka
nesporazuma % je u sva tri slučaja jednaka (8, 8) a pregovarači su neutralni prema riziku.
u
3
u
3
u
3

1 u
-
A u
3
=1 1 1
; ( ; (
(u
-
>,u
3
>) (u
-
>,u
3
>) (u
-
>,u
3
>)
4
% 1 u
-
% 1 u
-
% & 1 u
-
(a) (!) (c)
#lika @
U slučaju (a), gde posmatramo simetričnu pregovaračku igru, dostupna o!last je
prikazana površinom trougla %11, duž 11 predstavlja pregovarački skup, pa je na osnovu
uslova ", i # rešenje igre (u
-
>, u
3
>). Uvedimosada neka ograničenja kojima se dostupna
o!last asimetrično smanjujeB u slučaju (!) ona je prikazana površinom trapeza %1(;, čija
stranica (1 predstavlja pregovarački skup, dok je u slučaju (c) dostupna o!last prikazana
površinom %&4(;, a pregovarački skup je duž (4. "regovarački skupovi pro!lema (!) i
(c) su sadržani u pregovaračkom skupu pro!lema (a), odnosno, duži (1 i (4 predstavljaju
segmente duži 11. 1ako*e, duži (1 i (4 sadrže pretodno utvr*enu tačku dogovora, (u
-
>, u
3
>). %a osnovu uslova I; sledi da je tačka (u
-
>, u
3
>) tako*e rešenje i pregovarački
pro!lema (!) i (c). 4rugim rečima, izostavljena moguća rešenja (koja su u primeru (!)
prikazana površinom trougla ;(1, a u primeru (c) površinama trouglova &41 i ;(1) su
potpuno irelevantna, sve dok se ranije utvr*ena tačka sporazuma nalazi u skupu mogući
rešenja.
4a !ismo o!jasnili prigovore koji se upućuju uslovu I; posmatraćemo specifične
pregovaračke igre, tzv. igre bankrotstva.
-9
Primer ./ "retpostavimo da je firmi koja je !ankrotirala preostalo ukupno -8 888 M koje
ptražioci, $ i :, tre!a me*u so!om da raspodele, pri čemu su njiova zajednička
potraživanja veća od raspoložive sume, r A k N -8 888. "retpostavimo, tako*e, da su
potražioci neutralni prema riziku i da je tačka nesporazuma % = (8, 8). ;ko $ i : potražuju
isti novčani iznos, na primer ako je r = k = @ 888 M, onda je reč o simetričnoj igri (slika).
u
3
u
-
= u
3
-8 888
@ 888
(u
-
>, u
3
>)=(< 888,< 888)
u
-
Au
3
=-8 888


%=(8,8) @ 888 -8 888 u
-
#lika D
(udući da ni jedan potražilac ne može da traži više novca od onog koji je uložio, na
liniji efikasne podele sredstava6
u
-
A u
3
= -8 888,
rešenje će !iti tačka na segmentu ograničenom tačkama (@ 888, / 888) i (/ 888, @ 888), pa
će simetrično rešenje !iti (u
-
>, u
3
>) = (< 888, < 888).
;li, ako $ i : imaju različita potraživanja, onda se srećemo sa asimetričnom igrom
!ankrotstva, o čemu govori sledeći primer.
Primer 1/ "retpostavimo prvo da $ potražuje -3888M, a : @888M (-3888 A @888 = -I888 N
-8888). Igrači su neutralni prema riziku, a tačka nesporazuma je % = (8, 8) (slika (a)).
u
3
u
3
-8 888 -8 888
-/

