You are on page 1of 10

Nikola Bo`i}

POTPUNO POMRA^EWE
SUNCA POSMATRANO
11.08.1999. IZ KELEBIJE
(JUGOSLAVIJA)
Total Solar eclipse 11.08.1999. (Yugoslavia)
th
The observing results from the Total Solar eclipse on 11 August 1999. have been
presented. The observation has been done by The Department of Astronomy of Research
Society “Vladimir Mandic Manda” from Valjevo in the village Kelebija (Yugoslavia).
The following projects were handled: the photometry of the whole sky, the
variability of the magnetic field, atmospheric changes, following the changes in plants' and
animals' behaviour during the eclipse.
During the eclipse the decrease of intensity of the local magnetic field was
estimated. The temperature has fallen for 5.2 oC, the humidity has increased, while the
pressure didn't show the tendency of change. All the plants and animals showed some
reactions to the eclipse. The rich foto, video and audio documentary material have been

Rezime
Predstavqeni su rezultati posmatrawa potpunog pomra~ewa Sunca 11. avgusta
1999. godine u Kelebiji, koje je organizovala Astronomska grupa Dru{tva istra`iva~a
"Vladimir Mandi}Manda" iz Vaqeva. Realizovani su slede}i projekti: fotometrija
celog neba, promena lokalnog magnetnog poqa, atmosferske promene (pritisak, vla`nost,
temperatura), promene pona{awa bilqaka i `ivotiwa tokom pomra~ewa.
Registrovana je promena lokalnog magnetnog poqa, koja se pokalpa sa tokom
pomra~ewa. Temperatura vazduha je pala za 5.2 oC, vla`nost se pove}ala, dok pritisak nije
ASTRONOMIJA

pokazao tendenciju promene. Sve posmatrane biqke i `ivotiwe su pokazale neku promenu
u svom pona{awu. Napravqen je bogat foto, video i audio dokumentarni materijal.

Nikola Bo`i}, student Elektrotehni~kog fakulteta u Beogradu,


Astronomska grupa, Dru{tva istra`iva~a “Vladimir Mandi} - Manda”

9
Zbornik radova Broj 15

UVOD
Povodom potpunog pomra~ewa Sunca koje se odigralo 11. avgusta 1999. godine i koje je
bilo vidqivo i iz Jugoslavije, Astronomska grupa Dru{tva istra`iva~a “Vladimir Mandi}
Manda” iz Vaqeva je organizovala ekspediciju u selu Kelebija (=46.15095o, =19.57547o E) koje se
nalazi na severu Jugoslavije, od 10. do 12. avgusta 1999. godine.
Ekipu Astronomske grupe ~inilo 46 ~lanova. Svi ~lanovi ekipe su bili podeqeni u 8
grupa koje su se bavile pojedinim segmentima pomra~ewa Sunca: fotometrija, magnetno poqe,
meteorologija, fotografija, pona{awe `ivotiwa, pona{awe biqaka, video zapis i audio zapis.
Svaku grupi je ~inilo od 5 do 10 ~lanova. Od ekipe koju je predvodio Aleksandar Zorki}i koja je
posmatrala pomra~ewe iz Novog Sada smo dobili podatke za promenu temperature u zoni
delimi~nog pomra~ewa.
Ekipa je na Kelebiju stigla dan pre pomra~ewa 10.08. i taj dan je iskori{}en za sve
pripreme i probe aparature. Dan pomra~ewa je osvanuo sa ki{om, ali se oko 8:30 UT po~elo
razvedravati, tako da je za sam totalitet nebo bilo vedro. Sa realizacijom projekata se otp~elo u
8:00 UT, a zavr{eno je u 13:30 UT.

REZULTATI I DISKUSIJA
Prvi kontakt mese~evog i sun~evog diska na Kelebiji je bio u 09:31:02 UT, drugi kontakt
u 10:53:15 UT, tre}i u 10:55:05 UT, a ~etvrti kontakt u 12:16:20 UT. Ceo tok pomra~ewa je tako
trajao 02:46:18, dok je totalitet trajao 00:01:50 (ili 110 sekundi).
Podaci koji su prikupqeni za vreme posmatrawa poptunog pomra~ewa Sunca su obra|eni
i prezentovani u nekoliko celina: fotometrija; magnetno poqe; meteorologija; pona{awe
`ivotiwa; pona{awe biqaka.
Pored ovih istra`iva~kih projekata ura|en je bogat video, audio i foto dokumentarni
materijal. Na video materijalu su zabele`ene i srpaste senke.

Fotometrija

Fotometrijsko pra}ewe pomra~ewa Sunca (fotometrija celog neba) je obavqeno uz


pomo}improvizovanog fotometra, koji je napravqen od solarne plo~e koja je skinuta sa baterijske
lampe na solarni pogon. Meren je intenzitet napona koji stvara plo~a i na osnovu pretpostavqene
linearne veze izme|u napona i intenziteta zra~ewa nacrtan grafik. Rezultati dobijeni uz
ASTRONOMIJA

pomo}ove opreme su predstavqeni u tabeli 1, i na grafiku 1.

10
Broj 15 Zbornik radova

tabela 1

redni broj UT napon [V] redni broj UT napon [V]


1 8:28 3.60 38 10:52:20 0.572
2 8:45 5.80 39 10:52:30 0.555
3 8:58 6.71 40 10:52:40 0.555
4 9:13 7.20 41 10:52:50 0.569
5 9:28 7.17 42 10:53:00 0.572
6 9:38 6.40 43 10:54:00 1.88
7 9:48 5.83 44 10:54:30 2.43
8 9:58 6.69 45 10:55:00 2.82
9 10:08 6.65 46 10:55:30 3.53
10 10:13 6.57 47 10:56:00 3.82
11 10:18 6.32 48 10:56:30 3.92
12 10:23 5.21 49 10:57:00 4.22
13 10:28 5.27 50 10:57:30 4.37
14 10:33 5.25 51 10:58:00 4.51
15 10:38 5.26 52 10:59 4.36
16 10:40 4.82 53 11:00 4.88
17 10:41 4.86 54 11:01 5.03
18 10:42 4.30 55 11:02 5.15
19 10:43 4.80 56 11:03 5.26
20 10:44 4.62 57 11:04 5.29
21 10:45 4.40 58 11:05 5.43
22 10:46:00 4.02 59 11:06 5.51
23 10:46:30 4.01 60 11:07 5.59
24 10:47:00 3.91 61 11:08 5.65
25 10:47:30 3.70 62 11:13 5.94
26 10:48:00 3.60 63 11:18 6.13
27 10:48:30 3.02 64 11:23 6.35
28 10:49:00 2.89 65 11:28 6.45
29 10:49:30 2.48 66 11:33 6.56
30 10:50:00 1.89 67 11:38 6.67
31 10:50:30 1.55 68 11:48 6.73
32 10:51:20 1.001 69 11:58 6.98
33 10:51:30 0.708 70 12:08 7.03
34 10:51:40 0.625 71 12:18 6.83
35 10:51:50 0.600 72 12:33 5.91
36 10:52:00 0.581 73 12:48 7.07
37 10:52:10 0.567 74 13:03 6.05
ASTRONOMIJA

Na grafiku je dobijen o~ekivan izgled krive zavisnosti intenziteta svetlosti na


Zemqinoj povr{ini od vremena. Porast intenziteta svetlosti na Zemqinoj povr{ini na levom
kraju grafika je posledica razvedravawa. Tako|e odstupawa pojedina~nih merewa od idealne krive
su posledica prolazne obla~nosti.

11
Zbornik radova Broj 15

8,00
7,00
6,00
5,00
napon [V]

4,00
3,00
2,00
1,00
0,00
8:15 8:45 9:15 9:45 10:15 10:45 11:15 11:45 12:15 12:45 13:15
vreme [UT]
Grafik 1
Magnetno poqe

Ciq ovog eksperimenta je da se utvrdi mogu}a promena lokalnog magnetnog poqa usled
potpunog pomra~ewa Sunca. Vektor lokalno magnetno poqe se dobija kao zbir vektora magnetnog
poqa Zemqe i magnetnog poqa Sunca na mestu posmatrawa. Pored globalnog magnetnog poqa Sunca
u tom zbiru u~estvuje i magnetno poqe sun~evih pega, kao lokalnih anomalija. Prilikom potpunog
pomra~ewa Sunca Mesec se postavqa izme|u Sunca i Zemqe i na taj na~in uti~e na rezultantu
vektorskog zbira linija sila ova tri magnetna poqa.
Aparatura je sa~iwena od fiksiranog kompasa u ~ijoj je blizini postavqen
elektromagnet sa prekida~em. Elektromagnet je postavqen na tolikoj razdaqini na kojoj on dovodi
do izvo|ewa igle iz ravnote`nog polo`aja za oko 30 stepeni. Bitno je obezbediti i izvor stalne
struje, da bi ja~ina magnetnog poqa stalno bila ista, a samim tim i otklon igle bio isti. Kada se
igla izvede iz ravnote`nog polo`aja, i kada se umiri, elektromagnet se iskqu~uje i meri se vreme
potrebno da se igla vrati u ravnote`ni polo`aj.
Prikupqeni rezultati su prikazani u tabeli 2 i na grafiku 2.

