You are on page 1of 5

Bojana Petrovi}

ODRE\IVAWE
EKSCENTRI^NOSTI
MESE^EVE PUTAWE

Naslov english
The combined effects of orbital eccentricity and the Sun's tides result in a
substantial difference in the apparent size and brightness of the Moon at perigee and
apogee.With analysing photographs of the Moon in perigee and apogee you can find
out data for calculation eccentricity of Moon's orbit.

Rezime
Zbog elipti~nosti Mese~eve putawe oko Zemqe mewaju se i wegova
prividna veli~ina i magnituda u perigeju i apogeju. Fotografisawem celog
Mese~evog ciklusa, odre|en je wegov prividni pre~nik u polo`ajima kada je
ASTRONOMIJA

najbli`i i najdaqi od Zemqe. Na osnovu wih je izra~unata ekcentri~nost


Mese~eve putawe.

Bojana Petrovi}, u~enica Vaqevske gimnazije,


Astronomska grupa, Dru{tva istra`iva~a “Vladimir Mandi} - Manda”

2
Zbornik radova Broj 15

UVOD
Mesec je nebesko telo koje je najbli`e Zemqi i oduvek je bio predmet qudske intrige i
prou~avawa. Jo{ u XVII veku Galileo je vr{io teleskopska posmatrawa i tako saznavao
informacije o wegovoj povr{ini. Nova era vasionskih letova donela nam je nova saznawa o wemu
pogotovu posle spu{tawa qudske posade na wegovu povr{inu. Tako Mesec i daqe ostaje jedinsteven
kao jedino tlo van zemaqskog na koje se spustila ~ove~ija noga. U skladu sa tim qudi su se dali na
{to preciznije odre|ivawe parametara koji ga karkteri{u, pre svega parametara wegove putawe.

Slika 1 - Mesec u razli~itim fazama

Kao ve}ina tela u Sun~evom sistemu, Mese~eva putawa oko Zemqe je elipsa po prvom
Keplerovom zakonu. U jednom fokusu elipse nalazi se Zemqa (na slici 2 F1). Tako|e Sun~evo
gravitaciono poqe pove}ava ekcentri~nost kada je velika poluosa poravnata sa vektorom Sunce-
Zemqa, ili drugim re~ima kada je Mesec pun ili mlad. Kombinacijom efekata orbitalne
ekcentri~nosti i Sun~eve gravitacije uo~avamo razliku u prividnoj magnitudi i veli~ini Meseca
u apogeju i perigeju. U period obilaska Mesec oko Zemqe koji iznosi 28 dana uo~avamo najmawu i
najve}u udaqenost Mesec od Zemqe, odnosno kada se nalazi u apogeju (M2) i perigeju (M1). Sredwa
udaqenost Zemqe od Meseca je 384 000 km a u perigeju je bli`i za 42 200 km nego u apogeju. Kako je
posmatrani objekat ve}i ukoliko nam je bli`i, odnosno mawi ukoliko je daqi zakqu~ujemo da je
prividna veli~ina Meseca najve}a u perigeju, a najmawa u apogeju. Ta ~iwenica }e biti
iskori{}ena za izra~unavawe ekcentri~nosti Mese~eve putawe. Ekcentricitet je broj koji nam
pokazuje koliko putawa odstupa od prave kru`nice. Matemati~ki ona predstavqa odnos polovine
rastojawa izme|u dve `i`e (c) i velike poluose (a): e = c / a .

(1)
ASTRONOMIJA

Slika 2. - Elementi Mese~eve orbite oko Zemqe

3
Broj 15 Zbornik radova

Zbog razlike u udaqenosti Meseca u perigeju i apogeju o~ekujemo da }e biti svetliji u


perigeju. Da bi uo~ili razliku Mesec bi morao da bude u istoj fazi u perigeju i u apogeju (po`eqno
bi bilo da je pun). Razlog za{to je te{ko opaziti razliku u osvetqenosti je jer mi kada posmatramo
golim okom nemamo referentno telo u odnosu na koje bi mogli da uporedimo tu razliku koja bi
bila o~igledna ako bi ih posmatrali jedan do drugog. Koliko nam svetlo izgleda zavisi pre svega
od intenziteta svetlosti koja pada sa Sunca na Mesec, i od razdaqine koju ona mora da pre|e do
Zemqe. Prvi faktor mo`e biti zanemaren po{to razlika od 50 545 km izme|u najbli`eg i najdaqeg
polo`aja Meseca je bezna~ajna na rastojawe Zemqa-Sunce od 150 000 000 km. Intenzitet svetlosti
srazmeran je korenu rastojawa od izvora do posmatra~a pa prema tome ako posmtarmo pun Mesec u
oba slu~aja on je oko 30% svetliji u preigeju nego u apogeju.
Mentor ovog rada je Nikola Bo`i}, Astronomska grupa Dru{tva istra`iva~a "Vladimir
Mandi}- Manda".

METOD
Ovde }e biti pokazana fotografsaka metoda odre|ivawa pre~nika Meseca. Mesec je
fotografisan mesec dana u periodu od 25.8.2002. godine do 25.9.2002. godine fotoaparatom , kome
je za objektiv slu`io teleskop. Ra|eno je fotoaparatom Minolta i teleskopom Celestron 4.
Kori{}en je film od 100 asa i ekspozicija od 1/30 sekunde. Da bi se dobili {to o{triji snimci
vrlo je bitno voditi ra~una o aparaturi sa kojom se fotografi{e. Sa datih slika potrebno je
uporediti du`ine prividnih pre~enika da bi se utvrdilo kada je Mesec u perigeju , a kada u apogeju.
Najpreciznija metoda odre|ivawa pre~nika sa skeniranih negativa je metoda najmaweg kvadrata -
MNK. Da bi se metoda mogla primeniti potrebno je odrediti koordinate ta~aka po obodu limba
Meseca u programu Photoshop. Zatim treba primeniti niz determinanti koje su izra`ene preko
Gausovih formula.

( [ ])
Da = [z ][xy ][y ]- [x ] y 2 + [yz ][ ([ ] )
( x ][y ]- n[xy ])+ [xz ]n y 2 - [y ] 2
(2)

Db = n ([x ][yz ]- [xz ][xy ])+ [y ][


2
(xz ][x ]- [x ][z ])+ [x ][( xy ][z ]- [yz ][x ])
2 (3)

Dc = [z ]([x ][y ]- [xy ] )+ [yz ][


(xy ][x ]- [x ][y ])+ [xz ][(xy ][y ]- [y ][x ])
2
2 2 2 2 (4)

D = 2[xy ][x ][y ]- [x ][y ] - [x ] [y ]+ n ([x ][y ]- [xy ] )


2 2 2 2 2 2 2
(5)

z = x 2 + y2 (6)

gde x i y predstavqaju koordinate izabranih ta~aka na obodu Meseca, n broj izabranih


ta~aka, sredwe zagrade sumu vrednosti za svih n ta~aka.
Sam pre~nik se ra~una po formuli (7).
ASTRONOMIJA

R = 4C + A 2 + B 2 (7)

Gde parametri A, B i C iznose:

A = Da / D (8)

B = Db / D (9)

C = Dc / D (10)

2
Zbornik radova Broj 15

Tako dobijamo du`inu pre~nika na fotografijama izra~enu u pikselima. Da bi samo


izra~unavawe bilo {to lak{e napisan je program u Pascal-u u koji su uvr{}ene ove formule.
Sama ekcentri~nost se dobija kao:

e = ( k - 1 ) /( k + 1 ) (11)

gde k predstavqa odnos pre~nika u perigeju i apogeju.

REZULTATI
Fotografisano je 30 dana, ali zbog obla~nosti i tehni~kih razloga nisu dobijene
fotografije za svako ve~e. Zatim neke fotografije su morale biti odba~ene zbog nejasno}e
ili zbog nemogu}nosti skenera da vidi podatke sa negativa. To naravno povla~i i ve}u gre{ku.
Rezultati posmatrawa dati su tabelarno.
Tabela1. Pre~nik Meseca
Broj slike Datum fotografisa wa R[pxl]
1. 25.08.2002. 1636.6 ± 0.7
2. 26.08.2002. 1630.8 ± 0.4
3. 30.08.2002. 1645.2 ± 0.6
4. 12.09.2002. 1767 ± 1
5. 16.09.2002. 1686 ±1
6. 17.09.2002 1695 ±1
7. 18.09.2002. 1588 ±1
8. 19.09.2002. 1650.2 ± 0.7
Tako je dobijena ekcentri~nost Mese~eve putawe:

e = ( 0.053 ± 0.001 )% (12)

Po literaturi ekcentri~nost iznosi 0.0549%.

ZAKQU^AK

Naposletku {ta nam govori ekcentri~nost Mese~eve orbite? Ona je bez sumwe elipsa
ASTRONOMIJA

ali , wena izdu`enost nije naro~ito velika. Gotovo da je kru`na. Ako uporedimo sa drugim
satelitima u Sun~evom sistemu, imamo Neptunov satelit Nereidu sa najizdu`enijom putawom
(e=0.75) i druge koje su gotovo kru`ne kao na primer Saturnov Tetis, Marsov Deimos (e=0).
[to se ti~e fotografske metode koja je kori{}ena u ovom radu mo`e se re}i da je
veoma pouzdana s obzirom na dobijenu vrednost koja je jako blisak katalo{koj, i na malu
vrednost gre{ke. Mora se pri tom napomenuti da je jako bitno kakvu aparaturu koristimo i
kolika je wena preciznost. Jo{ je posebno bitno da se precizno izra~una kada je Mesec u
perigeju, a kada u apogeju i da se fotografi{e ba{ u tim no}ima.

3
Broj 15 Zbornik radova

LITERATURA
[1] Vujinovi} V.: Astronomija, Zagreb, [kolska kwiga, 1990
[2] www.astronomija.co.yu
[3] Inconstant Moon the Moon at Perigee and Apogee,
www.forumlab.ch/earthview/moon_ap_per.html

ASTRONOMIJA

Rate