You are on page 1of 7

POJMOVNO ODREDJENJE ETIKE

Etika je posebna filozofska disciplina koja se bavi izucavanjem morala, moralne svesti coveka i njene prirode. Bavi se pitanjima razvoja
moralne svesti i sadrzine pojmova dobra, vrline i duznosti. Podvrgava kritici postojecu moralnu svest sa aspekta razmatranja humanizacije
coveka i drustva. Etika se moze podeliti na teorijsku i normativnu. Teorijska etika izucava i objasnjava moralnu svest. Normativna etika
utvrdjuje moralne vrednosti, norme i vrline sa stanovista konkretnih svatanja o najvisem dobru. Nastanak i razvoj morala ima prevashodno
socijalni karakter. Moral je odredjen konkretnim drustvenim odnosima, sto utice na njegovu relativnost u vremenu i prostoru. Moral
pretstavlja sastavni deo drustvene svesti, koja odrzava drustvo kao celinu u svesti ljudi, a u posebnom smislu odrzava materijalnu, odnosno
ekonomsku stranu drustva. rustvena svest se sastoji iz dva sloja! opsteg, nediferenciranog i nesistematizovanog dela, koji se odredjuje
kao drustvena psihologija i sistematizovanog dela koji istupa u vise razlicitih vrsta poput morala, naucno filozofske svesti, umetnosti,
religije, itd.. Moral sacinjavaju pravila i norme ponasanja ljudi u zajednickom zivotu i medjusobnim odnosima u drustvu. Prema nekim
shvatanjima moral pretstavlja utvrdjivanje i shvatanje normi kod ljudi o njihovim duznostima i obavezama, postovanju i postupanju prema
drugima, drustvenoj zajednici i prema sebi. "bicaji, pravila i zakoni pretstavljaju specificne oblike drustvene svesti, jer na direktan nacin
propisuju opsta pravila ponasanja u okvirima odredjene socijalne sredine. "bicaji su oblici ponasanja i delovanja pojedinca ili kolektiva u
okviru jedne drustvene zajednice, koji su opredeljeni tradicijom. Mogu da nose u sebi manji ili veci socijalni pritisak, pa samim tim mogu
biti manje ili vise znacajni za normalni zivot pojedinaca ili grupe. #ko se obicaji odrzavaju duzi vremenski period u okviru odredjene
drustvene zajednice, oni postaju tradicija. "bicaji koji iza sebe imaju snazni socijalni pritisak postaju pravila, a tokom vremena mogu da
postanu i zakoni delovanja i ponasanja svih pripadnika odredjene drustvene zajednice. $ civilizovanim drustvima, vazna drustvena pravila
koja vremenim postaju zakoni, dobijaju kodifikovanu formu%pismeno se formulisu. "vo nije slucaj sa obicajima i pravilima.
POSLOVNA ETIKA
Mesto i uloga etike u poslovanju
$ obavljanju poslovnih aktivnosti su se tokom vremena iskristalile moralne norme ponasanja. "ve norme su se razvijale zajedno sa
razvojem oblika i nacina privredjivanja, a posebno su se razvile u periodu posle ind. &evolucije. Poslovni moral sacinjavaju pravila i
norme ponasanja ljudi u sferi obavljanja poslovnih aktivnosti pojedinaca i organizacija. Poslovna etika pretstavlja nacin moralnog
procenjivanja pojedinih poslovnih odluka ili aktivnosti, na bazi opsteprihvacenih nacela ponasanja. Etika se odnosi na moralno
procenjivanje pojedinca koji obavlja poslovnu delatnost. Poslovni obisaji su se prvi razvili u poslovanju i oni su prerasli u pravila
ponasanja u oblasti poslovanja, a tokom vremena su se kodifikovali. Prvi poslovni obicaji razvili su se u oblasti trgovine, jer je ona od
samog pocetka ljudske civilizacije imala poseban znacaj za razvoj ljudskog drustva. Prvi koreni poslovnih obicaja i pravila nalaze se jos u
starom veku, a posebno su dobili na znacaju sa velikim geografskim otkricima u srednjem veku. 'a daljim razvojem ekonomske osnove
ljudskog drustva, a posebno sa industrijskom revolucijom, najveci broj pravila u oblasti trgovine je kodifikovan na nacionalnom nivou%
uspostavljanje trgovackih zakona na nacionalnom nivou je pratilo stvaranje velikih evropskih nacija i drzava u (). i (*. veku. $
savremenom drustvu, najveci deo poslovnog ponasanja je definisan ili nacionalnim zakonima ili medjunarodno prihvacenim ugovorima. $
poslednjih pedeset godina, najveci deo delovanja u oblasti privredjivanja je medjunarodno opredeljen. +avrsetak drugog svetskog rata je
otvorio novo poglavlje u razvoju ljudskog drustva%globalizaciju. ,lobalizacija pretstavlja ekonomsko, tehnolosko, komunikaciono, i
kulturno objedinjavanje ljudskog drustva u celini koja funkcionise po standardnim principima. Ekonomska globalizacija se realizuje kroz!
-globalizaciju trgovine. -globalizaciju proizvodnje. -globalizaciju finansijskih trzista. $ drugoj polovini /0. veka formiran je znacajan
broj medjunarodnih organizacija koje su imale za cilj objedinjavanje ponasanja i poslovnog delovanja na medjunarodnom nivou, poput
'vetske banke, MM1, specijalizovanih razvojnih agencija $N, itd. ,lobalizacija ekonomije je otpocela sa formiranjem opsteg sporazuma
o tarifama i trgovini 2,#TT 3 ,eneral #greement on Tariffs and Trade4 i foruma u okviru $N, $N5T# 2$N 5onference on Trade and
evelopment4. "snivanje ,#TT uticalo je na formiranje 'vetske trgovinske organizacije. Navedene medjunarodne organizacije imaju za
cilj uskladjivanje pojedinacnog delovanja u oblastima koje pokrivaju i formulisanja zajednickog i opsteprihvacenog modela ponasanja. $
tom smislu, poslovna etika dobija globalni karakter%pravila ponasanja u poslovanju koja nisu kodifikovana na nacionalnom nivou pocinju
da se definisu i kodifikuju na medjunarodnom nivou. 6edan od znacajnijih primera za ovo delovanje je svakako i definisanje medjunarodne
serije standarda 7'" 8000 koja ima za cilj uspostavljanje standardnih principa u oblasti upravljanja organizacijom. "snovni moto globalne
poslovne strategije glasi! planirati globalno, delovati lokalno.
