You are on page 1of 6

1

"#$#% &' ($&)$*+ ,$-&%.+ /$ ()+,0)+#%1



2$34% )+ 5(+#', 4$6$( 6$6$( )+1

!edno od na[vaznl[lh plLan[a ko[e posLavl[a[u goLovo svl mlsllocl, fllozofl l l[udl popuL Lebe l
mene, [e "ZasLo Svemlr uopsLe posLo[l? l zasLo [e Lakav kakav [esLe?"

kao odgovor na ovo plLan[e posLo[e onl ko[l Lvrde da Svemlr posLo[l bez poceLnog uzroka,
druglm rl[eclma, da [e v[ecan, sLo bl znacllo da nema poceLak nl kra[. Ako [e Lo Lacno, Lrebala
bl posLo[aLl 7+86%*$9*$ :'84%,')$ ,$*')': /%.$;$)$. MeduLlm, ml znamo da [e beskonacnosL
nemoguca u sLvarnom po[avnom svl[eLu, [er oznacava neogranlcen kvanLlLeL.

rlkazlmo Lo sllkovlLo sl[edeclm prlm[erom: kad bl u [edno[ sobl blo bezgranlcan bro[ kn[lga,
pa se lz sobe lznl[ele dvl[e kn[lge - kollko bl kn[lga osLalo u sobl? Cdgovor [e mozda
"bezgranlcno mnogo", lll - za loglcno nasLro[ene - "beskonacno mnogo, mlnus dva".
kako god, odgovor nl[e loglcan, [er lako smo l oduzell dva od beskonacnosLl, osLaLak [e lpak
beskonacan! !ednosLavno nlsmo u sLan[u prebro[aLl kn[lge preosLale u sobl.

lz ovog razloga, beskonacnosL vodl u proLlvr[ecnosL, beskonacnosL [ednosLavno ne posLo[l u
sLvarnom svl[eLu (uprkos cln[enlcl da se [avl[a u maLemaLlcl, gd[e [e, meduLlm, uslovl[ena
odredenlm akslomlma l preLposLavkama).

SLoga [e loglcan zakl[ucak da u Svemlru posLo[l ogranlcen bro[ ponovl[enlh dogada[a, sLo
ukazu[e na Lo da [e sam Svemlr poceo posLo[aLl u nekom odredenom LrenuLku.

Core navedeno moze zvucaLl kao preL[erano fllozoflran[e l mudrovan[e, meduLlm naucnl
dokazl Lo poLvrdu[u.

na prlm[er, SLephen Pawklng, u svom predavan[u !"# %#&'(('(& )* !'+# (oceLak
vremena) navodl: Zakl[ucak ovog predavan[a [e da Svemlr nl[e oduvl[ek posLo[ao. unlverzum
poLlce, kao l vrl[eme, od 8lg 8ang-a ko[l se deslo prl[e oLprlllke 13 mlll[ardl godlna"
1
.


1
hLLp://www.hawklng.org.uk/lndex.php/lecLures/publlclecLures/62
rl[evod: 8elma llllpovlc



2

rema mlsl[en[u savremenlh kosmologa, Svemlr [e nasLao kad [e vrl[eme bllo [ednako null,
dogada[em ko[l [e poznaL kao "8lg 8ang". Cva Leorl[a preLposLavl[a da [e Svemlr poceo
kao "slngularlLeL" - lzuzeLno Lopla l gusLa [edlnlca ko[a se slrlla a zaLlm se ohladlla, l ko[a [e
od necega vrlo malehnog l vruceg presla u sadasn[u vellclnu l LemperaLuru naseg
unlverzuma. u sv[eLlu ovlh cln[enlca zanlml[lvo [e prlml[eLlLl da ne posLo[l nlkakvo naucno
ob[asn[en[e o Lome sLa se desavalo prl[e nego sLo [e vrl[eme bllo [ednako null. Cslm Loga, 8lg
8ang Leorl[a moze [edlno preLposLavlLl sLa se desllo ! ! !"
!!"
sekundl nakon 8lg 8anga, all
ne l sLa se desavalo prl[e Loga. uogada[l prl[e ovog vremena su nam nepoznaLl. u sv[eLlu
gorn[e rasprave mozemo konsLaLovaLl da su flzlcarl uopsLe sloznl u Lome da su flzlkalno
vrl[eme l prosLor sLvorenl kao rezulLaL 8lg 8anga, bas kao l energl[a l maLerl[a. konacno,
mozemo lzvucl dva zakl[ucka od dosad recenog:
<= 5(+ 34% '#$ >%9+4$6 >%84%)$*)$ '#$ 8(%) 0-,%6
?= 5(+#', '#$ >%9+4$6 >%84%)$*)$ @ 5(+#', AB%8#%8C D*'(+,-0#E '#$ 0-,%6 >%84%)$*)$=
kako docl do ovog uzroka?

Sad, ako sve sLo znamo l vldlmo - a za sLo nam [e poznaLo da [e pocelo posLo[aLl - lma uzrok,
na prlm[er zvuk u sobl lll plramlde u Clzl, onda l Svemlr - ko[l [e Lakode poceo posLo[aLl -
mora lmaLl uzrok.

D-,%6 5(+#',$ F G%.1
nasa dlskusl[a [e dosad dala val[ane razloge da v[eru[emo da uzrok Svemlra mora posLo[aLl,
all nam nl[e rekla sLa [e La[ uzrok. 8azmlsllmo ll duboko o prlrodl ovog uzroka - sLo [e
poznaLo pod po[mom koncepcl[ske (po[movne) anallze - mozemo zakl[uclLl da La[ uzrok mora
blLl mocan, [er [e prouzrokovao posLo[an[e cl[elog Svemlra. uzrok zaLo mora blLl:

H+/$*I
uzrok kosmosa (Svemlra) mora blLl samo [edan, lz mnogo razloga.

upecaLl[lv argumenL ko[l poLvrdu[e ovu Lvrdn[u ukl[ucu[e korlsLen[e raclonalnog prlnclpa
poznaLog pod nazlvom Cckhamova 8rlLva. Cva[ prlnclp se moze sazeLl rl[eclma
"na[[ednosLavnl[e ob[asn[en[e [e na[bol[e ob[asn[en[e". u fllozofsklm Lermlnlma, ova[ prlnclp
kaze da ne mnozlmo [edlnlce vlse nego sLo [e neophodno. Znacen[e ovoga [e da se Lrebamo
drzaLl ob[asn[en[a ko[a ne sLvara[u vlse plLan[a nego sLo na n[lh odgovara[u. kad [e u plLan[u
uzrok kosmosa, nemamo nlkakvlh dokaza da preLposLavlmo raznovrsnosL, dakle vlse od
[ednog uzroka, a ako blsmo Lo uclnlll, Lo bl sLvorllo vlse plLan[a nego sLo bl na n[lh odgovorllo.

5$#%%>84%)+J' ' K)+9*'I
Cva[ uzrok mora Lakode blLl samoopsLo[ecl zbog apsurdnosLl preLposLavke o neogranlceno[
regresl[l, lll druglm rl[eclma, neogranlcenom lancu uzroka. ua blsmo Lo bol[e sllkovlLo
prlkazall, mozemo recl da kad bl uzrok unlverzuma lmao svo[ uzrok, a on svo[ uzrok ad


3

lnflnlLum (do u beskonacnosL), onda unlverzum ne bl nl posLo[ao. uzmlmo kao prlm[er
berzanskog meseLara na llcu m[esLa na berzl, ko[l ne moze nl kuplLl nl prodaLl akcl[e lll
vredonosne paplre prl[e nego sLo dobl[e dozvolu od ulagaca, ko[l dal[e mora plLaLl svog
ulagaca, l Lako do u nedogled. Ako bl ulagacl morall do beskonacnosLl LrazlLl dozvolu svog
ulagaca, da ll bl berzanskl meseLar lkad kuplo lll prodao svo[e akcl[e? Cdgovor [e, ne bl.
rlml[enlmo ll ova[ prlm[er na kosmos, uvld[eL cemo da - upravo zbog ove raclonalne
neophodnosLl - uzrok Svemlra mora blLl samoopsLo[ecl.

MeduLlm, nekl fllozofl l naucnlcl posLvl[a[u plLan[e u obllku Lvrdn[e, "zasLo uzrok Svemlra ne
moze blLl sam Svemlr?" l "zasLo neogranlcenl lanac uzroka ne moze blLl ogranlcen
unlverzumom (lmaLl kra[ sa unlverzumom)?" Cve lz[ave su problemaLlcne zaLo sLo u sebl
sadrze znacen[e da se unlverzum sLvorlo sam od sebe, sLo [e apsurdno: kako nesLo moze
lsLovremeno l posLo[aLl l ne posLo[aLl?
uakle, LvrdlLl da [e ono sLo pocln[e posLo[aLl samo sebe prouzrokovalo, [e lraclonalno!

L+#$4+,')$&*'I
uzrok mora blLl nemaLerl[alan [er [e on sve sLvorlo. Ako uzmemo bllo sLa sLo flzlckl posLo[l,
docl cemo do zakl[ucka da Lo nesLo posLo[l kao posl[edlca drugog flzlckog posLo[an[a. 1o
drugo flzlcko posLo[an[e, dal[e, posLo[l Lakode zbog nekog drugog flzlckog posLo[an[a.
MeduLlm, ne mozemo lcl unaLrag do sl[edeceg flzlckog posLo[an[a l sll[edlLl La[ lanac uzroka
do u nedogled. Mora posLo[aLl poceLak svog flzlckog posLo[an[a. ZaLo [e loglcnl zakl[ucak da
prapoceLak svlh sLvoren[a mora blLl [edno neflzlcko posLo[an[e/blce.

nakon sLo smo razmlsllll o uzroku prlrode unlverzuma, docl cemo do oclgledne spozna[e da
on lma sve osnovne osoblne ko[e oplsu[u Lradlclonalnog monoLelsLlckog 8oga, nalme da [e
Cn !edan, 8eskonacan l nemaLerl[alan. All ko[e razloge mozemo navesLl kao dokaz da [e
odredena rellgl[a lsLlna? lLan[e nas vodl u dlskusl[u o kur'anu, kn[lzl musllmana.

B0,M$*
kur'an nl[e oblcna kn[lga. Mnogl ko[l su se bavlll n[egovlm proucavan[em ga oplsu[u kao LeksL
proplsa, all nacln na ko[l se on proplsu[e clLaocu nl[e negaLlvan, vec pozlLlvan. Cvo sLoga, sLo
se na pozlLlvan nacln bavl l[udskom dusom, mlsllma l os[ecan[lma, a posLlze Lo posLavl[a[ucl
duboka plLan[a, kao sLo su: "a kuda onda ldeLe?! kur'an [e samo pouka sv[eLovlma, onome
od vas ko[l hoce da [e na ravome puLu"
2
l "A zasLo ne razmlsle saml o sebl?"
3
.
lsLo Lako, kur'an Lu ne zasLa[e, vec fakaL da[e lzazov cl[elom cov[ecansLvu u plLan[u svog
bozanskog porl[ekla, rl[eclma (u prl[evodu znacen[a): "A ako sumn[aLe u ono sLo ob[avl[u[emo

2
kur'an, prl[evod znacen[a sure 81, a[eLl 26-28
3
kur'an, prl[evod znacen[a sure 30, a[eL 8


4

robu Svome, naclnlLe vl [ednu suru sllcnu ob[avl[enlm n[emu, a pozovlLe l bozansLva vasa,
oslm Allaha, ako lsLlnu govorlLe"
4
.

lzazov se odnosl na razna cuda u kur'anu, ko[l nam l sa svo[om na[kracom surom pruza
val[ane dokaze da v[eru[emo da [e on od 8oga. nekl od ovlh dokaza su hlsLorl[skl, a nekl
naucnl.

N'84%,')86'I
Mnogo [e hlsLorl[sklh Lvrdn[l u kur'anu ko[e nam pruza[u dobre razloge da v[eru[emo da [e on
od 8oga. !edan od n[lh [e da [e kur'an [edlnl rellgloznl LeksL ko[l korlsLl razllclLe LlLule za
eglpaLske vladare u razllclLlm vremensklm perlodlma. na prlm[er, kad se spomln[e eglpaLskl
vladar u doba oslanlka !usufa (!ozefa), ale[hlsselam, upoLrl[ebl[ena [e rl[ec "Al-Mallk" ko[a se
odnosl na kral[a/vladara. (rlml[eLlmo: u doba sLarog kral[evsLva LglpLom [e vladala azl[ska
Pyksos-dlnasLl[a ko[a nl[e upoLrebl[avala LlLulu faraon, sLo kur'an l spomln[e: "l vladar rece:
'uovedlLe ml ga!'"
3
).

nasuproL ovome, eglpaLskl vladar u doba oslanlka Musaa (Mo[sl[a) ale[hlsselam, se nazlva
faraon, na arapskom "flr'aun". Cva speclflcna LlLula se nl[e prlm[en[lvala prl[e xlll sLol[eca
p.n.e, a prvl ko[l [u [e korlsLlo blo [e AmenhoLep lv. 1o [e poLvrdeno 8rlLanskom
Lnclklopedl[om (Lncyclopaedla 8rlLannlca) u ko[o[ se navodl da [e rl[ec faraon blla pocasna
LlLula ko[a se korlsLlla Lek od novog CarsLva ko[e [e osnovala 18. ulnasLl[a (1339-1292 p.n.e),
a korlsLlla se sve do 22. ulnasLl[e (943-730 p.n.e).

1lme [e kur'an hlsLorl[skl Lacan [er [e oslanlk !usuf zlvlo bar 200 godlna prl[e Log vremena, u
doba kad se za vladare lz Pyksos dlnasLl[e korlsLlla rl[ec "kral[ / vladar", a ne rl[ec faraon.

D %(%# 8()+4&0C 6$6% )+ O%8&$*'6 P0:$##+/C 8$&&$&&$:0 M$&+):' Q+ 8+&&+#C #%.$% -*$4'
)+/$* 4$6$( :'84%,')86' /+4$&)1 L$,%9'4%C 6$/ 8(' %84$&' ,+&'.'%-*' 4+684%('C 6$% 34% )+ G'7&')$C
R')+&% (,')+#+ 8>%#'*)0 )+/'*% ,')+9 S$,$%* 6$% 4'40&0 +.'>$46%. (&$/$,$1 T8'# 4%.$C &)0/' 0
(,')+#+ T7)$(+ *'80 7'&' 8()+8*' %(': '*S%,#$R')$C $ :')+,%.&'S' 80 7'&' #,4(% >'8#%= U4$ *$#
4% .%(%,' % >%,')+6&0 B0,M$*$1

H+/*%84$(*%C *+ >%84%)' *'6$6(% >,',%/*% %7)$3*)+*)+=

L$09*'I
kur'an uvl[ek spomln[e prlrodu kao znak 8ozl[eg posLo[an[a, snage l vellcansLvenosLl. kad god
se onl spomenu, lzrazenl su sa vellkom preclznoscu l pruza[u nam lnformacl[e ko[e [e bllo
nemoguce znaLl u doba oslanlka Muhammeda, sallallahu 'ale[hl we sellem. !edan od ovlh

4
kur'an, prl[evod znacen[a sure 02, a[eL 23
3
kur'an, prl[evod znacen[a sure 12, a[eL 30


3

znakova [e funkcl[la l sLrukLura planlna. kur'an nas obav[esLava da su planlne popuL kolaca
zabl[enlh u Zeml[u da bl ona blla sLabllna - koncepL ko[l [e u geologl[l poznaL kao lzosLazl[a.

u kur'anu se kaze u prl[evodu znacen[a: "Ml smo po Zeml[l nepomlcne planlne razm[esLlll da
lh ona ne poLresa..."
6
l " Zar Zeml[u posLel[om nlsmo uclnlll, l planlne sLupovlma?"
7


LleganLnl kur'anskl oplsl gore navedenlh cln[enlca su poLvrdenl modernom naukom s kra[a
xx vl[eka. u kn[lzl ,-./" 01#+23-4 dokLora lranka ressa, ranl[eg preds[edava[uceg naclonalne
Akademl[e nauka SAu-a (u.S. naLlonal Academy of Sclences), auLor plse da su planlne popuL
kolaca, duboko ukopanlh pod povrslnu Zeml[e.
8

Cbzlrom na vaznu ulogu ko[u lma[u planlne, ranl[e se smaLralo da su planlne samo lzboclne
ko[e se proLezu lznad povrslne Zeml[e. All naucnlcl su oLkrlll da nl[e Lako, Le da se korl[en lll
Ll[elo planlna proLeze u dublnu Zeml[e cak 10 do 13 vecom dublnom od svo[e vlslne lznad
Zeml[lne povrslne.

Cvlm karakLerlsLlkama planlne lma[u ulogu sllcnu ono[ ko[u lma[u kolcl lll sLubovl ko[l cvrsLo
drze sLrukLuru saLora. Cvo su oLkrlll modernl naucnlcl, geolozl l selzmlcarl l nazvall ga
lzosLazl[om.
9


SazeLo receno, mozemo se plLaLl kako Lo mozemo ob[asnlLl lma[ucl na umu da [e Lo relaLlvno
nova nauka (u vrl[eme Cb[ave nlko Lo nl[e znao)? U4$ *$# 4% .%(%,' % >%,')+6&0 B0,M$*$? l
ponovo, nema prlrodnog ob[asn[en[a.


H+ &' V'(%4 7+- G%.$ $>80,/$*1
lsac Loren A[zll (Loren Llseley) [e rekao da [e cov[ek kosmlcko slroce. Cvo [e duboka lz[ava,
[er [e cov[ek [edlno sLvoren[e u kosmosu ko[e plLa: zasLo? uruge zlvoLn[e su vodene
lnsLlnkLom, dok se cov[ek nauclo posLavl[aLl plLan[a.

Ako mnoga od ovlh plLan[a ko[a cov[ek posLavl[a lskl[ucu[u 8oga, zakl[ucak ce blLl
[ednosLavan: ml smo sluca[nl sporednl prolzvodl prlrode, rezulLaL maLerl[e, vrl[emena l
sluca[a. nase posLo[an[e nema svrhu l sve sLo nas oceku[e, [esL smrL.

Modernl cov[ek [e v[erovao da ce se, kad se oslobodl 8oga, oslobodlLl svega sLo ga [e Llacllo l
gusllo. um[esLo Loga, oLkrlo [e da [e, lzosLavlvsl 8oga, ublo samog sebe.


6
kur'an, prl[evod znacen[a sure 21, a[eL 31
7
kur'an, prl[evod znacen[a sure 78, a[eLl 6-7
8
lrank ress, and 8aymond Slever, LarLh, 3rd ed. (San lranclsco: W. P. lreeman & Company: 1982
9
M. !. Selby, LarLh's Changlng Surface (Cxford: Clarendon ress: 1983), 32


6

Ako 8og ne posLo[l, onda su cov[ek l unlverzum osudenl na propasL. opuL zaLvorenlka
osudenlh na smrL, oceku[emo nelzb[ezno pogubl[en[e. kakva [e posl[edlca ovoga? 1o znacl da
[e zlvoL apsurdan. 1o znacl da zlvoL ko[l zlvlmo nema smlsla, vrl[ednosLl nl cll[a. rema
aLelsLlckom pogledu na svl[eL, na prlm[er, zlvoL nema znacen[a, lll u na[bol[em sluca[u,
sLvoren [e [edlno da bl se reprodukovala nasa unA. nekl aLelsLl se lzvlace lz ovoga lz[avama
da mozemo saml sLvorlLl svo[ cll[, all Lo [e samoobmana, [er blsmo pokusall nacl cll[
prlplsu[ucl ga sLvarlma ko[e radlmo u zlvoLu, a zaboravl[a[ucl cll[ samog zlvoLa. lsLo Lako, bez
8oga nas zlvoL nema kra[n[l smlsao. Ako nam [e kra[ svlma lsLl, da [ednosLavno presLanemo
posLo[aLl, kakav smlsao Lo da[e nasem zlvoLu? !e ll uopsLe vazno da smo posLo[all, lgra ll Lo
uopsLe lkakvu ulogu? ua Svemlr nl[e nlkad nl posLo[ao, kakva bl blla razllka? LgzlsLencl[allsLl
popuL Zan-ol SarLra (!ean-aul SarLre) l Albera kaml[a (AlberL Camus) su razum[ell
besmlslenu sLvarnosL zlvoLa ko[l ne prlzna[e svrhu posLo[an[a. upravo zaLo [e SarLre plsao o
mucnlnl posLo[an[a a Camus [e vldlo zlvoL kao apsurdan, sugerlsucl kako zlvoL uopsLe nema
smlsla. n[emackl fllozof lrldrlh nlce (lrledrlch nleLzsche) [e argumenLlrao [asnlm l kraLklm
lz[avama da svl[eL l l[udska hlsLorl[a nema[u smlsao, loglckl poredak lll ma kakvu svrhu.
nleLzsche [e smaLrao da [edlno posLo[l besmlslenl haos, svl[eL bez upuLe kome se ne vldl kra[.
ne lznenadu[e onda da [e fllozof ArLur Sopenhauer (ArLhur Schopenhauer) rekao da bl vollo
da svl[eL nlkad nl[e nl posLo[ao. Sva ova shvaLan[a o svl[eLu su apsurdnl zakl[uccl ko[l su
rezulLaL aLelsLlckog pogleda na svl[eL.