KRIMINOLOGIJA - skripta

1. ETIOLOGIJA KRIMINALITETA?
Uzročnost predstavlja zakonitost u kretanju svih prirodnih i društvenih pojava. Uzročnost je nužan
odnos izmeĎu uzročnih i posledičnih pojava, jer nema posledice bez uzroka. Kriminalna etiologija
pokušava da reši večite probleme kriminologa: kako pouzdano utvrditi uzroke kriminaliteta, da li je
kriminalitet nastao delovanjem jednog ili više uzroka, imaju li svi uzroci podjednako ili različito
dejstvo i sl. Postoje različiti tipovi uzročnosti i uzročnih veza: linearna, višestruka,interaktivna i
dijalektička uzročnost.Linearna uzročnost se sastoji iz lanca sekvenci u kome svaka podsekvenca
može da deluje na javljanje dogadaja i stvaranje uzroka za sledeći dogaĎaj. Višestruka uzročnost se
ispoljava kao uzročnost sa mnogo uzroka i kao kombinacija uzroka. I nteraktivna uzročnost zahteva
kompleksno delovanje uzroka i posledice jer su oni ciklično povezani. Dijalektička uzročnost polazi
od toga da u uzročnom procesu postoje dva osnovnaelementa - uzrok i posledica koji se meĎusobno
dopunjuju.

2. KLASIČNA KRIVIČNO PRAVNA ŠKOLA?
Klasična krivičnopravna škola je prva krivičnopravna škola koja je razradila nove koncepcije i
sistem krivičnog prava prihvaćen u svim evropskim državama toga doba. Javila se u vreme velike
surovosti kazni, nejednakosti graĎana pred zakonom, zloupotrebe krivične represije od strane države
i njenih organa. Nastala je u drugoj polovini XVII veka. Osnivači i predstavnici su: Čezare Bekarija,
Fojerbah, Bentam, Holbah. Bekarija je kritikovao dotadašnji kazneni sistem, zahtevao je strogu
primenu načela zakonitosti u krivičnom pravosuĎu. Isticao je ideju prevencije prema kojoj se kazna
ne primenjuje radi izvršenog krivičnog dela, već da se krivično delo nebi izvršavalo u budućnosti.
Fojerbah je postavio teoriju o cilju kazne, prema toj teoriji kazna koja očekuje izvršioca krivičnog
dela otklanja motive koji eventualno usmeravaju izvršioca na izvršenje krivičnog dela. Bentam je
razvio teoriju o društvenoj korisnosti kazne, i predlagao sprovoĎenje reforme u kaznenim
ustanovama u cilju humanijeg tretmana prema osuĎenicima. Holbah je stvorio teoriju da su ljudi
plod odreĎene sredine, i da je njihovo ponašanje rezultat uslova u kojima žive. Smatrao je da zakon
nema pravo da kažnjava one koje je društvo lišilo sredstava za opstanak.

3. ANTROPOLOŠKA TEORIJA?
Osnivač antropološke škole u kriminologiji je italijanski psihijatar, profesor medicine i vojnilekar
Čezare Lombrozo.Lombrozo je stvorio antropološku teoriju o čoveku delinkventu,koju je izložio u
svom čuvenom delu „Čovek zločinac“.Ideja za Lombrozovu teoriju nastala je slučajnim otkrićem
čitavog niza anomalija u lobanji jednog razbojnika, koje su bile analogne crtama kod čovekolikih
majmuna ili preistorijskih ljudi.Na osnovu ovih istraživanja, Lombrozo je došao do sledećih
zaključaka:1.Kriminalitet je oblik atavizma - pojavljivanja društvenih i telesnih osobina nasleĎenih
oddalekih predaka. 2.Čovek se raĎa kao delinkvent, to je roĎeni, atavistički tip zločinca
karakterističan po odreĎenimfizičkim svojstvima koja govore o njegovoj predodreĎenosti za
kriminalnu aktivnost. 3.Uzroci kriminaliteta su u antropološkim osobinama ličnosti, jer je krivično
delo plod organskedegeneracije. U okviru antropološke teorije, Lombrozo je izvršio tipologiju
kriminalaca, po kojoj, poredroĎenog zločinca, postoje još: duševno bolesni kriminalci, kriminalci iz
navike, kriminalci iz strasti islučajni kriminalci.Rođeni zločinac je najviše zastupljen meĎu
kriminalcima, oni su divlji, surovi i lenji, tj. roĎeni su za prestup. Oni nisu u stanju da razlikuju
ubistvo, kraĎu, ili drugi prestup od poštenog rada, zatvor kod njih ne izaziva patnju jer čim izaĎu iz
zatvora vrše krivično delo.Duševno bolesni kriminalci imaju sve osobine roĎenih kriminalaca, a i
boluju od duševnih bolesti. Dele se na moralne ludake, kod kojih je zakržljalo moralno čulo, i vrše
krivična dela pod dejstvom impulsa, duševno bolesne krivce, koji krivična dela vrše pod uticajem
procesa duševnih oboljenja, i matodije odnosno poluludake koji predstavljaju najblaži stepen
roĎenog krivca.Kriminalci iz navike su ljudi koji imaju uroĎene dispozicije za vršenje krivičnih
dela. Ovi kriminalci najviše vršeimovinska krivična dela i često se javljaju kao povratnici. Svoj prvi,
najčešće imovinski, prestup, vrše umladosti zbog moraine slabosti. Kriminalci iz strasti su
preosetljiva lica sa neuravnoteženim osećanjima, najčešće vrše krivična dela usled snažnog pritiska
nekih strasti. Slučajni kriminalci nemaju urpĎenih ili stečenih sklonosti za vršenje krivičnih dela,
već krivična dela vrše pod uticajem spoljnih povoda.

