.

'' ''
- , 14.
- , 2 :
- ( 1826.)
Montenegro und Montenegriner ( 1837.) ,, ..
- ,
. '' ''
2 :

-
4 :

-


4 '' '' :
-



/
/ , Slavia
Ortodoxa Slavia Romana.

. 19. , 20.
- 20., .
- 20., .
:
-
-
-


:

, 1965.
,
( 7000- 5500 ...)
3 2,4
,
, ,
, -
- : , ..
-
- ,
:
-
- ( 5500- 4100 ...)
- ,
-
:
- , 1908. 1932.
- , , , -

- 10,
- ,
- ,
- , , ,
:
: , ,
: , ,
3 : , ,
SIRMIUM-
-
NAISSUS-
- Mediana- , .
ROMULIANA-
-
-
JUSTINIANA PRIMA-

- . .

 2. . , 6. .
. 6. 7. .
3 : , , .
,- ,.
, . ( ,
, )
- . , ,
.
-
- ,
-
- ,
-
: , , ,
: , , , ,
. , , ,,
, .
: ,

: ,
: ,

3. :
( 313.)
1054.-
. /- , ,
, . /- , ,
.

: 325., 381.
451., 787. 1. 2. . 12
- .
: , , , , , ,
.
:
-,

- ,
,,
: 3. , 3. ,
,
.
( ) 3 :
- ,
( )-
- , ,

* *

, 10..
'' '' , .
'' '', . 12. .
, .
- .
, 12..
13.
6. 7. , .
, .
622. '' ''
.
:
. ,
, , , , .
.
( ):
. . (
), , .
:
, , , 1, 2,
, , , .
:
3 : , ,

. 863.
.
.
7. 8. . 2 :

( ) . ,

- .
, ,
.
- 11.,
, . ,
( ).
, .
- ,
.
12..

( , , )

:
. (
).
.
, ,
, . ,
, .
.
:
1217.
, 1219.
..
, .
O :
.
- .
, ..
, ,( , ) ,
. .
:
.
. .
, . .
13.:

==

- ,
. : ()..
:
- 13..
- 14.,
- 14..
- 14..

- .

( )
, .
:
-
-
- 1349. :
, , .
. , ,
. .
4 :




,
2

2 :
- , - ,.
, .
: ,
:


. .
. . : ,
- .
, - , 7,
.
'' ''-
.
.
, .
.
- ,
.
14. 15. ,
.
:
1.
2.
3.
4. , ,
5.
: , , , .
- ,
. 14. ,
154 .
, , .
- .
. .
, .
( ) .
:
- , .
.
: ( ), , .
- ; - ; -

. 10. .

 . ,
-. 13.
. 2,
'' ''.
- , , .
.
, .
,
.
. , .
, 133 , 2 : ,
.
. ,
4 , , , , ..

.
, 15..
.
,
.
1494. . ,
.
, , , .
.

- , .
, .
, .
- ,
.
.
:
1. -
2.
3.
3 :
1.
2.

3.
. .
:
( , , , , ... )
( , )

19. 20.
-

2 : , .
, .
- ():
:
1.
2.
3.
4.
:
1.
2.
3.
4.
. : ,
, .
, .
3 :



, , ,
,.. - ,
, .
: .
. :
- ,

- ,
- ,
. , .

 -
:
- , , ,
, , ,
- .
, ,
.
- , .
:
- .

- , ,

: ( ),
. . ,
, , .

Vukov srpski rjecnik prvi je nas mitoloski recnik.

Kada je rec o religiji, govorimo o verovanjia i obredima a kod paganiskih religija se govori o mitu
i ritualu. Mit se smatra verodostojnom pricom za razliku od bajke. Mit je prica o bogovima i
bozanskim bicima. Nasa religija ne moze se porediti sa prethristanskom religijom nasih predaka,
jer se formirala na Balkanu pod uticajem balkanskih starosedelaca i hriscanstva. Hriscanstvo je
asimilovalo mnoge paganske elemente. Stari bogovi su zaboravljeni, ali su ostali tragovi njihovih
kultova, legendi, mitova i oni su se sada vezali za hriscanske svetitelje.
Srpski fenomeni narodne religije su: krsna slava, kult Svetog Save i Vidovdan.
Postoje dve kategorije, dva oblika religijskog misljenja onostranog:
1.transcedencija onostranog
2.personifikacija onostranog

:
:

.

 - .
1826.
, . , , .
18. .
18..

, 18.
.
1791.
1812. -
1816.
1808.
1826.
1831.
1813.
. ' -
'.
-
,
. ,
,
19.. :
, , .

, 19. , .
1790.-1848.

., -,
.
-
o ,. , ,
,
-
o . ,. ,. ,.
-

 - , ''
'' , . *

o
- ,
o , , , -
- .
o ,. ,. ,.
-
o -
o , , , -

o , ?
: - , , ,
- , ,
.
o -
o

. .

1847. ,1848. - 1875.

, 1878. . 3 :
, . 3
: 1. 2. 3. .

,
. 1838. 20
. :
,
. .
.

. ,
.
, .
. 1858.


.
, :
I, , .

.
.

,
1860.
.

:
o , , ;
o
.
o ,


o , -
o , -

1861.- ,
. 1868.
. .

- ,
.
o , 22
,
:
o -
o -
o , ,

:
o -
o -

o - -
:
o - ,
o , -

.
. 1872.

.
: , , .
:
, , , .
. 1874.
.

, -.
.
:
o :
:
o , , , -

:
o ,
:
:
o -
o , - -
:
o , , -
:
o , , -
:
:
o , , , , ,
-
o - -

 :
o :

o :
:
o , , ,
:
,
'' ''. , ,
.
:
o
:
o , , , , , , ,
,
o -
-
*'' ''
2 2 .
:
o , -
o , , , ,
, , , -
:
o , , , , ,
, - -
o -
:
- ,
. ,
. . , .
:
o
. :
o - .
.

,
. 15, 9.
o
o -
o , , ...-

:
:
, ,
:
o -
o -
o -
o -
, ,
:
, , , ,
.
:
- , ,
. .
.
-
- ,
.
-
-
-
- ,
- , , ,
,
.
, - ,

:

o -
o , ,


o , -

o , , , -
o ,
o , , , ,
:

o - , .
o -
o -
o --

o -
o -
o - 100


o -
o -
:
28. 1895., 6. 1896.
.
I.
1909. .
.
1911. .

:


o -
o -
o -

o , , -

o -
o -

o , ,

o , ,

o , ,
:

o , , , , ,

o , -

o , , , , ,
,

o
o , , ,
, ,,
o , , , ,

o ,
:
, , -
, , - ,
,
:
1920.
1923.
, ,

o
o -
o - , ,
. 7 , 5


o -



o -
o

.
, -
.
:
, , . , , ,
, ,
:
, , ,
, , ,
:

o ,
o , , ,

o , ,

o
:
.
. .
'' ''.
.
:
, , , , ,

- ,
:
1947. -
1948.
-

Gradjanska kultura ( Barok i prosvecenost)

1690. godine Velika seoba Srba pod patrijarhom Arsenijem III
Carnojevicem
Ona je velika zbog masnovnosti i zbog znacaja, jer oznacava pocetak
naseg izlaska iz srednjeg veka i uslaska u novo doba. Za svoju posledicu
ima podeljenost Srba izmedju 2 carstva : istocnog Stomanskog i
zapadnog Habzburskog, tj. Postvizantijske i evropske civilizacije. Posle
Velike seobe, nasa istorija se grana u nekoliko tokova: Srbi u Ugarskoj,
Srbi pod tuskom vlascu i oslobadjanje CG od Turaka. Srpski narod se
pomerio od Balkana ka Srednjoj Evropi stabilizovanje naroda na
panonskom prostoru. Nova sredina ce u narednom veku postati glavno
podrucje srpske istorije i kulture. Nas 18. vek trajao je od 1690 do 1804
( Prvi srpski ustanak). Tada su dominantna 2 velika duhovna pokreta:
barok i prosvecenost, koji su zapadni, evrospki pokreti. Oni oznacavaju
promenu kulturnoistorijske orijentacije srpskog naroda od istoka ka
zapadu.
Becki rat i Velika seoba.
Turci su porazeni pred Becom 1693. godine otada pocinje opadanje
moci Turske imperije, a kuju se planovi o oslobodjenju evropskih
zemalja od turske vlasti. Stvorila se koalicija hriscanskih sila Austrije,
Poljske i Mletaka. Austrijanci oslobodili Ugarsku, Srbiju, ali je Francuska
napala Austriju, pa je austrijska vojska morala da se povlaci preko Save i
Dunava, a sa njom se povlacio i srpski narod. Becki rat zavrsen je
Karolovackim mirom 1699. Usledili su novi ratovi i 2 mira, Pozarevacki (
1718) i Beogradski (1739) izmedju kojih se severna Srbija nalazila pod
austrijskom upravom, a zatim je ponovo potpala pod Turke druga

seoba Srba pod patrijarhom Arsenijem IV Jovanovicem Shakabentom.