@ 888
(< 888, < 888) < 888 (< 888, < 888)
8
-3 888 u
-
-3 888 u
-
(a) (!)
#lika I
%a osnovu uslova I; rešenje pregovora će i u ovom slučaju !iti (<888, <888).
%ezavisno od različiti, asimetrični potraživanja, %ešovo rešenje sugeriše da se
raspoloživa sredstva ponovo ravnomerno raspodele izme*u $ i :.
$ezultat je još čudniji ako $ potražuje -3 888M, a : potražuje iznos koji je jednak
polovini raspoloživi sredstava, tj. k = <888M (slika (!)). (udući da se (<888, <888) i dalje
nalazi u pregovaračkom skupu (sada kao granična tačka), %ešovo rešenje pregovaračkog
pro!lema na osnovu uslova I; ponovo je (<888, <888). U ovom slučaju prvi potražilac !i
do!io samo /3O traženi sredstava, dok !i drugi !io isplaćen u celini.
"redložena rešenja značajno odstupaju od naši očekivanja, jer pod fer podelom u
ovom slučaju podrazumevamo onu koja je proporcionalna pojedinačnim potraživanjima.
1ako !ismo u prvom slučaju očekivali da tačka pregovora !ude (@ @@@,D, 9 999,9), a u
drugom slučaju (D8<., 3./-). %asuprot tome, %ešovo rešenje favorizuje pojedinca sa
manjim potraživanjima i daje mu prioritet u raspodeli sredstava.
"ristalice %ešove teorije nastoje da od!rane ovaj rezultat činjenicom da !i u slučaju
nesporazuma potražioci ostali !ez novca, tj. da !i se našli u tački % = (8, 8), što je svakako
nepovoljniji isod od postignutog. Ipak, !rojniji su autori koji rezultat smatraju
neprivatljivim, z!og čega se u literaturi sreću pokušaji da se na*e drugačije rešenje
pregovarački igara, i pose!no igara !ankrotstva. ,vi pokušaji se najčešće svode na
zamenu uslova I; nekim drugim uslovima, dok su uslovi ",, # i 7" opšte privaćeni kao
veoma poželjne oso!ine rešenja pregovaračke igre.
%avedeni primeri ilustruju specifične situacije u kojima %ešov ekvili!rijum nije
privatljivi rečenje. I pored toga, ovaj rezultat je svakako najpopularniji i u literaturi
najviše analiziran predlog rešavanja pregovaračke igre.
0 2o#n 3. Nas#& 2r.
-<
+edan od svakako 0!listavi umova2 4zon %eš, ro*en je -9. juna -.3I. godine u
mestu (lufild, u američkoj državi 5apadna Jirdzinija. 4o!io je ime po ocu, koji je !io
elektro'inženjer. %jegova majka, )argaret radila je kao profesor engleskog i
(povremeno) latinskog jezika, ali je z!og gu!itka slua (posledica infekcije još za vreme
studija) u!rzo prestala da predaje.