POSLOVNA ETIKA i SAVREMENO POSLOVANJE
$ savremenom poslovnom okruzenju, koje je opredeljeno brzim tehnoloskim razvojem i globalizacijom poslovanja, preduzeca moraju da
ulazu znacajne poslovne napore u odrzavanje i razvijanje svoje trzisne pozicije. ,lobalna konkurencija postaje sve intezivnija, ofanzivnija
i uocivljiva. 9onkurencija je u najvecem broju industrija postala internacionalizovana i preduzeca nastupaju na trzistu kroz globalne
strategije. a bi preduzece postiglo trzisni uspeh, potrebno je da poseduje konkurentsku prednost u vidu nizih troskova ili diferencijacije
proizvoda. Takodje potrebno je konkurentsku prednost kroz dugorocno obezbedjivanje proizvoda i usluga visokog kvaliteta i kontinuirano
inoviranje proizvoda i usluga. $ savremenoj privredi posebno mesto dobija porast ulaganja u istrazivacko razvojnu aktivnost i
unapredjivanje sveukupnog kvaliteta poslovanja preduzeca. $ globalnoj privredi potrosaci postaju sve obrazovaniji i informisaniji, a u
poslednjih desetak godina postaju i vlasnici medija%racunar povezan sa internetom postaje super medij. Partneri u repro lancima postaju
sve zahtevniji u smislu obezbedjivanja razvojinih ciljeva%ostvarivanje rasta po osnovu izgradjivanja fer i partnerskih odnosa. Na globalnom
planu se definisu smernice odrzivog razvoja, koji treba da uspostavi ravnotezu izmedju ciljeva ekonomskog razvoja sa jedne strane i
socijalnog razvoja sa druge strane, uvazavajuci potrebu za unapredjivanjem i zastitom zivotne sredine.rustvene odgovornost u poslovanju
odnosi se na obavezu preduzeca i drugih poslovnih organizacija, da svoj pozitivni uticaj uvecaju i da smanje svoje negativno delovanje na
drustvo. $ tom smislu, dok je etika stvar svakog pojedinca u oblasti poslovanja drustvena odgovornost se odnosi na uticaj poslovnih
odluka organizacije na drustvo. Najznacajniji princip na kome pociva savremeno poslovanje jeste organizacija zasnovana na
odgovornosti. "rganizacije moraju da preuzmu odgovornost za svoju ulogu u drustvu. Nekad je bilo dovoljno da preduzece zadovolji
osnovne ekonomske ciljeve%profit. "d )0. godina /0. veka sve znacajniji cilj poslovanja postaje i zadovoljavanje zahteva potrosaca.
Preduzece mora prvo da uoci zahteve potrosaca, a onda i da definise nacine za njihovo zadovoljavanje. 9oncept drustvenog marketinga
podrazumeva napor preduzeca da utvrdi potrebe ciljnog trzista, i da ostvari zadovoljavanje potreba potrosaca na efektivniji i efikasniji
nacin od konkurenata i to na nacin koji odrzava ili unapredjuje dobrobit, kako potrosaca, teko i celokupnog drustva. $ fokusu posmatranja
nije samo potrosac vec i celokupno drustvo. "vaj koncept se bazira na tri osnovna elementa! (4blagostanju celokupnog drustva.
/4zadovoljenju potreba potrosaca. :4ostvarivanju profita preduzeca. a bi preduzece postiglo poslovnu izvrsnost unapredjivanje
poslovanja poprima karakter kontinualnog unapredjivanja kvaliteta poslovanja. "snovni aspekti kvaliteta poslovanja su sledeci! (4 trzisni
aspekt. /4poslovni aspekt. :4drustveni aspekt. Trzisni aspekt unapredjivanja kvaliteta poslovanja se odnosi na zadovoljenje potreba
potrosaca, pogodnost za upotrebu, trzisno pozicioniranje i postizanje konkurentske prednosti. rustveni aspekt unapredjivanja kvaliteta
poslovanja jedne organizacije podrazumeva unapredjivanje dobrobiti drustva po osnovu unapredjivanja kvaliteta zivota! (4zastitu zdravlja
ljudi. /4bezbednost i zastitu zdravlja radnika. :4zastitu i bezbednost potrosaca. ;4zastitu i unapredjivanje zivotne sredine. <4ocuvanje
prirodnih resursa. =4bezbednost svih u drustvu. )4poslovanje uskladjeno sa propisima. 'avremena poslovna filozofija podrazumeva da
preduzece mora da bude odgovorno za svoje akcije i postupke i to prema svim akterima u okruzenju%kako u makrookruzenju, tako i u
samom preduzecu. "va poslovna filozofija se oznacava kao upravljanje totalnim kvalitetom%T>M. 9rajnji cilj primene koncepta T>M
jeste unapredjivanje kvaliteta zivota.
SPECIICNI ASPEKTI POSLOVNE ETIKE
$ savremenom poslovanju, nacini moralnog procenjivanja pojedinih poslovnih odluka ili aktivnosti se zasnivaju na
opste prihvacenim nacelima ponasanja. obar deo ovih nacela je preveden u pisana pravila. "va pravila se obicno
nalaze u kodeksima ponasanja. Postoje i neki opsti principi ponasanja u oblasti realizovanja poslovne aktivnosti,
kao sto su! (4zastita interesa kupaca2kupaca, potrosaca i korisnika4. /4razvoj partnerskih odnosa. :4poverenje u
poslovanju. ;4sprecavanje konflikta interesa. <4odgovornost ka okruzenju. Poslovne organizacije i njihovi partneri
prevashodno u repro lancu imaju slicne interese, a to su ostvarivanje rasta i razvoja. Poslovna organizacija i svi
njeni partneri, i kupci i dobavljaci, uspostavljaju niz poslovnih aktivnosti, koje su pracene razmenom novcanih
sredstava, iskustava, znanja, intelektualne svojine, itd. 'vaka poslovna organizacija visestruko utice na okruzenje u
kome obavlja
svoju delatnost. "na utice na okruzenje u ekonomskom, tehnicko%tehnoloskom, ekoloskom, kulturoloskom i
socijalnom smislu. +a svako od ovih polja delovanja, organizacija mora da konkretnim potezima uveca svoje
pozitivno dejstvo na okruzenje. "rganizacija mora da se brine o smanjivanju zagadjenja zivotne sredine i
redukovanju unistavanja prirodnih resursa, kao i da unapredjuje zivotnu sredinu. $ odnosu na potrosace,
organizacija mora da se brine o njihovom pravilnom informisanju, o zastiti njihovog zdravlja, o zastiti licnog
integritete pojedinca potrosaca itd.
POSLOVNO PRAVO
PREDMET
Poslovno pravo je jedan od nacina uoblicavanja poslovnih pravila. Termin poslovno pravo pretstavlja siri okvir od termina privredno
pravo, ili trgovacko pravo. 'am termin privreda podrazumeva da su subjekti privrednog prava samo organizacije, a ne i pojedinci koji
profesionalno obavljaju privradnu delatnost. Predmet izucavanja trgovackog prava jesu pravni odnosi u koje stupaju trgovacka drustva
izmedju sebe i izmedju musterija. Poslovno pravo obuhvata sve odnose izmedju poslovnih subjekata i njihovih kupaca i korisnika.
Poslovno pravo je nastalo iz gradjanskog prava. ominantno obelezje poslovnog prava je njegov medjunarodni karakter. Poslovno pravo
ima dodira sa upravnim pravom, jer drzava deluje na poslovne subjekte po osnovu kontrole cena, poreske politike emisije novca itd.
ISTORIJAT i RA!VOJ
&azvoj trgovine je uticao na formiranje trgovackog prava. Tragovi se nalaze u ?amurabijevom zakoniku. 1enicani su stvorili prve institute
trgovackog prava i pomorskog prava. Trgovina je u svom istorijskom razvoju menjala kako sebe, tako i svoje okruzenje. Prosirenjem
trzista trgovina je doprinela razvoju zanatstva i stvaranju gradova. Poznato je da su mnogi gradovi u srednjem veku doziveli znacajan
uspon upravo zahvaljujuci razvoju trgovine. &azvoj trgovine u srednjem veku u Evropi, ne samo sto je omogucio ekonomski i kulturni
razvoj, vec je direktno uticao na razvoj trgovackog prava i finansijskog poslovanja. $ tom periodu, trgovacko pravo se razvijalo kao
obicajno pravo%to je bilo pravo trgovackog staleza. Pravo su razvijali udruzenja trgovaca%cehovi i gilde. "tkrice novih pomorskih puteva%
za #meriku i #friku%prebacilo je teziste svetske trgovine sa mediterana na #tlantik, a kasnije i na Pacifik. Novi vek je doneo i kodifikaciju
trgovackog prava na nacionalnom planu. Pravo prestaje da bude univerzalno, a u ovoj oblasti posebno prednjaci 1rancuska. $ 1rancuskoj
je (=):. i (=*(. donet nacionalni zakon o trgovini +akon o pomorstvu. 9odifikaciju je izvrsila i Nemacka (*=(. a (*8) je donet Trgovacki
zakon, koji je izvrsio uticaj na druge zemlje poput #ustrije, Madjarske, Poljske, 6apana i prve 6ugoslavije. $ savremenom svetu, zajedno
sa opstim tokovima gobalizacije ljudskog drustva u oblasti trgovackog prava dolazi do integracije na regionaljnoj i globalnoj osnovi%
uoblicilo se medjunarodno privredno pravo.