tabela 2
redni broj UT vreme igle [s] redni broj UT vreme igle [s]
1 8:23 24.68 20 10:54 18.19
2 8:42 24.25 21 10:57 18.25
3 9:02 25.6 22 10:58 18
4 9:17 25.41 23 11:00 17.71
5 9:31 24 24 11:03 18
6 9:45 22.94 25 11:10 19.15
7 10:00 22.53 26 11:15 19.54
8 10:10 21.81 27 11:20 20.03
9 10:20 21.06 28 11:27 19.56
10 10:29 20.5 29 11:37 19.4
11 10:35 20 30 11:47 20
ASTRONOMIJA

12 10:39 19.97 31 12:02 20.5


13 10:44 19.69 32 12:15 22.87
14 10:47 18.75 33 12:29 20.15
15 10:48 18.59 34 12:43 28.23
16 10:49 18.32 35 13:06 28.24
17 10:50 18.5 36 13:18 25.28
18 10:51 17.75 37 13:33 27.72
19 10:52 18.63 38 13:43 28.03

12
Broj 15 Zbornik radova

29

27

25
vreme [s]

23

21

19

17

15
8:15 8:45 9:15 9:45 10:15 10:45 11:15 11:45 12:15 12:45 13:15 13:45 14:15
vreme [UT]
Grafik 2

Odstupawa merewa na desnom delu grafika od idealne krive su posledica lo{eg napajawa.
Minimalno vreme potrebno za vra}awe kazaqke u ravnote`ni polo`aj (minimum krive) je bio u
11:00 UT, {to je ka{wewe od 00:06:45 od po~etka totaliteta. Relativna promena perioda
oscilovawa kazaqke je 30.3% (u svim prora~unima relativna promena je ra~unata u odnosu na
maksimalnu vrednost veli~ine pre totaliteta).

Meteorologija
Sprovedena su tri meteorolo{ka istra`ivawa: pra}ewe promene temperature, pra}ewe
promene pritiska i pra}ewe promene vla`nosti tokom pomra~ewa.

Temperatura
Podaci o temperaturi prikupqeni tokom istra`ivawa su predstavqeni u tabeli 3 i na
grafiku 3.
Tabela 3
Redni broj UT temperatura [oC] redni broj UT temperatura[oC]
1 8:17 20 19 10:50 21.4
2 8:27 20 20 10:54 21.2
3 8:35 20.2 21 10:57 21.2
4 8:45 20.4 22 11:00 20.8
5 8:55 20.8 23 11:03 21.2
6 9:03 23 24 11:08 21.8
7 9:13 23.6 25 11:13 21.6
8 9:23 24.8 26 11:18 23.8
9 9:33 25 27 11:23 23.6
ASTRONOMIJA

10 9:43 24.7 28 11:34 23.2


11 9:53 24.3 29 11:45 23.8
12 10:03 24.9 30 11:55 24.2
13 10:13 25.2 31 12:11 25
14 10:24 26 32 12:22 25.6
15 10:29 24.8 33 12:33 25.4
16 10:34 23.4 34 12:42 24.6
17 10:39 23 35 12:54 25.4
18 10:44 22.6 36 13:03 25.2

13
Zbornik radova Broj 15

Levi deo grafika (po~etna merewa) je takvog izgleda zbog razvedravawa i porasta
temperature. Centralni deo grafika ukazuje na pad temerature zbog pomra~ewa Sunca. Minimalna
temperatura je zabele`ena sa zaka{wewem od 6 minuta i 45 sekundi u odnosu na po~etak totaliteta
(11:00 UT). Ovo se mo`e objasniti time da se atmosfera ne mo`e odmah adaptirati na novonastale
uslove. Maksimalno izmereno odstupawe temperature iznosi 5.2oC, {to je u skladu sa o~ekivanim
rezultatima.
27
26
25
temperatura [C]

24
23
22
21
20
19
8:00 8:30 9:00 9:30 10:00 10:30 11:00 11:30 12:00 12:30 13:00
vreme [UT]

grafik 3

Ekipa koja je pratila delimi~no pomra~ewe Sunca iz Novog Sada (maksimalna faza
pomra~ewa 0.984) je dobila rezultate koji su prezentovani u tabeli 4 i na grafiku 4.

Tabela 4
redni broj UT temperatura [oC] redni broj UT temperatura [oC]
1 9:00 25.3 11 10:50 23.1
2 9:15 25.3 12 11:00 23
3 9:29 26.2 13 11:10 22.8
4 9:40 26.2 14 11:20 23
5 9:50 25.7 15 11:30 23
6 10:00 25.1 16 11:40 23.5
7 10:10 24.9 17 11:50 23.8
8 10:20 24.7 18 12:00 24.3
9 10:30 24 19 12:10 24.9
10 10:40 23.8 20 12:20 25.3
26,5

26

25,5
temperatura [C]

25

24,5
ASTRONOMIJA

24

23,5

23

22,5
8:45 9:15 9:45 10:15 10:45 11:15 11:45 12:15
vreme [UT]

14
Broj 15 Zbornik radova

Grafik 4
Maksimalan pad temperature u zoni delimi~nog pomra~ewa sa visokom fazom pomra~ewa
je bio 3.2 oC.

Pritisak

Podaci o pritisku dobijeni u istra`ivawu su predstavqeni u tabeli 5 i na grafiku 5.


Pritisak je meren uz pomo}barografa.
Tabela 5
redni broj UT pritisak [mb] redni broj UT pritisak [mb]
1 8:17 986.8 19 10:50 988.5
2 8:27 986.9 20 10:54 988.5
3 8:35 987.3 21 10:57 988.4
4 8:45 987.3 22 11:00 988
5 8:55 987.5 23 11:03 987.9
6 9:03 987.6 24 11:08 987.9
7 9:13 988 25 11:13 987.8
8 9:23 988.5 26 11:18 987.7
9 9:33 988.8 27 11:23 987.8
10 9:43 989 28 11:34 988
11 9:53 988.9 29 11:45 988
12 10:03 989 30 11:55 988.1
13 10:13 989.1 31 12:11 988.3
14 10:24 989 32 12:22 988.4
15 10:29 988.9 33 12:33 988.45
16 10:34 988.8 34 12:42 988.5
17 10:39 988.8 35 12:54 988.7
18 10:44 988.9 36 13:03 989
990
989,5
989
pritisak [mbar]

988,5
988
987,5
987
986,5
986
8:00 9:00 10:00 11:00 12:00 13:00
ASTRONOMIJA

vreme [UT]

Grafik 5

Po~etni podaci (levi deo grafika) se mo`e objasniti promenom atmosferskih


prilika neposredno pre pomra~ewa (a posle velikih padavina). Za vreme pomra~ewa se prime}uje
pad pritiska sa pove}awem faze pomra~ewa, i wegov ponovni rast nakon zavr}etka totaliteta.
Minimalni pritisak je zabele`en u 11:18:00, tj. sa zaka{wewem od 25 minuta u odnosu na po~etak
potpunog pomra~ewa. Relativna promena pritiska je 0.15%. Sve ovo navodi na zakqu~ak da nije

15
Zbornik radova Broj 15

uo~ena zavisnost promene pritiska od pomra~ewa Sunca.


Vla`nost

Podaci dobijeni za vla`nost uz pomo}vla`nog termometra su predstavqeni u tabeli 6 i


na grafiku 6.

tabela 6
redni broj UT Vla`nost (%) redni broj UT Vla`nost (%)
1 8:17 86 19 10:50 85
2 8:27 89 20 10:54 86
3 8:35 91 21 10:57 84
4 8:45 91 22 11:00 86
5 8:55 88 23 11:03 86
6 9:03 84 24 11:08 82
7 9:13 85 25 11:13 85
8 9:23 76 26 11:18 78
9 9:33 76 27 11:23 78
10 9:43 77 28 11:34 73
11 9:53 74 29 11:45 73
12 10:03 73 30 11:55 69
13 10:13 74 31 12:11 62
14 10:24 76 32 12:22 62
15 10:29 73 33 12:33 63
16 10:34 76 34 12:42 68
17 10:39 77 35 12:54 66
18 10:44 76 36 13:03 65

95

90

85
v la `n o s t [% ]

80

75

70
ASTRONOMIJA

65

60
8:15 8:45 9:15 9:45 10:15 10:45 11:15 11:45 12:15 12:45 13:15
vreme [UT]

16
Broj 15 Zbornik radova

grafik 6
Na grafiku se vidi da je vla`nost vazduha imala op{tu tendenciju opadawa, koja je
uslovqena atmosferskim prilikama pre i za vreme pomra~ewa. Pre po~etka pomra~ewa bilo je
padavina (levi deo grafika) pa je vla`nost imala porast. Posle prestanka padavina vla`nost ima
tendenciju opadawa, po{to je dan bio sve vedriji i suvqi. Me|utim, prime}uje se i da je u periodu
od 40 minuta pre do 40 minuta posle totaliteta do{lo do porasta vla`nosti od 13%, {to
predstavqa relativnu promenu od 17.8%. Maksimum vla`nosti vazduha je nastupio 7 minuta posle
po~etka totaliteta u isto vreme kada je nastupio minimum temperature.

PONA[AWE @IVOTIWA

Da bi se utvrdilo da li `ivotiwe reaguju na potpuno pomra~ewe Sunca posmatrano je 45


kowa, pet srna (u zato~eni{tvu), tri psa, kao i koko{ke, laste i golubovi. Kowi, srne i psi su
posmatrni na ergeli koja se nalazi u Kelebiji. Dok su koko{ke, laste i golubovi posmatrani iz
baznog logora. Da bi se olak{alo detektovawe promene raspolo`ewa kod `ivotiwa razgovarano je
sa radnicima na Ergeli, dok su posmatra~i bili qudi koji se bave biologijom.
Ve}oko sat vremena pre totaliteta kowi su po~eli da daju prve znake nervoze. Uzvrteli
su se, po~eli su da se primetno znoje i da udaraju predwim nogama. Tokom totaliteta neki kowi su
se umirili, a neki su ~ak i legli. Nekoliko minuta posle totaliteta kowi su jo{bili u istom
stawu, a onda je wihovo pona{awe po~elo da se normalizuje.
Za vreme totaliteta posmatrani psi su se uvukli u ku}ice i polegali, dok su srne sve
vreme bile smirene.
Koko{ke su se normalno pona{ale sve do dvadesetak minuta pre totaliteta, a onda su
po~ele sve sporije da se kre}u, kqucaju i osvr}u oko sebe. Petao se prvi put oglasio na oko 10
minuta pre totaliteta. Za vreme totaliteta sve koko{ke su stajale u mestu i nisu se pomerale.
Posle totaliteta nastavqaju da se pona{aju normalno.
Laste se sve vreme normalno pona{aju i lete, dok su golubovi u`urbani i agresivni.

PONA[AWE BIQAKA

Za vreme pomra~ewa pra}ene su reakcije biqaka: Marantha, bagrem (Robinia


pseudoacacia) i crni bor (Pinus nigra).
Biqka Marantha je na ceo tok pomra~wa odreagovala podizawem listova, tako da su za
vreme totaliteta listovi bili znatno podignuti i prime}ivalo se wihovo blago podrhtavawe.
Posle totaliteta listovi su se postepeno vratili u prvobitan polo`aj.
ASTRONOMIJA

Bagrem je odreagovao samo na totalitet i to pojedina~nim skupqawem listova ka


unutra{wosti. Desetak minuta posle potpunog pomra~ewa listovi su se vratili u polo`aj od pre
totaliteta.
Crni bor je reagovao jedva primetno i to samo na totalitet. Tada je prime}eno blago
skupqawe ~etina. Desetak minuta posle potpunog pomra~ewa ~etnine su se vratile u prvobitni
polo`aj.

17
Zbornik radova Broj 15

ZAKQU^AK
Pomra~ewe Sunca kao jedna od retkih astronomskih pojava za odre|eno geografsko
podru~je je bilo veoma interesantno sa dva aspekta. Jedan jeste samo posmatrawe i pra}ewe ovog
fenomena, a drugi je li~no zadovoqstvo koje je imao svako ko ga je posmatrao.
Iako u veoma te{kim uslovima Astronomska grupa Dru{tva istra`iva~a “Vladimir
Mandi} Manda” je uspela da organizuje i realizuje ekspediciju za posmatrawe totalnog pomra~ewa
na zadovoqavaju}i na~in. Odra|eni su eksperimenti koji su mogli da budu izrealizovani sa
ASTRONOMIJA

18

You might also like