Aleksandar Solenjicin

Rusija u provaliji
Beograd, 1999.
Prevod sa ruskog
Ljubinka Milini
Naslov originala
Aleksandar Solenicyn
ROSS!A " OB"AL#
$ 199%, Librairie Ar&'()e *ayard, +aris
,#-S, SA -OR.A/
Aleksandar Solenjicin 019112 je dobi&nik 3obelo4e nagrade 5a knjie4nos&.
3aj5naajnija

dela/ Jedan dan Ivana Denisovia, Odeljenje za rak, Prvi krug, Arhipelag
Gulag i ro)aneskni ciklus Crveni toak.
+osle 6o4ra&ka sa 7a6ada, 6oe&ko) de4edese&i' godina, i4i u Mosk4i.
+oslednja njego4a dela su usija u provaliji 0199%2 i !rno u "rvnju 019992. usija u
provaliji sadri 89 kra&ki' ogleda koji su u osno4i 6os4eeni jednoj &e)i/ sudbini Rusije.
Solenjicin 6ola5i od injenice da su, ras6ado) So4je&skog Sa4e5a, )nogobrojne nacionalne
)anjine i 4eliki delo4i ruskog naroda bili )arginali5o4ani. :ak 1% )iliona Rusa 4an Rusije
6os&ali su, u no4onas&ali) ne5a4isni) dra4a)a, )anjine 6rak&ino be5 ikak4i' 6ra4a.
Odgo4ornos& 5a o4e &ragine 6osledice 6ri6isuje, 6re s4ega, 6os&ojeoj 4las&i i s)a&ra da su
re;or)e, koji)a je obea4ano blagos&anje, sa)o u4eale socijalnu i ekono)sku bedu
)ilionski' )asa.
-rucijalni 6roble) koji 6os&a4lja o4a knjiga jes&e/ )oe li se u budunos&i ou4a&i ruski
nacionalni iden&i&e&, ko)e 6re&e i boles& ruskog nacionali5)a i nekri&iko i)i&iranje 5a6adne
ci4ili5acije< li, drugi) rei)a, =&o odgo4ara 6r4obi&no) naslo4u o4og dela, Solenjicin
o&4oreno 6i&a/ >?a li e)o kao Rusi 6os&oja&i u budunos&i<@.
SADRAJ
1. A ra54alina)a ruskog 6ros&rans&4a
7O3A "LAS,
B. +r4e godine ekane de)okra&ije
8. Re;or)e na ra54alina)a
C. O=a)uena Rusija i 7a6ad
1. *an&o) 73?
9. 5gubljena Rusija i D s&ok
E. 3a= 6arla)en&ari5a)
%. 7a&4orenos& 4las&i
RA7FRA3:A"A3!#
9. S&ranci 5a BC sa&a
1
1G. 5beglice
11. Migran&i
1B. Slo4enska &ragedija
18. A :eeniji
1C. jo=, jo= ra5grania4anje
11. Ar)ija uni=&ena be5 ra&a
19. Hoe)o li )oi da di=e)o
S+R#+L#,A3# 3A.!#
1E. S&o 6edese& naroda
1%. *ederacija
19. Au&ono)ije
BG. >Ruski@ i >rusijski@
3#+OMRL!"OS,
B1. Bolj=e4i5a) i ruski narod
BB. Od S&aljina ka Brenje4u
B8. Odla5ak kul&urnog kruga
BC. Ras6ra4a osa)dese&i' godina
B1. Boles&i ruskog nacionali5)a
HOI#MO L O+S,A,, M RAS
B9. +a&rio&i5a)
BE. 3acionalna o=a)uenos&
B%. +ra4o na korene
B9. -arak&er ruskog naroda u 6ro=los&i
8G. #4olucija na=eg karak&era
81. +a, 'oe)o li o6s&a&i )i, Rusi<
8B. +ra4osla4na crk4a u o4a )rana 4re)ena
88. Lokalna sa)ou6ra4a
8C. 7e)ska 4er&ikala
81. A o&6or<
89. Fradi&eljsko
#asovnik je otku$ao sate ko%uniz%a, ali njegovo &etonsko postolje jo' nije sru'eno.
(o)e%o li se u%esto oslo&o*eni, na)i zatrpani pod njegovi% razvalina%a+ , to% &rigo% sa%
-../. poeo tekst 01ako da preuredi%o usiju2+.
1ao i sada, te godine ljudi su &ili o&uzeti strastveni% gledanje% zasedanja 3rhovnog
sovjeta na televiziji , oekuju)i da se ta%o prona*u putevi ka novo% "ivotu. Jo' ve)e
odu'evljenje donela je -..-, neko%e -..4.
A danas , svi priznaju da je usija s%rskana.
Oni koji nalaze opravdanje tvrde da se drugaije nije %oglo, da drugog puta nije &ilo,
da su sve to prolazne te'ko)e. Oni koji zdravo %isle , sigurni su da je &ilo i zdravijeg puta.
On uvek postoji u "ivotu naroda.
Iako je za %ene oigledno da su u pravu ovi drugi , taj spor je potpuno &eskoristan5 svi
%i tre&a da raz%i'lja%o sa%o , kako se i'upati iz razvalina.
2
I pored ve) dvanaestogodi'nje nove du&oke dr"avne i sveop'te krize usije, pu'taju)i u
svet dana'nji tekst , %oj poslednji na tu te%u , ja se ne nada% da %oja raz%i'ljanja %ogu ni
iz&liza po%o)i izlasku iz &olesne kaljuge na'eg "ivota. Ovu knjigu pi'e% sa%o kao jedan od
svedoka i stradala$a &eskonano "estokog veka usije , da se zapa%ti ono 'to s%o videli, 'to
vidi%o i do"ivljava%o.
Naravno, ja nisa% ni izdaleka jedini koji to zna i shvata. 6 na'oj ze%lji i%a %nogo
onih koji %isle isto ili slino. O na'oj &olesti i nakaznosti o&javljeno je %nogo raznih
detaljnih lanaka. Ali neko %ora sve to da prikupi kroz vihor "ivota, da sve iska"e sa"eto.
6 ovo% ogledu nastavlja% i ranije zapoet 70usko pitanje na kraju 88 veka+, -..9:
pose&an tekst o sada'nje% stanju i sud&ini naroda , ruskog.
1. U razvalinama ruskog prostranstva
,oko) 6oslednje e&iri godine i)ao sa) 6rilike da obiJe) B9 ruski' oblas&i. 3ekada su
&o bili sa)o oblasni grado4i, e=e D 6u&o4anja u rejonske cen&re i dalje u dubinu oblas&i.
)ao sa) 4i=e od s&o susre&a D 6risus&4o4alo i) je i5)eJu 1GG i BGG, 6a do 11GGD1EGG ljudi.
Bili su &o ra5go4ori o ra5lii&i) &e)a)a i be5 ikak4og us&rua4anja. +osle s4akog susre&a
nas&a4ljao sa) ra5)enu )i=ljenja, ideja, i &ako D s 'iljada)a ljudi. A5 &o, i)ao sa) )nogo
susre&a u e&iri oka, 6a ras6ra4a u dru=&4u s nekoliko ljudi 0nere&ko s gubernijski)
ruko4odioci)a2. S4e &o 5ajedno s&4orilo je u )eni i4o i neugasi4o oseanje 5a i4o& i
ras6oloenje na=eg naroda u njego4i) ra5lii&i) sloje4i)a. 0S4e &o je )nogo 6u&a i
)nogos&ruko u4r=i4ano 'iljada)a 6isa)a i5 s4i' kraje4a 5e)lje.2 6i=e) o4u )alu knjigu
kao s4oju oba4e5u 6re)a 4eliko) broju na=i' ljudi, rasu&i' 6o danas ra5oreno) 6ros&rans&4u
Rusije, koji slino s&radaju. Fde god sa) bio, naila5io sa) na ponavljanje, ponavljanje,
ponavljanje 6i&anja, 5abrinu&os&i, &uge. Rusija je, iako je ko)adaju, jo= u4ek jedan organi5a)K
+i=e) o &o)e o4enan sa4e&i)a, elja)a 5a srean 6u&, )olba)a i rei)a o6ro=&aja. 3ikada
4i=e neu 4ide&i &oliko 6ros&rans&a4a )oje do)o4ine D ali sa) do4oljno njenog disanja u6io
5a ono i4o&a =&o )i je os&alo. 0A jo= bi' ne5asi&o jurio 6o Rusiji, i s4ako) )es&u os&a4ljao
srce.2 o4u knjigu 6i=e) oseajui na sebi s4e eljne, i5gubljene, gne4ne i )olei4e 6oglede.
3e)a) ilu5iju da u na o4aj nain 6rene&i )akar deo onoga =&o sa) slu=ao D 5a &o su
6o&rebni &o)o4i. S&oga D sa)o cr&ice.
>O&i)aju s4e i5 ruku.@ >3i 5a koga ni=&a nije oba4e5no. "lada ne)a 6rogra)a.@
>:ekali s)o de)okra&iju, a sada niko)e ne 4eruje)o@ 0krasnojarski ko)bajner2. >Od
6o=&enog rada ne )oe se i4e&i.@ >Radi)o sa)o 6o na4ici, niko ne 4idi re=enje.@ >Od nas
ni=&a ne 5a4isi@ 0bajski 'e)ijski ko)bina&2. Srce ra5dire &uga i 6onienje u oi)a )ladi' ljudi
koji su ukidanje) radni' )es&a k4ali;iko4ani' radnika 6os&ali socijalni sluaje4i. >?anas
bolje i4e oni koji ni=&a ne rade. :i) odnese= robu na 6ijacu da je 6roda=, od)a' &i u5i)aju
danak. Manja 6roi54odnja D )anji gubi&ak@ 0seoski s&are=ina i5 Asurijskog reona2. >7akone o
5e)lji 6ra4e oni koji nikada nisu i4eli na selu@ 0drugi s&arac &akoJe &a)o2. 3aunici
okeanogra;skog ins&i&u&a ne ale se &oliko na s4oje siro)a=&4o koliko =&o &ruje)o o&6aci)a
nie organi5)e i &ako uni=&a4a)o i&a4e biolo=ke 4rs&e 0u osiro)a=eno) ins&i&u&u oni rade
s4oji) ins&ru)eni&i)a, ak i olo4ka)a2. 3a krasnojarsko) bu4ljaku, rasc4e&ano) od u4o5ni'
kineski' &kanina, s&arija ena >uni@/ >!a sa) ui&eljica, sra)o&a )e je, a 6rinuJena sa) da
&ako 5araJuje)@. Odgo4orio sa) joj/ >,oga &reba da se s&idi Rusija@.
S&uden&i/ >Hoe)o li doi4e&i da se nauka ceni 4i=e od &rgo4ine<@ >?eca se u =koli
ones4e=uju od gladi@ 0na6u=&ena deca, koju su rodi&elji na6us&ili2. S&arac/ >.elog i4o&a sa)
=&edeo, a no4ac se 6re&4orio u ni=&a, o6ljakali su )e@. s4uda/ >Fde da naJe)o no4ac 5a
sa'ranu<@ >3e)a)o =&a da jede)o.@ >A)ro je 4e&eran D sku6ljali s)o 6o s4e&u no4ac 5a
sa'ranu.@ >L&a da radi)o<@ >-ako da i4i)o dalje<@ D i s4e &o )nogo 6u&a, ak i na
s&anica)a gde s)o s&ajali sa)o d4a )inu&a. +en5ionerMele5niar/ >+o)o5i&e na) da
3
6rei4i)o nekoliko su4i=ni' godinaK@ D A rku&sku, i u drugi) grado4i)a/ >Sada s)o )i i5a
re=e&aka@ 0na s4i) 6ro5ori)a, kao 5a lo6o4e2.
Ali nikada neu 5abora4i&i u=e ili)ske 3isotke. ,o je bilo )es&o 6r4og >desan&a@
gradi&elja kada su 6oinjali jednu od 4eliki' 'idrocen&rala. ,ada su gradi&elji skle6ali rune
kro4injare koje i danas, nakon &ridese& godina, s&oje na s4o) nekada=nje) )es&u u6oredo sa
socijalis&iki) grado). 3a gla4noj raskrsnici D go)ila )e&alni' i s&akleni' o&6adaka
0>jedanaes& godina ne daju da do4e5e)o ka)ione@2, 4oda D sa)o ona koja se do4o5i, 6laena
D sa)o 5a 6ie, ne u)i4aju se i ne 5ali4aju 6o4r&njakeN 6eru daleko, sa)o >i5 'idran&a@, ali ni
&a)o le&i ne)a 6ri&iska. A selu ne)a ni &ele;onaN 6roda4nica D na d4a kilo)e&ra. -oliko li u
sada=njoj Rusiji i)a &ak4i' 3isotki2
!o= u le&o 199C. kro5 ceo Sibir odjeki4ao je 4a6aj/ >-ako da 6rei4i)o< 7a = & o s)o
jo= i4i<@ 0susre& u AlanMAdi2. >3a Rusiju se sruila beda od koje se )oda i nee o6ora4i&i@
0&o)ski susre&2. >-oliko su nas 6u&a 4e ob)anuli<@ >7bog ega se s4e &o radi<@ 0ski&i),
du=e4ni )rak2. >3e eli)o da go4ori)o D skona4a)o, u)ire)o@ 0+o)en, radnik2. >3e
eli) da )oj sin bude rob u o4oj dra4i, neka se iseliK@ 0:i&a, na ele5nikoj s&anici2. godinu
dana kasnije, u +en5enskoj oblas&i 0-u5njeck2/ >!o= )alo D i 4i=e nee)o i)a&i =&a da
s6asa4a)o@.
Fodine 199C. na )nogo )es&a odjeki4alo je i5 )nogo grla/ >+oinje 6ljaka obinog
naroda@. >!a ni=&a ne 4eruje) o4oj 4las&i.@ >Sada na= o4ek ne 4eruje ni dra4i, ni
6oslanici)a, ni 6redsedniku.@ >3a 4r'u 4las&i kod nas D lo6o4i su i u 5akonu.@ A jesen 1991.
6u&o4ao sa) u +ri4oloje D i &aj gne4 54uao je )nogo e=e, s&ra=nije. S4aki 6u& kada bi
neko od go4ornika '4alio >6ro=los&@ 0ko)unis&iko 4re)e2 u 6oreJenju sa sada=nji) D nje)u
je a6laudiralo, inilo se, d4e &reine sale. -ada sa) 6oku=a4ao da objasni) da 6risu&ni, 6re)a
nji'o4i) godina)a, ne 6a)&e uase 6ro=los&i D i5 sale su se uli glaso4i 6ro&es&a. ,o se
de=a4alo &ri )eseca 6re i5bora 5a ?u)u, i ja sa) &ada bio siguran/ ko)unis&i e dobi&i
4einu...
-uda god se okrene= D >du=a crni od &oga =&o se dogaJa 0i s ljudi)a i s 6rirodo)2@.
+iju 6rlja4u renu 4odu 0,ara2. >Ou&a deca@ 0boles& no4oroJeni', Al&aj2. Ras&e broj
'endike6irane dece, glu4e o)ladine, boles&i =&i&as&e le5de 0"oronje, i do4de je do6ro
radioak&i4ni je5ik :ernobilja2. Lkole 6o6ra4ljaju sa)i rodi&elji D i5 bude&a ni ko6ejke. ,oale&
6re&4oren u uionicu. 3as&a4a se od4ija u &ri s)ene, a i5)eJu s)ena je sa)o 6e& )inu&a D da
se okrenu, da i5)enjaju uloge. Ai&eljica, 6oe&nica, dobija 6la&u 1B dolara )eseno 0koliko i
a)eriki nek4ali;iko4ani radnik 5a jedan sa&2. Ali i iskusna, s dugi) s&ao) i 8G aso4a
nas&a4e nedeljno/ >Ako se ra5boli), ne)a) ra5loga da se lei)@ 03o4a -orce4a2. >Sra)o&a
)e je 6red uenici)a, ne)a) =&a da obue)@ 0no4oselski region2. A =kolski) biblio&eka)a
se udbenici ras6adaju u ruka)a, is6oruioci 4i=e ni=&a ne =alju. >Mui)o se be5 knjiga@ 06a
i6ak uenici jedanaes&og ra5reda rejonske =kole odluuju da konkuri=u &a)o gde su i) =anse
1/1...2. ,uno je gleda&i gru6u regru&a 6o54ani' u 4ojni odsek 0BAM, +adunski +&ag2/ )r=a4i,
nedo4oljno i5rasli, s &uni) oi)a koje i5raa4aju be5naJe. A drugi 0S&a4ro6olj2 nisu u)eli
da se 6re&4araju 6a su se na=li u ar)iji, a jo= ni srednju =kolu nisu 5a4r=ili. "lada >kul& 5elene
'ar&ije@ 0Ros&o42. +rirodno je danas >u5)i s4e =&o &i i4o& 6rua@ 0Rja5anj2. >-od nas sada
caruje ideologija o&i)anja i 5a4is&i@ 0-inelj2. >?eca 4ide da onaj ko krade D 6rekrasno i4i, a
)oj nes6re&ni o&ac D 'oe 6o=&eno.@ >?e4ojice od d4anaes& godina ba4e se 6ros&i&ucijo).@
Sa s4i' s&rana uje se besno/ >:i&a4a dra4a kradeK@ >3ijednog ino4nika nije )ogue
osudi&i.@ >+oka5alo se da su u6ra4o de)okra&e naj4ei lo6o4i.@ >-ako su odjedno) 6os&ali
)ilioneri, ni od ega<@ 0!arosla42. S&ari 6en5ioner 0,4er2/ >-oliko se sea), )i s&alno ne=&o
gradi)o, e4o sada pravnu dr"avuN a ne)ogue je nai 6ra4du@. >?a li s)o 5ais&a 6os&ali
slobodni< -ak4a sloboda, ako )ora= da os&a4i= 6osao i ide= na 6rinudni od)or<@
03o4osibirsk2. >A kako broje glaso4e< As&a4 su 6rogurali ob)ano)K@ 0O)sk2. >-urs koji se
dik&ira i5 Mosk4e ra5jedinjuje ljude@ 0-i)ri2. >Mosk4a ne lii na grad ruske dra4e@ 0s&arica
4
i5 Aglia2. >-ako su us6eli da 5a d4e godine ras&ure ono =&o se gradilo 4eko4i)a<@
0-os&ro)2. >"las& 6ra4i nebrojeno )nogo glu6os&i.@ Ali D 'or glaso4a, s4e u6ornije u
najra5lii&iji) )es&i)a na dugo) 6u&u/ >,o ne )oe bi&i be5 6redu)i=ljajaK@ >,o je
s6ecijalno s6re)ljenoK@ >S)i=ljeno se s6ro4odi 6oli&ika uni=&enja RusijeK@ >?okle e
nedos&ojni ljudi u6ra4lja&i dra4o)<@ 0+en5a, dug a6lau5 u sali2. Ma&uran& u 3o4osibirsku
kae/ >,ele4i5ija je gadnaK@ Sa)ara/ >-od nas u ;abrici deca 6o5i4aju na oruani o&6or kao
seda)naes&e godine@. >Ako se ne okona 4rs&o) ruko), doi e do kra'a.@
3ije )alo sa)oo6&uujui' glaso4a/ >Sa)i s)o kri4i/ s4i s)o )i 6ara5i&i, a s4ako od
nas bi )orao sa) da 6ronaJe =&a da radi@. >L&a je, u)e)o da go4ori)o, a ni=&a ne u)e)o da
radi)o.@ 0 5ais&a/ o sa)ou6ra4ljanju, kako ga u4es&i D skoro nikada nis)o )a=&ali, i sP) sa)
uka5i4ao na &o.2 >S4i )i eka)o da nas neko ujedini.@ +i&aju/ >-ako da se udrui)o<@
A', &o, ba= &o je na)a Rusi)a D ne)ogueK
-oliko je oni' koji )isle, be5 lju&nje, ali u 6o&ra5i 5a 6ra4i) odgo4oro)/ >7ar nije bilo
&reeg 6u&a<@ >Fde je i5la5 i5 ne&alen&o4ane 6oli&ike< >)a li i5la5a i5 6ljake i 6ro6as&i<@
>+oru=enu ;abriku )oe= obno4i&i, ali o4eka koji je u6o5nao ukus ne5araJene rublje, nikada
nee= 6o6ra4i&i.@
>+reds&oje na) &e=ka 4re)ena@ D &o s4uda narod odlino 5na, be5 ob5ira na
o6&i)is&ika u4era4anja dra4e. 3arod je i neu6oredi4o &re54eniji od )inis&ara i lano4a 4lade
koji lu6e&aju na &ele4i5iji. jo=, &i6ino/ =&o dublje o&6u&uje=, ne u oblasni grad, nego u
rejonski, 6a ak i u daleki so4'o5 7a4oloja, ili 6en5ensko )nogonacionalno selo +oi), ili u
selo #jduanka na Angari koje je 6reseljeno i5 6o6la4ljene doline, o=&rina 6oli&iki' osuda se
s)anjuje. Rei ne 54ue s&rasno, ni u4reJeno, 4e 6ro)i=ljeno. A Sibiru je naroi&o )nogo
4rs&i', 5dra4i', nenaru=eni' karak&era. 0+ro6u&o4a4=i kro5 Sibir, ja sa) s olak=anje) s'4a&io
da je s4a 6ro6aganda sibirskog se6ara&i5)a 5a o&ce6ljenje od Rusije, koja je nekoliko godina
s4ake nedelje u4r=i4ana 6reko radioMs&anice ;lo&oda, 6ro&ekla )i)o nji', be5 ra5orni'
e;eka&a.2 >?aj&e narodu )ogunos& da i5ra5i s4oje )i=ljenjeK@ >-ada bi nas neko slu=ao.@ Ali
6os&a4lja se nekad i 6i&anje/ >-ako danas i4e&i be5 lai<@ jo= direk&nije/ >-ako s6asi&i
Rusiju<@ 0AlanMAda2. +a sad naJi odgo4or...
,ako i nas&aju 6r4e iskre. s4uda, s4uda kau/ >3e, Rusija jo= nije )r&4aK Ali kako
olak=a&i 6u& ka 6re6orodu<@ 0S&a4ro6olj2. A 6ri4ilego4anoj 6ri4a&noj gi)na5iji u "ladi4os&oku
us&aje gi)na5ijalac/ >,reba se 5abrinu&i 5a decu siro)a=ni'K Fde e oni ui&i<@ A
-rasnojarsku se u6o5naje) s biologo) 0e&4oro dece, )ajka bolesna od a6o6leksije2, e4o =&a
njega brine/ no)enkla&urna sredina is&iskuje i5 sebe s4e 6o=&ene i &alen&o4aneN on ra5raJuje
sis&e) 6ro'odnos&i 5a &alen&o4ane. 0+a 5ar su na=oj 4las&i 6o&rebni &alen&iK2 #&o kak4i se s4e
6ojedinci 06i=u 6is)a2 i gru6e, o6&ereeni naino) i4o&a, 6ri&isnu&i bedo), &rude da se
4a&rice ne ugase. A S&a4ro6oljskoM"olo=ko) 6os&oji >=kola kul&ure@ 5a decu, 6oinje od
6e&og ra5reda. 0A u Sara&o4sko) 7a4oloju ui&elj se 6i&a/ >-ako )lade ui&i dobro) i
4eno) kada su &ele4i5ija i i&a4o okruenje 6ro&i4<@2 A 3o4o) -ore4u 0,4erska2 odra4a
se 4an=kolski >cen&ar kul&ure@ 5a e&iri s&o&ine dece, u -alja5inu D >=kola u)e&nos&i@ 0&a)o je
9G ljudi2. A -i)ru D >kua 5ana&a i ;olklora@, 5a 6e& godina nauili su u)e&niki) 5ana&i)a
oko BGG dece. >3arod je i5)uen kolek&i4ni) rado). ,reba s6asi&i du=u narodaK@ 0". .
Beljako4a2. A -a=inu, 6oslednjo) snago) organi5uju >*es&i4al 6re6oroda Rusije@ D 5a
o)ladinu. -a=inska biblio&eka 0njoj je 4e 1GG godina, i nije u4ek bila o4ak4a2 e)i&uje
ljudi)a 5nanje i kul&uru, koliko )oe D ali klasike 4i=e ne ku6uje. >S&ajae)o do
6oslednjegK@ D direk&or F. B. Bolko4a. 0A sa) -a=in D kak4a le6o&aK 7ane)aren )esni
gra4er kae D biser 6re&4oren u s6laine.2 3a=i >)ali grado4i@ D koliko je u s4ako) 6ro=los&iK
Ali i osno4e 5a budunos&.
O&kuda u celoj, u celoj Rusiji, snaga 6ojedinci)a, sa)o biblio&ekari)a, na 6ri)er, da se
i gladujui odre u 6ro4aliji<... 3e, jo= je narod i4, nee ga do&ui.
5
Ali &u je jo= ne=&o D nijansa< 3e, neuni=&i4i glas. !o= od "ladi4os&oka se uje/ >Rusi ne
cene s4oju kul&uru. A ako ne s6asi)o kul&uru D nee)o s6asi&i ni naciju.@ 3a sas&anku
'abaro4ske in&eligencije ulo se 6i&anje/ >Hoe li se sau4a&i du'o4no boga&s&4o ruskog
naroda<@ A Blago4e=&enskoj crk4i s&arija 6ra4osla4ka 6i&a/ >Mora li na=a dra4a da bude
6ra4osla4na<@ A Ros&o4u/ >Be5 Boga na) ne &reba Rusija, be5 Rusije ne &reba sloboda@.
>Ako se ne 6okaje)o D cela Rusija nee 4rede&i ni gro=a.@ dui dalje, skoro 6ri s4ako)
susre&u sa) uo &aj glas, u4ek 6rigu=en, ali nikada do kraja ne ugu=en/ >3e, 6ra4osla4lje je
danas nedo4oljan oslonac 5a dra4u. 3ije do4oljno snaan.@ A Sa)ari, radnik u&o4ari4a/
>Ruse 6ri&iskaju sa s4i' s&rana. A ako Rusi 5a &renu&ak 5bog sebe 5as&anu, od)a' se uje D
;a=i5a)K@ 3a Sara&o4sko) uni4er5i&e&u/ >7ar 5a ruski narod nije si&uacija be5nadena<K@
Mladi u Agliu, ubacuje se 6reko reda u ra5go4or/ >-ai&e, =&a danas 5nai bi&i Rus<@
#4o, 6rija&elji )oji, u o4oj knji5i 6oku=au da odgo4ori) na ono =&o )ogu. kako
bude) )ogao.
Z!A "#AS$%
&. 'rve godine (ekane demokratije
?ani od 19. do B1. a4gus&a 1991. )ogli su da 6os&anu 54e5dani aso4i u is&oriji Rusije.
?ogaJaji su i)ali karak&eris&ike 6ra4e re4olucije/ )aso4no odu=e4ljenje, ne sa)o dru=&4eni'
organi5acija 4e, u 5naajno) broju, i naroda i5 6res&onice 0&akoJe i u oblas&i)a2. 3a)erno
i5a5i4anje uline gu4e. Fu=i)o se od u5buJenja s4esni 4elikog is&orijskog 6reokre&a.
Bes6o)oni, bojalji4i ak&i4is&i 6ar&ije bili su odra5 i5nurenos&i i konane be5nadenos&i
ko)unis&ike 4las&i u Rusiji. "oJe 6re4ra&a i)ale su sla4nu )ogunos& da sa nekoliko
energini' )era i5 korena i5)ene 6rilike unu&ar Rusije, i s6olja=nje uslo4e njenog 6os&ojanja,
dok je odjeki4ao >'or su4ereni&e&a@ sa4e5ni' re6ublika. 3o4i ;unkcioneri, no=eni &i' dana
narodno) 4oljo), ne bi nai=li ni na kak4o 6ro&i4ljenje/ )ogli su u )agno4enju da 5abrane i
ras6us&e celu ko)unis&iku 6ar&ijuN da 6roglase o&4oreni) 6u& 4e 9G godina 5abranjenoj
)aloj i srednjoj 6roi54odnji, be5 ega su se gu=ili so4je&ski grado4i, a =&o bi 6os&ao
naj6rirodniji 6r4i korak u ekono)skoj re;or)iN da 6roglase realna 6ra4a lokalnog
sa)ou6ra4ljanja, kak4a so4je&i nikada nisu i)ali kod ko)unis&a. ras&ajui se, konano, s
bolj=e4i5)o) D da odluno sao6=&e da su ne&ane 4e=&ake, i5)i=ljene, lenjinskoM
s&aljinis&ikoM'ru=o4ske granice i5)eJu re6ublikaN &aj korak nije 5a'&e4ao nikak4a dalja
'i&na dejs&4a s6olja, ali je 6os&a4ljao osno4u i 5a )nogogodi=nje 6oli&ike 6rego4ore. 0,u ne
bi &rebalo da )a=e)o boga&o) is&orijo)/ 6osle s4rga4anja ko)unis&ike 4las&i logino bi bilo
us6os&a4i&i 5akonoda4s&4o i5 1919. godine D 6o=&o ;ebruarska re4olucija, u radosnoj jurnja4i,
nije donela s4oje 5akone.2
3i=&a &ak4o, ni slino, nije uraJeno. "oJe 6re4ra&a su 5a kra&ko 4re)e ob)anule, i5dale,
nadu )ase koja je a6laudirala. ,i) 4oJa)a, i ak&i4is&i)a koji su i) bili bliski D 6r4i i odluan
korak de)okra&ske 6obede bio je da ra5grabe 6ros&orije, kabine&e u -re)lju i na S&aro) &rgu,
au&o)obile, 6a onda i 6ojedinane s&ano4e. ,i)e su se ba4ili i u oni) kljuni) dani)a kada
se sudbina Rusije )ogla )odelira&i kao da je od 4oska. +obednici, gru6a na 4r'u koja je
4odila u sledei kobni in s&orije Rusije, 6oka5alo se, )islila je sa)o o 4las&i koja joj je kao
sluajni 6oklon 6ala u ruke, ni o e)u drugo). ?a, i o granica)a D &ada=nji ruski
6o&6redsednik bio je 6osla& u -ije4, a 6o&o) u Al)a A&u da 6o&6i=e 6redaju dese&ak e&niki'
ruski' oblas&i i 1% )iliona Rusa. 0,u ka6i&ulaciju kasnije su ne jedno) 6o&4rdili, 6ri5na4=i
unu&ra=nje ad)inis&ra&i4ne granice u SSSR 5a dra4ne, &oboe 6o=&ujui Helsin=ki s6ora5u)
i5 19E1.2 Ras6ad SSSR bio je nei5bean,1991. godine se na5irao, ali bilo je jo= 4re)ena 5a
6ri6re)e, da se u)anji =&e&a duboki) ekono)ski), i4o&ni) i )nogo)ilionski) lini)
4e5a)a, i 4i=e nije bilo nikak4og ra5loga da se oeki4ani ras6ad 6ods&ie. ,aka4 in&eres i)ao
6
je ukrajinski 6redsednik D ali ni na koji nain, ni6o=&o, nije &rebalo da u nje)u ues&4uje i
ruski.
,ako je u nekoliko 6r4i' dana no4a 4las& 6oka5ala 6oli&iku 5brku u gla4a)a 0ako je &o
bila sa)o 5brkaK2, ra4nodu=nos& 6re)a i4o&u ruski' naroda. +red dola5ak kru6ni' dogaJaja
4las& je bila 6o&6uno i5gubljena, ali, 5au5e&a lino) raunico), ni sa)a nije bila &oga s4esna.
&ak4i dogaJaji, ne6ro)enjeni, nas&a4ljaju se kro5 sledei', e4o 4e seda) godina. )a
5nako4a da e se &ako nas&a4i&i i dalje.
?akle, u Rusiji je nas&u6ila era d e )o k r a & i j e< A s4ako) sluaju, &ako je bilo
6rogla=eno. ,o 5nai D go&o4o u )agno4enju se rodilo )no=&4o, skoro go)ile D de)okra&a.
,o )no=&4o je bilo &i) udnije =&o se u 4r'u no4o6oja4ljeni' D )oglo nai sa)o 1D9 ljudi
koji su se ranije borili 6ro&i4 ko)unis&ikog rei)a. A os&ali D oni su u5le&eli 6re)a sada
be5o6asno) nebu s 6res&oniki' ku'injski' sedeljki D i &o jo= nije najgora 4arijan&a. ?rugi
orlo4i no4e de)okra&ije 6r'nuli su 6ra4o u 4r' i5 Pravde, i5 aso6isa 1o%unist, i5
ko)unis&ike akade)ije, i5 oblasni' ko)i&e&a, ak i i5 .- -+SS. 5 juera=nji' 6oli&iki'
ko)i&e&a )i s)o dobili ne sa)o de)okra&e D 4e one najradikalnije. ?a, neko je i objasnio/
>Mi s)o se nala5ili u 4r'o4i)a ko)unis&ike 4las&i sa)o 5a&o da &a )es&a u)es&o nas ne bi
5au5eli gori@. A sada, da bi s6asili i u4rs&ili 3o4u Rusiju, oni su 6ono4o sa)o6or&4o4ano
bili s6re)ni da u5)u 4las&. +os&oji i jai argu)en&/ ko i)a 4i=e iskus&4a u 4ladanju od nji'<
Oni su 6ro;esionalci... 0+ro;esionali5a) se ne doka5uje radno) biogra;ijo) 4e re5ul&a&i)a
rada D a &aj re5ul&a& 6re4r&lji4aca bio je oigledno be54redan.2 -ao o6ra4danje no4e 4las&i 5a
s4e ne4olje slu=ali s)o/ >-ak4u je, uo6=&e, originalnu de)okra&iju )ogue s&4ori&i u
uslo4i)a ekono)ske i socijalne anar'ije, 6oli&ike nes&abilnos&i<@ ,a 6rokle&a 6oli&ika
nes&abilnos& je i s&4orena ne6is)eni) re;or)a)a.
3eode)okra&e su 6os&ale s&4arno 6ro;esionalci u ideolo=ko) obe5beJenju i 6odr=ci
no4og ureJenja. A ono =&o no4e de)okra&e D birokra&e nisu 6oka5ale D &o je sauesni=&4o
6re)a narodu i briga 5a njego4e 6o&rebe. 7a&o oni koji obja4ljuju >=ok &era6iju@ D 4i=e
ne)aju 6ra4a da se kunu kako =&i&e >6ra4a o4eka@.
5gleda da je 6riori&e&ni 6oli&iki 6roble) no4og rei)a 6os&alo/ kako )nogo bre
u4es&i 4e=&aku, burnu )nogo6ar&ijnos& i on uri da &o uradi.
+r4e godine, i sledee godine, i jo= godina D ras6linule su se 0be5 realni' osno4a2, kidale
su se, objedinja4ale i 6rodirale s4e no4e i no4e 6ar&ije, sa4e5i, bloko4i, ;ron&o4i, gru6e D ija
i)ena 4i=e niko ne 6a)&i i ne )oe da nabroji/ ulanji4ali su se, =e6urili, ali su is&o &ako br5o
6ro6adali i i=e5a4ali 5ajedno s i)eni)a )nogi' liberalni', de)okra&ski' i radikalM
de)okra&ski' lidera. <nogopartijnost D &o je bila naj5a4idnija, najeljenija nagrada koju je
doneo 6re4ra& 1991. godine, i 6ar&ije su bujale, blokirale jedna drugu, &e=ile se 6oli&iko) D
)ada je od s4i' 6ar&ija realno &o bila sa)o D ko)unis&ika. 0 nije sluajno 199B. !eljcin
odluio da E. no4e)bar
1
os&ane na= nacionalni 6ra5nik.2 Sudbina je '&ela i &o da su siro)a=ne
ruske 6a&rio&ske )ale 6oli&ike 6ar&ije &raile si)6a&ije i 6odr=ku od ko)unis&a, a
ko)unis&i)a, 6o&o)ci)a >lenjinski' an&i6a&rio&a@, bilo je naj5godnije da se 6reds&a4e kao
>ruske 6a&rio&e@. ?a li je is&orija )ogla da bude ironinija<
Realna druga sila jaala je u 4idu 'a5bula&o4skog "r'o4nog so4je&a. 3jen d4oboj s
6redsedniko) 4la=u 1998. dobio je ;or)u borbe 5a 6aragra;e no4og ruskog us&a4a i
ra54ukao se na nekoliko 6re&ei' )eseci. 5rada us&a4a i=la je lo=e, ali d4oboj je bio s4ire6, u
Rusiji je nas&ajalo d4o4la=e D &i) o6asnije =&o su se obe su6ro&s&a4ljene s&rane obraale
nacionalni) au&ono)ija)a nudei i) 6oli&ike )i&o4e, kako bi u nji)a s&ekle 4i=e sa4e5nika.
+ri4ilegije au&ono)ija naglo su se =irileN onda su ruske oblas&i, da ne bi os&ale u 5a6eku,
6oele da se 6rogla=a4aju re6ublika)a D buno, jedna 5a drugo). A &oj 'is&erinoj buci, ini
se da je )alo ko 6ri)e&io, ali )eni je, jer sa) gledao i5daleka, bilo oigledno i nesu)nji4o/
od &og d4o4la=a, od &og sa&eri4anja u >re6ublike@ D sa)oj Rusije je 6re&io r a s 6 a d, ako ne
1
E. no4e)bar je 6o s&aro) kalendaru BG. ok&obar D dan 6obede socijalis&ike re4olucije 06ri). 6re4.2
7
5a nedelju dana, ono 5a nekoliko )eseci. 5gledalo je is&o kao u doba -erenskog. !edini s6as
5a Rusiju u celini )oglo bi bi&i br5o okonanje d4o4la=a, be5 ob5ira koja s&rana da 6obedi.
,aj sukob koji se nije ra5u)no re=io 6ola godine ranije, 5a4r=io se kr4a4i) dani)a
ok&obra 1998. 0i 6ogibijo) 6e& s&o&ina ili 4i=e ljudi, koji ugla4no) nisu bili uesnici kon;lik&a,
4e 6o&6uno ne4ini2. S4e &o je 6rikri4eno skladni) odobra4ajui) 'oro) nede)okra&a/
>+oubija&i gado4eK@ Snago) oruja, 4eo)a ne6ro)i=ljeno 6o s4oju de)okra&sku budunos&.
-ao i ko)unis&i, i oni su us4ojili geslo >ako se ne6rija&elj ne 6reda@... A 6osle &ri )eseca
Fajdar i -o5irje4 o&4oreno su &raili sa4e5 s ko)unis&i)a 6o5i4ajui i' u >an&i;a=is&iku
ligu@. uskoro, kao 6osledica &oga, 6rogla=en je dogo4or o >graJansko)@ 054anino)2
s6ora5u)u D s6ora5u)u unu&ar oligar'ije D dogo4or ne be5 6osledica, koji se 6o&o) granao u
)rane 'odnike.
&ako je bio uni=&en "r'o4ni so4je&, iji je 6r4i 6redseda4ajui bio ba= &aj 6redsednik, i
oba 6u&a i5abran 6o is&o) us&a4u. A u6ra4o &aj us&a4 sada se 6oni=&a4a, 5ajedno s da&o)
5akle&4o), ali 6redsedniki )anda& se, ko 5na 5a=&o, sau4ao. "e &e 6ra4ne odredbe nisu
uli4ale 6o4erenje u no4i As&a4 D uos&alo), on nije 6ro=ao ja4nu ras6ra4u, a neki njego4i
lano4i su bili na br5inu 6re6ra4ljani. +o&o), 6re)a 54anini) 6odaci)a, na i5bori)a je
ues&4o4alo 18 ods&o biraa 0anali&iar De%iz&ora obja4io je ci;ru od sa)o CE ods&o2, a 5a
As&a4 je glasalo 1% ods&o od nji', =&o je )anje od 81 ods&o oni' koji su i)ali 6ra4o glasa D
)anje od &reine. 0S4e &o )ogao bi da u&4rdi i na= )nogolani As&a4ni sud, na6ra4ljen 6o
ugledu na 5e)lje s 4isoko) 6ra4no) kul&uro), a 5bog na=e delika&nos&i 6roble) bi se lako
na=ao na "r'o4no) sudu. +re)a &o) re6ublikansko) us&a4u ruski 6redsednik dobio je
ogro)na 6ra4a, 4ea nego )nogi bi4=i )onarsi i sada=nji 6redsednici. odluke sudbonosne 5a
5e)lju D sa5re4aju niko)e neobja=njene, niko)e neobra5loene D i 6rogla=a4aju se go&o4i),
s i5o6aeno) odluno=u.
Bilo je )nogo albi na naru=a4anje 6rocedure na i5bori)a 5a ?u)u 1998. Sa)o jedna
od nji' je da4anje 6olo4ine )es&a 6ar&ija)a D 4e=&aka o6ijenos& eljeno)
>)nogo6ar&ijno=u@. Ali s4aki 6u& je &aj sis&e) kanja4ao one koji su ga u4odili/ godine 1998
D 4eliki) us6e'o) 6ar&ije Oirino4skog, a 1991 D 4eliki) us6e'o) ko)unis&a. ,ak4a
o6redeljenos& oajni' biraa re5ul&a& je negodo4anja u4reJenog, o6ljakanog naroda,
bes6o)onog da )akar na &aj nain 6o6ra4i s4oju sudbinu.
). Re*orme na razvalinama
3e bi bilo ;er ne nabroja&i ekono)ske re;or)e no4og 6ore&ka D 6oe4, nara4no, od
Forbao4a. ,u s6ada i ras& dra4nog duga inos&rans&4u sa BG )ilijardi dolara na %G )ilijardi
5a 4re)e Forbao4a. 0Aos&alo), kro5 sa)o nekoliko godina 6oka5ae se da je &o
ue&4oros&ruenje duga jo= i si&no.2 A 6r4i) re;or)a)a 5ae& je i ras6ad s4i' 4e5a unu&ar
dra4nog i ekono)skog sis&e)a D 4e5e i u5aja)na 6o4e5anos& nii) se ne )ogu 5a)eni&iN &o
je jednos&a4no D ras6ad 0a 4e je reeno >ne 6araj ako ne 5na= da =ije=@2. Sledi obja4lji4anje
udnog >socijalis&ikog &ri=&a@N i s&4aranje lani' 5adruga D u s6re5i s dra4ni) 6redu5ei)a
i 5a nji'o4 raun. A jedino is6ra4no, )akar i 4eo)a slabo kre&anje ka uklanjanju
ko)unis&iki' 6re6ona is6red si&ni' 6redu5i)aa 0ukljuujui i selo, =&o je 4eo)a
blago&4orno i i)a 6o4ra&no dejs&4o2 D 4rlo br5o je 019%E2 bilo ugu=eno 6ar&ijsko) =a6o) kao
>neradniki 6ri'od@.
+o&o) su D i5 u4ek nesigurni' ruku Forbao4a D re;or)a&orski 6odu'4a&i 6rebaeni u
su4i=e sa)ou4erene ruke.
3ikada ne bi' Fajdara u6oreJi4ao s Lenjino), 6ros&o D nije &aj kalibar. Ali u jedno) su
4eo)a slini/ slini su ;ana&iku 4oJeno) sa)o s4ojo) sablasno) idejo), koji se, ne
6o5najui dra4nu odgo4ornos&, sigurno '4a&a 5a skal6el i 4i=es&ruko ko)ada &elo Rusije.
ak =es& godina kasnije, danas on sa os)e'o) 4odi oigledno s)u=enu 6oli&iku. Ra5aranje)
8
osigura4ajui' ;ondo4a bacio je u bedu dese&ine )iliona s4oji' 5e)ljaka 0uni=&i4=i ba5u
u6ra4o srednje klase, koju se 5aklinjao da e s&4ori&i2. -ako onda sad, sa =es&ogodi=nji)
5aka=njenje), i 6o)inja&i dogo4or o >s&4aranju srednje klase@... ,rebalo je od &oga, od si&nog
6redu5e&ni=&4a 6oinja&i, a ne 6ods&ica&i ras& ne5asi&i' )ono6olis&a D )agna&a.
Lina s4ojina D 6rirodni je uslo4 5a rad o4eka, ona s&4ara ak&i4ne, 5ain&ereso4ane
radnike, ali se njoj )oraju ne6rekidno su6ro&s&a4lja&i s&rogi 5akoni. -ri)inalno je ono suds&4o
koje nacionalnu i)o4inu baca lo6o4i)a, a s4oje graJane u 5ube grablji4ica)a D be5 ikak4og
5akona.
Su)anu&o su krenuli da 5a&iru i ras&uraju ekono)iju Rusije. ,aj 6o&res bio je na54an
dugo ekano) Re;or)o) D )ada ni jasnu konce6ciju, =&a4i=e ni ra5raJen i usagla=en
6rogra), nikada nis)o sa5nali. s6os&a4ilo se da njega nije ni bilo. 0>S4e s)o re=a4ali u 'odu,
nis)o i)ali 4re)ena da i5abere)o bolju 4arijan&u.@2 +ri5na4alo se da e &o bi&i >=ok &era6ija@
0&er)in s lakoo) 6ri'4aen od 5a6adni' &eore&iaraMekono)is&a2, 5ar na) &o nije obeao
6redsednik uoi re;or)e 0B9. 1B. Q912/ >Bie na) &e=ko, ali &aj 6eriod nee bi&i dug. Re je o
9D% )eseci@. 0Fajdaro4a 6redska5anja bila su jo= ruias&ija/ cene e 6oe&i da 6adaju kro5 &ri
)eseca D na osno4u ega je on uo6=&e oeki4ao snienje, kada je 6re6us&io cene
)ono6olis&i)a, i kada nije bilo nikak4e konkurencije<2 Obeali su i da e >lei na =ine@ ako
re;or)e ne us6eju.
3arod, kro5 koji su s6ro4eli elek&rini 4od 5a =ok &era6iju D oglu4eo je, bes6o)ono se
ras6ao 6red &o) ne4iJeno) 6ljako). Sa)o u &o) obliku 0ili sa lani) re5ul&a&i)a
re;erendu)a2 on je )ogao u )ar&u 1998. da i5glasa odobrenje 5a re;or)e koje su )u donosile
siguran ras6ad i siro)a=&4o 0a &anije/ &i)e je jo= o&eana na=a s)e&enos& i 5bunjenos&2.
3ara4no, na= doneda4no so4je&ski narod ose&io bi u s4ako) sluaju =ok od naglog sudara s
dina)ini) >&ri=ni)@ obliko) i4o&a i rada, ali on ne bi bio &ak4og ubis&4enog in&en5i&e&a.
A6rkos s4e)u, &ek su 6oinjala isku=enja 5a6oe&a s&os&ruki) i 'iljados&ruki) skoko)
cena. 3arod je bio usreen obeano) 6odelo) nacionalnog boga&s&4a ra4no)erno s4i)
graJani)a 6reko i5da4anja obligacija s udni) na5i4o) >4auer@, a s &o) 'ar&ijo) )ogla bi
se obe5bedi&i ak d4a s&rana bolja au&o)obila ili 6ris&ojan s&alni 6ri'od. +oele su dile)e,
4eliki broj 6ros&odu=ni' ljudi je 6o4ero4ao, )ilioni ljudi su lu6ali gla4u, nisu 5nali kako da
u6o&rebe &e 4auere. Aos&alo), 6ra4og 6u&a nije ni bilo/ u bilo koji >;ond@ ili 6redu5ee bi
jadni o4ek uloio &e 4auere D u6ao bi u 6ro6alu 6roi54odnju koja ne donosi dobi&. A no4i
4las&odr=ci, eljni 6ljake be5 ikak4og 6oku=aja 6roi54odnje, ak i in&eresa, ne sa)o da nisu
ulagali u 6redu5ea sreds&4a 5a nji'o4 ra54oj, nego su i5 nji' isisa4ali i 6oslednji sok, iako bi
i' na &aj nain 6o&6uno uni=&ili. Malobrojni 6re6redenjaci sa s&4arni), )akar i )ali)
ka6i&alo), ku6o4ali su u bescenje od 5bunjeni' 6ojedinaca kru6ne 6ar&ije 4auera, i 6reko
nji' o&kidali ko)ade dra4ne i)o4ine.
Ali, s4e je &o bio sa)o 6oe&ak bede, jer je, kako se lako dose&i&i, u 6oreJenju s
nacionalni) 4lasni=&4o) boga&e dra4e i&a4 5bir 4auera bio )ini)alan/ ono =&o je
6odeljeno narodu 6reds&a4ljalo je jed4a )anje od jednog 6rocen&a i)o4ine. sredino) 199C.
6o&6redsednik :ubajs ko)e se )nogo 4ero4alo, de)ons&rirajui doneda4ni) so4je&ski)
ljudi)a nji)a &ako 6ri4lanu >elinu 4olju@, obja4io je >drugu e&a6u 6ri4a&i5acije@ D da bi
dra4na i)o4ina 6re=la u ruke )alog broja bi5nis)ena 0&aj cilj je i ja4no 6ri5nao lano4i)a
s4og a6ara&a2. +ri &o) je is&akao 6arolu >la4ina 6ri4a&i5acije@/ &o jes& skoro &renu&na
6ri4a&i5acija, 6ri4a&i5acija odjedno) D i s gordo=u je obja=nja4ao kako >s4e& jo= nije 4ideo
&aka4 &e)6o 6ri4a&i5acijeK@ ?a, nara4no, &ak4a 6reis6oljna glu6os& jo= se nigde u s4e&u nije
dogodila 0>br5o D kuso@2. +ri4a&i5acija je u4oJena u celoj 5e)lji s oni) ne4ero4a&ni)
be5u)lje), s ono) ru=ilako) br5ino), kao >nacionali5acija@ 0191ED1%2, i kolek&i4i5acija
0198G2 D sa)o s obrnu&i) 6red5nako).
?a li je 4isoke 6ri4a&i5a&ore 4odila lana &eorija da e, i) se i)o4ina ras6oredi 6o
asni) ruka)a, sa)a od sebe, ni i5 ega i5nii konkurencija, da e 6roi54odnja 6os&a&i
9
e;ek&i4nija sa)o ako se 6ro)eni 4lasnik< FajMubajske re;or)e i54oJene su u5 ra5u)e4anje
Marksa/ ako se sreds&4a 5a 6roi54odnju 6redaju u 6o=&ene ruke, odjedno) e nas&u6i&i
ka6i&ali5a) i 6oe&i da ;unkcioni=e<
Od le&a 199C. 6oela je &a >druga e&a6a@ i 5a sa)o nekoliko )eseci bilo je s6ro4edeno
6o&6uno i 6rak&ino bes6la&no ra5da4anje dra4ne i)o4ine i5abrani)a. S4aki as su se u
no4ina)a 6oja4lji4ala sao6=&enja o sen5acionalnoj 6ljaki narodne i)o4ine. ?a, narod je, i ne
5najui 5a &ajne cene i &ajne dogo4ore, ne6ogre=i4i) ins&ink&o) s&4araoca 6ogodio su=&inu i
6roces na54ao >6ri'4a&i5acija@.
A 5bog glo)a5nos&i )nogi' socijalis&iki' so4je&ski' ko)bina&a D nji' nije bilo
)ogue urui&i nikak4o) 6ojedincu, 4lasniku. 3i)alo se ne us&rua4ajui, :ubajso4a 4lada
ko)adala je &ak4e ko)bina&e na BGD8G delo4a 0kidajui &ako jedins&4en &e'nolo=ki 6roces, i
li=a4ajui s4aki deo )ogunos&i da uo6=&e radi2 i ra5da4ala u ra5lii&e ruke. 0,ak4a sudbina
s&igla je i neke 4ojne ;abrike, nji' su &akoJe 6arali5o4ali drobljenje) i 6ojedinano ujedinili s
neki) inos&rani) ;ir)a)a, u >5ajednika 6redu5ea@. Lako je 6ogodi&i kak4e e 6osledice
&aka4 6roces i)a&i 5a rusku odbranu.2
!edan neoeki4ani de&alj u &oku dogaJaja 6o)ae na) da o &o)e sa5na)o jo= relje;nije.
,aj ka6ricio5ni de&alj bio je/ i5nenadno 6os&a4ljanje a)urskog guberna&ora "ladi)ira
+olje4ano4a, s&arog koli)skog geologa, 5a naelnika -o)i&e&a 5a u6ra4ljanje dra4no)
i)o4ino) u no4e)bru 199C. ,ako su nje)u 6os&ali 6ris&u6ani s4i 6a6iri i5 koji' se 4idi
kako je 6re&'odni' )eseci nes&ajala i ko6nela i)o4ina. kao o4ek as&an i 6o=&en, ". +. je
6redao 6redsedniku suda 6is)o o kri4ci)a 1%. 1. 1991. 0+is)o je sada obja4ljeno. Ono 4r4i
od doka5a, ci;ara, s&e6ena kri4ice, 6ri)era kako je i=ao s4eo6=&i ras6ad narodne i)o4ine, na
6ri)er kako je 11 ods&o 6ral%a'a dobilo jedno lice, dok drugo ku6uje B1G )iliona akcija
Gazpro%a 6o dese& obe54reJeni' rubalja 5a akciju, &o jes& dobija i' na 6oklon. Ogro)na
;abrika au&o)obila =ihaevska bila je >6roda&a@ B1G 6u&a je4&inije od njene 4rednos&i/ u)es&o
1 )ilijarde dolara D 5a C )iliona. -rasnojarska ;abrika alu)iniju)a >6roda&a@ je braci :orni,
8GG 6u&a je4&inije nego =&o 4redi.2 kaka4 je bio re5ul&a& o=a)uujueg i54e=&aja< +osle &ri
dana, B1. 1. 1991. +olje4ano4 je bio uklonjen da ne bi >o)e&ao :ubajso4e re;or)e@.
s&ina, 6osle godinu i jedan dan, BB. 1. 1999. )i s)o uli od 6redsednika 6ri5nanje da se
u &oj :ubajso4oj 6ri4a&i5aciji >6roda4alo s4e =&o je bilo )ogue 6o 6roi54oljnoj ceni, a dra4a
od &oga nije ni=&a dobila@. Aos&alo), &o je bilo i5ja4ljeno jedno), us6u&, i 4i=e se nije
6ona4ljalo. 3ije bio 6redu5e& ni 6oku=aj nikak4e re4i5ije grabi&eljske 6ri4a&i5acije, =&o
6odra5u)e4a da je odobrena grandio5na 6ljaka nacionalnog dobra. !o= se nikad na=a 4las&
nije 6o5aba4ila 6i&anje) otkud ljudi)a koji su doneda4no bili 6od so4je&sko) 4la=u
)ilijarde rubalja, )ilioni dolara< "aljda od boga&i' i54o5ni' do54ola, dobijeni' 6reko 4e5e i
5a )i&o koje su dali 4las&i)a, a neo)e&ano 6riku6ljali u 5e)lji 6o 5as&areli) cena)a u
rublja)a. :i&a4i e=aloni odla5e u inos&rans&4o i &a)o dobijaju )ilione u de4i5a)a. 0A &o)
6rocesu su )nogi doskora=nji ko)unis&iki ;unkcioneri s6re&no 6os&ali kri)inalni &rgo4ci i
6ri4a&nici. Ranije su dra4no) s4ojino) ras6olagali ogranieno, a sada be5ob5irno.2
?a, jo= nis)o )ogli da i=u6a)o noge i5 ko)unis&ikog "a4ilona. Ali )oglo se
ra5lii&o koraa&i. 3a)a su i5abrali najgori, ra54ra&an, i sa) 6o sebi 5loslu&an 6u&.
3e jedno) sa) i)ao 6riliku da slu=a) ubedlji4u argu)en&aciju, 6o&kre6ljenu i lini)
s4edoenje) ljudi koji su se blie 6ri)akli &oj ku'inji. S4e je uraJeno 6od 6la=&o) >&ri=ni'
re;or)i@ i ni u ko) sluaju nije bilo re5ul&a& 6ora5ne ne6ro)i=ljenos&i, 4e D dobro 6ro)i=ljen
sis&e) bogaenja odreJeni' ljudi. "r&ogla4i 6ad rublje 0&ako dugo obe54reJi4anje nije
u6o5nala nijedna 5e)lja2 D da bi se ruska i)o4ina )ogla ku6i&i 5a )ini)u) dolara, i da 4las&i
ne is6lauju =&edi=a)a no4ac koji su uloili u banke. Fu=ili su seosko do)ains&4o u
o&adbini D da bi se oboga&ili na u4o5u 6re'ra)beni' 6roi54oda. Okle4ali u dono=enju
neo6'odni' 5akona D da bi lak=e bila s6ro4edena 6ljaka u uslo4i)a be5akonja. "r&ogla4o)
br5ino) s6ro4odili su 6ri4a&i5aciju D da bi se =&o 6re ;or)irao kor6us 6odra4alaca no4e
10
4las&i. Akidanje )ono6ola u 6roi54odnji alko'ola bilo je 6ogubno 5a narodno 5dra4lje
0sloboda ;alsi;iko4anja2, ra5orno 5a dra4nu blagajnu, a s&4orilo je )aso4nu o&u6elos& i
ra4nodu=nos& 6re)a ono)e =&o se dogaJa.
:i&a4 &aj ras6ad 6ro=ao je u &a)i D dok narod jo= nije sa5nao da se dogaJa ne=&o
ne6o6ra4lji4o 5a s4e s&ano4nike dra4e. 3arod nije i)ao 6rilike da direk&no 4idi grandio5ne
)aso4ne 6ljake 0s&o&ine )iliona dolara 6rene&o je u inos&rans&4o2, nije )ogao 5na&i nikak4e
de&alje i ci;re, ni&i se )ogao 5a)isli&i nad sledei)/ 5a=&o je nacionalni do'odak u
indi;eren&ni) ruka)a 6re6olo4ljen 05a 4re)e ra&a s Hi&lero) o6ao je sa)o 5a e&4r&inu2N
5a=&o od 199G. godine u Rusiji nije sagraJeno nijedno kru6no indus&rijsko 6redu5ee. Ba4ei
se s4akodne4no 6roble)i)a 6rei4lja4anja, ljudi nisu 6ri)e&ili da se ine 5loini nad
nji'o4o) dra4o). 6ak, do6rli su jed4a ujni 6ojedinani 6la=lji4i glaso4i o re4i5iji D
no4oko)6ono4ani boga&a=i 6rlja4i' ruku koji su se oboga&ili kao u bajci 0i ne sa)o oni, 4e i
nji)a 6okorni no4inari2 5ajedno i ul&i)a&i4no i5ja4ili su narodu/ 6reis6i&i4anje 6ri4a&i5acije D
&o bi bio graJanski ra&K +ljaka neos4e=enog naroda 6ro=la je gla&ko i be5 graJanskog ra&a D a
us6os&a4ljanje 5akona i5a54ae kr4a4i graJanski ra&K Ono ega s)o se doe6ali D nikako ne
da)oKK
,ako je nas&ao >)ladi ruski ka6i&al@. A osno4i on je bio s&4oren 5a6anjujuo) i
neobja=nji4o) dra4no) o6eracijo)/ 4e=&aki) s&4aranje) ko)ercijalni' banaka, nji'o4i)
lani) kredi&iranje) u 4re)e galo6irajue in;lacije, 6osle ega je dra4a 6oela da od &i'
banaka 6o5aj)ljuje doneda4no s4oj no4ac D s 4isoko) ka)a&o), s4e 4i=e i 4i=e siro)a=ei.
