You are on page 1of 8

Ogwen Jovi}

AKTIVNOST SUNCA
U 1999. I 2000. GODINI
SUN ACTIVITY IN THE 1999. AND 2000.
In the period from August 1999. to the end of the 2000. the Sun activity was
observed by watching the Sun image on the paper thruogh telescope - refractor.
The number of sunspots and the number of the groups of sunspots were being
established on the Sun disc. On the bases of these results it was determined the value of
Wolf's number and the change in Sun activity has been presented graphicaly. The average
value of Wolf's number for this period is 130. In the period from august 1998. to august 1999.
the Sun activity was observed by watching the Sun image through binoculars (12x40). The
average value of Wolf's number for this period was 52.
These results show us clearly the Sun's approaching to the maximum of its activity which is
predicted to happen in this year. The confirmation for these predictions are not the only
st
mentioned results, but one of the greatest Sun storms in last 10 years, happened on April 1 in
2001.(see picture 4, 5, 6 and 7). A consequence of this storm was Aurora Borealis (polar
light), which was seen even in Los Angeles. The counted value of Wolf's number for this day
is 300, which is double of average value in last year.

Rezime
U periodu od avgusta 1999. do kraja 2000. godine pra}ena je Sun~eva
aktivnost posmatrawem lika Sunca kroz teleskop - refraktor na papir.
Utvr|ivan je broj pega i grupa pega na Sun~evom disku. Na osnovu ovih
rezultata odre|ena je vrednost Volfovog broja i grafi~ki je predstavqena
promena aktivnosti tokom ovog perioda. Sredwa vrednost Volfovog broja
za ovaj posmatra~ki period iznosi 130. U periodu od avgusta 1998. godine
do avgusta 1999. god pra}ena je Sun~eva aktivnost posmatrawem lika Sunca
kroz dvogled (12x40). Sredwa vrednost Volfovog broja za ovaj period
iznosila je 52.
Ovi rezultati jasno pokazuju da se Sunce bli`i maksimumu svoje
aktivnosti koji se predvi|a za ovu 2001. godinu. Potvrda za ova predvi|awa
ASTRONOMIJA

nisu samo gore navedeni posmatra~ki rezultati ve}jedna od najve}ih oluja u


posledwih 10 godina na Suncu koja se desila na dan 01.04.2001. godine. (sl. 4, 5,
6, 7). Posledica ove oluje je i Aurora Borealis (polarna svetlost) koja se videla
~ak u Los An|elesu . Izra~unata vrednost Volfovog broja za ovaj dan iznosi
300, {to je daleko iznad proseka u prethodnoj godini.

Nikola Bo`i}, student Elektrotehni~kog fakulteta u Beogradu,


Astronomska grupa, Dru{tva istra`iva~a “Vladimir Mandi} - Manda”

25
Zbornik radova Broj 15

UVOD
Sunce ne emituje podjednako energiju u vremenu, ve} postoji odre|eni vremenski interval
u kome Sunce mewa svoju aktivnost. Period promene sun~eve aktivnosti iznosi 22 godine i vezuje
se za Sun~evo magnetno poqe (B = 610-5 T). Tokom tog perioda Sunce dva puta dostigne maksimum i
dva puta minimum aktivnosti, a za to vreme magnetno poqe dva puta promeni polaritet. Prime}eno
je da se sa pove}awem aktivnosti Sunca pove}ava i broj pega koje su vidqive na Suncu. Zato se za
odre|ivawe indeksa aktivnosti Sunca koristi i broj pega vidqivih na Sun~evom disku.
Na Suncu se od svih slojeva mo`e posmatrati samo atmosfera, koja se sastoji iz tri sloja:
fotosfere, hromosfere i korone. Me|utim, jedino se fotosfera i dowi slojevi korone mogu
posmatrati svakodnevno, dok se ostatak hromosfere i korona mogu posmatrati za vreme pomra~ewa
Sunca.
U Sun~evoj atmosferi se stalno odigravaju dinami~ki procesi. Od ovih pojava u
vidqivom delu spektra se mogu posmatrati: pege, granule, fakule, erupcije, protuberance.
Pege su posledica jakih lokalnih magnetnih poqa u fotosferi Sunca. Temperatura im je
za oko 1500 stepeni ni`a nego {to je u okolnoj fotosferi. Mogu biti vidqive golim okom samo
ako im dimenizje pre|u 40000km. Pege se sastoje od senke (umbra) i polusenke vlaknaste strukture
(penumbra). Vlaknasta struktura polusenke poti~e od materijalizovanih linija sila magnetnog
poqa kojima se kre}e sun~eva plazma. Senka je tamnija od polusenke.Sun~eve pege se javqaju
naj~e{}e u grupama. U svakoj grupi se izdvaja velika i kompaktna pega vodiqa. Ona se nalazi ispred
grupe u smeru Sun~eve rotacije. U grupi koja sledi izdvaja se ne{to mawa pega pratiqa.
Polariteti pege vodiqe i pege pratiqe su suprotni. Pege se karakteri{u intenzivnim lokalnim
magnetnim poqem, magnetne indukcije do 0.4 T. @ivotni vek pega se kre}e u rasponu od nekoliko
~asova do nekoliko meseci. Pege se pojavquju u dve zone na Suncu simetri~ne u odnosu na ekvator
(od 5o do 45o heliografske {irine). Na jednoj Sun~evoj polulopti sve pege vodiqe imaju isti
polaritet magnetnog poqa, a na drugoj suprotan. U svakom narednom ciklusu se polaritet vodiqa
mewa u suprotan. Vrlo sitne pege nazivaju se pore.
Sun~eve pege se kao pojam prvi put javqaju u nekim starim kineskim rukopisima, ali
wihovo sistematsko prebrojavawe po~iwe 1749. godine. Ubrzo posle otkri}a uo~ava se promena
broja pega tokom vremena. Periodi~nu zavisnost broja pega a samim tim i periodi~nost Sun~eve
aktivnosti otkriva Volf (Rudolph Wolf, 1816.-1893.) rekonstrui{u}i stara posmatrawa sve do
1750. godine. Za meru Sun~eve aktivnosti uvodi vrednost, koja po wemu nosi naziv Volfov broj.

Mentor ovog rada je Nikola Bo`i}, koji je u periodu realizacije bio rukovodilac
ASTRONOMIJA

Astronomske grupe Dru{tva istra`iva~a “Vladimir Mandi} Manda”.

26
Broj 15 Zbornik radova

Foto: O.Jovi}(sl.1, 2)

sl. 1Olujni dan (sa VHS kamere) sl. 2Olujni dan (sa VHS kamere)

sl. 3 Skica sunca 01.04.2001. God sl. 4 Sunce 01.04.2001. God

METODA
U periodu od avgusta 1999. godine do kraja 2000. vr{eno je posmatrawe Sunca metodom
projekcije lika Sunca na papir kroz teleskop - refraktor (fob=800mm, fok=8mm), (sl. 1 i sl. 2).
Odre|ivan je broj pega i grupa pega i na osnovu tih podataka izra~unavan je Volfov broj uz
pomo}formule (1).

R = k (10 g + f ) (1)

Gde je R Volfov broj, f ukupan broj pega, g broj grupa pega i k koeficijent koji slu`i
za svo|ewe li~nih posmatrawa na sistem posmatrawa Me|unarodne slu`be Sunca u Briselu i zavisi
od metode posmatrawa, iskustva posmatra~a, karakteristika instrumenta, astroklimatskih uslova.
Koefeicijent k se dobija iz formule (2).

k = Rb / R (2)
ASTRONOMIJA

gde je Rb vrednost Volfovog broja prema podacima centra za Sunce u Briselu, a R


vrednost Volfovog broja dobijena posmatrawem (gde se za to R uzima koeficijent k=1).
Za svako pojedina~no merewe je odre|en koficijent k. Zatim je na|ena sredwa vrednost
Ksr, koja je kori{}ena za ra~unawe Volfovog broja (Ro) po formuli (3)

Ro= Ksr R (3)


Gde Ro predstavqa novu vrednost Volfovog broja za svaki dan pojedina~no.

27
Zbornik radova Broj 15

Svi datumi su prera~unati u Julijanske dane i tako prezentovani. Za odre|ivawe broja


pega i grupa pega kori{}ena je Ciri{ka klasifikacija pega.

REZULTAT
Sredwa vrednost za koeficijent je data relacijom (4).
k = 1.575 (4)
Rezultati su prikazani na tabeli 1 i grafiku 1.

datum
01.08.1999.
02.08.1999.
03.08.1999.
04.08.1999.
05.08.1999.
06.08.1999.
11.08.1999.
15.08.1999.
16.08.1999.
18.08.1999.
19.08.1999.
23.08.1999.
24.08.1999.
26.08.1999.
29.08.1999.
05.09.1999.
07.09.1999.
12.09.1999.
13.09.1999.
15.09.1999.
19.09.1999.
20.09.1999.
22.09.1999.
23.09.1999.
25.09.1999.
26.09.1999.
28.09.1999.
30.09.1999.
01.10.1999.
11.10.1999.
ASTRONOMIJA

14.10.1999.
16.10.1999.
17.10.1999.
21.10.1999.
23.10.1999.
25.10.1999.
26.10.1999.
27.10.1999.

28
Broj 15 Zbornik radova

01.11.1999.
02.11.1999.
03.11.1999.
05.11.1999.
13.11.1999.
03.12.1999.
04.12.1999.
09.12.1999.
12.12.1999.
14.12.1999.
18.12.1999.
20.12.1999.
04.01.2000.
14.01.2000.
22.01.2000.
27.01.2000.
28.01.2000.
29.01.2000.
01.02.2000.
05.02.2000.
07.02.2000.
08.02.2000.
11.02.2000.
24.02.2000.
26.02.2000.
27.02.2000.
29.02.2000.
04.03.2000.
05.03.2000.
07.03.2000.
08.03.2000.
09.03.2000.
13.03.2000.
30.03.2000.
31.03.2000.
03.04.2000.
09.04.2000.
18.04.2000.
19.04.2000.
21.04.2000.
22.04.2000.
23.04.2000.
ASTRONOMIJA

24.04.2000.
26.04.2000.
27.04.2000.
28.04.2000.
30.04.2000.
03.05.2000.
04.05.2000.
05.05.2000.

29
Zbornik radova Broj 15

06.05.2000.
07.05.2000.
09.05.2000.
10.05.2000.
11.05.2000.
15.05.2000.
16.05.2000.
17.05.2000.
31.05.2000.
05.06.2000.
08.06.2000.
09.06.2000.
13.06.2000.
14.06.2000.
19.06.2000.
20.06.2000.
21.06.2000.
23.06.2000.
24.06.2000.
26.06.2000.
28.06.2000.
30.06.2000.
02.07.2000.
04.07.2000.
05.07.2000.
10.07.2000.
14.07.2000.
18.08.2000.
20.08.2000.
21.08.2000.
22.08.2000.
23.08.2000.
30.08.2000.
02.09.2000.
09.09.2000.
12.09.2000.
16.09.2000.
04.10.2000.
17.10.2000.
25.10.2000.
26.10.2000.
28.10.2000.
ASTRONOMIJA

31.10.2000.
10.11.2000.
13.11.2000.
17.11.2000.
20.11.2000.
02.12.2000.
sredwa vred.

30
Broj 15 Zbornik radova

450

400

350

300
V ol f ov br oj

250

200

150

100

50

0
2452900 2452950 2453000 2453050 2453100 2453150 2453200 2453250 2453300 2453350 2453400

jul i janski dani

Grafik 1

Vrednosti Volfovog broja usredwene po mesecima date su na tabeli 2 i grafiku 2.

Tabela 2

mesec Volfov broj mesec Volfov broj


avgust '99. 102 maj '00. 82
septembar '99. 62 jun '00. 149
oktobar '99. 136 jul '00. 169
novembar '99. 158 avgust '00. 98
decembar '99. 95 septembar '00. 59
januar '00. 96 oktobar '00. 99
ASTRONOMIJA

februar '00. 169 novembar '00. 96


mart '00. 258 decembar '00. 82
april '00. 228 - -

31
Zbornik radova Broj 15

300

250

200
Vol f ov br oj

150

100

50

0
0 2 4 6 8 10 12 14 16 18

meseci

Grafik 2

ZAKQU^AK
Dobijeni rezultati ne odstupaju zna~ajno od rezultata Me|unarodne slu`be Sunca (MSS)
u Briselu 3. Sredwa vrednost Volfovog broja za 1999.i 2000. godinu po podacima ove Slu`be je
109.
Posmatraju}i grafike, uo~ava se poboq{awe rezultata posmatrawa kako posmatra~
postaje iskusniji. Ovi rezultati pokazuju da se i uz najprimitivniju opremu, a uz entuzijazam,
mo`e pratiti odgovaraju}a pojava u astronomiji.

LITERATURA
ASTRONOMIJA

[1] Jovi} O.: Aktivnost Sunca u 1998. godini, Zbornik radova, br.14 (1999 godina), Dru{tvo
istra`iva~a “Vladimir Mandi} Manda”, Vaqevo
[2] Tanasijevi} Z.: Kako posmatrati Sunce, 1996.godina, Petni~ke sveske Astronomski ~lanci,
Istra`iva~ka stanica Petnica, Petnica, Vaqevo
[3] http://www.oma.be/ksb-orb/sidc
[4] Jovi} O.: Aktivnost Sunca u 1998. i 1999. godini, Astronomski magazin, 2001. Godina,
http://www.astronomija.co.yu

32

You might also like