I!VORI POSLOVNO" PRAVA
+a poslovno pravo bitan je uticaj koji je ostvarilo gradjansko pravo%pored polja delovanja trgovinskih zakona i gradjanski zakoni se
primenjuju na ona pitanja za koja trgovinski zakoni nisu predvideli resenja. "psta pitanja obligacija ostaju osnova i trgovinskog i
gradjanskog prava. Pored nacionalnih zakona i medjunarodne konvencije koje se ratifikuju dobijaju snagu zakona. Na poslovno pravo
uticu i podzakonski akti, cije je postojanje i primena posebno naglasena u poslovnom pravu. 'a stanovista sudske prakse, mogu se uociti
kontinentalno i anglosaksonsko pravo. 9ontinentalnoj sudskoj praksi nije svojstveno davanje sudskoj praksi onog znacenja koje ona ima u
anglosaksonskom pravu. $ anglosaksonskom pravu, nizi sudovi su vezani odlukama visih sudova. 9ao autonomni izvori poslovnog prava
uocavaju se obicaji, uzanse, opsti uslovi poslovanja i trgovacke klauzule i termini. Pod obicajem se podrazumeva dobri poslovni obicaj i
trgovinski poslovni obicaj. $zanse su kodifikovani poslovni obicaji i to od strane ovlascenog tela. "psti uslovi poslovanja su uslovi pod
kojima posluje privredni subjekt. onose ih grupacije privradnih drustava, ili pojedine transnacionalne korporacije. Trgovacke klauzule
donose ovlascene trgovacke asocijacije.
PRIVREDNI S#$JEKTI
OSNOVNI PRIVREDNI S#$JEKTI
've organizacije koje deluju u jednoj nacionalnoj ekonomiji mogu se svrstati u dve grupe! privredne 2profitne4 subjekte i ostale subjekte. $
privredne subjekte spadaju! preduzetnik, preduzece i ustanove. Preduzetnik je fizicko lice koje obavlja registrovanu profitnu delatnost, pod
licnim imenom sa neogranicenom odgovornoscu, u funkciji ostvarivanja profita. Preduzece je ekonomski subjekt koji posluje u privredi u
cilju ostvarivanja sopstvenih interesa, uz uvazavanje principa ekonomskog ponasanja. Preduzece je osnovni oblik organizovanja
poslovanja u savremenoj privredi. $stanove su organizacije koje imaju nelukrativnu delatnost. $stanove su po pravilu neprifitne
organizacije. "stali subjekti u privredi su! udruzenja, finansijske organizacije, berza, zadruga, organizacije finansijskog trzista, fondovi.
$druzenja su organizacije koje imaju status pravnog lica i koje imaju neprofitne ciljeve. Mogu biti strukovna, profesionalna, udruzenja
gradjana, udruzenja privrednika, poslodavaca, sindikati, itd. 1inansijske organizacije su poslovne organizacije koje imaju profitne ciljeve,
ali koje posluju u oblasti finansijske aktivnosti. Berza je akcionarsko drustvo, koje posluje u funkciji omogucavanja trgovine clanova
berze. +adruge su oblik organizovanja privrednih subjekata i mogu da imaju profitnu i neprofitnu ulogu. "rganizacije finansijskog trzista
su organizacije koje deluju na finansijskom trzistu i koje imaju razlicite ciljeve i funkcije. $ njih spadaju brokeri i dileri, investicioni
savetnici, registri za hartije od vrednosti itd. Trzisni mehanizam podrazumeva i postojanje razlicitih vrsta fondova poput! penzionih
fondova, fondova za socionalno osiguranje, garantnih fondova, fondova za razvoj itd.
PRED#!ETNICI
9antiljon je sredinom (*. veka dao znacajnu ulogu preduzetniku%razmenu hrane i roba, kao i njihovu proizvodnju vode preduzetnici na
vlastiti rizik. +a sve njih je karakteristicno da rade u neizvesnosti i na sopstveni rizik. rugi francuski mislilac 'ej je otisao dalje u
razmatranju uloge preduzetnika. "n je pocetkom (8. veka rekao da preduzetnik premesta ekonomske resurse iz jedne oblasti, nize, u
drugu oblast vise produktivnosti i veceg dohotka. 7storijski znacaj preduzetnika u privrednom zivotu je dobro uocio americki mislilac
austrijskog porekla 'umpeter, koji uocava ; faze u istorijskom razvoju preduzetnika! preduzetnik%trgovac. fabrikant%sopstvenik. upravljac i
sopstvenik. Prema +akonu o preduzecima, preduzetnik je fizicko lice koje obavlja delatnost radi sticanja dobiti. &azgranicenje izmedju
preduzeca, kao preduzetnika i pojedinca kao preduzetnika koji obavljaju registrovanu delatnost, opredeljeno je visinomgodisnjeg prihoda.
7ndividualne preduzetnike, u tom smislu, karakterisu sledece osobine! bavi se trgovinom u svoje ime, bavi se trgovinom u vidu zanimanja a
radi sticanja dobiti, bavi se proizvodnjom i prometom samo pokretnih stvari. "snovni uslovi za sticanje polozaja preduzetnika su sledeci!
(4licni uslovi. /4uslovi delatnosti. :4dobijanje preduzetnicke dozvole%upis u registar.
PRED#!ECA%PRIVREDNA DR#STVA
Preduzece jeste osnovni oblik organizovanja poslovanja u savremenoj privredi. Preduzece je pul resursa koji se plasiraju u pojedina
podrucja sa ciljem ostvarivanja dobiti i razvojem preduzeca. $pravljanjem samim preduzecem, kao organizacijom, ima preduzetnicki
karakter. Prema romanskom 2francuskom4 pravu, trgovacko drustvo je skup vise lica, pravnih ili fizickih, sa ciljem da uz obavljanje neke
trgovacke delatnosti pod personalnom ili realnom firmom, po osnovu udruzenja odredjenih uloga izrazenih u akcijama, ostvare dobit, koju
ce podeliti po unapred definisanim kriterijumima. 'vako drustvo jeste ugovor, a trgovacko drustvo jeste pravni subjekt. Trgovacka drustva
su institucije. Prema nemackom pravu, terminu trgovackog drustva odgovaraju i drustva i udruzenja ukoliko imaju profitne ciljeve. $
anglosaksonskom pravnom sistemu, pojmu trgovackog drustva odgovaraju pojmovi partnership i compan@, odnosno corporation, pod
uslovom da imaju profitne ciljeve. Trgovacka drustva mogu da se podele na drustva lica i drustva kapitala. rustva lica odlikuju
personalna svojstva, drustvom upravljaju clanovi. rustva lica mogu biti! ortacka drustva i komanditna drustva. rustva kapitala nemaju
personalna svojstva, dominira interes kapitala, a drustvom upravljaju organi drustva. Pored ove podele, mogu se uociti i jos neki nacini
podele preduzeca!(4mala, srednja i velika preduzeca. /4preduzeca koja nastaju slobodno i pod dejstvom zakona. :4preduzeca koja se
osnivaju na odredjeno i neodredjeno vreme. ;4preduzeca sa ogranicenom i neogranicenom odgovornoscu. Privredna drustva se mogu
osnovati na vise nacina. +akonski sistem osnivanja podrazumeva da se preduzeca osnivaju samim zakonom, ili upravnim aktom.
Normativni sistem osnivanja je dominantni sistem osnivanja i on omogucuje da svako fizicko i pravno lice osnuje privredno drustvo, kad
ispuni uslove koji su propisani zakonom i ako postuje propisani postupak. Preduzeca se mogu osnivati i na bazi dozvola%na osnovu
odobrenja drzavnih organa. "snivanje privrednih drustava moze biti uslovljeno davanjem koncesija. 9ada je osnivac ili suosnivac strano
lice, privredna drustva se osnivaju po sistemu prijave nadleznom drzavnom organu. "snivacki akt pretstavlja sastavni deo postupka
osnivanja preduzeca. Mora biti formulisan u pisanom obliku i overen kod suda. +a osnivanje preduzeca je potrebno formulisati pored
osnivackog akta i statut. $log jeste stvar, pravo ili novac koje osnivac stavlja na raspolaganje trgovackom drustvu koje se osniva. +auzvrat
stice pravo clanstva u osnovanom drustvu u kome ima odredjeni udeo ili akcije, srazmerno svom ulogu. 7movina pretstavlja materijalni
supstrat drustva. 7movinu cine! pravo svojine, udeo i akcije u drugim drustvima, potrazivanja, pravo na svojinu, intelektualna svojina.
elatnost drustva se utvrdjuje osnivackim aktom od strane osnivaca, a kasnije i statutom drustva. +astupnik nastupa u ime i za racun
privrednog drustva. +astupnik drustva je ovlascen da u ime privrednog drustva zakljucuje ugovore i vrsi druge pravne radnje, kao i da
zastupa drustvo pred sudovima i drugim organima.
DR#STVA LICA
ORTACKO DR#STVO
rustvo sa neogranicenom solidarnom odgovornoscu jeste trgovacko drustvo u kome svi clanovi drustva odgovaraju za obaveze drustva
neograniceno solidarno celokupnom svojom imovinom. "rtacko drustvo ima pravni subjektivitet, koji stice od momenta upisa u sudski
registar. 7movina drustva je odvojena od imovine svakog clana drustva, mada se odgovornosti prema poveriocima dodaje i odgovornost
clanova drustva. "rtacko drustvo nastaje simultanim osnivanjem i to ugovorom o osnivanju. $ nasem pravu zahteva se postovanje forme
pisane forme ugovora. 'adrzaj ugovora o osnivanju mora da sadrzi sledece minimalne zahteve! firma, sediste, delatnost, iznos sredstava
potrebnih za rad, uslovi i nacini pribavljanja tih sredstava, prava i obaveze osnivaca, uslovi nacini utvrdjivanja i rasporedjivanja dobiti.
"rtacko drustvo je privredno, odnosno trgovacko, drustvo i u tom smislu moze biti osnovano za obavljanje bilo koje delatnosti, osim nekih
specificnih delatnosti, poput delatnosti banaka, investicionih fondova, osiguravajucih drustava. 7ako se ovaj oblik privrednog drustva
zasniva na neogranicenoj solidarnoj odgovornosti clanova za obaveze drustva, personalnom imovinom, samim tim sto ovo drustvo ima
svojstvo pravnog lica, potrebno je da drustvo ima i imovinu. Pocetna imovina se formira iza uloga osnivaca. $lozi po pravilu ulaze u
imovinu drustva koja se ne upisuje u registar, jer se ne radi o drustvu kapitala, a ulagaci dobijaju svojstvo clanova u drustvu, sa odredjenim
udelom. 5lanovi drustva su obavezni da uloge koje su definisali ugovorom o osnivanju drustva, unesu u imovinu drustva. Medju
clanovima drustva mora da vlada odnos poverenja, te u tom smislu pravo propisuje zabranu konkurencije clanova drustava. "vo drustvo
nema organe upravljanja, kao sto to imaju drustva kapitala. Pitanje upravljanja drustvom se regulise ugovorom o osnivanju drustva. Prema
+akonu o preduzecima drustvom mogu upravljati%poslove drustva mogu voditi%lica ovlascena za poslovodstvo! svi clanovi drustva, ili se
ugovorom o osnivanju upravljanje moze poveriti jednom clanu, nekolicini clanova, posebnom organu ili posebnom licu koje nije clan
drustva. "snovno pravilo je da se odluke u ortackom drustvu donose po principu jednoglasnosti svih clanova koji imju pravo glasa u
konkretnom slucaju. obit drustva, koja se utvrdi po osnovu godisnjeg bilansa uspeha, deli se na clanove drustva srazmerno udelima u
drustvu. 9apital drustva tokom godine moze biti promenljiv, kapital je stalna vrednost i sistem ogranicene promenljivosti kapitala. 'vaki
clan drustva moze da istupi iz drustva dobrovoljno ili protiv svoje volje. "rtacko drustvo moze prestati po osnovama koje su predvidjene
za nestanak privrednih drustava, poput! statusne promene%spajanje, pripajanje i podela, zatim slucaj i likvidacija. Takodje, prestanak
drustva moze nastupiti po posebnim osnovama%transformacija u drugu formu privrednog drustva, ili iz nekih drugih razloga koji su izraz
volje clanova drustva.
KOMANDITNO DR#STVO&k'()
9omanditno drustvo je nastalo u srednjem veku, iz ugovora commenda, primenljivanog u pomorskoj trgovini. $govor se sastojao u tome
sto je jedno lice predavalo robu ili neku sumu novca trgovcu ili valsniku broda uz rizik koji je bio ogranicen na vrednost njegovog ucesca u
takvom poduhvatu i uz pravo na deo profita iz takvog poduhvata. "vaj oblik drustva je omogucavao ulagacima tajnost. 9omanditno
drustvo podrazumeva da postoje dve vrste ortaka! (4javni ortak. /4tajni ortaci. Prema nasem pravu, komanditno drustvo je privredno
drustvo koje se osniva ugovorom dva ili vise lica radi obavljanja delatnosti pod zajednickom firmom, od kojih najmanje jedno lice
odgovara neograniceno solidarno za obaveze drustva, a rizik najmanje jednog lica je ogranicen na iznos ugovorenog uloga2komanditor4.
Pravni subjektivitet ovog drustva se stice upisom. Prijavu za upis u registar podnose lica koja su u osnivackom aktu odredjena kao
zastupnici drustva. 9omanditno drustvo se mora sastojati iz najmanje / clana. $govor o osnivanju je osnivacki akt ovog drustva i
prakticno jedini pravni akt od konstitutivnog znacaja za ovaj tip privrednog drustva. 'adrzaj ugovora o osnivanju mora da sadrzi sledece
minimalne zahteve! firma, sediste, delatnost, iznos sredstava potrbnih za rad, uslovi i nacini pribavljanja tih sredstava, prava i obaveze
osnivaca, uslovi i nacini utvrdjivanja i rasporedjivanja dobiti. 9ao i kod ortackog drustva, zakon ne propisuje minimalni osnivacki kapital,
ali se ni ovo drustvo ne moze osnovati bez odredjene pocetne imovine, nastale ulozima clanova. $log clanova moze biti u novcu, pravima i
stvarima, a takodje postoji mogucnost uloga komplementara u radu i uslugama2kod komanditora ovo nije slucaj4. 'to se tice prava i
obaveza clanova drustva, bitna su / principa%na ovo drustvo se primenjuju odredbe o ortackom drustvu i komplementari u ovom drustvu
imaju isti status kao i ortaci u ortackom drustvu. 9ao glavne prednosti ovog drustva mogu se uociti sledece! (4gipkost organizovanja.