4. ENDROKRIOLOŠKA TEORIJA?
Prvi pokušaji da se kriminalno ponašanje objasni uticajem žlezda sa unutrašnjim lučenjem postojali
su kod Lombroza, koji je u okviru antropološke teorije pominjaoizvesno delovanje endokrinog
sistema.Šlap i Smit su tvrdili da velika većina prestupa nastaje kao rezultat poremećaja rada žlezda
saunutrašnjim lučenjem kod prestupnikaili kao posledicaizazvanihendokrinim bolestima njihovih
majki. Pored endokrinih poremećaja uzroci prestupništva premanjihovom shvatanju, mogu da budu:
trauma nervnog sistema, psihoze, trovanje hranom ili narkoticima,epilepsija i
nasleĎe.Endokrinološkoj teoriji stavljane su ozbiljne kritičke primedbe, pre svega da je u njenoj
osnovi pogrešna predstava o nezavisnoj funkciji endokrinog sistema u odnosu na centralni nervni
sistem. Kriminološka istraživanja su pokazala da izmeĎu osuĎenih lica i lica naslobodi nema
posebnih razlika u pogledu funkcionisanja endokrinog sistema i metaboličkih smetnji,tako da nema
nikakvog opravdanja dovoditi u direktnu uzročnu vezu lučenje endokrinog sistema.

5. NENORMALNOST HROMOZOMA I KRIMINALITET?
Hromozomi su bili otkriveni krajem XIX veka, ali je tek 1959 godine prvi put opisana nenormalnost
broja hromozoma. Za kriminologiju je bila zanimljivanenormalnost polnih hromozoma,
prekobrojnost ovih hromozoma kod muškaraca. Licasa suvišnim Y hromozomom je lice sa izuzetno
visokim stasom, dugim nogama, upadljivo dugom podlakticom, sa bubuljicama na licu, blago
mentalno zaostalog, nekad teško mentalno obolelog, saagresivnim i antisocijalnim ponašanjem koje
uključuje dugu istoriju hapšenja započetu u ranim godinama. Pregledom odreĎenog broja pacijenata,
uglavnom prestupnika, došlo se do zaključka danenormalnosti XYY hromozoma ima dvadeset puta
više nego meĎu opštom populacijom. Istraživanja hromozomske abnormalnosti kod muškaraca nisu
uspela da pokažu da je prekobrojni Y hromozom specifičan za povećanu agresivnost i kriminalitet.

6. PSIHOPATOLOŠKE TEORIJE?
Psihopatološke teorije u kriminologiji nastale su iz više razloga: 1. kao rezultat prodoramedicinske,
posebno psihijatrijske misli u kriminologiju; 2. usled neizvesnosti i neodreĎenosti graniceizmeĎu
duševno zdravog i duševno bolesnog; 3. postojanja nedostatka osećanja krivice kod velikog broja
kriminalaca; 4. postojanja duševno bolesnih lica meĎu izvršiocima krivičnih dela.Psihopatološke
teorije imaju zajedničkih karakteristika sa raznim biološkim i antropološkimobjašnjenjima, postoje
koncepcije prema kojima doživljaji iz ranog detinjstva mogu izazvati duševne
poremećaje.Psihopatološke teorije su uglavnom pružile zastarela i neprihvatljiva objašnjenja o
nastankukriminaliteta. Mnoga istraživanja su pokazala da se delinkventna lica mentalno i
emocionalno nerazlikuju od nedelinkvenata i da je meĎu izvršiocima krivičnih dela veći broj onih
koji nemaju duševne poremećaje.

7. TEORIJA INTELIGENCIJE?
Teorija inteligencije kao jedna od psiholoških teorija sagledava uzroke kriminalnog ponašanja
uniskoj inteligenciji. Početkom 20. veka pojavila se koncepcija o tzv. „slaboumnom prestupniku“
zasnovana na učenju o nasleĎivanju mentalne inferiornosti i rasprostranjenom psihološkomtestiranju
intelektualnih sposobnosti. Većina prestupnika se nalazi naintelektualnom nivou deteta od 10-12
godina, odnosno većina su debili.Pristalice teorije o niskoj inteligenciji kao faktoru kriminalnog
ponasanja istraživali su iuzajamnu zavisnost inteligencije i recidivizma, oni su došli do zaključka da
recidivisti imaju viši stepen inteligencije od primarnih prestupnika.Veći broj istraživanja uticaja
niske inteligencije na kriminalno ponašanje odnosi se namaloletničku delinkvenciju.Teoriju
inteligencije najviše su osporavali i kritikovali sociološki orijentisani kriminolozi. Uticaj
inteligencije na kriminalno ponašanje, se ne može sasvim osporiti niti zanemariti, intelektualni nivo
delinkvenata može biti od odreĎenog značaja zakriminalno ponašanje i neophodno ga je utvrditi
prilikom sagledavanja endogenih faktora kriminalnog ponašanja i prilikom sprovoĎenja principa
individualizacije u procesu prevaspitanja i resocijalizacije uvaspitno-popravnim i kazneno-
popravnim ustanovama.

8. TEORIJA FRUSTRACIJE?
U opštoj psihologiji frustracija se najčešće definiše kao sprečavanje, osujećenje
zadovoljenjamotiva.Psihološko stanje u kome se nalazi pojedinac kada nešto sprečava zadovoljenje
njegovihmotiva naziva se frustraciona situacija.Teorija frustracije polazi od toga da kriminalno
ponašanje nastaje usled frustracije, lica koja karakterišeagresivnost brzo prelaze u akciju, bez
razmišljanja i proveravanja, njima je snižen prag tolerancije na frustraciju, tj. zbog
frustracijeagresivno reaguju na najmanji podsticaj sa strane. Frustracije mogu da nastanu tokom
celog života, od roĎenja do smrti, alione koje nastanu u ranoj mladosti kao izraz traumatičnih
situacija u porodici, najsnažnije deluju i povezane su sa težim oblicima kriminalnog
ponašanja.Prema teoriji frustracione agresije pojava agresivnog ponasanja uvek pretpostavlja
postojanjefrustracije i obruto, postojanje frustracije uvek vodi nekoj vrsti agresije. Teorijom
frustracije se ne može objasnitikriminalitet kao društvena pojava, niti svi slučajevi kriminalnog
ponasanja.

9. AJZENKOVA TEORIJA LIČNOSTI?
Po Ajzenku, ličnost je empirijski fenomen i tako se mora i proučavati, postoje tri temelja Ajzenkove
teorije: 1. rezultati faktorske analize, kojima se utvrĎuju temeljne osobine ličnosti koje odreĎuju
široke aspekte ponašanja, tj. faktori ličnosti; 2. eksperimentalna istraživanja; radi se o
eksperimentalnoj proveri i potvrdi dimenzija utvrĎenih faktorskom analizom;3. fiziološka i
neurološka objašnjenja utvrĎenih faktora ličnosti.Rezultat Ajzenkovih proučavanja je hijerarhijski
model strukture ličnosti.

10. PSIHOANALITIČKA TEORIJA?
Nastaje krajem 19 veka u Australiji. Sigmund Frojd se bavio istrazivanjem i lecenjem neuroza, a do
svoje teorije dolazi koristeci metod istrazivanja nesvesnog - psihoanalizu.Frojd govori o dve grupe
instikta: instiktima zivota i instiktima smrti.Prvi sluze odrzavanju jedinke i odrzavanju vrste, meĎu
njima se ubrajaju nagon gladi,nagon za vodom i seksualni nagon. Drugu grupu instikta cine instikti
smrti ili razaricki instikti.U ovom instiktu teži izvor sklonosti ljudi ka agresiji i razaranju, uzrok
ratova,zlostavljanja licnosti po Frojdu cine tri oblasti licnosti i to: I D(ono) -tezi da postigne po svaku
cenu zadovoljenje instikta koji ga gone da ih neposredno i odmah zadovolji; EGO(ja) - ego vodeci
racuna o realnoj situaciji nastoji da omoguci makar zaobilaznim putem,zadovoljenje onoga cemu
nagonski deo tezi; SUPEREGO(nad ja) - taj deo licnosti se sastoji od principa, normi,moralnih
propisa, ideala.Po Frojdovom shvatanju odlucujuce je za formiranje licnosti rano detinjstvo.Kakva
ce se licnost razviti i kakava ce ona biti u toku citavog zivota pojedinca resava se do pete godine
zivota.



11. DIRKEMOVA TEORIJA?
Dirkemovo shvatanje kriminaliteta u tesnoj je vezi sa njegovim shvatanjem suštine
društvenogživota, društvo je iznad pojedinca jer kolektivna svestodreĎuje pojedinačnu.Za
objašnjenje kriminaliteta i društvenih devijacija uopšte najvažnije su sledeće Dirkemove
koncepije:razlikovanje normalnih od patoloških dmštvenih pojava i teorija anomije. Postoje dva
kriterijuma za razlikovanje normalnih i patoloških pojava: normalno je ono što je tipično ili prosečno
za odreĎeni tip društva i njegovu razvojnu fazu, ašto je istovremeno i povezano sa odreĎenim tipom
društvenog života.Dirkem je smatrao da odreĎena količina kriminaliteta ima pozitivnu funkciju, a
tek kada mu jestopa neobično visoka on postaje disfunkcionalan. Od posebnog značaja za
objašnjenje kriminaliteta je Dirkemova teorija anomije. Stanje anomije se javlja u trenucima
društvene krize kao i u trenucima naglog ekonomskog prosperiteta. Dirkem je predvideo mogućnost
da se agresivnost stvorena masovnom frustracijom možeispoljiti u povećanom broju samoubistava i
ubistava.

12. TEORIJA SOCIJALNE DEZORORGANIZACIJE?
Prvu koncepciju socijalne dezorganizacije formulisali su Tomas i Znanecki, prema njima socijalna
dezorganizacija je slabljenje uticaja postojećih društvenih pravila na ponašanje pojedinih članova
grupa. Drugu koncepciju dali su Mejbl i Meril, ona glasi: socijalna dezorganizacija je proces kojim
se odnosi izmeĎu članova grupe rastavljaju ili prekidaju, odnosno proces raspadanja grupe. Samim
tim socijalna dezorganizacija je nepoželjno stanje neefikasnog funkcionisanja grupe s obzirom na
ostvarivanje njenih ciljeva.

13. TEORIJA DIFERENCIJALNE ASOCIJACIJE I IDENTIFIKACIJE?
Teorija diferencijalnih asocijacija bi se bliže mogla prevesti kao teorija raznovrsnih
kontakata.Saderlandova teorija daje objašnjenje kriminaliteta na dva nivoa: na nivou pojedinca i na
nivou društva(grupe) i pri tome koristi tri meĎusobno povezana koncepta: normativni (kulturni)
konflikt,diferecijalne asocijacije i diferencijalna socijalna organizacija.Na nivou pojedinca,
Saderland razlikuje dve vrste naučnog objašnjenja kriminalnog ponašanja: prvo, povezano sa
delovanjem faktora koji utiču na kriminalno ponašanje delujući na stvaranjeodreĎenog životnog
iskustva pojedinca - istorijsko ili genetičko objašnjenje kriminalnog ponašanja idrugo, vezano za one
faktore kriminalnog ponašanja koji deluju u trenutku njegovog dešavanja i kojičine kompleks na
relaciji ličnost-situacija. Prema teoriji diferencijalne indetifikacije pojedinac se upušta u kriminalno
ponašanje u onoj meri u kojojsamoga sebe identifikuje sa stvamim ili izmišljenim osobama iz čije
perspektive njegovo kriminalno ponašanje izgleda prihvatljivo.

14. TEORIJA KULTURNOG KONFLIKTA I KULTURNI RASKORAK?
Teoriju kulturnog konflikta formulisao je američki kriminolog Selin. On se posebno bavio sukobom
kultura, odnosno kulturnim konfliktom. Pod kulturnim konfliktom Selin podrazumevaonaj sukob do
koga dolazi kada pojedinac (ili grupa) stoji pod uticajem dveju različitih kultura. Selin razlikuje tri
vrste kulturnih konflikata: 1. kulturni konflikti do kojih dolazi usled dodirivanja i mešanja različitih
kultura nagraničnim područjima; 2. kulturni konflikti usled mešanja kulturnih normi u procesu
kolonizacije, odnosno pri promeni državnih granica; 3. kulturni konflikti do kojih dolazi usled
prenošenja i preplitanja kulturnih normi usledekonomskih migracija.Sa teorijom kulturnog konflikta
veoma je slična teorija kulturnog raskoraka. Prema ovojteoriji, kriminalitet se javlja usled
neujednačenog menjanja pojedinih delova iste kulture: jedni delovise razvijaju brže, a drugi sporije
što izaziva poremećaj ravnoteže kulturnog sistema kao celine.