Srbi su presli u Ugarsku kao organizovan narod pod upravom crkve i
naselili su teritorije na poziv cara. Srpska podrucja na jugu naselili su
Albanci, a na severu Srbi iz BiH, i CF.
Srpske privilegije
Izdvajaju se dve licnosti:
Grof. Djordje Brankovic, iz Erdelja, hteo je da se poveze sa starom
sroskom porodicom Brankovica i imao plan o obnovi ilirske drzave
pod suverenitetom Habsburga. Becki dvor ga je u pocetku prihvatio, ali
kada je poceo da poziva narod na ustanak, uhapsile ga. Bio je
premesten u Cesku gde je do kraja zivota pisao veliku istoriju Srba.
Patrijarh Arsenije III Carnojevic kad je doslo do Belike seobe, austijski
car Leopold I je obecao Srbima povlastice : slobodu veroispovesti ,
pravo da biraju svog vojvodu. Taj poziv invitatorijum je istorijski akt od
najveceg znacaja jer predstavlja osnovu srpskih privilegija u Austriji.
Na prvom narodno-crkvenom saboru u Beogradu 18. Juna 1690. Gde su
formulisani srpski zahtevi u 6 tacaka:
1. Sloboda vere
2. Slobodno biranje crkvenih poglavara koji moraju biti Srbi
3. Jurisdikcija crkve nad svim oblastima gde Srbi zive
4. Upotreba starog kalendara
5. Oslobodjenje crkvenih imanja od dazbina
6. Patrijarh ima pravo da sudi za prestupe svestenstva
Ovi zahtevi su prihvaceni i 21. Avgusta 1690. car je izadao prvu
sprsku privilegiju, koja predstavlja osnovu drzavno-pravnog polozaja
srpskog naroda u habzburskoj monarhiji do 1918.
Drugi sabor odrzan je u Budimu marta 1691. Djordje Brankovic( grof)
proglasen je za srpskog despota, ali on nije pusten iz zatvora vec je
imenovan njegov zamenik koji je imao titulu podvojvode. Srbima nije

ispunjen zahtev da dobiju teritoriju, ali je pojacana narodno-crkvena

autonomija.
Crna Gora je prerasla u drzavu teokratskog tipa na cijem ce celu biti
vladike. Iz njeguske porodice Petrovic Njegos 5 vladika na vlasti:
Danilo, Sava, Vasilije, Petar I, Petar II, i dva svetovna vladara: kneza
Danila i kneza (kralja) Nikolu. CG ima plemesko-rodovsko uredjenje.
Rad na stvaranju drzave poceo je za vreme vladavine Petra I. U Cg
cveta usmena poezija. Doslo je do spajanja usmene sa ucenom
kulturom u delima cetinjskih vladika ( Petar II Njegos).
Slikarstvo
Prvi put barokni stil freske manastira Bocani(), koji je zivopisan 1739. Slikar je bio
Hristifor Zhefarovic, srpsko-iliriceski zoograf. Mesa se vizantijski stil sa baroknim-dinamika,
pokret, ornamentika. Job Vasilijevic osnovao prvu nasu modernu slikarsku skolu. Iz te skole
potekli Stefan Tenecki, Nikola Neshkovic ( prvi autoportreti u srpskom slikarstvu).
Zreli barok 70e godine . Neposredni uticaj zapada. Predstavnici:
Teodor Kracun Hopovo, S. Mitorvica,2 monumentalna portreta, 5 velikih prestnoca ikona,
celivajuce ikone.
Teodor Ilic Cheshljar Kikinda, Mokrin, Kanjizha, portreti vladike Josifa Shakabente, vladike
Stefana Avakumovica. Spaja kasni barok sa elementima klasicizma i rokokoa.

Grafika najcesce povezana sa knjizevnim tekstovima. Najbolji su bili Zhefarovic i Zaharija

Orfelin. Zhefarovic je 40ih godina 18. veka uradio plakat u bakrorezu : Sv. Sava sa srpskim
svetiteljima, a posle je u bakrorezu uradio nasu prvu stampanu knjigu u 18om veku,
Stematografiju ( zbornik grbova i heraldickih pesama, 1741)
Zaharija Orfelin je nas najveci graficar 18og veka. Uradio je Pozdrav Mojseju putniku i Srpsku
kaligrafiju ( za to dobio nagradu carice Marije Terezije).

Karlovacka gimnazija osnovana 1791.

Novosadska gimn. 1812.
Prva uciteljska skola 1812 u Sent Andreji

3 faze Prvog srpskog ustanka:

1.buna protiv dahija koja je imala legitiman karakter jer su oni bili pobunjenici protiv sultana

2.oslobodilacki rat - ova faza pocinje bitkom na Ivankovcu 1805, a 1806 pobede na Misharu,
1807 oslobodjen Beograd
3. Srbi ratuju protiv Turske kao saveznik Rusije 1809.