/4udruzivanje preduzetnika koji su spremni da organizuju i upravljaju drustvom, snose rizik solidarne neogranicene odgovornosti i
investitora koji zele da investiraju i snose rizik u skladu sa investiranim iznosom. :4sposobnost za odbranu od neprijateljskog preuzimanja.
DR#STVA SA O"RANICENIM RI!IKOM
DR#STVO SA O"RANICENOM OD"OVORNOSC#&('o'o')
d.o.o. pretstavlja takav oblik privrednog drustva koji kombinuje osobine drustva lica i drustva kapitala, odnosno
njihovih tipicnih karakteristika, pa ima osobine i jednih i drugih. rustvo ne prikuplja novac za finansiranje javnim
putem, kao sto to cine akcionarska drustva%drustvo ne emituje akcije. Najcesce se radi o privrednim drustvima sa
malim brojem clanova. Nema neogranicene odgovornosti, vec svaki clan drustva odgovara do iznosa svog udela.
eonicka drustva mogu poslovati kao privatna i javna. Nepogodnost kod privatnog oblika organizovanja
privrednog drustva je u tome sto privatne kompanije ne mogu svoje akcije ponuditi javnosti i na taj nacin uvecati
kapital. Privatne kompanije su pogodne za obavljanje malih biznisa. 7movina drustva je odvojena od imovine
clanova drustva i imovina je upisana u sudski registar. "snovni kapital drustva pretstavlja zbir uloga clanova.
5lanovi drustva snose rizik poslovanja do visine svog uloga. 1irma drustva mora da sadrzi odrednicu d.o.o.
9onstitutivni akti ovog drustva su ugovor o osnivanju i statut. "rgani upravljanja drustvom su skupstina i uprava
drustva. 9apital drustva sa ogranicenom odgovornoscu nastaje po osnovu uloga osnivaca. 9apital je podeljen na
udele koji nemaju svojstvo hartija od vrednosti.
AKCIONARSKO DR#STVO&a'(')
#kcionarsko drustvo je privredno drustvo ciji je osnovni kapital utvrdjen i podeljen na akcije odredjene nominalne vrednosti. +bir
nominalnih vrednosti svih akcija pretstavlja osnovni kapital drustva. #.d. su drustva kapitala koja posluju pod realnom firmom. #.d. su
pravni subjekat, koji ima imovinu koja je odvojena od imovine akcionara. 9apital je fiksiran i podeljen na akcije i mora se cuvati
neokrnjen. 9apital je podeljen na nominalne akcije izrazene u novcu. "vo privredno drustvo mogu da osnivaju pravna i fizicka lica. #.d.
su jedini oblik privrednog drustva koji se moze osnovati i povecati svoj kapital javnim upisom akcija. 9onstitutivni akti a.d. su osnivacki
akt i statut drustva. "snivanje a.d. moze biti simultano i sukcesivno. 'imultano osnivanje podrazumeva da osnivaci zakljuce osnivacki
ugovor, uplacuju uloge, preuzimaju akcije, sazivaju skupstinu, donose statut i biraju organe upravljanja. 'ukcesivni postupak podrazumeva
da se faze obavljaju korak po korak%osnivaci zakljucuju ugovor i vrse uplatu uloga, a zatim se vrsi javni poziv trecim licima za upis i
preuzimanje akcija. +atim se vrsi upis i uplata akcija po javnom pozivu, kao i upis i otkup neuplacenih akcija. 9ada se ova faza zavrsi,
saziva se skupstina akcionara, koja donosi statut drustva i bira organe uprave. "snivacka skupstina odlucuje vecinom glasova, po osnovu
uplacenih akcija, definise osnovni kapital uplacen i upisan u skladu sa zakonom i bira upravu drustva. #kcija je hartija od vrednosti koju
izdaje akcionarsko drustvo sa odredjenom nominalnom vrednoscu., koji pretstavlja deo njegovog osnovnog kapitala. #kcije izdaju a.d. i
akcija daje clansko pravo. #kcija je deo osnovnog kapitala. #kcionarski kapital pretstavlja osnovu korporativnog vlasnickog oblika
drustva. #kcija se izdaje na odredjenu nominalnu vrednost. Emisiona vrednost akcije ne moze biti ispod nominalne vrednosti, ali moze
biti veca. #kcije se mogu podeliti na vise nacina! (4akcije koje daju ista clanska prava i akcije koje daju razlicita clanska prava. /4akcije na
ime i akcije na donosioca. :4akcije u naturi i akcije u novcu. ;4privremene i stalne akcije. <4eksterne akcije2mogu biti u prometu4 i interne
akcije. =4obicne i povlascene akcije, akcije sa i bez prava glasa. "bveznice su hartije od vrednosti odredjene nominalne vrednosti , kojom
se njen izdavac obavezuje da ce licu oznacenom na njoj, ili donosiocu, isplatiti dospelost u iznosu naznacenom na njoj. "snovne razlike
izmedju akcije i obveznice su sledece! (4imalac obveznice je poverilac izdavaca obveznice. /4imalac obveznice nema upravljacku
funkciju. :4potrazivanje imalaca akcije prema izdavaocu akcije je fiksno. ;4imalac obveznici ne snosi rizik. <4potrazivanje imaoca
obveznica je dug izdavaca. 9otacija akcija podrazumeva trgovinu na berzi hartija od vrednosti u aukcijskom postupku. 'ekundarno trziste
akcije razvilo se kada se pocelo trgovati potvrdama o ulozenim sredstvima, pre povratka brodova sa poslovnih ekspedicija. a bi se
povecao osnovni kapital akcionarskog drustva novim ulozima, potrebno je da su svi ugovoreni ulozi uplaceni. "vo pitanje resava skupstina
akcionara. +a akcionare vazi pravilo jednakog polozaja akcionara. #kcionari imaju odredjena prava i to! (4pravo na informisanje2uvid u
poslovne knjige4. /4pravo glasa%ucesce u radu skupstine, u raspravi na skupstini, glasanje na sednici skupstine, ... :4pravo na imovinu%po
osnovu vlasnistva nad akcijom, akcionari imju prava na dohodak koji se zove dividenda. ;4pravo na raspolaganje%akcije se mogu preneti
na novog akcionara, moze se dati pravo plodouzivanja, akcije se mogu zaloziti. <4pravo prece kupovine akcija%akcionari prvi mogu da
kupe akcije koje prodaju drugi akcionari iz istog drustva. $pravljanje drustvom se vrsi posredstvom skupstine akcionara2pasivna uloga4 i
upravnog odbora 2aktivna uloga4. 'kupstinu akcionara cine akcionari.