+oš u najranijem detinjstvu 4zon je mnogo čitao. ,d roditelja je do!io :omptonovu
ilustrovanu enciklopediju, a tako*e je čitao sve knjige koje je mogao da na*e u svojoj i
kući njegove !ake, a koje su, kako on kaže, imale 0edukativnu
vrednost2.
4ok je poa*ao srednju školu, pročitao je klasik “.en of .athematis!, 7.1. (ell'a.
1a kniga je jedan od glavni 0krivaca2 što je zavoleo matematiku. U to vreme se !avio i
eksperimentima iz o!lasti elektronike i emije i želeo je da !ude elektro'inženjer kao i
njegov otac.
5atim na :arnegiju, u "its!urgu %eš je studirao emijski inženjering. "osle samo
jednog semestra, prešao je da studira matematiku, iako mu je mantor o!jasnio da je
gotovo namoguće imati do!ru karijeru matematičara u ;merici tog vremena.
%akon sto je doplomirao, do!io je ponude za doktorske studije na Parvardu i
"rinstonu, dva velika i prestižna univerziteta. ,dlušio se za "rinston, jer je, kako sam
kaže, osećao da su oni više zainteresovani da on do*e !aš tamo. 5animljivo je
napomenuti da je u preporuci, njegov profesor sa :arnegija napisao samo jednu jedinu
rečenicu6 0,vaj čovek je genijeQ2
+oš na :arnegiju slušao je kurs 0)e*unarodna ekonomija2, o ekonomskim idejama i
pro!lamima. :asnije, na doktorskim studijama na "rinstonu privukli su mu pažnju radovi
o teoriji igara, dva velika autora, von %eumann'a i )orgenstern'a. "očeo je da razvija
svoje ideje iz ove o!lasti koje su, kako se kasnije ispostavilo, vodile ka 0teoriji
nekooperativni igara2. :onačan o!lik ta teorija je do!ila u knjizi 0%as 7Ruili!rium2,
koja je o!javljena -.<8. godine. Iste godine, o!javljena je i knjiga 0%as (argaining
#olution2 (%(#) (u kojoj je predstavljeno rešenje kooperativne igre dva igrača). U
nekoliko naredni godina došao je do niza izvanredni rezultata, kako iz o!lasi teorije
igara i ekonomije, tako i matematike, i postao istinska 0zvezda2, u stručnim krugovima
pre svega.
Sodine -.<@'-.<D. do!io je posao predavača na ).I.1'u (%eT Uork), gde je
upoznao svoju !uduću ženu, ;lisiju (koja je u to vreme završavala studije na ).I.1).Jeć
-.<I., sa nepuni trideset godina, %eša je na vruncu !listave karijere, sputala !olest.
4ijagnoza je zastrašujuća, paranoidna šizofrenija (!io je opsednut tajnim služ!ama).
(olest je !ila naročito intenzivna početkom -.<.. godine, u vreme kada je ;lisija !ila u
drugom stanju.
@
1o su !ili veoma teški trenuci u životu mlade žene koja se maksimalno
trudila da mu pomogne. )e*utim, %eš je dugo krivio ;lisiju, smatrajući da je z!og nje
@
Iz !raka sa ;lisijom, %eš ima dva sinaB mla*i od nji je tako*e !io veoma talentovan matematičar, ali je
nažalost i on poput oca o!oleo od šizofrenije.
-@
poslat na lečenje, što je !io glavni razlog raspada njiovog !raka. %aravno, izgu!io je
posao na ).I.1. %aredne dve decenije, prošle su u (uglavom neuspešnoj) !or!i sa
!olešću. "osle !esciljni putovanja po 7vropi i ;merici, najzad se vratio na "rinston, gde
je uglavnom izgledao tužan, poput dua, i do!io nadimak “the $hantom of the /ine
0all!.
"očetkom osamdeseti, !olest je počela da jenjava i %eš se vratio radu. 1ako*e,
u!rzo je ponovo uspostavio najpre prijateljski odnos sa ;lisijom, a nešto kasnije su i
o!novili !račne zavete. Ustvari, %eš je uspeo da spoji 0svoje ludilo2 sa svojim životom
(da živi sa njim) na jednom “ultralogičnom nivou!.
Sodine -../. (// godine nakon o!jave rezultata do koji je došao u o!lasti teorije
nekooperativni igara, i koji su zauvek promenili svetsku ekonomiju), %eš je postao
laureat %o!elove nagrade i to tek pošto ga je predstavnik komiteta za dodelu nagrada
posetio, da !i se uverio u njegovo zdravstveno stanje i psiičku sta!ilnost (što se može
smatrati nekorektnim gestom).
;merička spisateljica #ilvija %azar, napisala je po %ešovom životu roman 0(listavi
um2, koji je kasnije adaptiran i poslužio je kao scenario za istoimeni olivudski film.
,!zirom da je film doživeo veliki uspe ( kod pu!like i kritike), %eš je postao poznat i
van stručni krugova i njegov život i rad ne prestaju da fasciniraju ljude širom planete.
D




D
Jiše o %ešovom životu može se pročitati u pomenutoj knjizi #ilvije %azar, a o njegovim radovima iz
matematike (koji nisu ništa manje značajni niti izvanredni, ali su u ovoj kratkoj !iografiji zapostavljeni) i
ekonomije može se više saznati na Ve! lokacijama, navedenim u literaturi.
-D

-I

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful