You are on page 1of 58

1

BISTRENJE VODE

DANIJELA JAIN
Zamuenje vode:
posledica je prisustva manjih ili veih
koliina suspendovanih materija i pojedinih
koloidno dispergovanih estica
moe javiti i usled obrade bistrih voda u
cilju korigovanja vrednosti nekog od
parametara kvaliteta vode (omekavanje
vode talonim reakcijama, bioloko
preiavanje otpadnih voda)
Smanjenje mutnoe vode-bistrenje
vode mogue je obaviti na neki od
sledeih naina:
prirodno taloenje (sedimentacija),
flokulacija tj. koagulacija i naknadno
izbistravanje (najee taloenjem ili
filtracijom ili flotacijom),
centrifugalno taloenje,
flotacija,
filtracija.

Taloenje suspendovanih
sastojaka iz vode
Teorija taloenja
Taloenje pripada grupi sedimentacionih procesa tj. procesa separacije vrste i
tene faze pod uticajem gravitacije, pri emu se vrste estice tee od tenosti
izdvajaju nanie. Mogue ga je primeniti u sluaju nestabilnosti estica u
odnosu na suspenziju u smislu njihove veliine ili gustine.
w
p
Fg
FD

Taloenje je jedna od najee korienih operacija u postupcima obrade
otpadnih voda i primenjuje se u sledeim sluajevima:
uklanjanje peska i zrnastog materijala,
uklanjanje suspendovanih estica u tzv. primarnim talonicima,
uklanjanje biomase, nastale pri biolokim tretmanima otpadnih voda u tzv.
sekundarnim talonicima,
uklanjanje hemijskog taloga nastalog procesom koagulacije,
koncentrisanje otpadnog mulja u zgunjivaima- I stepen koncentrisanja.

U veini sluajeva osnovni cilj taloenja je dobijanje s jedne strane bistrog
efluenta, sa to je mogue niim sadrajem suspendovanih materija, a sa
druge strane to zgusnutijeg taloga tj. mulja.
ZONE TALOENJA
KLASE TALOENJA
Ureaji u kojima se odigrava operacija taloenja
nazivaju se TALONICI (IZBISTRIVAI). Osnovne zone
(delovi) svakog talonika, bez obzira na njegovu konstrukciju,
su predstavljeni na slici.
U
L
A
Z
N
A

Z
O
N
A

ZONA
BISTRENJA
(TALOENJA)
ZONA MULJA
I
Z
L
A
Z
N
A

Z
O
N
A

Taloenje estica iz suspenzije odvija se na razliite naine u
zavisnosti od koncentracije vrstog materijala u suspenziji i
karakteristika samih estica:
taloenje I klase (slobodno taloenje) taloenje diskretnih estica iz
razblaenih suspenzija, koje nemaju nikakvu ili izuzetno slabu tenju da
flokuliu. Karakteristino je za razblaene suspenzije vrstog zrnastog
inertnog meterijala (npr. pesak),
taloenje II klase (stenjeno taloenje)- taloenje estica koje imaju
tenju da flokuliu iz razblaene suspenzije. Tokom taloenja dolazi do
spajanja estica i porasta mase pojedinih agregata, a time i brzine
taloenja,
taloenje III klase - taloenje iz suspenzija srednjih koncentracija uz
izraene meuestine sile, tako da se masa estica taloi kao jedna
celina i formira se jasna granica izmeu estica koje se taloe i bistre
tenosti,
sabijanje (kompresija) nain taloenja karakteristian za suspenzije
flokulentnih estica visoke koncentracije, odvija se pod dejstvom teine
estica koje se i dalje taloe iz tenosti na stvorenu strukturu, ve
istaloenih. Najee je prisutno u donjim slojevima debelih muljnih
masa.

VREME TALOENJA
BISTRENJE VODE
FLOKULACIJOM
Naelektrisanje estica koje ine mutnou vode
(suspendovane estice i koloidno rastvorena jedinjenja
silicijumdioksida, glinaste supstance, organske boje,
belanevinaste supstance i sl.) u vodi na pH oko 7 nejee je
negativno.

Ukrupnjavanje (aglomeracija) ovih estica postie se procesima
koagulacije i flokulacije.
Aglomeracija se sastoji iz dve osnovne faze:
destabilizacije estica- neutralizacija naelektrisanja elektrostatikim
privlaenjem suprotno naelektrisanih estica, to vodi njihovom
povezivanju i ukrupnjavanju, kao i poveavanju njihove gustine usled
kontrakcija (gubitak hidratacionog tj. solvatnog omotaa)- koagulacija
Transporta, koji je praen kontaktima makromolekula flokulacionog
sredstva sa veim brojem estica- molekulsko premoavanje .
Koagulacija predstavlja fiziko-hemijski proces prevoenja kvazi
jednofaznog sistema (prirodna ili otpadna voda) u pravi dvofazni
sistem, destabilizacijom koloidnih estica hemijskim sredstvima, to
dovodi do njihove agregacije.
Flokulacija je fiziki proces formiranja krupnijih flokula,
destabilizovanih koloidnih estica.

U smislu stabilnosti, koja je uslovljena
naelektrisanjem estica i solvatacionim efektom,
razlikuju se sledei koloidni sistemi:

Povratni (disperzije sapuna, deterdenata, skroba i
belanevina u vodi) u termodinamikom smislu, stabini i

Nepovratni (vodene disperzije glina, razliitih
mikroorganizama, metalnih oksida itd.) znatno manje
stabilnosti.

Koagulacijom prirodnih i otpadnih voda stabilni
koloidni sistem se prevodi u nestabilni.

Destabilizacija koloida
Razlikuju se etiri osnovna mehanizma
destabilizacije, odnosno koagulacije uz dodatak
hemijskih sredstava:
1. Kompresija difuznog sloja (primena tzv. indiferentnih koloida).
2. Adsorpcija uz neutralizaciju naelektrisanja.
3. Inkorporiranje estica u talog (koprecipitacija)- pri doziranju
koagulanata u dovoljno velikim dozama da doe do brze
precipitacije metalnog hidroksida (Al(OH)3, Fe(OH)3) ili
metalnog karbonata (CaCO3) moe doi do koprecipitacije
koloidnih estica i formiranog taloga.
4. Adsorpcija uz meuestino povezivanje (upotreba sintetikih
organskih polimera, posebno anjonskih)- ,,teorija mostova,,.



Sredstva za bistrenje
vode flokulacijom
Koje hemikalije se primenjuju
tokom koagulacije?
Kao sredstva za bistrenje vode flokulacijom
koriste se:
rastvori hemijskih jedinjenja, koja pri reakciji sa vodom i
u njoj prisutnim sastojcima grade nerastvorne taloge
(soli aluminijuma i gvoa: aluminijumsulfat, stipse,
natrijumaluminat, ferihlorid, ferosulfat).

polielektroliti (polimeri uglavnom lanaste strukture, sa
bonim lancima na ijim se krajevima javlja
naelektrisanje razliitog intenziteta ili i potpuno
jonizovane grupe) - nerastvorne supstance, koje po
suspendovanju u vodi bubre dajui pri tome flokule sa
velikim brojem pozitivno ili negativno naelektrisanih
centara.
Pomona nerastvorna sredstva za flokulaciju
neistoa iz vode - polielektroliti, obezbeuju dobijanje
kompaktnijih taloga. esto se koriste i za obradu
(obezvodnjavanje) mulja dobijenog tokom bistrenja vode
solima aluminijuma.
Po svom sastavu, poreklu i po znaku naelektrisanja
polielektroliti mogu biti:

mineralni (bentonit, aktivirana silicijumova kiselina,

organski:

katjonski polielektroliti (sa amonijumovim ili
pirimidinijumovim grupama)
anjonski polielektroliti (proizvodi hidrolize
poliakrilamida)
nejonski.

U zavisnosti od naelektrisanja koagulaciona
sredstva mogu biti:
pozitivno naelektrisana (katjonska) i nazivaju se primarnim ili
osnovnim flokulantima ili,

negativno naelektrisana (anjonska) i nazivaju se sekundarni ili
pomoni flokulanti.

U sistemima za tretman voda, aluminijum sulfat je
najee primenjivan (najeftiniji), potom sledi FeCl
3
.
Polialuminijum hlorid se primenjuje za specifine potrebe, (vode
velikog turbiditeta i za kune vodovodne sisteme, jer je
najmanje osetljiv na variranje kvaliteta vode.

PRIVLANE
ODBOJNE
SILE
Slika: Prikaz sila koje deluju meu esticama koloida
KOAGULANT
SLIKA: Prikaz destabilizacije estica
SLIKA: Prikaz zdruivanja koloidnih estica

Koja hemikalija je najbolja?
Chemical Advantages Disadvantages
ferric chloride or
ferric sulphate

best removal of organics
low cost
doesn't add aluminum to
water
high iron residual is easy
to detect

improper doses cause reddish colour and
high iron residual
high iron residuals can plug filters and
stain laundry
very acidic (full protective gear should be
worn)
aesthetically unpleasing sludge (brown)
aluminum
sulphate

relatively low cost
less acidic (protective
gear is still recommended)

lower DOC removal
improper doses cause high aluminum
residuals and may pose a health risk
polyaluminum
chloride

lower aluminum residual
than aluminum sulphate
less impact on pH and
alkalinity

cost is three times greater than that of
other coagulants
PAC ( aktivni
ugalj u prahu)

improves removal of DOC
improves taste and odour

should only be used in coagulation cells
costly
Postupak rada prilikom bistrenja
vode flokulacijom
PRIPREMA
FLOKULANTA
MEANJE
SA VODOM
OBRAZOVANJE
FLOKULA
ODVAJANJE
MULJA
OBEZVODNJAVANJE
MULJA
ODLAGANJE
MULJA
BISTRA VODA
SIROVA VODA
U KANALIZACIJU

POVRATNI
MULJ
Ureaji za bistrenje vode
flokulacijom
TALONI TANKOVI
Taloni tankovi, odnosno reaktori predstavljaju osnovni deo
postrojenja za bistrenje vode flokulacijom. U njima se odvija formiranje
flokula i najee i njihovo izdvajanje iz vode.
Za flokulaciono bistrenje vode se upotrebljavaju dva osnovna tipa
tankova i to:
1. Taloni tankovi klasine konstrukcije kod kojih se svaka od faza bistrenja
vode odvija u posebnom rezervoaru, ili u zasebnom delu tanka. Odlikuju
se relativno dugakim vremenom zadravanja (3-6 sati), to uslovljava
gradnju tankova velikih dimenzija. Poseban problem predstavlja
izdvajanje i recirkulacija mulja. Najee rade diskontinualno, ali daju
izbistrenu vodu izuzetnog kvaliteta, pa se stoga koriste u velikim
komunalnim postrojenjima za dobijanje vode za pie.
2. Brzi talonici (akceleratori) se odlikuju kontinualnim odvijanjem svih faza
tehnolokog postupka bistrenja vode flokulacijom, izuzev pripreme
rastvora i suspenzije flokulanta, gotovo bez ikakvog nadzora. Statiko
zadravanje vode u njima je 1-2 sata, pa im je zapremina nekoliko puta
manja od prethodnih (manji investicioni i eksplatacioni trokovi). Probleme
tokom rada akceleratora moe predstavljati eventualna pojava i rast algi.

Cevasti talonik




Prema nainu rada talonici se mogu svrstati u
sledee grupe:
tankovi sa horizontalnim protokom,

tankovi sa krunim protokom,

tankovi sa spiralnim protokom,

tankovi sa vertikalnim protokom (voda struju vertikalno
nagore brzinom manjom od brzine taloenja
suspendovanih estica)
Koagulator radijalnog oblika sa centralnim boksom za doziranje
hemikalija i otvorima za preliv vode: 1. ulaz vode, 2. izlaz vode,
3. izlaz mulja, 4. meanje, 5. zgrta
AKCELERATOR
Bistrenje vode flotacijom
Flotacija predstavlja proces tokom koga estice
mutnoe isplivavaju na povrinu vode noene mehuriima
gasa (najee vazduha), odakle se na odgovarajui nain
uklanjaju.
U smislu kvaliteta izbistrene vode, flotacija bitno zaostaje u
odnosu na ostale postupke bistrenja vode, pa se stoga retko i
koristi u tehnologiji vode (prethodno bistrenje jako mutnih
povrinskih voda i bistrenje voda u pojedinim recirkulacionim
sistemima. Meutim, znatno je bra od sedimentacije,
obezbeuje veoma visok stepen uklanjanja suspendovanih
estica, znatno smanjuje koncentraciju PAM u otpadnoj vodi i
poveava sadraj kiseonika. U tehnologiji vode i otpadnih voda
primenjuje se za:
uklanjanje suspendovanih i emulgovanih sastojaka i

koncentrisanje biolokih muljeva (aerobno bioloko
preiavanje)
EMATSKI PRIKAZ FLOTACIJE
Flotacione postupke je mogue podeliti na:
prirodnu flotaciju, koja se javlja i u prirodnim vodotokovima,
posebno u prisustvu PAM (obrada sanitarnih otpadnih voda)
stimulisanu flotaciju koja se u zavisnosti od naina uvodjenja
gasne faze u tenu, dalje deli na:
flotaciju rastvorenim vazduhom (flotacija pod pritiskom, vakuum
i erlift flotacija),

flotacija dispergovanim vazduhom (mehanika i pneumatska),

elektroflotacija,

bioloka i hemijska flotacija.
Neki
mehanizmi
flotacije
Ureaj sa difuzerom
vazduha: 1. ulaz
vode, 2. izlaz
vode, 3.
komprimovani
vazduh, 4. izlaz pene,
5. difuzer
Flotator sa
impelerom: 1.
ulaz vode, 2.
izlaz vazduha, 3.
izlaz
pene, 4. impeler
Bistrenje vode filtracijom
EFEKTI DELOVANJA FILTRA
Filtracija podrazumeva uklanjanje suspendovanih i
koloidno rastvorenih sastojaka iz vode provoenjem kroz
porozne medijume.
Tokom filtracije vode pored isto mehanikog prosejavanja, do
izraaja dolaze i drugi efekti i to:
hemijsko delovanje filtra (oslobaanje od agresivnog CO2
proputanjem vode kroz filtar od usitnjenog mermera ili
uklanjanje slobodnog Cl2 na granulisanom aktivnom uglju),
katalitiko i adsorpciono delovanje filtra (reakcije dvovalentnog
gvoa i mangana sa kiseonikom iz vazduha)
bioloko delovanje filtra (smanjenje broja prisustnih
mikroorganizama)
talono delovanje filtra (u pojedinim sluajevima, posebno pri
brzom otpoinjanju filtracije, deo estica mutnoe biva uvuen i
taloi se u gornjim slojevima filtra. Navedeno moe dovesti do
naglog usporavanja ili ak i prekida filtracije

Teorijske osnove filtracije
VRSTE FILTERA KOJE SE
PRIMENJUJU U TEHNOLOGIJI
VODE
Prema vrsti filtracionog medijuma, razlikuju se:
Peani filtri,
Naplavni (dijatomejski) filtri,
Membranski filtri,
Mikrocediljke.

Peani filtri se najee koriste i u industriji i za
dobijanje vode za pie, prema nainu rada mogu biti:

Spori gravitacioni filtri,
Brzi gravitacioni filtri,
Zatvoreni filtri koji rade pod pritiskom (,,in-medium filter).
EMA SPOROG PEANOG
FILTRA
SIROVA VODA
IZBISTRENA
VODA
1.OverFlow
2.Filter Influent
3.Coarse Media
4.Fine Media
5.Filtrate Nozzles
6.Filtrate
Chamber
7.Level Controller
8.Filter Reject
9.Washbox
10.Counter-
Current
11.Washer
12.Airlift
13.Central Feed
Chamber
14.Actuated Valve

Problemi u radu peanih filtra:
Neodgovarajue pranje-pojava tzv. ,,blatnih lopti,,
Neodgovarajua hemijska priprema vode pre filtracije
(flokulacija, omekavanje i deferizacija vode),
Pojava naprslina u filtracionom sloju (mraz, prisustvo
ivotinja) usled ega tee mutan filtrat.
Preoptereenje filtra usled neodgovarajue pripreme
vode, prevelike poetne brzine filtracije, rast algi, koje
izaziva nastajanje blatnih lopti ili prevremen prekid
filtracije
Gubitak peska iznoenjem pri ispiranju ili gubitak
kvaliteta peska.


Izgled i ematski
prikaz povezivanja filtera u
praksi
Naplavni tj. dijatomejski ili kiselgur filtri koriste se
za male koliine visoko kvalitetne vode u smislu filtracije
(otra filtracija) ili za primenu adsorpcionih karakteristika
naplavnih sredstava. Filtracioni elementi mogu biti:
Vertikalni ramovi presvueni mreom od nerajueg
elika,
Vertikalni tapovi oblika slova Y na koje je namotana
elina ica ili poslagan veliki broj elinih prstenova sa
bradaviastim ispupenjima koja ih dre na tano
odreenim rastojanjima
Horizontalni kruni ramovi presvueni mreom od
nerajueg elika, postavljeni na uplju osovinu koja se
moe obrtati
Pod pojmom membranskih procesa se podrazumevaju svi procesi koji
se odvijaju na ili pomou membrana razliitih tipova. U ove procese
spadaju separacioni pocesi koji se baziraju na upotrebi selektivnih
membrana, bioloki procesi sa imobilisanim slojem mikroorganizama
ili enzima, na samoj povrini membrane, adsorpcija na membrani i
slini. Na osnovu navedenog je oigledna sloenost problema vezanih
za membranske procese, pa e nadalje biti razmatrani membranski
procesi separacije.
Membranski procesi separacije se baziraju na razdvajanju
suspenzije i/ili rastvora kroz polupropustljivu (semipermeabilnu)
membranu. Pogonska sila neophodna za odvijanje navedenog procesa
je razlika pritisaka. U zavisnosti od pogonske sile, mehanizma
transporta materija kroz polupropustljivu membranu, kao i vrste
materija koje se transportuju, izvrena je i klasifikacija pojedinih
membranskih procesa.
U skladu sa selektivnom propustljivou membrane
razlikuju se: i
mikrofiltracija (MF-izdvajanje suspendovanih i koloidno
dispergovanih estica), sa porama prenika 0,2-0,4m, koje
uklanjaju i do 99% bakterija iz vode
ultrafiltracija (UF-izdvajanje veih molekula rastvorka,
uglavnom organskog porekla, porozitet membrana se izraava
u molekulskoj masi estica koje uklanjaju (oko 100000
Daltona), smanjuju broj bakterija za vie od 99,99%
nanofiltracija (NF- najee se primenjuje u praksi)
reversnu osmozu (RO - kroz membranu u osnovi prolazi
iskljuivo rastvara). Propustljivost ispod 500 Daltona
Osnovu separacije razliitih suspenzija ili rastvora kroz
membranu predstavlja njena selektivna propustljivost. Na osnovu
fizike strukture i naina transporta materija, membrane se mogu,
u uem smislu, klasifikovati u sledee grupe:
makroporozne membrane,

mikroporozne membrane,

membrane tipa rastvaraa,

membrane tipa gela,

membrane jonski provodnici.
Posmatrajui selektivnu propostljivost membrana,
njih je mogue svrstati u etiri osnovne grupe:
Porozne membrane,

Neporozne membrane,

Membrane sa nodularnom (sfernom) strukturom,

Membrane sa sunerastom strukturom.