OSTALI S#$JEKTI # PRIVREDI
PRIVREDNA DR#STVA KAPITALA SA #CESCEM DR!AVE
$ svim rzvijenim zemljama sveta posluju preduzeca koja su osnovana od strane drzave ili gde je drzava vecinski akcionar. Preduzece u
drzavnoj svojini, bez obzira na pravnu formu, je samostalno, finansijski transparentno i ravnopravno sa drugim preduzecima. Preduzeca sa
drzavnim kapitalom planiraju svoje aktivnosti u okviru opstih okvira koje definise vecinski vlasnik preduzeca. Moguce pravne forme
obavljanja delatnosti javnog sektora su sledece! (4osnivanje drustava od strane drzave putem zakona, kada se drzava pojavljuje kao jedini
akcionar. /4osnivanje drustva kapitala odlukama teritorijalnih jedinica%komunalne delatnosti. :4direktno obavljanje delatnosti javne sluzbe
od strane drzave ili teritorijalne jedinice. ;4zakljucivanje ugovora o koncesiji od strane drzave sa nekim pravnim ili fizickim licem, kojim
se ustupa pravo koncesionaruda koristi, upravlja i vrsi neku javnu sluzbu u nekom periodu, na svoj rizik. <4nacionalizacija odredjenih
privatnih drustava od javnog interesa, uz placanje nadoknade u novcu ili obveznicama i uz ocuvanje forme trgovackog drustva.
=4osnivanje mesovitih drustava kapitala. )4transformacijom osnovanih drustava od strane drzave ili nacionalizovanih drustava u mesovita
drustva kapitala u sledstvu privatizacije. *4javno preduzece, odnosno drzavno preduzece i komunalno preduzece, kao postojece forme koje
ce kroz proces privatizacije ulaziti u svet drustva kapitala. rzava preferira formu akcionarskog drustva za obavljanje privredne delatnosti.
9ada je drzava akcionar, ona ima sva prava i obaveze kao i drugi akcionari. #ko se radi o delatnostima koje su zakonski definisane kao
delatnosti od javnog interesa, onda drzava moze steci i posebna prava u ovim drustvima. 9od drustava kapitala u javnom sektoru, kada
drzava zadrzava vecinski paket akcija, pravilo je da se predvidi i ucesce zaposlenih u upravljanju.
INANSIJSKE OR"ANI!ACIJE
"snivanje i poslovanje banaka i drugih organizacija, definisano je u nasem pravu posebnim saveznim zakonom. Banka je poseban trzisni
subjekt, cije se poslovanje bazira na sledecim principima! (4banka se osniva kao akcionarsko drustvo. /4banka samostalno obavlja
delatnost, radi ostvarivanja dobiti, a na nacelima likvidnosti, rentabilnosti i sigurnosti. :4banka je pravni subjekt kojim upravljaju osnivaci,
uz znacajna kontrolna ovlascenja Narodne banke. ;4banka se osniva radi obavljanja depozitnih, kreditnih i drugih bankarskih poslova, kao
i za obavljanje drugih poslova definisanih statutom i u skladu sa zakonom. <4banka samostalno utvrdjuje svoju unutrasnju organizaciju,
kao i eksterno povezivanje u funkciji ostvarenja dobiti. Banku mogu osnovati domaca i inostrana pravna i fizicka lica pod uslovima
uzajamnosti. +a osnivanje banke potrebno je! (4zakljucenje ugovora o osnivanju. /4obezbedjenje minimalnog novcanog kapitala potrebnog
za rad banke. :4zakonom definisane dozvole za rad od strane Narodne banke. Banka se osniva na osnivackoj skupstini koja se ne sme
odrzati pre prijema resenja o dozvoli za osnivanje banke. Na skupstini sa dvotrecinskom vecinom donosi statut banke, bira upravni odbor i
imenuje vrsilac duznosti direktora i definise se poslovna politika. 9apital banke se moze povecati shodno pravilima o povecanju kapitala
akcionarskog drustva. Banka moze da emituje prioritetne akcije bez prava glasa, pri cemu one ne smeju da predju iznos od :0A ukupnog
kapitala. Banka samostalno obavlja poslovanje sa ciljem sticanja dobiti. Bankarski poslovi su sledeci!(4primanje svih vrsta novcanih
depozita. /4davanje i uzimanje kredita. :4devizni, devizno%valutni, i menjacki poslovi. ;4idavanje hartija od vrednosti i novcanih kartica.
<4cuvanje sredstava i hartija od vrednosti i upravljanje njima. =4kupovina i prodaja hartija od vrednosti. )4izdavanje garancija i jemstva.
*4poslovi platnog prometa. "rgani banke su skupstina akcionara, upravni odbor, direktor i nadzorni odbor. $ druge finansijske
organizacije spadaju postanska stedionica, stedionice, stedno%kreditne organizacije, stedno%kreditne zadruge. Narodna banka jeste
centralna banka koja ima pravni subjektivitet kao emisiona ustanova monetarnog sistema. "dgovorna je za monetarnu politiku, za
stabilnost valute i finansijsku disciplinu. Narodna banka samostalno i odgovorno vrsi svoju funkciju. "rgani banke su 'avet i guverner.
7nvesticioni fond je institucioni investitor, koji povlaci sredstva manjih individualnih investitora i kojima za uzvrat emituje akcije, ili redje,
udele u finansijskoj aktivi fonda. Berzanski posrednici su akcionarska drustva koja se osnivaju po sistemu berzi%sistem dozvole uz
obezbedjenje minimalnog dela novcanog kapitala propisanog zakonom. Poslove berzanskih posrednika mogu da obavljaju specijalizovana
akcionarska drustva ili banka, ukoliko dobiju dozvolu od komisije za hartije od vrednosti. Berzanski posrednici obavljaju dve vrste
delatnosti%poslove brokerskog i dilerskog oblika trgovine. "rganizacije za osiguranje, prema +akonu o osiguranju imovine i lica, mogu
imati sledece organizacione oblike%akcionarsko drustvo za osiguranje, drustvo za uzajamno osiguranje i agencije za poslove pruzanja
drugih usluga osiguranja. "vo drustvo moze obavljati poslove osiguranja, reosiguranja, kao i osiguranja i reosiguranja. "rgani drustva su
skupstina, upravni odbor,direktor i nadzorni odbor. rustvo za uzajamno osiguranje je pravno lice koje obavlja delatnost osiguranja
imovine i lica u interesu svojih clanova. rustvo se ne osniva za sticanje dobiti. rustvo za osiguranje lica osniva najmanje /<0 fizickih
lica, a drustvo za ostala osiguranja :00 fizickih i pravnih lica. #gencija za poslove pruzanja drugih usluga u osiguranju jeste pravno lice
koje obavlja poslove pruzanja drugih usluga, radi sticanja dobiti, poput posredovanja i zastupanja u osiguranju i reosiguranju, snimanje
rizika, procene stete i pruzanje drugih tehnickih usluga.
POVE!IVANJE PRIVREDNI* DR#STAVA
1uzija je povezivanje najmanje dva postojeca privredna drustva tako da jedno preuzme2asorbuje4 drugo, odnosno, tako da i jedno i drugo
se spoje uz osnivanje novog drustva. 1uziju karakterise prestanak apsorbovanih drustava kao pravnih lica i univerzalna sukcesija%prenos
imovine u celini apsorbovanih drustava na pripojeno drustvo, ili novonastalo drustvo. 9ada se radi o povezivanju drustava, mogu se uociti
/ oblika povezivanja! (4finansijska povezivanja. /4ugovorna povezivanja.