?obro4oljno dra4no sa)oubis&4o. !o= je u koris& ko)ercijalni' banaka bilo odreJeno da se
s4e u6la&e )oraju sa)o 6reko nji' 4r=i&i D i one su o&e5ale i o&e5ale is6la&u nadu4a4ajui s4oje
6rocen&e.
,reba li se, onda, udi&i =&o je 6osle i&a4e &e 6ljake kasa os&ala 6ra5na i 5a )nogo
godina nes6osobna da is6lauje 6la&e i 6en5ije. S&r6lji4i narod je glado4ao, deca su
6obolje4ala u sla4u >)ladog ruskog ka6i&ala@. "isoka 4las& je ne jedno) u6u&ila 6o'4ale
rusko) narodu =&o je >o6ra4dao 6o4erenje@/ nije bilo socijalnog bun&a. 0?a, da, >bun& je
bes)islen i bes6o=&edan@, a )i s)o 5au4ek skinuli sa sebe &u odgo4ornos&. 3e )oe se
5a)isli&i ne)oniji narod od nas.2
6re nego =&o bi se lo=a godina okonala, )i s)o ne6rekidno slu=ali da e sledee
godine 6oe&i >s&abili5acija@ i >6reokre& nabolje@. +a i6ak, sa s4ako) no4o) dra4no)
)ero) )i ne sa)o da nis)o i5la5ili i5 bede, 4e s)o ne6o6ra4lji4o srljali u 6ro6as&. A s4i)
oblas&i)a na=e 6roi54odnje i i4o&a ues&ale su s&ra=ne 'a4arije s 4eliki) broje) r&a4a D 6lod
6o&6une is&ro=enos&i dra4noM6ri4rednog organi5)aN 6oJe= na 6osao D 5a s4aki sluaj o6ros&i
se od 6orodice. 7a &o 4re)e nas s &rona saoseajno &e=e/ >L&a da se radi, stihija...@
niko od oni' koji 4ladaju ne 5na kako >s4e &o@, >&u dra4u@ i54ui i5 bla&a.
?a, 6i&a) se D da li je &o nji)a 6o&rebno<
jo=/ s kak4o) lako)isleno=u, s kak4o) ra4nodu=no=u i 'ladnokr4no=u je na=a
4las& gledala na 4r&ogla4o 6adanje rublje, oigledan 5nak ruske bede i bes6o)onos&i. Fledala
je &o kao be5naajan 6roces D koji je nii) ne ugroa4a, kao anegdo&ski 6roces nara4no, niko
se nije 5a)islio kako 4ra&i&i dolar do ranijeg odnosa s rubljo), =&o bi bio 6ra4i 5nak o6=&eg
o5dra4ljenja. 3eda4no su, e4o, na=li anegdo&ski i5la5 D 6ros&o pre$rtati &ri narasle nule D i
i4e&i dalje. A ako rublja bude nas&a4ila da kli5i na6red, da se 6re&4ara u no4i no4ac D sledei
6redsednik e i)a&i )ogunos& da nas obraduje jo= jedni) 6recr&a4anje) d4eM&ri nule.
+. ,amu-ena Rusija i Zapad
-raje) osa)dese&i' godina na na=u 6res&oniku in&eligenciju ra5lilo se in&ernacionalno
us'ienje koje sa)o =&o nije 6re4a5i=lo i sa)e rane bolj=e4ike. Ruski liberali i radikalM
de)okra&e bili su s4esni/ ra5ara se odu4ek i 5au4ek D najsrenija era na na=oj 6lane&iN sada e
11
s4i) njeni) s&ano4nici)a i s4i) dra4ni) ;unkcioneri)a o4lada&i op'teljudska vrednost
kojoj e)o s4i 5ajedno )ora&i da slui)o. 7a&o je bilo koja 4rs&a s6oljna 6oli&ika Rusije D
i)6erijali5a) ili a6surd, 4rs&a 4las& u Rusiji D &iranija. ,ako se i na=a 6erce6cija Sjedinjeni'
A)eriki' ?ra4a i o6ra4dana 6reds&a4a o a)eriko) narodu kao 4eo)a darelji4o),
neosno4ano 6renosila i na 4a=ing&onsku 4ladu D egois&iki 6rorauna&u, kao i s4ako nor)alno
dra4no ruko4ods&4o, a u 6osebni) uslo4i)a 6osle kra'a so4je&skog ri4ala s4e 4i=e
o6redeljeno da kao i)6erija kon&roli=e celu 6lane&u.
n&ernacionalno us'ienje, >no4o )i=ljenje@ je o4og 6u&a sas4i) sigurno s&4oreno i
delo4anje) Forbao4lje4og ruko4ods&4a. +rinuJen da os&a4i na )iru 5e)lje s&one #4ro6e D
Forbao4, okruen uragano) 5a6adnog odu=e4ljenja i 6o'4ala, i s nji) Le4arnad5e, jedan od
doskora=nji' 4oJa 6okrajinskog -FBMa, sad s4e&ski di6lo)a&a, nisu se se&ili da 5a&rae od
5a6adni' 6ar&nera da 6is)eni) ugo4oro) 6o&4rde nji'o4e do&ada=nje us)ene dogo4ore.
0+re)a s4edoenji)a !. +ri)ako4a, 199GD91. i Mi&eran, i Mejder, i Bejker nes&r6lji4o su
oeki4ali 6o4laenje so4je&ske 4ojske, 5ajedno su obeali da se 3A,O nee =iri&i ni s&o6u na
s&ok, i da nijednu 5e)lju lanicu "ar=a4skog 6ak&a nee 6ri)i&i u 3A,O.
B
Ali Forbao4 nije
i)ao 'rabros&i da &rai da se na &o 6is)eno oba4eu.2 3a slian nain A)erici je 199G.
6oklonjena i >?ruga Aljaska@ D bes)isleni us&u6ak Forbao4a i Le4arnad5ea, CG 'iljada
kilo)e&ara Beringo4og )ora 06od4odni greben boga& ribo), na;&o), gaso)2.
8
,a &endencija ka6i&ulacije >5bog =irine du=e@ nas&a4ila se i sledei' 6e& godina. Fodine
1998. !eljcin je u "ar=a4i jo= =iri) ges&o) >6us&io@ +oljsku u 3A,O. ,e is&e godine -o5irje4
je u Male5iji 6o&4rdio s6re)nos& ruski' a4iona da 6rebacuju )usli)ansku 4ojsku u Bosnu
koja je ra&o4ala. A &oj e6ide)iji >s4eo4e=&4a@ no4onas&ala Rusija 6o)agala je Sjedinjeni)
?ra4a)a da dobiju odobrenje 5a 4ojna dejs&4a, 5a&i) s)o i od na=i' so6s&4eni' iscr6ljeni'
4ojnika, ko 5na 5a=&o, na6ra4ili sku6oceni odred i ukljuili ga u >)eJunarodne snage@ u
Bosni, da bi delo4ao ba= 6ro&i4 slo4enski', ak i so6s&4eni', ruski' in&eresa.
A6ra4o je 3o4a Rusija i 6o)ogla da se okona &aj is&orijski 6rela5 u s4e&sko) nainu
)i=ljenja, kada je 4ojno )e=anje u dra4ne 6oslo4e daleke 5e)lje 6res&alo da se na5i4a
>agresijo)@ i 6os&alo >)iro&4orni na6ori@. Oigledno, u6ra4o &ak4a &er)inologija 4ladae u
RR 4eku D i 4rlo je )oguno da e &o 4rlo br5o Rusija okusi&i i na so6s&4enoj koi, na 6ri)er
u ;or)i )eJunarodnog )iro&4orakog s6asa nas sa)i' i 6lane&e od na=eg a&o)skog oruja.
"e je bilo slini' a)eriki' 6oku=aja. 0 desie se &o u5 >s4e&sko odobrenje@ kao i
>+us&injska oluja@N a )oe da se nas&a4i i deljenje) sa)e Rusije D uos&alo), An&an&a ju je
bes&idno delila i u na=e) FraJansko) ra&u.2
Sa in&en5i4iranje) slabljenja Rusije do 'ao&inog s&anja D s4e se )anje skri4aju na)ere
ci4ili5o4anog 7a6ada koje se odnose na nas, a 6obesneli 6oli&iki ne6rija&elji Rusije, kao
-isinder ili Beinski, 4e su &o, ne jedno), 6oka5ali 6o&6uno o&4oreno 0>su4i=na 5e)lja@
na kar&i s4e&a2. !o= 6re %G godina, dok je besneo ruski >;ebruari5a)@, Aleksandar Blok je s
&ugo) 5a6isao u dne4nik/ >L&a ako se Rusija rasce6ka<... Hoe li Rusija bi&i Qslu=kinjaQ jaki'
dra4a<@ S dana=njeg s&ano4i=&a se u &o)e ne 4idi ni=&a ne)ogue.
+rirodno je da je 4lada SA? decenija)a elela 6ora5 i ras6ad So4je&skog Sa4e5a. Ali u
na=oj 5e)lji je )alo ko)e 6o5na& 5akon +L %9M9G a)erikog -ongresa done& 1919. godine D
on je do6irao do na=i' u=iju kro5 5aglu=nu buku e)isija s radioMs&anica, kao =&o je
s4akodne4na o6&i)is&ika Nedelja pokorenih na$ija. 3a)a su &oboe obeali i5ba4ljenje
is6od ko)unis&ike i5)e. S4i)a, 6a i6ak ne s4i)a/ )eJu ugnje&ene nacije nisu ubrajali
Ruse. 3a6ro&i4, 5akon je jasno odredio kao 6oroblji4ae 0)eJu nji)a i -ine i ,ibe&a2 ne
s4e&ski ko)uni5a), 4e Rusiju, Ruse. u ni5u 6ro&i4ruski' i5ja4a &i' is&i' D Beinskog,
-isindera, i slini' D o4aj 5akon o&4oreno u6uuje A)eriku ne 6ro&i4 ko)uni5)a D 4e
6ro&i4 RusijeK 0On je i sada na sna5i, nije ga -ongres 6o4ukao. Fre=ko)< O, nikako. 199E.
2
Op'ta gazeta, 19. 9. 1999.
3
Izvestija, 8G. %. 199E.
12
Sjedinjene A)erike ?ra4e su &akoJe obeleile >nedelju 6orobljeni' nacija@ od s&rane Rusa.
,o se ne )oe na54a&i 5abora4no=u, is6ra4nije je rei da je &o 5ada&ak 5a su&ra.2
A &o) an&irusko) s)eru godina)a je radila i radioMs&anica ;lo&oda , 4eo)a )eko
6ro&i4 ko)uni5)a, ali i5 s4e snage 6ro&i4 Rusa, nji'o4e &radicije, i ak religije i kul&ure. 0O
&o)e sa) ja ne jedno) i)ao 6rilike da go4ori) i 6i=e), ak i 6redsednici)a SA? Reganu i
Bu=u.2 Od &e radioMs&anice, ini se s&4orene sa)o 5a 'ladni ra&, a)erika ad)inis&racija
nikako nije odus&ajala. A godina)a a)erikoMruski' 5agrljaja koje su nas&u6ale, nije alila 5a
nju )ilione i 4i=e D oigledno, bila je 6o&rebna. -ao nijedna ruska, radi BC sa&a dne4no, 6re)a
inos&rani) ins&rukcija)a, >na s4i) &alasi)a, i sa s4i) do)e&i)a@. +oslednji' godina
;lo&oda no4os&i ne sa)o da sao6=&a4a, ona i' o=&ro in&er6re&ira, ukra=a4a i' s4oji)
ideolo=ki) i 6oli&iki) s&a4o4i)a, 5a6ra4o ne s4oji) 4e oni)a koji joj se dik&iraju i5 Sa4e&a
5a radioMdi;u5iju 6ri -ongresu SA?. +osle ras6ada SSSR ;lo&oda se )e=ala u na=e i5borne
ka)6anje, direk&no je u6ui4ala 5a kog de6u&a&a &reba glasa&i, da4ala je sa4e&e drugi)
de6u&a&ski) ;rakcija)a &ada jo= u4ek "r'o4nog so4je&a D kako da s6ro4edu s4oju &ak&iku/
kada da glasaju, a kada da ne do54ole k4oru). A jedno) 6eriodu ;lo&odi je bilo nareJeno da
deluje 6ro&i4 !eljcina D i ona ga je is)e4ala i rugala )u seN 6osle su i) naredili da 6odra4aju
!eljcina D s6re)no su se u6regli i u &aj jara). s&orija njenog delo4anja obiluje slini)
6ri)eri)a. A godina)a :eenskog ra&a ;lo&oda se 6re&4orila u eensku radioMs&anicu,
o&4oreno ne6rija&eljsku 6re)a ruskoj dra4i/ 6olo4ina in;or)acione e)isije u 6o&6unos&i se
sas&ojala od eenski' argu)ena&a i 6ro6agande 0i &o se 6ona4ljalo nekoliko 6u&a dne4no2.
?a, ko nije 6oslednji' godina 4ideo i uo o&4oreno )e=anje Sjedinjeni' ?ra4a. -ako
5abora4i&i i5ja4u 6redsednika Bu=a jo= 6re Akrajinskog re;erendu)a 019912 D 6ods&icaj
o&ce6ljenju Akrajine< -ako ne 5a6a5i&i da je jedan od 6r4i' i s&rasni' glaso4a >Se4as&o6olj
6ri6ada AkrajiniK@ bio glas a)erikog a)basadora u -ije4u, i 6o&o) D i ne jedno), S&ej&
de6ar&)en&a D ni)alo di6lo)a&ski2. A)erika s4i) sreds&4i)a 6odra4a s4aki an&iruski i)6uls
Akrajine. kako ne 6ri)e&i&i da ono =&o A)erika do6u=&a Akrajini u ogro)ni) koliina)a 0 a
jo= snis'odlji4ije D a5ijski) re6ublika)a/ s4ako gu=enje drugaijeg )i=ljenja, i s4ako
i54r&anje glasanja2 D &o ni u )ali) koliina)a ne o6ra=&a Belorusiji, u6orno se obru=a4ajui i
na najs&idlji4ije 6o)injanje ujedinjenja s Rusijo). ,o je 5a&o =&o Belorusija naru=a4a o6=&i
6lan i ra5bija ideju >.rno)orskoMbal&ikog sa4e5a@ od #s&onije do -ri)a, >sani&arni kordon@
6ro&i4 Rusije. SA? su 6o&6uno jasno de)ons&rirale s4oje >o6kolja4ajue@ 6okre&e u odnosu
na Rusiju/ na 4r'uncu 6rego4ora o 3A,O D &o6lo 4ojno 5blia4anje s Akrajino), u a4gus&u
199E. )ane4ri a)erike ;lo&e u .rno) )oru, 6ored kri)ske obale 0s ue=e) &urski'
)ornara/ ne &oliko 6rak&ian korak, koliko is&orijski si)bolina de)ons&racija )aksi)alnog
6onienja Rusije D 5a=&o ne i u A5o4sko)< &a)o su >ukrajinske@ obale.2 7ar nisu jasna i
6ro5irna 6u&o4anja generalnog sekre&ara 3A,O as u 7aka4ka5je, as u Srednju A5iju da bi
se us6os&a4ila 4ojna saradnja Se4ernoa&lan&skog Sa4e5a D sa srednjoa5ijski) dra4a)a<K
3aj6rije)i4ija i najs6re)nija da 6ri'4a&i no4u si&uaciju bila je ,urska/ ak&i4no je
6rodrla na -a4ka5, deli)ino i u Srednju A5iju, a br5o je us4ojila i neu4eno no4i &on o
Bos;oruM?ardaneli)a, u6rkos 6os&ignu&i) )eJunarodni) dogo4ori)a.
Lirenje 3A,O na is&ok 0i ne sa)o u :e=ku, MaJarsku, +oljsku, 4e i dalje D u +ribal&ik,
Akrajinu i Belorusiju, .rno i Bal&iko )ore2, )oglo bi se, )ada &e=ko, objasni&i sa)o
inercijo) 5a6adnog 4ojnog )i=ljenja D 6osle &oliko godina 4oJenog, i nekako nedo4r=enog
'ladnog ra&a. ,e=ko je do6us&i&i 6osledice &ako 4isokog s&e6ena 6o&cenji4anja dugo&rajne
slabos&i Rusije na i&a4u sagledi4u budunos&. A onda, nije )ogue nai realno obja=njenje
osi) na)ere da se Rusija ugu=i. ako je 6ro=iri4anje 3A,O na &ri 6r4e dra4e 6laeno ak
8GD81 )ilijardi dolara, oni ne )ogu 6ri4ui &e is&onoe4ro6ske sa4e5nike 5a budue o5biljne
nesuglasice >Se4era@ i >!uga@/ &i no4i sa4e5nici bie naj)anje skloni da ulau u &aj kon;lik&,
naj)anje su korisni &a)o. 0Ali jo= se )oe desi&i da Sjedinjene ?ra4e gorko 5aale =&o su
&ako in&en5i4no gradile jak )usli)anski, bosanski 4ojni 6oligon u #4ro6i.2 A )i< A
13
neogranienoj 4elikodu=nos&i na= 6redsednik je 6ri)ajui a)erikog 01C. 1. 199C2 6odigao
5dra4icu 5a >5ajedniku ruskoMa)eriku re4oluciju@. 7ajedniku< 7nai )i se una6red
oba4e5uje)o da se ruski in&eresi nee ra5liko4a&i od a)eriki'.
3o, ako i 6ri5na)o da su d4e 5e)lje jednako de)okra&ske D &o ne 5nai da je 6o&rebno
s&a6a&i se u s4i) odnosi)a. ,ako ?e Fol, 4oJa ne )anje de)okra&ske *rancuske, nju nikako
nije, iako je bio 6ra4i sa4e5nik A)erike, 6o&inja4ao dik&a&u lidera, a njene je in&erese s&rogo
ra5grania4ao. 3acionalni in&eresi s4ake dra4e su s4oji, i nego4a&i i', ak i u ok4iru jednog
sa4e5a D nije nikaka4 =o4ini5a).
Rusija je 6rogu&ala 6onienje &ros&rukog odbijanja da bude 6ri)ljena u Sa4e& #4ro6e, i
klanjajui se, 6odnela )olbu i e&4r&i 6u&. 3adoknaJuju li na) &o 6onienje &ako =&o je Rusija
6ri)ljena u >"eliku sed)oricu@< Ali nai4no bi bilo 6o)isli&i da ekono)ski oslabljena Rusija
)oe bi&i u&icajan lan gru6e ekono)ski' gigana&a. Mi e)o &a)o bi&i sa)o da bis)o nji'o4e
odluke 6o&4rJi4ali s4oji) 6o&6iso), )akar i 6ro&i4 na=i' in&eresa.
A dana=nje 4re)e s4aka 6oli&ika se 6okree ekono)ijo), ako ne 4odi k njoj.
#kono)ija nije 6red)e& o4og &eks&a. Ali ak ni obian o4ek, koji nije nikaka4 s&runjak, ne
)oe da ne 5a6a5i, da se ne 5audi D oigledno je da je 7a6adu 6o&rebna &e'nolo=ki 5aos&ala
Rusija. Mi se ro6ski 6o&inja4a)o 6rogra)i)a MeJunarodnog )one&arnog ;onda D 5bog
neodlunos&i, ili s4esno se 6redajui &uJi) na)era)a. -ako, na 6ri)er, objasni&i 5a=&o s)o
na u6orno insis&iranje MM* skinuli carinske &akse na i54o5 na=e na;&e i gasa 0uni=&a4a)o
na=u u&robu koja se ne obna4lja, li=a4ajui u budunos&i sebe i s4oje 6o&o)ke2 D i u 5a)enu
5a &aj ogro)ni bude&ski de;ici& eka)o od MM*Ma )r4ice )ilos&inje, 6a ak ne ni )ilos&inje,
4e kredi&a s ka)a&o). ?a li jo= bilo koja dra4a na s4e&u &ako do)ainski 6osluje< 7a &ako
ogro)ne gubi&ke na=e ekono)ije, od dra4e koja se 4e godina)a 6o&inja4a ogranieno),
ak ru=ilako) dik&a&u D )i slu=a)o s na=i' 4r'o4a i5ja4e 5a'4alnos&i, kako je MM* &oboe
>6o)ogao Rusiji da i5begne &e=koe@. ?a o4ek ne 6o4eruje/ 3i be5ona ras6rodaja
nacionalnog boga&s&4a nije donela Rusiji ras& 6ri'oda, 4e ras& s6oljnog duga. Rusija je u
dunikoj ja)i.
A5aja)ni odnosi u s4e&skoj ekono)iji su &ak4i da su oni koji 5aos&aju D osuJeni da i
dalje 5aos&aju, i nikako ne )ogu da se o6ora4e. -ro5 dese& godina )i e)o 6as&i na ni4o
a;riki' 5e)alja. +re)a na)a se 4e &ako i 6ona=aju. 3ad na=i) kljuni) ;ir)a)a, as o4de
D as &a)o, 6reu5i)aju kon&rolu s&rane ;ir)e, nekada i 6od 6seudoni)o).
MeJu&i), i u sada=nji), s)anjeni) granica)a, Rusija je ekono)ski sa)a sebi
do4oljna. na= nagon da )oli)o inos&rane in4es&i&ore D 6rois&ie i5 na=eg najgoreg du'o4nog
6ada i oajanja. 0nos&rane in4es&icije su do6us&i4e i )ogu bi&i korisne sa)o ako je sigurno
5a=&iena dra4na 6roi54odnja i ako 6os&oji o5biljan 5akon o i54o5u ka6i&ala i 6olu6roi54oda.2
Akljui4anje u )eJunarodni s4e& ;inansija u4lai nas slabe i u &uJe ;inansijske kri5e koje
bis)o inae i5begli.
A ekono)skoj s;eri )i s)o be5 6robe D i o6asno) br5ino) D 6o'rlili da us4aja)o
5a6adni nain i4o&a. Ali &o je nedos&ino. ,uJ nain i4o&a ne)ogue je ko6ira&i, bole=u se
ne )oe 6re6orodi&i/ 6re6orod )ora da 6o&ekne i5 &radicije 5e)lje. -ao u 6oslo4ici/ ;voju
&olest ne %o"e' leiti tu*i% lekovi%a. 3a 6u& koji se ne ra5likuje od 5a6adnog, Rusija
s4ejedno nee i5ai nikada, ne &reba se brinu&i.
.. /antom Z!D
4
?a li su i na=i naj6esi)is&iniji 6reci )ogli da 6red4ide &ako ka&as&ro;alno uni=&enje
Rusije< 7a nekoliko kra&ki' dana 1991. godine obes)i=ljeno je nekoliko 4eko4a ruske
is&orije. ,oko) d4aM&ri a4gus&o4ska dana 6rebrisana su i is6rana d4a 4eka ruski' r&a4a i
na6ora 0osa) ruskoM&urski' ra&o4a2 da i5aJe na .rno )ore.
4
7ajednica ne5a4isni' dra4a
14
Sa4 dana=nji s4e& 6os)a&ra nas i ra5)i=lja/ kako je )ogla &ako ogro)na Rusija &ako
i5nenada da oslabi, da klone du'o) i &elo) i da 6one &ako silo4i&o da se ras6ada D ne
doi4e4=i ni 4eliki 4ojni 6ora5, ni 6o&res re4olucije i graJanskog ra&a, ni )aso4nu glad, ni
e6ide)iju, ni&i ikak4e 6rirodne s&i'ije. S4e i5nenaJuje u6ra4o br5ina 6ada i na=e
ne6ro&i4ljenje D do 6o&iranja sa)og ins&ink&a dra4nog o6s&anka.
s&orija s4e&a, )oda, ne 5na 5a drugo &ako sa)oubilako 6ona=anje e&nosa.
Ali D s4e &o je go&o4o. &o )ora)o da 6ri5na)o. da gradi)o D sad 4e na &i)
ra54alina)a.
A6rkos s6olja=njoj )oi, SSSR 0Lenjino4 i5u) 6ri kraju i4o&a2 i5nu&ra nije bio 5dra4o
ureJena dra4a D &u s6adaju i )eJunarodni odnosi. >"ena druba naroda@ i >s&4aranje jedne
s4e&ske nacije@ bili su )i&. AgraJena u ureJenje SSSR Lenjino4a nacionalna 6oli&ika nije
)ogla beskonano da dri &u dra4u/ u6ra4o je ona i5a54ala cen&ri;ugalne sile. 0,eore&ski
)oguno sa)oo6redeljenje u SSSR, >do o&ce6ljenja@, bilo je ;or)ulisano jo= u 6r4i)
so4je&ski) us&a4i)a.2 A 6oslera&ni) godina)a u so4je&ski) logori)a, 6o&o) u
ka5a's&ansko) 5a&4oru, i)ao sa) 6rilike da do4oljno 6os)a&ra) realnu o&uJenos& i
u5aja)no ne6o4erenje so4je&ski' nacija, u6rkos nji'o4o) na s4a 54ona ra5gla=a4ano)
jedins&4u. "e &ada je jasno 6oeo budui )ogui, ili ak nei5beni raskol. +od u&icaje) &og
logorskoM5a&4orskog o6i&a )eni se 6ruila )ogunos& da i5nese) s4oje )i=ljenje 0>-ajanje i
sa)oogranienje@ 19EC2, 6o54ao sa) da se do6us&i >s4i) 6eri;erni) i 6ogranini) narodi)a
da i5ra5e au&en&inu 4olju, da sa)i re=a4aju s4oju sudbinu@. A &o) ogledu 199G. ja sa)
6redska5ao nei5beni ras6ad SSSR.
On se i dogodio 1991 D i onaj koji je bio nei5bean, ali na nesreu i onaj koji se )ogao
6o&6uno i5bei. 7bog nera5u)e4anja i nedaleko4idos&i 4ladajui' lica, ras6ad je bio 6re6u=&en
s&i'iji D od bes)islenog 0u5gred, inicija&i4a >de)orosa@2 obja4lji4anja >ne5a4isnos&i@ Rusije
0ne5a4isnos& D od B1 )iliona s4oji' >odseeni'@ sa6le)enika< &o je us&ano4ljeno kao
>nacionalni 6ra5nik@K2 D u >6aradi su4ereni&e&a@ koje su re6ublike obja4lji4ale skoro
au&o)a&ski, sla4ei sebe a&ribu&i)a i si)boli)a 0be5 i5rauna4anja s4oji' ekono)ski'
)ogunos&i u budunos&i, ali 6ris4ajajui od)a' boga&o indus&rijsko nasleds&4o koje je
s&4oreno na6ori)a cele 5e)lje, a naj4i=e RS*SR2. 3ekon&rolisani ras6ad nas&ao je 6o
ne6rirodni), e&niki neosno4ani) ad)inis&ra&i4ni) granica)a 0lenjinskoMs&aljinskoM
'ru=o4sko nasleJe2 D granica)a na koje je, jo= neosno4anije, u6orni 7a6ad 6ri)enio
garanciju Helsin=kog ugo4ora. A rusko ruko4ods&4o je u a4gus&u i dece)bru 1991. br5o i
6oslu=no ka6i&uliralo, s ra4nodu=no) lakoo) os&a4i4=i 4an granica no4e Rusije skoro is&o
onoliko ruskog i4lja koliko je celi So4je&ski Sa4e5 i5gubio u ?rugo) s4e&sko) ra&u. Ono se
s is&o &ak4o) ra4nodu=no=u odnosilo 6re)a 6ris&rasno s6ro4edeno) Akrajinsko)
re;erendu)u u jesen 1991. na ko)e su de;inisani odnosi i5)eJu Akrajine i Rusije, )oda i
5au4ek. Ras6ad je bio 5a4r=en in&rigan&sko) 6ri6re)o), a 6o&o) i nasr&aje) belo4e=kog
s6ora5u)a. Ras6ad SSSR bio je okonan ne6ro)i=ljeno br5o i na najgori nain.
Sa) Belo4e=ki ugo4or bio je nejasan 6o sadraju i nije da4ao nikak4e jasne garancije
Rusiji. +redsednik Akrajine je 6ri &o) 6alji4o gledao na6red/ koje neugo4orene uslo4e, osi)
6o4r=ni' us)eni' obeanja, )oe da 6reokrene u koris& Akrajine. +redsednik Rusije gledao je
na5ad/ od ega se naj6re od4oji&i 06re s4ega od 4las&i Forbao4a2, s i) se o6ros&i&i D i nigde
u &o) s6ora5u)u i u5 njega ne ja4lja se briga, ak ni po%isao, da se Akrajini 6redaje nekoliko
;ak&iki ruski' oblas&i i 6o sada=nje) sas&a4u s&ano4ni=&4a, i 6o is&oriji, da joj se daje 1B
)iliona ruski' ljudi be5 ikak4i' garancija nji'o4og kul&urnog o6s&anka i 6ra4ne 5a=&i&e.
0Aos&alo), &aj be5oseajan us&u6ak bio je s lakoo) oba4ljen jo= u a4gus&u 1991.2
,akoJe nije bilo nikak4og 6ogleda na6red D =&a e onda bi&i uslo4i 5a s&4aranje >73?@
i kako e &ei 6roces< 3ajgrublja gre=ka osni4aa bila je &ajenje s6ora5u)a od 3a5arbaje4a/
-a5a's&an je do4eden u 6oloaj ni &a)o D ni &a)o, njego4 6redsednik D o)alo4aen. +ono4o
15
sas4i) neo6aena injenica da i u &oj re6ublici os&aje na6u=&eno E )iliona Rusa. 3as i)a &ako
)nogo da lako )oe)o da r&4uje)o &ak4e >delie@.
+roces je &ekao &ako =&o su lideri skoro s4i' re6ublika 0i5rasli &oko) dugi' so4je&ski'
godina kro5 >koreni5aciju a6ara&a@ 6ar&ijskoMnacionalne, a u su=&ini 6ros&o nacionalne
4r'u=ke2 i5ja4ili da ele da uJu u 73?. 0Oni su &o obja4ili ne5a4isno jedan od drugog, ali su
se odjedno) ose&ili nesigurni) be5 objedinja4ajueg cen&ra.2 e&o, s ne6ro)i=ljeno)
lakoo) oni su &u bili i 6ri)ljeni/ &o jes&, i) je ras&uren SSSR, u ko)e su se jo= u4ale
)noge oba4e5ne dra4ne 4e5e, bio je 5a)enjen 6olu6ro5rani) =a&oro) 73?, gde niko
0osi) Rusije2, nije i)ao nikak4e oba4e5e ni 6re)a ko)e. ,o je jo= 4i=e obes)islilo i&a4u
o6eraciju.
3e, us&ano4ljenje SSSR sada nikako ne bi bilo u in&eresu ni na 5dra4lje ruskog naroda D
bilo bi &a u&a6anje u nabujali a5ijski s4e&. -on&ure SSSR 5a na=u 5e)lju su ne6o4ra&i4e, i
s4ako )a=&anje o &o)e &reba na6us&i&i kao bes)isleno. Ono je ak i =&e&no/ s4aki 6oku=aj ili
ra5go4or o us6os&a4ljanju SSSR, sa)o 6rodubljuje kod dra4a koje su od nas o&i=le
ne6rija&eljs&4o 6re)a oni) Rusi)a koje s)o )i odbacili, 6redali nji)a D 6oinju da i'
6rogone. A kod nas sa)i' &a 6arola sa)o gu=i so6s&4enu nacionalnu s4es&.
Fodine 1991. 6ro6u=&ena je bila D da li je jo= 6os&ojala< D jedina 5dra4a 6ers6ek&i4a/
realno, osnaujue ujedinjenje &ri slo4enske re6ublike s -a5a's&ano) D u jednu ;edera&i4nu
dra4u 0>kon;ederacija@ D &o je di)2. 3iko 4i=e nije ni bio 6o&reban u &o) e&4orno) sa4e5u.
A &ak4o) sa4e5u ruski narod, kao ni ukrajinski, ne bi bio 6odeljen. 0One koji bi os&ali u
drugi) 5e)lja)a bilo bi ;i5iki )ogue 6reu5e&i 6reseljenje).2 A danas, na a)or;ni)
5asedanji)a 73?, ruko4ods&4o Rusije ne nala5i u sebi )u=kos&i da jasno go4ori )akar o
garancija)a 5a i4o& ruskog i4lja u &i) no4odra4a)a, gde su oni, na s4oji) iskonski)
ognji=&i)a, odjedno) 6os&ali s&ranci. MeJu&i), ruko4ods&4o 4eine o&ce6ljeni' re6ublika
odjedno) je us4ojilo o=&ru nacionalis&iku ideologiju 05bog ega su Rusi odbaeni kao
graJani drugog reda, a negde, kao u A5bekis&anu, i grubo 6onia4ani2. 3a6ro&i4, ruko4ods&4o
Rusije se i5 s4e snage &rudi da se ne o&ruka borei se 5a bilo kak4e ruske in&erese i, ak,
brilji4o 5aobila5i sa)u re >Rusi@ D u4ek kae >Rusijani@. Ruski e&nos de)ons&ra&i4no ne
u5i)aju 5a oslonac Rusije.
Moda su 199BS8. sau4a4=i &ada i4e 4e5e )eJu re6ublika)a jo= i )ogli ra54i&i kak4oM
&ak4o jedins&4o/ na 6ri)er, u s4i) juni) re6ublika)a jo= je bio jak oseaj da su s&ruk&uru
sa4re)ene ci4ili5acije dobili u6ra4o i5 Rusije. 0 6reko ;inansiranja i5 bude&a RS*SR, i
)no=&4a k4ali;iko4ani' ruski' snaga uloeni' u indus&rijali5aciju &i' re6ublika.2 Ali &aj oseaj
se naglo gubio 5bog oiglednog )alou)nog sa)ouru=a4anja Rusije, i s4e su se re6ublike
okre&ale od nje ili 7a6adu ili boga&o) isla)sko) s&oku. "e 199C. 73? je o&4oreno 6res&ao
da 6olae )a kak4e nade u dugo4enos&, u nor)alan i4o&, Rusija je u6orno gubila s4oje
6oe&ne 6o5icije, a 6redsednik je i dalje )ono&ono nas&a4io da go4ori &e o na=e) s&ra&e=ko)
kursu u sa4e5u 73?, &e o 6o4oljni) uslo4i)a 5a in&egraciju 73?, &e 019992 >)oda e se i
6ribal&ike 5e)lje 6ridrui&i@... -oji) oskudni) u)o4i)a slu=alaca su bile na)enjene &ak4e
i5ja4e<
L&a je u s&4ari, 6osle =es& godina, 73?<
Rusija je na sebe 6reu5ela odra4anje &og 73? 06a i da i5dra4a sa) a6ara& 73?2
ra5ni) oblici)a direk&ni' do&acija, kredi&a ili beskonano) >6rodajo) na kredi&@, ili
6rodajo) na;&e i gasa 6o cena)a d4os&ruko ili &ros&ruko nii) od s4e&ski'. +o)inju se &u
ra5lii&e ci;re, ali s4e u )ilijarda)a dolara/ jedan od na=i' 6rola5ni' )inis&ara ;inansija 0Boris
*jodoro42 &4rdio je da Rusija i5d4aja 5a 73? B1 ods&o na=eg nacionalnog do'o&ka 06oreJenja
radi/ i&a4a a)erika 'u)ani&arna 6o)o drugi) 5e)lja)a D )anja je od 1 ods&o a)erikog
nacionalnog do'o&ka2. Ali i 6osle =es& godina, na sas&anku 4r'a u -i=inje4u 0ok&obra 199E2
ula su se 6rebaci4anja da Rusija >do6u=&a slabljenje &rgo4inski' 4e5a@ u 73?, a 6redsednik
-u)a je 4e, ne jedno), odbijanje Rusije da i) odobri 6o4la=ene cene na54ao
16
>&rgo4inski) ra&o)@ 0kao u 6oslo4ici/ Prvo ti %ene provozaj, a poto% )u se ja na te&i
povesti2. ,rebalo je o &o)e da ra5)i=ljaju kada su urili u >su4ereni&e&e@.
A6oredo s &i) no4a Rusija je, ne jedno), u6orno 6rogla=a4ala sebe odgo4orno) 5a s4e
=&o se dogaJa u 73?, 5a si&uaciju na celoj &eri&oriji bi4=eg SSSR 0>s;era u&icaja Rusije@2.
7a=&o< 7bog ega< kada je, na 6ri)er, Fru5ija udo4i=no odbila da do6us&i 6o4ra&ak
i5beglica na 4eko4na ognji=&a odakle i' je S&aljin 6ro&erao, nji' 01G 'iljada2 su s6re)no
6ri)ili u is6o=ene srednjeruske oblas&i. 5 ekono)ski' ra5loga i Akrajina se drala 73?,
)ada kao 6ridrueni lan, i Le4arnad5e je, 6okoleba4=i se, s&u6io u 73?. 0A6rkos &o)e =&o je
i u Fru5iji, kao i u A5erbejdanu, jako an&irusko ras6oloenje.2 jo= se ne 4idi gde su granice
&e o6&ereujue, ako ne i iscr6ljujue ruske >odgo4ornos&i@. Brani)o &adikis&anske granice
od gorueg A4ganis&ana 0>braa i5 73?@ obeala su s4oje >6uko4e@ u 6o)o, a )alo ko je i
e&u 6oslao, -a5a's&an D d4a 6os)a&raa.2 O6e& )i 6re&enduje)o da re=a4a)o s4e
5aka4kaske ra5)irice, o6e& D sa)o )i, 5a=&o &ako< Mi, &akoJe, brani)o !er)ensku granicu od
,uraka. ;talno "ali%o z&og tu*ih pe)i , a na'a je prazna.
,reba li od na=e s4e slabije ar)ije &rai&i da bude >)iro&4oraka sila@, ili se ali&i na
6re=iroke garancije be5bednos&i, 6ri e)u je 73? sa)o ;asada, s6ek&akl, koji s&re)i
6rirodno) ras6adu. 3ikak4i) sla&korei4i) 5asedanje) i 6redseda4anje) 5a okrugli)
s&olo4i)a 73? nee)o 4e5a&i 5a sebe one dra4e koje su se 6si'olo=ki i is&orijski 4e
i5d4ojile i okle4aju sa)o 5a&o =&o raunaju na ekono)sku dobi& od Rusije. -ad 6res&anu da
koris&e &e 6ogodnos&i D nacionalis&ike 4oJe re6ublika nikad nee us&u6i&i ni deo s4oje 4las&i,
ni&i e 6ris&a&i ni na kak4o s&4arno ujedinjenje s Rusijo). kada na) je 3a5arbaje4 6redlagao
0B9. 8. 199C2 >#4roa5ijski sa4e5@ D bilo je &o s ogro)ni) nadnacionalni) birokra&ski)
a6ara&o) koji je &rebalo da okuje ne sa)o dejs&4a Rusije nego i na=i' us&a 0>jedins&4eni
in;or)acioni biro@2.
3eki e rei/ u su6ro&no) 0ako ne bude)o u4ali &e daleke granice2 Rusiji e bi&i gore D
krenue 6o&ok narko&ika, oruja, ra5bojni=&4a. Ali, =&o se desilo 1991 D desilo se/ na)a je 4e
najgore =&o se )oe i ne &reba na &o 5a&4ara&i oi, ni 6o&cenji4a&i s4u dubinu o6asnos&i koju jo=
ni danas )nogi ne s'4a&aju. !o= 1991. A5erbejdan je 6os&ao lan >sla)ske kon;erencije@.
Skoro s4i lideri Srednje A5ije o&4oreno su orijen&isani na ,ursku. -ak4e e)o &ek &eri&orijalne
6re&en5ije u&i od nji' kro5 11 do 8G godina<
"e5i4anje 5a 73? sa)o slabi na=u dra4nos&, s)e&a joj da se o;or)i. A6orno
o&uJi4anje 0jed4a skri4eno ne6rija&eljs&4o2 ukrajinski' 4oJa 05bog &oga i 6ak&iraju sa
A5erbejdano) i Fru5ijo)2, 5a&4ara 6ers6ek&i4u &roslo4enskog ujedinjenja. Moni u&icaji,
koji)a se )i 6odaje)o, o)e&aju i ujedinjenje s Belorusijo).
,reba )u=ki 6ri5na&i &e ne4olje, &reba gradi&i, ne 73?, 4e 4rs&u dra4nos& Rusije D
ona sa)a &o jo= nije s&ekla, ona je jo= 6od 5nako) 6i&anja.
7a nas i)a s)isla ou4anje 73? jedino kao 6o6ri=&a na=i' nei5beni' u5aja)ni'
odnosa s a5ijski) s&oko).
0. %zgu1ljena Rusija 2 i %stok
7aka4ka5je i Srednja A5ija D &o je naj6rirodniji s&ok 5a Rusiju.
-ako )u se onda obra&ila ruska 4las& nakon 4r&ogla4og ras6ada SSSR< s&o kao =&o je
6os&a4ila i odnose sa 7a6ado)/ gubljenje) so6s&4eni' dra4ni' in&eresa i u )agli &obonji'
4rednos&i, 6osebno u6orno kao i ranije igrajui ulogu brinog s&arijeg bra&a, ne u4iJajui
koliko je &o neu)esno. +roglasi4=i Rusiju 5a >garan&a )irnog 6os&ojanja@ &i' no4i' dra4a D
sa)o je u4rs&ila 6ras&are o6&ube o rusko) i)6erijali5)u. 3a=e 6or&4o4ane 4ojnike i o;icire
koji brane ,adikis&an i5 godine u godinu ubijaju u nejasni) i 5a nas &uJi) s4aJa)a 01998.
s)o &a)o dali 6e& s&o&ina 5a jednog2 i ruska 4las& ne)a ra5u)a i dos&ojans&4a da o&uda 6o4ue
na=u 4ojsku D rusku kr4 i na=e osiro)a=ene 4ojne snage &a)o ne ale. 0!o= bis)o se )ogli
17
o6ra4da&i ako bis)o 5a &o 4re)e 4odili 6os&u6ak 5a i5ba4ljenje na=i' sunarodnika D ali
u6ra4o &o )i ne radi)o.2 5 lane inercije raniji' 6reds&a4a o 5ajednikoj odbrani 0&reba i'
6o&6uno 6reis6i&a&i2 )i s &i) re6ublika)a 5akljuuje)o odbra)bene 05a nas sa)o
o&ea4ajue2 sa4e5e. 3a 6ri)er s !er)enijo) D kako &aj sa4e5 os&4ari&i 6reko nedrueljubi4e
Fru5ije< A Fru5iji dri)o radare, s4i odbijaju da s'4a&e da se i5gubljeno ne )oe
nadoknadi&i i da se nee 4ra&i&i u na=e 6ros&ore D a 5bog &oga se oba4e5uje)o na u54ra&ne
usluge.
,reba da objasni)o sebi 4e jedno) da s4e &e no4e 5e)lje 4i=e nisu >)i@ i nisu >na=i@,
one su na)erno obja4ile su4ereni&e&. )eJu s4i) drugi) dra4a)a s4e&a, oni se 5a nas
ra5likuju sa)o 6o &o)e =&o s)o )i be5oseajno i be5u)no os&a4ili &a)o na=e sunarodnike i
ne =&i&i)o nji'o4a 6ra4a, i ne &rudi)o se da i' i5ba4i)o D a u6ra4o bi &o &rebalo da bude na=
naj4aniji )oralni i realni dug.
MeJu rusko) in&eligencijo) jo= u4ek 6os&oje D i ak su neda4no ojaani D sledbenici
evroazijstva5 &eorije da Rusija organski 6ri6ada A5iji i da s4oju budunos& &reba da gradi u
srods&4u i jedins&4u s A5ijo). ,a &eorija ra54ila se d4adese&i' godina RR 4eka u ruskoj
e)igraciji i5 o&6ora 5a6adno) sis&e)u 4rednos&i 06osle ruskog graJanskog ra&a )nogi ruski
e)igran&i bili su lju&i na #4ro6u2 i i5 elje da se )alo oslone na 4eliku silu, na &uJa 6lea
0>s)eno4e'o4ci@, a deli)ino i >e4roa5ijci@ su ak &raili da se oslone na bolj=e4i5a)2. Bila
je &o D de;e&is&ika elja, 6oja4a du'o4ne slabos&i. ,ak4a je ona i danas/ slabljenje )u=kos&i,
slabljenje 4ere u snagu ruskog narodaN kod drugi', 6rikri4ena ;or)a elje da se 6ono4o
us6os&a4i SSSR. Ali &o je odustajanje od ruske kul&urne 6osebnos&i, od 'iljadu godina i5a nas
D &o 4odi ka u&a6anju s4e reJeg ruskog naroda u burno ras&uu )usli)ansku 4einu. Ako na)
6re&i nacionalna 6ogibija D &o sigurno nije s6as. Ako )i is&raje)o D bie &o sa)o na
ka)eni&o) 6u&u na=e sa)os&alnos&i, koji je 6ro&kan na=o) dugo&rajno) dra4no=u, kul&uro)
i 6ra4osla4no) 4ero). A ako ne is&raje)o D 5nai 6ro6ada)o.
Mi nis)o &ako )nogobrojni kao na=i 4eliki a5ijski susedi -ina i ndija, nis)o &ako
krea&i4no )arlji4i kao !a6an D ali s4e e&4oro s)o ra5lii&i s4e&o4i, ra5lii&e ci4ili5acije D i ne
bi &rebalo da is6adne)o i5 gru6e dos&ojans&4eni'. u &oj gru6i &reba s&4ara&i dos&ojans&4ene
odnose.
+o5na&a je i neo6ros&i4o u6orna glu6os& na=i' 4las&i na !uni) -urili)a. Lako)isleno
dajui dese&ak 4eliki' ruski' oblas&i Akrajini i -a5a's&anu, igrajui osa)dese&i' godina ulogu
a)eriki' 6oslu=nika D oni su s neu6oredi4o) lano 6a&rio&sko) u6orno=u odbijali da 4ra&e
!a6anu os&r4a koja nikada nisu 6ri6adala Rusiji, a do re4olucije ona nikada nije ni
6re&endo4ala na nji'. 0-a6e&an Folo4nin, 6oe&ko) RR 4eka, i ad)iral +u&ja&in 1%11,
6ri5nali su u6ra4o granice u koji)a 6os&oji sada=nji !a6an. ,reba li da 6a)&i)o u4rede od
ja6anskog na6ada 19GC. ili od ja6anske in&er4encije u graJansko) ra&u< -ako onda
6os)a&ra&i u4redu kada je SSSR na6ao !a6an naru=i4=i 6e&ogodi=nji ugo4or o >neu&ralnos&i@
i5 19C1. godine<2 A'4a&ili su se 5a &a os&r4a kao da je &o budunos& Rusije. 7a !a6an koji i)a
)alu &eri&oriju 4raanje &i' os&r4a je bolno 6i&anje nacionalne as&i, 6res&ia, )nogo 4i=e od
susedskog boga&s&4a ribo) o ko)e se )oe i dogo4ori&i. A nas&u6ajue) 4eku kada ni na
5a6adu ni na is&oku ne)a 6rija&elja, i kada e nas s4e e=e 6ri&iska&i D 5a=&o odbaci4a&i i &o
)ogue dobrosuseds&4o< Moda i 6rija&eljs&4o<
-ina je i5nenaJujui 'iljadugodi=nji dra4ni organi5a), koji je nadi4eo i )one
susede i 6eriode unu&ra=nji' slabos&i i ras6ada. -ina D &o je ljudski okean, u njoj se i 5akoni
ra54i&ka &ee )ogu 6red4ide&i nego kod os&ali' e&nosa. 3a 6ri)er D i5nenadni ekono)ski
us6e' 0ak i kad su u 6i&anju 6redu5ea 4e5ana 5a lokalno sa)ou6ra4ljanje u koji)a )i
6onosno oskude4a)o2. 3aja4ljuju da e BGBG. godine i5bi&i na 6r4o )es&o u s4e&u 6o
uku6no) 6roi54odu, i neu6oredi4o 6re&ei Rusiju, a 6o gus&ini naseljenos&i je i sada 6re&iu %
6u&a 0a bie i 1G i 1B2. -ako se )i, onda, nada)o da odri)o 6olu6us&inju Sibir koju s)o
odbacili 5bog ne)arnos&i, nebrige, 5as&ra=ujue nenaseljenu, i 6osebno ?aleki is&ok koji s)o
18
5loinaki s)a&rali od4ra&ni) i &uJi). -ine5i)a ak nije ni 6o&reban ra&/ 6re6la4ie, kao =&o
4e 6la4e na=u &eri&oriju. A 4re)e Forbao4a di6lo)a&ski je olak=ano beskon;lik&no, >)irno
os4ajanje@, naselja4anje na=i' 6us&i' &eri&orija s&o&ina)a 'iljada, ak )ilioni)a -ine5a. Sa)o
u Se4ernoj -ini i4i 8GG )iliona -ine5a, a u celo) Sibiru nas je % )iliona. 3a=a gus&ina
naseljenos&i je B,1 s&ano4nika 6o k4adra&no) kilo)e&ru, a u !a6anu 88G ljudi.
3e)ogue je i 5a)isli&i da e 6renaseljena 6lane&a i dalje )irno &r6e&i 5a6u=&enos& i
neos4ojenos& ruski' 6ros&ora.
3a=a 4ladajua oligar'ija, u&onula u unu&ra=nje in&rige, si&ne obraune, i eljna
bogaenja D )orala bi kadM&ad da se o&rgne i 6odigne oi na &e Boje 6ros&ore neiska5ane
le6o&e, du=e i boga&s&4a D koji su 5bog nesrene sudbine, ali sa)o na odreJeno 4re)e, do6ali
nji'o4e =&e&oinske 4las&i.
,e=ko je 6rogno5ira&i koliko bi bilo 6os&ojano i koliko dugo na=e sada=nje kak4oM&ak4o
6rija&eljs&4o s -ino). -ako je krenulo D )i sa)o 6o)ae)o os&4ari4anje kineskog 6rogra)a
naoruanja. Ali oni uskoro nee )ora&i da ku6uju na=e oruje. Od 19%9, u 6eriodu naglog
6ro6adanja na=e 4ojne indus&rije, 4ojni i5daci -ine 6orasli su 5a 9G ods&o. ona e nas br5o
odbaci&i kao nadu4anu 6re6reku. ,akoJe ne)a su)nje da nee)o slo)i&i du' -ine elien
'iljada)a godina, &o 5a nas jo= u4ek nije sa4 s&ok, ni s4a A5ija. ,u su jo= na=e unu&arruske
au&ono)ije, &rebalo bi da se 6o5aba4i)o nji)a. 0O &o)e D nie.2
3. !a, parlamentarizam
A jesen 199C, 5bog iskus&4a s drugog 6u&o4anja Sibiro), se4erni) ruski) oblas&i)a,
6o&o) juni), i 5a&o =&o su )e na &o) 6u&o4anju es&o )olili/ >-ai&e, kai&e u dra4noj
?u)i@ , > o &o)eK.. i o &o)eK@ D ja sa), na 6o5i4 da nas&u6i) u ?u)i, o&i=ao sa s4o)
o5biljno=u, kao u nekak4u 5ais&a 4anu ins&ancu. +reds&a4io sa) i) 6regled is&orije e&iri
6redre4olucionarne dra4ne ?u)e D o koji)a oni nisu 5nali, a koje nisu bile dorasle s4o)
6oslu D i ak i' s nado) na54ao 6e&o) ?u)o). A =&a su de6u&a&i radili 5a &o 4re)e< -ao =&o
je &o o4eko4eila &ele4i5ija D neko je ra5go4arao sa susedo), neko se igrao na ko)6ju&eru,
neko 5e4ao, neko sa)o =&o nije 5as6ao. 0,i)e su '&eli da )i se narugaju< A 6ods)e4ali su se
sa)i sebi.2
&ri e&4r&i sa&a sa) i) u5alud go4orio o s&ra=no) i5u)iranju naroda i o njego4o)
neodlono) s6asa4anjuN o ra4nodu=nos&i 6re)a 6res&onikoj 6oli&ici koja s4uda 4lada, i o
slaboj 4e5i cen&ralne sa lokalni) )uka)a, i o &i) )uka)a uo6=&e. jo= je u5aludnije bilo kad
sa) 6oeo da go4ori) da sada=nji i5borni sis&e) ne do6u=&a da se ra5)a'nu ak&i4ne narodne
snage, 4e da 6oli&ike 6ar&ije s)a&raju narod sa)o i5borni) )a&erijalo) koji 6osle i5bora
nie)u ne slui.
O nesreno 6ri'4aeno) i5borno) sis&e)u ja sa) ne jedno) go4orio i u )nogi)
ruski) )es&i)a na 4eliki) sku6o4i)a, kao i u )oji) grubo 6rekinu&i) go4ori)a na
cen&ralnoj &ele4i5iji. Fo4orio sa) i o dugoj i5bornoj gro5nici koja 6oinje da &rese 5e)lju i
godinu dana, i godinu i 6o 6re i5bora, kada s4i 6oli&iki radnici i lano4i 4lade, ako su se i
ba4ili dra4ni) 6oslo4i)a, 5abora4ljaju na nji' 5a &o 4re)e. da direktni i5bori na 4r'u, 6ri
nera54ijenos&i o6=&i' 6ra4ni' nor)i, ne %ogu da&i is&inske narodne 6reds&a4nike, 4e sa)o
ob)anjuju narod. +a jo= i o4o/ 5bog nei5beno kru6ni' i5borni' jedinica, birai ne 5naju
s4oje kandida&e, a u 6ar&ijsko) sis&e)u 0duboko i5o6aen sis&e) D da4anje )es&a 6ar&ija)a,
ak 6olo4ine )es&a2 ak ne 5naju ni 6o i)enu 5a koga glasaju ni&i koga e i) 6o&o) 6osla&i
6ar&ijski cen&ralni ko)i&e&. 0<a'i u'i%a, provodad"ika )e sve re)i.2 ,ako se i5o6aa4ao &aj
ra=ireni )anir sa)oi5bora kandida&a, su6ro&an ruskoj &radiciji, kao i 6ra5na 6redi5borna
krasnorei4os&, i lakoa, lakoa beskrajni' obeanja 0a 6o4erlji4a )asa jo= i) je kolikoM&oliko
4ero4ala...2
19
,aka4 i5borni sis&e) des&i)uli=e skro)ne, dos&ojans&4ene, )oralne, du'o4no ra54ijene
ljude D &aj najbolji ni4o naroda, &e ljude )i re&ko 4idi)o )eJu de6u&a&i)a 0kao i
4isokoobra5o4ane2. Aos&alo), &aka4 i5borni sis&e) &rai od kandida&a sas4i) druge k4ali&e&e,
ne onu dra4nu s6osobnos&, i4o&no iskus&4o, 6a)e& i odgo4ornos& kak4e &rae od 4e
i5abrani'. Mi nikad, &o na) je sudbina, ne i5abere)o one koji su na) 5ais&a 6o&rebni.
A 6ris&rasnos& u sas&a4ljanju i5borni' ko)isija< A )ogunos& ra5nora5ni' ;alsi;ika&a
5bog odsus&4a 6ra4e dru=&4ene kon&role< sa4 &aj i5borni s6ek&akl jo= 6okri4en tajni%
nov$e%, &anka%a, koje 5a)enjuju 4olju naroda. 0A najno4iji 6rojeka& i5bornog 5akona, 199%,
jo= 4i=e o&4ara 6u& ;alsi;ika&i)a.2
Aos&alo), oni i ne &rae >4olju naroda@ kada cinino 6ri5naju i5bore na koje je i5a=lo B1
ods&o naroda, a =&a )isli oni' E1 ods&o i ne &reba da 5na)o.
?a li je &o ra4nodu=nos& naroda< Ako je &ako, onda on i nije s6re)an 5a
6arla)en&ari5a), i 5a njega &reba &rai&i neku 6rikladniju ;or)u 5as&u6anja.
:lans&4o u na=i) dra4ni) ?u)a)a nagraJuju 6ored 6o&6unog i)uni&e&a, ak i od
kri4inog 5akona, jo= i )nogi) drugi) s&a&usni) i )a&erijalni) 6ri4ilegija)a. 3a=i lano4i
4lade su se 5a nji' 6obrinuli u s4oji) 6r4i) 5akonski) ak&i)a. 03ekoliko lano4a >5bora
Rusije@ 6oku=alo je da 6ro&es&uje 6ro&i4 &i' 4eliki' 6ri4ilegija, ali su odus&ali 6o&inja4ajui se
o6=&e) )i=ljenju.2 Ra5ne no4ine u ra5no 4re)e su oba4e=&a4ale i o &i) done&i) 5akoni)a i o
4isini 6la&a delega&a. ,u se ;rakcije nisu s6orile. "a&reni sukobi i5bijali su oko s&ano4a/
"r'o4ni so4je& nije '&eo da ode 0i nije o&i=ao2 i5 s&ano4a koje je dobio u Mosk4i. Slino
nje)u, ni >6e&a@ ?u)a nije '&ela da us&u6i s&ano4e >=es&oj@ D 6reds&a4nici naroda i5 s4i'
kraje4a eleli su da os&anu Mosko4ljani. S4e je &o sra)no i&a&i ako se se&i)o da su u s&aroj
Rusiji lano4i ?u)e od s4oji' 6la&a )ogli da i4e 4rlo skro)no, od nji' su 6laali i
i5naj)lji4anje s&ana u +e&rogradu 0ne)ajui 6ra4o na dra4ni2, i nisu i)ali ni dra4ni 6re4o5.
Ako &ako )nogo dobija i5 ruke i54r=i&elja 4las&i D )oe li na=a 5akonoda4na 4las& da
do6us&i 6os&ojanje 5naajne o6o5icije.
jo=/ ra5u)ni &ok kri&ike o)e&a i ru=i 6os&ojanje i delo4anje 6ar&ijski' ;rakcija D )nogi
delega&i )oraju dobro da 6a)&e da su 5bog naina na koji su i5abrani odgo4orni ne
s&ano4nici)a nekog ruskog okruga, 4e s4oji) 6ar&ija)a, i nisu duni da glasaju 6re)a
sa5nanji)a nas&ali) i5 nji'o4og s&alnog ue=a u sudbini &i' i&elja, 4e D 6o nareJenju s4oje
6ar&ije 05a&o i 6os&oji >i)6era&i4ni )anda&@2. :ak i su6ro&s&a4ljene 6arla)en&arce, 6ar&iju na
4las&i i 6ar&iju u o6o5iciji, 6ored ;rakcijski' 6odela, objedinjuje i jedan 5ajedniki in&eres/ da
budu i5abrani i sledee godine, i &i)e 6rodue s4oj udobni i4o&. Oi4o& u jedno) 5ajedniko)
4eliko) a)cu ini i s4e 6okre&e ;rakcija u)ereno o6re5ni), da ne bi 6re4rnuli a)ac. ,e=ko
je 5a)isli&i snalalji4ije >o6o5iciono dru=&4o@ od obe na=e neodgo4orne ?u)e, s nji'o4i)
6re4r&lji4i) i d4olini) 6redsednici)a.