15. MULTIFAKTORSKA TEORIJA?
Nastala je kaoreakcija na one teorije koje su kriminalitet objašnjavale uz pomoć jednog faktora.
Osnivačemovog pravca u kriminologiji smatra se američki psihijatar Viljem Hili. Glavna teza
multifaktorsketeorije jeste da je kriminalitet proizvod velikog broja raznovrsnih faktora koji se
razlikuju kod različitihdelinkvenata, koji su meĎusobno mehanički povezani i koji ne mogu biti
klasifikovani po nekomopštem i univerzalnom kriterijumu. Svaki od tih faktora igra odreĎenu ulogu
u pojedinim slučajevimakriminalnog ponašanja. Najpoznatiji pobornici multifaktorskog objašnjenja
kriminaliteta bili su bračni par Gluk koji sučetrdesetih godina 20. veka sproveli jedno veliko
istraživanje izmeĎu delinkvenata i nedelinkvenata koji su bili nastanjeni u zaostalijim predgradima
Bostona. Cilj njihovog istraživanja bio je da doĎu do saznanja o tome zašto u toj sreditiivećina dece
ne postaje delinkventnom. Osnovni zaključak koji je proistekao iz tog istraživanja je dauzroci
kriminaliteta nisu ni samo biološki, ni samo sociokulturni već da oni proizilaze iz
interakcijesomatskih, intelektualnih, sociokultumih i faktora povezanih sa karakterom pojedinca.
Glukovi su utvrdili pet elemenata razlikovanja delinkvenata od nedelinkvenata: fizička konstitucija,
temperamenat, ponašanje, psihološke karakteristike i socio-kulturni uslovi u kojima žive, odnosno
ukojima su živeli.

16. TEORIJA ETIKETIRANJA?
Teorija etiketiranja postavlja pitanje zašto je neka osoba odreĎena kaodevijantna.Neke osobe koje se
ponašaju na odreĎeni način etiketirane su kao devijantne, dok drugenisu za isto ponašanje. IzmeĎu
delinkvenata i nedelinkvenata nema suštinske razlike, već su razlike formalne prirode: jedni su
idetifikovani kao devijanti a drugi kao konformisti. Lamert razlikuje primarnu i sekundarnu
devijaciju. Primarna devijacija ostaje funkcionalno uklpoljena u prihvatljive društvene uloge, tako da
pojedinac nije prinuĎen da reorganizuje sopstveni identitet. U sekundarnoj devijaciji pojedinac
menja svoju ličnu integraciju i društvenu pripadnost, identifikujuci se sa devijantnom ulogom i
uključujući se u devijantne grupe.

17. RADIKALNA KRIMINOLOGIJA?
Radikalna kriminologija je nastala u Engleskoj i u Americi krajem šezdesetih godina 20. a kasnije je
preneta u Kanadu i u još neke zemlje zapadne Evrope.Predstavnici radikalne kriminologije izučavaju
devijacije u kontekstu ukupnih društvenoekonomskih odnosa i posebno ispituju odnos moći i mesta
koje pojedinci i društvene grupe zauzimajuu društvenoj strukturi i kriminaliteta koji vrše. Po njima,
kriminalno ponašanje je konstrukcija klase navlasti sa ciljem odstranjivanja onih pojedinaca i grupa
koje ona smatra opasnim po svoju vlast, akrivično-pravni sistem nije ništa drugo do jedan od
osnovnih instrumenata koje koriste elite na vlasti zazadržavanje svoje suprematije nad potčinjenim
slojevima. Poseban značaj radikalne kriminologije ogleda se u uključivanju u predmet kriminologije
idevijacija vladajuće klase, u njenoj kritici krivičnopravnog sistema i drugih društvenih odgovora
nakriminalitet i u razotkrivanju odnosa moći koji stoje iza njih.

18. RESTORATIVNA PRAVDA?
Restorativna pravda se koristi u obliku posebnih krivičnih sankcija, kao sastavni elemenat pojedinih
krivičnih sankcija, odnosno kao deo tretmana prilikomizvršenja kazne zatvora, ili kao potpuna
alternativa krivičnom postupku i krivičnim sankcijama. Usavremenom svetu, restorativna pravda je
posebno razvijena vezano za maloletničku delinkvenciju, alise sve više probija i u vezi sa
kriminalitetom odraslih lica, nasiljem u porodici, seksualnim nasiljem, a poslednjih godina i vezano
za ratne zločine. Predrasude koje postoje vezano za nju da predstavlja način za izbegavanje
odgovomosti izvršilaca krivičnih dela,odlično pobija nemački profesor Majer, koji je definiše kao
proces u kome izvršilac dobrovoljno isamostalno prihvata svoju odgovomost za krivično delo i
uklanja posledice svojom pozitivnom idruštveno konstruktivnom aktivnošću. Pri tome, pretnja
represijom je uvek prisutna, ali se represivnemere koriste tek onda kada su druge mogućnosti
iskorišćene.

19. FEMINISTIČKA PSIHOLOŠKA OBJAŠNJENJA NASILJA NAD ZENAMA U BRAKU?
MeĎu feminističkim psihološkim objašnjenjima nasilja prema ženama u braku posebno su značajne
teorija naučene bespomoćnosti i teorija preživljavanja.Teorija naučene bespomoćnostiobjašnjava,
na jednoj strani zašto pretučene žene postaju žrtve i na drugoj strani, kako ih proces viktimizacije
dalje drži u klopci rezultirajući u psihološku paralizukoja ih sprečava da napuste vezu.
Teorija naučene bespomoćnosti polazi od postojanja trivrste problema: intelektualnih, percepcijskih i
onih koji su vezani za osećanja.Teorija preživljavanjaizrasla je na kritici teorije naučene
bespomoćnosti i nasuprot teoriji naučene bespomoćnosti, u ovoj teorjji zastupljen je stavda žene
aktivno odgovaraju na nasilje ulažući napore ka traženju pomoći koja im se uglavnom ne pruža.Ono
za čim one imaju najviše potrebe je društvena podrška koja bi im omogućila da postanunezavisne i
napuste nasilnika.


20. KRIMINOGENI FAKTORI?
Pod kriminogenim faktorima se podrazumevaju objektivni i subjektivni činioci koju deluju u procesu
nastanka, formiranja i konačne realizacije kriminaliteta kao masovnedruštvene pojave i
pojedinačnog ponašanja. Oni mogu da delujuna javljanje kriminaliteta kao uzroci, uslovi i
povodi.Kao što postoje razlike u odreĎivanju pojma kriminogenih faktora, postoje razlike i
ushvatanjima teoretičara oko podele i odredivanja njihovog dejstva. U kriminološkoj teoriji najviše
je prihvaćena podela kriminogenih faktora koju je formulisao Gabrijel Tard . To je podela na
egzogene(spoljne) i
endogene(unutrašnje) faktore. Slična ovoj podeli je podela na objektivnei subjektivnekriminogene
faktore.Objektivni i subjektivni kriminogeni faktori deluju povezano u tom smislu da samo jedni
ilisamo drugi ne mogu dovesti do kriminalnog ponašanja. Kriminogeni faktori deluju povezano,
sintetički i kompleksno. Neki od njih imaju opštijikarakter i odnose se na veći broj različitih oblika
kriminalnog ponašanja, drugi deluju samo na odreĎentip kriminalnog ponašanja.


21. UZROCI, USLOVI I POVODI KRIMINALNOG PONAŠANJA?
Uzrokse defmiše kao objektivna, realna promena koja nužno i najneposrednijedovodi do neke druge
realne promene (posledice), a koja opet, u daljem redosledu kretanja u prirodi idruštvu, dovodi do
dalje promene. Uzroci kriminaliteta se odreĎuju kao odlučujući i presudni kriminogeni faktori koji u
datoj situaciji izazivaju kriminalno ponašanje. Uzroci kriminalitetasu mnogobrojni i mogu da budu
podeljeni u različite grupe i prema različitim kriterijumima. Postojeopšti i konkretni uzroci, uzroci
prvog i drugog reda, glavni i sporedni, subjektivni i objektivni,kompletni i specifični. direktni
(neposredni) i posredni.
Uslovi kriminalnog ponašanjadefinišu se kao aktivnosti i uticaji koji omogućavaju iolakšavaju
javljanje kriminalnog ponašanja ili preduzimanje kriminalnih akcija.Kao uslovikriminalnog
ponašanja najčešće se navode: nedovoljna preventivna borba protiv kriminaliteta,situaciona
pogodnost za izvršenje kriminalne aktivnosti, slabo čuvana imovina, negativan uticaj sredstava
masovne komunikacije, slaba organizacija slobodnog vremena, odsustvo lične odgovornosti itd.
Povodisu izvesni spoljni uticaji vezani za situaciju izvršenja kriminalne aktivnosti, koji utiču
nadonošenje konkretne odluke za preduzimanje kriminalne aktivnosti. Kao povodi mogu da deluju:
izazivanje i vreĎanje od strane žrtve, pretnje, nagovaranja, podstrekavanje, pomaganje itd.


22. EKONOMSKI SISTEM I KRIMINALITET?
Većina zemalja u svetu sa kapitalističkimdruštvenim ureĎenjem danas se nalazi u ekonomskom
pogledu u fazi liberalnog kapitalizma, zapažen je porast ukupne ekonomske moći i kupovne moći
stanovništva, ali takoĎe i periodikrize koji dovode do porasta nezaposlenosti i socijalne bede.Prva
proučavanja su se odnosila nautvrĎivanje povezanosti izmedu ekonomskih prilika (siromaštva,
bogatstva) i kriminaliteta.U kriminološkoj literaturi siromaštvo je dugo godina smatrano
dominantnim iosnovnim kriminogenim faktorom. Mnogi pisci su isticali da je kriminalitet proizvod
loših materijalnihuslova života, bede, nemaštine. Engels jeistakao da su teški i nehumani uslovi
života stavili radnike uizuzetno težak položaj, tako da su u mnogim gradskim četvrtima velikih
industrijskih gradova stvorena gnezda zločina. Uticaj bogatstva na javljanje kriminaliteta razmatran
je u kriminološkojliteraturi kada je uočeno da meĎu izvršiocima krivičnih dela ima dosta pripadnika
bogatih društvenihslojeva, sa visokim društvenim i ekonomskim standardom. Ekonomske krize
značajno utiču na obim i strukturu kriminaliteta. Uticaj ekonomskih kriza na kriminalitet može se
posmatrati u Srbiji počev od devedesetihgodina prošlog veka pa nadalje.

23. RAT I KRIMINALITET?
Rat, kao oblik društvene dezorganizacije, praćene paralisanim ili pristrasnim radom policije iorgana
pravosuĎa, po pravilu stvara pogodne uslove za porast kriminaliteta, slabi inhibicije, ohrabruje
primitivne nagone i, na taj način, doprinosi privremenoj transformaciji obima, strukture i
karakteristikakriminalnih ponašanja. TakoĎe, rat utiče i na promenuregionalne strukture
kriminaliteta.Društvena dezorganizacija do koje dolazi pod uticajem rata ohrabruje ljude koji su i
ranije imalikriminalne sklonosti da nastave sa kriminalnim ponašanjem i da postanu još brutalniji i
pohlepniji negošto su bili ranije. U toku rata rastu i razni oblici organizovanog kriminaliteta,
posebno organizovana trgovinaoružjem, drogama i ženama. Nakon rata, društvo se suočava se
posledicama rata, meĎu kojima su svakako najozbiljnije onekoje su ostavili široko rasprostranjena
kriminalizacija i viktimizacija, kao i gubljenje jasnih granicaizmeĎu dozvoljenog i nedozvoljeng
ponašanja.

24. DRUŠTVENA POKRETLJIVOST I KRIMINALITET?
U sociologiji se pod pokretljivošću ili mobilnošću podrazumeva promena položaja ljudi unutar bilo
kog sistema. Mobilnost može da bude geografska, profesionalna i socijalna (društvena). Društvenu
pokretljivost mogu izazvati različiti društveni procesi, industrijski ili ekonomski razvitak, pripreme
zarat i sl. Migracije su preseljenja većeg broja ljudi iz jednog sociokulturnog ambijenta u drugi.
Najčešće su migracije iz ekonomskih razloga, ali mogu da nastanu zbog ratova, traženja azila
političkih delinkvenata i sl.Radi zarade veće količine novca, u potrazi za unosnim poslom oni
napuštaju seosku sredinu i ostavljaju porodice. MeĎutim, kako su sa nižim obrazovanjem,za njih u
gradovima postoje samo marginalni poslovi i zbog toga im pripada marginalni položaj. U opštoj
populaciji emigranata, kriminalci su većinom muškarci uzrasta izmeĎu 18 i 40, 45 godina.

25. PORODIČNE PRILIKE I KRIMINALITET?
Najznačajniji uticaj porodica ostvaruje na svoje najmlaĎe članove. Dete u porodici gradi svojmoralni
lik, upoznaje se s osnovnim društvenim vrednostima i idealima, stiče ljubav i predstavu osamom sebi
i drugima.U savremenom društvu ima sve više porodica koje su degradirane i deficientne i u kojima
se porodični odnosi ne odvijaju usklaĎeno i harmonično.Nepotpuna (deficijentna) porodica
analizirana je u mnogim kriminološkim radovima kao potencijalna opasnost za pojavu kriminaliteta.
Na osnovu jednog broja istraživanja došlo se dozaključka da je veliki udeo maloletnih delinkvenata
iz nepotpunih porodica.Porodica sa lošim porodičnim odnosima (degradirana, razorena porodica)
u kriminološkojlitreraturi se ističe kao značajniji faktor kriminaliteta od deficijentne
porodice.Najsnažniji kriminogeni uticaj imaju loši odnosi izmeĎu bračnihdrugova i poremećeni
odnosi izmedu roditelja i dece. Loša porodična atmosfera manifestuje se najčešće primenom nasilja
u porodici.Odnosi u porodici zavise od postojanja socijalno patoloških pojava u porodici, pre
svegaalkoholizma, kocke, narkomanij. Direktan kriminogeni uticaj na maloletne članove
porodiceostvaruje porodica u kojoj su roditelji delinkventi. Deficijentne i degradirane porodice
predstavljaju kriminogeni faktor tzv. porodičnog kriminaliteta.

26. SKOLA I OBRAZOVANJE?
Skola kao organizovana drustvena institucija za vaspitanje I obrazovanje predstavlja znacajan factor
sociijalizacije. Pored porodice skola je takodje jedno od primarnih gruopa u kojoj se formira licnost
u pozivitnom smislu. Moguc je uticaj skole sagledati I sa stanovista kriminalne etiologije. Za razliku
od porodice skola postavlja pred dete niz zahteva I zadataka kojima ono cesto ije u mogucnosti da
odgovori. Problem postavlja mogucnost prilagodjavanje skolskim obavezama zahtevima nastavnika
I savladjivanja skolskog gradiva. Kod ovih ucenika koji s obzirom na svoje intelektualne mogucnosti
ne mogu da se prilagode skolskoj sredini I njenim zahtevima , stvara se optpor prema skoli I ucenju.
Ovi ucenici postizu slab uspeh u ucenju , ponavljaju razrede , imaju slabo razvijene radne navike.
Na toj osnovi dplazi do raznih konfliktnih odnosa sa nastavnicima I neopravdano izostavljanje sa
casova. Medju mnogim faktorima vezani za skolu I kriminalitet posebno se istice neuspeh u skoli I
nizak nivo obrazovanja. Slab uspeh u ucenju , ponavljanje razreda, slabo napredovanje u
savladjivanju skolskog gradiva uticu na nemogucnost sticanje potrebnog znanja I obrazovanja,
nedostatak radnih navika ali isto tako I na pojavu odredjenih smetnji I ponasanja: bezanje od skole ,
skitnja, alkoholizam , narkomanija, prostitucija , vrsenje krivicnih dela. Sa slabim uspehom I
pnavljenjaem razreda povezani su konfliktri u skolskoj sredini , promene skole , prekidi u skolovanju
I cesto neopravdano izostajanje sa casova. Sve ovo nabrajano moze dovesti do vrsenja krivicnog
dela.


27. UTICAJ SUSEDSTVA I DELIKVENTNIH GRUPA?
Uticaj neformalnih grupa ostvaruje se na više načina: delovanjem na izvore informacija, pa
seinformacije koje nisu u skladu sa shvatanjima grupe, potiskuju ili uklanjaju; naglašavanjem
vrednostiza koje se zalažu, pružanjem socijalne podrške onima koji se prirdžavaju njihovih normi
ikažnjavanjem onih koji od toga odstupaju; odreĎivanjem osnovnih psihičkih funkcija-opažanja.
Kako će se pojedinac ponašati u grupi, zavisi od toga koji položaj zauzimau hijerarhijskoj strukturi
grupe. Na pojavu kriminaliteta najviše utiču neformalne delinkventne (kriminalne) grupe, one deluju
kao kriminalna infekcija.Negativni uticaji susedstva i delinkventnih grupa posebno se ispoljavaju
kod nekih klasičnihoblika kriminaliteta, imovinskog i kriminaliteta nasilja.Negativni uticaji
susedstva i delinkventnih grupa posebno se ispoljavaju kod nekih klasičnihoblika kriminaliteta,
imovinskog i kriminaliteta nasilja. Kriminološkim izučavanjima maloletničkih bandi utvrĎeno je
dačlanovi bandi potiču iz istog dela grada, iz istog bloka kuća i da je susedstvo najvažniji faktor
njihovogokupljanja i udruživanja. U blizini stanovanja skoro uvek se nalaze mesta za okupljanje
posle škole,gde se sklapaju nova poznanstva, učvršćuju drugarske veze i razmenjuju iskustva.
Negativan uticaj ulice i susedstva naročito seispoljava u onim gradskim prostorima i područjima
grada u kojima preovlaĎuje doseljeno stanovništvoheterogene strukture po zanimanju, obrazovanju,
školskoj spremi, materijalno-ekonomskom statusu.

28. SLOBODNO VREME I KRIMINALITET
Razvoj tehnike I automatizacije u procesu proizvodnje uticalo je da dodje do skracenog radnog
vremena I povecanja duzine slobodnog vremena . Organizovanje slobodnog vremena postao je
predmet drustvenog interesovanja.Slobodno vreme ima odredjene pozivitne I negattivne posledice.
Stalno povecavanje slobodnog vremena zahteva njegovo osmisljavanje (sport , planinarenje , setnja)
ili hobi (muzika , pevanje , horoskop). Ako se slobodno vreme ne organizuje na odgovarajuci nacin ,
moze da dovede do pasivnosti licnosti I devijantnog ponasanja. Maloletnici najveci broj krivicnih
dela I drugih oblik predstupnistva vrse u slobodno vreme.

29. SREDSTVA MASOVNIH KOMUNIKACIJA I KRIMINALITETA?
Pod sredstvima masovnih komunikacija ili informacija (masovni mediji) podrazumevaju da se
drustvene aktvnosti putem kojih se podsredstvom odredjenih tehnika daju obavestenje o socijalnim
pitanjima, procesima odnosima I drugim dogadjajima. Kada informisu javnost o kriminalitetu
sredstva javnog informisanja u znacajnoj meri uticu na formiranje javnog mnjenja , o kriminalitetu I
razvijaju pozitivne predsave o naporima nadleznih organa usmerenih na suzbijanju kriminaliteta.
Broj I vrste sredstava mas kom su : literature , stampa , radio ,mtelevizija , video, internet …
Masovni mediji imaju zadatak da informisu pored ostalog I o kriminalitetu I krivicnom pravosudju
da potencionalne zrtve zlocina obaveste o riziku njihovod ponasanja. Objektivni kriterijum obuhvata
nacin prikazivanja koji se preko mas medija prenose I medju zavisno sa drugim drustvenim
uticajima I faktorima. Licnosti koji su podnozni uticajima kao sto su deca , maloletnici , lica
nestabila psihicki I sl. Lakes ce prihvatiti negativni sadrzaj mas medija I kod njih ce takav sadrzaj
uticati na delikventno ponasanje. Labilne osobe se lako indentifikuju sa junacima mas medija I,
imitirajuci svako njihovo I kriminalno ponasanje. Film , serija , crtani…

30. ALKOHOLIZAM I KRIMINALITET?
Alkoholizam je veoma rasprostranjen oblik ispoljavanja devijantnosti i jedan od
najozbiljnijihsocijalnih problema. Alkoholičarem sesmatra osoba koja ekcesivno pije i čija je
zavisnost od alkohola tolika da pokazuje vidljive duševne poremećaje ili takve pojave koje ukazuju
na oštećenja fizičkog i psihičkog zdravlja, poremećaje odnosasa drugim ljudima i pogoršanje njenog
socijalnog i ekonomskog stanja ili pokazuje samo znake takvog razvoja.U kriminologiji se
alkoholizam posmatra kao kriminogeni faktor, s tim što se shvatanjakriminologa razlikuju u oceni
veličine i značaja kauzaliteta alkoholizma na kriminalno ponašanje.Sklonost alkoholičara
agresivnom ponašanju postaje sve izrazitija ukoliko alkoholizam višenapreduje, a poremećaj bračno-
porodičnih odnosa dobija teže i složenije forme.
31. NARKOMANIJA I KRIMINALITET?
Pored alkoholizma, u bolesti zavisnosti spada narkomanija, zloupotreba drogaili zavisnost od droge
Postoje podaci da hiljadama godina ljudi koriste različita prirodna sredstva(biljke: mak, hašiš, koka,
različite gljive i dr.) koja menjaju njihovu svest, raspoloženje, mišljenje i ponašanje.Prema defmiciji
Svetske zdravstvene organizacije, droga je svaka supstanca која unesena uorganizam može da
modifikuje jednu ili vise funkcija. Droge mogu da budu prirodnog i sintetičkog porekla, njihova
upotreba može da bude društveno tolerisana iliregulisana odreĎenim meĎunarodnim konvencijama i
nacionalnim zakonima.Veza izmeĎu narkomanije i kriminaliteta može da bude posredna i
neposredna. Posredna uslovljenost ogleda se u tome što veliki broj narkomana potiče iz tzv.
kriminalnih sredina i što su biliskloni kriminalnom ponašanju i pre nego što su postali zavisni od
droge. Neposredna veza se ogleda u postojanju takvih krivičnih dela koja su povezana sa ilegalnom
proizvodnjom, posedovanjem,krijumčarenjem i prodajom droge i krivičnih dela koja vrše narkomani
pod uticajem droge ili da bi drogu nabavili.


32. KOCKANJE I KRIMINALITET?
Kockanje je jedno od najstarijih I veoma rasirenih ljudskih aktivnosti koji se sastoji u igri za novac
ili druge vrednosti na odnosu odredjenih pravila u formi kladjenja da se nesto dobije nizasta ili za
nesto malo. Osnovni element kockanja I drugih hazarskih igara su sreca I neizvesnost, Ucesnici u
kockanju dobrovoljno gube ili dobijaju nvac ili druge stvari od vrednosti. Igrama na srecu ucestvuje
veci broj fizickih lica.Kockanje je veoma malo proucavano u kriminalnoj literature , Kao drustvena
devijacija , kockanje obuhvata sve oblike organizovanog I komercijalizovanog kockanja koje
kontrolisu ljudi I organizacije koje se iskljucivo bavce kockanjem I nalaze se pod kontrolom
organizovanog kriminaliteta. Negativne psoledice kockanja: zanemaruje se licna porodicna I druga
odgovornost , trose se ogromne sume novca cime se smanjuje porodicni budzet I dovodi pitanje
ekonomsku sigurnost porodice. Najteza posledica kockanja je povezana sa kriminalitetom . Vecina
kockara nema para pa vrse krivicna dela : kradja , prevare , ucene , falsifikate , I krvne delikte.

33. EMOCIJE (OSEĆANJA) I KRIMINALITET?
Emocije ili osećanja se definišu kao doživljaj našeg vrednovanja i subjektivnog odnosa prema
stvarima, ljudima, doga ajima i sopstvenim postupcima. Postoje tri karakteristike emocionalnog
ponašanja: prvo, karakteristične fiziološke promene ufunkcionisanju pojedinih unutrašnjih organa;
drugo, promene u pokretima lica, tela, glasa; treće, karakteristični doživljaji priemocionalnom
reagovanju. Na osnovu kriminoloških istraživanja u literaturi se smatra da postoji veza izmeĎu
odredenih emotivnih svojstava delinkvenata, posebno emocionalne nestabilnosti, razdražljivosti,
uznemirenosti, emotivne napetosti,afektivnih smetnji i emocionalne nezrelosti sa kriminalnim
ponašanjem.

34. MOTIV KRIMINALNOG PONAŠANJA?
Motivi se u psihologiji definišu kao organski ili psihološki faktori koji pokreću ili regulišu ponašanje
radi postizanja odreĎenih ciljeva. Motivi su povezani sa ciljevima i namerama. Cilj je promena ili
stanje kojem učinilac teživršeći krivično delo, dok je namera takav psihički odnos učinioca prema
delu i posledici, gde poreddirektnog umišljaja postoji i predstava o nekim daljim posledicama dela.
Osnovna podela motiva je na biološke(motiv gladi i žeĎi, materinski motiv i seksualni motiv) i
socijalne motive (motiv za društvom, motiv borbenosti, sigurnosti, motiv za sticanjem,
motivsamopotvrĎivanja itd).Motivi se menjaju u promenjenim okolnostima i pod novim uticajima.
Promenljivost motivauočena je i kod kriminalnog ponašanja, kada motivi koji su jedno lice
pokrenuli na vršenje krivičnogdela prestaju da deluju čim je delo izvršeno. Umesto tog motiva
pojavljuje se niz drugih, vezanih za postizanje drugih ciljeva, koji mogu uslovljavati zakonito ili
ponovo kriminalno ponašanje.

35. PSIHOZE I KRIMINALITET?
Psihoze ili duševna obolenja su teški poremećaji duševnog života kod kojih dolazi do promena u
svim psihičkim funkcijama, emocionalnom životu, misaonom toku i doživljavanjusopstvene ličnosti.
Prema poreklu psihoze se najčešće dele na organske,koje se vezuju za fizičke ili organske promene
ifunkcionalne, koje ne proističu ni iz kakve fizičke bolesti, već se vezuju za duševne sukobe i
nasledne osobenosti. Organske psihoze su: progresivna paraliza, traumatske psihoze, epilepsija,
senilne demencije, poroĎajne psihoze i psihoze trovanjem.Najvažnije funkcionalne psihoze
povezane sa kriininalnim ponašenjem su: paranoja, manično-depresivna psihoza i shizofrenija.

36. PSIHOPATIJE I KRIMINALITET?
Pod psihopatijom ili duševnom nastranošću podrazumeva se sklop izvesnih ljudi kod kojih
seintelektualne funkcije odvijaju bez naročitih smetnji, ali postoji nastranost u oblasti emocija, volje
i nagona, što im otežava prilagoĎavanje socijalnim i moralnim normama društva u kome
žive.Psihopate (sociopate) su granični slučajevi izmeĎu normalnih i nenormalnih lica i smatraju se
uglavnom odgovornim za svoje postupke.Prema kliničkoj podeli psihopatije se dele na: shiziodne,
cikloidne, epileptoidne, histeroidne i seksualne. Prema sociološkoj podeli psihopate se dele na
pretežnoagresivne, pretežno pasivne i pretežno kreativne.Istraživanja su pokazala da psihopate
najčešćevrše nasilničke i agresivne prestupejavljaju se kao izvršioci prevara ifalsifikovanja,
ponavljaju vršenje krivičnih delaskloni su drugim devijantnim ponašanjima.

37. VIKTIMOLOGIJA (NASTANAK, POJAM I PREDMET)?
Viktimologija je nastala 1948. godine, zasnovana je na dinamičkom shvatanju zločina kao
sveukupnosti interakcija izmeĎu delinkvenata i žrtve. Najprostije rečeno viktimologija je učenje o
žrtvi. U odreĎivanju predmeta viktimologije pravi se razlika izmeĎu odreĎivanja viktimologije u
užem i u širem smislu. Viktimologija u užem smislu predtavlja naučno saznanje o žrtvama krivičnih
dela, ukljućujuci odnose izmeĎu učinioca i žrtve, izmeĎu žrtve i krivično pravnog sistema i veze
žrtvi krivičnih dela sa drugim društvenim grupama. Viktimologija u širem smislu je
interdisciplinarno naučno saznanje ne samo o žrtvama kriminaliteta, već i o žrtvama drugih
stradanja.

38. POJAM I TIPOLOGIJE ŽRTVA?
Zagovornici viktimologije u užem smislu pod žrtvom podrazumevaju samo žrtve krivičnih dela dok
zagovornici viktimologije u širem smislu ovim pojmom obuhvataju sve koji trpe u svojim pravima
na život, zdravlje, integritet i sigurnost. Hentig je dao prvu tipologiju žrtava: kriminalac žrtva,
latentna žrtva i odnos kriminalac žrtva.Kriminalac žrtva obuhvata slučajeve u kojima isto lice može
postati kriminalac ili žrtva u zavisnosti od okolnosti. Latentna žrtvaukazuje na postojanje odreĎenih
svojstava žrtve koja je čine izloženom žločinu.Između delinkventa i žrtve postoje recipročni odnosi,
koji se svrstavaju u tri grupe, i koji se meĎusobno ne isključuju: čist neurotičan odnos, čista
biopsihološka veza dva komplemetarna tipa i geno-biološka veza.

39. VIKTIMOLOŠKE PREDISPOZICIJA (POJAM I VRSTE)?
Viktimološke predispozicije predstavljaju one karakteristične crte ili one posebne osobine i okolnosti
koje čine da odreĎeni subjekt bude izložen ili manje zaštićen od drugih, pa samim tim podložniji da
postane žrtva odreĎenog kriminalnog ponašanja ili odreĎenog tipa kriminaliteta. One mogu biti
klasifikovane na različite načine i po različitim kriterijumima. Prema poreklu se mogu razlikovati
uroĎene i stečene predispozicije. Prema vremenskom periodu razlikuju se stalne privremene i
prolazne. Prema ulozi to su: predispozicije koje stvaraju kod potencijalnog delinkventa ideju za
izvršenje kriminalnog ponašanja, predispozicije koje utiču na delinkventov izbor žrtve i
predispozicije koje olakšavaju zadatak delinkventu.Prema prirodi dele se na opšte i posebne.

40. POJAM, RIZIK I POSLEDICE VIKTIMIZACIJE?
Viktimizacija je proces putem kojeg se postaje žrtvom, dok se samo stanje kad je neko postao žrtva
naziva viktimiziranost. Za svako lice postoji opasnost da postane žrtva nekog kriminalnog
ponašanja, a ta opasnost je rizik viktimizacije. Rizik je rezultat delovanja odreĎenih unutrašnjih i
spoljnih faktora i predispozicija i kao takav nije podjednako rasprostranjen u populaciji. Postoje
apsolutna i potencijalna izloženost viktimizaciji. Apsolutna se sastoji od karakteristika ličnosti,
predmeta, vremena ili prostora koji su nužni za izvršenje odreĎene vrste kriminaliteta. Potencijalna
zahteva predhodno postojanje apsolutne.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful