Vikend Danas

11-12.05.2002.
Dubine istorije i sudbine
Jedan od najznacajnijih istoricara dvadesetog veka naslednik Bloka i Fevra, Brodel je
jedan od uteeljivaca istorijske skole !"nala!. !#ova istorija! kako je ovaj $ravac u
istorijskoj nauci jos $oznat, iala je i ia jos uvek znatan uticaj na istoricare u svetu
danas
%red naa je reek delo. Fernan Brodelov !&editeran i editeranski svet u doba Fili$a
''! nije sao reekdelo istorijske ili drustvene nauke. (no je i nesto drugo) !knjiga
konte$lacije! kako jedan italijanski istoricar kaze za ovo delo. Fascinantno delo koje
obuhvata celinu jednog vreena i $rostora.
Brodel je u svojoj dvadesetoj godini izabrao svoju teu) di$loatsku istoriju *$anije u
vree Fili$a ''. +oko desetogodisnjog boravka u "lziru rad se sirio i $resrastao u nesto
drugo od $rvobitne ideje. "lzir u je $ruzio drukciji ugao gledanja na *$aniju,
*redozelje i ozda i na sau ,vro$u - drugaciji $ogled sa juzne strane ora. Boravak
u Brazilu bio je dodatni $odsticaj. -eogra.sko udaljavanje *redozelja i ,vro$e
oogucilo u je sagledavanje novog $ristu$a $robleu.
Brodela je $o ngoceu $ratila .ortuna, ali je takodje ueo da iskoristi trenutak kada se
.ortuna $ojavi. /isijen Fevr 0koe je &editeran i $osvecen1 sugerisao u je da izeni
osnovni odnos u svo radu. 2 $isu Fevr $ise Brodelu) !Fili$ '' i &editeran, divna
tea. "li zasto ne &editeran i Fili$ ''3 ' to je velika tea. Jer izedju dva aktera, Fili$a i
ora u sredi, nije ravno$ravna $odela...!. Brodel je sugestiju odah $rihvatio.
4adio je u nogi arhivaa edju kojia i dubrovacko 1565. godine. Brodel u knjizi
kaze) !Dubrovacki arhiv je iz razloga koje sa cesto iznosio daleko najdragoceniji od
svih drugih za nase $oznavanje &editerana!.
Delo je za razliku od vecine takvih naucnih radova $isano u !racni vreenia! 07.
"rent1 u neacko vojno logoru za vree zarobljenistva toko Drugog svetskog rata.
*voju tezu Brodel je $isao bez svojih belezaka i saku$ljenog arhivskog aterijala. /isijen
Fevr je bi o u ogucnosti da u doturi neke od $otrebnih knjiga a Brodel je na skolski
sveskaa $isanu tezu, slao natrag Fevru na citanje. ( svo cudnovato i tesko
logorsko iskustvu Brodel je na$isao) !&orao sa da se udalji, da odbaci, da
$orekne. *ve do okolnosti, narocito onih ones$okojavucih8 &orao sa da veruje da
se istorija, sudbina, $isu na neko dublje nivou!.
Fernan Brodel 01502-15951
Fernan Brodel je rodjen 1502. godinu $redelu /orene u Francuskoj. #akon studija istorije
u %arizu 1522. godine ienovan je za $ro.esora u ginaziji u "lziru, tada jos uvek
.rancuskoj koloniji. +u $rovodi deset godina i susrece svoju buducu zenu. godine 1562.
vraca se u %ariz i $redaje na licejia %aster, :ondorse i "rni ';. (dlazi 1565. -odine u
Brazil da $redaje istoriju na 2niverzitetu u *ao %aolu i u$oznaje :loda /evi-*trosa.
Boravak u Brazilu $o njeu $redstavlja !bitno razdoblje zivota, jer Brazil i je
oogucio da do$re do odredjenog $oianja istorije do kojeg ne bi inace dosao da sa
uvek ostao oko *redozelja!. ;racajuci se iz Brazila brodo u$oznaje sa$utnika
/isijena Fevra, istoricara, saosnivaca 1525. godine sa &ark Bloko znaenitog
istorijskog caso$isa !"nali ekonoske i socijalne istorije!.
(vaj susret ce iati veliki uticaj na Brodelov dalji zivot i rad - $ostaje Fevrov $rijatelj i
vraca se de.initivno na njegovu sugestiju u %ariz. &obilisan je i 1565-<0. godinu kao
o.icir $rovodi na liniji .ronta $rea #eackoj - na &azino liniji. %o $orazu Francuske
15<0. godine zarobljen je i do 15<5. godine je u neacko vojno zatvoru, $revashodno
u /ibeku. 2 ratno zarobljenistvu $ise svoje glavno delo !&editeran i editeranski svet
u doba Fili$a ''!. #akon rata iduci sto$aa svog entora /isijena Fevra, Brodela
*orbona ne $rihvata kao $ro.esora. 2 izvesno sislu ovo je $redstavljalo srecnu
okolnost jer su Fevr i Brodel orali da $otraze izvan univerziteta organizaciono okrilje
$od koji ce da rade. +o su nasli u novoosnovano ;' odseku znaenite %rakticne
skole za visoke studije 0stvorene $od #a$oleon o '''1. Brodel brani svoju doktorsku
tezu o sredozelju 15<=. godine.
'ste godine Fevr u $overava urednistvo caso$isa !"nali!. -odine 15<5. Brodel
nasledjuje Fevra na katedri za istoriju oderne civilizacije na :olez d> Fransu gde ce
$redavati narednih dvadeset i tri godine. :olez naziva !asinu kadru da naucnika ili
intelektualca uzdigne iznad njega saog!. (d 155?-15=2. godine je $redsednik %rakticne
skole 0koja $o njegovo $redlogu dobija novi naziv *kola visokih studija drustvenih
nauka1. @lan Francuske akadeije $ostaje 159<. godine, a od 15?5. $ostaje clan *r$ske
akadeije nauka i uetnosti. 2ire u osadeset i trecoj godini zivota u *avoji ne
dovrsivsi u $ot$unosti svoje $oslednje dvotono delo !'dentitet Francuske! $o koe su
ga nogi nazvali !&isle naseg veka!.
+eza je odbranjena 15<=. a knjiga obljavljena 15<5. godine. %revedena je na veliki broj
jezika i dozivela je us$eh bestselera u Francuskoj i svetu. 2s$eh je dosao od zracenja
Brodelove vizije i ideja, od tee *redozelja koju je, i ovako sau $o sebi $rivlacnu,
osvetlio na $osve originalan nacin. :njiga $ocinje recenico) !Ja sa strasno voleo
&editeran bez sunje stoga sto sa dosao sa severa, kao i toliki drugi i $osle tolikih
drugih. 4adosno sa u $osvetio duge godine izucavanja - vise od citave svoje ladosti.
" zauzvrat, nada se da ce $onesto od te radosti i nogo od njegove svetlosti obasjati
stranice ove knjige!.
Jedan od najznacajnijih istoricara dvadesetog veka naslednik Bloka i Fevra, Brodel je
jedan od uteeljivaca istorijske skole !"nala! 0tako nazvanoj $o caso$isu "nnales
d>histoire econoiAue et sociale1. !#ova istorija! kako je ovaj $ravac u istorijskoj nauci
jos $oznat, iala je i ia jos uek znatan uticaj na istoricare u svetu danas. #a $rier na
Drzavno univerzitetu #jujorka $ostoji naucni institut $od nazivo @entar Fernan
Brodel ciji je direktor 'anuel ;olerstin.
Batu$ao je holisticki i interdisci$linarni $ristu$, svestrano i dubinsko istrazivanje
ekonoske i drustvene dinaike $okusavajuci da odgovori zahtevu za !totalno
istorijo!. -eogra.ija, deogra.ija, kliatologija, ekonoija, statistike, agronoija -
sastavni su deo tog obuhvatnog na$ora. 2 sredistu knjige, uesto tradicionalne $oliticke
istorije, Brodel stavlja dublje tokove istorije odredjene $rostoro, civilizacijski
krugo, entalitetia i logiko drustvenog razvoja. ;ree je u knjizi rasclanjeno na tri
segenta) u najdublje sloju je !dugo trajanje!, dubinska tesko $roenljiva strukturaC
zati drustveno vree, konjukturno vree koje obuhvata ciklicne $roene unutar
drustvaC najzad vree !dogadjajne istorije!, na $ovrsini vree svakodnevnice i $olitickih
zbivanja.
(vaj jasno strukturisana etodoloska konstrukcija drzi jednu ras$evanu baroknu
arhitekturu koja je aac za svakog citaoca.
:njiga sa veliki zakasnjenje stize $red nase citaoce 0nikad nije dockan1. (vo je
$osebno neobicno jer su neki nasi istoricari bili i $oznavaoci Brodelovog dela i Brodela
licno. :njiga je istinski izdavacki $oduhvat - na $reko 1200. stranica u $revodu &irka
Djordjevica, redaktura %redraga *tanojevica 0%rvi to1 i ;idaka 4ajkovica i &arine
;ukicevic 0Drugi to1.
Brodel je !$ostavio standard intelektualne strastvenosti i ljudske brige! kao ljudskog
integriteta u teski vreenia. (vaj zaljubljenik u &editeran 0$red kraj je na$ravio i
sjajnu televizijsku seriju od dvanaest nastavaka o &editeranu1 je $okazao i izvanredno
uece i viziju u stvaranju, rukovodjenju i u$ravljanju visokoskolski ustanovaa. #ije
bio zatvoren u svoj $ro.esorski kabinet. (stavio je za sobo veliko delo, sledbenike ali i
ustanove koje obezbedjuju $lodotvoran nastavak akadeskog zivota.
*via koji vole iris borova, ce$resa i ora, koji vole asline, sardele i crno vino -
koji zele da saznaju sve sto su ikada zeleli da saznaju zasto je &editeran !&editeran! -
Brodel je $ravi sa$utnik i vodic.
Fernan Brodel) &editeran i editeranski svet u doba Fili$a '', -eo$oetika i @'D,
Beograd,
%odgorica, 2001.
Politika
09.05.2001.
Fernan Brodel o &editeranu
*lika veDne $r oElosti
;ree je sve$roFdiruGe, u njegovu raDnu kloaku tonu .enoeni $roElosti, jer istorija $o
sebi ne $ostoji, govorio je jedan od najznaDajnijih istoriDara $roElog veka koji je u
$reis$itivanje istorijskih zbivanja uveo i geogra.iju, i $olitiDku ekonoiju, i sociologiju
$a Dak i $sihologiju
DogaHaji su e.eere istorije, za$isao je jedan od najveGih istoriDara II veka, Fernan
Brodel 01502 - 15951. (ni $rolaze kroz svoje .aze $o$ut svitaca, jedva blesnu $re nego
Eto se $onovo vrate u tau, ako ne i u zaborav. '$ak, a koliko kratak bio, svaki dogaHaj
ili osvetli neki raDni kutak ili, $ak, $ruFi Eiroko viHenje istorije. i $olitiDka istorija nije
jedina koja tie nogo dobijaC bilo koji istorijski $ejsaF - $olitiDki, $rivredni, druEtveni,
Dak i geogra.ski - osvetljen je $ovratni $laeno dogaHaja.
Brodel je ovo za$isao u svoe grandiozno, Fivotno delu $od nazivo !&editeran i
editeranski svet u doba Fili$a ''!, stvarano u neaDko nacistiDko logoru,
za$isivano i krijuDareno u sveskaa iz logora, do$unjavano $oto $o seGanju i
objavljeno u %arizu 15<5. godine. (no Ge se, $osle nogo godina Dekanja, u celini
$ojaviti na sr$sko jeziku, i to u$ravo ovih dana, u izdanju beogradske !-eo$oetike! i
$odgoriDkog @'D 0na hrvatsko je objavljeno $re tri godine i, zbog tolikog kaEnjenja u
$redstavljanju ovakvih ka$italnih dela na naEi geogra.ski $rostoria, doDekano
reDia) !Da so iali viEe teeljnih knjiga, oFda bi na $ovijest bila drugaDija!.1. Da
li je suviEno reGi da isto vaFi i za naEe izdanje3
Dijalektika zbivanja
:njiga !&editeran i editeranski svet u doba vladavine Fili$a ''! vaFna je zbog
Brodelovog $oianja istorije, jer Balkansko $oluostrvo kao deo tog $rostora *redozelja
neizbeFno svoji $oloFaje na veG nadaleko $oznatoj vetroetini u sebi, $o$ut
ikrokososa, Duva sve tragove triju, za Brodela najvaFnijih, civilizacija) roanske,
grDke i islaske. (si toga u ovoj se knjizi $otvrHuje, izeHu ostalog, Brodelov, sasvi
novi, tok $osatranja i $roiEljanja istorijeC do tada, ona je shvatana i $rouDavana $rea
hronoloEko $rinci$u.
+radicionalna istorija, govore njeni istraFivaDi, $ratila je delanje i Dinjenice vezane za
velike liDnosti - "leksandra ;elikog, @ezara, DFingis :ana ili #a$oleona... (ni su
$ostojali kao odrednice na istorijskoj lestvici dogaHanja a njihova je srt, kaFu,
oznaDavala $roenu jednog istorijskog doba. Fernan Brodel je sa gru$o istoriDara
oku$ljenih oko Duvene !Jkole "nala..!., $oznate $o svojevrsno $restrukturisanju
doFivljaja istorije kao nauke, i to kroz odnos $rostor - vree 0"nri %iren, &ark Bloh,
/isjen Fevr...1, $ostavio tezu da se vreenski okvir istorije enja. Brzinu draatiDnih
zbivanja senjuju s$ori tokovi aterijalnog, odnosno svega onoga Eto nazivao
sastavni delo Fivota ljudskih gru$a. ;ree je sve$roFdiruGe, u njegovu raDnu
kloaku tonu .enoeni $roElosti, jer istorija $o sebi ne $ostoji, govorio je Brodel, FeleGi
tie da u tuaDenje i $reis$itivanje istorijskih zbivanja uvede i geogra.iju, i $olitiDku
ekonoiju, i sociologiju, $a Dak i $sihologiju. &eHu istoriDaria je naiEao na
odobravanjeC takvo iEDitavanje istorije o$isivali su kao uvoHenje novih disci$lina, !$o$ut
novih boja u njenu $aletu!.
Fernan Brodel, za Fivota Dlan Francuske akadeije nauka i $oDasni Dlan *"#2, koji je
svoje shvatanje istorije doFivljavao kao ko$arativno, kao !dijalektiku $roElosti i
sadaEnjosti!, drugi je reDia istoriju video kao !sliku jedne, veDno $risutne, $roElosti!.
+u sliku je najbolje dao u dvotono delu koje sa nestr$ljenje doDekujeo) u
!&editeranu i editaransko svetu u doba Fili$a ''!, na neEto anje od 2.000 stranica,
bogato ilustrovano i zadivljujuGe istorijski $recizno - osnovni tekst autor je do$unio
sa joE nekoliko hiljada .usnota8
;eliDanstvena .reska
(va istorijska knjiga, $isana jeziko dovoljno nauDni da zadovoljava sve zahteve
istraFivaDa ali i dovoljno jasno zavodljivi da bude Etivo za laike, u jednoj je kritici
o$isana i kao knjiga kojo je autor $okazao oDiglednu zaljubljenost u teu kojo se
bavi. Brodel je u !&editeranu..!. !zainteresovan da o$iEe na $rvo estu, i kao
najvaFnije, okruFenje u koje su ljudi editeranskog basena Fiveli) $lanine i doline,
ore i reke, $uteve i gradove. (n kobinuje gotovo .iksirani rita >geogra.skog
vreena> sa brzi rito >individualnog vreena> i kretanje naroda i ideja!, stoji u
jednoj kritici.
Brodelovo zavidno rekonstruisanje istorije civilizacija *redozelja - riske, grDke i
islaa, njegovo veEto $odseGanje na vezu Ba$ada i 'stoka, oFivljavanje $uteva
trgovaDkog i ratnog brodovlja, veliDanstvena je .reska $rivrednih, druEtvenih i kulturnih
$roFianja naroda na to $rostoru. &editeran je, za$isao je Fernan Brodel, jedna
izuzetno stara raskrsnica. " i$ak, njegovo duboko biGe jeste u jedinstvu, tako
oDigledno, i ne jedino nastalo Dovekovi trudo i voljo nego i delanje sae
$rirode. "li, iznad svega, !beskonaDni zbiro sluDajnosti, udesa, sreGnih ishoda koji su
se $onavljali!.
:njigo !&editeran..!. Fernana Brodela iriEu asline, s$rFena zelja od vreline
sunca, senjuju se vladari, ratuju narodi, veliDanstveno izranjaju Ditavi novi druEtveni
$okreti, enjaju se kulture. ' u sveu toe, ore je !najneobiDnije i najjasnije
svedoDenje! tih $re$letaja, gotovo $oetski za$isuje ovaj istoriDar. (no, irno ili
uzburkano, osunDano svetloEGu bleEtavo ili grljavino $otanelo, $o$ut ogledala
re.lektuje odraz $roElosti u sadaEnjosti.
' zato nije sluDajno Eto su se izdavaDi te beskonaDne $riDe Fernana Brodela odluDili da na
naslovnu stranu oba toa stave, zelenoFuti tonovia uzburkanu, sliku !%oorska bitka
u na$uljskoj luci! %itera Brojgela, na kojoj se u daljini vidi eru$cija ;ezuvaC i kao Eto je
za ovog slikara reDeno da je $redstavljao naEe ogledalo jer !da biso u$oznali sebe,
dovoljno je da se zagledao u njegovo delo!, tako je &editeran naEe ogledalo u
akrokososu. Dovoljno je sao da se zagledao u njegove oblake, i njegove talase.
"nHelka @;'J'K
Dnevnik
61.10.2001.
:"%'+"/#" D,/"
($Dinjenost &editerano
Fernan Brodel) &,D'+,4"# ' &,D'+,4"#*:' *;,+ 2 D(B" F'/'%" ''C
-,(%(,+':", Beograd - @'D, %odgorica 2001.
%iEe) *iniEa :ovaDeviG
Doba Fili$a '' bilo je $eriod autoritarnih vladara, $olitiDkih i verskih $reviranja,
$rekoorske trgovine i velikog us$ona gradova. (jaDani .inansijski i vojniDki, vladari
vode ratove za nove teritorije, liDni $restiF, dinastiDke interese, brane svoje drFave od
na$ada, Etite veru. "$solutistiDka onarhija, $o $ravilu, ia versko obeleFje) ujedinjenje
se ostvaruje oko crkve, koju vladari koriste i na koju se oslanjaju 0E$anski kraljevi Dak
uFivaju $ravo veta na objavljivanje $a$skih bula, a na $ojedini teritorijaa i
$rerogative a$ostolskih delegata1. %otvrda !boFanskog $orekla kraljevske vlasti! $ostaje
nesunjiva, $a niko osi Boga ne oFe da ukloni vladara s $restola.
!BoFansko $roviHenje! odreHuje Fili$ovog $rethodnika :arla ; 01515-15591 da bude
oralni i $olitiDki voHa hriEGanskog sveta u borbi $rotiv islaa i $rotestantiza. :arlo
;, $oslednji nadnacionalni evro$ski vladar, vladao je ogroni carstvo koje se
$rostiralo od "erike do "zije, od Floride do Fili$ina 0!carstvo u koje *unce nikada ne
zalazi!1. 4oHen je u holandsko -entu, $o ocu #eac a, iako u je ajka bila E$anske
krvi, aternji jeziko satrao je .rancuski 0kaFu da se Desto, u Eali, drFao aksie)
!#a E$ansko se obraGa Bogu, na italijansko Feni, na .rancusko uEkarcu, a na
neaDko - svo konju!1.
%osle $ovlaDenja, :arlo ; vlast nad carstvo $re$ustiGe svoji sinovia) Fili$u ''
01559-15591 i Ferdinandu ' 01559-15?<1. Fili$ '' je $ot$uno J$anac i nea nogo
zajedniDkog s ostali delovia carstva 0univerzalno carstvo :arla ; $ostaje, $od
Fili$o '', E$ansko carstvo1. (Duvanje katoliDke vere satra glavni cilje svoje
vladavine 0tvrdi da Ge se odreGi svih $oseda i Frtvovati stotine Fivota sao da oDuva
$ravu veru1. #ije, stoga, sluDajno Eto Ge vladar 0koga su zvali !onaho na $restolu!1
svoju rezidenciju i crkvu-auzolej ,skor ijal 0$osveGen sveto /orencu1 sagraditi u
obliku ogrone reEetke 0$oEto je baE to bila s$rava za uDenje na kojoj je $ogubljen
sveti /orenc1.
2 vree Fili$a '' dolazi do $rocvata i Eirenja gradova. -radovi koji u $oDetku nastaju
oko vladarskih dvorova 0nagoilavanje kuGa dvorjana, zanatskih radionica, $rodavnica
i neizbeFnih bordela1, vrlo brzo $ostaju kulturni centri, u njia su vladine ustanove,
zati $redstavnici trgovine, bankari, $ravnici, Dinovnici. &nogi gradovi iaju katedrale,
ugledne $orodice koje su igrale ulogu voHa, i svetitelje zaEtitnike koji su bdeli nad
njihovo saveEGu.
%oraz E$anske !#e$obedive arade! 1599. godine $redstavlja veliku $olitiDku i versku
$rekretnicu u tadaEnjoj ,vro$i) ,ngleska $ostaje $redvodnica $rotestantskog sveta i
$oste$eno se izgraHuje evro$ski siste drFava - neka vrsta $reteDe ,vro$ske zajednice
0Francuska i ,ngleska $rivhataju 7olandiju kao ravno$ravnog Dlana saveza1. Fili$ ''
us$eva da 0!blago "erike i krvlju :astilje!1 oDuva i $roEiri svoje teritorije i odbrani
katoliDku veru. &agelan, koji je u ie Fili$ovog oca :arla ; o$lovio svet, bio je $rvi
,vro$ljanin koji Ge kroDiti na ostrva 015211 koja Ge J$anci s obala &eksika 0tadaEnje
#ove J$anije1, zauzeti i nazvati ih Fili$inia $o svo vladaru Fili$u '' 0Fili$ini su, $o
ugovoru u *aragosi iz 1525, $rethodno bili $ortugalski $osed1. Fili$ ne us$eva da $orazi
,nglesku i nizozeske $rovincije, osnovni cilj njegove $olitike. +o Ge ujedno biti i
$oDetak $ovlaDenja J$anije iz severne ,vro$e i njenog okretanja &editeranu.
Brodelov !&editeranski svet!
Brodel se, u $oDetku, bavio $itanje *redozelja na tradicionalan naDin, s naero da
istraFi $itanje $olitiDkog zaokreta J$anije od *redozelja $rea "tlantiku, odnosno
sredozenu $olitiku Fili$a ''. (d tada redovno $oseGuje arhive 0J$anija, 'talija1 i $oDinje
da objavljuje recenzije i Dlanke iz istorije sredozenih zealja.
'ako roHen daleko od &editerana, u /uevil-en-(rnou, izeHu Ja$anje i Baroa 0!u
koje su oji roditelji sluDajno navratili za vree jedno g godiEnjeg odora!1, $odneblja
u kojia Ge kasnije boraviti unogoe Ge odrediti $olje Brodelovog interesovanja.
Boravak u "lFiru, kada Ge, kako kaFe !$rvi $ut biti oDaran *redozelje!, ujedno je bio i
$eriod njegovog $ro.esionalnog sazrevanja 0"lFir u je bila $rilika da u$ozna &editeran
viHen s druge strane !kao s naliDja!1. *atrao je da bi rad $osveGen Fili$u '', J$aniji i
&editeranu ogao biti $ogodan $redet njegove teze. Bogata riznica !Dudesnog
dubrovaDkog arhiva! 015651 do$rineGe da, uesto liDnosti E$anskog suverena, njegovu
$aFnju sve viEe obuze $itanje *redozelja. BnaDajnu ulogu u Brodelovo !novo
shvatanju! &editerana odigraGe i uticaj /isjena Fevra 0!bilo bi nogo zaniljivije od
Fili$a '', u$oznati &editeran berberskih naroda!1. Boravak u *ao %aolu 01565-6=1, tada
veG zrelo istraFivaDu dobro Ge $osluFiti za sreHivanje i sisteatizovanje saku$ljene
graHe. 2 leto 1565. za$oDinje $isanje knjige, ali vrlo brzo izbija rat. :ao vojnik, na 4ajni
biva zarobljen 0na Duvenoj &aFino liniji1 i od 15<0. do 15<5. $rovodi u zarobljeniEtvu u
logoria &ajnc i /ibek 0!gde sa dos$eo zbog svog ti$iDno lorenskog $onaEanja!1.
Brodel Ge u$ravo u zarobljeniEtvu na$isati svoje izuzetno delo, Diji Ge tekst $o seGanju
0bez koriEGenja biblioteka i arhiva1, is$isivati u Ekolski sveskaa koje Ge slati /isijenu
Fevru. -odine 15<=. na *orboni brani svoju disertaciju !&editeran i editeranski svet u
doba Fili$a ''!, koja Ge $rvi $ut biti objavljena 15<5. :njiga Ge vrlo brzo $rivuGi veliku
$aFnju i biti veoa hvaljena. (na je ubrzo uDinila Fernana Brodela $oznati, a kasnije
verovatno i naj$riznatiji istoriDare II veka.
Jkola !"nala!
Brodel je svojo knjigo uDinio $rodor novog istoriogra.skog streljenja, Diji su
uteeljivaDi bili /isjen Fevr i &ark Blok 0u Daso$isu !"nali!1. Badatak nove istorije bio
je da istorijsku nauku izvede iz rutine i getoizacije, $revaziHe !antikvarni! $ristu$
istorijskoj graHi kao i sterilno i $ovrEno o$isivanje dogaHaja. (d suvo$arne $ozitivistiDe
istorije ona Ge $reGi $ut do !Five inte lektualne ras$rave koja je dobro na$isana i sa
zanianje se Dita!. (va Ekola je, kako je sa Dibi jedno rekao !svoj $ogled skrenula
s dvorova, kru$nih .igura na njia, hronologije bitaka - u nastojanju da bolje u$ozna
nekadaEnju svakodnevicu, ase, ne$oznate ljude, kolektivna $onaEanja $roElih vreena!.
#ovi $ristu$ istoriji vodio je ka saradnji s drugi disci$linaa) sociologijo,
geogra.ijo, kolektivno $sihologijo, lingvistiko, etnologijo... #aroDito su bile
$odsticane nove tee, u kojia se ogledala otvorenost Ekole analista) istorija klie,
$ejzaFa, zaljiEta, ali i istorija entaliteta, itova, ladosti, ishrane, dokolice, srti.
%odstaknuti Brodelovi delo, u okviria nove .rancuske istoriogra.ije vrlo brzo
nastaje veliki broj studija neobiDnih naslova) !'ntelektualci u srednje veku! 0Lak le
-o.1, !*trah na Ba$adu ', ''! 0Lan Delio1, !'storija starosti! 0LorF &inoa1, !:lia
hiljadite godine! 0,anuel le 4oa-/adiri1, !&esto i istorija olakEavanja - istorija toaleta!
04oFe "nri -eran1, !'storija suza - senzibilitet i sentientalnost u Francuskoj! 0"na
Bensan-Bi.o1. &nogo $re $oenutih istorijskih streljenja, &iEle 0satran $reteDo
Jkole !"nala!1 Ge izraziti Faljenje Eto u !'storiji Francuske! 0iz 19?51 nije $osveGeno
dovoljno $rostora nairnicaa, ko Eto Ge, o$et, $ri$adnik nove generacije analista
,anuel le 4oa-/adiri 0u !/e Figaro litteraire!1 na$isati svojevrsni oaF "steriksu
!$ovodo Detrdeset godiEnjice gerile koju ovaj neukrotivi -al vodi $rotiv @ezara i
njegovih legija!.
;reeno, analistia $oDinje da se zaera da su $roovisanje !ne$okretne istorije!,
izneverili osnovnu vokaciju istoriDara, koja je u svojoj suEtini !antro$ocentriDna!. Deo
aeriDke istoriogra.ije 0-ertruda 7iel.arb1 istoriju - koja je iskljuDivala znaDaj velikih
liDnosti, kru$nih dogaHaja, znaDajnih ideja - satrala je !najdraatiDnijo $otvrdo!
hegelijanske teze) da onaj ko $osatra istorijsku liDnost i u njoj vidi sao obiDnog
Doveka, on je u toe sliDan sobaru koji !skida heroju Dize, $oaFe u da legne u kreve
t, zna da najviEe voli Ea$anjac i sliDno! - i ne zna viEe niEta o njeu 0!#ijedan Dovek
nije heroj za svoga sobara!, izreku, koja se najDeEGe $ri$isivala vojvodi od :ondea iz
vreena /uja DF';, neaDki .ilozo. 7egel je $roEirio i $rvi $ut objavio 190=. godine u
svojoj !Fenoenologiji duha!, da bi se kasnije $onovila u njegovoj !Filozo.iji istorije!
kako bi $odsetila Ditaoce da ju je sroDio on, a ne -ete koe je $ri$isivana1.
' oni koji su os$oravali Brodelov deteriniza, koji nije do$uEtao istraFivanje
stvaralaDke uloge Doveka i dogaHaja, $riznali su da je userenje nove istorije $rea
!dugo trajanju! veoa $lodno, da je istorija tie stekla dinaiDku dienziju i uDinila
odluDan korak u $revazilaFenju !dogodovEtine!. 'deje nove istorije $oste$eno osvajaju
sve .rancuske univerzitete, a $reko studija i doktorskih disertacija .rancuskih istoriDara,
$odstiDu izdavaDe i edije da $o$ularizuju njihove rezultate. ' na naEi $rostoria Eire
se ideje nove .rancuske istoriogra.ije. 'storiDar Jorjo +adiG $rvi uvodi u naEu
istoriogra.iju etodologiju koja je .orirana oko Daso$isa !"nali!. #ekolicina naEih
istoriDara Ge, u okviru svog usavrEavanja, biti u $rilici da $rati Brodelova $redavanja u
%arizu 04adovan *aardFiG, BariEa :rekiG, Desanka :ovaDeviG-:ojiG, +rajan
*tojanoviG1. Do$rinos Brodela je veoa veliki, stoga Ge, kada se radi o savreeni
etodoloEki $ristu$ia ili noviji istraFivanjia &editerana, njegovo ka$italno delo
uvek biti nezaobilazna bibliogra.ska re.erenca.
Glas javnosti
0<.10.2001.
Fernan Brodel!&editeran i editeranski svet u doba Fili$a ''!
JoE $utujeo ka ,vro$i
Baniljiva $riDa o $roElosti &editerana iz koje se jasno Dita i vree sadaEnje
'zdavaDke kuGe -eo$oetika iz Beograda i @'D iz %odgorice objavile su ka$italno delo
.rancuskog istoriDara Fernana Brodela 01502-15951 !&editeran i editeranski svet u
doba Fili$a ''!. 4eD je o znaDajno izdavaDko $oduhvatu ne sao Eto knjiga obio
$revazilazi hiljadu strana, veG $re Eto $redstavlja svojevrsnu enciklo$ediju *redozelja
koja $rodubljuje saznanja o ovo izvoriEtu evro$ske civilizacije.
2 dva toa, u kojia je $rea na$oeni izdavaDa u $rvo tou ostavljen ekavski
izgovor, a u drugo tou ijekavski, Brodel saku$lja sva $oznata znanja o &editeranu,
odnosno o *redozelju, kako se naziva u drugo tou. ;rednost ove knjige je Eto se
autor, ada $o vokaciji istoriDar i ada ovo delo $redstavlja njegovu doktorsku
disertaciju, ne zaustavlja na uFe shvaGenoj istoriji, veG nastoji da Ditaoca obavesti o
sveu Eto Dini $ravi identitet *redozelja. 'ako knjiga treba da obuhvati sao razdoblje
vlade E$anskog kralja Fili$a '', I;' vek, autor je za$oDinje teeljni izlaganjia
geoor.oloEkih i kliatskih odlika ovog $odneblja, ukazujuGi na zavisnost relje.a i
istorijskog Fivota, traFeGi $rave kulturoloEke de.inicije $lanina i ravnica koje
ooguGavaju da se na najbolji naDin shvate tok vreena i $roene ljudskih druEtava u
ovo delu sveta...
;eoa $lastiDno, uvek oslonjen na valjane $odatke iz sredozenih arhiva, $ouzdane
Eta$ane izvore i znaDajne nauDne radove, Brodel govori o enaa $rirode na ovi
$rostoria i ljudski naseobinaa koje o$staju $rateGi ovaj rita - nalaze odgovore na
surovosti zie, nestaEice vode, glad, letnje e$ideije...
%osebno je znaDajna njegova analiza ishrane sredozenog stanovniEtva i njegovo
uviHanje da !&editeran nikada nije Fiveo u znaku izobiljaC u$ravo ga je oskudica, $otraga
za naDino kako da je ublaFi, naterala da $okaFe svoju dovitljivost!. 2 to sislu je i
*rbija, o kojoj autor govori na viEe esta, autentiDna sredozena zelja koja je u
$roteklo, ali i sadaEnje, oskudno vreenu iala $rilike da $okaFe nogo od svoje
sredozene dovitljivosti da bi $reFivela. *redozelje $oDinje da nestaje sa istorijske
scene toko Eesnaestog veka kada gradovi na njegovoj obali viEe ne ogu na ovo
$odruDju da naHu dovoljno Fita za naraslo stanovniEtvo.
!(d Fita, dakle!, kaFe autor, !a ne toliko od neveEte i neus$eEne $olitike J$anaca, tih
loEih Duvara &editerana, ada i ta $olitika nosi deo svoje odgovornosti!, $oDinje
istorijski surak *redozelja i $reeEtanje srediEta istorijskih kretanja na sever. (d tog
vreena njegovo trgovino vladaju narodi sa severa, $re svega ,nglezi, koji
ovladavaju trgovino *redozelja i lagano sa scene $otiskuju gradove koji su
ilenijuia stvarali svetsku istoriju.
!:raje 1?. veka ,nglezi su svuda na &editeranu. 2 $otonji vekovia sredozeni
svet sve viEe Ge $riati vrednosti sa severa, i sve Ge viEe zaboravljati svoj identitet
uzdizan i utvrHivan ilenijuia u gradovia i drFavaa koji Dine ne$revaziHene
vrhunce evro$ske kulture.
Drugi to knjige $osveGen je istoriji shvaGenoj u uFe sislu i Brodel razatra drFavna
i druEtvena $itanja, bavi se nestalnoEGu i stalnoEGu civilizacija, njihovo borbo i
noEtvo ne$rekidnih ratova na *redozelju - u ".rici, J$aniji, -rDkoj, na :orzici,
&alti, :i$ru, Balkanu, u Francuskoj - teEko je zaista na ovo $rostoru nabrojati sve
ratove koji su se zbivali u istorijski neveliko razdoblju koe je $osveGena ova knjiga...
#eveseli zakljuDak koji se naeGe $osle Ditanja ove knjige jeste da su sva ona $rirodna
dobra kojia je obdareno *redozelje, najle$Ei susret $lanina, reka, ravnica i ora,
blage klie i uzviEenih uzleta duha, $osluFili sao kao $redtekst za beskrajno voHenje
ratova od kojih su nogi, kako uviHa autor, $lod jedino vladarske ne$roiEljenosti.
#eEto vedriji zakljuDak, koji takoHe oFe da se naetne kada se sklo$e korice ove
knjige, jeste da se istorija uvek dogaHa na sliDan naDin i da t o oFe da ukaFe na $uteve
izlaska iz istorijskog lavirinta u koe je *redozelje za$reteno od vreena koje Brodel
o$isuje.
(livera MurHeviG

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful