You are on page 1of 5

Bojan Besednik

POSMATRAWE
PROMENQVIH ZVEZDA
DELTA CEFEJA I
ETA ORLA
PIKERINGOVOM METODOM

Observing of variable stars Cepheus and Eagle by Pickering method


In this paper there are presented results of observing of variable stars
Cepheus and Eagle during the year of 2002. The first star has variation of
magnitude from 3,4 to 4,3, and second one from 3,38 to 4,21. These results are
correct and they are proving that amateur astronomers can seriously observe a
variable stars

Rezime
U ovom radu su prikazani rezultati posmatranja promenljivih zvezda
Cefeja i Orla tokom 2002. godine. Prva posmatrana zvezda ima raspon
relativne magnitude od 3,4 do 4,3, dok druga ima od 3,38 do 4,21. Dobijeni
rezultati su korektni i dokazuju da se promenljive zvezde mogu ozbiljno
posmatrati i na amaterskom nivou.
ASTRONOMIJA

Bojan Besednik, u~enik Vaqevske gimnazije,


Astronomska grupa, Dru{tva istra`iva~a “Vladimir Mandi} - Manda”

19
Zbornik radova Broj 15

UVOD

Promenqive zvezde su one zvezde ~iji sjaja se mewa mawe ili vi{e pravilno u jedinici
vremena. Prvi put su uo~ene u sredwem veku od strane arapskih astronoma. Oni su primetili da
zvezda Perseja periodi~no mewa sjaja u intervalu od tri dana i zbog toga ja nazvali Algol
(vra`ija zvezda). Od tada se otkrivaju jedna za drugom promenqive zvezde kako golim okom, tako uz
pomo}teleskopa i drugih instrumenata. Nau~nici su po~eli da crtaju grafikon promene sjaja koji
je u stvari funkcija prividnog sjaja zvezde u jedinici vremena. Do danas je otkriveno desetine
hiqada promenqivih zvezda. Postoji vi{e fizi~kih razloga za{to sjaj neke zvezde varira u
vremenu i pomo}u toga je napravqena podela na vi{e tipova promenqivih zvezda: pulsiraju}e,
pomra~uju}e, eruptivne, kataklizmi~ke, rotiraju}e, Xrey dvojne.
Pulsiraju}e promenqive zvezde imaju pravilne periode promene sjaja. Do promene sjaja
kod wih dolazi zbog unutra{wih nestabilnosti zvezde. Me|u wima postoji nekoliko grupa sa
razli~itim sredwim periodima, amplitudama, oblicima krive sjaja, spektralnim klasama ili
apsolutnim zvezdanim veli~inama. Tako da postoje klase: cefeide, zvezde tipa RR Lire i Mira
zvezde. Nama najzna~ajnija klasa za ovaj projekat su cefeide.
Cefeide su podgrupa pulsiraju}ih promenqivih zvezda, nazvane po prvom otkrivenom
predstavniku ove grupe, zvezdi Cefeja, koja varira od 3.4 do 4.3 magnitude u periodu od 5.4 dana.
Zvezde ovog tipa imaju nestabilnu struktura koja ih primorava da se konstantno nadimaju i
ispumpavaju, toliko intezivno, ~ak i do 10% svoje veli~ine. Do pojave dolazi jer se pritisak
pove}ava u unutra{wosti i naduvava zvezdu. Tada se zvezda skupqa i ciklus kre}e ponovo izpo~etka.
Cefeide su svetle `ute gigantske zvezde koje emituje deset hiqada puta vi{e energije od Sunca,
tako da se mogu uo~iti na velikim daqinama. Ta osobina ima je dolelila ulogu standardnih sve}a za
odre|ivawe velikih udaqenosti do nekog objekta (druge glakasije) u savremenoj astronomiji.
Druga velika grupa promenqivih zvezda su pomra}uju}e promenqive zvezde. Kod wih do
promene sjaja dolazi zbog periodi~nog prelaska jedne zvezde preko druge u dvojnim sistemima.
Eruptivne i kataklizmi~ke se izdvajaju po svojoj nepredvidqivosti. Eruptivne
promenqive obuhvataju zvezde tipa T Tauri, sjajne plave promanqive zvezde i rasplamsavaju}e
zvezde. Kataklizmi~ke nastaju u eksplozivnim precesima ogromnih razmera i tu spadaju nove zvezde,
patuqaste nove i supernove zvezde
Posmatrawe promenqivih zvezda pru`a astronomu amateru ogromne mogu}nosti da prati
jedan astronomski fenomen koji profesionalni astronomi ne mogu da pokriju u celosti. Jedini
uslov je da ta posmatrawa budu sistematska, precizna i dugotrajna. Kao krajwi rezultat se dobija
kriva sjaja posmatrane zvezde na osnovu koje se mo`e odrediti tip promenqive i jo{neki fizi~ki
podaci o samoj zvezdi. Postoji vi{e metoda za posmatrawe promenqivih zvezda. U ovom projektu je
kori{}ena Pikeringova metoda.
ASTRONOMIJA

Mentor ovog rada je Nikola Bo`i}, Astronomska grupa Dru{tva istra`iva~a "Vladimir
Mandi}- Manda".

20
Broj 15 Zbornik radova

METODA

Sjaj promenqive zvezde upore|ujemo u ovoj metodi sa sjajem dve poredbene zvezde ~iji nam
je sjaj poznat iz literature. Pri tome je jedna slabijeg sjaja, a druga sjajnija od promenqive.
Promenqivu {emo ozna~iti slovom "v"', a poredbene sa "a" i "b". Posmatrawe po~iwe na slede}i
na~in. Posmatramo neko vreme zvezde "a" i "b" i u mislima podelimo razliku wihovog sjaja na
deset delova. Zatim ocenimo za koliko je tih desetina delova zvezda "a" sjajnija od promenqive
"b", odnosno za koliko je desetina "v" sjajnija od "b". Ako je na primer, zvezda "a" za tri desetine
sjajnija od "b", tada }e razlika "v" i "b" biti sedam desetina. Matemati~ki ovu procenu sjaja
mo`emo pisati na slade}i na~in: a 3 v 7 b.
Ovo {to smo izvr{ili je interpolacija, pa se stoga Pikeringova metoda ~esto naziva i
Interpolaciona metoda. U najop{tijem slu~aju, kada su razlike u sjaju vrednosti "m "i "n",
dobijamo slede}i zapis: a m v n b. Pri ~emo je m + n =10. Sjaj promenqive zvezde izra`en u
magnitudama se ra~una kao (1) ili (2):

mv = ma + (m/10)x(mb ma) (1)

mv = mb (n/10)x(mb ma) (2)

Konkretno mi smo u ovom radu koristili poredbene zvezde Cefeja i Gu{tera za z


promenqivu Cefeja odnosno Orla i Strelice za promenqivu Orla (tabela 1.). Prilikom
izbora poredbenih zvezda vodili smo ra~una o tome da one budu pribli`no iste ili sli~ne
spektralne klase kao i promenqive, i tako|e da bude relativno blizu promenqivih zvezda da bi
smawili gre{ku usled vremenskih prilika ili osvetqenosti Mesecom. Bojan Besednik je posmatrao
Cefeja, a Mirjana Kristivojevi} Orla. Posmatrawa su vr{ena tokom meseca septembra i oktobra
2002. godine, svako ve~e kada bi vremenski uslovi to dozvolili. Dobijeni podaci su obra|eni u
kompjuterskom programu Origin 5.0 i dobijeni su grafikoni krive za ove dve zvezde.

Tabela 1. Fizi~ki podaci o posmatranim promenqivim zvezdama i wihovim poredbeni


mzvezdama

Ime zvezde Magnituda Rektascenzija Deklinacija Spektarska klasa


Cefeja var. 3.48 4.37 22h 29' 16'' +58 25' 46'' G2
Cefeja 3.42 20h 45' 20'' +61 50' 54'' K0
Gu{tera 4.44 22h 23' 40'' +52 14' 35'' G9
Orla var. 3.48 4.38 19h 52' 47'' +01 00' 43'' F6
ASTRONOMIJA

Orla 3.36 19h 35' 28'' +03 07' 09'' F0


Strelice 4.38 19h 40' 13'' +18 01' 10'' G0

21
Zbornik radova Broj 15

REZULTATI

Na osnovu posmtrawa vr{enih tokom septembra i oktobra 2002. godine promenqivih


zvezda Cefeja i Orla dobijene su krive wihovog sjaja. Sa grafikona krive sjaja zvezde Cefeja se
mo`e proceniti da je wen minimalan sjaj 3.4 a maksimalan 4.3 (grafikon 1.).
4.4

4.2

m
4.0

3.8

3.6

3.4

0 1 2 3 4 5
t[d]
Grafikon 1. Promena sjaja zvezde Cefeja

Sa grafikona krive sjaja zvezde Orla se mo`e proceniti da je minimalna sjaj zvezde 3.38,
a maksimalan 4.21 magnitude (grafikon 2.).
4.4

4.2

m
4.0

3.8

3.6
ASTRONOMIJA

3.4

-1 0 1 2 3 4 5 6 7 8
t[d]
Grafikon 2. Kriva promene sjaja promenqive zvezde Orla.

22
Broj 15 Zbornik radova

ZAKQU^AK

Dobijene krive sjaja i dobijeni rezultati za minimalnu i maksimalnu magnitudu ne


odstupaju mnogo od najta~nijih rezultata, {to dokazuje da se Pikeringova metoda mo`e uspe{no
koristiti u amaterskoj astronomiji.

LITERATURA

[1] Muminovi} M.: Prakti~na astronomija, Sarajevo


[2] Dimitrijevi} M., Tomi} A.: Astronomija 4, Beograd
[3] Red Shift 4, CD multimedijalno izdawe
[4] www.astronomija.co.yu

ASTRONOMIJA

23

Rate