INANSIJSKO POVE!IVANJE
,rupa drustava pretstavlja kapitalom povezana pravno samostalna drustva, koja su podvrgnuta jedinstvenom poslovnom cilju, po osnovu
vlasnistva. 9apital ucesce pretstavlja odnos maticnog i zavisnog drustva na bazi sticanja ucesca od strane jednog drustva u kapitalu drugog
drustva i realizovanjem upravljackog prava na bazi tog ucesca. 9apital ucesce se moze steci osnivanjem novog drustva, kupovinom akcija
ili udela postojecih drustava, ili kupovinom akcija pri povecanju kapitala drustva. 9oncern je oblik grupe drustava koji nastaje po osnovu
odnosa vladajuceg i zavisnog drustva, uz odgovarajuce kapital ucesce, odnosno jedinstvenim vodjenjem poslovanja zavisnih drustava od
strane matice. Mogu biti vertikalni i horizontalni. ?olding jeste takav oblik organizovanja kada je jedno drustvo filijala drugog drustva.
Moze biti cist2finansijsko drustvo4 i mesovit. 5ist holding ima za predmet svog poslovanja samo osnivanje drustava, finansiranje drustava,
ali ne i obavljanje industrijske i trgovinske delatnosti. Mogu biti kontrolni i holdinzi za plasmane.
#"OVORNO POVE!IVANJE
9artel pretstavlja sporazum clanova o regulisanju proizvodnje, prodaje, cena, nastupa na trzistu, kao i drugih poslovnih ciljeva. Nastaje na
ugovornoj osnovi i ima privremeni karakter. 9onzorcijum je neimenovani ugovor koji je tvorevina poslovne prakse. $govorni 6oint
venture je ugovor izmedju / ili vise lica2pravna i fizicka4 po osnovu koga strane udruzuju svoja sredstva i rad u funkciji realizacije nekog
posla, s tim da dele dobit i snose gubitak na ravne delove. Preduzetnicki ugovori su oblik povezivanja kada zavisno drustvo poverava
vodjenje poslova maticnom drustvu, odnosno kojima zavisno drustvo prenosi svu dobit na maticno drustvo.
PRIVREDNE ASOCIJACIJE
Privredne komore su asocijacije privrednih subjekata, nastale na osnovu samog zakona, kao reprezent njihovih interesa. 5lanstvo u
komorama kod nas je obavezujuce i svi poslovni subjekti se uclanjavaju u komore. 9omore su osnovane na teritorijalnom principu.
elatnost komore je informativnog, promotivnog, konsultativnog i edukativnog karaktera. Njom upravljaju clanovi preko skupstine, koja
bira izvrsni odbor, nadzorni odbor i predsednika komore. 9omore imaju specijalizovane sudove i to! (4sudove casti. /4stalne izborne
sudove. :4spoljnotrgovinsku arbitrazu.
OSNOVE PRIVREDNO" PRAVA
OPSTA PRAVILA
"snovni principi privrednog prava su sledeci! (4trzisno privredjivanje. /4sloboda privredjivanja. :4sloboda kretanja. ;4regulativna uloga
drzave. Trziste jeste osnovni mehanizam regulisanja odnosa u privredi. "snovni motiv poslovanja preduzeca jeste profit, nezavisno od
oblika svojine poslovnog subjekta, a stecaj jeste nacin trzisne korekcije neuspesnog poslovanja. Poslovni subjekti se osnivaju, organizuju i
povezuju samostalno. $stav proglasava kao naustavnim svaki akt koji podstice ili stvara monopol, ili remeti trzisni mehanizam. Na
jedinstvenom trzistu je zagarantovana sloboda kretanja rada, kapitala, roba i usluga. Privredni zakoni su u nadleznosti savezne drzave,
osim poreskog rezima.
PRAVO KONK#RENCIJE
Pravo konkurencije obuhvata antimonopolsko pravo i pravo nelojalne konkurencije. Monopol predstavlja trzisno stanje pri kome na strani
ponude postoji samo jedan prodavac, a na strani traznje mnostvo kupaca. Monopol moze biti pravni i fakticki. Pravni monopol je onaj koji
je ustanovljen nekim paravnim aktom, kojim se odredjeni privredni subjekt ovlascuje na iskljucivo obavljanje odredjene privredne
delatnosti. 1akticki monopol nastaje prirodnim putem%rastom nekog privrednog subjekta, fuzijom konkurentskih preduzeca i sl.
#ntimonopolsko pravo obuhvata monopolisticko sporazumevanje i monopolisticko delovanje. Monopolsko sporazumevanje obuhvata
sporazume, ugovore i dogovore o integraciji i dogovore kojima se narusava konkurencija. Monopolisticko delovanje podrazumeva
zloupotrebu monopolskog polozaja ili dominantnog polozaja na trzistu. Monopolski polozaj na trzistu ima privredni subjekt koji u trgovini
ili proizvodnji nema konkurenciju na trzistu. +loupotreba monopolskog polozaja podrazumeva takvo delovanje koje je usmereno ka
izazivanju poremecaja na trzistu u cilju ostvarivanja materijalne koristi i drugih pogodnosti, a kojima se moze naneti steta drugim
privrednim subjektima i potrosacima. #ntimonopolski zakon definise postojanje 9omisije za zastitu od monopolskog ponasanja i
delovanja, koja ima jasne ingerencije u ovoj oblasti. Nelojalna konkurencija pretstavlja takvu radnju poslovnih subjekata koja je protivna
dobrim poslovnim obicajima i kojom se nanosi, ili se moze naneti steta drugom poslovnom subjektu, pravnom licu i kupcu, odnosno
potrosacu. Nelojalnom konkurencijom se posebno smatraju sledece radnje! (4stvaranje zablude kroz aktivnost privredne propagande.
/4iznosenje neistina i narusavanje poslovnog ugleda drugih poslovnih subjekata. :4stvaranje zablude kod potrosaca po osnovu prikrivanja
deklaracije proizvoda. ;4prikrivanje mana proizvoda. <4oglasavanje privredne rasprodaje, snizenja i drugih aktivnosti koje dovode kupca u
zbludu u pogledu cena. =4neovlascena upotreba zakonom zasticenih spoljnih oznaka drugih trgovaca. )4pridobijanje kupaca po osnovu
obecavanja nagrade i drugih materijalnih koristi. 'pekulacija pretstavlja aktivnost sticanja koristi po osnovu izazivanja poremecaja u
snadbevanju na trzistu ili neopravdanog povecanja cena.
PRAVO POTROSACA
Potrosac je osoba koja proizvode i usluge upotrebljava za zadovoljenje licnih potreba. Potrosaci formiraju trziste potrosaca. 5ilj potrosaca
u trzisnoj privredi je da kupovinom proizvoda i usluga ostvare maBimum ocekivane satisfakcije, pri ogranicenom budzetu, vremenu i
stepenu informisanosti. Pitanje zastite interesa potrosaca je nastalo upravo zbog nesavrsenosti trzisnog mehanizma. Poslovna praksa i
najrazvijenijih zemalja sveta ukazuje na to da potrosaci nisu uvek pravilno i dobro informisani, a da proizvodjaci ponekad mogu da
neiformisanost i neodlucnost potrosaca iskoriste i preokrenu u svoju korist. a bi se zastitili interesi potrosaca razvio se pokret
konzumerizam. 'matra se da era modernog knzumerizma obuhvata period od (8=/. do danas i vezuje se za proglasavanje ; osnovna prava
potrosaca od strane kongresa '#%(8=/! (4sigurnost u koriscenju proizvoda. /4informisanost. :4dobijanje odgovora i izbor proizvoda i
usluge na trzistu. Marketing strucnjaci danas insistiraju na primeni marketinga koreliranog sa javnim interesom koji obuhvata sledece
principe! (4sloboda potrosaca i proizvodjaca. /4obuzdavanje potencijalnih steta. :4izlazak u susret osnovnim potrebama. ;4ekonomska
efikasnost. <4inovativnost. =4edukacija i informisanost potrosaca. )4zastita potrosaca. anas se pored ; osnovna prava potrosaca
primenjuju i / nova principa i to pravo na cistu zivotnu sredinu i pravo siromasnih i ugrozenih na zastitu njihovih interesa.
#"OVORNO POSLOVNO PRAVO
OPSTA PRAVILA #"OVORA # PRIVREDI
"psti pojam ugovora podrazumeva da je to saglasnost volja dva ili vise lica kojom se postize odredjeno pravno dejstvo. $govor se javlja u
razlicitim granama prava! obligacionom, privrednom, medjunarodnom, stvarnom, naslednom pravu, itd. Prema klasicnoj koncepciji, koj
ima svoje korene u rimskom pravu, ugovori su zakljuceni saglasnoscu volja lica, koja izmenjuju svoju sglasnost o predmetu ugovora
imajuci u vidu odredjeni cilj, i mogu se uociti sledece karakteristike! (4subjekt prava je slobodan da zakljuci ili ne zakljuci ugovor%on se
obavezuje svojom voljom. /4on po svojoj volji odredjuje sadrzinu, uslove i formu ugovora. :4legalno zakljucen ugovor zamenjuje zakone
za one koji su ih sklopili. ;4ugovori se menjaju samo saglasnom voljom stranaka. $govori u privredi su ugovori koje preduzeca i druga
pravna lica koja obavljaju neku privrednu delatnost, zakljucuju medjusobom, u obavljanju delatnosti koja sacinjava predmet njihovog
poslovanja, ili su u vezi sa tom delatnoscu. "snovna nacela privrednih ugovora su! (4postenje i savesnost. /4paznja. :4teretnost.
;4neformalnost. <4uticaj drzave na zakljucivanje ugovora. $govore u privredi mogu zakljucivati samo ovlascena lica.
#"OVOR O PRODAJI
$govor o prodaji u privredi je takav ugovor kojim se jedna strana%prodavac, kao subjekt ugovora u privredi, obavezuje da robu koju
prodaje isporuci drugoj ugovornoj strani%kupcu, sa istim svojstvom i da mu prenese pravo svojine, a kupac se obavezuje da prodavcu plati
cenu u novcu i preuzme robu. 9ao bitni elementi ugovora mogu se uociti! rok, mesto i nacin predaje i rok, mesto i nacin placanja, troskovi
osiguranja, nacin prelaska rizika, pakovanje, nacin raskida ugovora, sankcije po osnovu neispunjenja ugovornih obaveza, nadleznost suda.
$govor o prodaji spada u imenovane ugovore, dvostrano obavezne i teretne ugovore, ugovore koji se zakljucuju sa tacno odredjenom
sadrzinom. Predmet prodavceve obaveze su redovne stvari i namenjene su razmeni na trzistu. Predmet kupceve obaveze je placanje
definisane cene za definisanu kolicinu robe, vrstu robe, odredjeni kvalitet, kao i vreme preuzimanja robe u odredjenom mestu. "snovna
obaveza prodavca je da preda stvari kupcu koji ih kupuje. "snovna obaveza kupca je da plati kupovnu cenu u ugovorenom mestu, a ako u
ugovoru nije posebno naznaceno ili ne postoji poseban obicaj, kupac je duzan da plati cenu u mestu predaje stvari. Prodavac odgovara za
kvalitet i kvantitet prodate robe. +a trgovce je od posebne vaznosti pitanje prelaska rizika sa prodavca na kupca. $ zavisnosti kako je
reseno ovo pitanje, zavisi i do kada prodavac snosi rizik za propast ostecene robe, a kada taj rizik preuzima kupac. "vo pitanje se definise
transportnim klauzulama! (4svaka klauzula ima dva dela%oznacavanje vlastitog imena i opredeljenje jednog geografskog mesta ili neke
prostorije. /4klauzule su sistematizovane tako da obaveze prodavca stepenasto rastu, a obaveze kupca stepenasto opadaju. :4rizik i troskovi
po pravilu prelaze u istom mestu, osim kod klauzula gde prodavac ima obavezu osiguranja robe. ;4klauzule poznaju samo fizicku predaju.
<4zajednicke obaveze prodavca su ambalaza, kontrola i pomoc kupcu, pribavljanje isprava, itd. =4klauzule se dele prema mestu isporuke na
klauzule za isporuku u mestu, klauzule za isporuku uz otpremu i klauzule za isporuku u mesto opredeljenja.
VRSTE POSLOVNI* #"OVORA
Pored ugovora o prodaji postoje jos neke grupe poslovnih ugovora i to! (4ugovori sa gradjanskopravnom osnovom u ugovoru o nalogu.
/4ugovori sa gradjanskopravnom osnovom u ugovoru o delu. :4ugovori sa mesovitom gradjanskopravnom osnovom. $ ugovore o
privrednim uslugama spadaju! ugovor o posredovanju, ugovor o trgovinskom zastupanju2agenturi4, ugovor o komisionu, ugovor o kontroli,
ugovor o uskladistenju, ugovor o osiguranju, ugovor o turistickim uslugama. $ ugovore o gradjenju i prevozu spadaju! ugovor o gradjenu,
ugovor o prevozu robe, ugovor o prevozu putnika, ugovor o prevozu prtljaga. $ ugovore o realizaciji visih oblika privredne saradnje
spadaju sledeci ugovori! ugovor o transferu tehnologije, ugovor o dugorocnoj proizvodnoj proizvodnoj kooperaciji, ugovor o fransizingu,
ugovor o faktoringu, ugovor o lizingu, ugovor o forfetingu.
P&#C7D# B#N9#&'9", P"'D"C#N6#
Bankarski poslovi za svoj predmet imaju promet novca i hartija od vrednosti, kao i odredjene usluge koje banke vrse svojim klijentima u
vezi sa platnim prometom i hartijama od vrednosti. $govor o kreditu je bankarski posao kojim se banka obavezuje da korisniku kredita
stavi na raspolaganje odredjeni iznos novcanih sredstava na odredjeno vreme, za neku namenu, a korisnik se obavezuje da banci placa
ugovorenu kamatu i dobijeni iznos novca vrati u predvidjenom roku i na taj nacin utvrdjen ugovorom. $ bankarske poslove spadaju i
novcani depozit, uloga na stednju, bankarski tekuci racun, nenovcani depoziti i depozit hartija od vrednosti, kao i ugovor o sefu. $
bankarske usluzne poslove spadaju akreditiv, bankarska garancija, platni promet i kliring. #kreditiv je instrument placanja kojim se banka
izdavalac akrditiva obavezuje da po nalogu nalogodavca, na osnovu dogovorenih dokumenata podnesenih u skladu sa ugovorenim
uslovima, obavi placanje, ovlasti drugu banku da obavi placanje trecem licu ili po njegovom nalogu, da po nalogu nalogodavca sama ili uz
pomoc druge banke akceptiraili otkupi menicu vucenu od strane korisnika akreditiva, bez prava regresa, pod uslovima da je postupljeno u
skladu sa uslovima otvorenog akreditiva banke izdavaoca. Pod bankarskom garancijom se podrazumevaju razliciti instituti cije je
zajednicko svojstvo obezbedjenje izvrsenja preuzetih ugovornih obaveza bazicnih komitenata. Platni promet podrazumeva sva placanja
koja se vrse preko bankarske ili neke slicne organizacije, a u vezi sa bilo kojom vrstom pravnih poslova. 9liring pretstavlja vrstu
kompenzacionog posla kod koga uzajamna potrazivanja i dugovanja prebijaju drzave.