:as nas 5aba4ljaju skandali)a 0s deurni) klo4no4i)a2, s4aJa)a, ak &uo),
4a=arski) 5asedanji)aN as de)ons&ra&i4ni) i5lasci)a i&a4i' ;rakcija i5 sale D neki%a su to
prvi skandali, a neko%e je ve) dosadilo. A go)ila nere=eni' 5akona eka, gnjili, narodni i4o&
e 6rieka&i. ?ono=enje 5akona je lagano, s6oro, a 5akoni i5la5e siro4i, nek4ali&e&ni, es&o
od)a' nakon 6r4og i&anja. 07a&o se ne 6ro6u=&a nijedno 6u&o4anje na >)eJu6arla)en&arne
susre&e@ s nji'o4i) doda&ni) 6ri4ilegija)a. A drugi de6u&a&i, i u ne )alo) broju, 6ros&o
6ro6u=&aju &ri e&4r&ine 5asedanja D >)anda& &ee@, boga&s&4o redo4no ka6lje i D ba= i' briga.2
A koliko i' je sa)o do=lo i5 du'o4no oka)enjenog sloja. ko od nas nije, gledajui i
slu=ajui delega&e ?u)e u kuloarski) ra5go4ori)a, bio 5a6re6a=en nekak4o)
)e'anino=u nji'o4og i5gleda i &ona nji'o4og glasa. ?a li je &o 5bog 5au5e&os&i 6oli&iki) i
lini) rauni)a< 7bog unu&ra=nje ra4nodu=nos&i 6re)a oseanji)a i siro)a=&4u &i' daleki',
ne4idlji4i' ljudi koji su 6o&rebni sa)o jedno) u e&iri godine, kao i5borno &elo< ,o su sa)o
o;ucane ;ra5e be5 du=e4nog oseanja. Skoro nikad se nee uini&i da su delega&i i4o
20
5ain&ereso4ani 5a one sudbine koje do6iru do nji' 6osreds&4o) 54anine 6rocedure be5
6ri&iska lini' in&eresa.
Narodni predstavni$i...
+ro)aknu, nara4no, i o4de 5dra4i du'o). 7a'4aljujui &o)e 6onekad se o&krije neki
oblik nes6osobnos&i ili kri)inali&e&a, oglasi se nekaka4 seg)en& 4las&i. :ak ni As&a4 i5 1998.
ne os&a4lja ?u)i da bude )nogo 4i=e od ukrasnog 6ri4eska na 6eri;eriji realne 6oli&ike. ?u)a
je i 6od 6si'iki) 6ri&isko) 5bog &o6o4skog uni=&enja s4oji' 6re&'odnika, "r'o4nog so4je&a.
0:ak ni u As&a4u nije na 6ra4i nain ra5raJen ni sis&e) o6o5i4a delega&aN nigde &a 6rocedura
nije 6rouena, ni o6isana, niko)e nije 6o5na&a D s &e s&rane niko)e ni=&a ne 6re&i.2
+os&a4lja se 6i&anje/ )oe li se be5 ?ra4ne du)e<
7na se/ koga ne%a , &ez njega se %o"e. Sis&e) 5as&u6anja &reba da i5raa4a sa)o) u'u
4las&i %i'ljenje naroda, a ne nekak4i' 6ar&ija i ne nekak4i' sluajni' 6oli&iara, da i5raa4a
)i=ljenje koje 4las& ne bi s)ela da ignori=e. +o5na& je i &aka4 delega&ski sis&e) koji i5ras&a
s&e6enas&i) i5bori)a, gde kandida&i us6e4aju da ou4aju realnu 4e5u s narodni) i4o&o) 0ja
sa) o &o)e 6isao u Preure*enju, 199G. god2
A 6rinci6u su 6o5na&i i jednodo)ni 6arla)en&i 0kao i &rodo)ni2. Mi sada i)a)o Sa4e&
;ederacije. On s4e )anje lii na ?u)u i i5raa4a s&abilnos& i4o&a regiona. O nje)u D dalje.
3ejedins&4o obe ?u)e se najbolje )oglo 4ide&i u 6oku=aju da na6ra4e radnos6osobni i
odgo4oran realan 5akon o lokalno) sa)ou6ra4ljanju )ada su obe 0i dra4a2 &o obeale >kao
jedan od 6r4i' 5ada&aka@ D i s4e ins&ance su se i5)uile konsul&acija)a o br5o 6ri)enlji4i)
6rojek&i)a. 7a &o 4re)e na6ra4ljena su bei4o&na 5akonoda4na nedono=ad koja
one)ogua4aju da se slobodno gradi sa)ou6ra4ljanje na ekono)skoj osno4i.
3i &aj 6ro)a=aj du)a 0i dra4e2 nije sluajan/ realno narodno sa)ou6ra4ljanje 06ra4a
de)okra&ija2 i) je o6asna konkurencija.
Lokalno sa)ou6ra4ljanje bilo je nedo4oljno ra54ijeno 6re re4olucije, a 6osle nje su ga
ugu=ili bolj=e4ici 0&akoJe 5a&o =&o i) je konkurencija2. 7e )s & 4 o, &o i jes&e 4las& naroda.
Sa)o ona )oe narodu o)ogui&i slobodno disanje i 6os&e6eno ra54ijanje de)okra&ski'
na4ika.
,u bi se jo= )oglo )a=&a&i o e&ikoj ins&anci u dra4i< ?a li e)o )i ikada &o)e
doras&i< 7ar )i ide)o 6re)a &o)e<
4. Zatvorenost vlasti
Moe li se na4es&i bar jedan iole 5naajan seg)en& dra4nog i4o&a u ko)e na=a 4las&
de4edese&i' godina nije 6re&r6ela es&ok is&orijski 6ora5 5a Rusiju< Ali nju &o )alo brine, i
ona ak kao da &o i ne 6ri)euje. S4a je okrenu&a sebi, o6ijena sobo) i s6u&ana sobo).
-oliko je Aka5a, Aka5a, Aka5a, 7akona, 7akona 6ro;ijukalo nad na=i) gla4a)a kao
a4ionska ar)ada. 0Aili s)o se o4i' 6e& godina, na i4o) &elu Rusije D nara4no.2 onako i'
naje=e nis)o ak ni 6roi&ali, a onaj ko je i&ao D 5abora4io je, i nara4no, niko se nije 6re)a
nji)a 4ladao. ?ana=nji' 4las&i se ak i 6riboja4aju jer oseaju nji'o4 6ri&isak 0a 6o na4ici se
s4ega boje2 D ali ko i' 6o=&uje< "las& je na6ro&i4, u4erena u s4oju ne6rikosno4enos&N no4i
a6ara&iki 0dra4ni a6ara& je nekoliko 6u&a 4ei od cekao4skog2 D nikog 4i=e nee i5baci&i,
i5gura&i, sa)o i' je )ogue i5)e=a&i kao kar&e u =6ilu.
A6ra4o &i neu)olji4i Aka5i D o borbi 6ro&i4 koru6cije i borbi 6ro&i4 kri)inala D
be5nadeno se 5a6e&lja4aju, u6ra4o 5a&o =&o su na= kri)inal i koru6cija 6rirodna 6osledica
blesa4i' >re;or)i@ i dra4nog ja4a=luka. 7ar nije 9G ods&o dra4nog a6ara&a ra5jedeno
6od)i&lji4o=u i gra)5i4o=u< -ri)inal je 5a'4a&io 4e s4e sloje4e 4las&i D do naj4i=i'. -ao
=&o u organi5)u koji se ras6ada skoro ne )oe)o od4oji&i &rulo od jo= 5dra4og D &ako i u
na=e) dra4no) organi5)u nije )ogue od4oji&i 6ljaka=ki bandi&i5a) od 5ais&a 5dra4e
ruske 4las&i.
21
A6solu&na 5a&4orenos& 6re)a narodu i 6o&6una neodgo4ornos& 5a ono =&o se radi,
osno4na karak&eris&ika ranije ko)unis&ike 4las&i D 6risu&na je i u dana=nje) rei)u u ni=&a
)anjoj )eri, u6rkos &oliki) s6olja=nji) 6ro)ena)a 5as&a4a, grbo4a, 6arola... Ako ne=&o i
6rocuri u =&a)6u D 4las& &o ignori=e. S4i de)okra&ski 6ara4ani iskori=eni su sa)o 5a
6rikri4anje 6o'le6ne oligar'ije i 5a ob)anu s4e&skog ja4nog )nenja.
5)eJu 4las&i i naroda 6rodubljuje se 6ro4alija D a 4las& nee da je 4idi i ne s'4a&a da
nikak4i 6uko4i i dese&ine 'iljada &elo'rani&elja ne )ogu da joj s&4ore au&ori&e&. Sada=nja
cen&ralna 4las& sle6o i ra4nodu=no ignori=e s4e ru=ilake 6rocese koji se dogaJaju u 5e)lji,
ona i4i sa)o sa sobo) i 5a sebe. u4erena je da e &ako )oi i ubudue. A5 dana=nji ruski
rei) 6o&6uno s)o one)ogueni da u&ie)o na injenje 0ili neinjenje2 na=e 4las&i. A i
dra4ni ni4o, u6rkos od4ajanju od 5e)lje, ne )oe da ne ose&i na sebi 6o4ra&no dejs&4o
du'o4nog s&anja naroda. 3jego4o lo)ljenje ru=ilaki e se obru=i&i i na gornji sloj. Akoliko se
>o4a 5e)lja@, kojo) je 5bog be5graninog s&r6ljenja naroda &ako lako 4lada&i, i5 koje je &ako
jednos&a4no i54o5i&i )ilione i )ilijarde, ako se ona konano sru=i D 'oe li i 4isoke 54erke
6ro6as&i< li e nai skloni=&e u inos&rans&4u<
Fo4orei >cen&ralna 4las&@, na koji njen deo 5a6ra4o )isli)o< +re s4ega, nara4no, na
i54r=nu. O 5akonoda4noj s)o 4e ne=&o rekli. Ali 5a=&o ne i na sudsku D sa sra)no
nee;ikasni) &uila=&4o) i osiro)a=eni) sudski) s&aleo) koji )ora da 5araJuje u5i)ajui
)i&o.
MeJu na=i) 4ladajui) ;igura)a, ak i bolji), re&ki su oni kod koji' 6oli&iko
ra5u)e4anje &renu&ka nije od4ojeno od is&orijske s4es&i/ kako se o4aj dana=nji korak ukla6a u
na=u is&oriju, 'oe li on bi&i i5daja bi4=i' i budui' 6okolenja< i kako e on i5gleda&i s
is&orijske dis&ance< Malo je &ak4i'.
5ar nije )alo oni' s4esni' da 4las& nije 6ri4ilegija, nije 6oseban a4ion sa s4i&o) i
obe5beJenje), 4e )uko&r6an 6od4ig, 6or&4o4ano sluenje do sa)o5abora4a.
3a=e ja4no )nenje, kul&urni krug, na=i liberali i radikalMde)okra&e, naj6re su bili &ako
odu=e4ljeni nas&u6ajui) cars&4o) de)okra&ije i udesni) re;or)a)a, a 6o&o) su,
ra5oara4=i se u &u re;or)u i 4las&, 6oeli es&oko da i' o6&uuju< L&a 'oe nji'o4a e&4r&a
4las& sa s4i) njeni) 5anosi)a, as na6adajui &u od4ra&nu >;ederalnu ar)iju@, as 6ra4dajui
eenske ra&nike i &eroris&e, as 6roklinjui ruskoMbelorusko ujedinjenje, =&a 'oe oni< 7ar
nisu os4ojili s4oje s6eci;ino )es&o u 5oni 4las&i i dra4ni' in&eresa<
!o= jedan oblik 4las&i nis)o do sada i)eno4ali D 4las& no4ca, a ona je jaa od 4las&i
s4ake naredbe i uka5a. 7a'4aljujui )udros&i na=e >6ri4a&i5acije@ s6ro4edene skoro u
bescenje, i o&4aranju ko)ercijalni' banaka na raun dra4ne kase, ona je 6os&ala najjaa. 3a
njeno) 4r'u je gru6a 4odei' bankara koja se o4ako =ali/ >?a baca)o kocku ko e sada ui u
4ladu@. O &oj ka6i&alokra&iji ne jedno) je 6isao Bere5o4ski/ >-od nas 6os&oji sa)o jedna
4las& D 4las& ka6i&ala@.
go&o4o da je on u 6ra4u. Od danas, be5 6odr=ke )onog ka6i&ala 0a es&o i )a;ija=kog,
lo6o4skog2 n i k o kod nas, 6od dana=nji) rei)o) ne )oe da se 6o6ne do 4r'a 4las&i D &ako
da s)o i5gubili nadu da e o6=&i iz&ori i)a&i 6o4oljan is'od 5a narod.
?obar 6ri)er 5a s4e &o je 6o5na&a 6redsednika i5borna ka)6anja 1999. godine. Ona je
gro5no 06ogre=no2 5a6re&ila o6asno=u da e se ko)unis&i 4ra&i&i na 4las& u Rusiji.
-a)6anja je krenula u )ar&u D i 4e u a6rilu ja4no na) je bilo obja4ljeno kuka4iko
is&u6anje >rinaestori$e &ankara. 3eskri4eni s&ra' 5a s&eeno boga&s&4o uinio je da se rodi
blis&a4a ideja/ de)okra&ija D &o je jako dobro, ali nisu 6o&rebni o6=&i i5boriK 3eka se
de)okra&e i ko)unis&i 6o)ire i naJu nekaka4 ko)6ro)is ili e)o )i 6ri)eni&i svoje
argu%ente, i =&a)6u e)o us)eri&i kako na)a &reba. 3e=&o kasnije 6oja4ila se Sed)orka
bankara, koja se o&4oreno dogo4orila da kon&roli=e 4i=u 4las& u Rusiji 0go&o4o 1G ods&o
ekono)ije Rusije 4e je u nji'o4i) ruka)a, a bie i 4i=eN 6re)a najno4iji) 6odaci)a D 11
najkru6niji' ko)6anija i banaka kon&roli=u EG ods&o 6ri4rede 5e)lje2.
22
A s&4ari, &a 4arijan&a sa ko)unis&ikoMde)okra&ski) 6o)irenje) bila je 5a bankare
sa)o re5er4na. A i5a kulisa, kako s)o godinu dana kasnije sa5nali od brblji4og Bere5o4skog,
4e se s&e5ala g4o5deno 5la&na ko6a >)ladog ruskog ka6i&ala@, sas&a4ljena od )ladi' 54e5da
oligar'ijske birokra&ije s cilje) da 6o s4aku cenu 6roguraju s4og 6redsednikaK &o i) je,
is&ina ne be5 )uke, 6o=lo 5a ruko). ,riju);o4ali su.
Budui da su bili li=eni is&orijske s4es&i, o)a)ljeni s4oji) neoeki4ani) ogro)ni)
boga&s&4o), bili su nad)eno sigurni da e bi&i gos6odari Rusije od sada 6a 4o 4jeki 4jeko4a.
bilo bi u5aludno sada i' 6ri5i4a&i, da, nji' &ak4e D savesti...
Aos&alo), niko jo= od 5e)ni' ljudi nije us6eo da 6redskae s4e neoeki4ane korake
s&orije.
:i&a4e 1991. godine kre)aljski a6ar&)ani su ubr5ano do&eri4ani, ukra=a4ani 6o
naj4i=i) carski) )erili)a D 4aljda ne 5a&o da bi uskoro 6ri6ali neko) drugo) ko bude
de)okra&ski i5abran. -ada su be5bedno do6li4ali do &e granice, bacili su se na 6ro4erene
)e&ode a)eriki' i5bora, 6rika5i4anje kandida&a D ija je s4aka cr&a lica obea4ala )udri
dra4niki s)isao. ako je obelodanjena kraJa od 6ola )iliona dolara u go&o4ini 0K2 dra4ni
&uilac nije 6okrenuo ni naj)anji 6os&u6ak. 0A koliko je &ak4i' kraJa os&alo neo&kri4eno.2 ,
5a ra5liku od SA?, s4i &ele4i5ijski kanali, kao jedan, 4i=easo4no su sla4ili sa)o jednog
o)iljenog kandida&a. Rusija je dos&igla 4r'unac slobodeK 7a ra5liku od os&ali' 5a6adni'
de)okra&ija, kod nas s)o slu=ali u)iri4anja o&adbinskoM)onar'ijski) &ono), e&o, na5ire se
4e i naslednik 0re6ublikanski<2 5a BGGG. godinu, i ak ne jedan/ oni, naslednici, 4e >br5o
ras&u@ 09. 9. Q992. S4i 6redsednici 73? 01E. 1. Q992 s&igli su da 6odre 6ogodnog kolegu na
kog su na4ikli, i da se jo= s nji) &ri 6u&a i5ljube. -o)6le&na "elika sed)orka 5du=no je
6odrala naj6ogodnijeg 5a sebe ruko4odioca Rusije. :ak je i njego4o 6reds)r&no s&anje, 6re
drugog i5bornog kruga, bilo us6e=no skri4eno od biraa, da bi delo4ao 6ou5dano.
5gleda da je s4oji) ras6ojasani) i ga5dinski) 6ona=anje) o4a 4ladajua gru6a 5a
kra&ko 4re)e uradila ba= s4e da )ilioni ljudi 5aale 5a i5gubljeni) ko)uni5)o). 0A5dasi o
i5gubljeno) >ko)unis&iko) raju@ niu )eJu oni)a koji nisu bili direk&no 6ogoJeni
4i=edecenijski) s4ire6i) bolj=e4iki) &eroro) i )nogo)ilionski) r&4a)a, ili oni)a koji
nikada nisu s6o5nali s4oj &ada=nji 6okradeni, jadni i 6okorni i4o&.2 Ali kod ne )anje )iliona
ljudi delo4ao je na&aloeni s&ra' 6red 6re&eo) olujo) 6o4ra&ka ko)unis&a. ,i)e je bio
6aralisan s4aki e4en&ualni s)isao &i' i5bora. Sa4 i5bor s4eo se na jedno/ ko)unis&i ili ne
ko)unis&i< 0!edini ra5u)an is'od, u =&a sa) ja bio u4eren i &ada sa) &o 6redlagao D da
bude)o 6ro&i4 i jednog i drugog, da i5bori, 6re)a 6ra4ili)a, budu odloeni, da se kandida&i
s)ene ili 6rinude da obra5loe s4oju 6oli&iku, 6ro=lu i buduu D 5 a & o je glasalo sa)o 1
ods&o.2
+o )eni, u &oj i5bornoj ka)6anji 4e je bila &ako oigledna nesigurnos& 7jugano4a,
strah od po&ede kod ko%unistikog vrha5 oni nisu %ogli da s%isle kako da i5 bla&a i54uku
kariku S4e&ske in&ernacionale. Oni ak nisu )ogli da se 6o4ra&e od =oka kako su 6ro6ali sa
s4oji) >ukidanje) Belo4e=kog s6ora5u)a@ D u5 &resak i u 73? i na 6lane&i. +a i6ak, u5 s4e
6onekad drske i5ja4e ko)unis&a D 6ou5dano je nas&a4ljano nji'o4o skla6anje ko)6ro)isa s
oligar'ijsko) 4la=u, u skri4eni) 6rego4ori)a, nagodbe su se u5 s4u buku 5a4r=a4ale D
nii). Bilo je &o/ >resla se gora, rodio se %i'. O6o5icija je sa)u sebe uni=&a4ala.
Anu&ra=nja slabos& ko)unis&a nai=la je na kak4oM&ak4o ra5u)e4anje i bodrenje.
+redsednik je 4e ranije s nekoliko uka5a i=ao ka >s6ora5u)e4anju i 6o)irenju@. 0!o= kako se
oeki4alo +o)irenjeK Ali ne s 4oJa)a o6o5icije koji su i4eli u blagos&anju, 4e s )aso)
6rosjaka i o6ljakani' 6o celoj 5e)lji.2 "r'unac i5)irenja dogodio se na dan
osa)dese&ogodi=njice bolj=e4ikog 6re4ra&a. A 6redsedniko4o) s4eano) obraanju nije bilo
ni 6o)ena o &a)nica)a :eke i logori)a FALAFMa D ali se na=lo )es&a 5a >ra5u)e4anje i
o6ro=&aj oni)a koji su na6ra4ili sudbonosnu is&orijsku gre=ku@, u i)e "elike ?ok&rine gre=ili
23
6o &elu Rusije. ,o 5nai da su i &eli%a, koji su &ri godine 'rabro branili Rusiju od cr4enog
di4ljanja D sada 4elikodu=no o6ros&ili.
,ako su se, na jubilej, d4e grane so4je&=&ine D ona koja je us6ela u no4oj 4las&i i ona
koja se 5aglibila u o6o5iciji D 6rirodno, 6ono4o s6ojile. :4rs&a o)a oko na=eg 4ra&a.
7ar nije bilo 4re)e da se, u 6ri6re)a)a 5a drugi 6redsedniki )anda&, 5a s4aki sluaj
obe5bedi, kao oslonac, i 3acionalna deja< Od)a' je i5da& Aka5 09.E. Q992, 5a s4e nas
6re6oruka/ )isli&e, s&4araj&e 3acionalnu dejuK
na=li su se 6regaoci D ko6ai da s&4ore &ak4u ideju. Sa)o D u5alud. "e je bilo jasno
da o4a 4las& nee 5a nacionalnu ideju 6ri'4a&i&i D ou4anje naroda.
T
T T
?ok se u 5e)lja)a s&one #4ro6e ;or)iraju o&4oreno nacionalne 4lade 0i niko i' 5a&o
ne 6rekore4a2N dok su 4las&i 73?, 6a i u s4i) au&ono)ija)a u Rusiji, bile 4eo)a 5au5e&e
ou4anje) s4og nacionalnog iden&i&e&a 0i s4uda su &o s)a&rali 6rirodni)2, u celo) ko)6leksu
sada=nji' cen&ralni' ruski' 4las&i D usa'lo je, o&kinulo se, da nikada ne i5ras&e, 5ani)anje 5a
6rirodne 6o&rebe r u s k o g naroda. 0Ako 6rigradsku re5idenciju ili naredno ordenje na5o4e=
6a&rio&i5)o) D ni=&a se nee i5)eni&i.2 Daleko od oiju, daleko i od sr$a. 3a=i cen&ri )oi,
naalos& ne 6o 6r4i 6u&, sas4i) su ra4nodu=ni 6re)a so6s&4eni) ruski) 6roble)i)a M dobro
je da ne liju kr4 ruske )lados&i, kao u :eeniji, da ne 6o)rauju )lade du=e.
A naj)anje od s4ega se brinu o B1 )iliona 5e)ljaka koje s)o u &rci 5a ne5a4isno=u
od4ojili od nas.
RAZ5RA!% 6A"A!J7
8. Stranci za &+ sata
>Rusi, idi&e u s4oju RusijuK@, >Odla5i&e, inae e)o 4as s4e 6okla&iK@, >3a6olje i5 na=e
5e)lje, 6rokle&niciK@ A Srednjoj A5iji i5)i=ljena je sledea 6arola/ >Os&ani&e o4de, 6o&rebni
su na) robo4iK@ "reJali su na ulica)a, u &ra)4aji)a, na naj6ro)e&niji) )es&i)a, dosaJi4ali
ena)a. O &o)e sa) dobijao 6is)a od Rusa jo= u "er)on&u, a 6o&o), jo= )nogo 4i=e, u
Rusiji.
Oi4ei &a)o gde su na4ikli, gde su 6ro4eli i&a4 s4oj i4o&, kao i nji'o4i oe4i i dedo4i D
6robudi4=i se u s4oji) kua)a, oni su i5nenada sa5nali da i4e D u inos&rans&4u, kao
neeljeni, &eskobni, i ak nesreni &uJinci. -ako se 6o)iri&i s &i)< +re6ra4i&i u srcu, u
grudi)a, u gla4i< So4je&ska >druba naroda@, o kojoj s)o )i &oliko slu=ali ode i balade D u
&renu se ne6rija&eljski iske5ila, 6o4laei se 6onekad, ali nikada ne nes&ajui. 0 dublje u
is&oriju/ 5nai da i 5a s&o godina 5ajednikog i4o&a )i nis)o 6ri4ukli sebi &e is&one narode.
A da li je &o uo6=&e )ogue< "idi)o li )i )nogo drugaiji' 6ri)era na 7e)ljinoj kugli<
?obro s4i 6ri)aju kao nor)alno i ono se lako 5abora4ljaN lo=e D ras6iruje ar nacionalni'
u4reda.2
-o su bili &i na=i sunarodnici nas&anjeni 6o 6eri;eriji< Oni su i5gnani, e4akuisani, ili
o&6osla&i D dobri radnici, 6redu5i)lji4i, o=&rou)ni, 6ro;esionalni, s 6o4ei) broje)
s&runjaka )eJu nji)a. A6ra4o su o n i 6reneli na 6eri;eriju nauku i 4isoku kul&uru, u6ra4o su
o n i &a)o ra54ijali s4u &e'niku, indus&riju. 0A ,adikis&anu, 6re)a 54anini) so4je&ski)
6odaci)a, 6osle re4olucije je >6roi54odnja 6orasla B1G 6u&a@K Bilo kako da je sabirano, )ora
se 5akljui&i/ a2 3i i5 ega su s&4orili s4e. li je &o uinilo )no=&4o 6ro&erani', >raskulaeni'@,
i nji'o4i' 6o&o)aka koje je dra4a o4de naselila D nikako ne gori' radnika, 4redni',
)arlji4i', koji nisu alko'oliari. 0Sea) se re6ublike onkolo=ke bolnice u ,a=ken&u gde sa)
leao, ona je o6s&ajala sa)o 5a'4aljujui ruski) doseljenici)a i 6rognani)a.2 sada je
krenuo &alas daljeg 6ro&eri4anja, o&i)anje s&ano4a, i)anja. s)eju i) se =&o i' je Rusija
24
os&a4ila ne5a=&iene. 3e6res&ano i' 6rebacuju s dobro na lo=e 6laene 6oslo4e. :ak u
6res&onici, ,a=ken&u, na rusko) groblju lo)e ograde s6o)enika, skrna4e ili 6ljakaju
grobo4e. O=&ro su odbili rusku o)ladinu od ins&i&u&a. Ruske =kole ogrania4aju ili i' 6o&6uno
5a&4araju. A s4i) dra4a)a 73? ruski je5ik kao oba4e5an se su5bija, is&oriju 6redaju kro5
in&er6re&aciju >&i&ularne@ nacije. A godine, e4o, 6rola5e D 4e je 6ro&eklo celi' seda) godina,
be5)alo i&a4o =kolo4anje jedne generacije. 6os&oje )ilioni &ak4i' ruski' uenika u 73?.
A5 &o 05na) )nogo &ak4i' 6ri)era2, >s&ranci)a@ 6res&aju da is6lauju 6en5ije koje su
5aradili u jedins&4eno) SSSRMu, ali u drugoj re6ublici/ >7aradili s&e je u drugoj re6ublici,
neka 4a) je oni i dajuK@ 0Ako je o4de 5aradio, a odla5i, ne daju )u doku)en&a o 6en5iji.2
3e)a ni obe=&eenja re'abili&o4ani) bi4=i) 5arobljenici)a, ili 6rognanici)a/ >3isi bio
osuJen u na=oj re6ublici< 3eka &e is6la&e oni koji su &e osudiliK@
Su5e od54anjaju ak i u 6is)i)a. 7a=&o i) se &o de=a4a 0i &ako neoeki4ano grubo2.
7bog ega i' se odrekla do)o4ina< Oni jo= u4ek oekuju 6okro4i&eljs&4o Rusije... A5alud.
Sa)i, obes'rabreni, odluili su da &r6e do kraja. 3a6u=&eni i 6onieni D )ire se s &i) da
nji'o4a deca ue na &uJe) je5iku. -od neki' se ra5buk&ao 6rirodni nagon D o&ii u RusijuK
Hrlili su 6re)a no4oo&4oreni) ruski) a)basada)a i kon5ula&i)a i naila5ili kod nji' na
ne6ro5irnu ra4nodu=nos&. ?obijanje ruskog dra4ljans&4a je &oliko duga 6rocedura da je lak=e
ri5iko4a&i i krenu&i u Rusiju be5 dra4ljans&4a. L&a uini&i< +roda&i s&an< 0Oni su odjedno)
6oje;&inili.2 A drugi) re6ublika)a su i) za&ranili 6rodaju. 7a&o bi )enjali 4ei 5a )anji, a
ra5liku 6oklanjali. A onda su 5abranili 5a)ene. "las&i su o)e&ale i narui4anje kon&ejnera 5a
selidbu line i)o4ine. +o&o) su 5abranili da se i54o5i na)e=&aj. ,o je dos&ojans&4o re6ublikeK
>+oja) Qlina i)o4inaQ ne 6os&oji@ 0odgo4or u ,urk)eniji2.
da doda)/ u drugi) re6ublika)a kao =&o je A5erbejdan, -irgi5ija, -a5a's&an,
,adikis&an, ras6iri4ali su >usijane &ake@ D )eJusobna klanja, nasilje, 6oare. ,i 6la)eni
4r&lo5i &erali su da se odla5i.
A gde nije bilo usijano< A re6ublika)a 7aka4ka5ja i Srednje A5ije 5a Ruse nije bilo,
ne)a )es&a i nee ga bi&iK Odla5ak je naj6rirodniji i5la5. ?a, s&a&is&ika 6oka5uje da je odla5ak
Rusa i5 7aka4ka5ja 6oeo i &rajao jo= od =e5dese&i' godina D do kraja osa)dese&i' o&i=la je
4e jedna 6e&ina, &o je is&orijski neu)olji4 6roces. 0!a sa) u Fru5iji jo= 198E. slu=ao gorke
albe Rusa na 6ri&isak Fru5ijaca i na ne)ogunos& da se doJe do 6ra4de. u -a5a's&anu sa)
4ideo slino/ dobi&i 6roces na ka5a's&ansko) sudu bilo je D iskljueno. A drugoj 6olo4ini
seda)dese&i' 6oelo je iselja4anje Rusa i5 Srednje A5ije. Od de4edese&i' reke oajnika
narasle su na s&o&ine 'iljada. 5 ,adikis&ana su beali &ako u6orno i 0bes)isleno2 5a=&ieni
na=i) graniari)a. Sa)o s&ari i siro)a=ni nisu beali, ali o nji)a i ne)a)o 6oda&aka. Mi
& a )o D n e e )o d a i 4 i )o, i kad bi &o s'4a&ile ruske 4las&i D )oda bi olak=ale jo=
)ilione sudbina.
7ar nisu na=i sa)o5ado4oljni dra4nici, kada su &ako lako 6o&6isi4ali &renu&ni ras6ad
dra4e be5 ikak4i' uslo4a, 5ar nisu 6o)islili =&a 5nai re5a&i i4o &elo. 3i u jednoj i5ja4i 6osle
Belo4ea nije se ulo ni=&a 6a)e&no, ni briga 5a &e odbaene, 6a &i) 6re nije od s&rane Rusije
bila obja4ljena o&4orena )ogunos& 5a s4e o&ce6ljene, 5a bilo koga, da kad 6oele )ogu
slobodno da dobiju rusko dra4ljans&4o 0)ada su )ogli da ocene da je 6o4ra&ak o&ce6ljeni' u
do)o4inu, u5 na=a )ilionska u)iranja D naj4ei i4o&ni dra4ni in&eres. +o6unili bi na=
6roreJeni narodK2 Ruske 4las&i 5au5e&e s4oji) raunica)a, in&riga)a i 6od4ala)a, 5a seda)
godina nisu na=le u sebi 4rs&ine ni 'rabros&i da uine odluan 6okre& 5a 5a=&i&u sunarodnika
baeni' u 73?. 3e daj Boe da se 6ore)e&i 'ar)onija sa4e5aK Od is&oni' dra4a 6okorno
s)o 5a)olili >d4ojno dra4ljans&4o@ 5a &e 6o&laeneN ali osi) ,urk)enije, s4i su nas odbili.
+o5naje li )oderna is&orija 6ri)er da je o&adbina &ako )aso4no i5dala s4oje sino4e D
)i s)o u jedno) &renu&ku os&a4ili i54an granica Rusije jednu =es&inu ruskog naroda be5
ikak4e na=e 5a=&i&e i s&aranjaK ,o se )oe u6oredi&i sa)o s &i) kako je SSSR 6redao 4i=e od 1
25
)iliona 4ojni' 5arobljenika u ne)ako) ra&u D 6o &o)e 0da li sa)o 6o &o)e<2 je
>de)okra&ska@ Rusija 4erna so4je&skoj &radiciji.
Ali o e)u je sada re< -oga Rusija &reba da s6ase< ?ra4a je 4eo)a 5bunjena
>so4je&ski) dra4ljans&4o)@/ sa)o su njega i)ali s4i koji danas i4e, ali je u &renu&ku 6uklo
kod d4es&a )iliona ljudi. 0O &o)e je &rebalo da brinu i )isle oni koji su sas&a4ljali Belo4e=ki
s6ora5u).2 -ae)o da &reba s6asa4a&i ruske dra4ljane D ali &ak4i' nije bilo s4e do 1991 D &o
5nai s4akog ko je 6ri6adao jednoj od sada=nji' ruski' nacionalnos&i, ko ne)a s4oju e&niku
dra4u u 73? a eli da i4i ba= u Rusiji. Od4ajkada je Rusija i5abrala ko)6liko4an 6u& da
bude )nogonacionalna dra4a D i ne )oe se odrei nikoga s4oga.
Mada je &rebalo, koris&ei orijen&aciju dana=njeg s4e&skog ja4nog )nenja, glasno i
u6orno &rai&i za'titu prava s4akog na=eg, ko je &a)o od4ojen. Ali gde &a)o< +o=&o su
ne6ro)i=ljeno dali )ilione ljudi, ruski dra4nici ne)aju ni s6osobnos&i ni 'rabros&i da i'
5a=&i&e. A i )eJunarodna ja4nos& i)a neku s4oju logiku D koga i gde 5a=&i&i&i, koga ne.
Odseene Ruse 6o)alo su 5a=&i&ili sa)o u +ribal&iku, no, da li 5a dugo< ?ana BB. 8. 199E,
6osle susre&a s -lin&ono), na= 6redsednik je rekao sledee/ >3ee)o go4ori&i da u +ribal&iku
4r=e 6ri&isak na Ruse@. 0A Rigi su 199%. 6re4r=ili )eru, sas4i) o&4oreno.2 Aos&alo), kako se
dana=nja 3e)aka brino s&ara o 3e)ci)a u Rusiji D 6o)ae i' inicija&i4a)a,
organi5acija)a, no4ce), =alje i) delegacije. Hoe)o li i )i &ako< 3e, nara4no, ne.
T
T T
6ak, i5 -a5a's&ana, gde -a5aka, u5 s4a 6reu4elia4anja 3a5arbaje4a, i)a sa)o CG
ods&o, a Rusa do seda) )iliona D i jo= )nogo Akrajinaca, d4e &reine )iliona 3e)aca i
+oljaka D oni odla5e sra)no, &o je ne)ona ka6i&ulacija. Ali 4eina ne &reba da bei od
)anjine. .elu re6ubliku i5gradili su Rusi, raskulaeni, 6ro&erani i 5arobljenici. 0>Rusi)a@
&a)o 5o4u s4e koji nisu -a5aci ili srednjoa5ijci. ,a)o su i os&aci e&iri ka5ake 4ojske D
Aralske, Orenbur=ke, Sibirske i Se)ireenske D sa e&iris&ogodi=njo) &radicijo).2
+osle obja4lji4anja ne5a4isnos&i -a5a's&ana odnos 6re)a Rusi)a se 4eo)a 6ogor=ao.
A ubr5ano) ;or)iranju dra4e obja4ili su da je )nogonacionalni -a5a's&an >dra4a
sa)oo6redeljenog ka5akog naroda@, ka5a's&anski je5ik D jedini dra4ni i slubeni, a 5akon
kae/ >s4e =&o deluje 6ro&i4 reali5acije dra4nog je5ika@ 6odlee li=a4anju dra4ljans&4a/ ako
ne eli= da go4ori= ka5a=ki D ili se s6re)aj 5a selidbu, ili 6ro6ada= na licu )es&a 06o&o) su
do6us&ili u6o&rebu ruskog je5ika 5a slubenu ko)unikaciju2. Abr5ano je is&iski4anje Rusa s
4isoki' 6oloaja. As6e=no su blokirali kre&anje ruski' de6u&a&a s ruski' je5iki' 6odruja, a
na i5abrane 6o&o) 4r=e 6ri&iske. 7a'&e4e i5 ruski' je5iki' 6odruja da se u4ede ruski je5ik u
=kole, da se ruski je5ik, knjie4nos& i is&orija ue 6o =kolsko) 6rogra)u i5 Rusije, s&o6iraju,
6rogla=a4aju >eks&re)i5)o) koji naru=a4a su4ereni&e& -a5a's&ana@. +reda4anja na rusko)
je5iku u 4isoki) =kola)a s&rogo su ograniena, dok su s4uda oba4e5ni is6i&i na ka5a=ko)
je5iku. +rekidaju se 4e5e s jedni) 6o jedni) ruski) &ele4i5ijski) kanalo). !o= in&en5i4nije
se ukidaju unu&arka5a's&anske i lokalne &ele4i5ije na rusko) je5iku. Ruska =&a)6a se li=a4a
)a&erijalne ba5e, gasi se, o=&ro ogrania4a. "e=&aki se 6rekida 6re&6la&a na ruska i5danja. +o
no4ine, 6o ruske no4ine D 6u&uje se u O)sk. Oni koji )oraju da 6o=alju 4ano 6is)o u Rusiju
D i5bega4aju ka5a's&ansku 6o=&u 0i cen5uru2, &rude se da 6is)o 6o=alju 6o neko)e. 3a se4eru
-a5a's&ana, u najruskiji) oblas&i)a D bilo je nekoliko sluaje4a s6alji4anja 6ra4osla4ni'
'ra)o4a, na6ada na e6isko6a D besnele su e&e ka5a=ki' nacionalis&a 0>A5a&@, >Ala=@2. +o
celo) -a5a's&anu grado4i i sela s iskonski ruski) i)eni)a be5 i5u5e&ka su 6rei)eno4ana na
ka5a=ki. 3a5arbaje4 je re5i)irao/ >Rusko 6i&anje n e 6 o s & o j i@, njego4a briga je, kae,
slina bri5i o sude&ski) 3e)ci)a &ridese&i' godina 0BC. 11. 19982. A =&a je njega
>5abrinulo@< >Ruski i)6erijali5a)@ 0januar Q9C. ?a4os2. Be5 ob5ira na grubo naru=a4anje
6rocedure i5bora u "r'o4ni i lokalne sa4e&e, koje su 5abeleili )nogi s&rani 6os)a&rai, u
)aju 1998. i54e=&aj 4a=ing&onske Bele kue je glasio/ Ljudska 6ra4a u -a5a's&anu se D
26
6o=&uju. A ubr5o 6osle ras&uranja "r'o4nog so4je&a, jedan a)eriki 6os)a&ra ak je na54ao
3a5arbaje4a >ui&elje) de)okra&ije@. 03e 4ide<... 3e, 4ide ono =&o ele.2
-ad bi bili &ako )nogobrojni kao ruski narod u -a5a's&anu, )nogi narodi bi us6eli da
se odbrane. #&o, &u dola5i do i5raaja bolesna ruska slabos& D nes6osobnos& 5a
sa)oorgani5o4anje. Mi &a)o, naalos&, nis)o narod, 4e ra5ni ljudi koji ne)aju s6osobnos&
e&nikog organi5o4anja i i5bora lidera. Sa)o su -o5aci, &ako es&oko ra5bijeni u so4je&sko
4re)e, na=li u sebi snage da se su6ro&s&a4e D ali nji'o4e oajnike 6oku=aje gu=i ka5a=ka 4las&
0birajui naj'rabrije2 6ro4ala)a u s&ano4e, 6rebijanje), s&a4ljanje) lisica, bacanje) u
&a)nice, kanja4anje) 6o lani) 6rija4a)a. S4aka sa)oodbrana 6o&6ada 6od >ras6iri4anje
nacionalne )rnje@. 0S&ariju Ruskinju, ad4oka&a, 4ukli su 6o 5e)lji od kue do kola, 4odei je
u 5a&4or.2
Mrana je budunos& &i' na=i' )iliona u is&ono) 'ans&4u s &ak4o) de)okra&ijo).
Hoe li budunos& nekoliko )iliona Rusa bi&i u 6reobraaju, u 6re&a6anju jednog e&nosa u
drugi, ak rase u rasu< ,o je oiljak koji e &raja&i s&olee, 6a i 4i=e.
Reka s&o&ina 'iljada i5beglica i5 -a5a's&ana &ee i o6ada 0199C D 8GC 'iljade, 1991 D
191 'iljada, 1999 D jo= )anje2. Ljudi 6res&aju da 4eruju u o&adbinu i da su neko)e danas
6o&rebni. s4e &o, be5 ikak4og ue=a ruski' 4las&i.
T
T T
Ali i)a jo= gorine. -oliko god da sa) 6u&o4ao 6o Rusiji i susre&ao sa )nogo ljudi,
n i k o ni u in&i)no) ra5go4oru, ni na susre&i)a 4ei' gru6a, gde je i5ja4lji4ano na s&o&ine
albi na na= sa4re)eni i4o&, niko, niko se, nigde, nije se&io i nije 5a6i&ao/ kako je &i) na=i)
odbaeni)a, os&a4ljeni)a, na6u=&eni)a< 0Osi) kada bi' nale&eo na sa)e i5beglice. >A
s4ako) &renu&ku &e udaraju 5a&o =&o go4ori= ruski. s&iskuju ga i5 ljudi.@2
Iza tu*eg o&raza zu& ne &oli.
Forko, gorko D ali koga o6&ui&i< A &e)elju i4o&a je nas&ao &aka4 rasce6, &ako je
i5okrenu& i&a4 i4o&, ljudi su 5ado4oljni sa)o ako se odre na noga)a.
5gubili s)o oseaj 5a jedins&4o naroda.
19. %z1eglice
Sa)o 6ola godine 6osle ras6ada SSSR ruske 4las&i su se &rgle, s'4a&ile su da se &reba
6o5aba4i&i &i) ne)irni) sunarodnici)a koji 5bog neega bee i5 no4i' dra4a. Lagano je bila
s&4orena *ederalna )igraciona sluba 0*MS2 i, ne naroi&o br5o, 6oela da ;or)ira )reu
s4oji' is6os&a4a 6o ruski) oblas&i)a. Oskudni bude& S3+ 6o6unja4an je sledei' godina sa
sa)o 11 ods&o. !adna je bila 6o)o i5beglica)a i nesra5)erno )ali kredi&i, na &o se nije
)oglo osloni&i. +onekad ak ni roJaci nisu dobijali 6rija4e bora4ka, a u )nogi) )es&i)a su
5a 6rija4e &raili )nogo)ilionske i5nose. 03ere&ko su i5beglice os&a4ljale s4oje s&are u &uJini,
bojali su se da i' 6o4edu, i D bili su u 6ra4u...2
?o=a4=i nasu)ice, na6regnu&i' nera4a, 6oku=a4ali su da grade no4i i4o&. Oko CG ods&o
6rido=lica i)alo je 4isoko obra5o4anje, ali u gorkoj do)o4ini D koja se i s4oji' 6ro;esionalaca
oslobaJala. ?rugi su bili s6re)ni da odu na selo, da obraJuju 5e)lju. ?o=li su u sloni)
gru6a)a, 6uni inicija&i4e, '&eli su da s&4ore ko)6ak&na naselja, ili da dograde nedograJene
kol'o5e D nisu i) dali, go4orei/ >+rigu=i&e u sebi elju 5a 6ara5i&ski) naino) i4o&a@.
+ro4incijska ad)inis&racija i' je ob)anji4ala ili ucenji4ala &raei )i&o. >Ako 4a) se ne
do6ada D idi&e na5ad, nis&e na) 6o&rebni.@ Fru6e i5beglica su oaja4ale, rasi6ale se. 5beglice
su 6ris&ajale i da i4e u 6odru)i)a, u s&ano4i)a be5 grejanja, u 4agoni)a i na 6olji)aN
konano su 5a deo nji' na6ra4ili >cen&re 5a 6ri4re)eni s)e=&aj@.
7a=&o je ?e Fol )ogao br5o da 6ri'4a&i )ilion *rancu5a i5 i5gubljenog Alira< 7a=&o je
ra&o) ra5ru=ena 3e)aka )ogla da 6ri)i nekoliko )iliona 3e)aca i5 i5gubljeni' 5e)alja D
27
i5 +rusije, +o)eranije, Lle5ije, Sude&a< A na=e dra4no ruko4ods&4o s)a&ra )aso4no
4raanje ruski' i5beglica ne4oljo) 5a Rusiju/ u o6=&oj dra4noj 6ro6as&i kako i) nai 6osao,
s&an<
Aos&alo), is&ina je/ kako 4las& kojoj i5 ruku kli5i i&a4a 5e)lja, 5a6u=&ena do
odu)iranja D da i5beglica)a ne=&o 6rui i5 6ro;ukane dra4ne kase, i koji deo 6anje da i)
6os4e&i< 7a&o je 6redsednik i )ogao da i5ja4i 0199C2/ >Ruska dra4a 5a'4aljuje 5e)lja)a
73? =&o su 6ruile u&oi=&e na=i) sunarodnici)a...@
-ako je reago4ala ruska =&a)6a< A kako >de)okra&sko dru=&4o@< Ono nee ni da 5na
5a &e odbaene. L&a)6a ne odla5i na )i&inge i5beglica D &o nije 6ro;i&abilan )a&erijal. A kada i
na6i=u ne=&o o i5beglica)a, &o os&aje be5 odjeka D i kod 4las&i i u dru=&4u.
#4o i najs&ra=nijeg/ i5beglice u s4oji) )nogobrojni) ne4olja)a naila5e ne sa)o na
be5oseajnos& 4las&i, nego i na ra4nodu=nos& ili ak i ne6rija&eljs&4o, )rnju lokalnog ruskog
s&ano4ni=&4a D >!o= i' &reba 6ro4eri&i, )oda su oni boga&i@, >L&o su do=li, ni )i ne)a)o =&a
da jede)oK@ A :uo4u su jedne 5i)e iskljuili grejanje i5beglica)a. +i=u i o sluaje4i)a
6aljenja i5begliki' kua.
,o je najgro5niji 5nak )oralnog 6ada na=eg naroda/ ne)a)o 4i=e jedins&4eni nacionalni
oseaj, ne)a)o elju da 6ri)i)o s4oju brau, da i) 6o)ogne)o. Sudbina odbaeni'
i5beglica je gro5no 6redska5anje na=e so6s&4ene o6=&e ruske sudbine.
Ra5go4or s i5beglica)a i i&anje nji'o4i' 6isa)a ce6a )i srce. A)orili su se od
&raenja 6o)oi. >Mi u Rusiji niko)e nis)o 6o&rebni@, kau. ,a)o, u inos&rans&4u, kod
6rogonjeni', kod nji' je 6osebno i5o=&rena ruska s4es& i ruska bol D 6oku=ali su da je u&ole
o4de, a o4de je ona i5igrana. >7a nas 4las& ne)a sreds&a4a, a 5a 4eselja ne ali.@ Od 1998. do
199C. s&4oren je i 6os&ojao >sa4e5 ruski' i5beglica@, ali od Rusa nije i)ao 6odr=ku. Oslabio je
i 6res&ao da 6os&oji.
3o, noK -ako kae na= 6redsednik 0E. 11. Q9E2/ >?ola5i 4re)e kada e s4akodne4ni
i4o& graJana 6os&a&i gla4ni 5ada&ak dra4e@.
>?ola5i@, dola5i D ali nikako da s&igne. +osle d4anaes& godina >6eres&rojki@ i
6reobu4anja, )i 4e &o oigledno i ;i5iki osea)o.
O4de o6isani de&alji s godina)a se )enjaju, ali i5 na=e sra)ne is&orije oni nee nes&a&i.
,a &una i5beglika e6o6eja D kao &a)na senka lee na ruske de4edese&e godine RR 4eka/ be5
nje se ne )oe ra5u)e&i ni sa4re)ena Rusija, ni sa4re)eni ruski narod.
11. :igranti
7akon o i5beglica)a nije 6ra4io ra5liku i5)eJu iseljenika koji su 5ais&a 6risiljeni da
odu D i 6uno6ra4ni' graJana no4os&4oreni' dra4a 73?, koji i5 ko 5na kak4i' ra5loga &akoJe
6re&enduju da se 6resele u Rusiju. ,o je i5a54alo 6osledice u s&o&ina)a 'iljada sluaje4a.
"e od 199B. 4las& je naredila da se 5abrani naselja4anje i5beglica u Mosk4i,
+e&rogradu, Ros&o4skoj oblas&i, S&a4ro6oljsko) i -rasnodarsko) kraju. ,a 5abrana nije
)ogla da o6s&ane 6red 4eliki), &o 5nai i lako s&eeni) no4ce) 6rido=lica -a4ka5aca,
7aka4ka5aca, Srednjoa5ija&a/ oni su lako kr=ili 5abranu, ku6o4ali 5e)lju, kue, u4odili s4oju
ekono)iju. 7a ruske i5beglice nije bilo s&ano4a i 6osla, 5a >brau s -a4ka5a@ D s4e je bilo
o&4oreno. Sa)o je A5erbejdanaca koji su ne6res&ano )igrirali u Rusiju 4e 19%9. bilo oko
8GG 'iljada, a 1999. 4i=e od d4a i 6o )iliona 0=iroko ras6ros&ranjeni' 6o Rusiji2.
0?oselja4anje je i)alo sledeu 6redis&oriju D 6re)a sra4njenju 6o6isa i5 19E9. i 19%9, u &o)
6eriodu se broj -irgi5a 6o4eao 5a 1E% ods&o, A5erbejdanaca 5a 1BC, ,adika 5a 11C,
A5beka 5a E9, ,urk)ena 5a E8
1
.2 S&o&ine 'iljada ljudi 6re=lo je na Se4erni -a4ka5 06osebno u
-rasnojarski kraj2, ukljuujui !er)ene i5 su4erene !er)enije. jo= je karak&eris&ino da se
6rido=lice ne koncen&ri=u na 6roi54odnju, 4e na &rgo4inu i uslune dela&nos&i.
5
". . -o&o4, 5bornik uski narod5 istorijska sud&ina u 88 veku. M. Anko. 1998, s&r. E9.
28
-ak4o o4de &reba da bude dra4no re=enje< S&4ar nije u e&nikoj, 4e u dra4noj
nadlenos&i. )a !er)ena u 3a'ie4aniji na ?onu i dalje, i)a i' u Ar)a4iru, u S&a4ro6olju,
doselili su se &a)o jo= u 4re)e -a&arine "elike ili u RR 4eku D oni sebe s)a&raju
dra4ljani)a Rusije. ,u e nas 6rekinu&i, br5ajui/ A =&a ako !er)enin ili A5erbejdanac i6ak
'oe da se 6reseli u Rusiju< Ljudska 6ra4aK n&ernacionali5a)K onako su 5e)lje 73?
6roglasile sebe u6ra4o nacionalni) dra4a)a D u &o) nji'o4o) o6redeljenju je odgo4or i on
se odnosi na s4akog 6ri6adnika &e su4erene nacije/ &o je tvoja ze%lja, a i54an nje si s&ranac.
-o obja4i s4oju ne5a4isnos&, &reba da snosi i 6osledice. 0A 6robaj&e da se &ako lako useli&e u
Sjedinjene ?ra4e D od)a' e 4as 5aus&a4i&i, s&ranci jednos&a4no ne )ogu da se uselja4aju.2
3i Rusija, 6osebno u s4o) sada=nje) &ragino) i bedno) s&anju, ne )oe da 6ri)a be5
ogranienja i us&e5anja s4e koji i5 inos&rans&4a D >blieg@ ili >daljeg@ D ele da se usele. Oni
koji dola5e i5 no4o6rogla=eni' dra4a 73? )ogu se s)a&ra&i u Rusiji sa)o s&ranci)a D i
)oraju i)a&i ograniena 6ra4a u graJanskoj i ekono)skoj dela&nos&i.
1o svi%a ugodi, sa% propada.
3a &i6ian kon;lik& nai=ao sa) u S&a4ro6oljskoj oblas&i. 5ne)ogla od &e in&ernacionalne
6o6la4e 0i 6ri&iska koji je ras&ao 6ro&i4 nje2, Oblasna du)a je 6oe&ko) 199C. odluila/
>+reko)erni 6ri&isak neorgani5o4anog )e'anikog 6riras&a s&ano4ni=&4a od lica koja dola5e
i5 bi4=i' so4je&ski' re6ublika, es&o da bi se ba4ili kri)inalno) ekono)ijo), ogrania4a
in&erese s&arosedelaca &og kraja. ,o se odnosi na obe5beJenje s&ano4a, ko)unalni',
&rans6or&ni', )edicinski' usluga i 6rirodni' resursa. Ruski) 6ak 5akonoda4s&4o) s4e do
sada nije regulisan nain dolaska i i4o&a s&ranaca 0i5 73?2, graJana be5 dra4ljans&4a.@
Oblasna du)a donela je odluku da u4ede no4i rei), odreJi4anje k4o&a uselja4anja &i'
s&ranaca, a 5a one koji su 6ri)ljeni odredila da )oraju &u i4e&i seda) godina 6re nego =&o
dobiju 6ra4o na ku6o4inu 5e)lji=&a ili na ues&4o4anje u 6ri4a&i5aciji.
"eo)a ra5u)an odbra)beni 5akon. Ali, Fla4ni 4r'o4ni sud, 6ri rusko) 6redsedniku
0koji se u doku)en&i)a neose&lji4o i neobino skraeno na5i4a F+A2 s&a4io je 4e&o na &aj
lokalni 5akon koji >naru=a4a 6ra4a %igranata+, naru=a4a na=e in&ernacionalno 6o=&enje.
Ruske i5beglice i5 5e)alja 73? sada su 5a nas )olioci D s4i su le6o 6o&6ali 6od is&u
odrednicu >)igran&i@, i is&i 5akon.
A ,adikis&anu graJanski ra& D ,adici bee u Rusiju. !er)enija i A5erbejdan ra&uju
5bog -araba'a D i !er)eni i A5erbejdanci i >!era5i@ 0jere4anski A5erbejdanci2 grunuli su u
ruska 6ros&rans&4a. -o 5na koliko je bilo nji' s no4ce), a s4aka je e&nika gru6a 5a&4orena u
sebe.
-o &reba da s6ro4ede ono =&o je )inis&ar inos&rani' 6oslo4a -o5irje4 6ourio da 6o&6i=e
199B. 5bog &og in&ernacionalnog 6o=&enja D )eJunarodnu kon4enciju o 6ra4i)a i5beglica,
6osle ega je Rusija os&ala be5 6ra4a da sa s4oje &eri&orije iseli bilo kog od a;riki' ili a5ijski'
)igrana&a, koji su 0a 4e i' je 6ola )iliona2, na 6u&u 5a #4ro6u i dajui )i&o na=i)
a)basada)a, odluili da se 6ri5e)lje na bilo ko) rusko) aerodro)u i) 6rekorae na=u
granicu. Sada je, 6o Oene4skoj kon4enciji, Rusija 5a nji' 6os&ala 5e)lja 6r4og u&oi=&a, )i
s)o u oba4e5i da i' naseli)o i i5dra4a)o/ drugi, koje bi oni eleli, nee da i' 6ri)e. Sa)o u
jednoj, Mosko4skoj oblas&i, 199E. godine na=lo se CGG 'iljada )igrana&a i5 ra5ni' 5e)alja.
Od )aso4ne s&rane i)igracije s&rada i&a4 7a6ad D &o je karak&eris&ika 4eka.
1&. Slovenska tragedija
!a sa) ubeJeni 6ro&i4nik >6ansla4i5)a@, &o je 5a Rusiju u4ek bio na6or 5a koji nije
i)ala snage. 3ikada nisa) odobra4ao na=u brigu 5a sudbinu Slo4ena D 5a6adni' 0es&oka
gre=ka Aleksandra je 6risajedinjenje +oljske, a :e=ka D daleko joj le6a kuca2 ili juni', gde
s)o 5a na=e s&ara&eljs&4o dobijali sa)o ne5a'4alnos&, kao u Bugarskoj, kad s)o se )e=ali u 5a
nas neoba4e5an ali 6oguban ra&, kao i u Srbiji.
29
s&o &ako ne )ogu be5 6a&nje da )isli) o 4e=&ako) ce6anju is&onog slo4ens&4a. A
&renu&ku su 6rekinu&i )ilioni i )ilioni 6orodini', roJaki' i 6rija&eljski' 4e5a. ,aj rasce6 je
6roi54eden lako)isleni), be5ob5irni) 5a)a'o) na=e no4oMde)okra&ske 4las&i. Ali i 5bog
be5nadene 6asi4nos&i dana=njeg ruskog narodaN i njego4og d4anaes&o)ilionskog dela koji
i4i u Akrajini i d4os&ruko 4eeg broja oni' u Akrajini koji, 6re)a 6oslednje) 6o6isu, s4oji)
)a&ernji) je5iko) s)a&raju ruski. 3ije &e=ko 5akljui&i da e 6osle od4ajanja od Rusije oni
bi&i usi&njeni 0kobasiica2.
!o= od 6r4i' koraka s&4aranja ukrajinske dra4e &a)o su &rubili D da bi u4rs&ili 6oli&ike
6o5icije D o &obonjoj 4ojnoj o6asnos&i od Rusije. -ada je 6oela da se ;or)ira ukrajinska
ar)ija D od o;icira se 6ri 6olaganju 5akle&4e &railo da i5ja4e da su s6re)ni da ra&uju ba=
6ro&i4 Rusije. Oni su &oliko eleli ratnu o6asnos& 0da bi u4rs&ili jo= u4ek 6odeljenu
>ukrajinsku s4es&@2, da je do4oljno bilo da Rusija i5ja4i da e 6roda4a&i na;&u ne 6o je4&ini)
4e 6o s4e&ski) cena)a 6a da i5 Akrajine 6re&ei 5a4iu/ >,o je D ra&KK@ 0-u)a, 1998 D
>3ikak4a ekono)ija nee i5dra&i ako na;&u bude)o ku6o4ali 6o s4e&ski) cena)a@.2
A i&a4o) 6eriodu 199BD199%. godine nije bilo nijedne runde ruskoMukrajinski'
6rego4ora u kojoj ukrajinska s&rana ne bi 5au5ela 6o5icije daleko i5nad kra4uko4ski',
belo4e=ki' >6ro5rani' granica@, >ne6o4redi4os&i ruskoMukrajinskoig sa4e5a@ D do
6os&ojanog i u6ornog ukrajinskog o&6ora Rusiji na 6lanu 73? i na s4e&sko). Ruska s&rana se,
korak 6o korak, 6o4laila s4e dalje, sa)o se 6o4laila. A6orno je 0do danas2 ods&u6ala,
6oku=a4ajui da ekono)ski 6o&ku6i ne6o)irlji4os& ukrajinske s&rane. Or&4o4ala je, jednog 5a
drugi), ko)andan&e .rno)orske ;lo&e, ne6o6us&lji4e ad)irale -aso&ino4a, Bal&ina. +osle
s6ora5u)a, oigledno 6unog us&u6aka, uli s)o 09. 9. Q912/ >:es&i&a) Akrajini, Rusiji i celo)
s4e&uK@ Akrajini D nara4no, i celo) s4e&u D ali ne ra5u)e) =&a je &o es&i&ano Rusiji. Akrajina
nas 4e ja4no is&iskuje s .rnog )ora. najno4iji oblik >ne;or)alni' susre&a@ 0oblik
di6lo)a&ije koji nas 4odi u ;eudali5a)2 jo= 6o4ea4a us&u6ke Rusije.
+edese&i' godina sa) bio u logoru s )nogi) ukrajinski) nacionalis&i)a i s)a&rao sa)
da s)o 5ajedno u sa4e5u 6ro&i4 ko)uni5)a 0re >)oskalji@ &ada nis)o od nji' slu=ali2.
Seda)dese&i' godina u -anadi i u Sjedinjeni) ?ra4a)a, gde i4i 4eliki broj ukrajinski'
e)igrana&a, nai4no sa) 6i&ao 5a=&o oni nikako ne nas&u6aju 6ro&i4 ko)uni5)a, go&o4o ni=&a
ne rade 6ro&i4 njega D nego se &ako o=&ro i5ja=nja4aju 6ro&i4 Rusije< 3ai4no, 5a&o =&o sa),
kada je 6ro=lo sa)o nekoliko godina, sa5nao da je ;a)o5ni a)eriki 5akon Q%9D9G. >o
6okora4anju radnika@ bio i5rii&o na6ra4ljen 6ro&i4 Rusa i 6redloen a)eriko) kongresu
u6ra4o od ukrajinski' nacionalis&a 0kongres)en L. ?obrinski2.
+re)a nainu kako su ukrajinski nacionalis&i ra54ijali s4oju ideologiju, u njoj su
u5di5ani najeks&re)niji 6roglasi i in&er6re&acije. Sa5nali s)o da je ukrajinska nacija
>su6ernacija@ D ona &oliko 5ala5i u 'iljadugodi=nju dubinu 4eko4a, da je Akrajinac bio ne
sa)o "ladi)ir S4e&i, nego ak, oigledno, i Ho)er. ,ako, i u slino) du'u, ko)ino se
6re6ra4ljaju udbenici u Akrajini, jer se ukrajinski nacionali5a), iako je &i' nacionalis&a
oigledno )anjina, u6orno u4odi u ideologiju cele Akrajine. >Akrajina D Akrajinci)a@ D &o je
najnesu)nji4ije 0)ada u Akrajini i4i dese&ine naroda2, ali i >-ije4ska Rusija do AralaK@
Ruse od4ajaju od slo4ens&4a kao >)ongoloM;inski 'ibrid@. A6ra4o s&4oreni ins&i&u& nacionalne
geo6oli&ike u Odesi nosi i)e 0!urij Li6a2 au&ora knjige Deo&a usije koji je jo= 19C1.
6redloio 6rogra) >Rusiju je )ogue sru=i&i sa)o u sa4e5u Akrajine s -a4ka5o) i
7aka4ka5je)@. A &o) du'u su 199B. ukrajinski nacionalis&i o&4oreno u Lj4o4u sla4ili jubilej
'i&lero4ske SS di4i5ije Gali$ija 0i &o nije i5a54alo 6rekore ni bes Sjedinjeni' ?ra4a2. 3a
nji'o4oj kon;erenciji 199G. reeno je/ >Mi is6o4eda)o kul& sile, sila D &o je s4eK@ 7bog &oga
Akrajinski nacionalni ansa)bl 0A3A2 i)a s4oje juri=ne odrede 0A3SO2 i 6arolu/ >A3A D
6re)a 4ladi 0do 4las&i2 A3SO D na juri=K@ 3a -ongresu 199C. reeno je/ >,reba 6odra&i
regionalni se6ara&i5a) u Rusiji, da bi je ra5bio@.
30
Sjedinjeni) ?ra4a)a je 6o&rebna u6ra4o &ak4a an&iruska 6o5icija Akrajine. Akrajinske
4las&i, i u 4re)e -ra4uka i u 4re)e -u)e, usluno slue a)eriki) cilje4i)a oslablji4anja
Rusije. ,ako je br5o i do=lo do >s6ecijalni' odnosa i5)eJu Akrajine i 3A,O@ i do 4ebi
a)erike ;lo&e u .rno) )oru, 199E. H&eo ne '&eo, )ora= se se&i&i bes)r&nog +ar4uso4og
6lana i5 1911. godine/ iskoris&i&i ukrajinski se6ara&i5a) 5a us6e=no ra5bijanje Rusije.
-o)adanje Rusije, koje &ako raduje dana=nji 6oli&iki s4e&, ne5dra4o i dugo e se
odraa4a&i na s4a &ri slo4enska naroda. A dana=nja &ak&ika &o6lina 6re)a Akrajini koja dola5i
s dalekog D dalekog 7a6ada, nee se 6oka5a&i dugo4eno), 4e e &raja&i sa)o dok i) je &o
6o&rebno.
3aalos&, nacionalis&i i5 5a6adne Akrajine, 4eko4i)a &ro4ani od os&ale Akrajine,
koris&ei 6o)e&nju 1991. godine i nesigurnos& ukrajinski' lidera koji su s&idlji4o urili da se
o6eru od ko)uni5)a 6riblia4ajui se usijano) >an&i)oskaljs&4u@ D nau)ili su da 5acr&aju i
na)e&nu i&a4oj Akrajini lani is&orijski 6u&/ ne sa)o ne5a4isnos&, ne 6rirodni ra54oj dra4e i
kul&ure u s4o) s&4arno) e&niko) obi)u D nego da 5adre =&o 4i=e &eri&orija i naselja, kako bi
i5gledali kao >4elika dra4a@, go&o4o naj4ea u #4ro6i. 3o4a Akrajina je odbacila i&a4o
so4je&sko 5akonoda4no nasleJe, sa)o je jedan 6oklon D 4e=&aki i5)i=ljene lenjinske granice
D 6ri'4a&ilaK 0-ada je H)eljnicki 6risajedinio Akrajinu Rusiji, Akrajina je 6reds&a4ljala &ek
jednu 6e&inu dana=nje &eri&orije.2
?aj Boe Akrajini s4akog us6e'a u sa)os&alno) ra54oju. O&ea4ajua okolnos& joj je
u6ra4o &o ne6ri)ereno ras6ros&iranje na 5e)lje koje nikada 6re Lenjina nisu 6ri6adale
Akrajini/ d4e donecke oblas&i, i&a4a juna 6olo4ina 3o4orusije 0Meli&o6olj D Herson D
Odesa2 i -ri). 0+ri'4a&anje Hru=o4lje4og 6oklona D )anje je ne6o=&eno, ali 6ris4ajanje
Se4as&o6olja u6rkos, ne kae) sa)o ruski) r&4a)a, nego i so4je&ski) 6ra4ni)
doku)en&i)a D &o je dr"avna kra*a.2 S&ra&e=ka gre=ka 6riliko) odreJi4anja dra4nog 5ada&ka
bie s&alna s)e&nja 5dra4o) ra54i&ku Akrajine. ,a 6oe&na 6si'olo=ka gre=ka D u6orno i
=&e&no e se odra5i&i i u neorgansko) sjedinjenju 5a6adni' oblas&i s is&oni)a, i u du6liranju
0sada 4e i u&ros&rua4anju2 religio5ni' grana, i u elas&inos&i 6odreJenog ruskog je5ika koji je
do sada 98 ods&o s&ano4ni=&4a s)a&ralo )a&ernji). -oliko u5aludni', ne6o&rebni' na6ora
&reba 6ro&rai&i na 6re4a5ilaenje &i' na6rslina. +re)a 6oslo4ici/ Oteto , prokleto.
A koliko jo= &reba decenija da se ukrajinska kul&ura 6odigne na ni4o s4e&skeK ?a je
&oliko u5dignu da ukrajinski naunici ne )oraju da 6i=u s4oje rado4e na rusko), ako ele da
budu 6re4oJeni na s&rane je5ike.
A6ra4o 5a&o =&o 6re)a Akrajini i)a) sa)o roJaka oseanja, 4oli) je D ja joj & a k o J e
ne eli) >dra4ni@ ra54oj, kao =&o &o ne eli) ni Rusiji. 03a &u ne)ogunos& kul&urnog
us6ona ali se i >dra4ni@ -a5a's&an.2
"e sada su ukrajinske 4las&i i5abrale 6u& 6ojaanog 6ri&iska na ruski je5ik. O&ka5ali su
)u ne sa)o ulogu drugog slubenog je5ika u dra4i nego ga is&iskuju i i5 radija, sa &ele4i5ije,
i5 =&a)6e. +o dese& 6u&a 6o4ea4aju cene ruski' i5danja. s&o4re)eno, o&6u=&aju se s 6osla oni
koji ne 5naju ukrajinski. 3a ;akul&e&i)a, od 6rije)nog is6i&a do di6lo)skog rada D s4e je
sa)o na ukrajinsko) D ako ne ra5u)e= &er)inologiju, o&6ada=. Ruski je5ik negde 6o&6uno
i5bacuju i5 =kolski' 6rogra)a, negde &re&iraju kao s&rani, do ;akul&a&i4nogN 6o&6uno su
iskljuili is&oriju Ruske dra4e, a i5 6rogra)a knjie4nos&i D go&o4o s4u rusku klasiku. :uju
se sledee o6&ube/ >ruska ling4is&ika agresija@ i >rusi;icirani Akrajinci D 6e&a kolona@. ,ako
se ne 6oinje od u5di5anja ukrajinske kul&ure, 4e od gu=enja ruske. ?o=lo je do 6oku=aja
je5ikog sa)obeks&4a/ 6re4oJenje ukrajinskog je5ika na la&insko 6is)o, 6ods)e4anje i&a4oj
ruskoj is&oriji.
A6orno gu=e i Akrajinsku 6ra4osla4nu crk4u, onu =&o je os&ala 4erna Mosko4skoj
6a&rijar=iji s njeni' EG ods&o ukrajinski' 6ra4osla4aca.
A dana=njoj Akrajini ne)ogue je 6isnu&i o njeno) ;edera&i4no) us&rojs&4u, &ako
galan&no 6ri'4aeno) u RusijiN odjedno) se 6oja4ljuje a4e& au&ono)nog -ri)a, au&ono)nog
31
?onbasa 04e s)o i 5abora4ili da )isli)o o Rusini)a 7akar6a&ja, s nji'o4i) 4rs&i) ruski)
koreni)a2. ?a nije bilo kr4a4og eenskog ra&a D Mosk4a bi u godina)a &e=ki' kri)ski'
kri5a, )oda 0da li bi<2, i)ala )u=kos&i i snage da 6odri o6ra4dane 5a'&e4e -ri)ljana, nji'
%G ods&o glasalo je 5a ne5a4isnos& 6oluos&r4a, ali je 5bog :eenije one)ela i i5ne4erila nade
-ri)a. 0A3SO je odgo4orila -ri)ljani)a/ >-ri) e bi&i ukrajinski, ili ga nee bi&iK@
MeJu&i), ak&i4is&i nacionalis&i su s en&u5ija5)o) i=li da ra&uju na eenskoj s&rani, a sada
6odiu s6o)enik ?udaje4u i, ak, 5a i4o&a, Basaje4u.2
-oliko je Rusa s negodo4anje) i uaso) 6rei4elo &u be54oljnu, nikako neos6orenu,
be5 ikak4og 6ro&es&a, karak&eris&inu 6o )li&a4os&i na=e &ada=nje di6lo)a&ije, 6redaju -ri)a
5a BC asa D i njego4u i5daju 6ri s4ako) sledee) kri)sko) kon;lik&u. be5 o&6ora, be5 i
naj)anji' 6oli&iki' koraka, 6redaju Se4as&o6olja, dragog ka)ena ruske 4ojnike od4anos&i.
,o je 6ra4i 5loin na=e i5abrane 4las&i D ali se ni )i, graJani, nis)o us6ro&i4ili na 4re)e.
sada, 5a 4re)e koje ne )ogu sagleda&i blia 6okolenja s &i) se )ora)o 6o)iri&i.
3e, nee)o 6odraa4a&i ukrajinske nacionalis&e ni kad je re o is&orijski) 6re&nja)a ni
o )rnji. 3e &reba nikako odgo4ara&i na nji'o4u usijanu >an&i)oskaljnu@ 6ro6agandu. ,reba
je 6rei4e&i kao oblik du=e4ne boles&i. 3e &reba s na=e s&rane da4a&i 6ra5ne 6re&nje D &o je
4rua 'rana 5a nji'. O&re5nie i' sa)o 4re)e, sa) 6reobi)ni, sa)os4ojan is&orijski 6roces.
nikak4a nji'o4a 6rokle&s&4a nee od4ra&i&i na=a srca od s4e&og -ije4a, i54ora i sa)i'
"elikorusa, -ije4a u ko)e i sada odjekuje ruska re, i nee uu&a&i. Sau4ae)o &o6li oseaj
jedins&4enog &roslo4enskog naroda/ >A 4i, Akrajinci, is&o kao i Belorusi, s&e, i6ak, na=a
braaK@ Akrajini &reba 4elikodu=no 6redloi&i in&en5i4nu >kul&urnu ra5)enu@. 03acionalis&i e
&o odbaci&i< ,i)e e 6oka5a&i da su ruski je5ik i ruska kul&ura 5a nji'o4u dra4u o6asniji od
s4i' rake&a.2
Bolje bi bilo da se &ak)ii)o koja e od rasko)adani' slo4enski' 5e)alja 6rui&i bolji
i4o& s4o) narodu. A 6red s4ako) je dug, ne5aobila5no &eak i ni)alo blis&a4 6u&.
MeJu&i) D godine 6rola5e. 7a )lade ljude s4aka godina je D e6o'a. L&a da rade )ladi
Rusi u Akrajini< 5 Rusije D nikak4e 6odr=ke, i nee je bi&i. 3or)alno D da se 6okore, da
)enjaju je5ik, da )enjaju nacionalnos&< 7a nji)a )e srce boli 0obine ruske 6orodice u
Akrajini s 6ra4o) 6i&aju/ 6a nee se 4aljda na=a deca bori&i u :eeniji2.
T
T T
Muno ujedinjenje Belorusije s Rusijo) D )oglo bi bi&i srean nas&a4ak is&orijske
is&onoslo4enske &radicije. MeJu&i), ose&lji4e )eJunarodne snage e se &o)e o=&ro
su6ro&s&a4i&i D i dra4ni) i 6ro6agandni) 6ri&isko), i do&oko) no4ca. ruska =&a)6a, kao 6o
ko)andi, go&o4o ne6ris&ojno se obru=ila na 6r4u )ani;es&aciju ruskoMbeloruskog sa4e5a.
-oliko s)o slu=ali o gu=enju 6ra4a u Belorusiji D i ni rei o &o)e is&o) u Akrajini, i jo=
)nogo goroj si&uaciji u -a5a's&anu, a na sa)e sebe se i ne os4ruN 6a 5ar )ilioni ruski'
graJana i)aju realna ljudska 6ra4a<K 7a=&o o nji)a ne 6i=e&e<
+ored &oga 0iskljuujui s4aku linu borbu 5a 6o5icije2, ujedinjenju e bi&i 6re6reka i
sada 6ri'4aeno rusko ;edera&i4no ureJenje/ ono 4rlo ko)6likuje s&4aranje ;ederacije na
drugo) ni4ou.
Ako eli)o 5ajedno da i4i)o D ne &reba da ras&ura)o dra4u.
1). U 6e(eniji
Mnogi u na=oj 5e)lji se ne seaju, a 4eina nije nikada ni 5nala, da su :eeni u
graJansko) ra&u, u 6okolju -o5aka, 6odrali bolj=e4ike. -ao nagradu nji)a i ka5nu
-o5aci)a, 4e 6oe&ko) d4adese&i' godina, Uerinski je nasilno iselja4ao -o5ake i5
Sunenskog okruga i i5 srednjeg &oka reke ,erek 0desna obala2 i &a naselja naselja4ao
:eeni)a. 0?odu=e, ubr5o, sa u4r=i4anje) so4je&skog sis&e)a, i :eeni su 6oeli da diu
32
us&anke.2 Fodine 19B9. 6redali su :eeniji i Fro5ni, koji je bio naseljen go&o4o iskljui4o
Rusi)a, i do &ada 6ri6adao se4ernoka4kasko) kraju. Ali 19CB. godine, dok se 6riblia4ala
Hi&lero4a 4ojska, a kao 6odr=ka njoj, i5bio je us&anak :eena i ngu=a D i 5bog &oga i' je
S&aljin kasnije iselja4ao. Fodine 191E. Hru=o4 je :eeniji koja se 4ra&ila, 6oklonio ko5aku
le4u obalu ,ereka. A )nogo Rusa nas&a4ilo je da i4i u s&e6i na desnoj obali 06re)a 6o6isu
19%9. u :eeniji je i4elo G,E )iliona :eena i G,1 )iliona neeena2.
+ogro)i, o&)ice i ubis&4a neeenskog s&ano4ni=&4a 6oeli su u :eeniji 4e u 6rolee
1991. 0i nisu nai=li na 6ro&i4dejs&4a i5 Mosk4e2. Ali 5a&o eenski lideri i ak&i4ni borci nisu
6ro6us&ili da iskoris&e ras6ad dra4e u jesen 1991. ?udaje4 je 6reu5eo 4las& i obja4io
ne5a4isnos& :eenije koju su :eeni odu4ek eljno i=eki4ali. 3i 5a =&a nes6re)no, li=eno
is&orijskog 6ro)i=ljanja, rusko ruko4ods&4o je od)a' i)6ulsi4no obja4ilo :eeniji ra&, ali
i5gubi4=i ga kro5 d4aM&ri dana 5bog s4oje nes6osobnos&i, sa)o se 6reds&a4ilo s4e&u u
s)e=no) obliku. &u 6oinje 6r4a 5agone&ka &rogodi=njeg nedelo4anja 4ojske/ ruska 4ojna
ko)anda us&u6ila je sa)o6rogla=enoj :eeniji ogro)ne koliine naoruanja s4i' rodo4a,
ukljuujui i a4ijaciju.
+edese&i' godina bio sa) s :eeni)a u 6rogons&4u. ,a)o sa) odlino u6o5nao nji'o4
ne6o6us&lji4, ra5dralji4 karak&er, nji'o4o ne6ris&ajanje na ugnje&a4anje, 4isoku ra&nu
s6re)nos& i sa)os&alnos&. Od 6r4i' dana eenskog kon;lik&a 019912 bilo je jasno da bi
ranjenoj, nes&abilnoj Rusiji, s rasce6kani) 6oli&iki), dru=&4eni) i nacionalni) &oko4i)a,
4ojni sukob s :eenijo) doneo ogro)ne 6o&e=koe, ali )i je jo= bes6ers6ek&i4nija i5gledala
5a)isao da se :eenija )oe 6oli&iki u)iri&i. :inilo )i se ra5u)no da se od)a' prizna
ne5a4isnos& :eenije, da se o&kine od ruskog &ela, da joj se 6rui )ogunos& da 6oku=a da
o6s&ane kao ne5a4isna dra4a, ali is&o &ako i da se od)a' od4oji 4rs&i) 4ojni) 6ogranini)
kordono), 6ri e)u bi ra5u)e se, Rusija 5adrala le4u obalu reke ,erek. 0!o= je u RR 4eku
bilo &ako, i jo= s&4arnije se 6oka5alo danas/ 5a :eene su o&)iarski u6adi i o&i)anje &alaca,
robo4a i s&ada s&oke D bili o&lik proizvodnje, s ob5iro) na niske 6rinose od so6s&4eni'
do)ains&a4a.2 ,reba uloi&i na6ore da se i5 :eenije 6rebace s4i Rusi koji &o ele, a 5naajne
s&o&ine 'iljada :eenaM)igrana&a, rasejani' 6o Rusiji u kri)inalnoj ekono)iji, da se 6roglase
s&ranci)a i da se &rae ili doka5i nji'o4e korisnos&i 5a Rusiju, ili nji'o4 )o)en&alni odla5ak.
0,aka4 6lan sa) 6redloio u junu 199B. 6redsedniku !eljcinu u na=e) &ele;onsko) ra5go4oru
"a=ing&onM"er)on&, ali be5 e;ek&a. ,aj 6lan sa) 6o&o) ne jedno) 6redlagao u ruskoj =&a)6i
i na &ele4i5iji D i &akoJe u5aludno.2
MeJu&i), 6ro&egao se &rogodi=nji 6eriod 6o&6une 6asi4nos&i Rusije 6re)a o&ce6ljenoj
:eeniji. -ak4i su &o )oni &ajni in&eresi nekak4i' 4isoki' s;era u Mosk4i koji su dik&irali
s&a4 >kao da se ni=&a nije desilo@. +a i6ak, obilni 6o&ok &ju)enske na;&e odla5io je u na;&oM
6reraJi4aki 5a4od u Fro5ni ne donosei Rusiji ak ni 6riblinu cenu &e na;&e, ra5lika se
neko)e dos&a4ljala, negde se delila. ,ako su nas&a4ljene dra4ne do&acije :eeniji i s4e druge
ekono)ske i &rans6or&ne 4e5e s njo).
A u sa)oj :eeniji ra5buk&ao se neobu5dani &eror 6ro&i4 neeenskog s&ano4ni=&4a,
naje=e Rusa. :eeni su sa)o4oljno 4reJali, 6onia4ali Ruse, o&i)ali, 6ris4ajali i)o4inu,
s&ano4e, i)anja, ubijali, i5baci4ali s 6ro5ora na s6ra&u, silo4ali, o&i)ali ene i )u=karce, decu
i5 deji' 4r&ia D )nogi su &ako nes&ali be5 &raga. >Rusi, na6olje i5 :eenijeK@ Ruski 4a6aji su
se ra5legali i5 :eenije, Rusi su sa alba)a kucali na 4ra&a ruski' ins&i&ucija D ali s4e &ri
godine &o je os&ajalo be5 odjeka. 3iko nije i)ao ni ad)inis&ra&i4nu ni sudsku 5a=&i&u. S4a
ruska =&a)6a, sada &ako slobodna, u&ala je o sudbini &i' 6ola )iliona neeena, u&ala je s4e
&ri godine. 3i ruska &ele4i5ija na) &ri godine nije 6rika5ala nikak4e ra5dirue scene ni le=e4e.
:i&a4e &e &ri godine naj6o5na&iji ruski >6ra4obranioci@ 6oka5i4ali su blagonaklonos&,
i5raa4ajui na &aj nain ra4nodu=nos& na=eg obra5o4anog dru=&4a. 0,oko) &e &ri godine )eni
je 6o5na&o sa)o jedno sao6=&enje i5 :eenije u )osko4ski) no4ina)a/ da je 5a 6r4i' 6ola
33
godine rei)a ?udaje4a u :eeniji podvrgnut nasilju svaki tre)i stanovnik
9
, ra5u)e se,
neeen.2 ,o je i bilo, kako se sada go4ori, e&niko i=enje, ali ono u Bosni 6os&alo je
6o5na&o celo) s4e&u, a u :eeniji D niko)e. 3i OA3, ni O#BSMu, ni Sa4e&u #4ro6e.
-ao =&o je ne)ogue objasni&i neues&4o4anje 4i=i' 4las&i ruske dra4e do 199C D &ako
nii) nije )ogue objasni&i, obra5loi&i i5nenadni 6reokre&/ 5a6oe&u borbu 6ro&i4 :eenije.
Feneralska nenadarenos& u 4oJenju 4ojni' o6eracija i 6oli&ika nes6osobnos& ruskog
dra4nog ruko4ods&4a &ak)iile su se u kri4ici 5a 'iljade i 'iljade i4o&a D ako sa%o
nes6osobnos&i )oe da se 6ri6i=e &o =&o su 6lanuli &rilionski zapoeti poslovi u :eeniji
direk&no na sceni 4ojni' dejs&a4a i u &oku nji'. Bili su inscenirani i s4enarodni i5bori
6ro)osko4ske ad)inis&racije u :eeniji, do &og s&e6ena o&4oreno ;alsi;iko4ani, da je ak
s)rdelo i nose4i)a koji su s4e &o 6re&r6eli u so4je&sko 4re)e. 0-asnije, kada su i5gubili ra& D
s4u &u >narodnu 4las&@ su &i'o s4rgnuli, ak i be5 6ri)edbe.2
3eiscr6an je s6isak 6ogre=ni' koraka ruski' 4las&i u &o) ra&u 0i s4i su 6laeni ne4ini)
r&4a)a2. Ali oigledan i neobja=nji4 korak bio je/ 6osle &eroris&ikog na6ada Basaje4a na
BuJono4sk u junu 1991 D ne sa)o da su 6us&ili sa)u bandu, nego su uskoro dobro4oljno
6redali :eeni)a go&o4o s4u &eri&oriju koju su 5a 6ola godine os4ojili D i 6ono4o je &rebalo
6oinja&i i5 6oe&ka.
A i&a4oj &oj 6rlja4oj ka)6anji ne sa)o rusko ruko4ods&4o, nego i ne )alo naroda u
Rusiji 6ra4dalo je nas&a4ak ra&a u :eeniji neo6'odno=u da se >sau4a jedins&4o Rusije@,
inae e se >o&ce6i&i i&a4 -a4ka5@, inae e se >ras6as&i i&a4a Rusija@. Bilo je &o i)6ulsi4no
ra5)i=ljanje, be5 u4ida u s4u s6eci;inos& kon;lik&a. ?ok je &rajao eenski ra&, na=a 4las& je
dese&ina)a drugi' =&o injenja, =&o neinjenja, ne6o6ra4lji4o ra5bijala Rusiju. 7ar su uo6=&e
)ogli da 5adre :eeniju kad su dali .rno )ore i -ri)<K
?o54oli&i :eeniji da ode bio je in o5dra4ljenja odsecanje) bolesnog dela &ela, i
u4r=enja Rusije. A deo &i' sra)ni' 4ojni' neus6e'a, koji su 6re&4orili Rusiju u ni=&a, u5
6re5ir celog s4e&a D &o je bio najbolji 6u& 5a ras6ad cele Rusije.
+os&a4lja se 6i&anje da li bis)o be5 generala Lebeda u)eli da se i54ue)o i5 &og ra&a.
+o&6uni u&isak je bio da nije bilo ni dra4ne 4olje ni dra4ne 6a)e&i D 6a bis)o ra& nas&a4ljali
jo= godinu, ili d4e. Lebeda su &a)o 6oslali da 6ro6adne na &o) 5ada&ku koji je ne)ogue
is6uni&i D a on je odluio da 6o&6i=e ka6i&ulaciju u ra&u koji nije 5a6oeo i koji on nije i5gubio.
0Oni su kri4i 5a s4e, a on je kri4 =&o je u elji da =&o 6re sklo6i 6ri)irje, ili 4erujui u
4elikodu=nos& s4og eenskog 6ar&nera, 6o4ero4ao, ili se 6re&4arao da 4eruje, u garancije da
e se eenski borci ra5orua&i kada na=a 4ojska na6us&i nji'o4u &eri&oriju i nije 5a&raio
'iljadu na=i' 5arobljenika i5 nji'o4i' ja)a i s ro6ski) lanci)a na noga)a D na4uka4=i na &aj
nain na Rusiju jo= jednu sra)o&u koja se ne )oe s6ra&i.2
jo= dos&ojans&4eniji ar)ijski ;inale/ da bi se udo4oljilo gordos&i 6obednika 0koji odla5i
od nas2, d4e na=e s&alne brigade ra5)e=&ene 6o kua)a su, 6o naredbi 6redsednika, usred
5i)e i5baene i5 Fro5nog D jedna u o&4orenu ledenu s&e6u. 3isu alili s4oje 4ojnike 0&a
brigada se i ras6ala na 6rolee2.
Sada su s 6o=&o4anje) urili da s&isnu ruke oni)a koji su do jue 6re&ili Mosk4i
a&o)ski) obrauno), &i)e da e >6re&4ori&i Mosk4u u neu&ralnu 5onu@, i &eroro) 6o s4i)
ele5niki) 6ruga)a Rusije, koja >ne &reba da 6os&oji@, jer je >i&a4 ruski narod D kao s&oka@.
-ako su &aj ra& 6rei4eli Rusi koji su i4eli u :eeniji< 3aj4ei broj nji' i4eo je u
Fro5no) i nisu, 5a ra5liku od )nogi' :eena, i)ali ni naina da se 6re4e5u, ni no4ca da
o&uda na 4re)e 6obegnu. 5 obraanja ruskoj 5ajednici Fro5nog u 6rolee 1991/ >S jedne
s&rane su u Ruse 6ucali i ubijali i' ra&nici ?udaje4a, a s druge je 6ucala i bo)bardo4ala ruska
4ojska. A Fro5no) ne)a nijedne ulice, sokaka, 6arka, sk4era ili k4ar&a, gde nije bilo ruski'
grobo4a.@ Ali ruske no4ine su 6isale i &ele4i5ija 6oka5i4ala sa)o eenske gubi&ke. 0O, kako
su 6ra4edno 54uali glaso4i de)okra&a/ >-ako je )ogue ubija&i ljude da bi se sau4ao
6
?kspres hronika, B%. E. 199B.
34
As&a4<@ A&oliko je udnije =&o &e argu)en&e nis)o od nji' uli ni C. ok&obra 1998, ni 6riliko)
6ogibija Rusa u :eeniji.2
+osle ka6i&ulacije, i ruska 4las& i na=e dru=&4o 5abora4ili su na s&arosedeoce Ruse D i
e&rdese& 'iljada Rusa koji su os&ali u :eeniji bilo je osuJeno na odu)iranje i genocid. +i=u u
oajanju/ >Rusija nas je 5abora4ila. +o)o5i&e na) da i5aJe)oK Sada ubijaju i&a4e 6orodice
koje nisu uni=&ili u ra&u, a ubijene od4o5e ne5nano kuda. +en5ije ne is6lauju/ Qidu na
obna4ljanje grado4aQ.@ &rude se da na) 5ae6e u=i da ne uje)o da u :eeniji, s kojo) )i
6o&6isuje)o blagonakloni )ir D i dan danas dre ruske robo4e, 6rodaju i' i ku6uju D a
eenska 4las& &oboe nije u &o u)e=ana.
Ali, ni &o jo= nije s4e. Ona 'iljada i d4es&aM&ris&a Rusa koji su us6eli da 6obegnu i5
:eenije, o6ljakani i siro)a=ni, i koja je o6s&ajala u5 bednu 6o)o ruski' )igracioni' slubi
D sada, 6o okonanju ra&a, 6oka5ala se ruski) 4las&i)a kao su4i=an &ere&. Od 6oe&ka 199E.
ukinuli su i) no4anu 6o)o, li=ili i' 6ra4a da i4e u >6unk&o4i)a 5a 6ri4re)eni s)e=&aj@
i5beglica D i 6redloili su i) da se 4ra&e na5ad, u s4oju :eeniju.
,i)e se 5a4r=a4a D ne, &u se ne 5a4r=a4a D i&a4a =iroka slika odricanja sada=nje Rusije
od )iliona s4oji' dra4ni' 6as&oraka.
6osle okonanja 4ojni' dejs&a4a i&a4o 6ona=anje na=i' 4las&i 6re)a :eeniji
i5nenaJi4alo je s4ojo) sle6oo), neodgo4arajuo) 6oli&iko), i ak &ri4ijalno=u. :as D
jednoaso4ni) bora4ko) na aerodro)u Fro5ni. :as D i5)i=ljanje) dogo4ora o ra5granienju
s :eenijo) s ne)oguo) =irino) nji'o4i' 6ra4a, 6a ak >i neka i)aju su4ereni&e&@. +a
5a=&o s&e onda d4e godine lili kr4< >?a bis)o sau4ali na= 5ajedniki ekono)ski 6ros&or@ D &o
jes& da se nas&a4i ko)ercijalnoMkri)inalno eensko 6ara5i&iranje na rusko) &elu. ?a, ak
s)o, 6osle kre)aljskog srdanog susre&a, uli/ >:eenija )oe da 6os&ane na= s&ra&e=ki
sa4e5nik@... O&kri4anje A)erikeK 7a BC sa&a 6ro&erano je i5 >ruske@ au&ono)ije rusko
>6reds&a4ni=&4o@ 0a)basada<2 D na=a 4las& je sa)o i5brisana/ u odnosi)a s :eenijo) ona je
6ro=la s4e ;a5e 6onienja.
A :eenija< Ona o&4oreno &rai sa4e5 s ,ursko), s )usli)anski) s4e&o), bilo s ki),
sa)o ne s Rusijo) D i )alo us6ora4a, oekujui od nas )ilijarde dolara 6rili4a.
:eenija se, sas4i) o&4oreno, 6rinci6ijelno i dosledno od4aja od Rusije, ali sada i s
6oklonjeni) doda&ko) ko5aki' &ereki' 5e)alja. )i 4i=e ne )oe)o da 6os&a4i)o granicu
na ,ereku, 4e se uko6a4a)o u ra4nu s&a4ro6oljsku s&e6u/ na=e 4las&i su daro4ale i celo4i&os&
i )ir s&a4ro6oljskog kraja. :eenske ra5bojnike gru6e, be5 )uke, s4akodne4no 6resecaju &u
uslo4nu nebranjenu granicu, o&i)aju 6ogranino s&ano4ni=&4o, od4ode s&oku D &ako da -o5aci
kukaju be5 oruja, 'oe sa)i, sad 4e be5 4las&i, da se odbrane, kao i ?ages&anci 6ored nji',
od s4oje ka4kaske eenske brae koja i) donose oganj i jauk.
Ruskoj 4las&i os&aje sa)o da ne=&o bes6o)ono )r)lja 0ubeJene >de)okra&e@ D sada
ra5u)no u&e. -ao i s4e&ske di6lo)a&ske slube D sa)o &i'o sku6ljaju s4oje &aoce2.
+re5ira dos&ojan kraj 5loinakog ra&a.
1+. % jo,; jo, razgrani(avanje
S#LO D ni=&a )anje odbaeno, od4ojeno od 3o4e Rusije. +os&ojala je s&aljinska
kolek&i4i5acija. Re5ul&a&i su 6o5na&i/ selo su rasko6ali, na&erali 11 bolji' )iliona ljudi da ga
na6us&e, gurnuli ga u a)or;no s&anje. +a i6ak, na= ila4i narod je o6s&ao ak i 6osle
6ogibeljnog so4je&skoMne)akog ra&a. ,ada se na selo sruilo 'ru=o4sko >ukru6nja4anje
kol'o5a@/ s6ajali 6o dese& kol'o5a u jedan D i &ako konano obe5liili rad, 6roc4e&ao je
ja4a=luk 0i jo= su dodali uni=&enje )edonosni' =u)a 5bog krlja4og kukuru5a2. +o&o) su, da
ne 5abora4i)o, 6oslali brenje4sku lik4idaciju >ne6ers6ek&i4ni' sela@N 5a6us&ili ogro)na
6ros&rans&4a obradi4i' 6o4r=ina srednje Rusije 0nadoknadie)o u -a5a's&anu 'ru=o4ski)
celina)a2 i ra5orili i4o& jo= s&o&ina 'iljada s&arosedelaca seljaka.
35
A onda D nisu )ogli da na=e )alou)ne re@or%e ne 6ro=ire i na selja=&4o. ?a li je bila
6ri6re)ljena is&orijska anali5a &og 6i&anja< ?a li su &raili &alen&o4ana re=enja< ?a li je
u4aa4ano )i=ljenje naroda, da li je bilo diskusije na &u &e)u< 3ara4no D ne, ne, i ne. A
s&rasno) raskidu s 6os&ojei) i5bacili su nekoliko br5o6le&i' 6arola D ne6ro)i=ljeni', be5
)a&erijalne 6odr=ke, a onda, 6o=&o su bili 5au5e&i i5gradnjo) lani' banaka, o&i)anje)
indus&rijski' gigana&a, u4o5o) i5obilja ra5nobojne 'rane D i54r=ioci na=i' sudbina 4i=e nisu
okre&ali gla4u selu.
Bila je i5baena jo= jedna od br5o6le&i' i i)i&a&orski' 6arola 0jo= u e6o'i Forbao4a2/
od)a' ;or)ira&i ;ar)ers&4oK 3a4iknu&i 6ol&roni od)a' su krenuli u ka)6anju @ar%eriza$ije5
koliko je 6o&rebno ;ar)era 6o oblas&i, koliko 6o rejonu, koji je &o 6rocena& D i 6oeli su
i5be5u)ljeno da jure. S4e &e gorke s&4aralake )uke 4e su )nogo 6u&a 6odrobno o6isane u
=&a)6i, neu i' 6ona4lja&i/ i dra4no li'4ars&4o s ka)a&o) od B18 ods&o, ad)inis&ra&i4ne
ob)ane, i )i&o gradskoj 4las&i, i 6ros&i&ucija i ne6laeni rad D i )aso4no uni=&a4anje
br5o6le&i' 'eroja.
Silo) su na)e&ali uka5 5a uka5o), kao =&o su na4ikli seda)dese& godina. +r4i je bio jo=
na 6oe&ku, BE. 1B. Q91 D da se od)a' 5a6one 6rodaja 5e)lje na lici&aciji. H4ala Bogu na
na=oj inerciji, na &o)e je uka5 i 5a6eo.
+o&o) je usledila direk&i4a no4e de)okra&ske 4las&i 0199B2/ od)a', 5a nekoliko nedelja,
do jesenje se&4e, 6ri4a&i5o4a&i kol'o5eMso4'o5e i 6reda&i i' u 6osed &rudbenici)a. Reeno D
uinjeno/ na 4ra&i)a direk&ora i 6redsednika 6ro)enjene su &ablice. Sada je 6isalo >=e;
akcionarskog dru=&4a@, >6redsednik udruenja@, uklonili su su4i=ne kol'o5nike, obja4ili/ od
danas s&e 4i u4aeni 4lasnici, s4ako)e 6ri6ada &oliko i &oliko 'ek&ara 5e)lje 0neodreJene,
ne6o5na&e, ne5nano gde i kak4e2. ni=&a se nije 6ro)enilo osi) 5a agrarne barone/ oni su sebi
odredili odline ko)ade 5e)lje i in4en&ara 6o nedirnu&i) cena)a od 19%1. godine, a u5 &o su
se i oslobodili ranije odgo4ornos&i 6red rejonski) ko)i&e&i)a 05a6adni s4e& je a6laudirao
br5ini ruske 6ri4a&i5acije2.
Ali na=e selo se i dalje ko&rljalo u 6ro6as&. O)a 6o 'iljadu 6u&a 6o4eani' cena
obes)islila je 6roi54odnju )leka 06roli4aj na 5e)lju2, )esa, 6a i i&a D bacaj, jer e= 4i=e da&i
5a gori4o i u bescenje 6roda&i 6reraJi4ai)aN organi5o4anog o&ku6a na 4eliko ne)a. do=lo je
do 6r4i' kru6ni' 6ro)ena/ i54r=en je 6okolj kru6ne roga&e s&oke. Od 1991. s&oni ;ond je
ka&as&ro;alno prepolovljen, on se ne )oe o6ora4i&i ni u sledeoj deceniji. :ak i ako s)o u
s4ire6oj kolek&i4i5aciji i5gubili 19,B )iliona grla, onda s)o od >re;or)e@ 199BD99. i5gubili
19,9 )iliona.
E
3e6rekidno se s)anjuju 5asejane 6o4r=ine, 6olja 5aras&aju u koro4 6ro&i4 koga
se ne )oe bori&i jer ne)a sreds&a4a, od &e'nike je os&ao kr=, u 6olji)a s4akodne4no os&aje
ne6oku6ljeno i&o i 6o4re. 7a6u=&aju se s4e no4a i no4a 6ros&rans&4a 5e)lje, 'iljade 'ek&ara
6a=njaka 0se&i)o se da su oni naJubreni i i5ra4nani &e=ki) &rak&ori)a2/ ne)a se)ena, ne)a
do4oljno ruku, a i D 5a=&o seja&i< +os&alo je bes)isleno. L&a4i=e, ne)a nikak4e dra4ne
6odr=ke dragoceno) rusko) lanu. 7aras&aju i =u)e. A 6ono4no s&4aranje u4ek due &raje
nego ru=enje.
L&a su &o akcionariMkol'o5nici< -oliko je 6u&a so4je&ska dra4a ob)anji4ala seljake< D
3ebrojeno. -oliko je 6u&a odrala obeanja< D 3ijedno)K A seli)a be5 seljaka s4e je )anje
radni' ruku, a jo= )anje elje da se radi. :e)u rad< Ako seoski 6roi54odi nisu niko)e
6o&rebni os&aje sa)o jedan s)isao i4o&a D na6i&i se. >Akcionarska dru=&4a@ &reba dra&i u
s&anju dre)ea/ ne radi&i na silu, ali dobija&i ogriske. Ljudi i4e od s4oji' i od ukradeni',
kol'o5ni' 6arcela, ra5nose gde =&a naJu, i kao i ranije 5a4ise od kol'o5ni' kneia/ 4ode
rauna da budu obe5beJeni grejanje i s&ona 'rana. -ako obja=nja4a 6o5na4alac sa4re)enog
sela B. !eki)o4/ 0Prirasli su za kolhoz, ako ih odvoji' D pote)i )e krv+.
3ije s&4ar sa)o u ;or)i 5e)ljo6osedni=&4a, 4e u &o)e koliko se sreds&a4a 0i 6a)e&iK2
ulae u 5e)lju. +rela5ak na si&no so6s&4eni=&4o 6odra5u)e4a i 6ro)enu 6ro;ila
7
Op'ta gazeta 18. 11. 199E, s&r. 8.
36
6oljo6ri4redni' )a=inski' 6arko4a i obe5beJi4anje )ogunos&i i5naj)lji4anja &e'nike. A
Holandiji je i danas )nogo seoski' koo6era&i4a D a u 6redre4olucionarnoj Rusiji je bilo
)nogo koo6era&i4a s4i' oblika 0od 'i6o&ekarni', do )ali' ;abrika )aslaca2 D )ale
koo6era&i4e 5a 6reradu )leka 'ranile su najbolji) bu&ero) i&a4u #4ro6u. 0Bolj=e4ici su
i54i&o6erili koo6era&i4e D u kol'o5e, 5e)s&4o D u so4je&eN i5gubili su i jedno i drugo.2 ?a,
ukru6nji4anje 5e)lji=ni' 6arcela, s )odernijo) &e'nologijo), u4ek je ren&abilnije. 0Ao6=&e, u
dore4olucionarnoj Rusiji bilo je slobodno &ak)ienje ra5ni' oblika 6roi54odnje i 4lasni=&4a/
dra4nog, koo6era&i4nog, 5e)skog, kru6ni' i si&ni' 6oseda.2
Sada se u seli)a 5a&4araju dru=&4ene 5grade, 6roda4nice, klubo4i, ne)a 4i=e s4ako selo
ni 6o jedan &ele;on. 7a&4araju se i )edicinski 6unk&o4i i =kole. ne uje= 4i=e u selu deje
glaso4e.
,ako i4i etvrtina stanovnika na=e 5e)lje. ?anas se na=e) dru=&4u sugeri=e da Rusiji
nije 6o&rebno selja=&4o. Ali kad 6re6orodi)o u)irue selo D ne6o4ra&no e se 6re6orodi&i i
i&a4 ruski narod.
SA?B3A 7#ML!# D jednako je udno/ =&o )anje na) je 6o&reban 5e)ljoradniki
s&ale, =&o su 4ladajua oligar'ija u 5e)lji i njeni dra4ni )ediji ra4nodu=niji 6re)a sudbini
sela, 6re)a os&aci)a selja=&4a i sa)oj le&ini D &i) su u6orniji i ak do besa insis&iraju na
5akonu o slobodnoj 6rodaji 5e)ljeK 7agone&ka< 3ikako. :i&a4a 6res&onina buka o
neogranienoj slobodi 6rodaje 5e)lje D ne)a uo6=&e u 4idu seosku 6roi54odnju, 4e lagodnije
ulaganje nakradenog ka6i&ala u 5e)lju. "e i) dr'&e ruke D da ugrabe la&i;undije.
-ako su sa)o nes&r6lji4o i 5agrcnu&o &raili ubr5ane lici&acije, a 5a =&a e se &a 5e)lja
kasnije koris&i&i D nikoga se ne &ie, ne )e=aj&e se u 6ra4o 4lasnikaK 0A =&a e bi&i s oni)a koji
na &oj 5e)lji i4e< 3eka se snala5e kako 5naju. "e su s6re)ni da i' od4oje od 5e)lje.2
,ada su i' s4i sa4e&o4ali da, 6o=&o je 5e)lja ra5no4rsna, &reba 6r4o sas&a4i&i ka&as&ar, a
5a &o je 6o&rebno 1GD1B godina. L&a je 5a6ra4o sadrao do4i&lji4i 6redsedniki uka5/ da se
ka&as&ar sas&a4i u roku od )esec danaK Aos&alo) i &o je 5abora4ljeno, kao i os&ali uka5i.
Bog nas u4a/ do sada nije done& ukle&i 5akon. 0.rno &ri=&e 5e)lje s4e je jae, >&ajna@
6rodaja 5e)lje se nas&a4lja, 6ogo&o4u u bli5ini 4eliki' grado4a. A u neki) au&ono)ija)a
s6re)a se i o4ako naka5an 5akon/ 6ra4o 4lasni=&4a na 5e)lji i)a sa)o &i&ularna nacija.2
,rebalo se ranije, 6re nego =&o &ako s&rasno osudi)o 6rodaju 5e)lje D 5a6i&a&i o&kuda
ona dra4i< S4a je ona ukradena D o&e&a od seljaka. +re o4e dreke o 6rodaji &rebalo bi 6o&rai&i
6u&e4e kako vratiti 5e)lju seljaci)a/ kol'o5nici)aMso4'o5nici)a 5e)lju ugrabljenu 6riliko)
kolek&i4i5acijeN i ni=&a )anje 4ano, ak i 6re, 6o&o)ci)a raskulaeni'. Oni se 6oja4ljuju na
)nogi) )es&i)a i &rae da i) 4ra&e 5e)lju nji'o4og dede ili 6radede. 0>?okai
doku)en&i)a da i) je odu5e&a.@ -ao da su raskulaeni)a i5da4ali 6o&4rdeK Ali i&elji &i'
)es&a 6a)&e.2 &o 6ra4ednoN s4e 5ajedno &o bi bilo re'abili&acija selja=&4a.
Ako &o ne uradi)o D )i s)o onda dra4a ra5bojnika.
,rebalo bi 6oe&i &ako =&o bi bilo saslu=ano )i=ljenje agrono)a, )eliora&ora, sa)i'
seljaka. !a sa) na s4oji) 6u&o4anji)a 6o Rusiji, koliko sa) )ogao, saku6ljao &ak4a
)i=ljenja D i ona su se 'ar)onino ukla6ala. ne 6ro&i4uree ;or)ulaciji 6redre4olucionarne
e&4r&e dra4ne ?u)e/ >+o=&o4anje naslednog 6ra4a@. Ali nije 5e)lju &rebalo deli&i na
lici&aciji >ko da 4i=e@, 4e konkurso) ono)e ko e je bolje koris&i&i, 5a ou4anje 5dra4lja i
boga&s&4a Rusije D 5e)lja se 6ri 6ro)eni 4lasnika )ora koris&i&i 6o seosko) obiaju, s ni=&a
)anjo) e;ikasno=u i ra5u)no=u. -oliko je jo= 6o&rebno 4re)ena i rada da bi se s&4orio
&aka4 %ehaniza% D kro5 sis&e) lokalni' 6oljo6ri4redni' banaka.
Mogua 6rodaja u doi4o&no nasledno 6osedo4anje, )ogunos& 5aku6a i ;or)e
6osedo4anja 5e)lje 5a4ise jo= i od 6redela. Ali u s4ako) sluaju, 6o&rebna je )arlji4a lokalna
kon&rola/ da li se do)ains&4o 4odi e;ek&no i da li je ekolo=ko< Ako naru=a4a 6rirodu, ili se
d4eM&ri godine do)ains&4o 4odi lo=e D 5e)lja )u se odu5i)a, 4lasniku se 4raa no4ac kao i
37
no4ac uloen u 6osed do &og &renu&ka. :i&a4u su)u 6ore5a na 5e)lju 0s doda&ko) 5a k4ali&e&
5e)lji=&a i 6oloaj i)anja2 6reko lokalni' 4las&i &reba koris&i&i sa)o 5a lokalne cilje4e. 3ji4a
&akoJe nije 4eno 6lodna, nije roba koja se )oe ra5)enji4a&i/ nju &reba s&alno obogai4a&i.
Lu)e, je5era, )o4are, 4lasni=&4o su dra4e i uo6=&e se ne )ogu 6roda4a&i 0ali =u)e,
da, =u)e se o4i' godina 4e ras6rodajuK2.
7ar je 5e)ljoradnik sa)o 6roi54oJa i4o&ni' na)irnica< On i4i u s4akodne4noj
u5aja)noj 4e5i s 6rirodo) i njeni) ri&)o). Ra5u)na organi5acija 5e)ljoradnikog rada
sa)o 6rodubljuje &u 4e5u. 3eko u narodu &reba da i4i u sa54uju i 'ar)oniji s 6rirodo).
!edins&4o 5e)ljoradnika sa 5e)ljo) D s njeni) i54ori)a, 6o&oci)a, )ali) reka)a,
=u)arci)a i =u)a)a D osno4a su narodne du'o4nos&i. 7e)lja je is&, i 4eran i54or ljuba4i
6re)a do)o4ini. s&abilnos&i dra4e. skonska je du=e4na 4e5a naroda sa 5e)ljo) M &o nije
ber5anska roba, ona na) je dragocena kao sa)a do)o4ina i sa)a du=a.
:ak i &a najdragocenija, iskonska na=a 4e5a D 6od 6re&njo) je 6o&6unog uni=&enja.
SA?B3A SR#?3!# S-OL# D O =kola)a sa) )nogo go4orio i 6isao, &reba li i o4de
da 6ono4i)< "eo)a su 5a6u=&ene, 6osebno seoske. ?uboka je beda =kola, beda ui&elja.
Milioni )ladi' osi6aju se be5 6ra4a na 6o&6uno srednje obra5o4anje. "r&log neodgo4orni'
6rogra)a, 6rojeka&a, udbenika i )e&oda, u su=&ini ru=i sis&e) obra5o4anja. Fodine 199E.
6odigao se &alas 4eliki' =kolski' re;or)i D rodio se 6ra4noM;inansijski 'ibrid/ =kole )oraju
6re&eno da se i5dra4aju sa)e, a i5 dra4nog bude&a D ako ne=&o os&ane.
?a li su na=a deca ne6o4ra&no odbaena<
1.. Armija uni,tena 1ez rata
o &o)e je &oliko 4e reeno, na6isano, od=&a)6ano. +a i6ak, do nas do6iru uasa4ajui
signali/ le&e u 4a5du' lo=e u4ana skladi=&a )unicije D ni)alo sluajno. Bes6ri)erna ubis&4a
D 4ojnici u karaula)a ubijaju s4oje drugo4e, &o je ne=&o ne4iJeno u s4e&skoj is&oriji 4ojske.
+odri4anje ar)ije 6oelo je, nara4no, 6re s4eo6=&eg &ruljenja ko)unis&ikog rei)a.
+re)a &o)e koliko su o;iciri us)era4ali 6anju na 6re4lada4anje oskudni' i4o&ni' uslo4a
s4oji' 6orodica, )nogi od nji' su od4raali oi od onoga =&o se de=a4alo u nji'o4i) e&a)a.
A &a)o je 4e decenija)a nes&ajalo oseanje ra&ne solidarnos&i koje 4i=e od s4ega 5blia4a
4ojnike D o6=&e egois&iko 6o4eanje suro4os&i 6roelo je s4e u obliku kri)inalnoM
6ro&ekcionis&ike s4es&i, koja je s&4orila 6onia4ajue obiaje gaenja dos&ojans&4a o4eka. 3i
onako bes)islen ra& kao =&o je bio a4ganis&anski nije )ogao da 6rois&i &aj o6asno 5a)ueni
s4ear)ijski du'. A 4i=i krugo4i nisu s)a&rali 5a s'odno da se u5buJuju ili ak 5abrinu 5bog
boles&i koje ra5jedaju ar)iju. 3ji'o4i sino4i nisu s6adali u &u gru6u, 4ojna snaga 5e)lje s4e je
)anje 5a4isila od sas&a4a ar)ije, a s4e 4i=e od a&o)skog oruja.
Ali nas&u6ili su )eseci i godine in&ernacionalnog odu=e4ljenja na=i) dru=&4o)/ AraK
3es&alo je Ja4ola sa 5e)lje. "i=e nas niko nikada nee na6as&i, 6a ak ni 4r=i&i 6ri&isak na nasK
Aos&alo), kako Sjedinjene ?ra4e nikada niko nije ni 6rs&o) &akao 0ak ni 5bog na;&e2<
Odjedno) se ja4lja )isao/ a =&a e na) uo6=&e ar)ija< ,a glu6a snaga na koju se )oe
osloni&i reakcija. A =&a)6i se ra54ila neobu5dana 6ro6aganda da je ar)ija, i s4e =&o je u 4e5i s
njo), od4ra&na. S i5u5e&no) s&ra=u i ubedlji4o 6oeli su da 6i=u o &oj &e=koj d4o)ilionskoj
0&ada2 ar)iji, ne6odno=lji4o) &ere&u na na=e) slobodno) i4o&u.
,oko) 6erioda od 19%1. do 1991. godi=nji broj oni' koji su i5begli sluenje ar)ije
6oras&ao je dese& 6u&a. "ojni ko)esarija&i 6oeli su lo4 na ob4e5nike, 6resre&ali su i' na
ulica)a, i5baci4ali i5 s&ano4a. +o=&o nije i=lo s 6o5i4i)a, slali su u Ar)iju ljude s
6ore)eeno) 6si'o), s du=e4ni) boles&i)a. 0,reba li se onda udi&i 6ucanju u s4oje<2
)ao sa) i ja 6rilike da na s4oji) 6u&o4anji)a ra5go4ara) s 4ojni) ob4e5nici)aN bio
sa) 6oraen D &o su bili deaci, deca, regru&o4ali su i' sa 1% godina, a oni su jo= i neniji od
38
s4og u5ras&a, neu'ranjeni, nedorasli. s4i se oni oseaju zagli&ljeni%a/ neko od 4r=njaka je
6rona=ao i5la5, neko je no4ce) o&ku6ljen, neko se 4e ba4i bi5niso), neko je 5aronio u
s&udije D a nji' je, e&o, 5a6alo da slue ar)iju. 0!edan o;icir je rekao/ >3a=a ar)ija je i dalje
radnikoMseljaka D in&eligencije ne)a@. ?rugi se se&io s&ari' 4re)ena D bila je sra)o&a 5a
)ladia ako 5bog boles&i nije )ogao da slui ar)iju D danas je &o srea.2 A no4ina)a se
6oja4ljuju ;o&ogra;ije regru&a, na nji)a se 4idi da se nacija @iziki izrodila.
-ako da ne ra5u)e) )ajke/ s4aka dra4a koja 6o5i4a )ladie u ar)iju, 6reu5i)a na
sebe 6rirodnu oba4e5u da i' &a)o dri kao sino4e do)o4ine, a ne kao kri)inalce i ne kao
robo4e. S4aka D ali ne 6osleso4je&ska, ne na=a, dana=nja. -ro5 4isoke brige naj4i=i' lica
dra4e ne 6rodiru )a&erinski krici =&o je )ladii)a 6r4a o6asnos& D ne na bojno) 6olju, 4e u
kasarniN =&o )oda =alju s4oje sino4e da i) se 6ods)e4aju, da i' &uku, da &a)o doi4lja4aju
s&ra=na 6onienja s4e do silo4anja, da i' na4ode na sa)oubis&4eno oajanje. ,o oajanje ledi
kr4 u ila)a )ilioni)a D sa)o ne na=oj 4las&i.
S kak4o) sa4e=u i s kak4i) dra4ni) s)islo) se 6ri &ak4o) s&anju ar)ije )oglo ne
sa)o 5aglibi&i u :eeniju, nego jo= i sku6lja&i, sku6lja&i u Rusiji ob4e5nike i sla&i kon&ingen&e
&a)oMo4a)o, kuda je 4odio 6res&i >"elike ?ra4e@.
A ra5go4ori)a u 4ojniki) e&a)a sa5nao sa)/ ne)a obua4anja narednika, ne)a
do4oljno 6orunika 0)ladi o;iciri u &alasi)a na6u=&aju ar)iju2, od dese& o;icira D de4e& ne)a
s&an. A5 &o D 4i=e ne is6lauju 6la&e, o;iciri doda&no 5araJuju kao u&o4ari4ai. A neki
oaja4aju do sa)oubis&4a. A e&a)a ne)a ben5ina 5a 4ojne akcijeN ne)a 6ara 5a 5aku6
6oligona, ne)aju gde da ko6aju ro4o4eN re5er4ne delo4e ne daju, 6a 4re)e 5a ra&nu obuku
6rola5i u re)on&u &e'nike. -ak4a 5as&ra=ujua, uni=&a4ajua boje4a go&o4os&K kaka4
dre)lji4i )ir 4i=i' 4las&i. :ini se da se ar)ije se&e sa)o kad i) je 6o&rebna bes6la&na radna
snaga i kada je 6o&rebno nai bliske i 4erne e&e 5a gu=enje ne)ira. 03e, 5a gu=enje 6os&oji
unu&ra=nja 4ojska s 6ojaano) &e'niko).2
Od o;icira sa) slu=ao/ >?anas je 4ojnik D 6aenik@. >"reJaju nas i u no4ina)a i u
6arla)en&u.@ >Slui)o onako kako na) sa4es& nalae. ,o je &ako u4redlji4o 5a 6o6lju4anu
ar)iju.@ >,ele4i5ija i radio rade protiv ar)ije@. 3a=a &ele4i5ijaK 0Sea) se 6ras&are 6oslo4ice/
Iz luka , nis%o %i ga*ali, iz pu'ke , nis%o %i, a da zapeva%o i zaigra%o D &oljih od nas
ne)ete na)i.2 >s6i&uje)o oseanje nacionalnog 6onienja.@ >L&a nas dri< D +oloili s)o
5akle&4u.@ >3e, 6ros&o 6o inerciji slui)o.@ "ojnik/ >+a 5a koga slui)o< S4i 'oe da i4eK@
+o&rebna je re;or)a, re;or)a ar)ijeK 3ara4no, neo6'odna je, i &o koreni&a, a =&a bi
drugo. Ali kako je bes)isleno da )i, koji godina)a 54ecka)o reju >re;or)a@ u ekono)iji,
&akoJe ra5noglasje) 54ecka)o i o re;or)i ar)ije 0iako na) 6redsednik daje nade jer je od
danas 4ojnu re;or)u, kao i )noge druge, )nogo &oga drugog, u5eo 6od s4oju linu kon&rolu2.
3eda4no je 4eo)a u6orni 0a danas, nara4no, o&6u=&eni2 general Andrej 3ikolaje4 na6isao
&eks&
%
u ko)e je ubedlji4o 6rika5ao da s4e na=e 4i=e 4las&i, &rudei se da =&o e=e 6ona4ljaju
rei >4ojna re;or)a@ 0koja 5a6ra4o nije ni 5a6oe&a, osi) ko5)e&iki' ino4a2, &rudei se da
ues&4uju u lano) 6rika5i4anju us6e'a, >ne ra5u)eju jasno s)isao gla4nog cilja i konanog
re5ul&a&a 4ojne re;or)e@N ne &rude se da 6re s4i' de&alja jasno s'4a&e o6=&i 5ada&ak/ 5a kak4u
je 5a6ra4o 4ojnu si&uaciju Rusiji sada 6o&rebna ar)ija< Mi)o &oga se ne )oe odlui&i i5 ega
&reba da se sas&oji 4ojna re;or)a< Feneral nas&oji da na6ra4i ra5liku/ jedno je o6=&a,
0od&ra%&ena doktrina+ 0ona ne iskljuuje )ogunos& na6ada2 D a drugo iskljuiva od&rana.
is6ra4no 5akljuuje da, 6o=&o s)o 6redali s4e 6o5icije koje s)o i)ali s4uda u s4e&u, kada je
Rusija do4edena u 6o5iciju objek&a ko)e se ceo s4e& s)eje, naalos&, )i )ora)o da
i5abere)o o4aj drugi 6u& kao na=e 6oslednje sreds&4o.
3ara4no, s4aka 4ojna re;or)a )ora bi&i 6oe&a s ;inansijsko) 6odr=ko) D a gde je ona
kada na)a nije os&alo ni &oliko sreds&a4a da ar)iju odri)o u sada=njoj 6ro4aliji
nedejs&4o4anja< ?ranje jednog 4ojnika 6o ugo4oru o6&ereuje ar)ijski bude& e&iri 6u&a
8
Op'ta gazeta, BE. B. 199E.
39
4i=e od jednog regru&a. A ako s)anji)o ar)iju, ona e, &i) 6re, 5a'&e4a&i obra5o4ane ljude da
bi )ogli da o6sluuju sa4re)enu &e'niku.
Oni koji jo= u4ek )isle da 5adre o4ak4u dra4u kak4a je Rusija, i5gubili su ra5u) ako
4eruju da e je odra&i ne 'ranei, ne gradei, ne 6odiui dos&ojans&4o ar)ije. +o5na&o je/
>3arod koji nee da 'rani s4oju ar)iju D 'ranie &uJu@.
=&o je 4ea 5e)lja, i =&o je )nogobrojniji narod D &o )u je 6o&rebnija snana ar)ija i
sa)o6ou5dani generali koji nisu u&onuli u 6rlja4=&inu s4akodne4nog i4o&a.
T
T T
!o= od 6r4i' odu=e4ljenja 6eres&rojke slu=ali s)o/ =&a e na) sada &aj 6rokle&i "ojnoM
indus&rijski ko)6leks< 3e da)o )u 4i=e ni rubljuK neka ide sa s4oji) 3
9
, kons&ruk&orski)
5a)isli)a, nedo4r=eni) i 5a4r=eni) 6roi54odi)a D neka se is6e&lja4aju i5 6roi54odnje =er6i i
konjski' e=lje4a 0;abrika a4iona2, kako 'oe. "lada je i uradila &ako. +a ak ni 5a &ak4u
i5)enu se nije na=lo no4ca.
,ako je 6oeo br5i ras6ad nauni' gru6a, 6ro6adanje &e'niki' i &e'nolo=ki' 6ra4aca,
)aso4no odlaenje u)o4a i5 4ojne indus&rije 0neki' i u inos&rans&4o2. ?odaj)o &u jo= i
6ri4a&i5aciju s ue=e) s&ranaca. Sa)o e&iri godine kasnije 0B. 1G. 1991.2 sa5nali s)o 5a
i5nenadni Aka5 6redsednika D 6oka5alo se da je >redosled 6rodaje dra4ni' akcija
s&ra&e=kog0K2 karak&era bio )u&an, nejasan@ 0sa4e&nik 6redsednika je i5ja4io/ >6rodaja je
dobila karak&er la4irin&a@2, i &ek sada e se u4odi&i ogranienja. +a gde s&e bili ranije, gos6odo
i5 4lade< ;etila se %a)eha posinka kada je led pro'ao.
10. <o-emo li mo-i da di,emo
A Rusiji je kraje) de4edese&i' us6os&a4ljeno 6ri4idno 6os&ojanje. -obajagi D )i s)o
re6ublika u kojoj su i5bori slobodni. -obajagi D >slobodna =&a)6a@. -obajagi D s4i na6ori
4lade us)ereni ka 6obolj=anju 6roi54odnje. -obajagi D 4las&i se 4e seda) godina u6orno
bore 6ro&i4 koru6cije dra4nog a6ara&a i di4ljanja kri)inala D s4i)a 6o5na&i koru)6irani
ino4nici os&aju na 4las&i, a ubice se skoro nikada ne naJu. 7bog 54erskog cini5)a
kri)inalni' bandi cena ljudskog i4o&a 6ala je na nulu. -ri)inalni s4e& caruje u Rusiji od
sa)og 6oe&ka 4eliki' re;or)i. Oni su se doe6ali 6ara i 6o&inili sebi dru=&4enu ideologiju.
3es6osobnos& ljudi da se 5a=&i&e 6os&ala je &oliko oigledna, da se )noge r&4e i ne obraaju
5a 6o)o/ ne)a s4r'e. -ak4a je &o dra4aK Hu)or i4i.
-obajagi D 6ogranina 4ojska u4a granice, ali nji'o4i o;iciri, 6od)ieni od
kon&rabandis&a, 6u=&aju da i&a4i odredi le&e u 4a5du' D i ra5u)e se, niko od ubica nikada nije
u'4aen. -obajagi u 5e)lji 6os&oji ar)ija s6osobna da brani o&adbinu D a ona ak nije
s6osobna ni 5a nor)alnu slubu u karauli u )irno 4re)e.
)nogo =&o=&a u 5e)lji ;unkcioni=e &ako ne4idlji4o, jadno D a obja=njenje D 6ria) &i
6riu.
S&ano4ni=&4o ogro)ne 5e)lje 6re4ode na 6r4obi&nu na&uralnu ra5)enu 6roi54oda i5
s4oji' ba=&a. Ogro)ne ruske oblas&i D i&a4 -rajnji Se4er, -a)a&ka, ?aleki is&ok i 6ros&ori
ra5bacani 6o Sibiru D os&a4ljeni su be5 dra4ne brige, 5i)i be5 gori4a, neka rade =&a 5naju D
na 4olju i), ako 'oe nek se ra5bee, ako 'oe neka 6rela5e u drugo cars&4o.
!ed4a 6onegde us6e4a na=a 4isoka nauka, ali uni=&a4aju se njene sa4r=ene us&ano4e/
ne)a 4i=e sreds&a4a 5a nji'o4o odra4anje. "eliki naunici =&rajkuju glaJu, direk&ori 3 se
ubijaju od oajanja, uos&alo) sa)oubis&4o je 6os&alo D o6=&edra4ni 6roble)/ na=a 6oludela
4las& elii 5a s)r& budunos& Rusije. ,alen&o4ana uena o)ladina odla5i u inos&rans&4o,
naru=a4ajui &radiciju nauni' =kola. S4i s&uden&i gladuju. S4a kul&uraK Biblio&ekeK Mu5ejiK
S6isak na=i' 6ro4alija sa)o je nae&.
9
3aunoMis&rai4aki ins&i&u&.
40
S4a bolnika )edicina od 4r'a do dna je iscr6ljena D ne)a ni leko4a ni a6ara&a, ona je
s4e nedos&u6nija 5a 6acijen&e be5 )nogo no4ca, a sa)e lekare i5nuruje do )aksi)u)a.
:ernobiljski >lik4ida&ori@, koji su odgo4orno r&4o4ali 5dra4lje da bi is6ra4ili dra4nu
glu6os&, 6os&a4=i ne6o&rebni sada )ogu da u)iru i be5 no4ane 6o)oi. !o= nedos&u6nije 5a
ljude je 6ra4o da budu sa'ranjeni D u sanduku, 6a ak i be5 njega.
A ono =&o nije 6ri4id, &o je de)ogra;sko o6adanje, ak 6ros&o 5loslu&no odu)iranje, i &o
ne s4i' ruski' naroda, 4e 6r4ens&4eno slo4enski'. -ako 6oka5uje s&a&is&ika 6oslednji'
godina, u6ra4o e&niki Rusi u)iru D i &o kak4i) &e)6o)< +oe4=i od 1998. 6re4aga s)r&nos&i
Rusa nad raJanje) dos&ie )i l i o n e godi=nje. Fodi=nje s)anjenje je is&o kao kad bi u Rusiji
'arao graJanski ra&. ,aka4 6ad na&ali&e&a ne 6os&oji n i g d e u s4e&u 6osle ?rugog s4e&skog
ra&a. 6re)a s4i) 6odaci)a, &o e se nas&a4i&i u sagledi4i) decenija)a, ne 4idi se nain kako
bi se &o 6ro)enilo 0)ada 6rili4 ruski' i5beglica kolikoM&oliko 6rikri4a s)anjenje2. A 5ar na=e
rei&e 6oli&iare &o odu)iranje u5buJuje< -o je od nji' 6oku=ao da ga 5aus&a4i, da s&4ori
s&abilnije uslo4e 5a i4o&, u koji)a bi narod )ogao da se sau4a<
3i 6ad na&ali&e&a kod Rusa &akoJe ne)a 6re)ca u s4e&u. A i&a4o) RR 4eku i
6oe&ko) RR raJalo se E,1 dece na jednu rusku enu 0bilo je ne )alo 6orodica sa 6o 1B i 1C
dece2. A jedno) 6okolenju broj s&ano4ni=&4a se 6o4ea4ao 5a jedan i 6o 6u&. A danas ruske
6orodice naje=e i)aju 6o jedno de&e, a broj dece 6o jednoj eni s6ao je na 1,% do 1,C, 6ri
e)u je B,11 ;a&alna granica, s4e is6od &oga je u)iranje. +os&oje raunice 6re)a koji)a e u
RR 4eku udeo Rusa u ;ederaciji bi&i is6od 6olo4ine.
1G
S4e e=e se raJaju ;i5iki ili u)no 5aos&ala decaN najnii ni4o 6re)a 54aninoj
s&a&is&ici/ kod nas d4adese&oro dece u)ire na 1GGG roJeni' 0u ra54ijeni) 5e)lja)a &aj broj je
%D1B2. A gradu 4i=e o6ada broj roJeni', u selu D broj u)rli'. ?uina i4o&a )u=karaca 0is&ina
ona o6ada jo= od seda)dese&i'2 dos&igla je 1E godina 0kao u ndiji, ndone5iji, deli)ino u
A;rici, a negde je i u A;rici i4o& dui od na=eg2. Oena i)a de4e& )iliona 4i=e nego
)u=karaca, i &a ra5lika e ras&i. A s)r&nos& )u=karaca D od ega se s4e ne u)ireK od o6ijanja
alko'olo) lo=eg k4ali&e&a 0)udros& 4lade2N i od es&i' 'a4arija na do&rajali) )a=ina)a u
6roi54odnji 0us6e' re;or)e, beda dra4e2 D 6roi54odnja sa)a 6o sebi 6os&aje o6asna 6o i4o&N
i od i4o&ne &uge, nes6osobnos&i da se is'rani 6orodica, od i5gubljene 4ere u sebe 0dese&ine
'iljada sa)oubis&a4a godi=nje2.
+re)a rei)a lekara, no4i bolesnici boluju od &ei' oblika boles&i i &ee boluju. es&o
obja=nja4aju/ >S4e nas &o gu=i...@
A =&a os&aje s&o&ina)a 'iljada i5gubljeni', obeleeni' )ladi' ljudi 06o5na&i su )i
sluaje4i D )ladi naunici u bedi2.
ko je uo6=&e odgo4oran 5a s4e =&o se dogaJa u 5e)lji< Moe)o li da kae)o da su &o
oni koji 4ladaju, 5akonoda4ci, bankari< li da se i5ra5i)o jedno) reju D oligar'ija< A
s4ako) sluaju, jasno je da je &a druina koris&oljubi4i' ljudi beskonano ra4nodu=na 6re)a
sudbini naroda koji joj je 6o&injen, =&a4i=e i 6re)a &o)e da li je on i4 ili ne.
u i&a4oj &oj na=oj )ranoj s&4arnos&i kao oeki4ana s&ruja i4o&a i kul&ure lije
6la4ias&o s4e&lucanje &ele4i5ijski' ekrana, jedina realna 4e5a s ras6adnu&o) 5e)ljo). =&a je
u nje)u o'rabrujue i 6ers6ek&i4no 5a nas< Banalnos&, i banalnos& do beskonanos&i. Rekla)a
>le6o&a i4o&a@ D naj6odruglji4ija )arso4ska nerealnos& 5a 9% od 1GG s&ano4nika. +ro)icanje
gre4i&i' ;igura. 3ek4ali&e&ne u4e5ene serije. ?u'o4ni suroga&i. ?i4ljina u koju &onu delo4i
kul&ure. -ul& 6ro;i&a, 6ro;i&a i 6ros&i&ucije. li orgijanje 6res&oniki' srenika, 6rika5i4anje
o6ljakane 6ro4incije i sela, '4alisanje )ilioni)a. li ko)ino buno sa)oM&elenagraJi4anje...
+o5na&o je/ az&ijeno se ne %o"e popraviti. 3e)ogue je &o 6rogu&a&i, narod )r5i &e
sanduke, a ne)a kuda da se dene.
10
". . -o5lo4 u 5borniku/ uski narod... s&r. 99.
41
+onekad 6redlau i o4ak4u anali5u D ne dao Bog, je5a da &e u'4a&i. #4o u no4ina)a s
rei&i) na5i4o) ;trana$
11
M daje se o6=&i 6ogled na ono =&o Rusija danas 6reds&a4lja i =&o je
ugroa4a. >3acional=o4inis&ika ideologija@, na sreu, ne 6re&i D ne le6i se ona na rusku
osno4u 0konano su s'4a&ili2. A e4o gde je o6asnos&/ Rusija kao )odel o4eans&4a D 6os&ala
je 6re4i=e ra5norodna. A njoj su +r4i, ?rugi i ,rei s4e& 0i is&ina je, su4i=e je ra5norodna2. 3a=
>6r4i s4e&@ D &o je >loko)o&i4a )oderni5acije i 4es&erni5acije@, >6oli&iki, ;inansijski,
in;or)acioni 'ege)on@ D Mosk4a. >?rugi s4e&@ 6reds&a4ljaju D +e&erburg, !eka&erinburg,
3inji 3o4gorod i Sa)ara. A na >&rei s4e&@ s4e 4i=e lie os&ali delo4i Rusije/ !ug, s&ok
05nai i sa4 SibirN da, &u s6ada i Se4er be5 s&ano4ni=&4a, gde bi drugo2 i jo= degradirajua
>6rigradska naselja i )ali grado4i@. Ba= &aj >&rei s4e&@ 6reds&a4lja o6asnos& 5a nas, 5a +r4i i
?rugi, i >ne &reba 6re4ide&i@ da se &a)o )oe s&4ori&i >neobina ko)binacija od 6arola
)aois&a i 6isacaMseljaka0<2@. 3ikako ne 6ro6us&i&iK +ri6re)i&i se 5a odbranu od &e )rane
)ase ili je blago4re)eno 6rida4i&i< 0A 4eliko) lanku se nije ak ni 6oja4ila o4a )isao/ a
)oda &reba 6o)oi nji)a, bednici)a da se i5ba4e od 6rejake sile loko)o&i4e.2
7e)lja i4i i4o&o) ugnje&eni' 06orodica, 'rana, ba=&a2, nikako da se 6riblii i4o&u
slobodni' ljudi. "lada 6o&6uno be5naJe, niko ne 4eruje da bilo kak4i i5bori )ogu da donesu
i=&a dobro. +o&6una ra4nodu=nos& 6re)a dra4ni) 6oslo4i)a. Realna 6ra4a )alog o4eka
niko ne =&i&i i ne )oe da 5a=&i&i. A )nogi) )ali) grado4i)a nerad, koji gu=i, ne 5naju =&a e
sa sobo). "elikani 4elikog ra&a, 6en5ioneri, bi4=e r&4e s&aljinis&ikog Fulaga, i4e bedno i
gledaju kako se doneda4ni bala4ci =e6ure u s&rani) au&o)obili)a i ra5bacuju no4ce) u
lu)6erajka)a. ?a, u &oj nede;inisanoj ;or)i dru=&4enog 6ona=anja i)a i nasleJa D od dugog
u)iranja u ko)unis&ikoj e6o'i, ali i no4a e6o'a je ubri5gala s4oju iscr6ljujuu do5u.
7ar s4e &o 5ajedno nije ra5grania4anje< 3ikada od d4adese&i' godina nije bilo &ako
ra5orne 6ro)ene 6si'ologije, odnosa 6re)a s4e&u, du'o4ni' 4rednos&i. A6ra4o &i' godina
ru=io se i&a4 s4e& 6red oi)a D kao i sada. :i&a4 &aj na= i4o&, koji je &ekao s 4eliki)
isku=enji)a, s4i) sreds&4i)a koja su 5adirala u )oral dik&irao je/ u5)i s4e s&o &i i4o& 6rua.
?a&a asna re ni=&a ne 4redi, i niko je ne dri. +o=&en rad dos&ojan je 6re5ira, od njega se ne
)oe i4e&i. ,a j k4ar ne )oe se is6ra4i&i 5a godinu, a dobro bi bilo kad bi )ogao i 5a dese&.
A a&)os;eri s4eo6=&eg ras&akanja, gde ne)a 5ajednikog rada, s4ako)e je os&a4ljena
so6s&4ena beda i bol, u a&)os;eri be5naJa, ra4nodu=nos&i, neoba4e5nos&i, 6si'olo=kog u)ora
D s4ako s&ie u&isak da niko)e nije 6o&reban, oseaj du=e4ne o6us&o=enos&i, i5gubljene
kon&role nad so6s&4eni) i4o&o).
-ao =&o je i 6red4iJeno 6oslo4ico)/ ;hvatio je da ne)a kud.
-od )ene se sli4aju 6is)a i5 ra5ni' kraje4a, i5 >&reeg@ i >drugog@ s4e&a. s4e &o ja
u4ek i5no4a i&a) u nji)a.
>Radije e 5e)lju 6re&4ori&i u groblje, nego us&u6i&i dobi&.@ >O4a dra4a je ne6rija&elj
obini' ljudi.@ >3arod 4i=e niko)e ne 4eruje i ni od koga ne oekuje ni=&a dobro.@ >3isa)
jo= odluio 5a koje Jubre da glasa).@ >li dra4a o&i)a, ili daje= reke& D 6o=&eno se ni=&a ne
)oe 5aradi&i@. >+re=li su sa Qo&i)anja o&e&ogQ na D Qo&i)anje 5araJenogQ, &eraju da se radi
bes6la&no.@ >Lau s4i, 6oe4=i od lano4a 4lade do )ajs&ora u ;abrici. Lau beskru6ulo5no,
s&ra=no, niega se ne boje, kao 6red kraj s4e&a.@ >"e=&aki 6o&isnu&a be5du=nos&.@ >-ul&uru
s4esno is&iskuju da bi nas 6re&4orili u s&oku.@ >+o ije) nas &o nareJenju li=a4aju u)a i
is&orije.@ >Boji) se da s)o i5gubili sebe/ ne 4idi)o kuda ide)o, ne 5na)o =&a e)o 6os&a&i.@
>S&ra=no je =&o je Rusija ne=&o drugo, a ne ono =&o s)o )i 5a)i=ljali.@
; uzdaho% iz%uenog, iz du&ine du'e vapaj5 >,o nije i4o& 4e i4o&arenje@. >Oi4o& be5
cilja.@ >3a=i) 6onienje) 6roe& je sa4 4a5du'.@ >,uga je 6ala na srce.@ >-ako da du=a
6rei4i<@ >Mi ide)o D nikuda. 3e)a oslonca.@ >3e u)ire) od bede 4e od 6onienja.@
5 ra5go4ora na )osko4skoj ulici/ >L&a )isli&e o os&a4ci i&a4e 4lade<@ >L&a se &o nas
&ie, oni ne rade 5a nas.@
11
;trana$ 19. C. 199EN !. 'lo4, deo >deologija@.
42
T
T T
Ali lini susreti, 6riliko) obilaska oblas&i i )ali' grado4a, 6re)a=uju oajanje &i' albi,
kao i 6is)eno obja=njenje s4ega =&o se dogaJa, koje =alju )ladi in&elek&ualci i oni srednji'
godina.
3e, jo= nisu i5gubljeni ljudi.
!o= i4e nji'o4e oi i )isao.
!o= i)a energije 5a injenje dobra, ali njeno 6olje je u )alo) 6reniku oko o4eka, a
dalje su 5ido4i, 6reseeno je. ne )oe se ni 5a koga od &i', usa)ljeni', dobi&i =iroka
dru=&4ena 6odr=ka.
+a i6ak, o4o nije 6r4i 4ek u ko)e i4i)o, nego 4e jedanaes&i, i nije o4o 6r4a 6ro4era
i5drlji4os&i naroda D ali o4oga 6u&a 6ro&i4 6reds&a4nika kri)inalne 4las&i i &og s)rdlji4og
'aosa do koga su oni 6oni5ili i4o& u Rusiji.
A6rkos s4e)u, iako na) ne daju da di=e)o, jo= u4ek nije 5gasla &enja 5a dru=&4eno)
6ra4do) i &enja 5a 6rirodni) i4o&o).
nji'o4a je snaga &akoJe ubedlji4a.
% S'R7'#7$A!7 !A=% J7
13. Sto pedeset naroda
Rusija je 6re re4olucije i)ala 4i=e od 11G naroda i narodnos&i. Mnogi su joj se od sa)og
6oe&ka dobro4oljno 6rikljuili D kao =&o su )alobrojni narodi u Sibiru 0Mansi, "oguli,
Hakasi, !ukagiri i drugiN Sibir ne 6a)&i 6risilni rad do)orodaca2, 6o&o) Aleu&i, aljaski
#ski)i, )ali i srednji Ou5i -a5a'a, 7irjani 0-o)i2, Marijci, :u4a=i, Mord4ini, -abardinci.
3eki narodi su u 6oe&ku silo) 6risajedinjeni D kao ,a&ari Sibira i "olge u R", :erke5ija,
:eenija, ?ages&an, -okand, Hi4a, Bu'ara u RR 4eku, ili su se 6rikljui4ali kasnije, kao
!aku&i, jenisejski -irgi5i, :uki, &elj)eni u R", Ba=kiri u R" 4eku. ?rugi su sa)i
u6orno &raili rusku 5a=&i&u kao Ose&inci, Fru5ijci, !er)eni. 5 4eka u 4ek nas&a4ljale su se
naje5de D &a&arska s -ri)a na Mosk4u, 5a&i) ne6res&ane eenske 6o ra4nica)a, dola5ili su
na6adi i5 -okanda, Hi4e, Bu'are D )noga 6ro=irenja Rusije nas&ajala su ne 6osle os4ajaki'
4e nakon odbra)beni' ra&o4a 0)ada 6risajedinjenje Srednje A5ije i 7aka4ka5ja nije bilo
oba4e5an uslo4 5a s&abilnos& Rusije2.
3e )oe)o da nagaJa)o kako bi se s4i &i narodi i narodnos&i ra54ijali be5 6risus&4a
Rusije. Oigledno, jedni bi se us6e=no ra54ijali, ojaali, 6o&inili bi sebi okolne narode, drugi
bi 6o&6ali 6od nji'o4u 4las&N &rei bi nes&ali u )eJusobni) ra&o4i)a. ,ako se u !aku&iji
6redrusko 4re)e na5i4alo >e6o'o) kr4a4i' ra&o4a@N bile su es&e )eJunacionalne borbe u
,urkes&anu, u)irile su se &ek 6o=&o ga je Rusija os4ojilaN na6e&os& i5)eJu !er)ena i >,a&ara@
u A5erbejdanu kako su i' &ada &a)o na5i4ali, 6o&rajala je i do d4adese&og 4eka. S4e &e
dogaJaje s)irila je ruska dra4na 4las&.
+onekad uka5uju na kr4a4i 0sa es&oki) 6okolji)a )irnog ruskog s&ano4ni=&4a2
>&urkes&anski@ 0-a5asi i -irgi5i2 us&anak 1919. godine D no on je skorijeg da&u)a i ne s4edoi
o ugnje&a4anju, 4e o 6o4las&ica)a/ u 4re)e S4e&skog ra&a, bila je 4e &rea godina, &a)o=nje
s&ano4ni=&4o nije 6ris&ajalo ni na kak4e 4ojne oba4e5e, 6a i6ak su i )eJu nji)a obja4ili
kra&koronu radnu )obili5aciju, ali s&ano4ni=&4o se 6obunilo i 6ro&i4 nje, ne u5i)ajui u ob5ir
6o&rebe 4ojske. s&o4re)eno, u &oku &og ra&a D jedna od bolji' e&a ruske ar)ije bila je
,u5e)na 0>?i4lja@2 di4i5ija sas&a4ljena od =es& 6uko4a ka4kaske narodnos&i 0ukljuujui i
:eene2. A u FraJansko) ra&u ra&o4ali su na s&rani beli' ne sa)o -al)ici, s4i odreda, nego i
kabardinski, ose&inski, ingu=ki 6uko4i.
43
7bog ruske 6o)irlji4e unu&ra=nje 6oli&ike 6risajedinjeni narodi 5au5i)ali su s4oje
organsko )es&o u 5ajednikoj dra4i, sau4ali s4oje ;i5iko bie, 6rirodno okruenje, religiju,
kul&uru, sa)obi&nos&. jo= nijedna od &i' narodnos&i nije bila uni=&ena kao =&o se &o inilo u
kolonijalni) i)6erija)a ili Se4ernoj A)erici.
-ako je )oglo da o6s&ane i bude 4rs&o &ako neobino ujedinjenje )nogi' naroda< A
odluujuoj )eri D 5bog naina s&4aranja, us6e=no is6robanog i ranije u s4e&skoj is&oriji s
jedni) cilje)/ 6red )onar'o) su s4i D 6odanici, s is&i) 6ra4i)a, be5 ra5lii&i' religija,
6le)ena, i nisu su5bijani ni u i5boru 5ani)anja, ni )es&a i4ljenja. Slabo 6okre&lji4i narodi u
o4o) s&oleu, iako nisu &r6eli nikaka4 >Ja4olji 6ri&isak@, nisu i)ali sklonos&i da )igriraju.
-a5asiM-oe4nici, koji su ods&u6ili od dungarski' 4ojski i kokandski' naje5da, i)ali su u
juno) Sibiru lagodne uslo4e ergarenja i sauesni=&4o s&arosedelakog ruskog s&ano4ni=&4a
0jedina iskljui4os& u Rusiji odnosila se na !e4reje, ali ona je i i5rodila duboke 6osledice2.
?a li su se Rusi, onda, u &oj ruskoj i)6eriji 6ona=ali na 4las&i 0slino na 6ri)er
#ngle5i)a2 kao >i)6era&orska nacija@. 3i u ko) sluaju. +o&laeni deo ruskog naroda D
selja=&4o, bio je sloj koji je s&radao, &r6eo. Ono nije i)alo >dobi&aka@ ili 6ri4ilegija od
i)6erije, na6ro&i4, u 6unoj )eri nosilo je &ere& dra4nog kuluka D s4oji) i4o&i)a 6laalo je i
+e&ro4e i5gradnje, i i)6era&orske ra&o4e 0)noge nacije Rusija nije u5i)ala u ar)iju2,
selja=&4o je 6reguralo i kre6osno 6ra4o i obraJi4anje 5e)lje. >)6era&orsku s4es&@ i)alo je
4i=e ino4ni=&4o 0ra5nonacionalno2, 6oneko i5 d4orski' 4r'o4a, nikako ne s4i, 6oneko i5
buroaski' krugo4a, ojaali' u RR 4eku. Ali ne i narodne )ase, i '4ala Bogu =&o je &ako.
)6era&orska s4es& de;or)i=e nacionalnu, ne donosei koris& narodu, 4e nanosei du'o4nu
=&e&u njego4o) unu&ra=nje) ra54i&ku.
3e, ne 6o >i)6era&orskoj naciji@, 4e 6o 4eko4no) &oku dogaJaja i 6o dra4o&4ornoj
ulo5i, i 6o &o)e =&o su bili ra=&rkani 6o 5e)lji D Rusi su u Rusiji 6os&ali narod koji 6roi)a,
kao osno4a 6ro&kanog )nogonacionalnog ili)a D re&ka e&nika 6oja4a. ,o se 6re&4orilo u
&ere& ili sudbinu D kro5 i&a4u rusku is&oriju. 5bog &oga su Rusi do=li 6od eoni udar
>Lenjino4e nacionalne 6oli&ike@. Hi&lero4og ra&a. ,o je bio i54or nei5reci4i' )uka i s4i'
ruski' 6roble)a danas.
Oni koji ele 5lo rusko) narodu okri4ljuju ga 5a o=&ro ne6rija&eljs&4o 6re)a drugi)
narodi)a i s&ranci)a. MeJu&i), 4elika reka ruske is&orije ne os&a4lja )es&a &ak4i)
o6&uba)a/ Rusi su 6rija&eljski 6ri)ali u s4oj i4o& s&rance i5 )nogi' 5e)alja, bili su o&4oreni
5a nji', sa 5ado4oljs&4o) su uili od nji' 0kao =&o su 6ri)ali s&runjake 5a &e'niku jo=
6oe&ko) R" 4eka, kao =&o su u RR 6ri'4a&ali ne)ake kolonis&e u u6ra4u2N dra4ni a6ara&
6redre4olucionarne Rusije ukljui4ao je u sebe )nogo ino4nika neruskog 6orekla i na
4isoki) 6oloaji)a. sa)o )nogo4eko4no 6os&ojanje ogro)ne )nogonacionalne i)6erije
bilo bi ne)ogue s kseno;obijo) narodaMki)e 05a)eraju na) 6ogro)e !e4reja u Molda4iji i
Akrajini 1%%1D%B. i 19G8DG1. godineN ali na &eri&oriji gde je i4ela 4eina Rusa D nije bilo
6ogro)a2. danas se u )nogi) ruski) oblas&i)a i grado4i)a na ruko4odei) )es&i)a
nala5e nerusi D )eJu nji)a su i5 stranih dra4a Fru5ijci, !er)eni, A5erbejdanci. +os&oji li
ne=&o slino u no4os&4oreni) dra4a)a 73?, 6a ak i u au&ono)ija)a u sa)oj Rusiji< 3e,
&a)o i sada 4r=e 6ri&isak na RuseN e&o gde je kseno;obija.
T
T T
-ako bi se ra54ijali, da nije bilo re4olucije, u5aja)ni odnosi naroda Rusije u RR 4eku<
Re4olucionarni udes o=&ro je 6reus)erio &ok dogaJaja D i ne )oe)o da sudi)o o
ne6ro4erenoj 6ers6ek&i4i.
Mnogo na) obja=nja4aju s4e&ski &oko4i kro5 i&a4 RR 4ek.
#4o, na kraju RR 4eka ni4elirajue kla&no s4e e=e 6rela5i 6reko osobenos&i,
karak&eris&ika, obiaja nacionalni' kul&ura i nacionalne s4es&i i, koliko je )ogue, usklaJuje
s4e &e indi4idualne osobine sa s4e&ski) 0a)eriki), anglosaksonski)2 s&andardi)a.
44
?elo4anje &og kla&na 6re&i da 6ogasi s4e boje ra5no4rsnos&i o4eans&4a, s4u njego4u
du'o4nu sloenos& i i5ra5i&os&. ,o je 6roces du'o4ne s&andardi5acije i u su=&ini 6reds&a4lja
en&ro6iju.
!a sa) 4e i)ao 6rilike da 6i=e), i ne jedno), da je blagoslo4ena s4aka nacionalna
kul&ura. ?a su nacije D boje o4eans&4a. -ad bi one i=e5le D o4eans&4o bi 6os&alo &ako
dosadno jednoobra5no kao kad bi s4i ljudi i)ali is&u s6olja=njos& i karak&er. 3esu)nji4o da je
6oe&no s&4aranje 6le)ena deo ,4ore4e 7a)isli. 7a ra5liku od os&ali' ljudski' udrui4anja i
organi5acija D e&nos, kao i 6orodicu, kao i linos&, nije o4ek i5)islio. e&nos ne)a ni=&a
)anje 6ra4a na 6os&ojanje nego 6orodica i linos&.
-ao i u4ek u ljudsko) i4o&u, =&o je u6orniji 6ri&isak bilo koje sile D &o se u6ornije, i i5
oajanja, ja4ljaju )akar i 6ojedinana 6ro&i4dejs&4a. ,ako je u RR 4eku 6ojaana nacionalna
sa)oodbrana i )i 4idi)o, 6os)a&rajui celu 6lane&u, ra5na 6ro&i4ljenja, ra5lii&e snage, &oj
sili koja s4e i5ra4na4a. )a &u )nogo 6ri)era, ali ono =&o s4i 4ide &o je 5adi4ljujua
6os&ojanos& nacionalnog &i6a i ureJenja kod !a6anaca, koji su nau)ili da se 6robiju kro5 s4a
isku=enja sa4re)enos&i i da os&anu 4erni sebiN ne6okoleblji4a 6os&ojanos& isla)ske kul&ureN ili
udno 4askrsa4anje je4rejske nacionalne dra4e na 5e)lji 6redaka 6osle d4e 'iljade, i ak &ri
'iljade godina rasejanja 6o celo) s4e&u, a 5na)o da u neki) 4eko4i)a sa)o =&o nije u)rlo
narodno bie. Sa)o &o je do4oljno 6ri)era koji na) daju nadu da o4eans&4u jo= nije suJeno
da se s&o6i u jedno. 3e, jo= u )nogi) nacija)a =ikljaju ra5lii&i i)6ulsi da se 6rei4i u &i)
no4i) uslo4i)a, sau4a dubina so6s&4ene du'o4ne i kul&urne &radicije, s4oje lice koje ne lii
ni na koga drugog.
,aj 6roces sa)oo6s&anka, nara4no, 6roradio je i kod nacija u Rusiji. Oi4os& nji'o4og
nacionalnog oseanja sau4ana je kod )nogi' D i jasno se 4idela u &oku Seda)naes&e godine,
kada su 6ri 6o&resu dra4e s4i sloje4i i s4e gru6e s&ano4ni=&4a ubr5ano &raili 6ro=irenje s4oji'
6ra4a ili su i' sa)i obja4lji4ali. )ao sa) 6rilike da se 6o5aba4i) originalni) doku)en&i)a
od *ebruarske do Ok&obarske re4olucije 191E. +rirodno je =&o su oi4eli nacionalni 6okre&i.
ako su nas&ojanja 6ojedini' nacija 0ukrajinske 6osebno2, 6ojedini' 4erois6o4es&i 0isla)2, bila
&ada is6oljena, i5u5e4 +oljske i *inske koja je 4e bila sa5rela 5a o&ce6ljenje D u is6unjenju
nijedne elje nije se s&iglo dalje od kul&urne au&ono)ije i lokalne sa)ou6ra4e D niko 0ne
i5u5i)ajui ni Akrajinu2 nije &ada &raio &eri&orijalno o&ce6ljenje.
+o&o) je Lenjino4a re4olucija o&4orila ruski) nacija)a 0i5u5e4 jedne/ ruske2 6u& 6re)a
;orsiranoj sa)os6o5naji i ad)inis&ra&i4noj i kul&urnoj sa)os4es&i. 7a seda)dese& godina &aj
6roces je )nogi) >&i&ularni)@ nacija)a o)oguio da us6os&a4e i u4rs&e s4oje au&ono)ije,
boga&o 6reobraene do)ainski) daro4i)a Rusije. u &ak4o) s&anju, nacionalne 4r'u=ke
au&ono)ija bile su 5a&eene dogaJaji)a 1991. godine. ?alji 6roces krenuo je 4eo)a
dina)ino sa elja)a neki' au&ono)ija, ako ne 5a 6o&6uni) o&ce6ljenje) od Rusije, ono bar
da 6os&anu )eJunarodni subjek& 0i drugi su &o dobili2.
,aj 6roces o=&rog u5le&a nacionalni' oseanja D kod s4i' osi) kod Rusa D od4ijao se
i&a4i) &oko) de4edese&i' godina. A 6aso=i)a 6ribal&iki' dra4a jasno s&oji rubrika
>nacionalnos&@. A -irgi5iji su je i5bacili 5bog >6rogresi4ni' 6ro)ena@, ali su je na &raenje
naroda 4ra&ili. 3e &reba su)nja&i da ako bi se o &o)e 6i&ale )alobrojne nacionalnos&i u Sibiru
D one bi se jo= oajnije drale 5a s4oj nacionalni iden&i&e&. ,o je jedan od na6ora nacije kojoj
6re&i i=e5nue, da 5adri sebe na s4e&sko) ni4ou, &o je onaj 6ra4i ins&ink& sa)oodranja.
0Aos&alo), 5a=&o bi se nacionalno i5ja=nja4ali u 4re)e 6o6isa s&ano4ni=&4a. Ako ne &reba,
onda nikako ne &reba.2 u Rusiji se &o, karak&eris&ino, 6oja4ljuje 199EN cen&ralne 4las&i, ne
obraajui 6anju na na= s6le& naroda, jednos&a4no su odluile da i5 no4og ruskog 6aso=a
i5bace rubriku >nacionalnos&@. 4e su krenuli sa =&a)6anje) dese&ina, s&o&ina 'iljada &ak4i'
6aso=a. iji se glas, da &o 5aus&a4i, uo 54onko i &re54eno< 3e ruski, ra5u)e se, 4e u6ra4o
drugi' nacija/ -abardinaca, Ba=kiraca, ,a&ara. Oni 'oe, i)aju i 6ra4o D da se na5i4aju
s4oji) nacionalni) i)eno), da ga s6asu od nes&ajanja, od 5aba=uri4anja. cen&ralne 4las&i su
45
se 6o)ele, 6oele da &a6kaju u )es&u/ da li da 6ono4o 6ra4e 6aso=e, a na6ra4ljene da uni=&e<
Mora)o bi&i 5a'4alni &i) narodi)a 5a bra&sko ura5u)lji4anje. Mi s)o bili s6re)ni da i5
lane s&idlji4os&i odus&ane)o od 6ra4a da se na5i4a)o Rusi)a. Ali niko)e nije 5abranjen
ins&ink& ou4anja nacionalnog iden&i&e&a, 6ra4o da se oseaju onak4i)a kak4i su. 7a=&o )i ne
s)e)o da i)a)o &o 6ra4o, kak4o sigurno i)aju, i kak4o, &o 4idi)o ako 6ogleda)o oko sebe
D sa)ou4ereno brane os&ali.
14. /ederacija
?a, u Rusiji i4i 4i=e od s&o nacija, )nogo narodnos&i, &ako se desilo u is&oriji i s &i) se
)ora)o bori&i i u budunos&i/ da usagla=a4a)o dra4ne in&erese s in&eresi)a e&niki' gru6a.
!o= je . S. Asako4 6i&ao/ >-ako ra5u)no objedini&i jedni) jedini) 5akono) &oliko )nogo
ra5ni' nacionalnos&i<@
A R" 4eku je ;unda)en&alna &radicija ruske dra4nos&i bio 6o)alo uni&ari5a),
cen&ralno u6ra4ljanje dra4o), u s4oji) bolji) 6eriodi)a u saglasnos&i sa 5e)s&4o). ,oko)
=es& 4eko4a nikada se nije uka5ala 6o&reba, ak ni 6o)isao, 5a ;edera&i4ni) us&rojs&4o)
Rusije. ,o je, i5 s4oji' &eore&iarski' s'e)a, doneo Lenjin D i )ae) u4eo bolj=e4iku
dik&a&uru.
A i&a4oj is&oriji D 6ra4e ;ederacije nas&ajale su sa)o dobro4oljni) ujedinja4anje)
6oludra4ni' &4ore4ina s cilje) u5aja)ne 6odr=ke i 5ajednikog s&abilnijeg 6os&ojanja 0kao
=4ajcarski kan&oni, ne)ake 5e)lje, dra4e Se4erne A)erike2. +re)a Lenjino4oj, 6ak,
re4olucionarnoj 5a)isli, obrnu&o D ;ederacija naroda bila je s&4orena i5 sa)e Rusije. Sa)
Lenjin i njego4i naslednici uo6=&e nisu i)ali na)eru da se odreknu uni&ari5)a dra4e, oni su
i)ali u 4idu dik&a&uru 6ar&ije, i es&oko su je os&4ari4ali. Ali nji'o4a osno4na raunica bila je/
dobi&i 5a sa4e5nike unu&ar Rusije s4e )anje nacije, a i54an Rusije 6ri4lani) 6ri)ero)
6ri4ui si)6a&ije naroda s&oka. ?ola5ilo je 0i5)eJu QBG. i Q8G. godine2 do naka5ni' sluaje4a/
osni4ane su 6ege na kar&i i >nacionalni rejoni@, i ak >nacionalni seoski so4je&i@ D s 6osebni)
6o4las&ica)a kak4i' nije bilo u susedni) seoski) so4je&ski) i 6ri)i&i4ni), ruski) rejoni)a.
s&o4re)eno, ni deklarisanje nije 6ro=lo u5alud, sa)o je &oj &obonjoj, ali =iroko
ogla=enoj ;ederaciji 6reds&ojalo da 6os&e6eno sa5re4a seda)dese& godina, 6o4ea4ajui 5naaj
i u&icaj nacionalis&iki' 4r'u=ki. Aos&alo), 4e 19B9. godine >nacionalni@ lano4i .- "-+b
0na elu sa ,. Riskulo4i)2 sa4e&o4ali su se o s4oji) 6o&reba)a od4ojeno od .-N dogaJala su
se jo= nekoliko 6u&a >nacionalna skre&anja@ u "-+b. A 4e 1991 D odjedno) je i s4uda s4e
i5bilo i ogolile su se usi&njene )nogobrojne nacionalne eli&e koje su i5ras&ale 6uni' EG godina,
i s4aka od nji' je 6os&ala au&ono)ni do)ain nekog delia Rusije.
Ras6ad je 1991. godine krenuo kao )ona la4ina ne6o4ra&nija od ras6ada 191E. +ri
6rola5u kro5 &aj no4i re4olucionarni 6o&res D )nogo se 6ro)enilo u na=oj 5e)lji do
ne6re6o5na&lji4os&i, i5)eJu os&alog, i i5 korena D dra4nos&. Au&ono)ne oblas&i 6os&ajale su
au&ono)ne re6ublike, a i jedne i druge su dobijale s6eci;inu &einu raniji' so4je&ski'
re6ublika koje su se sad od4ojile. 3acionalne 4r'u=ke au&ono)ija koje su birane 6re)a
nacionalno) kljuu u s)anjenoj 6ro;esionalnoj konkurenciji D sada su br5o i odluno
6rigrabile 4las&, 5naajno 6o4ea4ajui s4oj nacionalni 6rocena&, 6osebno u organi)a
u6ra4ljanja i 6ra4osuJa. 0 &a iskra e&nikog nacionali5)a D i5 daleki' 5e)alja je 6o5dra4ljana
kao ra54oj de)okra&ije, )ada su i5bori na nacionalnoj osno4i u6ra4o su6ro&ni 6ra4oj
de)okra&iji.2 +ris&rasnos& &i' e&niki' 4r'u=ki 6oja4ila se kao i)6era&i4 i u &oku lokalni'
6ri4a&i5acija 0>s4oji@ i)aju 6rednos&2.
3e 5na se ko)e je &o na 4r'u 4las&i uo6=&e 6alo na 6a)e& da u RR 4eku ra54i&ak nacije i
dra4e 4odi u ra5ni) 6ra4ci)a/ nacionalna sa)os4es& deluje na usi&nja4anje, a dra4na
0&akoJe i u ;or)i sa4e5a dra4a2 na ukru6nja4anje. Mali) nacija)a 6os&aje go&o4o ne)ogue
da i4e kao sa)os&alne dra4e. A sau4ano) kor6usu Rusije 05ane)aruje) sada eenski
46
sukob ili ra5bojni=&4a i nerad2 D nijedna nacija realno ne )oe i ne 6re&enduje na i5d4ajanje,
jer ne )oe da i4i be5 jedins&4a s ruski) narodo).
3e, s 4r'o4a 4las&i s&alno s)o slu=ali 6ona4ljanje 6arola o ;edera&i4nos&i, be5
ra5u)e4anja su=&ine D ;edera&i4nos& )oe da 6os&oji sa)o u5 6os&ojanje cen&ri;ugalni', a ne
cen&ri6e&alni' sila. &ako s)o uli 6o5na&o 0obraanje ,a&arskoj2/ >A5)i&e onoliko
su4ereni&e&a koliko )oe&e da 6rogu&a&e@ 0i u5ela je2.
+o &o) 6rinci6u 6oele su da deluju i druge au&ono)ije, 5a&i) i 6o ugledu na nji' D
ruske oblas&i i kraje4i, sada na54ani >regioni@. +roces &i) o6asniji =&o jedna &ako 4elika
5e)lja kao =&o je Rusija ne )oe da o6s&ane be5 jedne jake cen&ralne 4las&iN u5 kons&an&nu
koleblji4os& i 5brku, &o je bio 6roces direk&nog ras6adanja ruske dra4e. Onda se u&4rJi4anje
oblas&i )oe s)a&ra&i i osloboJenje), 6osebno 5a daleko ra5bacane i 6re5ri4o 5abora4ljene
kraje4e kao =&o su ?aleki is&ok, Sibir, -rajnji se4er ili Se4erni -a4ka5 D 6re&4aranje u regione
ne )oe se s)a&ra&i ra5bijaki) ak&o), 4e nekak4i) naino) s6asa4anja s4oji' oblas&i,
4eo) realno=u kod lokalne 4las&i, njenog i4ljeg kon&ak&a s narodo), kao =&o se 4e i 4idi u
neki) oblas&i)a. Ali =&a rei 5a glu6os&i oni' >deljenja 6uno)oja@ od4ojeni) dogo4ori)a
cen&ra s regioni)a D u jednoj dra4i )ora da deluje jedan dogo4or 5a s4e regione.
Oi4o&nu 4anos& i)a 6i&anje 'oe li &a decen&rali5acija 4las&i sii do )ali' grado4a i do
rejona. ,o bi bilo originalno oi4lja4anje. Mali grado4i, d4e s&o&ine )ali' grado4a, danas se
gase i u)iru ubr5ano D i e&o &u e bi&i kraj jo= 5dra4e Rusije. -ada ruski 6redsednik i5ja4i 01E.
G1. 1999, drugi kanal ,"2/ >!a eli) =&o )anje 4las&i i eli) da je 6reda) =&o nie@, ak ako
on &o i 'oe, i5 i5go4orenog ne sledi da je 6red4iJeno s6u=&anje 6uno)oja do rejona. Moe
se oeki4a&i da e ubr5o gu4erneri koji dobiju 5naajnu ne5a4isnos& od cen&ra dalje sa)i
dra&i &u 4las& u s4ojoj 6esnici.
,ek, ;ederalno ureJenje Rusije 6oelo je da se os&4aruje 4i=e ne 6o 4arlji4o)
Lenjino4o) 6lanu, nego u :asu "elike Bede i u 6rocesu ras6ada dra4e.
Mada ;ederacija 5a Rusiju nije sas4i) ogrania4ajua ;or)a na)e&nu&a silo), ona se
4e u4rs&ila u s4es&i )iliona, u s4es&i o )iru nacionalni' )asa. &i) 4i=e 5bog o6=&e 6ro6as&i
na=e dra4nos&i i uloge ruskog naroda u njoj D )i s)o oba4e5ni da &o nasleds&4o 6ri)i)o.
Sa)o, ;ederaciju ne &reba s)a&ra&i 6ro&i4reno=u originalnos&i de)okra&ije, ni&i
6ro&i4reno=u o6=&oj 6ra4di, i nikako 'aoso) es&i' d4os&ruki' dogo4ora o 6o4las&ica)a
kak4i se sada 6ra4e.
,ada je D ne 5bog daleko4idos&i As&a4a i5 1998 4e sa)oniklo, radei na u4r=i4anju
dra4e, 6oeo da ras&e 6o 5naaju i u&icaju Sa4e& ;ederacije sas&a4ljen ne 6o 6ar&ijskoj
6ri6adnos&i i ne od de6u&a&a osloboJeni' ad)inis&ra&i4ne odgo4ornos&i, 4e od direk&ni'
nosilaca i54r=ne i 5akonoda4ne 4las&i u oblas&i)a. ,aj 6arla)en&, sainjen od oblasni'
6rak&ini' radnika u6ra4o s6ajanje) snage i 4olje D obea4a na) susre&anje s6ojnica koje
s6ajaju ono =&o s)o i5gubili u ras6adu Rusije. ,o su ba= one s6ojnice be5 koji' se i ne )oe
sau4a&i Rusija.
3aalos&, &aj ?ra4ni sa4e&, 6re)a na=e) As&a4u, i)a sas4i) ograniena o4la=enja.
Ba= nji' &reba 6o4ea&i D 5bog dana=nje Rusije, ali i su&ra=nje.
18. Autonomije
S 4 e nacije Rusije, ne5a4isno od nji'o4e brojnos&i i naina naselja4anja, )oraju i)a&i
jednaka kul&urna i jednaka graJanska 6ra4a D &ako da ne bude 5akinu& ni naj)anji, ni naj4ei
narod. ,ako )ora bi&i.
Ali koliko nacionalni 6rinci6 &reba da bude ukljuen u sis&e) dra4nog ureJenja< 3e,
on nikako ne )oe bi&i 6oloen u &e)elje )nogonacionalne dra4e, on je 6re6un
6ro&i4urenos&i. 3ei5beno se )ora od njega odus&a&i i ne &reba be5ra5lono odugo4lai&i.
47
Od Lenjina je kod nas ukljuen 0be5 bilo kak4i' ekono)ski' 6ri6re)a2 6rinci6
>nacionalnoM&eri&orijalni' ekono)ija@, 6re)a ko)e je ra5lii&i) nacija)a 0ni i5bli5a ne
s4i)a2 ;ak&iki da4ano 6ra4o da kon&roli=u neki deo 5e)lje, 6onekad i sas4i) 5naajan. ,ako
je, 6re)a 6o6isu i5 19%9, seda) ods&o s&ano4ni=&4a 5e)lje 0oko 1G )iliona ljudi2 sainja4alo
B1 au&ono)nu re6ubliku i 1G nacionalni' okruga D s 6osebni) 6ra4i)a, 4ei) nego 5a druge
narode 0&ak4e >;edera&i4ne jedinice@ es&o o=&ro odudaraju od s4i' drugi' D i 6o s4oji)
geogra;ski) 4eliina)a, i 6o broju s&ano4nika, i 6o 6oljo6ri4redno) 6o&encijalu, i 6o
kul&urnoj s6eci;inoj &eini2. ,ako su ugroeni in&eresi 98 ods&o s&ano4nika 5e)lje li=eni'
odreJeni' 6ri4ilegija 06a i u sa)i) au&ono)ija)a i4i 4i=e od 1G )iliona 6ri6adnika
nes&arosedelaki' nacija2.
A5 &o, da ne 5abora4i)o, u Rusiji i4e rasu&i jo= )nogi narodi be5 s4oje ko)6ak&ne
&eri&orije 0>be5s&a&usni narodi@2 D Akrajinci, Belorusi, u ne)alo) broju 3e)ci, +oljaci,
!e4reji, -orejci, Frci i jo= )nogi. 3ije 6ra4o da oni budu nieg ranga nego oni u
>&eri&orijalni) au&ono)ija)a@. Mnogi i5 >s&arosedelaki'@ nacija, kao ,a&ari, =iroko su
ras6ros&ranjeni i54an 6redela s4oje au&ono)ije 0u ,a&ariji D 1,% )iliona, i54an nje 8,%
)iliona2. !o= da ne 6ro6us&i)o da 06re)a &o) is&o) 6o6isu i5 19%92 )eJu narodi)a koji nisu
Rusi 11,% )iliona s)a&raju ruski s4oji) )a&ernji) je5iko).
Lenjino4o ureJenje a6surdno je 5a dra4u u kojoj su s4e nacionalne &eri&orije i5)e=aneN
ono 6ro&i4rei s4ako) 5dra4o) ra5u)u, i )oglo je bi&i u4edeno sa)o i5 6oli&iki' ra5loga.
,ak4o dra4no ureJenje one)ogua4a s&4aranje nenacionalne lokalne sa)ou6ra4e, &o jes&
5a&4ara 6u& 6re)a de%okratiji. Ono sa)o i5o6aa4a 6rirodni sis&e) kulturnih au&ono)ija koje
&reba da budu s4i)a dos&u6ne.
skljui4os& bolj=e4ike kons&rukcije ublaa4a se &i)e =&o u au&ono)ija)a 0sa s4oji)
6redsednici)a, us&a4i)a, 5as&a4a)a, 'i)na)a2 D >&i&ularni@ narodi skoro s4uda 0osi) ,u4e,
:u4a=ije, :eenijeN sloenije je u ?ages&anu2 6reds&a4ljaju )anjinu, nekada jaku )anjinu
0kao u !aku&iji, Ba=kiriji, -areliji2, ali u4ek 6reds&a4ljaju a6ara& i ideologiju u6ra4ljanja.
3igde u s4e&u koji 6re&enduje na de)okra&inos& ne )oe se ni 6o)isli&i da bi )anjini bilo
>5akono)@ da&o da u6ra4lja 4eino) D s4uda je 6ri5na&a 4las& 4eine 0u5 oba4e5nu 5a=&i&u
6ra4a )anjine2N s4uda je 6ri5na&o da s4aka nacija )oe da kon&roli=e sa)o onu &eri&oriju na
kojoj 6reds&a4lja 4einu. nara4no, &reba us6os&a4i&i ra4no6ra4nos& graJana ne5a4isno od
nji'o4i' nacionalnos&i. ,a ra4no6ra4nos& je grubo naru=ena u na=i) au&ono)ija)a D je5iki)
i slubeni) 6ri4ilegija)a >&i&ularne nacije@.
S4e je &o uasno ne6ra4edno. )ora se be5 odlaganja is6ra4i&i. 3ere=ene
)eJunacionalne na6e&os&i nikako nisu drugos&e6ene u odnosu na ubr5anu ekono)sku
re;or)u, one )ogu jo= 6re da sru=e dra4u. A au&ono)ija)a ne &reba >&i&ularni) nacija)a@,
ak ako one i nisu u )anjini, 6ri5na4a&i 6ra4o da ;ak&iki u6ra4ljaju i&a4i) narodo) na &oj
&eri&oriji u svoje i%e, a ne u sas&a4u dra4ne u6ra4e i 6o dra4ni) 5akoni)a. ,ak4i' 6ri)era
ne)a u s4e&u.
0?oneda4no je -ri4ini) 5akoniko), s&a4 EC, bila 5abranjena ne sa)o s4aka
diskri)inacija nego i 6ri4ilegije 6o nacionalnoj, rasnoj ili religio5noj osno4i. O diskri)inaciji
se go4orilo i u =&a)6i i dru=&4u 4i=e od s4ega. A 6ri4ilegije D kao da su nes&ale u &i=ini. 3a
sa4e&o4anju o lokalnoj sa)ou6ra4i u -re)lju 1E. B. Q91. i)ao sa) 6rilike da na &o skrene)
6anju 6risu&ni)a D 6ri4ilegije 6o nacionalnoj osno4i na koji)a je 5asno4ana na=a ;ederacija,
jesu is&o4re)eno i diskri%ina$ija ruski' oblas&i D a &o su kri4ina dela 6re)a na=e) 7akonu.
,aj go&o4o nes6re&an :lan EC o ko)e s)o &ako )nogo slu=ali, &i'o su i5bacili i5 7akona.
u)es&o njega su u no4i 5akon ubacili :lan B%B koji je ;or)ulisan na sas4i) ne5godan nain/
on osuJuje sa)o ja4no iska5i4anje, a 6o&6uno 5a&4ara oi 6red s&4arni) dogaJanji)a.
Ra4no6ra4nos& >&i&ularni'@ i >ne&i&ularni'@ nacija )ora bi&i bes6ogo4orno 6ri)enjena.
Sis&e) nacionalne nera4no6ra4nos&i &reba okona&i.
48
,i) 6re &eri&orijalne au&ono)ije ne )ogu koris&i&i nikak4e ekono)ske 6ri4ilegije i5nad
dra4nog 6ore&ka, nikako ne )ogu da koris&e ni 6osebna 6ra4a na s4oja rudna boga&s&4a i
s&ra&e=ke resurse, kao =&o su sada 6o)alo 6oeli. u s4i) nacionalni) kul&ura)a &reba
sau4a&i ra5u)nu ra4no&eu s jedins&4o) dra4e/ u s4oji) obra5o4ni) sis&e)i)a au&ono)ije
ne )ogu da 6renebrega4aju o6=&edra4ne 6o&rebe. 3a 6ri)er, ne )ogu =kolski 6rogra)i da se
6ra4e kao da s&ano4nici au&ono)ije i4e sas4i) i54an Rusije. 0A danas je u nekoliko
au&ono)ija 4e uraJeno u6ra4o &ako/ ruski je5ik 6re4eden u red >s&ranog@, ruska is&orija se
ui 4rlo )alo, i &o o6=&a. ,o 4e 4odi ka ras6adu o6=&eobra5o4nog, kul&urnog 6ros&ora
jedins&4ene dra4e.2
A 4re)enu be54la=a i neodlunos&i &oko) 199BD98, au&ono)ije su 6reu5ele odluujui
u&icaj na na=e &ako54ano 5akonoda4s&4o, kada su se su6ro&s&a4ljene sile u .en&ru s4ojski
&rudile da i' odobro4olje i 6ri4uku na s4oju s&ranu. 0?ola5ilo je do ;unkcionisanja >sa4e&a
re6ublika@, gde su Rusi i)ali jedan glas i5 &ri dela.2 -ao re5ul&a& nas&ao je sis&e)
nera4no6ra4ni' >subjeka&a *ederacije@/ &i au&ono)ni >subjek&i@ dobili su bene;icirane uslo4e
u 6oreJenju s ruski) oblas&i)a D ili i5dra4anje od do&acija .en&ra 0kao 5na&an deo bude&a
?ages&ana2, &o jes& na raun Rusije, ili ako su slabije, onda su osloboJene u6la&a .en&ru 0kao
Ba=kirija, ,a&arija, !aku&ija i druge, :eeniju da i ne 6o)inje)o2, a nekada su dobijale i
6o)o )eJunarodnog 6ra4a.
3akon s4i' 6oli&iki' us&u6aka 199BD98, koji su uinjeni &eri&orijalni) au&ono)ija)a i
6riliko) us4ajanja udne ;or)ule >su4erena u sas&a4u ;ederacije@ D o&4orili su se 6u&e4i 5a
6o&rebe se6ara&is&iki' egoi5a)a.
Ali, ako se As&a4 i5 1998. jo= s)a&ra 4aei), onda su, 6o njego4o) :lanu 1, >s4i
subjek&i Ruske *ederacije )eJusobno ra4no6ra4ni@. 7nai li &o da su i) i oba4e5e jednake<
*edera&i4no ureJenje Rusije &reba da bude 6ra4ino i da garan&uje 6o&6unu ra4no6ra4nos& s4i'
>subjeka&a ;ederacije@ 0=&o se ne odnosi na >nacionalne okruge@ koji ru=e kons&rukcije i
s4oji' regiona2.
A ako je lan As&a4a 5abora4ljen, a lan -ri4inog 5akona neko daleko4ido i5brisao,
&reba li done&i jasan 7akon o jednakos&i nacija u Rusiji<
On bi )ogao bi&i ;or)ulisan, na 6ri)er, o4ako/
1. 3a &eri&oriji Rusije s4e nacije, odnosi se na njen is&orijski sas&a4, jednake su u s4i)
6ra4i)a i u s4i) oba4e5a)a 0,o se ne odnosi na graJane 5e)alja 73? koji su se 6reselili u
Rusiju 6osle 1991.
1B
2 S4e nacije i)aju 6ra4o da be5 6re6reka ra54ijaju s4oje nacionalne
kul&ure, obra5o4anje, je5ik. 3ji'o4e kul&urne 6o&rebe &reba da ;inansira dra4a 6ro6orcionalno
brojnos&i naroda i narodnos&i.
B. ,o 6ra4o 6odra5u)e4a i 6ra4o s4akog s&alnog s&ano4nika Rusije na oba4ljanje bilo
koje dunos&i D 6re)a i5boru ili ako i' neko 6os&a4lja D sa)o 6re)a 6ro;esionalni)
kri&eriju)i)a. 03e6o5na4anje lokalnog je5ika ne )oe bi&i ogrania4ajui ;ak&or, do4oljno je
dobro 5nanje dra4nog je5ika.2
S4ako 5a6o=lja4anje ili s6rea4anje 5a6o=lja4anja na &eri&oriji Rusije 6o e&niki)
kri&eriju)i)a, 6o&6ada 6od udar kri4inog 5akona Ruske *ederacije, kao >6onienje
nacionalnog dos&ojans&4a@.
&9. >Ruski? i >rusijski?
ako Rusi, 6re)a 6oslednje) 6o6isu u RS*SR, u Rusiji 6reds&a4ljaju %B ods&o
s&ano4ni=&4a 0nije u s4akoj jednonacionalnoj dra4i &ako jasno 6rei)us&4o2 D oni su rasejani
6o au&ono)ija)a i danas se ak nala5e u 6oloaju )anjine i &a)o gde 6reds&a4ljaju 4einu, a
realno i)aju )anje 6ra4a/ li=eni su oni' koja se daju &i&ularni) nacija)a. Moe se oeki4a&i
12
Moe se do6uni&i 6osebni) ugo4oro) sa Akrajino), da su Rusi u Akrajini, kao i Akrajinci u Rusiji D
6uno6ra4ni i ne 6odleu nikak4i) ogranienji)a. A s Belorusijo) e)o i5gleda i)a&i jedan sa4e5.
49
da se 5bog dana=nje 4elike nera4no6ra4nos&i u au&ono)ija)a D u 6reds&ojee) 6o6isu 1999.
)nogi Rusi u6i=u kao >&i&ularna@ nacija, i i5)ene &ako de)ogra;sku s&ruk&uru s&ano4ni=&4a.
,i) 6re =&o Rusi ne)aju, kao druge ruske nacije, s4oj 6oseban, >re6ubliki@ glas u dra4noj
u6ra4i i u 5akonoda4s&4u.
+a i6ak, ako 6ogleda)o dublje, &o je sudbinsko is&orijsko nasleJe D velike nacije. -ada
bis)o )i sada dobili s4a &a dra4na 6ra4a u6oredo s au&ono)ija)a D Rusije ne bi bilo,
ras6ala bi se. O4de je 6re4ladalo )i=ljenje 6re)a ko)e je re >ruski@ 4e i&a4 4ek srasla s
>rusijski@. da bi se &o 6ois&o4ei4anje ra5u)elo 6o&rebno je )nogo 6alji4og ra5)i=ljanja.
Malo je 6o5na&o da je 6alji4o ra5)a&ranje &og 6roble)a is6li4alo u Rusiji 19G9.
godine. nije ba= 6a)e&no =&o je is6li4alo. +osle &riju);a ruski' in&elek&ualaca 5bog ruski'
6ora5a 6od Mukdeno) i .usi)o) 06e&erbur=ki s&uden&i su slali ja6ansko) i)6era&oru
&elegra)e es&i&ke2, 6osle re4olucionarni' 0o6asno o6o)injui'2 6o&resa 19G1DG9, nakon =&o
je ak i carski )ani;es& 1E. ok&obra 19G1. o us6os&a4ljanju delega&skog 5akonoda4s&4a bio
6ri)ljen s 6re5ri4i) os)e'o) obra5o4ane klase i na raun ruske is&orijske 4las&i i sa)og
6oj)a @ruski@, 19G9. godine dogodio se jo= i delika&an 6ora5 ruske di6lo)a&ije na Balkanu
0aneksija Bosne i Hercego4ine od s&rane Aus&rije u5 6onia4ajuu saglasnos& Rusije2. Bio je
&o udarac 6o &ada jo= neugasli), jo= i4i) 6ansla4is&iki) 6re&en5ija)a.
"odee )es&o u &ada=nji) diskusija)a 5au5ele su 6e&rogradske no4ine e. ?iskusiju je
o&4orio +e&ar S&ru4e D i udno je =&o uo6=&e nije 5as&arelo da bude ci&iran i 6osle 9G godina.
Bio je &o lanak >n&eligencija i nacionalni lik@
18
D 4e u naslo4u se 4idi da &a d4a 6oj)a
au&or s)a&ra 6ro&i4reni). S&ru4e je 6isao/ >Ruska in&eligencija ini sebe be5bojno)
6re&4arajui se u QrusijskuQ... ne6o&rebno i beskorisno 6rikri4a s4oj nacionalni lik@, a njega je
>ne)ogue 6rikri&i@. >3acionalnos& je ne=&o najnesu)nji4ije 0osi) rase, boje koe2 u o4a
ose&lji4a 4re)ena.@ >3e)a)o 6o&rebe da )udruje)o 0s ruski) nacionalni) oseanje)2 i da
skri4a)o s4oj lik ... ja i s4aki drugi Rus, i)a)o 6ra4o na &e oseaje... L&o &o bude jasnije
s'4aeno... &o e u budunos&i bi&i )anje nes6ora5u)a.@
?a li je &o 6roi&ano< 3ije< A s4ako) sluaju, s4e &e >nes6ora5u)e@, &anije ru=ilake
kon;lik&e )i s)o 6ro=li na na=e) de4edese&ogodi=nje) 6u&u D ni=&a nis)o 6ro6us&ili.
A daljoj diskusiji 6o)inje se/ >,ak4a i)6erija nije se )ogla s&4ori&i iskljui4o ;i5iko)
silo) D nego i 6rirodno) snago)@, i 6ri5i4a be5 s&ida >gradi&eljski, dra4ni nacionali5a)@.
MeJu&i), s&ideli su se. ?ecenija)a. A6ra4o 6od senko) i)6erije D ruski in&elek&ualci
su se us&rua4ali, s&ideli ak i da se oseaju is&o kao >Rusi@. Ali, ini se da su sada ruske
nacije s&ekle 6ra4o da eli)ini=u 6o4ode 5a &ak4u s&idlji4os&.
A &oj diskusiji 19G9. godine na udan nain je blesnuo odluujui 5akljuak, onaka4
kaka4 )i i danas )oe)o sa)o 6oele&i D i u &raganju 5a nji) 6redlae)o i&aocu redo4e/
>?ra4na 6ra4da ne &rai od nas nacionalno nera5liko4anje@. >-ao =&o ne &reba ba4i&i se
Qrusi;iciranje)Q oni' koji ne ele da 6os&anu Rusi, &ako ni )i sebe ne s)e)o da
Qderusi;icira)oQ, da &one)o i obe5liuje)o se u rusijski) )nogonacionalnos&i)a.@ >+oku=aj
da se Q6o4elikorusiQ s4a Rusija 6oka5ao se 6ogibeljni) 5a s4e i4e nacionalne cr&e ne sa)o
nedra4o&4orni', i)6erijski' narodnos&i, nego ak i 6re s4ega 5a 4elikoruski narod.@
:i&a4a dana=nja 0narasla 5bog 5a6u=&enos&i2 sloenos& >ruskog 6i&anja@ i sas&oji se u
&o)e kako ga re=i&i ne 6ro&i4reno i ne na =&e&u >rusijskog@.
T
T T
Odjekuju glaso4i/ >Rusija D Rusi)aK@ Ali &o je 6ogre=na, des&ruk&i4na 6arola 0kao i
,a&ars&an D ,a&ari)a, ili !aku&ija D !aku&i)a2. s&o &ako i >Ruska re6ublika@ u sas&a4u R*/ &o
je 6ods&rek 5a raskol i ras6ad, Rusi i)aju dra4o&4ornu oba4e5a da 6o4eu s4e narode. Be5
Rusa D nee bi&i ni Rusije.
13
e, 1G. 8. 19G9.
50
Bes)isleni su i ra5go4ori o >sa)oo6redeljenju@ 5a Ruse. >+ra4o nacija na
sa)oo6redeljenje@ u6orno se 6ro4lailo kro5 celu #4ro6u od +r4og s4e&skog ra&a. 3aj4i=e su
nji)e )a'ali bolj=e4ici, 6o&o) je 019. B. 19992 ono u&4rJeno i u OA3 0u 5brkanoj
6ro&i4urenos&i s &i) =&o 6rinci6 sa)oo6redeljenja u 6o&6unos&i 6oni=&a4a 6rinci6
>ne6ro)enlji4os&i granica@2. MeJu&i), u dana=njoj Rusiji sa%oopredeljenje Rusa 5nailo bi i
nji'o4o sa)oo&ce6ljenje od s4i' os&ali' naroda Rusije, &o jes& ras6ad nji'o4e dra4e. na &oj
paroli ne &reba dalje insis&ira&i. -ako da &rai)o da Rusi i)aju so6s&4enu dra4u D kad s)o
sa)i s&4orili o4u D )nogonacionalnu< :ak i 6ro6orcionalna 5as&u6ljenos& nacije u s4i)
organi)a 4las&i Rusije, &akoJe je neos&4ari4a.
+a i6ak, Rusi su danas 6os&ali i 5 d e l j e n a n a c i j a D kako u no4onas&ali) granica)a
73?, &ako i unu&ar sa)e Rusije/ 6odeljena 6o au&ono)ija)a, nacija koja i4i 6od ra5lii&i)
5akoni)a. ?a li je dra4a u kojoj Rusi 6reds&a4ljaju dra4o&4ornu 4einu duna da =&i&i
in&erese ruskog naroda, ili da i' 6rigu=uje<
Briga o jednaki) 6ra4i)a 5a Ruse nije ruski nacionalni egoi5a). Bre)e obrnu&e
nacionalne nera4no6ra4nos&i ru=ilaki 6ri&iska ko)6le&nu rusku dra4nu kons&rukciju. A ruski
narod u Rusiji je dra4o&4orno je5gro i be5 njega niko)e ne )oe bi&i na)e&nu&a odgo4ornos&
5a ou4anje dra4e.
Sudbina ruskog naroda odredie i sudbinu Rusije.
!7':% R#J% "S$
&1. @olj,evizam i ruski narod
S&id ruske in&eligencije od s4ega =&o je rusko, 5abeleen u diskusiji 19G9. godine, bio je
6osle Ok&obarskog 6re4ra&a ubr5ano ra54ijan ru=ilako) Lenjino4o) s&ra&egijo) 6o&6unog
uni=&enja ruske nacionalne s4es&i 0kao 6oli&ikog konkuren&a bolj=e4i5)u2. "e na R
kongresu "-+b 019B12, jo= ne oda'nu4=i od FraJanskog ra&a 0nas&a4ljajui ga2, obja4ili su da
je >gla4ni 5ada&ak 6ar&ije u nacionalno) 6i&anju@ D borba 6ro&i4 >4elikodra4nog =o4ini5)a@,
koji je, 6o Lenjinu, >'iljadu 6u&a o6asniji od s4akog buroaskog nacionali5)a@. A
Lenjino4o) 6is)u 6ar&iji s kraja 19BB, 6red njego4u s)r& 0koje je i&ano na R kongresu
5ajedno s njego4i) >6oli&iki) 5a4e=&anje)@2 nala5ilo se/ >More =o4inis&ike 4elikoruske
bagre@.
1C
3e sa)o da ne &reba sau4a&i ;or)alnu ra4no6ra4nos& nacija, nego &reba s&4ori&i
>&ak4u nera4no6ra4nos& koja bi 6ogaJala naciju ugnje&aa@, &ako54anu Q4elikuQ naciju, 0)ada
4eliku sa)o 6o s4o) nasilju, 4eliku koliko njeni 6anduri2@ D &o bi se nadoknadilo jedino ako
je )ogue od nje u5e&i ne=&o u koris& )ali' nacija. A odreJi4anju ad)inis&ra&i4ni' granica
6osle 19B8. nacionalni) au&ono)ija)a su 6rikljui4ali itave ruske op'tine i o&lasti. A
sa4e5ni) re6ublika)a 6oeli su da s6ro4ode 0u6rkos deklarisano), eljeno) i &oboe
blisko) >odu)iranju@, >s&a6anju nacija@, i &o s4i'2 udalja4anje Rusa i5 dra4nog i 6ar&ijskog
a6ara&a. A6rkos &o)e, na 7a6adu su i danas )nogi sigurni da je Lenjin &eio >rusi;iciranju
granini' oblas&i@. A ideolo=ko) 6ros&rans&4u urlao je i Lunaarski/ >deja 6a&rio&i5)a je
skro5 lalji4a ideja@N
11
)ora bi&i odbaeno 6reda4anje is&orije koja 6oku=a4a da u 6ro=los&i
6ronaJe obrasce 5a 6odraa4anje.@
19
&oko) d4adese&i' godina, dese&ine 6ar&ijski' go4ornika
i s&o&ine usluni' 6ol&rona u jedan glas su se u&rki4ale u kle&4a)a, >ubili s)o debelgu5u babu
Rusiju@, a >)oda je bolje bilo ne s6asa4a&i@ Rusiju 5a Minjina i +oarskog< i&d. nebrojeno
)nogo &ak4i' gados&i.
A &u bolj=e4iku s&ra&egiju ras6ra4e s6ada i ka&as&ro;alan udar na 6ra4osla4nu crk4u D
buna 'ajka 6ri o&i)anju crk4eni' dragocenos&i 0&ajno ju je 4odio ,rocki, ali 6od ;ir)o)
14
". . Lenjin/ Sabrana dela
15
A. ". Lunaarski/ O predavanju istorije u ko%unistikoj 'koli, 191%, s&r. 9.
16
A. ". Lunaarski/ Pro&le%i narodnog o&razovanja, Mosk4a, 19B8, s&r. 1G8.
51
-alinjina2, 5a&i) 'a6=enja i suJenja 6a&rijarsi)a, )i&ro6oli&i)a, ja4na i dese&ine 'iljada &ajni'
s&reljanja 6ra4osla4ni' s4e=&enika i nji'o4o uni=&a4anje u logori)a. s&o4re)eno, 6oe4 od
graJanskog ra&a i &oko) d4adese&i' godina, uni=&a4ano je ili 6ro&eri4ano 6le)s&4o i ruski
in&elek&ualci. Ruska nacionalna s4es& bila je 4rs&o 6o&isnu&a, 6oga=ena s4e do 6relaska u
ilegalu, 6o 6o4r=ini 6o&6uno uglaana i 5abranjena kao raJanje kon&rare4olucije.
&ak4a a&)os;era 5gu=nja4ala se s4e do sredine &ridese&i' godina, kada se S&aljin 6renuo
06osle uni=&a4anja )nogi' )iliona eli&nog selja=&4a i nakon =&o su uni=&ili 6e&rogradsko
6le)s&4o i in&eligenciju 1981, 6osle ru=enja Hris&o4og Hra)a 1981. i nedaleko4idog
uni=&a4anja i 5a6u=&anja s6o)enika O&adbinskog ra&a 1981. godine, 6red nas&u6ajuo)
6re&njo) 4eliki) ra&o), jer na slaba=noj ideologiji -o)in&erne, be5 ruskog nacionalnog
us6injanja, on u &o) ra&u nije )ogao da o6s&ane. u so4je&skoj agi&aciji i5nenada su se se&ili,
5auli su se 6o5i4i na 5abora4ljeni, 4e &ri6u& 6rokle&i i 6ogaeni patriotiza% 0od 1989.
6oja4io se &er)in >s&ariji bra&@, a od 198% D >4eliki ruski narod@2.
Sa)o &aj 6a&rio&i5a) D 5ais&a ne >so4je&ski 6a&rio&i5a)@, 6a&rio&i5a) je 6o&6uno ruski D
6o5i4 na rusku ra&niku 6ro=los&, ak do ?i)i&rija ?onskog 0sada be5 boja5ni da e se
>u4redi&i@ ,a&ari2, ba= on, s6asa4ajui i i&a4 s4e& i Rusiju, is&o4re)eno je s6asao i so4je&sku
ko)unis&iku 4las& sa S&aljino) na elu 06osle ra&a S&aljin je udos&ojio ruski narod 5dra4ice
5a'4alnos&i. Ali 6os&e6eno, da se 4lasi ne se&e, skladi=&io je u re5er4i i s4a s'4a&anja
in&ernacionalnog ko)uni5)a, 4aljae ona nji)a.2
s&orijski i s4e&ski 6od4ig ruskog naroda u ?rugo) s4e&sko) ra&u 0i, s&ra=no je rei, da li
i poslednji u i&a4oj njego4oj is&oriji2 6reds&a4lja i jednu od 5agone&ki ruskog karak&era. 7ar
nisu )ilioni ljudi bili 5a'4aeni re6resijo), i4eli 6od s&alni) 6ri&isko), u s&ra'u da kau
s4oje )i=ljenjeN 5ar skoro 6olo4ina &ada=njeg s&ano4ni=&4a nije dobro 6a)&ila bolji i4o& 6re
re4olucije, i oigledno oseala da je u 5a)enu dobila socijalis&ike o&6a&ke. =&a je iskreno
6o4elo narodne )ase da s4oji) i4o&i)a 6la&e &ako Ja4olski ruan o6s&anak 0ne )alo
5a&4orenika i5 logora je &railo da ide na ;ron&2. ,u je delo4ala, nara4no, i )o g4o5dene
6rinude 0ne4oljno se )ora)o 5a)isli&i nad oceno) -ons&an&ina Leon&je4a da na= narod cr6e
dos&ojans&4o i5 s&e6ena ugnje&enos&i2. ,u se u ogro)noj )eri 6oja4io 6rirodni, nii) negu=eni
ruski 6a&rio&i5a), ali 6oka5ala se i 6si'olo=ka 6o&reba o4eko4a da se us6ra4i )akar nakra&ko
i ose&i se kao linos&, ak )oda i kao 'eroj Mu borbi na s)r&, ui4ajui u kra&ko&rajnoj ilu5iji
slobode.
?anas je &aj 6od4ig ruskog, ne, &rislo4enskog naroda 06onienog u .r4enoj ar)iji i u
;abrika)a u 6o5adini i na kol'o5ni) 6olji)a2, koji je sru=io 'i&leri5a), koji je 5a6adne
de)okra&ije s6asio u5, 5a nji', naj)anje ljudske gubi&ke D danas u i4i) seanji)a i
s4e&sko) 6a)enju 5a&r&, 5abora4ljen, be5 5a'4alnos&i, 6o&onuo 6od &oko4e sa4re)enog
i4o&a, dok )u je kos&ur jo= sau4an u Rusiji D neko relik&no, s4i)a s)e=no, a 5a )noge
6re5reno :udo4i=&e.
&&. d Staljina ka @renjevu
+oslednji' godina care4anja S&aljin je 6ri)orao so4je&sku ideolo=ku 6ro6agandu da na
ruan nain na6adne be5graninu nacionalnu 6re6o&en&nos& Rusa, koji su u s4e)u bili
>6ioniri@. 3e)ogue je 6re&6os&a4i&i da je on &o uradio da bi naneo no4u =&e&u ruskoj s4es&i,
ne, on se &ako 6oneo sa)o 5bog odsus&4a )ere i ukusa, i oigledno, 6re&6os&a4ljajui da &ako
u4r=uje 6od sobo) ruskog konjiaMgrbonjia 5a sledei s4e&ski agresi4ni skok. S)r& ga je
o)ela da i5 &og 6os&u6ka i54ede neki re5ul&a& D ali je sas4i) us6eo da nanese jo= jednu
6ri)e&nu =&e&u ruskoj s4es&i i uini je s)e=no) u s4e&u.
Hru=o4 je i5nenada naja4io ou4anje bolj=e4ikoMin&ernacionalnog us'ienja kod
ko)so)olske o)ladine. +oka5alo se da je on bio )nogo blii Lenjino4oj liniji nego &re54eni
dra4ni s&ra&eg S&aljin. Od 4re)ena Lenjina niko nije &ako be5ono 6oklanjao rusku 5e)lju D
52
:eeniji, ?ages&anu, a 6re s4ega Akrajini. A6ra4o je on s)islio =a=a4o >6oklanjanje@ -ri)a
D &u sabla5an, koju je Ja4o 6od)e&nuo da bi 6o4ra&io du=u, u o4o) sluaju dra4nu s4es&
Akrajine. Hru=o4 je, be5 ikak4og 4idlji4og 6o4oda, od 1991. godine nedos&ojans&4eno 6oeo
da )ui 6okornu, lojalnu, i 5a sliku o rei)u sas4i) korisnu 6ra4osla4nu crk4u, da 5a&4ara
'ra)o4e. ,u ka)6anju je ne)ogue objasni&i nii) drugi) osi) bolj=e4iko) idejno)
6o)a)o) D a 6o in&en5i4nos&i je 6odseala na Lenjino4u, d4adese&i' godina, sa)o be5
)aso4nog 'a6=enja s4e=&enika. Ruski 6a&rio&i5a) Hru=o4 jo= nije eleo da 6roglasi 5a
ne6rija&elja, ali nije oseao si)6a&ije 6re)a nje)u i oba4e5no ga je 6reinaa4ao u
>s4eso4je&ski@K
A6ra4o &u liniju nasledio je i Brenje4lje4 6oli&biro/ da se u SSSR dogodilo ne4iJeno
sli4anje s4i' nacija u jednu >so4je&sku naciju@. -ao =&o su naje=e &i s&arci 4ideli sa)o ono
=&o su eleli, oni su nekako i 6o4ero4ali u )i& o >jedno) so4je&sko) narodu@ 0i ak i) je
us6elo da u&iu na )aso4nu s4es& &oliko da su )nogi &akoJe 6oeli da 4eruju2.
ako su u &o) us)era4anju ruski' nacionalis&a koji su s4e 4i=e 'rlili 6re)a
ko)unis&iko) s&oeru, raunajui na njego4u 4rs&inu, i s&4orili s4oj )i& o nacionalno)
6re6orodu Brenje4lje4og rei)a D &aj is&i rei) nije 6ro6u=&ao da udari 6o o6asno)
ne6rija&elju, da 6okae kande )arksis&ikoMlenjinis&ike ideologije, i 19EB. je =e;
6ro6agandnog sek&ora .- od=&a)6ao u6o5ora4ajueM6rlja4i lanak 6ro&i4 buJenja ruskog
nacionali5)a i si)6a&ija 6re)a religiji. ,aj lanak os&ao je 5adugo ideolo=ki s6o)enik e6o'e
Brenje4a.
1E
0Ali skoro je ne6o5na& &ajni do6is +oli&birou, 6is)o Andro6o4a B%. 8. 19%1, D o
>dela&nos&i an&iso4je&ski' ele)ena&a, 6rikri4enoj ideja)a rusi5)a@N oni su >krijui se i5a
de)ago=ki' rasuJi4anja o 5a=&i&i ruske is&orije i kul&ure, 6ri6re)ali 6odri4anje ko)unis&ike
4las&i@.2 ?ana=nji u5dasi 5abludeli' 6a&rio&a >da nije &rebalo ru=i&i ko)uni5a)@, koji &akoJe
>u4r=uju@ Rusiju D &o je sra)ni 6ad du'a 6red ubica)a.
Mora)o da 6ri)e&i)o i da se Brenje4lje4 rei) u s4o) nasilno) i energino)
lik4idiranju 'iljada >ne6ers6ek&i4ni' sela@ ruko4odio &oboe ekono)ski) 0u s&4ari 6ogre=no
s'4aeni)2 ra5lo5i)a D ali 6ro4odei be5 buke i &ajno &u akciju, najru=ilakiju 6osle
S&aljino4e kolek&i4i5acije, 6re6u=&ajui di4ljini jo= ne6oru=ena, dragocena seoska i)anja,
na6u=&ajui u6ra4o 5e)lju Srednje Rusije, Brenje4lje4 +oli&biro je uni=&io )nogo oni' )es&a
u koji)a se u4ala sr naroda, obiaji, 6si'ologija, 6ri6re)io je dalje 6o&ko6a4anje ruske
narodne sa)os4es&i. Ako &o)e doda)o i be5u)ni i ru=ilaki 6rojeka& >4raanja se4erni'
reka@, jed4a, jed4a os&4aren Bojo) 4oljo), na sa)o) kraju 4ladanja Brenje4lje4e klike,
)ora se 6ri'4a&i&i sa 4eliko) 5a'4alno=u 6ria o &o)e kako su &i s&arci lagano gurali u s&ranu
>ra54oj Rusije@.
&). dlazak kulturnog kruga
Ali ako se neko s&4arno 6re6orodio u bilo kojoj )eri 5a 4re)e one)oalog
Brenje4lje4og rei)a, onda je &o )nogonacionalna ruska in&eligencija, 4e unu&ra=nja,
budui da 4i=e nije bila so4je&ska, i s boga&i) in&elek&ualni) i4o&o), 6o ne4olji us)erena
sa)o na us)ene besede, sa)i5da&e i 6ublikacije u inos&rans&4u. +anju &e u5a4rele sredine
6ri4ukla su )noga sa4re)ena 6i&anja, 6o&o) i is&orijske 6rocene, i nije se )oglo dogodi&i da
bilo koji od &i' cen&ara 6anje 6roJe be5 ra5)a&ranja ruskog nacionalnog 6i&anja i ne da )u
s4oje, no4o &u)aenje.
-oliko je 'iljada no4i' so4je&ski' in&elek&ualaca d4adese&i' i &ridese&i' godina bilo
iskreno 6ri4reno ko)uni5)u, 4a&reno ues&4ujui i u njego4o) a6ara&u, i 6osebno, u
njego4oj 6ro6agandi, i jo= s6eci;inije D u 6isanju knjiga, budalas&i' )aso4ni' 6esa)a,
;il)o4a 5a narod D i kuda se &o odjedno) delo< Odjedno) je nes&alo 6ri4renos&i
ko)uni5)u, kao da je nikada nije ni bilo 0kod neki' je s)ek=ala, 6ri&ajila se2. ?a li je &o
17
A. 3. !ako4lje4/ =iteraturna gazeta, 11. 11. 19EB.
53
6ro)ena )i=ljenja< 7abora4nos&< Od kraja =e5dese&i' godina odluno su 6isali u sa)i5da&u/
>3e, )i nis)o birali &u 4las&K@ neodluno/ a od &ada je >na'ru6ilo nekak4o re4olucionarno
6ol&rons&4o D Q&reba ues&4o4a&iQ>. Odjedno) s)o sa5nali da je jedini kri4ac 5a re4oluciju D
i&a4 ruski narod i niko 4i=e/ >Ruska ideja je gla4ni sas&ojak bolj=e4i5)a@. >Ruski narod je
ugnje&a i 5a&o ne)a 6ra4o na nacionali5a), koji je u s&4ari Qrasis&iki rusijani5a)Q.@
,ak4o ras6oloenje, kako se ubr5o 5a&i) 6oka5alo, nije 4ladalo sa)o u uskoj gru6i, ono
je seda)dese&i' godina =iroko 5a'4a&ilo 6res&oniku in&eligenciju D dola5ei do i5raaja u
sa)i5da&u, a i 6reko e)igrana&a koji su o&i=li na 7a6ad D 6re s4ega u radioMe)isija)a na
rusko) je5iku koje su se slu=ale 6o celo) Sa4e5u 6reko )iliona radioM6rije)nika. Sada je
rado 6ri'4aena &a 4er5ija o be5nadenoj 6ok4arenos&i ruskog naroda i sa)e ruske is&orije,
4er5ija )enj=e4ika i &rockis&a, d4adese&i' godina ra5oarani' 5aokre&o) re4olucije/ kao njene
ideje su bile s4e&le, ali kako sa takvi% narodo% uradi&i i=&a 6ris&ojnije< da je >&oko) 4eko4a
Rusija s&radala od )anijakalnoMde6resi4ne 6si'o5e@. ak >be5brojne &urobne 6es)e@ &og
naroda, >o&egnu&e ruske 6es)e odraa4aju 6oe&ak du=e4nog oboljenja nacije@.
u nas&a4ku/ u >&oj 5e)lji@ D >sa4 narod se sli4a u reakcionarnu )asu@N >cen&ar
narodne 6ra4de je D sa)oob)ana@N u &oj 5e)lji se, ak, >'ri=anske dubine 6rak&ino u4ek
6re6liu sa be5dno) 6rirodne 6odlos&i@. >Rusija je do6rinela s4e&u 7la 4i=e nego bilo koja
druga 5e)lja.@ A6oredo s bolesno &ani) 5a6aanji)a 0dana=nja >Rusija se ogleda u s&aklu
6i4ske a=e@2, )i s)o i&ali i slu=ali/ >,a Rusija@ >is6unjena je gados&i)a od 4r'a do dna@,
>ljudski s4injac@, >ja)a 5a 6o)ije@, >&o je 4 a = a 5e)lja, 4 a = narodK@... ili le6r=a4e us6u&ne
du'o4i&os&i, kao >5e)lja 4ana i !e)elja@, >iskonsko D kono6ljano@
1%
i jo= )nogo &ako
o=&rou)ni' dose&ki. Bilo je i o=&riji' sudo4a 0naroi&o u 6ublikacija)a koje su u inos&rans&4u
=&a)6ali iseljeni so4je&ski au&ori/ >Rusija je, &o je is&ina, )ajka 6oroka@, >6ra4osla4lje je
'o&en&o&ska religija@, >=uga4i s&ano4nici@ 0Rusije2, su4i=no je o4de na4odi&i be5brojne &ak4e
6ri)ere.
&+. Rasprava osamdesetiA godina
Flasnos& koju je 6rokla)o4ao Forbao4 o&krila je o6ojnu )o go4ora, iako je &a
)ogunos& o&4orena i 5a glaso4e koji nisu 6ri6adali 6ri5na&o) 0kulturno% krugu+. Ali
glasno) go4orenju u4ek 0&ako je ne sa)o u Rusiji2 &ee sa)o )ale, socijalno ak&i4ne gru6e,
ili 6ro;esionalni glaso4i i 6era. O s&e6enu boles&i 0ili 5dra4lja2 dru=&4a )oe se sudi&i i 6o
&o)e koliko je &aj ak&i4ni &anak sloj 5a&ro4an 0ili nije 5a&roM4an2 brigo), boles&i)a,
orijen&acijo) narodni' )asa. 3e &reba ni go4ori&i da je boles&i na=eg dana=njeg dru=&4a &e=ko
5a)isli&i.
&ako, od )o)en&a kad je so4je&skoj obra5o4anoj klasi bila i5nenada daro4ana sloboda
da go4ori s4e =&o eli, od &og &renu&ka su se na=le &ak4e >de)okra&e@ i &ak4e >6a&rio&e@ koji su
i5gubili ra4no&eu, i5gubili sa)o6ou5danje, koji su 4ero4ali da su sa)o oni sau4ali ra5u)nu
slobodu rei. Br5o naras&ajui us)eni eks&re)i5a) obeju s&rana od4ra&io je i od4ojio )ase
slu=alaca od oni' koji su &ako glasno go4orili.
Patriote 0)nogi od nji' su 4e oda4no s4oji) 6oloaje) 6ri6ojeni u6ra4o na)e&nu&oj
ko)unis&ikoj 4las&i2 odjedno) nisu eleli da se na6regnu i do4r=e 6ad &o&ali&arnog rei)a
koji je EG godina gu=io Rusiju. nisu s4oje 4a&rene snage i rei 6o&ro=ili 5a anali5u na=i'
;i5iki' i )oralni' gubi&aka, dubine na=eg du'o4nog 6ada &oko) &i' decenija, ni 5a &raenje
sigurne osno4e 5a i5raa4anje ruskog bia i du'a. Oni su krenuli u sle6u krajnos&/ 5a 6ora5
Rusije u RR 4eku nisu &raili kri4ce u na)a sa)i)a koji s)o &ako je;&ino 5agri5li na
Lenjino4 6o5i4 na o&i)ainu i >ko6lje u 5e)lju@ u)es&o odbrane do)o4ine, ni&i u na=oj
ni6o=&o )asonskoj dinas&iji i 4ladajue) sloju D nego se &rude da okri4e >cioni5a)@, a neko i
direk&no >!e4reje@, i ak i s karika&uralni) dodaci)a. &alasi s 6a&rio&ske s&rane go&o4o da su
18
gra rei/ iskonnoe D 6oskonnoe 06ri). 6re4.2
54
se sa)o na &o i s4odili. A 6o4r' &oga i no4onas&ala Pa%jat 0ne6o5na&og i 6ro4oka&i4nog
6orekla2, slaba 6o sna5i, ali 4a&rena 6o s&ras&i, 6alila je i5a5i4ajui ogro)no u5ne)irenje D be5
6reu4elia4anja, u celo) s4e&u D oko d4e godine, s4e do suro4e re5olucije e4ro6skog
6arla)en&a.
de%okratska s&rana je na s4oj nain udarila u drugu 6aninu krajnos&/ s4akoj ruskoj
6a&rio&skoj gru6i u SSSRMu le6ili su e&ike&u >reakcionarna@, >=o4inis&ika@, >crnos&o&ina=ka@,
>nacis&ika@. Sada su u5 ruso;ile i5)islili i >rusi&e@, a 6ono4o su is6li4ali i >ruso6a&i@, nisu
5abora4ili &u le6u re ni 9G godina nakon 6roc4a&a bolj=e4i5)a. 0+ri &o)e su i5gubili su=&inu
d e )o k r a & i j e, i sloeni 6u& od &o&ali&arnog rei)a do nje. 6ogre=no su 6rocenili s4oj 4e
&oboe 6os&ignu& au&ori&e& i u&icaj na no4u 4las& i &ok re;or)i.2
A6ra4o &a Flasnos& s&4orila je )ogunos& slobodnog do5i4anja i sli4anja glaso4a
)e&ro6ole i neda4ne e)igracije. o&uda su se uli odluni glaso4i/ >Rusija je i sada &a)o gde
je bila 6re s&o godina D u lai@.
19
>7ar s)o jedno) i)ali 6rilike da slu=a)o ... da ruski narod
i)a 6ra4o na s4oj so6s&4eni, sa)os&alni ra54oj<@ >Ruso;ili su danas ... sila u 5e)lji,
ne6rocenji4a o6asnos&.@ A borbi 6ro&i4 &e o6asnos&i >najo6&i)alnija bi i5gledala konsolidacija
06rogresis&a, de)okra&a2 s 6ar&ijski) a6ara&o), -FBMo) i do)ai) a6ara&o)@.
BG
Ali i be5 &e neos&4arene konsolidacije, ras6ad >ruso;ila@ se nas&a4ljao i =irio/
>,ako54ano rusko 4askrsnue D &o je ;a=i5a)@. :ak su i 6isce >seljake@ direk&no i ne jedno)
6roglasili 5a >ra5arae@, >;a=is&e@ 0i 6o ;lo&odi i 6o =&a)6i2N o insis&iranju "alen&ina
Ras6uina na is&o&i s&ari' ruski' is&oriara reeno je da >&o o6asno )iri=e@. O 6o5i4u 6a&rio&a
na u4r=enje 6orodice, 6rirodnos&i, 6o4eanje na&ali&e&a i 5a=&i&u 6rirode 6isalo je u
)osko4sko) aso6isu/ &a >buna )e=a4ina@N ak i alos& =&o je Rusija s&ra=no nas&radala od
ko)uni5)a, &o je >)a5o'is&ika eks&a5a, kada ... ce6aju ko=ulju do 6u6ka@.
B1
0,ak4a la4ina
na6ada de&aljno je 6odra4ana i lanci)a u a)erikoj =&a)6i2.
RadioMs&anica ;lo&oda 6os&ala je &i' godina 4e legalna kao da je so4je&ski radio. Ona je
u4ela seriju e)isija uska ideja, gde je 6odruglji4o banali5o4ala i rusku is&oriju i rusku
)isao, direk&no &raila >)u&aciju ruskog du'a@, uni=&a4ala rusku )isao do be5nadenos&i, a
kod drugi' slu=alaca 6o4ea4ala ne6rija&eljs&4o 6re)a Rusi)a. >7ar Rusi nisu narod
6ro=los&i, koga 4i=e n e )a<@ +oniena i oajna Rusija )ogla je da uje/ >6ri4id &o&ali&ari5)a
D rusko rodo4sko isku=enje@ 011. 1B. 19%92. >-od Rusa je s4e u kr4i i kos&i)a, a ruski narod
ne u)e ni=&a dobro da uradi@ 0BE. 1G. 19%92N >Fo4ori&i o rusko) 6a&rio&i5)u u &ak4oj 5e)lji
6ros&o je nesa4esno, ne6rirodno@ 01B. 1. 19%%2. 0S4e &e radioMe)isije 6ona4ljale su se
nasr&lji4o i s jasni) cilje), ak su, i )i)o slu"&enog zadatka od i54ora ;inansiranja,
i5raa4ale so6s&4ena s&rasna oseanja i54e=&aa.2
A6ra4o &i' godina dogaJala su se )aso4na ubis&4a u A5erbejdanu, 7akas6iji, -irgi5iji,
,adikis&anu, -araba'u, !unoj Ose&iji D s4e i54an Rusije i be5 bilo kak4og ue=a Rusa. Ali
so4je&ska =&a)6a i a)erika radioMs&anica gr)ele su sa)o i jedino 6ro&i4 >ruskog rasi5)a@,
6ro&i4 ruskog 6a&rio&i5)a, koji >runo )iri=e@.
,ako je nekoliko godina u5as&o6no 4oJena es&oka ras6ra4a )eJu ra5ni) dru'tveni%
grana%a u SSSR.
>?e)okra&e@ i >6a&rio&e@ su se )eJusobno 6so4ale, u)es&o da se ujedine 6ro&i4 i4og,
i5o6aenog ko)uni5)a i ko)so)ols&4a. 3i jedni ni drugi nisu bili organski s6osobni 5a &o.
!adna je 5e)lja u kojoj se rei >de)okra&a@ ili >6a&rio&a@ s)a&raju 6so4ko). A 5a &o 4re)e,
ko)unis&ika no)enkla&ura us6e=no se 6res&rojila u >de)okra&sku no)enkla&uru@,
ko)ercijalnu, i 5ajedno s do4i&lji4i), do jue 6o&6uno ne6o5na&i) lo6o4i)a D 5au5ela
6oloaje, 5a4ladala ka6i&alo). 6osle sreno i5gubljenog 4re)ena sa)o je )ogla 5a'4alno da
kli)ne 6ro&i4nici)a na d4e su6ro&s&a4ljene s&rane/ >H4ala 5a 4a=u ras6ra4uK@
19
A. !ano4/ uska ideja i 4/// godina, 3jujork, Liber&y +ublis'ing House, 19%%, s&r. B19.
20
A. -acenelibojgen/ 3re%e i %i, 19%E, br. 99, s&r. 1G%, 11%, 1BC.
21
!na%ja, 199G, br. 1, s&r. B1BMB11.
55
,a ras6ra4a nije dala ak ni da se uju skro)ni, dos&ojans&4eni glaso4i s obe s&rane,
5abrinu&i 5a na=u budunos& u i&a4oj njenoj sloenos&i. +o&kresani su bili 6ra4i 6roble)i.
MeJu 4a&reno ras6aljeni) 6olo4i)a s&4oreno je )r&4o 6olje, na ko)e je ne)ogue, ak i
od4ra&no, nas&u6i&i i s najra5u)niji) i 6lodonosni) 6redlogo).
&.. @olesti ruskog nacionalizma
MeJu na=i) )islioci)a RR 4eka kao =&o su S. Bulgako4, ". "ernadski, A. Lose4, 3.
Loski, S. *ranka, skoro niko nije 6osebno ra5raJi4ao rusku nacionalnu &e)u, osi) . ljina, +.
S&ru4ea, 3. BerJaje4a. 0Ali ne )oe se na54a&i us6e'o) 6o4r=ni, 6o)odarski 'ir 6oslednjeg s
,rei) Ri)o) D ,reo) n&ernacionalo)/ od &ada s)o u6o5nali i ,rei Raj', i ,rei s4e&, i
,reu e)igraciju, i ,rei 6u&. -ak4a se su4isla )isao )oe na6i6a&i u &ak4i) 6oreJenji)a<2
A drugo) redu &reba 6o)enu&i ". Ro5ano4a, F. *edo&o4a. ?a, )i s)o se dugo li=a4ali ruski'
)islilaca/ ili nasilni) 6ro&eri4anje), ili su bili 6rinuJeni da u&e.
,ako je ra5rada ruskog nacionalnog 6roble)a jo= 6re re4olucije os&ala, u najbolje)
sluaju, dra4ni) slubenici)a 0i es&o je dobijala 6ri54uk ka5ne2, ali i D 6oli&iki)
no4inari)a. Oni su bili sas4i) ra5lii&og kalibra i nji'o4e 6ublikacije s4ojo) o=&rino),
grubo=u, 6a ak i 6so4ka)a, i5a5i4ale su odbojnos& i ak od4ra&nos& obra5o4anog dru=&4a.
S&icao se u&isak 06o4oljan 5a kri&iare2 da je ruska nacionalna 6ublicis&ika na organski nisko)
ni4ou.
?ecenije ko)unis&ikog uni=&a4anja, ugnje&a4anja i gu=enja ruske nacionalne s4es&i,
sa)o su do6rinele da &aj ni4o &oliko 6adne. -ada je =e5dese&i'Mseda)dese&i' godina 4e
sas4i) no4o 6okolenje 6oelo da se budi i5 6olu4eko4nog 5abora4a 6od bolj=e4ici)a D &o je
bilo )uno, &ako su se silno i5)enili i4o&ni uslo4i, &ako je dubok bio 6rekid &radicije da su
)ladi ruski in&elek&ualci, budui do skoro nisu )ogli doi do ranije 5abranjeni' knjiga, )orali
i5no4a da &ragaju 5a re=enji)a i &u)aenji)a. !edna gru6a 0. Ogurco4a/ ;veruski so$ijalA
hri')anski savez oslo&o*enja naroda2 &ano je odredila ko)uni5a) kao gla4ni i54or na=e
bede, s&4orila ilegalnu organi5aciju 5a njego4o s4rga4anje, )eJu&i) bili su br5o ra5bijeni, ne
sa)o 5bog ra4nodu=nos&i, 4e jo= 6re 5a&o =&o nisu i)ali 6odr=ku dru=&4a. ?rugi 0gru6a ".
Osi6o4a, oko sa)i5da&skog aso6isa 3ee2, s4esni s4oje dru=&4ene ne)oi, 6oku=ali su da
naJu oslonac i 5a=&i&u u nee)u jako), 4e realno 6os&ojee). +o&6ali su 6od u&icaj )i&a o
&obonje) 6oe&ku nacionalnog 6re6oroda ko)uni5)a i 6ri'4a&ili ga ne kao gla4nog dela&a
ruskog naroda, 4e kao njego4og s6asi&elja. 6ak je on >s&4orio 4eliku dra4u@, )oda on
6reds&a4lja 4eliko )esijansko 6redska5anje< +o=&o su 5abora4ili, ili )u o6ros&ili dese&ine
)iliona r&a4a i s4e lenjinis&iko 6ro&i4rusko besnilo, oni su se 6i&ali/ >7ar ruski 6a&rio&i5a)
nije usklaJen s )arksis&ikoMlenjinis&iko) dok&rino)<@, i ak/ >6a&rio&i5a) i ko)uni5a) ne
)ogu jedan be5 drugog@, >ruski ko)uni5a) D &o je 6oseban 6u& Rusije@, >Lenjino4a
nacionalna 6oli&ika 6ra4o je rusko re=enje nacionalnog 6i&anja@... D u &ak4i) udo4i=ni)
;or)ula)a oni su i5rodili nacionalMbolj=e4i5a) s%enovehova$a, 5abora4i4=i da u
ranobolj=e4iko) rei)u 6e&naes& godina ak ni re >Rus@ nije s)ela bi&i i5go4orena. Osi)
&oga, 4e su i kolek&i4i5aciju 6roglasili 6oklono) koji je rusko selja=&4o 6rieljki4alo 0&o s)o
uli i od A. 7ino4je4a2.
Sis&e)a&ski 6o&iski4ano nacionalno oseanje nei5beno se )ani;es&o4alo bolesni) i
eks&re)ni) reakcija)a, na 6onia4anje se u4ek )oe oeki4a&i agresi4na reakcija, s4e do
=o4ini5)a. On je i5bio 4e seda)dese&i' godina, kada je s4e =&o se 5bi4a u SSSRMu &u)aeno
delo4anje) )asona i !e4reja u s4e&skoj i ruskoj is&oriji. A godina)a >6eres&rojke@, kada je
4i=e nego oigledno bilo ra5orno delo4anje jedno4eko4nog ruskog nacionalnog 6ora5a D s4e
oajnije su 6oeli da &rae kri4ca s4uda, sa)o ne u sebi. ba= u &o) 6eriodu, kada je narod
s'4a&io da je ob)anu&, u 6onoru, o6ljakan, u bedi i 6o&6uno 6re5ren D do=lo je do eskalacije
6so4anja i 4reJanja 6reko osloboJeni' )asM)edija. -ao odgo4or, nas&u6ila je najbolesnija
56
reakcija, nacionalna nad)enos&, o'olos&, koja nikako nije odgo4arala dana=nje) s&4arno),
jadno) s&anju na=eg naroda. 3e4iJeni is&orijski 6ad, na= i be5 &oga oajan 6oloaj, o&eali
s)o neobu5dani), 6ra5nogla4i), 6re&ei) reakcija)a.
,ada je uni=&ena ruska s4es& 6oku=ala da naJe i5gubljeni oslonac, sablanji4o s6ajajui
nacionali5a) i bolj=e4i5a). S&4orena je najudo4i=nija 5brka D )e=a4ina >beli' i cr4eni'@,
nji'o4o >6o)irenje@ na Bog 5na kak4oj osno4i, s&4aranje >6a&rio&skog bloka@ s ko)unis&i)a,
a 6a&rio&e koji nisu 6ris&ali na &aka4 oblik 6re&r6eli su na i5bori)a 199G. godine ka&as&ro;alan
6ora5. 0Fde bis)o, ako ne o4de, 6odse&ili na ne4iJenu bes&idnos& s kojo) je dana=nja -+R*,
ak se ni i)eno) ne od4ajajui od ranijeg ko)uni5)a, 6roglasila sebe >narodno6a&rio&ski)
6okre&o)@, i 6ris&alico) 6ra4osla4lja< nijedan od nji'o4i' sada=nji' 4oJa se nije 6okajao,
ak i ne 6a)&i, kako su oni &e 6a&rio&e i &e 6ra4osla4ce D ga5ili, s&reljali, s6alji4ali. Bes&idno
danas s&a4ljaju 6od 5nake na4oda >uase bolj=e4i5)a@, 6a &o je bilo >6re 6ola 4eka i D 5araslo
je u koro4@
BB
0ne, &i kos)iki 5loini ne )ogu se s6ra&i s ko)uni5)a2.
s&o4re)eno, no4i nadri&eore&iari 6oku=a4aju da &rae s6as 5a Ruse 6reko
>e4roa5ijs&4a@, a od 'ri=ans&4a kro5 no4o6agans&4o/ >)oda je &o o&kro4enje 5a Rusiju<@
A &oj 5brci su 6o&onuli, i nisu )ogli i)a&i u&icaja, )alobrojni ra5u)ni 6a&rio&ski glaso4i.
A u6ra4o &i glaso4i 6reds&a4ljaju 5dra4 narodni du'.
T
T T
u &oj bes6o)onoj 6ro6as&i ruske nacionalne s4es&i D jo= i &oko) de4edese&i', i be5
&oga ru=ilaki' godina, nalegla je, 6ro4laila se is&a &a )rlja )a5u&a.
!o= u 4re)e S&aljina uoeno je da &er)ini >nacionalMsocijali5a)@ i >'i&leri5a)@ nisu
6ogodni 5a 6so4ke D i 4e &ada je od &alijana 6ri'4aena 4ajna re >;a=i5a)@. 3ju je br5o
6ri'4a&io i 6olus4e& D i u logori)a su nas, 6oli&ike 5a&4orenike, 6a ak i doneda4ne ra&ne,
54ali >;a=is&i@. ,ako su u 4re)e 6eres&rojke br5o i 6oeli da kae &aj >;a=i5a)@ i na celu
Rusiju, gla4nu silu koja je s6asila s4e& od Hi&lera. 7ar su oeki4ali nekak4u o6asnu )ilionsku
snagu i5a leJa slabe, )ada glasne go)ile ruski' nacionalis&a< :ule su se o6&ube od radikalM
de)okra&ski' in&elek&ualaca, 5a&i) od s&rani' radioMs&anica D o nas&u6ajue)
>s4eobu'4a&no) rusko) ;a=i5)u@, i 5a)a'ala su s&ra=na krila sa s&ranica ruski' no4ina.
Oda54ao se )udri ruski 6redsednik. Sredino) januara 1991. u6ra4o 6osle na=eg
sra)nog 4ojnog 6ora5a u Fro5no), kro5 kr4 i jecanje &a)o=njeg na)uenog naroda i sa)i'
ra&nika D sa54an je u Mosk4i MeJunarodni an&i;a=is&iki ;oru) 6ro&i4 eskalacije najs&ra=nije
o6asnos&i. u ;ebruarskoj 6oslanici *ederalnoj sku6=&ini 6redsednik nije &raio 6rekid
kr4o6rolia u :eeniji, 4e da dra4na &uila=&4a i sudo4i odluno 5a=&i&e Rusiju od ;a=is&ike
ideologije. -ak4e nikada nije bilo u Rusiji D i koja a6solu&no ne 6re&i Rusiji.
3ale6nica >;a=i5a)@, kao i u s4oje 4re)e >klasni ne6rija&elj@, >ne6rija&elj naroda@ D
deluje kao us6e=an nain da se obori, uu&ka o6onen&, da se i5loi re6resiji. A 6osle dodaj D
6re)a 6o&rebi. :ak i na= obian 6oku=aj da 5a=&i&i)o s4oj nacionalni o6s&anak od naje5de
neradniki' o6ora i5 a5ijski' 5e)alja 73? 0koja e4ro6ska 5e)lja nije 5abrinu&a 5bog slini'
6roble)a<2 jes&e D ; a = i 5 a )K +re)a )nogi) na=i) no4ina)a, &o je &ako.
A &rebalo bi rei/ ako je re o 6odi4ljaloj, ;ana&inoj suro4os&i, s6re)noj na nasilje
0de;inicija u 6o&6unos&i 6ri)enlji4a i na rani bolj=e4i5a)2, &ada je i)enuj&e &ano ili i5)isli&e
neku drugu re D ali ne igo=i&e 6ea&o) >;a=i5a)@ o4aj narod koji je uni=&io Hi&lera.
Ako, 6oreJenja radi, 5a s4e o4e godine, u5 bujanje najsuro4iji', najne6o)irlji4iji'
nacionali5a)a u Srednjoj A5iji, u 7aka4ka5ju, u Akrajini 0s juri=ni) odredi)a A3SO i ak
legalni) sku6o) 4e&erana 'i&lero4ske SS di4i5ije Gali$ija u Lj4o4u2, nji)a nije bila
nale6ljena nale6nica >;a=i5a)@ D onda je jasno da je o4a ka)6anja be5ob5irni re;leks/
in&en5i4ni) lu6e&anje) o >rusko) ;a=i5)u@ s6rei&i, ne da&i da ni naj)anje 4askrsne ruska
s4es&.
22
;ovjetska usija, 1G. 1. 199%, s&r. B.
57
?a, eks&re)ni oblici s 4 a k o g nacionali5)a na 5e)lji jesu boles&. boles&an
nacionali5a) je o6asan, =&e&an 6re s4ega 6o so6s&4eni narod. Ra5u)ni) os4e=i4anje),
u)es&o besni' 6so4ki, )oe se i )ora 6re&4ara&i u krea&i4ni i s&4aralaki. Be5 koga nijedan
narod u is&oriji nije i5gradio s4oje bie.
<B7: #% 'S$A$% ; :% RUS%
&0. 'atriotizam
+os&oji 4ero4a&no )nogo s'4a&anja 6a&rio&i5)a. !a o4de 6redlae) s4oje, ne jedno)
6o&4rJeno 6osle )og 6o4ra&ka u Rusiju, &oko) susre&a s ljudi)a u )nogi) oblas&i)a, koje je
s4uda 6ri)ano s ra5u)e4anje)/ >+a&rio&i5a), &o je 6o&6uno oseanje ljuba4i 6re)a s4ojoj
do)o4ini, u5 s6re)nos& da se r&4uje 5a nju, da se dele ne6rija&nos&i, ali ne i da se ser4ilno
slui, ne da se 6odra4aju ne6ra4edni 6os&u6ci, s6re)nos& da se o&4oreno ocenjuju njeni
6oroci, gre'o4i, i kajanje 5bog nji'@.
+a&rio&i5a) D &o je 6rirodan organski oseaj, 5a njega nisu 6o&rebna nikak4a o6ra4danja,
ni &e)elji, a s4e =&o se u5 njega dodaje 0>socijalM6a&rio&i5a)@ D le4a i lenjinska 6so4kaN
>nacionalM6a&rio&i5a)@ D dana=nja 6so4ka2 u su=&ini je ili nera5u)e4anje, ili na)erno
i54r&anje. 3ekada je +. "ja5e)ski i5)islio e6i&e& k4asni 6a&rio&i5a), koji se 4eo)a do6ao
ruski) liberalni) krugo4i)a. A 5a6ra4o ga je s&4orila njego4a aris&okra&ska nad)enos&
6re)a 6ros&odu=noj ljuba4i 6uka, i5)uenog naino) i4o&a, 6re)a s4ojoj do)o4ini.
,o je kod nas )oderno. Ani=&a4a&i 6a&rio&i5a) go&o4o ra4no6ra4no s >;a=i5)o)@. A
e4o, u Sjedinjeni) ?ra4a)a se 6a&rio&i5a) 4isoko ko&ira. 3e sa)o da ga se niko ne s&idi,
nego A)erika di=e s4oji) 6a&rio&i5)o), 6onosi se nji)e D i ra5ne gru6e naroda sli4aju se u
nje)u u jedno. A s4ako) a)eriko) ra5redu 4isi nacionalna 5as&a4aN i u )nogi) =kola)a
go4ore se rei 4ernos&i njoj.
+a&rio&i5a) je dos&ojans&4o )nogi' 5e)alja, )eJu nji)a s4i' e4ro6ski', 6a&rio&i5a) je
6rinci6 koji ujedinjuje narode i nikako i' ne od4aja od ljudskos&i. ?ruga je s&4ar =&o, kao i
s4ako o4eko4o oseanje, )oe bi&i 6odloan ods&u6anju, iskri4lja4anju.
Slino &o)e je dana=nje 6oi)anje >slobode@ u s4e&u D a 6osebno u Rusiji u5dr)anoj
s4i) )ogui) >=oko4i)a@ D u5dignu&o do 6o&6unog 5abora4a o4eko4i' 0o&aveza+ i do
oslobaJanja od s4ake odgo4ornos&i. Mi, u s&4ari, 6os&oji)o kao ljudi sa)o dok s&alno
osea)o na sebi, nad sobo) D s4oj dug.
kao =&o se ne )oe sau4a&i dru=&4o u ko)e ne 6os&oji graJanska odgo4ornos&, &ako ne
)oe da o6s&ane 5e)lja D 6osebno )nogonacionalna D u kojoj je i5gubljena o6=&edra4na
odgo4ornos&.
Mnogonacionalna 5e)lja u &e=ki) )o)en&i)a s4oje is&orije )ora i)a&i oslonac u
6odr=ci i 5anosu s 4 i ' s4oji' graJana. S4aka nacija )ora bi&i u4erena da je 5a=&i&a o6=&i'
in&eresa dra4e D i4o&no 4ana i 5a nju.
Od & a k 4 o g dra4nog 6a&rio&i5)a u dana=njoj Rusiji ne)a ni 6o)ena. +ored
6ojaanog 5ao=&ra4anja 6a&rio&i5a)a od4ojeni' au&ono)ija D &u je o6=&i 'aos, i sa4r=eno
nedos&ojno 6ona=anje dra4ne 4las&i, koja je )oralno nisko 6ala u oi)a s4i' s&ano4nika
5e)lje. !edan o;icir )i je 6ri susre&u u !arosla4u rekao/ >3o4a Rusija nije se 6os&a4ila kao
do)o4ina@.
&3. !acionalna o,amu-enost
Be5 ob5ira, ako se i 6ri'4a&i s'4a&anje gra*anskog patriotiz%a, ne &reba is6us&i&i
6a&rio&i5a) na$ionalnog. A jednonacionalni) 5e)lja)a i jedno i drugo su u su=&ini D is&o. A
)nogonacionalni) 5e)lja)a, kao =&o je na=a, nacionalni 6a&rio&i5a) je sas&a4ni i osnaujui
58
deo o6=&egraJanskog, i &e=ko &oj dra4i u kojoj su se &i 6a&rio&i5)i ra5i=li. 3a nacionalni
6a&rio&i5a) )ogu se 6ri)eni&i karak&eris&ike koje su gore na4edene/ s6re)nos& da se dele
ne4olje, r&4o4anje, ne6rija&ni 6oslo4i. ono =&o je 6rirodno i neos6orno D s4es& o jedins&4u sa
s4oji) narodo).
Ljuba4 6re)a s4o) narodu is&o je &ako 6rirodna kao ljuba4 6re)a s4ojoj 6orodici. A &oj
ljuba4i niko ne )oe bi&i 6o&cenjen, ni jedini 6o=&o4an. Ma kako sa4re)eni s4e& bio 'ao&ian i
ne6o4e5an, &rudi)o se da s4oju 6orodicu sau4a)o i )eri)o 6osebni) ar=ino), 6roe&i)
unu&ra=nji) ra5u)e4anje). nacija je &akoJe 6orodica, sa)o drugog ni4oa i obi)aN i nju,
&akoJe, 6o4e5uju ne6ono4lji4e unu&ra=nje 4e5e D 5ajedniki je5ik, 5ajednika kul&urna
&radicija, seanje na 5ajedniku is&oriju i njeni 5adaci u budunos&i. 5a=&o je onda ou4anje
nacije gre'<
?anas )noge )anje i )ale nacije u na=oj 5e)lji s4oji) 6a&rio&i5)o), nesu)nji4o,
o&4oreno 6re4a5ila5e Ruse. 3ji'o4o nacionalno oseanje je 4rs&o.
A na=e< 3a=e je 6ogaeno, iskidano u ;roncle. A kra&ko) 6eriodu ra&a s 3e)ako)
ruski 6a&rio&i5a) bio je odobren, u54i=en, 6rosla4ljen D a onda, 6o=&o je iskori=en, odgurnu& i
6ono4o 6re&4oren u s&ra=ilo.
!a o4de go4ori) o rusko) 6a&rio&i5)u D is&o), 6uno) ljuba4i, gradi&eljsko)N ne o
krajnje nacionalis&ikoj orijen&aciji 0>sa)o na=a rasaK@ >sa)o na=a 4eraK@2, ne o u5nesenos&i
s4ojo) nacijo), i5nad s'4a&lji4i' du'o4ni' do)e&a, i5nad na=e skru=enos&i 6red 3ebo).
ra5u)e se, nee)o na54a&i ruski) >6a&rio&i5)o)@ onaj koji 5akljuuje )alodu=ni sa4e5 sa
s4oji) uni=&i&elji)a, ko)unis&i)a.
s&ini 5a 4olju, ruski 6a&rio&i5a) nije 5abranjen As&a4o) D ali je bli5u &o)e, skoro. 3e
)ale snage D i unu&ar 5e)lje, i i54an nje D us)erene su da nas, Ruse, li=e indi4idualnos&i.
A )i< Mi D )i s)o se 6redali. +red la4ino) na=eg 6ora5a u RR 4eku o6ala je na=a
4olja da 5a=&i&i)o s4oj lik, s4oju osobenos&, du'o4nos&. Mi s)o )nogoM)nogo sa)i kri4i 5a
s4oju 6ro6as&.
Se&i)o se Fogolja/ >"eliko ne6o5na4anje Rusije D usred Rusije@. se&i)o se 4ana
Aksako4a 0re o +u=kinu2/ >7ar nije i&a4a na=a beda i 5lo u &o)e =&o je kod nas s4i', i kod
aris&okra&a i de)okra&a, ruska is&orijska s4es& &ako slabo, &ako )r&4o is&orijsko oseanjeK@
,ee od s4ega je =&o su dana=nji Rusi od roJenja li=eni )akar slaba=nog oseanja s4og
jedins&4a. ?anas, kada je 4eina naroda Rusije u bedi, )nogi od nji' se osnauju s4oji)
jedins&4o) i na6ori)a lokalni' organi5acija. Ruski narod je u najgore) 6oloaju, 6o=&o s)o u
lancu na=i' gubi&aka i5gubili 6o4e5ujuu s6asilaku ko6u jednog s drugi), a s njo) i s4es& o
s4o) %estu u 5e)lji. 3a=a nacionalna s4es& 6ala je u le&argiju. Mi s)o jed4a i4i/ i5)eJu
glu4og 5abora4a i5a, i o6asno nadola5eeg i=e5nua is6red nas.
Mi s)o u nacionalnoj nes4es&ici.
-ada u celo) s4e&u u6orno ras&u nacionali5)i D nes4es&ica na=e nacionalne s4es&i
odu5i)a na) i4o&nu snagu, i ak ins&ink& sa)oodranja.
S &e=ko) &ugo) s&ra'uje) da, 6osle s4ega 6rei4ljenog, rusko) narodu s4e 4i=e 6re&i
ubr5ano na5ado4anje, 6ro6adanje, slabljenje...
A5rok ili 6olja sile koja su nas us)erila na &u ni5brdicu D s6liu se u o)u 6red na=i)
oi)a, jue i danas, ali se i 6ro4lae i5 na=e daleke 6ro=los&i.
&4. 'ravo na korene
Rusi i)aju s4oju s&radalaku kul&uru. 3ee)o reci da je &ako 'iljadu godina D ali i)a
sigurni' =es& s&o&ina, od 6roc4a&a 6ra4osla4ne kul&ure u Mosko4skoj Rusiji. +o&o) je ona
6re&r6ela es&ok lo) od +e&ra , nasilno su je u&iski4ali u &uJe ;or)e i 5aus&a4ljali njen ra54oj
u nji)a 0&o je ono =&o se u geologiji na5i4a pseudo%or@oza , kris&ali5acija u &uJoj ;or)i2. Ali
59
u ;olklorno) sloju, a od 4re)ena +u=kina i u 4i=i) sloje4i)a D )i s)o na6redo4ali u )nogo
e)u s4o)e. 6ra4osla4lje je kro5 4eko4e 'ranilo na=u du'o4nu ra5lii&os&.
A so4je&sko 4re)e nije sa)o ko)unis&ika =&a)6a delo4ala ru=ilaki, 4e i 4e=&ako
s&4aranje sovjetske kulture D kao 5a)ene i suroga&a 5a rusku. 0"i=e je od s4ega nas&radao,
6ros&aki je u6ro=en na= je5ik. ?anas je u rusko) narodu, ak i u 6reos&alo) &anko)
in&elek&ualno) sloju, do i5nenaJujui' granica i5gubljeno oseanje i s'4a&anje sopstvenog
jezika. 7bog u6o&rebe soni' i 6uni' ruski' rei i5 i4og renikog ;onda RR 4eka, dobijao
sa) 6rekore 5bog >no4a&ors&4a@ i >eks6eri)en&isanja@, ne od obini' i&alaca, nego od ruski'
kri&iara, ak i oni' seljakog 6orekla/ oni 4e ne ra5u)eju narodne reiK 3eda4no sa)
=&a)6ao u &irani) no4ina)a s&o re&ki' 6oslo4ica D bio sa) 5a&r6an 6is)i)a sa alba)a da
ne ra5u)eju &e 6oslo4ice, na 6ri)er/ >3e dii gla4u i5nad 4e&ra@, k a k o &o ra5u)e&i< +a na
naj6ouniji nain 5a nas/ ne)oj bi&i uobraen, ne 6onosi se 6o s4aku cenu, &o je lekcija i
na=i) besni) nacionalis&i)a.2
A 6oslednjoj deceniji ruska kul&ura je jo= na no4 nain i5o6aena o&ro4ni) 5raenje) D
6reko dru=&4eni' obra5aca, 6reko in;or)a&i4ni' kanala i obra5o4anje) D koje ju je 5a&eklo
ba= u &renu&ku oi=enja od ko)uni5)a, u )o)en&u obna4ljanja. ?egeneracija =kolskog
sis&e)a 6osebno je 6ogubna 5a rusku decu, 6a i 5a s&ariju o)ladinu D oni 6res&aju da oseaju
Rusiju kao du'o4nu su=&inu i kao is&orijsku s&4arnos&. Ali be5 objedinja4ajueg nacionalnog
oseanja )i Rusi e)o, 6osebno 5bog ra5bacanos&i na=i' 6ros&ora D bi&i rasejani kao
be5oblini e&niki )a&erijal, kao a)or;na )asa.
Odgo4orie na) da je &o opasno D 6reu4elia4a&i 5naaj nacije, nacionalne 6ri6adnos&i.
Mi uo6=&e ne)a)o na)eru da preuveliava%o, jer 4rs&o osea)o da je i5nad nje 3ebo.
S&a4i=e/ )i s)a&ra)o da je i 6reu4elia4anje 5naaja linos&i do s&4aranja kul&a >6ra4a
o4eka@ D ne )anje 6ogubno 5a is&orijski ra54ojN i nad lino=u 6os&oje 4i=e ins&ance D
du'o4ne. +a i6ak, &aj kul& koji se 4e 6re&4ara u nasr&lji4os&, ne i5a5i4a nikak4e 5abrane.
Moe)o li da kae)o o4ako/ >Bie)o kao i s4i narodi@... i, s'odno &o)e, da se )i,
slino nji)a, ne s&idi)o s4og 6orekla i da se, kao i oni, 6onosi)o s4oji) je5iko) i s4oji)
dos&ojans&4o)< *rknue/ >-ak4i) &o jo= Qs4oji) dos&ojans&4o)Q<@ A5alud, &o su
najra5u)nije rei 6re&ee ruskog cioni5)a +erca S)olenskina,
B8
)i s)o solidarni s nji)a, ili,
kao =&o je ne=&o kasnije rekao drugi 6re&ea, A'ad Haa)/ 6re s4ega se >&reba 6obrinu&i 5a
Q6re6orod srcaQ, 5a u)no i )oralno usa4r=a4anje naroda@.
BC
7ais&a je &ako.
?anas je Rusija slo)ljena ne sa)o du'o4no, ona je i &elesno 6o&ko6ana. !o= 6oe&ko)
RR 4eka )i s)o bili druga dra4a 6o broju s&ano4nika u s4e&u. Ali &oko) i&a4og 4eka
&rajalo je s&ra=no uni=&a4anje Rusa D u !a6ansko) i +r4o) s4e&sko) ra&uN i od ko)unis&ikog
genocidaN i od 6reko)erni' r&a4a u so4je&skoMne)ako) ra&uN i od dana=njeg u)iranja od
gladi 6o )ilion ljudi godi=nje. ?ok &raje &o u)iranje, ruski narod 6os&aje s4e ra5reJeniji, du'
)u slabi, i )i s4e )anje i)a)o =anse da se 6re6orodi)o.
S&resli s)o sa sebe ko)uni5a), ali &o kasno osloboJenje donelo na) je no4e gubi&ke,
&ako da se 5aljuljala na=a budunos&. 3e)oj)o 5a&4ara&i oi 6red dubino) na=eg nacionalnog
udesa koji se nije 5aus&a4io ni danas. Mi s)o 6red 6oslednji) gubi&ko) du'o4ne &radicije,
korena i su=&ine na=eg bia. 3a=e du'o4ne snage 6o&ko6ane su is6od s4i' oeki4anja.
Ali ne )oe)o se 6o)iri&i sa sa)r&ni) 6es)a)a, =&o 5nai da je 6ro=ao 6eriod na=eg
odu=e4ljenja i od nas se 4i=e ni=&a ne oekuje. 3e &reba ni da se nada)o da e se desi&i neko
udo i >sa)o od sebe nas s6asi&i@. S4i s)o )i Rusija. Mi s)o je &ak4o) s&4orili, )i je
)ora)o i s6asa4a&i. ?a RR 4ek ne bi 6os&ao 6oslednji 5a Ruse D )i )ora)o da naJe)o u
sebi snage i s6osobnos&i da se su6ro&s&a4i)o ras6adu 4e danas, i =&o su 4ei 6ri&isci koji
uni=&a4aju na= i4o& D &o i na= o&6or )ora bi&i jai.
23
Jevrejska en$iklopedija, i5danje Dru'tva za nauna jevrejska izdanja i i5da4ake kue BrokhausAJe@rona, s&r.
CGC.
24
s&a enciklo6edija.
60
+a i6ak, do54olja4a li na) &o na= nacionalni karak&er<
&8. Carakter ruskog naroda u pro,losti
?a li su do6us&i4e bilo kak4e ocene cele nacije< +a ak i )i s lakoo) i5rie)o 6resude
o celo) o4eans&4u, o >ena)a uo6=&e@, o >o)ladini uo6=&e@, o seljaci)a, o graJani)a D i
)ada na) se u4ek is6ra4no kae da i)a razliitih , )i ne s'4a&a)o da je s4uda ra5lii&os&, i
da je s4aki uo6=&eni sud )anjka4, njega &reba iska5i4a&i o6re5no D on i6ak i)a &einu i
s)isao. Mada &o ne 5nai da su s4i ljudi is&i, narodni karak&eri nesu)nji4o 6os&oje. Oni
nas&aju &aloenje) iskus&4a narodne is&orije, &radicije, obiaja i s4e&ski' u&icaja.
A sa4re)eno) e&nolo=ko) reniku 6roi&ae)o da je nacionalni karak&er D
s4euku6nos& s6eci;ini' 6si'olo=ki' cr&a koje se 6oja4ljuju u nainu 6ona=anja, u nainu
)i=ljenja, u sklo6u u)a 0ra5u)e se, )eJu nji)a i)a o6=&i' karak&erni' cr&a, a druge
karak&erne cr&e nala5e se i kod drugi' nacija2.
-ao =&o je o4eko4a sudbina u)nogo)e odreJena njego4i) karak&ero), njego4o)
lino=u D is&o &o 4ai i 5a sudbinu naroda.
O&4orena ra5lika celoku6ne a&)os;ere i4o&a u Rusiji i ruskog karak&era u odnosu na
5a6adni, ne jedno) je 5abeleena u 5a6aanji)a s&ranaca koji su es&o 6osei4ali Rusiju od
R" do RR 4eka. Rusija se 6oka5ala D i 7a6ad >dugo &o nije )ogao da do6us&i@ M kao >ceo
jedan s4e&, jedins&4en 6o s4oji) 6ra4ili)a@, koji i4i s4oj organski sa)os&alni i4o&@ 0*.
,ju&e42.
O&kud je nas&ala &ako o=&ra ra5lika< ?a li sa)o 5bog is&oniji' )eridijana< 7bog
suseds&4a s agresi4ni) no)adski) narodi)a< 7bog =irine na=i' 6ros&ora, 5bog na=i' =u)a i
s&e6a< A obja=njenju osobenos&i ruskog karak&era is&aknu&o je i sledee/ da je, 5a ra5liku od
)nogi' e&nosa, koji i4e 5a&4oreni u 5ajednici i sa )nogo kr4ni' srodnika D kod na=i'
slo4enski' 6redaka 0osi) no)ada2 5ajednica bila &eri&orijalna. 0Slo4enska 6le)ena su i
dobijala i)ena 6re)a &eri&oriji na kojoj su i4ela, a ne 6re)a i)enu 6re&ka kao, na 6ri)er,
kod 3e)aca.2 3a )a ko) od &i' 6ros&ora doseljenik, ak i bi4=i rob, nije se s)a&rao s&rance),
)ogao je da se ukljui u dru=&4o i da se oeni. 3ije bilo 5a&4orenos&i 6le)ena i roda, osi)
jedins&4a >rodne 5e)lje@. 5 &oga 6roi5ila5i o&4orenos& ruskog karak&era, laka asi)ilacija
drugi' naroda. 07bog onoga =&o sledi )ora)o da kae)o jo= jednu 4anu karak&eris&iku/
gla4no obeleje slo4enskog sis&e)a bilo je us6os&a4ljanje 4las&i odo5do na gore, >slo4enski
6le)enski sa4e5i R 4eka ... bili su dra4e, organi5o4ane odo5do 6re)a gore@.2
B1
Mnogo kasnije, 4eliki broj cr&a ruskog karak&era odreJen je 6ra4osla4lje). >S4i narodni
obiaji koji)a se )i di4i)o, skoro sas4i) su nas&ali i5 6ra4osla4lja@ 0?os&oje4ski2. 3isu
)eridijani, ne/ u6ra4o nas je 6ra4osla4lje od4ojilo od )usli)anskog i budis&ikog s&oka.
0Bilo je, nara4no, i obrnu&i' u&icaja/ is&onoslo4enski' osobina na ;or)e us4ojenog
6ra4osla4ljaN 6o &o)e se ra5likuje)o od Frka.2
Fo4orei o 6ro=li) 4eko4i)a, )i, ra5u)e se, i)a)o u 4idu 6re s4ega karak&er seljaka,
&o jes& ugnje&enog dela naroda. +a e4o, oigledno je/
D +o4erlji4o )irenje sa sudbino)/ o)iljeni ruski s4eci D 6oni5ni, blagi 6odanici 0ne
)e=a)o u &o 6okorne 6o ubeJenju D i be54oljne2. Rusi su u4ek '4alili )irne, 6oni5ne,
jurodi4eN
D Saalji4os&N i4o&no) duno=u su s)a&rali s6re)nos& da 6o)ognu drugi)aN
D >S6osobnos& 5a sa)o6or&4o4anje i sa)o6regor@ ,ju&e4 &akoJe obja=nja4a
6ra4osla4ni) i54ori)aN
D S6re)nos& na sa)oosudu, kajanje D i ja4noN ak 6reu4elia4anje s4oji' slabos&i i
gre=akaN
25
A. F. -u5)in/ 5bornik uski narod, s&r. B%M8G, 81.
61
D Ao6=&e, 4era kao gla4ni s&ub karak&eraN uloga )oli&4eN >Ruski o4ek ne u)e da i4i
be5 srdanog odnosa s Bogo)@0L. ,i'o)iro42.
O&uda i 6oslo4ice 0i4o&na 6ra4ilaK 5akoni 6ona=anja2 sline o4i)a/
;iro%a'tvo nije porok.
Pokori se &edi i &eda )e se pokoriti.
3i'e tuge D &li"e Bogu.
>rpljenje je &olje od spasenja.
)nogo je slini', )ogle bi se s&ranice is6isa&i. 07a6adno) u)u je &e=ko da 6ri'4a&i
&aka4 obra5ac 6ona=anja.2 A u nas&a4ku &og oseanja s4e&a sledi/
D Lakoa u)iranjaN e6ski )ir u 6ri'4a&anju s)r&i 0La4 ,ols&oj, i )nogi drugi ruski
au&ori2N
D 3a kraju, ne jure 5a s6oljni) i4o&ni) us6e'o)N ne jure 5a boga&s&4o), 5ado4oljni su
u)ereni) i)anje). Sledee 6oslo4ice go4ore o &o)e/
1o %ali% nije zadovoljan taj velikog nije dostojan.
1o "ivi iznad svojih %ogu)nosti D ne %o"e se do&ra nau"ivati.
Ako i4o&ni cilj nije )a&erijalni us6e', =&a je onda< A sada=nje) 5abludelo)
o4eans&4u ne )oe)o nai ra5u)an odgo4or, cilj je da se s4e 5a)agli, ljudi s4e bolje i4e
sa)o da &i &olje "iveli, a negde i sa)o da bi 6os&ojali.
3ije se sluajno kod nas rodila, 6ored >is&ine@, jo= 6osebno 0i skoro ne6re4odi4a2 re
>6ra4da@. A njoj je sadrana i is&ina, i lini )oral, i o6=&a 6ra4ednos&. 3e, daleko je &o i5nad
6uke 6ra4ednos&i i4o&a, &o je =iroko ra5li4ena eJ 5a 6ra4edno=u.
Sa)e od sebe, i ne4e5ano 5a 'ri=ansku religiju, ne jedno) su se u rusko) karak&eru
i5ra5i&o 6oja4lji4ale i uroJene cr&e/
D O&4orenos&, 6ros&odu=nos&N
D +rirodna nei54e=&aenos&, jednos&a4nos& u 6ona=anju 0s4e do 6riline ogranienos&i2N
D 3esuje&nos&N
D Hu)or, u 4elikoj )eriN on 4i=es&ruko iskri u ruski) 6oslo4ica)aN
D "elikodu=nos&N >Rusi su ljudi koji ne u)eju dugo da )r5e@ 0?os&oje4ski2N
D +rilagodlji4os&N lakoa u )eJuljudski) odnosi)aN >&uJinac 4a), i) ga sre&ne&e,
)oe 6os&a&i 4rlo bli5ak@ 0F. *edo&o42N
D +redusre&lji4os&, s6osobnos& da s4e >s'4a&e@N
D Ras6on s6osobnos&i u 4eo)a =iroko) dija6a5onuN >=irok sas4i) o&4oreni u)@
0?os&oje4ski2N
D Lirina karak&era, ras6on ideja.
Ako se s plae% "ivi, onda se s pes%a%a u%ire.
3e slae) se s )nogi) &4rJenji)a da je rusko) karak&eru s4ojs&4en )aksi)ali5a) i
eks&re)i5a). 3a6ro&i4/ ugnje&enoj 4eini 6o&rebno je sa)o )alo, skro)no.
+a i6ak D s4aki je karak&er na 5e)lji 6ro&i4rean, ak )oe u sebi sadra&i 6o&6une
su6ro&nos&i, &i) 6re =&o su u 6i&anju ra5lii&i ljudiN 5a&o se i ne udi)o nas&a4ku s6iska osobina
koji bi bio 6ro&i4rean na4edeno).
+o5na&i na= 6edagog S. A. Raanski uka5i4ao je da je jedini 6rirodni ideal koji &reba
nosi&i u du=i D >u jaki) 6riroda)a i5raen beskrajno) jednos&a4no=u i skro)no=u
i54r=a4anja s4akog 6od4iga@, a >u slabi) 6riroda)a 4ue 5a sobo) 6reu4elianu s4es& o
so6s&4enoj ne)oi@. A. :e'o4 je o4ako na6isao 0Na putu2/ >+riroda je uloila u ruskog
o4eka neobinu s6osobnos& da 4eruje, is&rai4aki u) i s6osobnos& da )isli, ali s4e &o se
ras6ada u 6ra' 6red be5brino=u, leno=u i )a=&o4i&o) lako)isleno=u@. -ako su na)
62
6o5na&e, koliko 6u&a 4iJene &e osobine... 3eodreJene, slabe karak&erne cr&e D da, &oga i)a kod
nas.
+oslednji ;rancuski a)basador u Rusiji 6re re4olucije, koji je dugo u njoj i4eo, Moris
+aleolog os&a4io na) je &akoJe dos&a s4oji' 5a6aanja. )aginacija Rusa 5a)agljuje jasne
karak&eris&ike, u)es&o ra5u)e4anja realnos&i, oni )a=&aju. Rusi )nogo ra5)i=ljaju ali ne
u)eju da 6red4ide, odjedno) bi4aju i5nenaJeni 6osledica)a s4oji' 6os&u6aka. A&e'a >nije
4ano@ cr&a je nacionalnog karak&era, s6osobni su da u)anje cilj, da 6ri5naju u5aludnos&
s4akog 6odu'4a&a D skloni su sa)oo6ra4danju, o6ra=&anju 5a s4ako odus&ajanje od 6os&ojanog
i54r=a4anja s4oji' oba4e5a. Br5o se 6okora4aju sudbini, s6re)ni da se sklone 6red
ne6rilika)a.
". -ljue4ski/ >Mi ne radi)o kon&inuirano, 4e ka)6anjski D kao da &o &ako )oe@.
>Rad ruskog o4eka li=en je elas&inos&i ra4no)ernog na6re5anja/ ne)a )e&odinos&i i
od)erenos&i@ 0S. S. Maslo4, dru=&4eni radnik, RR 4ek2. Ra4no)ernos&, )e&odinos&,
u6ornos&, unu&ra=nja disci6lina D &o su boles&i koji' ne)a u rusko) karak&eru, &o je )oda
gla4ni na= 6orok 05ar se o4de na o6u=&a)o skoro do ra=o4eenja D ne4iJenog ra5u5danog
6ijans&4a2. Mi es&o ne koncen&ri=e)o s4u na=u 4olju na rad. +a i sa)e 4olje es&o ne)a.
5 na4edeni' osobina 6rois&eklo je, uos&alo), i 4e u4eno 06o 5lu2 rusko &r6ljenje,
6odrano &elesno) i du'o4no) i5drlji4o=u. 0?a 6ri)e&i)o/ &o &r6ljenje se 4eko4i)a
odra4alo ak 4i=e na )irnoi nego na s&ra'u od 4las&i.2
"eko4i)a Rusi nisu ra54ijali s4es& o 6os&ojei) 6ra4ni) nor)a)a, &oliko s4ojs&4enu
5a6adno) o4eku. Odnos 6re)a 5akonu u4ek je bio ne6o4erlji4, ironian/ 5ar je )ogue
una6red done&i 5akone koji )ogu da 6red4ide s4aki 6ojedinani sluaj< 7ar oni s4i ne lie
jedan na drugi. ,u je i o&4orena 6o&ku6lji4os& )nogi' koji s6ro4ode 5akon. Ali u)es&o
6o5na4anja 5akona u na=e) narodu je u4ek i4ela, i danas nije u)rla D udnja 6re)a i4oj
6ra4inos&i, i5raena na 6ri)er 6oslo4ico)/ 1ad &i svi zakoni propali, ljudi &i onda "iveli po
pravdi.
O4de se na)ee i 4eko4no o&uJenje na=eg naroda od 6oli&ike i od dru=&4eni' dela&nos&i.
-ako je 5a6a5io :aadaje4, u ruski) le&o6isi)a )oe)o 6ra&i&i >duboko delo4anje 4las&i ... i
skoro nikada nee= sres&i su6ro&s&a4ljanje 4olji 4eine@. -ao =&o se &ra4a 6o4ija od jakog
4e&ra, a 6o&o) se ras6lie be5 =&e&e 6o sebe D &ako je narod, ako je i)ao sree, 6rei4lja4ao,
ekao &a >duboka delo4anja 4las&i@, ne )enjajui 4eru i ubeJenja. >Ruski du' se 4i=e na6ajao
idejo) 6ra4de Boje na 5e)lji, nego li da dobije slobodu@ 0S. Le4icki, ;ilo5o;, RR 4ek2.
L&a4i=e D nije ni &eio 4las&i/ ruski o4ek se sklanjao od 4las&i i 6re5irao je kao i54or nei5bene
6rlja4=&ine, sabla5ni i gre'a. 3asu6ro& &o)e D eleo je snano i 6ra4edno delo4anje 4ladara,
ekao uda. 0A na=e) ;eudalno) 6eriodu )nogos&ruko je 4idlji4o kako )asa 5a4isi od kne5a,
kako ga 6ra&i, ako on krene u ra& D onda u ra&.2
O&uda je 6rois&ekla i na=a 6ogubno )ala s6osobnos& 5a ujedinjenje snaga, 5a
sa)oorgani5aciju, =&o na) sada naj4i=e =&e&i. >Rusi nisu s6osobni da organi5o4ano rade. Mi
s)o od oni' naroda koji)a je u4ek 6o&reban 4oJa. Sa s6osobni) 4oJo) Rusi )ogu bi&i
4eo)a jaki... ,e=ko je slui&i Rusiji 6ojedinano, a 5ajedno ne u)e)o.@ 0". ". Luljgin2.
5a &o 6os&oji 6oslo4ica/ ;nop &ez veza je o&ina sla%a.
,ako se s&4ara bes6o)onos& i 6okornos& sudbini koja 6re4a5ila5i s4e granice, koja
i5a5i4a uJenje i 6re5renje celog s4e&a. 3e snala5ei se u sloenoj du'o4noj s&ruk&uri D i5
ega je &o 6rois&eklo, kako je i4elo i e)u nas jo= 4odi D na6adaju nas kao 4ei&e robo4e, =&o
je danas )oderno, s4e&ski.
)9. 7volucija na,eg karaktera
Ra5u)e se, nacionalni karak&er ne os&aje 4ei&o is&i. +rolasko) 4eko4a, a nekada i
decenija, on se )enja u 5a4isnos&i od sredine koja ga okruuje, 6ej5aa koji 'rani du=u, od
63
onoga =&o se dogaJa narodu, od du'a e6o'e, 6osebno u godina)a o=&ri' 6relo)a. Menjao se i
ruski karak&er.
3a= ra5dor u R" 4eku, iako je oslobodio nekaka4 dina)ian sloj naroda 5a
ra5bojniko i es&oko delo4anje, 6osebno -o5ake, nije raskli)ao 6rirodne, narodne &e)elje,
oni su os&ali 5dra4i.
Mnogo dublji i ne)ino4niji 6oka5ao se religio5ni raskol u R" 4eku. Raskolo) je bila
6rou5roko4ana ona sudbinska 6uko&ina u koju je 6o&o) 6ala +e&ro4a &oljaga iscr6ljujui na=e
karak&ere i 6ro6ise be5 o&6ora. Od &ada se dugo i 6os&ojano iskonski ruski karak&er u4ao u
i5olo4anoj sredini s&arobrJana i 4i i' ne )oe&e 6rekori&i ni 5a ras6u=&enos&, ni 5a ra54ra&, ni
5a lenos&, ni da ne u)eju da 4ode indus&rijski, 5e)ljoradniki ili &rgo4aki 6osao, ni 5a
ne6is)enos&, =&a4i=e, ni 5a ra4nodu=nos& 6re)a du'o4ni) 6i&anji)a. A &o da )i 4e &rei 4ek
&raga)o 5a >ruski) karak&ero)@ D &o je 4e re5ul&a& njego4og i5o6aa4anja 5bog be5u)nog
Raskola od 4re)ena 3ikona i Alekseja Mi'ajlo4ia, 5a&i) ne)ilosrdno 6redu5i)lji4og +e&ra
i njego4i' kru&i' naslednika.
?a su &i naslednici, 6e&erbur=ka dinas&ija, u )nogo)e bes)isleno iscr6lji4ali narodne
snage D s'4a&io sa) i5 drugog lanka 0>Rusko 6i&anje na kraju RR 4eka@, 199C2. gorko je i
o6=&e6o5na&o kako su dinas&ija, i ne=&o )anje d4orjans&4o, s&olei)a egois&ino odugo4laili
k)e&sko s&anje 4eeg dela ruskog selja=&4a, koris&ei se nji'o4o) 6okorno=u.
A kada je, 6osle &og 4eko4nog odugo4laenja, 6rogla=ena oslobaJajua re;or)a D ona je
bila s&idlji4a, nije seljaci)a dala do4oljno 5e)lje, 6a ni 5aradu, )akar bila i ra54uenaN bila je
nedaleko4ida i nije brinula o &o)e kako da olak=a selja=&4u, i ekono)ski i dru=&4eno i
6rirodno, da 6rei4i &aj ogro)an 6rela5ni 6o&res. ,o se od)a' odra5ilo na raJanje narodnog
karak&era koji nije )ogao lako da se uklo6i u no4i sis&e) odnosa, u onaj 5a6anjujui udar,
>udar rubljo)@ 0Fljeb As6enski2. 3eki sloje4i naroda D o, jo= ni i5 daleka ne s4i D bili su
6ogoJeni ras6ado) jednog naina i4o&a, )oralni) 6ado), iskrica)a be5obra5luka, i
ras&ui) ra5)a'o) 6ijans&4a. ,aj ras6ad odraen je i u deli)a )nogi' na=i' 6isaca, 6ored
As6enskog. Fodine 1%91. -. Leon&je4 je 6isao/ >3a= narod je 6ijan, lalji4, ne6o=&en, i 4e je,
&oko) &ridese& godina, us6eo da se 6ri4ikne na ne6o&rebnu &4rdogla4os& i =&e&ne 6re&en5ije@.
6redska5i4ao je/ ako &ako bude i dalje D ruski narod >kro5 neki' 6ola 4eka ... od Qnaroda
bogonoscaQ, 6os&ae, )aloM6o)alo, Qnarod bogoboracQ@. 3jego4o 6redska5anje se is6unilo jo=
bre...
Sliku narodnog 6ijans&4a 6oe&ko) RR 4eka nala5i)o u Na'i% zloini%a 4ana
Rodiono4a. ?ok i&a=, ini se da 6ad )orala ne )oe bi&i s&ra=niji i )raniji D a gla4no &ek
dola5i... ,a)o nala5i)o 0191G2 i/ >Fos6od bi s4e &rebalo da ugu=i, a 5e)lju i boga&s&4o da
ra5deli, da bude Fos6od s4i'K@ 0,u je i oslabljenos& suda, 6osledica jo= jedne od
Aleksandro4i' re;or)i.2
Feneral ?enjikin koji je i)ao dugogodi=nje iskus&4o s ruski) 4ojnici)a, s4edoio je/
>Religio5nos& se s6o&akla na 6oe&ku RR 4eka. 3arod je gubio 'ri=anski lik, 6ao je 6od
u&icaj )a&erijalni' dobara, u &o)e 4ideo s)isao i4o&a@ 0&o 5a6aaju )nogi2. kae dalje/
>)rani narod nije ra5u)eo 5ada&ak nacionalne, dra4ne sa)o5a=&i&e@ D 6riliko) ods&u6anja
1911. godine ulo se/ >?o nas u Sara&o4u, 3e)ac nee ni doi@.
Fodine 19G1. no4onarasla o5lojeJenos& iska5ala se u 6aljenju i uni=&a4anju s6a'ijski'
i)anja, ali sa) 6oku=aj re4olucije 19G1. i njen re4olucionarnoMkri)inalni &ok 19G9. o=&ro je
6rekinuo S&oli6in, s6rei4=i da se 6odignu narodne )ase u unu&ra=njos&i i da &ako doJe do
slo)a narodnog karak&era.
:ak i 191E. u a)eriko) Sena&u 0O4er)enska ko)isija2 uje se od 6ro&es&an&skog
6as&ora Saj)onsa koji je nekoliko 6re&'odni' godina i4eo )eJu Rusi)a/ >!a nigde nisa)
sre&ao bolji &i6 ena ili )u=karaca od ruskog seljaka, ak ni )eJu radnici)a. u4ek sa) se
)eJu nji)a oseao 6o&6uno be5bedan s4e do dolaska na 4las& &i' bolj=e4ika.@
B9
26
Okto&arska revolu$ija pred sudo% a%erikih senatora, M. L. F7, 19BE, s&r. 1%.
64
5nenadne o6asne 6ro)ene ruskog karak&era 6ri)e&ili su )nogi. !o= je A. +. Bes&ue4M
Rju)in, kancelar u !elisa4e&ino doba, 6isao/ >Ruski narod je u s&anju da u 6r4o) &renu&ku
=&o=&a 6redu5)e, ali 6o&o), kad &aj &renu&ak 6roJe, 6os&aje sa4r=eno 6oslu=an@. s&i onaj
+aleolog 5akljuio je 6red sa)u re4oluciju/ >-od nji' 4rlo lako ins&ink& 5aiskri i i)a 6rednos&
nad jednolini) s4e&o) ra5u)a, oni se lako 6re6u=&aju s&i'iji. ,i &renuci kad i5nenada
5a4ladaju ra5u5dani ins&ink&i )enjaju ruski karak&er do ne6re6o5na&lji4os&i. +o&6uno se
odo)aila D i u ruskoj 6is)enos&i, &o je &u6a4a i o&rcana ;ra5a i5 +u=kina D 6reds&a4a o
ogro)noj i ne4iJenoj jaros&i ruski' bun&o4niki' is6ada. Moda je &o i o=&ar kon&ras&
6o5na&o) neodreJeno) rusko) &r6ljenju. MeJu&i), delo4anje uo6=&e s4i' re4olucionarni'
go)ila, koje je &ako &anano i ko)6leksno anali5irao 6o5na&i 6si'olog Fis&a4 Le Bon, daje
o6=&e karak&eris&ike koje ni)alo ne 5a4ise od nacionalnos&i go)ile, od rase, od &e)6era)en&a.
ru=ila=&4o i )ani;es&acije besa D u ruskoj re4oluciji nisu ni=&a e=e ni be=nje nego u
;rancuskoj re4oluciji ili u =6ansko) graJansko) ra&u 01989D892. 4an Solone4i 6o&6uno
is6ra4no kae da rusko bun&o4niko 6ona=anje u S)u&u i u 4re)e +ugao4a D nije bilo ni)alo
anar'ino, ni >bes)isleno@ D ono se dogaJalo >6od 5as&a4o) legi&i)ne )onar'ije@, jer su
ljudi 4ero4ali ili ob)anji4ali sebe da idu da us6os&a4e 4las& dobrog )onar'a.
3e6rikladno ra5li4anje na=e s&i'ije, neobu5danos& narodne sa)o4olje iska5ali su se 4i=e
u ;ebruaru 191E. 3a6ro&i4, ok&obarski 6re4ra& D i u +e&rogradu, i u )osko4ski) bi&ka)a,
6ro=ao je be5 ue=a naroda, s obe s&rane su dejs&4o4ale sa)o )ale gru6e. ,a a6a&ija nije
)nogo bolja od neobu5dane eks6lo5ije.
Bolj=e4ici su 4rlo br5o g4o5deno) ruko) s&egli ruski karak&er i us)erili ga da radi 5a
nji'. A so4je&sko 4re)e ironino je os&4arena elja Leon&je4a da ruski narod >ne &reba li=a4a&i
&i' s6olja=nji' ogranienja koja su &ako dugo u&4rJi4ala i 4as6i&a4ala u nje)u )ir i 6okornos&.
On &reba da bude i5no4a i )udro s&e=njen u s4ojoj slobodiN 5adran jae na kli5a4o) 6u&u
egali&arne sa)o4olje.@ ?ogodilo se, i )nogos&ruko 6re)a=eno.
3ega&i4no) selekcijo), selek&i4ni) uni=&a4anje) s4ega s4e&log, 6o5i&i4nog, s4ega =&o
je na 4i=e) ni4ou D bolj=e4ici su 6lanski )enjali ruski karak&er, ras&r5ali ga, i5lo)ili. O
ko6njenju narodnog )orala 6od bolj=e4iko) i5)o) do4oljno sa) na6isao u Arhipelagu
0deo C. gla4a 82, i u )nogi) lanci)a. +ono4iu o4de kra&ko, 6rei=eno. +od 6arali=ui)
s&ra'o) koji je 6re6la4io 5e)lju 0i ne &oliko od 'a6=enja koliko od bilo kog drugog delo4anja
dra4e u s4eo6=&oj obes6ra4ljenos&i i ni=&a4nos&i, od ne)ogunos&i da se od sa)o4olje
u)akne )enjanje) )es&a i4ljenja2, u5 gus&u 6roe&os& naselja )reo) =6ijuna D u narod se
u4laila, ui4lja4ala 5a&4orenos&, ne6o4erenje D do &og s&e6ena da je s4ako o&4oreno
6ona=anje i5gledalo kao 6ro4okacija. -oliko je bilo odricanja od najblii' roJakaK ?rugo4a
6ali' 6od sekiruK Flu4a u5aja)na ra4nodu=nos& 6re)a ljudski) s&radanji)a D s4e su &o 6olja
i5daje ugnje&eni'. Bilo je nei5beno laganje, laganje i 6re&4aranje, ako 'oe= da o6s&ane=. A u
5a)enu 5a s4e dobro =&o je u)iralo u4r=i4ala se ne5a'4alnos&, suro4os&, drskos& do
be5obra5luka. -ako je rekao Boris La4renjo4 0jo= d4adese&i' godina, 6osle graJanskog ra&a2/
>Bolj=e4ici su 6roku4ali rusku kr4 na 4a&ri@. ,ako je bilo D 5ar &o nije 6ro)ena, 6o&6uno
6reku4a4anje narodnog karak&era<K
So4je&ski rei) 6odra4ao je u5di5anje i us6e' lo=i' linos&i. 5nenaJuje drugo/ kako se
dobra osno4a jo= sau4ala kod &oliko ljudi. ?obro je da na= narod jo= nije ne6o4ra&no
u6ro6a=en, kako bi se inae bile na=le &i&anske snage 5a so4je&skoMne)aki ra&<
A so4je&skoMne)aki ra& i na=a nebranjenos& u nje)u, nebrojeni gubici D oni su, 6osle
unu&ra=nji' uni=&a4anja, 5adugo u6ro6as&ili juna=&4o ruskog naroda D )oda i 5a s&olee
una6red. Odbija) od sebe )isao D )oda i 5au4ek.
Oi4o&arenje naroda 6od Hru=o4o) i Brenje4i) nije obeleeno 4eliki) lo)o4i)a koji
bi )enjali narodni karak&er. 3as&u6ila je ona dre)lji4a i nekako skoro 6rija&na 6okornos& koju
je 6rorekao Leon&je4. Soko4i)a ruskog gigan&a koji su sa'nuli 6ojaano se 6ri'ranji4ala
65
6eri;erija 6ri6re)ajui se 5a &r5aj o&ce6ljenja D a )i s)o 4e bili sreni =&o nas ne uni=&a4aju u
go)ila)a.
A onda su nas 6o&resli d4e)a nera5u)ni), nikad nera5ja=njeni) "eliki) ,rka)a D
Forbao4lje4o) i !eljcino4o). 3is)o us6eli ni da se os4rne)o, da se 6res&roji)o u 6au5i, da
s6re)i)o sebe i decu, ni da sau4a)o 6oslednju &ro=nu i)o4inu, a skoili s)o D nas su
bacili, ne na >,ri=&e@, neK D 4e u ,ri=nu deologiju 0be5 &ri=&a2/ >:o4ek je o4eku 4uk@ i
>A)ri &i danas a ja u su&ra@. ,aj rubaljskoMdolarski udar D i 6o sa)o) i4o&u, a jo= 4i=e 6o
6si'ologiji, i)ao je )nogo &ee 6osledice od >rubaljskog@ udara i5 Aleksandro4og 4re)ena.
0 u5 s4u na=u >u5a4relu kr4@, 6os&igli s)o no4i s4e&ski rekord u &r6ljenju/ i4e&i naj6okornije
i be5 6la&e. #4o, u s&anju s)o da 6resee)o 6od5e)ni 4ojni kabl da bis)o &rgo4ali
ko)adie) obojenog )e&ala.2
S&ra=nije od )aso4ne bede D od gajMubajso4ske re;or)e, na= narod su s&igle no4e
du'o4ne deobe. A naj)irniji, 4redni, 6o4erlji4i D 6oka5ali su se nes6re)ni)a 5a &aj )oni
da' ras6ada. :i)e e se 6reos&ali, ne sas4i) i5gubljeni narodni karak&er ogradi&i od &og
Ras6ada. 3eki) os&aci)a 4elikodu=nos&i< Oi4i) saue=e) sa &uJo) bedo)< S6re)no=u
da se neko)e 6o)ogne 0budui i sa) na i4ici bede2. A gla4no, naj4anije D kako od &e
rasloja4ajue, nagle, 6obednike 5ara5e 5a=&i&i&i decu<
3a4edene cr&e ruskog karak&era D neke dobre i5gubljene su, a neke 6ogrdne su se
ra54ile D uinile su nas ne5a=&ieni)a u isku=enji)a RR 4eka
7ar se na=a nekada=nja o&4orenos& nije 6re&4orila, laki) 6ris&ajanje) na &uJi u&icaj, u
du'o4no beski)enja=&4o< 3ije li se ono 6oka5alo i u unu&ra=njoj neslo5i, o&uJenju )eJu
na)a sa)i)a< ,o se &ako gorko 4idelo neda4no, 6riliko) odbaci4anja na=i' i5beglica i5
re6ublika. A4redlji4a je &a neose&lji4os& Rusa 6re)a Rusi)aK A re&ko kog naroda su &oliko
odsu&ne nacionalne 4e5e i u5aja)na 6odr=ka kao kod nas. Moda je &o sa)o 5bog dana=njeg
ras6ada< li je &o osobina ure5ana u nas &oko) so4je&ski' decenija< 7ar nis)o 4eko4i)a i)ali
udruene bra&ske radne 5adruge, bio je i4 dru=&4eni i4o&. Moda da &o 6ono4o us6os&a4i)o<
MeJu&i), 5a nas je )alo da sa)o us6os&a4i)o narodno 5dra4lje. +re)a 4eliki)
6o&reba)a nas&u6ajueg elek&ronskoMin;or)a&i4nog 4eka na)a je, da bis)o i=&a 6reds&a4ljali
)eJu drugi) narodi)a, 6o&rebno da naui)o da 6reus)eri)o s4oj karak&er 6re)a 4eliki),
in&en5i4ni) oeki4anji)a RR s&olea. A )i se &oko) i&a4e s4oje is&orije, a4aj, nis)o
na4ikli na in&en5i4nos&.
Ruski karak&er danas je sa4 6osrnuo, na 6rekre&nici. =&a e 6re4agnu&i<
)1. 'a; Ao-emo li opstati; mi; RusiD
:ini se da je o4o i5laganje 4e oda4no &rebalo da 6reci5ira/ koga 6odra5u)e4a)o 6od
reju >Rusi@< ,a re je do re4olucije u6o&reblja4ana kao 5ajedniki na5i4 &ri is&onoslo4enska
naroda 0"elikorusa, Malorusa i Belorusa2. +osle re4olucije D u 5a)enu 5a lik4idirano i)e
"elikorusa. 0O&u6elos& u so6s&4eno) je5iku 4e oda4no nas je od4ela od i5raajni' rei
>Rusi@, >Rusii@, a re >"elikorusi@ na) danas nije 6o 4olji.2 +od sadraje) &e rei ne
6odra5u)e4a)o iskljui4o e&nike Ruse, nego one koji su iskreno i 6o&6uno 6ri4reni, 6o
du'u, s)eru s4oje 6ri4renos&i, 6redanos&i D rusko) narodu, njego4oj is&oriji, kul&uri,
&radiciji.
-raje) 1919. u 6reds)r&no) ods&u6anju ?obro4oljake ar)ije, general +e&ar "rangel
6o54ao je u nju s4e koji su >s na)a, koji su srce) Rusi@. +reci5nije se ne )oe rei.
3acionalnos& nije oba4e5no u kr4i, 4e u srdanoj 6o4e5anos&i i du'o4no) us)erenju
linos&i. ,o je 6osebno u&icalo na sas&a4 ruskog naroda/ 4eko4i)a su bili najve)i narod u
dra4i, on je, &akoJe, 6os&ao i konstitutivna na$ija5 )nogi od drugi' naroda bili su ili u
dra4noj slubi ili su i4eli &u, dugo su se u&a6ali u rusku kul&uru i i4o& D i 6os&ajali au&en&ini
Rusi 6o du=i.
66
6ak, 'oe li na) do54oli&i da se na5i4a)o >Rusi)a@< A dana=nji) )ediji)a nikada
nee)o sres&i in&er6re&aciju dogaJaja, s'4a&anje budunos&i D s na=e, ruske &ake gledi=&a.
?oi4eli s)o da je u6o&reba rei >Rus@ nekako 6od )oralno) 5abrano), ona ak i5gleda kao
dr5ak i5a5o4. L&a s)o )i '&eli &i)e da >kae)o@< Od koga s)o se >odrodili@< L&a je, )oli)
4as, sa os&ali) nacija)a< 3ara4no, os&ale nacije se dre s4oji' i)ena 4r=e nego )i. ?anas
D 6osebno slubeno D 6oku=a4aju da u4edu &er)in >Rusijani@. S)isaona 5a)ka 5a &ak4u re
je da je njoj odgo4arajui, ili oba4e5ni 6ride4 >rusijski@. Aos&alo) &u re nee= u&i ni u ko)
nor)alno), 6rirodno) ra5go4oru, ona se 6oka5ala bei4o&no). 3ijedan neruski graJanin
Rusije na 6i&anje >L&a si &i<@ nee sebe na54a&i >Rusijanino)@, 4e e odgo4ori&i odreJeno/
,a&arin, -al)ik, :u4a=ili, Rus ako se u du=i osea &ako. na kraju, 5ar na) ras6linu&o
>Rusijani@ odgo4ara 5a slubena 'ladna obraanja u 5a)enu 5a jasno i)eno4anje graJans&4a<
Ali nikada se nee)o o6redeli&i i nee)o ra5u)e&i sa)i sebe ako 6ri'4a&i)o 6reu&nu
5abranu da sebe na5i4a)o >Rusi)a@.
+ored o6=&eljudski' 4rednos&i 6os&oje, kao nji'o4 sas&a4ni deo, nacionalne, kul&urne
4rednos&i, i nji' ne s)e da se odrekne nijedna nacija.
O4aj odeljak 5a6oe& je 6i&anje)/ >Hoe)o li o6s&a&i, )i, Rusi<@ ,o 6i&anje bilo je
6o&isnu&o 6uni' %G godina/ as je s)e&alo >in&ernacionalno) 4as6i&anju@, as je >s)e&nja
s6ro4oJenju de)okra&ski' re;or)i@. A 6i&anje o6asno 4isi/ 'oe li Rusi i dalje o6s&a&i na
7e)lji< Bliski no4i 6o6is 1999. 6oka5ae nesu)nji4o 4eliki 6ad broja na=eg s&ano4ni=&4a.
3aj4i=e od u)iranja i 6ada na&ali&e&a. 7ar ruska dra4a nee 6odra&i rusku de)ogra;iju< 7a
&o je 6o&rebno brino srce i 4elika sreds&4a D od sada 6a 5a i&a4e decenije. 0S&a&is&iki 6ad
broja s&ano4nika nas&ao je i &ako =&o se nerusko s&ano4ni=&4o koje se ranije i5ja=nja4alo kao
>Rusi@ sada 4ra&ilo s4ojoj nacionalnos&iN ne )alo Rusa koji 4ladaju lokalni) je5ici)a
na6us&ilo je ruski.2
+a i6ak, suro4o u6o5ora4ajue 6i&anje 4raa na) se kao s&rela/ Hoe)o li o6s&a&i, )i,
Rusi< Ako i 6rei4i)o ;i5iki, 'oe)o li sau4a&i na=u ruskos&, s4euku6nos& na=e 4ere, du=e,
karak&era D na= kon&ingen& u s4e&skoj kul&urnoj s&ruk&uri. Hoe)o li sau4a&i u du'u, je5iku,
s4es& o s4ojoj is&orijskoj &radiciji<
?anas je iskrslo )nogo 6re6reka ou4anju Rusa kao jedins&4enog naroda. 6r4a )eJu
nji)a je sudbina na=e o)ladine. Hoe li na=a =kola bi&i cen&ar ruske kul&ure< Hoe li ona
obe5bedi&i kon&inui&e&, i4os& is&orijske s4es&i, sa)o6o=&o4anje naroda<
,ek =&o su se re6ublike 73? od4ojile, od)a' su s4oje =kole 6re=&i)o4ale na so6s&4ene
nacionalne dirke. Sada i ruske au&ono)ije ak&i4no s&4araju s4oje nacionalne =kole. ,akoJe i
neke nacije u Rusiji koje ne)aju s4oje au&ono)ne &eri&orije. 0Sa)o u Mosk4i je 4e )nogo
&ak4i' =kola/ 6os&oje je4rejske, jer)enske, gru5ijske, &a&araske, li&4anske i dr.2 Sa)o se
Rusi)a jo= una6red u6uuju u6o5ora4ajue o6o)ene/ 5ar nisu =o4ini5)o) dik&irani >5adaci
deci da de&aljno u6o5naju ruski je5ik, rusku is&oriju i rusku 'u)ani&arnoM;ilo5o;sku
kul&uru<@
BE
MeJu&i), jo= je A=inski da4ne 1%1E. de&aljno ra5radio konce6ciju nacionalnog
obra5o4anja 0>narodnog@, go4orio je on 6osle +u=kinu2/ nije ni &eore&ski ni 6rak&ino )ogu
jedins&4en sis&e) 4as6i&anja 5a s4e narodeN s4aki narod i)a s4oj sis&e).
-ul&ura se ne )oe 6lodo&4orno ra54ija&i i54an nacionalni' ;or)i D ra5u)e se, ne
ograJena 5ido4i)a, nego u sadejs&4u s os&ali) s4e&ski) kul&ura)aN 6ri &o), organska 4e5a s
koreni)a i &radicijo) nikako ne &reba da od4aja uesnike od in&en5i4ne orijen&acije ka
sa4re)eno) 0ne &reba i' 6re4i=e us)era4a&i 6re)a narodni) koli)a i gusla)a2.
Sa4re)enos& 05a kojo) )i s4e 4i=e 5aos&aje)o2 od nas 5a'&e4a ne sa)o 6re6orod
i5gubljeni' 4rednos&i, nego, i jo= 4i=e, sloeni 5ada&ak s&4aranja no4e Rusije, kak4a jo= nikada
nije 6os&ojala. A &o 5nai, 6re s4ega, =kolski) 4as6i&anje) be5 koga nee i5ras&i ni no4a
in&eligencija.
27
Op'ta gazeta, 81. 1B. 199E.
67
,ak4u no4inu 6reds&a4lja, na 6ri)er, 5ada&ak 6reda4anja is&orije do)o4ine u =kola)a.
+redre4olucionarni gi)na5ijski udbenici su jako lakirali 6re&'odne 4eko4e, a na 6rila5u
sa4re)enos&i su 5a&ajili, ne do=a4=i do d4a 6oslednja cara. L&a &ek )oe)o rei o grubo)
iskri4lja4anju is&orije u so4je&ski) udbenici)aK Hoe)o li sada u)e&i D i us6e&i, kro5 no4i
4i'or no4i' neodgo4orni' 6rojeka&a i s i5o6aeni) %odi@ika$ija%a D da o)ladini o&krije)o
na=u o&adbinsku is&oriju, 6o&6unu i ne6ris&rasnu is&inu. Mogune su 'res&o)a&ije, ne sa)o u
ruskoj li&era&uri nego i s delo4i)a is&orijski' doku)ena&a, ali 5a s&arije ra5rede i s obilni)
ci&a&i)a ruski' )islilaca, i RR 4eka, &akoJe. 3ara4no, u 6rogra)u &ak4e =kole )ora se nai i
dosledan odra5 uloge 6ra4osla4lja u na=oj is&oriji i kul&uri. 0Bora4io sa) ja i u =kola)a gde se
ulau slini na6ori koji ne)aju nikak4u dra4nu 6odr=ku, 4e su sa)o inicija&i4a
nas&a4nikog kadra. ,a)o i5nenaJuje o6=&a s4e&la a&)os;era, iskljui4a dobrona)ernos&
i5)eJu uenika i nas&a4nika D ini se kao da &a os&r4ca nisu bila deo na=e rasrJene e6o'e.2
A na=e) dana=nje) ras6adu niko ne )oe da&i sigurnu 6rogno5u da e se nai snage 5a
&oliko neo6'odnu =kolu. Ali ako je ne s&4ori)o, ako ne i54ede)o na=u decu i5 o6asnos&i
ne6o4e5ane, nejasne s4es&i 6roe&e 4reli) iskra)a 6aganske be5du=nos&i i s&ras&i koja )a)i
6o s4aku cenu D &o e bi&i kraj ruskog naroda i ruske is&orije.
+re)a 6o4elji A3 rodi&elji i)aju 6ra4o da s4ojoj deci 6rue i religio5no 4as6i&anje.
ak u dana=nji) 5a)eci)a u Rusiji )i 4e 6re6o5naje)o, &u i &a)o i5nikle kro5 4elike
&e=koe, 4eo)a re&ke, pravoslavne gi%nazije koje 6oku=a4aju da us6os&a4e 6ra4osla4ni
unu&ar=kolski i4o&. +re)a uslo4i)a sada=njeg 4eka, )oda, ne deluje sa)o direk&no
6reda4anje 6red)e&a 4eronauke, koliko o6=&a, s4eobu'4a&na a&)os;era 6reda4anja s 4 i '
6red)e&a D 'u)ani&arni', u)e&niki' i ak 6rirodni' nauka 06a kro5 skoro s4aki 6red)e& koji
ui)o u =koli )oe da 6ro4eja4a ako ne religio5ni, onda 6rirodni s)isao onoga =&o se
i5ua4a2.
Obra5o4ni 6roces koji je &renu&no na sna5i u Rusiji us)eren je su6ro&no od na=eg
s6asenja. ,u je i 6relo)ni, 6rela5ni 6eriod iskorenji4anja ko)unis&iki' udbenika/ oni i5la5e
&oboe li=eni 6ro=le ideologije, a u s&4ari u naj4eoj )eri s is&i) balas&o). A5 ka&as&ro;alnu
)a&erijalnu 6ro6as& i&a4og ruskog 6ros4e&nog sis&e)a, u5 uni=&enu )reu dis&ribucije i 5bog
sku6oe nedos&u6na i5danja D &u je i bes6o)ona 5a4isnos& =kole, nas&a4nika, od dona&ora
bilo koje 4rs&e, od s4akak4i' bes6la&ni' udbenika. +ri &o) su)nji4i boga&i s&rani ;ondo4i i
)eJunarodne 6seudoreligio5ne organi5acije =alju u Rusiju s4oje ino4acije D i na &aj nain
u&iu na na=e obra5o4anje koje je i5nenada 5a&eeno ba= u naj&ee) &renu&ku 6rela5a sa s&arog
u no4o. Mnogi ruski 06onekad i inos&rani2 au&ori, es&o i ne6edago5i, koji nikada nisu
6reda4ali u =koli, na br5inu i ak ne6ro)i=ljeno ukljuili su se u &e >kul&urne inicija&i4e@ D i
4e je na6isano )nogo no4i' udbenika i 6rirunika koji s u4redlji4o) lakoo) dobijaju
odobrenja od )inis&ars&4a obra5o4anja i =&a)6aju se. A &ak4i) >6rirunici)a@ sugeri=e se
uenici)a, na 6ri)er, da li&era&ura ne )ora da se 6ri)a u 4as6i&no) s)islu, nego sa)o 5a
ra5onodu du'a D direk&no su6ro&no ruskoj &radiciji. li se u )ladi) u)o4i)a uni=&a4a s4ako
6o=&o4anje 6re)a o&adbinskoj is&oriji i 4rednos&i)a.
,aj 6ogre=an u&icaj odraa4a se i na )e&odici sa)og 6reda4anja i 6riliko) ocenji4anja
s&eeni' sa5nanja. A)es&o s&rogog sis&e)a 5nanja u &radiciji ruskog obra5o4anja D 6redlae se
6o4r=nos&, =arenilo 6oda&aka, 6onekad kala)bur odlo)aka i in;or)acija D 6od 6arolo)
ra54i&ka sa)os&alnog )i=ljenja uenika, gde se on 6o5i4a da bude arbi&ar 6redloenog
)a&erijala. ,ak4o) )e&odiko) )ladi nera54ijeni u)o4i se 6ods&iu na ne5nanje,
sa)ou4ereno ocenji4anje, ka6ricio5nu subjek&i4nos& D jo= 6re nego =&o sa5naju sis&e)a&ske
osno4e 6red)e&a. S'odno &o)e, i 6ri 6ro4eri 5nanja ne &rai se 6o4e5ano, celo4i&o i5laganje,
jasan &ok )isli, 4e sa)o re5ul&a&/ 6od4uci&e >da< D ne<@, ili >obelei&e k4aico) jednu od
6redloeni' 4arijan&i odgo4ora@.
L&a se raJa u no4oj ruskoj =koli u &ako ras&urenoj i 5agaJenoj si&uaciji<
68
rusko )inis&ars&4o obra5o4anja na s4oj nain 6ri)enjuje 6renagljene, neod)erene,
br5o6le&e i5)ene =kolski' udbenika i 6rogra)a. "e je ranije bio s)anjen ;ond aso4a
ruskog je5ika, a danas je na delu 6rojeka& 6o&6une lik4idacije od4ojenog kursa ruskog je5ika, i
njego4o ukljui4anje u kurs li&era&ure. 3ije li &o D konano 6o&6uno uni=&enje je5ikog kursa.
L&a )oe da uradi go)ila 5bunjeni' ugnje&eni' nas&a4nika u &oj reci >re;or)i@ i
>ino4acija@< #4o nekoliko 6ouni' ;ra5a koje sa) 5abeleio od nji', koje 5a)enjuju 6rirodne
cilje4e ili is&u eJ 5a 5nanje). A rejonskoj =koli na asu >is&orija do)o4ine@/ >Mora) dobro
da ui) da bi' 6os&ao boga&@. A 5a6u=&enoj seoskoj =koli, &a nesrena deca, osuJena na bedni
ni4o 5nanja i na bedan i4o&, na asu is&orije 6i=u/ >Moda e neko od nas 6os&a&i u6ra4nik
;abrike@. >A &i "anja, eli= li da bude= 6redsednik<@
)&. 'ravoslavna crkva u ova mra(na vremena
.rk4a je bila u &ako &e=ko) ro6s&4u 5a 4re)e bolj=e4ika, da je osloboJenje )oglo da
donese, inilo se, sa)o rados&. +r4i koraci D &ako je i5gledalo, bili su ne6o)ueno s4e&li. Ali
ni 5a osloboJenu crk4u D 6rela5 nije )ogao da i5gleda jednos&a4an, kao ni 5a celu Rusiju.
+re sed)odecenijski' ne4olja s be5bonici)a Ruskoj crk4i je 6re&'odilo i&a4o jedno
ni=&a bolje s&olee. A &oku celog RR 4eka, s )ali) i5u5eci)a, &rajao je 6roces
oka)enja4anja ;or)i njenog i4o&a i rada. On je s6ro4oJen o&6adanje) 4eeg dela
obra5o4ane klase 0kao 6osledice so6s&4enog ra54oja2 od 4ere i .rk4e. A od RR 6re)a RR
4eku 6oeo je da o&6ada 4e i ne5ane)arlji4 deo 6ros&og naroda D =&o je i bio jedan od
odluujui' ;ak&ora re4olucionarnog rasce6a 191E. godine. A6oredo s 6ods&icaji)a s4e&os&i u
nedri)a .rk4e D u 6aro'ijskoj s4akida=njici nas&ajala je 5agu=lji4os&, &o su jasno 4ideli )nogi
jerarsi i s4e&o4njaci 6redani crk4i 0;a&orjani Ljesko4a2. ,rebalo je nei5os&a4no re;or)isa&i
crk4eni i4o& i Sabor se 5a &o s6re)ao na 6oe&ku RR 4eka D ali s4e &e 6ri6re)e bile su
5aus&a4ljene 4oljo) )onar'a.
-ako je ruska .rk4a doekala 4eliku rusku -a&as&ro;u ;ebruara 191E D be5u)ni dra4ni
6re4ra& i &o u 4re)e 4elikog ra&a< Sinod se obra&io narodu s 6o5i4o) da 6ri5na &u 'ao&inu
re4olucionarnu 4las& kao >4las& od Boga@, crk4a se odnosila 6re)a njoj ak ne o&uJenoM
;or)alno, 4e ser4ilnoModobra4ajui, 6ri5i4ala je na nju blagoslo4 Boji, i 6o&6isali su D i
Sergej S&argorodski, ali i budui 6a&rijar' ,i'on, ak i e6isko6 An&onij Hra6o4icki D s4e &ri
budue crk4ene grane dale su s4oj do6rinos &o) gre=no) i54oru na=i' kasniji' ne4olja. 0Ali i
6ra4osla4na crk4a u inos&rans&4u, koja se 6onosila s4ojo) is&o&o) od bolj=e4i5)a, 6osla4=i i
dalje =aljui .rk4i u do)o4ini gne4ne o6&ube 5bog neo6ros&i4og >sergijans&4a@, a jo= je
neo6ros&i4ije =&o je i=la na direk&no 6odri4anje .rk4e u sada=nji) 6aro'ija)a D &reba 6a)&i&i
&e &e=ke &renu&ke.2
+o&o) je nas&u6io ini se najsolidniji ra54oj, )nogo)isleni crk4eni Sabor 191E, ali on
je bio 6rekinu& 6ucanje) u -re)lj i5 bolj=e4iki' 6u=aka. Onda je na=u crk4u s&igao lju&i
6rogon koji je &rajao 6ola 4eka, &oko) koga je uni=&eno na dese&ine 'iljada s4e=&enika
0da4ljenje celi' 6orodica u ru6a)a u ledu, seenje na delo4e, &o je s4e sada 5abora4ljeno2,
ko)e je slino bilo sa)o an&iko gonjenje 'ri=ana. 'iljade i5ginuli' su i5ja4ili be5re5er4nu
6odr=ku 4eri, s4esno su i5abrali s)r& 5a Hris&a D ali naalos&, nji'o4e r&4e, nji'o4 lini
'eroi5a) nisu )ogli da 5a=&i&e os&ali 6ra4osla4ni narod, ni &u .rk4u koja je 6oela jed4a
do54oljeno, 6okorno o6s&ajanje u s)anjenoj i nesigurnoj legalnos&i od 19C8. godine, da bi jo=
jedno) 6ala 6od sulude 6rogone u 4re)e Hru=o4a.
Sada &reba sa saue=e) 6a)&i&i i ra5u)e&i i5 kak4og kra'a, i5 kak4og 6onienja, i5
kak4og )aso4nog ra5aranja i 6ljake us&aje na=a .rk4a, do sada be5 )a&erijalne 6o)oi.
?a, nara4no, )nogi bi '&eli, i oekuju is6ra4no, da se +ra4osla4na crk4a u4rs&i kao
potpuno sa%ostalna, kao snaan au&ori&e& u 5e)lji 5a&o =&o s4i os&ali dra4ni oslonci sa)o
slabe du' crk4e. ?a ne ues&4uje u de)ons&racionoM&ele4i5ijsko) >6ocrko4ljenju@ 4las&i kao
69
nedos&ojna i i5gubljena, nego da sa)ou4ereni), sa)os4esni) glaso) ra5oblia4a sle6ou ili
6o)o ljudi na 4las&i ra5bojniki) snaga)a. ?a glas .rk4e 4rs&o odjekne u 6o)o na)a i u
5a=&i&u 6ri na=oj s4akodne4noj borbi 5 a o6s&anak.
Ali &reba 6odsea&i i 6odsea&i na ogro)nu ;i5iku slabos& na=e .rk4e, i5ranja4ljenos&,
nes&abilnos& sas&a4a njeni' slui&elja 0da bi se &o 6o6ra4ilo 6o&rebne su godine i godine2, &reba
da ne o)e&a)o sada=nju .rk4u, a da se uasne)o nad na=o) so6s&4eno) slabo=u i
ni=&a4no=u, kako s)o do6us&ili s4e =&o se dogodilo, )i sa)i, 4ernici< Oni koji su ra4nodu=ni
6re)a sudbini o&adbine, oni su i beskorisni u njeno) i5ba4ljenju.
?ana=nji 6roble)i na=e .rk4e D ni i5 daleka nisu sa)o )a&erijalni.
!edan ni4o sloenos&i D &o je uloga .rk4e u s4akodne4no) i4o&u ljudi D &rebalo bi da se
legalno od4oji od dra4ne 4las&i. Ali crk4a ne )oe do6us&i&i sebi da se od4oji od dra4e kad
ona grca u ne4olja)a. A6ra4o je &a )nogo4eko4na &radicija da 6ra4osla4lje bude i54an
dru=&4a &ako gorka u sada=nje) 6ogibeljno) s&anju ruskog naroda i dra4e. A6ra4o u &ak4o)
ra5orno) 4re)enu kao =&o je na=e, ljudi)a je 6o&rebna neija snana du'o4na 6odr=ka 0i D
ija sad<2 u s4i) &e=koa)a nji'o4og 6os&ojanja. O4de i dalje 6os&oje od4ojeni s4e=&enici,
od4ojeni )isionari koji )nogo rade i54an 5idina s4og 'ra)a D ali &reba li &o 6rene&i na .rk4u
kao njeno o6redeljenje< -a&olians&4o, 6ro&es&an&i5a), isla) D s4i su oni dru=&4eno ak&i4ni i
&ako se 6rirodno s&4ara 4e5a naroda sa s4ojo) religijo). +ra4osla4na crk4a )ora da 5au5)e
dos&ojans&4eno )es&o u dru=&4eno) i4o&u Rusije 0da naJe )es&o i u ar)iji2 6a5ei da se ne
s6us&i do 6ro;anisanja obreda 0kao =&o je os4e=&a4anje &a=&i' 5ado4oljs&a4a2. da ne ula5i u
kon;lik&e s drugi) &radicionalni) religija)a u Rusiji/ da s4oji) 5naaje) i snago) u&icaja ne
6rela5i onu granicu koja bi )ogla da i5a5o4e 6odele u 4elikoj )nogonacionalnoj i
)nogo4erskoj dra4i.
?rugi ni4o sloenos&i su unu&ra=nji 6roble)i .rk4e D neu4r=enos& us&ano4ljeni'
du'o4ni' =kola, nes6osobnos& da se one snabdeju obra5o4ani) s4e=&enici)a u celoj 5e)lji.
+osle decenija bolj=e4ikog 6us&o=enja, i 6ri dana=nje) bujanju 6aganske s4es&i D &e=ko je
nai 6ra4i je5ik 5a 6ro6o4edi i ubeJi4anja. -ako 5a6ra4o organi5o4a&i obua4anje dece<
-ako 6ros4ei4a&i odrasle koji 6rila5e .rk4i< ,u su i s6oro4i unu&ar .rk4e o )ogunos&i
deli)inog 6relaska sa crk4enoslo4enskog je5ika bogosluenja na ruski. +o&o),
6ro&i4urenos&i ;rakcija/ u6orna 06onekad i o=&ra2 re;or)a&orska, i oka)enjena or&odoksna D
ne sa)o da se ni=&a ne )enja u .rk4i, 4e i da se us6os&a4i, ako je )ogue,
6redre4olucionarni du' i us&rojs&4o .rk4e. 0MeJu&i) D kao =&o se ni=&a u Rusiji ne )oe
4ra&i&i u 6redre4olucionarni i4o& D &ako se ne )oe 4ra&i&i ni .rk4a. ,raganje i kre&anje su
nei5beni i u5 duboku 4ernos& &radiciji.2 S4akodne4ni ar'ijerejski sabori re4nosno rade na
re=a4anju &i' 6roble)aN ali 6o&rebno je )nogo )u=kos&i da se oni s6o5naju ko)6le&no, sa
s4i) 4arijacija)a. 0+i&anje je kada e doi do 6ra4og 6o)irenja s na=o) iskonsko) grano),
sa 6o=&o4aoci)a s&ari' obreda. 3e da oni o6ros&e, 4e da i) se i5ra5i kajanje 5bog es&oki'
6rogona u 6ro=los&i. 7ar i danas, kada i&a4a ra5orena Rusija ne 5na da li e crk4a o6s&a&i ili
ne, u &oj 4elikoj ruskoj 3esrei D )i jo= u4ek, 5bog gordos&i, ne )oe)o da 6ri5na)o da je &aj
dre4ni s6or i5)i=ljen.2
A na=e) 6agansko) 4re)enu uju se i ra5draeni glaso4i 6ro&i4 >iscr6ljenog@
'ri=ans&4a, koje &oboe uni=&a4a na=u nacionalnu is&oriju, i glaso4i koji u5diu 6a&rio&i5a) na
u=&rb 6ra4osla4lja i i5nad njega. Ra5u)e se, )i s&u6a)o u 4eru kako s na=i) lini), &ako i
nacionalni) osobina)a i oseaje) 6re)a s4e&u. Ali kasnije, u &oku religio5nog ra54i&ka, ako
us6e)o, )i se u54isi)o do 4eliki' 4isina, do obu'4a&a )nogo =ireg nego =&o je nacionalni.
3a=a nacionalna rasce6kanos& nas&ala u RR 4eku, kao da je nas&ala i5 u&robe na=e 6ra4osla4ne
4ere, i5 sa)ougu=enja u no4o) s4ire6o) 6agans&4u. Od4ajajui se od 6ra4osla4lja, i na=
6a&rio&i5a) dobija 6aganske cr&e.
?anas se na &eri&oriji Rusije 4odi ak&i4na >)isionarska@, ili ak 6ro6agandna dela&nos&
inosla4ni', ino4erni' i sek&a=ki' 6ro6o4ednika, koji i)aju ogro)an no4ac u 6oreJenju s
70
bedo) na=e .rk4e. S4i &i 6ro6o4ednici 0i ak organi5a&ori 4as6i&anja i obra5o4anja na=e
o)ladine2 insis&iraju na s4o) zakonsko% 6ra4u na &o. 3eka bude. Ali 5akonski s&u6anj
suJenja D je 4rlo ni5ak s&u6anj. +ra4o je i5)i=ljeno kao onaj %ini%alni 6rag 6rirodni'
oba4e5a be5 koga se o4eans&4o )oe 6re&4ori&i u i4o&injsko cars&4o.
,e 6ro6o4edne 4arijan&e ne )ogu nikako, ni is&orijski, ni 6re)a oseanju s4e&a, ni
kul&urno, ni u du'o4no) us&rojs&4u, ni i4o&no D da na) 5a)ene 6ra4osla4lje. "e se
dogodilo da je 1GGG godina na= narod ras&ao i ra54ijao se u6ra4o u 6ra4osla4lju. ne )oe)o
)i sada da ga se odrie)o, 4e da ga 6ri4ede)o blagora5u)lju i is&o&i jer na) dola5e no4e
sabla5ni jo= i u RR 4eku.
?anas su, )ada nesa4r=ene, ali i6ak 4eo)a skro)ne dra4ne )ere 5a 5a=&i&u
&radicionalni' religija u Rusiji i5a54ale &alas gne4a u no4ina)a 0ra5u)e se, radosno 6odran
radioMs&anico) ;lo&oda2 D ali ne 6ro&i4 s4i' &i' religija, ne, ne, nije re o a&ei5)u. "e u6ra4o
o borbi 6ro&i4 6ra4osla4lja/ na)a 6re&i >6ra4osla4i5acija cele 5e)lje@, >kasarnsko
6ra4osla4lje@. >+a&rijar' sis&e)a&ski s6aja 6a&rijar=iju i MA+.@ :ak i o4o/ &a .rk4a >je
6osisala &o&ali&ari5a) s )ajini) )leko)@, ona je >jedna od 6oluga nes&ajanja dru=&4ene
s4es&i@, 6redska5uju joj >skandalo5na ra5oblia4anja@, >ne iskljuuje se saradnja .rk4e s
kri)inalni) s&ruk&ura)a@. +a =&a je &oK A du'u &e 6redodreJene raskala=nos&i, koja se 4idi u
s&ilu dana=nje ruske =&a)6e D da&o je >+a&rijar=iji 6ra4o 6r4e brane noi@, >danas na)a ne
u6ra4lja !eljcin, 4e Aleksej .@
B%
Oni koje je u 4re)e &o&ali&ari5)a 5aobi=lo cr4eno ko6i&o, danas se u Rusiji glasnos&i
6rene)au 5bog 6ra4osla4lja, 5bog s4akog nesa4r=enog 6oja4lji4anja 4ere, i kod nji' nee&e
naii na 6o=&o4anje 6re)a dese&ina)a 'iljada )uenika 6ogaeni' &i) ko6i&i)a. Mraan je
&aj 6rekid 'iljadugodi=njeg 'ri=ans&4a u Rusiji.
,i) je sloeniji 6oloaj )islei', 5a'&e4ni' e6isko6a, s4e=&enika/ crk4ene ;or)e ne
)ogu da se oka)ene u drugoj 'iljadi godina, one sa)e &ee ra54i&ku, 6re;injenos&i u
dina)inoj, burnoj e6o'i. A krugo4i koji 6rebi4aju u 5aos&aloj ne6okre&nos&i s&alno i'
>s)iruju@, 5aus&a4ljaju. D =&a da se radi< O&4oren je s6or, oni koji ele 6ro)ene dobijaju
ocenu >du'o4nog bun&a@, naj4anije je D da li unosi&i u .rk4u du' raskola< ,aj s6or je dese&
6u&a neeljeniji dok &raju o4i na6adi na nas s6olja. Ali &ako je &uno i &ako )e )ui o6asna
)ogunos& da e odgo4or 6os&a&i D sa)o5a&4orenos&, oba)iranje crk4e.
A dana=njoj, ras6adnu&oj, ugu=enoj, o=a)uenoj i 6ok4arenoj Rusiji jo= je oiglednije/
be5 du'o4ne 6o&6ore od 6ra4osla4lja ne )oe)o s&a&i na noge. Ako nis)o be5u)no s&ado D
6o&rebna na) je dos&ojna osno4a na=eg jedins&4a.
+redano i u6orno se )ora)o, )i Rusi, dra&i 5a du'o4ni dar 6ra4osla4lja D oigledno
jedan od 6oslednji' daro4a koji )oe)o i5gubi&i.
A6ra4o 6ra4osla4lje, a ne i)6era&orska dra4nos&, s&4orila je ruski kul&urni &i6.
+ra4osla4lje, sau4ano u na=i) srci)a, obiaji)a i 6os&u6ci)a, u4rs&ie &aj du'o4ni s)isao
koji e objedini&i 4i=e ruski' slini' 6le)ena. Ako u 6reds&ojei) decenija)a nas&a4i)o da
gubi)o i naselja i &eri&orije, ak i dra4nos& D os&ae na) jedino =&o se ne )oe ras6as&i D
6ra4osla4na 4era i )iro&4ors&4o koje i5 nje is&ie.
)). #okalna samouprava
S4akodne4ni realni i4o& ljudi D nji' e&iri 6e&ine ili 4i=e D ne 5a4isi od dogaJaja u
dra4i, 4e od dogaJaja u nji'o4o) kraju, i 5a&o D od lokalnog sa%oupravljanja. A6ra4o &ako
se i reguli=e i4o& u 5e)lja)a 7a6ada/ kro5 e;ek&nu lokalnu sa)ou6ra4u, gde s4ako )oe da
ues&4uje u re=enji)a od koji' 5a4isi njego4 o6s&anak. sa)o &aka4 6oredak je de%okratija.
A =&a su kod nas 6reds&a4ljali saveti deputata< Od 6oe&ka, 191E, so4je&i 0unakaena
ko6ija 6redre4olucionarnog 5e)s&4a2 su bili s&4oreni ne kao 6reds&a4ni=&4a celog naselja, 4e
28
Op'ta gazeta, 81. 1B. 199E, s&r. 1G.
71
5a os&4arenje 6oli&iki' cilje4a/ kao organ dik&a&ure jedni' sloje4a 0radnici, 4ojnici2 nad
drugi) sloje4i)a. A dalje) &oku re4olucije so4je&i su i5gubili i &u ulogu i 6os&ali sa)o
dekoracija 4las&i i ko)unis&ike 6ar&ije. +o&inili su se ne sa)o lokalni) 6ar&ijski) organi)a,
4e i cen&ralni) >so4je&ski)@, odo5go, 6a nanie 6o s4ojoj >so4je&skoj 4er&ikali@, =&o i' je
li=ilo i 6oslednjeg oblika lokalne sa)ou6ra4e.
+ri 6re4ra&u, a4gus&a 1991. s&4orena je naj4ea )ogunos& da se u Rusiji organi5uje
de)okra&sko narodno sa)ou6ra4ljanje D >de)okra&ija )ali' 6ros&rans&a4a@. Ona jo= nije bila
i5gubljena ni 1998. godine, u 4re)e ras6u=&anja so4je&a. Ali na=e cen&ralne 4las&i nisu
na6ra4ile nijedan 6okre& 6re)a &o)e, nji'o4e gla4e bile su 5au5e&e drugi) raunica)a. +r4e
6oku=aje lokalne sa)ou6ra4e, 5bog ri4als&4a, gu=ile su nji'o4e 6oli&ike 6ar&ije, nji'o4i
5ajedniki ;ron&o4i 0kao =&o je &o bilo u -rasnojarsku od 1991, ko)unis&i i de)okra&e i5
Iz&ora usije 5ajednoN da, ne sa)o u -rasnojarsku2.
obe na=e dra4ne ?u)e, jedna 5a drugo), ra4nodu=no su koile i5radu delo&4ornog
5akona o lokalnoj sa)ou6ra4i, koji bi i) o&krio 5akonske 6u&e4e i ;inansijske )ogunos&i.
7akoni nedono=ad koje su oni doneli nisu o&kri4ali &ak4e )ogunos&i. A ba= 6o As&a4u 1998,
lan 1B, >6ri5naje se i garan&uje lokalno sa)ou6ra4ljanje@, njego4a >sa)os&alnos&@, i da ono
>ne ula5i u sis&e) dra4ne 4las&i@ D 6a uradi&e &ako, konanoK 3e/ &a)o gde je na6ra4ljena
ko6ija sa)ou6ra4ljanja, ona je 6o&injeni doda&ak dra4ne u6ra4e. 0S druge s&rane, neo6re5no
i)i&irajui nes&4oreno sa)ou6ra4ljanje D dra4na 4las& krenula je na riskan&no ru=enje
so6s&4ene 4er&ikale, do6us&i4=i i5bornos& guberna&ora, 5a&i) )esni' i rejonski'
ad)inis&ra&ora. A5 dana=nju 6arali5u cen&ralne 4las&i, &o )oe da oi4i i olak=a i4o& u
oblas&i)a, ali privre%eno. A u kolikoM&oliko doglednoj budunos&i, &o 4odi gubi&ku
jedins&4ene u6ra4e dra4o), o&4ara )ogunos&i se6ara&i5)u i ak ras6adu. ,ak4a cena se
nera5u)no 6laa sa)o i5 s&ra'a da se ne s&4ori au&en&ino narodno sa)ou6ra4ljanje, i5 s&ra'a
da se ne ujedine narodni 6okre&i )i)o 4las&i.2
#', kad biK "rlo je 4ano zakonodavno o&kri4anje 6u&a 6re)a narodno)
sa)ou6ra4ljanju. Ali ako ga nis)o doekali 6e& godina od ras&uranja so4je&a, koliko jo= da
eka)o< Oigledno, nee na) ga skoro da&i, a ako daju, bie &o skraeno i be5 lokalni'
;inansija. A 6ojedini) oblas&i)a e ra5u)niji i odgo4orniji guberna&ori koji uju i 4ide
narodni jad, )oda 4i=e 6o)oi.
:ak ako na) i ne o&kriju 6u&e4e lokalnog sa)ou6ra4ljanja D u i4o&no) je in&eresu
naroda da oni koji jo= nisu i5gubili )o delo4anja, )oraju da deluju sa)iK 3e &reba da ekaju
odobra4ajue 5akone od u)r&4ljenog .en&ra/ on se )oe ko 5na kad 6renu&i. A sada=njoj
Rusiji D )nogi &a4ore u s&a4u odus&ajanja, nije )ogue da su &o D s4i.
,reba 6oe&i od s&r6lji4og deli)inog re=a4anja lokalni' 6roble)a. A &o) cilju &reba se
ujedini&i na s4i) 6olji)a D i4o&no), 6ro;esionalno), kul&urno), u krugu s4akodne4ni'
in&eresa. ,reba se ujedinja4a&i u ak&i4ne dru=&4ene, 6ro;esionalne i kul&urne gru6e. A s4ako)
)es&u i u s4akoj )aloj gru6i radi&i na s4ako) kra&korono) ili dugorono) 6oslu. S4ako
&ak4o ujedinjenje D &o je ;or)a i nain da se 6rekorai dana=nje kobno be5oseajno i
be54re)eno s&anje.
+os&a&i gla4na 6okre&aka i radna sila lokalnog sa)ou6ra4ljanja, &o je 5a na=u
6ro4incijalnu in&eligenciju, danas je )alo rei neiskori=enu, 4e baenu u ni=&a4ilo i
6o)e&enu )e&lo) s4i' >=oko4a@ re;or)i, 4eliki i5a5o4. Ba= je &a in&eligencija 6o=&ena, 4eo)a
obra5o4ana, radna, sa)oodgo4orno idealis&ika, 4eo)a 6redusre&lji4a, 6ra4a naslednica
s4oji' 6redre4olucionarni' 6re&'odnika D unika&no boga&s&4o Rusije.
S4ako ognji=&e ili 54ono koje i5nikne u naselju, s4aka sa)oinicija&i4a D kul&urna,
obra5o4na, 4as6i&na, 6ro;esionalna, e&nogra;ska, ekolo=ka, dra4o&4orna, ili ak saJenje
4onjaka D s4e &o su radni 5aeci lokalnog sa)ou6ra4ljanja. :ak i budui sas&a4ni delo4i
njego4e s&ruk&ure. Oni &reba da se ujedine u o6=&i) na6ori)a i da 6onu da us)era4aju i4o&
u s4o) )es&u, ra5u)no, s6asilaki, a ne u orsokak kuda nas gone )noga ruko4ods&4a i
72
&oliko uka5a. Moda se 5a 6oe&ak &reba 6o4e5i4a&i i ranije, 6re nego =&o 6os&anu )ogui
5akonski 6uno4ani i5bori 5a lokalnu sa)ou6ra4u.
-au/ ali )i &o ne zna%oK 7ar je na= narod &ako slabo 6ra4no obra5o4an< MeJu&i),
beda u koju je narod sada do6ao ubr5ano e ga na&era&i da se 6ra4no obra5uje. A sa)o)
6rocesu borbe 5a narodno sa)ou6ra4ljanje D &o e i bi&i 6os&ignu&o. +a ne )ora se s4e od)a'
s&4ori&i u s4o) konano) oblikuK 3e, 6os&e6eno se &reba 6riblia4a&i, 6roba&i.
&u odgo4araju/ 6a gde da naJe)o s6osobne ljude< A =&a D 5ar na 4r'u 4idi)o
s6osobnije<
+os&oji jo= 6ora5niji odgo4or/ kako da s&4ara)o be5 no4ane osno4e< -ako
no4oroJeno) sa)ou6ra4ljanju obe5bedi&i ;inansijsku 6odlogu< S4uda sa) slu=ao/ >+laa)o
6ore5e a od nji' na) ni=&a ne os&aje 5a na=u lokalnu sa)ou6ra4u.@ ?a, 6ore5i koji se 6laaju
na lokalna i)anja, lokalna 6redu5ea, indus&riju, lokalnu &rgo4inu, 5aba4ne us&ano4e, &uri5a)
D s4i )oraju da os&anu da bi se koris&ili lokalno 0ali ne 6re)a lokalnoj sa)o4olji, 4e onako
kako 5akon odredi2. ,o 4ai i 5a 6ore5e sa nala5i=&a lokalnog 5naaja D ka)enja, gline, 5a
4odene i54ore D )eJu&i) ne 5a rudna boga&s&4aK Rudna boga&s&4a i =u)e su o6=&edra4nog
5naaja, ne 6ri6adaju ni seluMsreniku, ni srenikuMrejonu, oblas&i, au&ono)noj re6ublici, neK
Oni 6ri6adaju s a )o celoj dra4iK -ad bis)o jo= us6eli neki) 6osebni) 5akono) da
us&ano4i)o >6ri4a&i5aciono@ daro4anje lokalne s4ojine.
na kraju, nisu s4i no4i boga&a=i D s i5be5u)ljeni) 4uji) srce). +os&oji )eJu nji)a i
sklonos& ka dobro&4ors&4u, kao =&o je u4ek bilo u Rusiji. MeJu no4os&4oreni) 6redu5ei)a
koja su se no4ano s&abili5o4ala i)a i ljudi od reda D i oni s4oji) dobro&4orni) akcija)a 4e
6o)au na dobar nain. A drugi e 6o)oi su&ra. Oni )eJu nji)a koji s'4a&e odgo4ornos&
6re)a Rusiji i)aju 4elike )ogunos&i da u&iu na k4ali&e& na=eg obra5o4anja, kul&ure D a ak i
4i=e od &oga. ?a, c e o narod nikad ne deluje kao celina, ne )oe se od)a' od celog naroda
oeki4a&i os)i=ljenos& 6okre&a. Reka nas&aje od 6o&oia. Ra5ni 6ojedinani 6roble)i se
ukr=&aju, 6o4e5uju D i &ako se sli4aju u jedan o6=&i 6okre&.
A dana=nji) &e=ki) godina)a, kada je jasno da je cen&ralna dra4na 4las& u Rusiji
i5gubila dobar s)er u6ra4ljanja 5e)ljo), Rusiju je ne)ogue s6as&i be5 energinog,
delo&4ornog narodnog ue=a.
Ako )i sa)i nis)o s6re)ni da se sa)oorgani5uje)o D ne)a)o 6ra4o ni na koga da se
ali)o.
Sa)i )ora)o da 6ro4eri)o koliko 4redi)o i kak4e sudbine s)o dos&ojni.
)+. Zemska vertikala
3eodlono s&4aranje lokalne sa)ou6ra4e D u budunos&i )oe 6os&a&i oso4ina 5a
6os&e6eno s&4aranje ze%ske vertikale.
A ogro)noj i ra5no4rsnoj Rusiji sa)o cen&ralna dra4na 4las&, koja se sli4a odo5go
nadole, ne )oe da obe5bedi blagos&anje naroda. 3eo6'odan je i su6ro&ni u&icaj D odo5go
nagore.
!o= u Mosko4skoj Rusiji, 6re e&iri 4eka, 6os&ojao je sis&e) dogovornih pisa%a i5)eJu
%esta 0sela, 6redela2 i 4i=e 4las&i/ =&a selo )ora da is6uni i dP dra4i, a na =&a se oba4e5uje
4las&. ,a 6is)a su =&a)6ana, )ogue i' je i&a&i, di4i&i i) se i ui&i/ koliko s)o 6re CGG
godina bili 6redos&roniji, 6ou5daniji, 6uni u5aja)nog 6o4erenja 0ak i kad bi sada=nja 4las& i
6o&6isala D da li bi is6unila<2
,ako je 4e u R" 4eku u Rusiji delo4alo lokalno sa)ou6ra4ljanje M 5 e )s & 4 o. Ono je
6rekinu&o u 4re)e 6e&erbur=ke dinas&ije, 6ono4o se rodilo u 4re)e Aleksandra D i i4o
delo4alo do sa)e re4olucije. Bolj=e4ici)a je &a narodna sa)ou6ra4a bila kos& u grlu, i oni su
od)a' s4uda ras&urili 5e)s&4o. 0Ali is&orijsko 6a)enje na=eg naroda je &ako 5a)agljeno, a
73
s&ra' od 6roi4ljeni' decenija &ako 4eliki, da sa) slu=ao/ >L&a je &o D 5e)s&4o< 3ee nas
4aljda u njega &era&i kao u kol'o5e<@2
7e)s&4o, &o je ujedinjenje s4i' ljudi koji i4e u odreJeno) kraju i koji i)aju 6osao u
nje)u. Ajedinjenje je 4an6oli&iko, 4an6ar&ijsko i 4annacionalno, ono ne )oe 5a4isi&i ni od
6ar&ijske 6ri6adnos&i, ni od nacionalne, inae bi i5gubilo s4oj s)isao i na)enu.
7e)ski sis&e) je ;or)a narodnog sa)ou6ra4ljanja u s4i) s4oji) seg)en&i)a direk&no
4e5ana 5a narodne in&erese i 6o&rebe. Ono se su=&inski ra5likuje od s&andardnog
6arla)en&ari5)a i od danas deluje kod nas kao 6oli&i5iran i5borni sis&e) D &ako =&o o&kri4a 6u&
is&inski), dos&ojni) 6reds&a4nici)a naroda, koji su s&alno odgo4orni 6red s&ano4ni=&4o)
onog kraja koji i' je i5abrao.
+rinci6ijelna odlika 5e)s&4a je i &o =&o se njego4e odluke ne 5asni4aju na )e'aniko)
sabiranju glaso4a, 4e na k4ali&e&no) suelja4anju )i=ljenja i 6o6isu in&eresa s4i'
6reds&a4nika socijalni' gru6a, s'odno nji'o4o) ue=u u i4o&u i 6os&ojanju da&og kraja. ,o
se ra5likuje od sa4re)ene 6rakse, ali odgo4ara da4noj ruskoj &radiciji 6rosuJi4anja i
odlui4anja/ od seoski' o6=&ina do s4eruskog 6reds&a4ni=&4a, )orala se )eri&i is6ra4nos&
doka5a, a ne broj glaso4aN 6ojedinana )i=ljenja nisu )ogla bi&i 6ros&o ugu=ena glasanje),
&rebalo je &rai&i ;or)e, a ne sa)o 4einu. 3ara4no, 6r4i uslo4 5a &o je dobrona)ernos& u
u5aja)ni) odnosi)a, s6osobnos& da se saslu=a i ra5u)e drugi. A be5 &oga D ne &reba ni
6oinja&i, be5 &oga D nikada ni=&a dobro nee)o s&4ori&i.
7e)ska 4las& i)a 6ra4o da ras6olae 5e)ski) sreds&4i)a i grana se na lokalni
obra5o4ni sis&e), )edicinu, ou4anje 6rirode, 6ro&i46oarnu slubu, slubu 6ro&i4 'a4arija,
agroekono)sku, )eliora&i4nu, slubu 5a i5gradnju 6u&e4a i s&ano4a, 6o)o siro)a=ni)a,
lokalnu is&oriju, s&a&is&iko i5ua4anje 6ro=los&i i jo= dese&ine 6lodonosni' us)erenja D koji
6os&aju 5a6ra4o ne vlast, kao =&o je ad)inis&ra&or i5 dra4ne u6ra4e, 4e celo4i& organ,
s&4aralaki, 4as6i&ni, koji ra5go4ara, o&4ara 6ros&ore 5a ra5u)ne s&4aralake snage naselja.
Akoliko u dana=nji) uslo4i)a 5e)s&4o odgo4ara s4i) 4ido4i)a naselja, os&aje 6i&anje/
kako se )oe i5gradi&i narodno sa)ou6ra4ljanje u veliki% gradovi%a2 Mi se ne usuJuje)o
da 6redloi)o, s4esni da je &o nera5raJeno, da je 5a &o 6o&rebna od4ojena &e)eljna ra5rada
06oe4=i od i5bora gla4e s&a)bene u6ra4e, kuni', k4ar&ni', ulini' ko)i&e&a2.
Ali u o6=&e) 6ogledu, 5a 5e)lju, granina bi bila e&iri s&u6a ja sa)ou6ra4ljanja/
lokalnoMokrunoMoblasnoMs4erusko 0okrug D &o je s&ara ruska, 4eo)a 6o5na&a re. ?anas je
u)esno 6od nji) 6odra5u)e4a&i obini ad)inis&ra&i4ni rejon D 5a ra5liku od unu&argradski'
>rejona@ i >)ikrorejona@2.
+ri i5boru u lokalno 5e)s&4o 0&o je >selso4je&ska@ gru6a sela ili 5aselaka2 5bog
jednorodnos&i naselja, oigledno se be5 naru=a4anja 6ra4ednos&i )oe 6ri)eni&i obino
koliinsko glasanje. MeJu&i), 4e u okrugu su naselja ra5no4rsna 6o 5ani)anji)a i
socijalni) in&eresi)a D i &reba 6reds&a4nike s4i' nji' i)a&i u okruno) 5e)s&4u. ,o se )oe
6os&ii od4ajkada 6o5na&i) sis&e)o) >kurija@ s&ale=kog gru6nog us&rojenja/ jednorodna
gru6a biraa =alje u i5borni organ s4og 6reds&a4nika. A nie) 5e)s&4u je, oigledno,
do4oljan s&are=ina 0sa 6la&o)2 i jo= d4a lana u6ra4e 0be5 6la&e2 u5 njega. A okrugu sa)o
)es&o, 6re)a s4oji) osobenos&i)a, u&4rJuje broj lano4a okrune 5e)ske sku6=&ine 0oni ne
dobijaju 6la&e 5a s4oje ue=e, oni nisu ino4nici 4e brinu o )esno) blagu, rade na &o)e, i
osi) i54r=ne u6ra4e, 5e)na u6ra4a se sas&oji od )ini)alnog broja 6laeni' slubenika2.
S'odno &o)e, i u oblasnoj 5e)skoj sku6=&ini 0ne &oliko kao u dana=nji) oblasni)
5akonoda4s&4i)a/ de6u&a&i su sadrani u i54r=noj 4las&i, =&o 5nai da i 5a4ise od nje2 i u
oblasnoj 5e)skoj u6ra4i. Sa) 5e)ski a6ara& ne bi s)eo da 5na&no o6&ere&i 5e)ski bude&.
Odgo4or na &o bie/ )oe)o li nai &oliko ne5a6osleni' ljudi, s6osobni' da 6os4e&e
s4oje 4re)e i snagu s4o) )es&u< +a, ako ne )oe)o, onda )i ni=&a ne 4redi)o kao narod,
onda neka 6ro6adne)o i 6re6us&i)o s4e 5abora4u.
74
,akoJe, s4ako )es&o, 6re)a s4oji) &radicija)a i s'4a&anju, us6os&a4lja s4oj s&arosni
cen5us i cen5us s&arosedela=&4a 5a ue=e u 5e)s&4u/ kako 5a 6ra4o glasa, &ako i 5a 6ra4o da
se bude i5abran D onaj )ini)alni u5ras& koji obe5beJuje odgo4ornos& i5abrani' i )ini)alni
rok i4ljenja koji obe5beJuje saues&4o4anje u lokalni) 6roble)i)a 06ri dana=njoj ubr5anoj
)igraciji D rok s&ano4anja u &o) kraju, i4ljenja u nje)u D 4rlo je 4aan uslo4. A )eni danas
6redlau us)eno 6ri susre&i)a, i u 6is)i)a/ neka 5a sluaj da se ja4i ne=&o ne6red4iJeno,
bude )aksi)alno u6ro=ena 6rocedura o6o5i4a de6u&a&a. &aj red je sa) 6o sebi naje;ikasnija
narodna kon&rola.2
,aka4 5e)ski sis&e) koreni&o re=a4a i nacionalne 6roble)e/ njego4a realna
nenacionalna s&ruk&ura eli)ini=e i5bor oni' koji u6ra4ljaju 6o nacionalno) kljuu kao =&o se
sada radi u )nogi) au&ono)ija)a, ak i kada je >&i&ularna@ nacija u )anjiniN i nasu6ro& &o)e,
u )es&i)a gde je bilo koja nacija u 4eini D lokalna sa)ou6ra4a 6rirodno se u naj4ee) broju
;or)ira od nje. ,ako 6ra4a, a ne deklara&i4na de)okra&ija, sa)a 6o sebi uklanja
)eJunacionalne na6e&os&i. Bilo koje 6ri4ilegije ili 6ri&isci 6o nacionalnoj osno4i ra=e osno4ne
6rinci6e 5e)s&4a. 3acionalno s&4arala=&4o, )eJu&i), s4uda u4a s4oje osobenos&i u odnosi)a
6re)a religiji, kul&uri, obra5o4anju, =koli. 0Moda sa)o 6oseban nain i4o&a 6ros&orno
rasejani' )ali' se4erni' naroda Sibira dik&ira 5a nji' 6osebnu ;or)u sa)ou6ra4ljanja.2
+oslednji' godina 6okre& 5e)s&4a 6oeo je au&ono)no da se ra54ija u ra5ni) kraje4i)a
Rusije, 6a je 6ro6ao, =&o be5 6odr=ke, =&o od o)e&anja 4las&i ili be5naJa.
+o )eri &oga kako i da li e 5e)s&4o 6oe&i realno da se s&4ara u neki) kraje4i)a ili
s4uda 0kao 4e 6os&ojei Ruski 5e)ski 6okre&, nekoliko lokalni' 5e)ski' sa4e5a2 4rebaju
no4e o6asnos&i D i one koje se ne )ogu 6red4ide&i, i sas4i) 6red4idlji4e, ja4ne. +r4a o6asnos&
je )ogunos& da 6oli&ike 6ar&ije iskoris&e 5e)ske 6okre&e i od4ojene 6oli&ike D kao )onu
i5bornu re5er4u 0&ak4i' 5nako4a 4e i)a2. ?ruga D s&4aranje 6seudo5e)ski' 6okre&a,
kori=enje 6arola 5e)s&4a 5a bilo kak4e cilje4e. ,ree/ lokalno delo4anje na 5e)ski 6roces
6re&nja)a i nasilje) 0kada sa) 6u&ujui kro5 Sibir 6o5i4ao slu=aoce da ne i5bega4aju i5la5ak
na lokalne i5bore D 6o=&o e lak=e 6ogre=i&i na cen&ralni), gde ne 6o5naju kandida&e D
odgo4orili su )i/ ba= se na lokalni) &e=ko i5ra5i&i, )i se s4i o4de 6o5naje)o, &u e na nas
4r=i&i 6ri&isak2. +os&oji jo= jedna o6asnos&N u5 dana=nju ero5iju )orala sa)ou6ra4ljanje u
neki) )es&i)a )oe 6os&a&i sa)o u6ra4ljanje.
A4oJenje 5e)skog sis&e)a ne )oe bi&i drugaije nego lagano i 6os&e6eno, kao =&o
dr4o ras&e, ne &reba )u na)e&a&i nikak4e roko4e. Sa)o 6osle us6e'a u s&4aranju lokalnog
5e)s&4a, do6us&i)o da se =ire i ra54ijaju o6robane )e&ode D 5a s&4aranje okrunog 5e)s&4a,
kasnije i oblasnog. 0S&e6enas&i sis&e) u4oJenja 5e)s&4a u Rusiji 6redloio sa) i u
Preorganiza$iji2. Ra54i&ak s&e6enas&og sis&e)a 5a'&e4a ne )alo godina/ da bi s4aki s&e6en
)ogao da o4lada 5adaci)a i da delegira 6reds&a4nike na 4i=i s&u6anj. 03ara4no, i o &o)e, kao
i o s4ako) drugo) 6redloeno) sis&e)u, kau/ >S4ejedno e se okoris&i&i kradlji4ci i
karijeris&iK@, ali &o je ;ilo5o;ija oajanja. Onda ne &reba ni=&a ni &rai&i ni 6redu5i)a&i, &reba
od)a' o6us&i&i ruke ni5 &elo D )r&4i s)o.2
MeJu&i), gledajui una6red u dogledno 4re)e, ako i kada Rusija 6os&igne us6e'e i
na4ike u 5e)sko) sa)ou6ra4ljanju, )oe)o se nada&i i us6os&a4ljanju 4r'o4nog sis&e)a
5e)s&4a D s4eruske 5e)ske sku6=&ine 0u na=oj is&oriji D 7e)ski sabori2. 5ras&ajui i5
)nogo)esnog sa5najnog, beskorisnog i r&4enog o6i&a sa)ou6ra4ljanja, ona e u 4eoj )eri
6reds&a4lja&i s&4arnu 4olju naroda, a ne onu 4erbalnu koju iska5uju dana=nji 6oli&i5irani
6arla)en&i. Ona bi o4enala sobo) s4u 5e)sku 4er&ikalu 4las&i D 6o realni) 6uno)oji)a i
rodo4i)a dela&nos&i naj=iru nanie, a 6re)a 4r'u D s ogranienje) ko)6e&encija, ali sa
4isoki) )oralni) kredi&o). 0+o s&aroruskoj ;or)uli >caru 4las& D narodu )i=ljenje@. ako je
&o %i'ljenje ubedlji4o iska5ano D ne )oe bi&i 6renebregnu&o. -ljue4ski 6ri)euje da u
Mosko4skoj Rusiji 7e)ski sabori nisu bili su6ro&s&a4ljeni caru, 4e su s nji) saraJi4ali.2
75
,ak4a 5e)ska 4er&ikala koja bi i5rasla ne5a4isno i u6oredo s dra4no) 0u kojoj su
naj4ee ko)6e&encije na 4r'u, ali se 4eo)a s)anjuju nanie2 s&4orila bi u Rusiji spojenu
vlast D dr"avnoAze%sko ustrojstvo, 6ri e)u bi se is&o4re)eno sau4ala cen&rali5o4ana
dra4na u6ra4a D i narod bi s&4arno u6ra4ljao sa) sobo). 3a s4ako) ni4ou D lokalno),
okruno), oblasno) i 4i=e) D dra4na 4er&ikala kon&roli=e 5e)sku da li s&rogo 6o=&uje
5akone, a 5e)ska dra4nu da li 6o=&eno i o&4oreno 4odi 6oslo4e. 6redsednika 4las& bi se
&akoJe na=la 6od sa4esni) nad5oro) 5e)skog 4r'a 0L&o na)a danas 4eo)a nedos&aje2.
?ra4u &reba gradi&i is&o4re)eno i s 4r'a i s dna.
).. A otporD
?ana=nja 4las& je o6ijena s4oji) so6s&4eni) boga&i) i4o&o) i in&eresi naroda su 5a nju
6o&6uno nebi&niN ona i' ne osea, i )alo je nade da e i' u&i u budunos&i. +rirodne 6o&rebe
su i5nad onoga =&o se )oe s&a4i&i u bilo koji As&a4, a us&a4na odgo4ornos& 4ladara ne u5die
se do ja4nog 6ri5nanja so6s&4eni' gre=aka i 6ado4a.
Oligar'ija D 6o4e5ana 'un&a, koja je 6reu5ela i no4ac, i nacionalna boga&s&4a, sada 4e i
4las&, nee dobro4oljno do6us&i&i da bude s)enjena, a ako 5a&reba D 5a s4oj ras& i u4r=i4anje
be5 kolebanja e 6ri)eni&i )nogobrojnu unutra'nju vojsku.
A5aludne su nade da e se dana=nja 4las& ili oni koji e je s)eni&i 6osle >i5bora@,
6re6la4ljeni )ilijarda)a no4ca D 5abrinu&i 5a sudbinu u)irueg naroda. ,o se nee desi&i.
3i=&a o6asnije nego '4a&a&i se 5a ilu5ije, one nas od4ajaju od jo= u4ek )ogui' is6ra4ni'
koraka.
-ako da se i=u6a)o i5 &og 5aaranog kruga< -oliko 6u&a sa) slu=ao &o u6orno 6i&anje
u )nogi) kraje4i)a Rusije. -ako s&res&i sa sebe &u be5nadenu 6okornos&. -ako da
6re4lada)o s & r a ' u sebi< A i&a4oj s4e&skoj is&oriji se ne jedno) uo 6okli od4ani'/
>Sloboda ili s)r&K@ 7ar je na= deo sa)o 4a6aj >6okornos&, ili s)r&@<
3o, ne=&o se ne s)e. 3e s)e se 6roble) re=a4a&i oruje). ,o bi 5nailo do kraja ra5bi&i
na= i4o& i i5gubi&i narod. Ra&nike 6es)e ne 5naju 5a dobar kraj.
MeJu&i), ko ne 4idi kak4i su na) dronjci slobode i6ak baeni i do6u=&eni D i kako je
)ogue ne iskoris&i&i i'. 3a6olju su rudari nekako 6oku=ali da s&4ore >ko)i&e&e s6asa@,
ne5a4isno od 4las&i. Moda )oe i &ako. Moda je &o i bolja ;or)a kada je narod 4e do4eden
do krajnos&i. 3a= s6as je sa)o u na=e) sa)odejs&4o4anju koje bi se raJalo odo5do 6re)a
gore.
A', kad bis)o sa)o bili s6osobni 5a is&insko ujedinjenje, da )irni) sreds&4i)a, ali
5ais&a sa4 narod, i5ra5i na= gne4, onda bi 4las& u s4o) )er)erno) kori&u 5adr'&ala i &rgla se.
A drugi) 5e)lja)a &ak4i) )aso4ni) )ar=e4i)a i skreu &ok s4oje is&orije.
+o=&o nis)o s6osobni, onda e4o 6ra4ila/ Dejstvuj ta%o gde "ivi', gde radi'C S&r6lji4o,
4redno, u 6redeli)a u koji)a se jo= kreu &4oje ruke.
)0. 5raditeljsko
"elika 4eina ruskog naroda danas je 6ri&e=njena s4ojo) bes6o)ono=u,
o6ljakano=u, bedo). Ali ne i5bega4aj)o da sa5na)o i najs&ra=nije/ ruski narod je u celini
6re&r6eo &oko) RR 4eka i is&orijski, i du'o4ni, i )a&erijalni 6ora5. ?ecenija)a s)o 6la&ili
nacionalnu ka&as&ro;u 191E. godine, danas 6laa)o da i5aJe)o i5 nje D i &akoJe ka&as&ro;alno.
Mi s)o lo)ili ne sa)o ko)unis&iki sis&e), 4e e)o dokraji&i i os&a&ak na=eg i4o&nog
;unda)en&a.
S'4a&i&i D ne 5nai 6ri'4a&i&i i 6okori&i se. Ali 5nai o6a)e&i&i se dok jo= nisu is&ekli s4i
roko4i. As6e&i nai i5la5 i na6regnu&i sile da se do njega doJe. 3ai i5la5 6re s4ega 6re)a
na=e) unu&ra=nje) o5dra4ljenju. 3a=a du'o4na kri5a je bolnija i o6asnija od na=eg dra4nog
76
'aosa. Ako do6us&i)o da se 6o&ko6a du=a naroda D &o je 4e njego4o uni=&enje. >3e)a se
5a=&o bori&i 5a us6os&a4ljanje Rusije be5 sa4es&i i be5 4ere@ 04. A. ljin2.
Ako s)o )i s&4arno s6osobni da se oslobodi)o &og 6ri)i&i4no )a&erijalis&ikog
s'4a&anja s4e&a u ko)e su nas 4as6i&a4ali decenija)a, da bie, bie, bie odreJuje sa5nanje,
onda je nei5beno da s'4a&i)o i 6ri'4a&i)o da budunos& na=a i na=e dece, i na=eg naroda D
5a4isi 6re s4ega, i naj4i=e, od na=e s4es&i, na=eg du'a, a ne od ekono)ije.
S&ra=nije od &oga kako su us6eli da ra5grabe i ras6rodaju Rusiju, je &o kako je i5 nas
i5niklo &ako o=&ro 54ersko 6le)e, &i 6o'le6ni i gnusni, koji su dobili i)e >3o4i Rusi@, a s
&ak4o) su se sla=u i kico=&4o) ra=irili na narodnoj bedi< !o= 6ogubnije od na=e nude je &o
)aso4no be=a=e, &a s4eana ra54ra&na 4ulgarnos&, koja je 6roela no4e 4r'o4e dru=&4a i koja
bljuje na nas i5 s4i' &ele4i5ijski' ;ioka.
+a onda &i D >kileri@, koje je &ako lako ku6i&i 0'4ala Bogu, 5a nji' ne 6os&oji ruska re2K
gde je krajnja granica &og sro5a4anja<
na koga na=a o)ladina da se ugleda, ki) da se 6onosi<
+a 5ar s)o &o ) i kak4i s)o bili u 4eko4no) lancu< 7ar je de4i5a >=&o je )ogue
boga&ijeK@ D na=a o&adbinska &radicija< 7ar je &a suluda &rka, koja je &ako 5a'4a&ila du=e D
>lini us6e'@, >)ora) us6e&i, )akar i 6reko le=e4aK@ D 5ar je &o na=a iskonska cr&a< +a nas su
4eko4i)a is)e4ali u6ra4o 5a&o =&o ne)a)o &u cr&uK
7ar da &o) no4o) =&e&oini koji s4e uni=&a4a, da)o du=e na=e dece< #4o u5i)aju i'
4e, odla5eK Mi 4e gubi)o generaciju 5a generacijo).
Ono =&o s)o i5gubili u ze%lja%a, Rusija jo= ne s)a&ra gubi&ko). +osle s4ega =&o je
o&kinu&o o d nas D s&ano4ni=&4o Rusije je &oliko 6roreJeno da je &o nedo6us&i4o u RR 4eku.
>"eliki)@ ko)unis&iki) ureJenje) )i s)o ra5ru=ili ono =&o de)ogra;i na5i4aju "ivo tkivo
naselja. +re nego =&o su od nas o&i=le dra4e s )ilioni)a ruskog s&ano4ni=&4a D )i s)o unu&ar
Rusije i5gubili sa)u Rusiju, >bes6ers6ek&i4nu@ na=u kole4ku.
3e, nije na=a naj4ea =&e&a u gubi&ku 5e)aljskog 6ros&ora. ?u'o4ni i4o& naroda 4aniji
je od =irine njego4e &eri&orije, ak i ni4oa ekono)skog 6roc4a&a. "eliina naroda je u 4isini
unu&ra=njeg, a ne s6olja=njeg ra54i&ka.
6oslednje =&o je jo= kod nas os&alo da se odu5)e, i u5i)aju, i lau, i lo)e
s4akodne4no, &o je sa) ?u' naroda. A sa s4i' s&rana u6ra4o njega oba4ijaju ra5bojniko),
6rlja4o) a&)os;ero).
7a o4e e&iri godine, 6u&ujui Rusijo), 4ideo sa) i uo i s'4a&io D )ogu da i5ja4i) 6od
5akle&4o)/ na= ?u' je jo= i4K u s4ojoj osno4i D jo= je is&K ,a)o, na &i) susre&i)a D nisa)
ja rekao, )eni su go4orili, )ene su ubeJi4ali/ >Sa)o da s6asi)o du=u naroda D i s6asili s)o
s4eK@
?a. ?u ' D s6osoban da i5)eni s)er s4akog 6ogibeljnog 6rocesa. ?a od4ue i od sa)e
i4ice be5dna. +ros&o ne4ero4a&no. Ali ko se 5a i4o&a u4erio u is6ra4nos& i )o 4i=e sile nad
na)a, on e 6o4ero4a&i da i 6osle i5gubljenog s&olea Rusi)a os&aje nada. 3ije i) u5e&a.
S4ako )oe da ose&i da nije klada, da )oe da u&ie na budunos&/ nekada kro5
ne6ris&rasnos&, nekad kro5 6odr=ku. Aos&alo), ko)e &o 6re6us&i&i D deci, unuci)a< 7ar e
nji)a bi&i lak=e<
3ikada ni=&a dobro nee)o doeka&i od 4las&i dok ne s'4a&i)o da sa)i is6unja4a)o
s4oju sudbinu. Sa)o )i s a )i, ako eli)o da ne nes&ane)o sas4i) sa 6lane&e 0a &o na)
6re&i2, )ora)o s4ojo) snago) da se i5digne)o i5 dana=njeg 6ogibeljnog &a4orenja. ,reba
sa)o 6ro)eni&i na=e 6ona=anje/ u)ornu ne5ain&ereso4anos& 5a so6s&4enu sudbinu.
-ako da 6re4a5iJe)o na= s&alni 6orok D u)alos&, )alaksalos& u dru=&4eno) i4o&u<
Aos&alo), s4aki je 6orok nalije dobrog. S&rogi sudija ruske sudbine :aadaje4, 6isao je
0u 6is)u ,ju&e4u2/ >7a=&o )i do sada nis)o sa5nali s4oje )es&o u s4e&u< 7ar nije ra5log u
sa)o) du'u sa)o6oricanja koji 4i is6ra4no 5a6aa&e kao odliku na=eg nacionalnog
77
karak&era<@ Moda na &o, u5 na=e sa)o6oricanje, u&ie i jo= 6oneka dile)a du=e D ko)e se u
s4e&u 6rikloni&i.
<oj duh, %oja porodi$a, %oj rad , sa4es&an, 6alji4, be5 ob5ira na lo6o4sku
'ala6lji4os& oko )ene D kako se drugaije i54ui< :ak i kad bi se sekira s6us&ila na lo6o4e
0ali nee se s6us&i&i2, o6e& se be5 rada ni=&a ne )oe 6os&ii. Bez rada ne%a i%anja. Be5 rada,
ne)a ne5a4isne linos&i.
?ug je 6u&. ?ug. Ali ako s)o se 6re6u=&ali i&a4 jedan 4ek, koliko na) je &ek 6o&rebno
da us&ane)o. +o&rebne su na) godine i godine sa)o da s'4a&i)o s4e gubi&ke i s4e boles&i.
3e 5na) da li e)o ;i5iki sau4a&i dra4u ili ne, ali u sis&e)u 4elikog broja s4e&ski'
kul&ura ruska kul&ura je sa)os4ojna, lice) i du=o) ne6ono4lji4a. nije na) suJeno da
6ri'4a&i)o gubljenje s4og lica, da is6us&i)o du' s4oje duge is&orije/ )i 4i=e )oe)o da
i5gubi)o na6u=&ajui s4oj 6u&, nego =&o )oe)o dobi&i )enjajui ga 5a &uJi.
3e &reba slui&i dana=njoj dra4i, 4e O&adbini. O&adbina D &o je ono =&o je s&4orilo s4e
nas. Ona je 4i=a, 4i=a od s4i' 6rola5ni' As&a4a. be5 ob5ira u kak4oj se 6uko&ini danas nala5i
ra5noliki i4o& Rusije D )i jo= i)a)o 4re)ena da bude)o dos&ojni na=e nei5brisi4e 6ro=los&i
duge 11GG godina. Ona je dos&ojans&4o dese&ina 6okolenja 6re i 6osle nas.
D )i ne s)e)o 6os&a&i ono 6okolenje koje s4e nji' i5daje.
78