Blavatsky - Tajna Doktrina 3

TAJNA DOKTRI NA * ANTROPOGENEZA
italac se moe upitati zato uopte govorimo o zmajevima? Mi

odgovaramo: prvo, zato to je znanje o takvoj vrsti ivotinja dokaz
o ogromnoj starosti ljudske rase, a drugo, da bismo pokazali razliku
izmeu zoolokog, pravog znaenja reci "Zmaj ", "Naga " i "Zmi j a",
i metaforikog, kad se ove reci simboliki upotrebe. Neupueni i -
talac, koj i ne zna nita o j ezi ku misterija, kad god naie na te reci,
sklon je da ih shvati bukvalno. Otuda, guipro quos* dolaze pitanja
i neopravdane optube. Bie dovoljno nekoliko primera za to.
Sed et serpens? Al i kakva j e bila priroda zmije? Mi sti ci intuitivno
u zmi j i iz Postanja vide ivotinjski simbol i visoku duhovnu suti-
nu, kosmiku superinteligentnu silu, "vel i ku palu svetlost", zvezda-
nog duha, vazdunog i zemljanog u isto vreme, " i j i uticaj okruuje
planetu {qui circumambulat terram), kao to kae hrianski fa-
natik bukvalnog smisla (de Mi r vi j ), a koja se jedino ispoljava u ob-
l i ku fizikog simbola koj i je bio najpogodniji "u odnosu na njegove
moralne i intelektualne uvrnutosti", t j . u zmijskom obliku.
Al i , ta e hriani rei o Bakamoj Zmi j i , " BO ANS K O M ISCELITE-
LJU, ako bi zmiju trebalo smatrati amblemom obmane i zla, samim
"Neastivim"? Kako se ikad moe postaviti granica ako se ona postav-
lja u sektakom teolokom duhu. Jer, ako se sledbenici rimokatolici-
zma ue da su Merkur i Eskulap, i l i Asklepije, koj i su uistinu jedno,
"avoli i avolovi sinovi", a njihov tap sa zmijom bio je "avolov
tap", staje onda sa Mojsijevom "Bakarnom Zmijom"? Svaki uenjak
zna da su ipaganski tap i jevrejska "zmija" jedno te isto, naime ka-
ducej Merkura, sina APOLONA-PI TONA. Lako j e da se razume zato su
Jevreji usvojili zmijski oblik za svog "zavodnika". K od njih je on bio
isto fizioloki ifaliki i ni sva sila cepidlakog mudrovanja rimokato-
like crkve ne moe mu promeniti znaenje kad dobro prouimo jezik
misterija i kad se jevrejski svici proitaju numeriki. Okultisti znaju da
Zmija, Naga, i zmaj imaju sedmostruko znaenje; daje, na primer. Sun-
ce bilo astronomski i kosmiki amblem dve suprotstavljene svetlosti i
dve gnostike zmije, dobre i zle; oni takoe znaju da, kada se uopte, i
nauni i teoloki zakljuci predstavljaju dve krajnje smene krajnosti.
Jer, kad nam kau da zmija potie od astroloke legende, koja je njen
primami izvor, i da, ukoliko elimo da imamo klju za sve naredne re-
ligiozne dogme, ozbiljno meditiramo na Sunce, pobednika nad Pitonom,
* (Lat.) Kako i zato. (nap. prev.)
254
Stanca IX - Konana evolucija oveka
i na nebesku devi cu iz Zodi j aka, koj a potiskuje prodi rueg zmaja, la-
ko j e opazi t i da, umesto da uoptavaju, oni naprosto i maj u u v i du hr i -
ansku r el i gi j u i Otkrivenje. To nazi vamo j e dnom kraj nou. D r ug u
vi di mo u ovome: kad, ponavlj aj ui uvenu odl uku Sabora u Trentu, te-
ol ogi j a nastoji da uver i mase kako " o d ovekovog pada pa sve do asa
nj egovog krtenja avo potpuno vlada ovekom i ima pravo da gapo-
seduje (diabolum dominationem et potestatem super homines habere
etjure eospossidere)." Na to okul tna filozofija odgovara: najpre doka-
ite postojanje avol a kao bia, pa tek onda moemo da veruj emo u
odgovarajue posedovanje. I sasvi m mal o posmatranj a i poznavanj a
ljudske pri rode bi l o bi dovol j no da pokae lanost te teoloke dogme.
Da u Satani i ma bi l o kakve real nosti , u obj ekt i vnom, i l i makar u su-
bj ekt i vnom svetu (u cr kvenom smisl u), j a dni avo bi ot kr i o daj e hro-
ni no opsednut i posednut ravima, dakle vei nom oveanstva. Samo
oveanstvo, a posebno svetenstvo, predvoeno ohol om, beskrupu-
l oz nom i net ol erant nom r i moka t ol i kom cr kvom, zaelo j e, r odi l o i
odgaj i l o l j ubav prema neast i vom; al i , t o j e digresij a.
Crkva je prekorila itav misaoni svet zbog njegovog oboa-
vanja Zmij e. itavo oveanstvo ju je "oboavalo, a istovremeno
i kamenovalo". Zend Avesta govori o njoj kao to to i ni Knjiga
Kraljeva i Vede, zati m Eda i Biblija. (. . .) Svuda nalazimo svetu
Zmi j u, Nagu, njen oltar i njenog svetenika; u R i mu su to vestalke,
koje pripremaju hranu za nju sa istom brinou sa koj om odra-
vaju Svetu Vatru. U Grkoj, Eskulap ne moe da leci bez njene po-
tpore, i njoj pripisuje svoje moi . Svi su ul i za uvenog rimskog
ambasadora koga je Senat poslao bogu medicine, i njegovom po-
vratku sa ne manje uvenom zmi j om koja je svojom vol j om i sa-
ma od sebe krenula prema hramu njenog Gospodara, najednom od
ostrva na Tibru. Nijedna bakhantkinja nije bila bez zmije upletene
u svoju kosu, a nijedan augur nije propustio daje usmeno pita, ni -
ti postoji grob bi l o kog arobnjaka na kome se ona ne nalazi! Ka-
i ni t i i of i ti je nazivaju Tvorcem iako prepoznaju, kao i eling, da
je Zmij a "zla po svojoj supstanci i svojim otelovljenjima".^'
Ui s t i nu, ovaj pisac j e u pravu, a da bi ovek stekao pot punu pred-
st avu o pr es t i u k o j i z mi j a u i v a do dana dananj eg, mor ao bi t u
29
Svete zmije, na str. 432 de Mirvij evih Podsetnika.
255
materiju da proui u I ndi j i i da naui sva verovanja koja su postojala
i jo uvek postoje o Nagama (kobrama) u toj zemlji. Takode bi trebalo
da poseti Afrikance iz Viadha, vudue iz Porto Prinsa i sa Jamajke,
meksike Nagale i kineske Ijude-zmije, Pa, i t d. Al i , zato da se u-
dimo to se Zmija "oboava", a u isto vreme proklinje, kad znamo
daje od samog poetka ona bila simbol?^" U svim drevnim jezicima
re Zmaj ima znaenje koje danas ima u kineskom (lang), tj , "bie bli-
stave inteligencije'", a na grkom 5pdKov, i l i "onaj koj i vi di i pazi".
A moe li se na ivotinju tog imena primeniti bi l o koj i od t i h epite-
ta? Zar nije oigledno, bez obzira dokle su praznoverice i zaborav-
ljanje prvobitnog znaenja mogle da dovedu divljake danas, da su
pomenute karakteristike zapravo trebalo da se odnose na ljudske ori-
ginale, i j i su simboli bi l i zmije i zmajevi? Ti "ori gi nal i ", koj i se i
danas u K i ni nazivaju "Zmajevima Mudrosti " - bi l i su prvi uenici
anija, koj i su b i l i nj i hovi ui t el j i ; ukratko, prvobi t ni adepti Tre-
e, a kasnije etvrte i Pete Rase. To ime je postalo univerzalno, i ni -
jedan normalan ovek pre hrianskog doba nikad ne bi pomeao
oveka sa simbolom koj i se na njega odnosi.
Simbol Knoufisa, i l i due sveta, kako pie ampolion:
(. . .) izmeu ostalih, predstavlja i ogromna zmija koja stoji na
ljudskim nogama; taj gmizavac, simbol dobrog Genija, zaista
je Agatodemon. esto se on prikazuje sa bradom. (. . .) Ova sveta
ivotinja, identina sa ofitskom zmijom, nalazi se urezana na broj-
nim gnostikim i l i bazilijanskim kamenovima (. . . ) Ta zmija ima
razliite glave, ali uvek nosi natpis XNOYBIE. *
To je isto tako tano kao kad bi - kroz nekoliko milenijuma - fanatik neke
budue nove vere, koji bi namerio da proslavi svoju religiju na raun drevnog
hrianstva, rekao: "Svuda je bilo oboavano etvoronono jagnje. asna sestra
gaje, nazivajui ga Agnusom, privija na svoje grudi; svetenik gaje stavljao na
oltar. Ono se pojavljivalo u svakom pashalnom obroku i glasno se velialo u
svakom hramu. Pa ipak, hriani su ga se uasavali i mrzeli ga, jer su ga klali i
prodirali..." Pagani ni u kom sluaju ne jedu svoje svete simbole. Ne znamo ni
za koga ko jede zmije i l i gmizavce, osim stanovnika hrianskih civilizovanih
zemalja, gde poinju sa abama i jeguljama, da bi neizbeno zavrili sa pravim
zmijama, kao to su poeli sa jagnjetom, a zavrili sa konjskim mesom.
31
Pantheon, 3.
256
r
Stanca IX Konana evolucija oveka
Agatodemon je bio obdaren "poznanjem dobra i zla", tj boan-
skom Mudrou, jer |e bez ovog prvog ono drugo nemogue/^ Po-
navljajui Jambliha, Sampolion pokazuje daje to "boanstvo zvano
'EiixSyv ( i l i Vatra nebeskih bogova - vel i ki Tot Hermes^^), kome
Hermes Trismegistos pripisuje daje izumeo magiju.^''
"Izum magije!" udan izraz, kao da se vene i stvarne misterije
prirode mogu izumeti\ Kao kad bi , kroz nekoliko hiljada godina,
profesoru Kruksu pripisali daje izumeo, umesto daje otkrio sve-
tleu materiju. Hermes nije bio onaj koj e izumeo, pa ak ni otkrio
magiju, jer, kao to je reeno u fusnoti, Tot-Hermes predstavlja
generiko ime, isto kao i Enoh (Enoichion, "unutranje, duhovno
oko"). Nebo, prorok i vidovnjak, itd. To nije pravo ime nijednog po-
stojeeg oveka, ve zajedniko ime mnogih adepata. Simbolike
alegorije ih povezuju sa zmijama zbog toga to su oni prosvetljeni
od strane solamih i planetarnih bogova tokom prve intelektualne ra-
se. Tree. Svi oni predstavljaju uzorne pokrovitelje Tajne Mudrosti.
Asklepije je sin boga Sunca, Apolona - a on je Merkur; Nebo je sin
Bel-Merodaha; Vaivasvata Manu, taj vel iki Rii, sinje Vivasvata -
Sunca i l i Surje, itd., itd. I dok astronomski. Nage, kao i Riiji, Gan-
darve, Apsare, Gramani ( i l i Jake, nia boanstva), Jatudani i Deve
predstavljaju Suneve pratioce tokom dvanaest solamih meseci, u teo-
gonijama, a takode i u antropolokoj evoluciji, oni su bogovi i ljudi
- kad se inkamiraju u donjem svetu. Neka se italac u tom pogledu pri-
seti daje Apolonije u Kamiru susreo budistike Nage - koje ne pred-
stavljaju ni zmije, zooloki, ni t i Nage, etnoloki, ve "mudre ljude".
Solami Knoufis, i l i Agatodemon, jeste gnostiki Hrist, kao to zna svaki
uenjak. On je blisko povezan sa sedam sinova Sofije (Mudrosti), sedam sino-
va Adi t i (univerzalne mudrosti), iji je osmi sin Martanda, Sunce, a drugih se-
dam su sedam planetarnih vladara i l i Genija. Knoufis je bio duhovno Sunce
Prosvetljenja, Mudrosti, pa zato predstavlja pokrovitelja svih egipatskih Inicija-
la, kao stoje Bel-Mardok ( i l i Bel-Belitanus) to kasnije postao kod Haldejaca.
Hermes, tanije Tot, generiko je ime. Abul-Feda u Preislamskoj istoriji
pokazuje pet Hermesa, kao i to da su imena Hermes, Nebo i Tot u raznim ze-
mljama davana velikim Inicijatima. Tako je Nebo, sin Merodaha i Zarpa-nitu
(koga Herodot naziva Zevs-Belos), dao svoje ime svim velikim prorocima, vi -
dovnjacima i Inicijatima. Svi su oni bi l i "zmije Mudrosti", poto su povezane
sa Suncem astronomski, a sa mudrou duhovno.
34
Pantheon, tekst 15.
257
TAJNA DOKTRINA * ANTROPOGENEZA
Biblija, od Postanja pa do Otkrivenja, predstavlja samo niz isto-
rijskih zapisa o velikoj borbi izmeu bele i crne magije, izmeu ade-
pata desnog puta. Proroka, i adepata levog puta, Levita, svetenstva
brutalnih masa. ak i prouavaoci okultizma, iako neki od njih ima-
ju vie drevnih rukopisa i direktnih pouavanja na koje mogu da se os-
lone, uviaju da im je teko da postave otru granicu izmeu sodala
Desnog Puta i onih Levog. Veliki rascep koji se odigrao meu sinovima
etvrte Rase, i m su pod vodstvom "Sinova Boi j i h" podignuti prvi
Hramovi i Dvorane Inicijacije, alegorijski je predstavljena u pri i o
Jakovljevim sinovima. D aj e bilo dve kole magije i da ortodoksni
Levi t i nisu pripadali onoj svetoj, pokazuju reci koje izgovara Jakov
na samrti. Ovde bi bilo dobro da navedemo nekoliko sentenci iz Ra-
zotkrivene Izie.
Jakov na samrti ovako opisuje svoje sinove: "Dan", kae on " bi -
e zmija pored puta, guja na putu, koja ujeda konjske pete, da bi ja-
ha pao unazad (tj . on e kandidate poduavati crnoj magiji) (. . .)
ekao sam na tvoje spasenje, O Gospode!" O Simeonu i Levij u pa-
trijarh primeuje da su oni " ( . . .) braa; instrumenti okrutnosti su u
nj ihovim nastambama. O moja duo, ne ulazi u njihovu tajnu, u nj i-
hovu skuptinu"^^ U originalu, na mestu reci ''njihovu tajnu" stoji
"njihov SOD".^* A Sod j e bio naziv za velike misterije Baala, Adonisa
i Baha, koj i su bi h Boij i Sinovi i ij i simboli su bile zmije. Kabalisti
alegoriju o Vatrenim Zmijama objanjavaju tako to kau daje to ime
dato Levijevom plemenu, ukratko, svim Levitima, a daje Mojsije bio
poglavar Sodala^'' U misterijama bi trebalo potrai ti izvorno zna-
35
36
Postanje, pogl. XL I X.
Danlap {Dunlap), u svom uvodu u Sod, Adonisove Misterije, objanjava
re "Sod" kao arkanu, religioznu misteriju, na osnovu indlerovog {Schindler)
Penteglott-a. "Tajna Gospodnja je kod onih koji ga se boje", kae Paslm XXV,
14. To je pogrean prevod hriana jer bi trebalo da stoji: "Sodihoh (misterije
Ihoha) su za one koji ga se plae" (Danlap, Misterije Adonisa, XI ). " Al (El) je
uasan u velikom Sodu Kadeima ("kadeim" znai svetenici, sveti, inicirani)
Psalm LXXXIX, 7" (ibid.). Kadeim su bi l i daleko od svetog (vidi Deo II ove
Knjige, "Najsvetije od Svetih ").
Pripadnici kole za svetenike su nazivani Sodalama, kae Frojnov Latin-
ski leksikon (I V, 448). "Sodaliti su nastali u Ideanskim Misterijama MoNE
MAJ K E " , pie Ciceron u De Senectute {Misterije Adonisa).
258
Stanca IX-Konana evolucija oveka
enje "Ubica Zmajeva", i o tom pitanju emo u potpunosti govoriti
kasnije.
U meuvremenu, ispada da ako je Moj sije bio poglavar Miste-
rija, on je dakle bio njihov Hijerofant, a istovremeno mi nalazimo
kako proroci grme protiv "gnusnih dela" sinova Izrailja, koj i su pri -
padali dvema kolama. "Vatrene Zmi j e" su, dakle, naprosto bile epi-
tet koj i se odnosio na Levi t e svetenike kaste, nakon to su se
razili sa dobrim zakonom, tradicionalnim Mojsijevim uenjem, i na
sve one koj i su sledili crnu magiju. Isaija, kada govori o "buntovnoj
deci" koja e svoja blaga morati da nose u zemlju iz koje je dola
"otrovnica i Vatrena letea Zmija''' ( XXX, 6), odnosno Haldeju i Egi-
pat, ij i su se inicijati u njegovo doba (700. godina pre nove ere) ve
bi l i u velikoj meri degenerisali, mi sl i na arobnjake iz t i h zemalja.^^
Al i , oni se moraju obazrivo razluiti od "Vatrenih Zmajeva Mudro-
sti " i "Sinova Vatrene Magle".
U Velikoj knjizi Misterija stoji:
Sedam Gospodara stvorie Sedam ljudi; tri Gospodara (an Ko-
hana i l i Pitrija) behu sveti i dobri, etvorica manje sveta i puna
strasti. (. . .) Chaje (senke) Otaca behu kao i oni.
To objanjava razlike u ljudskoj prirodi, koja je podeljena na se-
dam gradacija dobra i zla. Bi l o je sedam obitavalita (hramova) spre-
mni h da ih nasele Monade pod razl i i t i m karmi ki m okolnostima.
Na toj osnovi Komentar objanjava lako irenje zla, i m su ljudski
Obl i ci postali pravi lj udi. Neki drevni filozofi prenebregli su, u svo-
j i m izvetajima o postanku, svih sedam i saoptili samo etiri. Tako
meksiko lokalno Postanje ima "eti ri dobra oveka", opisana kao
etiri prava pretka ljudske rase, "koje nisu zaeli ni bogovi ni t i i h j e
rodila ena", ali ije je stvaranje bilo udo koje su izvele tvorake
Moi , i koj i su nainjeni tek poto su "tri pokuaja da se naine pro-
pala". Egipani u svojoj teologiji imaju samo "eti ri sina Boija",
dok je u Pimanderu reeno sedam ~ tako je izbegnuto da se bilo ta
kae 0 zloj ovekovoj prirodi iako su Seta, kad se od boga srozao na
38
Svetenici Baala koji su skakali preko vatri. Al i , to je bio jevrejski izraz,
lokalni. "Saraf' - "vatreni i l i plameni otrov".
259
TAJNA D O K TR I NA * ANTROPOGENEZA
Seta-Tifona, poel i da nazi vaj u " s e dmi m s i nom" . Odat l e j e, po svoj
p r i l i c i , nastal o verovanj e da j e " s e dmi s i n sedmog s i na" uvek r o-
eni opsenar, i ako se i s pr va mi s l i l o j e di no na arobnjaka. AP E P A,
z mi j u k o j a z i mb o l i z u j e z l o , ubi f a j e Ak e r , S et ova z mi j a ; ' ' ' zat o
S et -Ti f on ne moe pr eds t avl j at i to z l o. U Knjizi mrtvih j e naree-
no ( s t i h 13) da se pogl avl j e C L X I I I mor a i t a t i u " ps i s us t vu dvo-
noge z mi j e " , to bi znai l o v i s okog I ni ci j at a, Hi j er of ant a, j e r disk
i ovnuj ski rogovi,'*" koj i krase nj egovu " z mi j s ku" gl avu u hi j er ogl i -
f i ma nas l ova pome nut og pogl avl j a, t o oznaavaj u. I z nad " z mi j e "
predstavlj ena su dva mi s t i ka oka Amona, skr i venog "boga miste-
rija".'** Taj pasus pot vruj e nae mi l j enj e i pokazuj e staj e re " z mi -
j a " znai l a u ant i ci .
A l i , to se ti e Nagal a i Nargal a, odakl e sl i nost i mena i ndi j s ki h
Naga i amer i ki h Nagal a?
Nargal je bio haldejski i asirski poglavar Magi j a (Rab-Magi),
a Naga! j e bi o gl avni arobnjak meks i ki h I ndij anaca. I mena
obojice su potekla od Nergal-Serezera, asirskog boga i induskih
Naga. Oba poseduju iste sposobnosti i mo da i maj u demona
slugu, sa koj i m se potpuno poistoveuju. Haldejski i asirski Nar-
gal i su tog demona u obl i ku odreenih ivotinja, koje su se sma-
trale svetim, drali u hramu; a indijanski Nagal dri ga gde moe
- u susednom j ezeru, u umi i l i kui , u obl i ku neke domae
ivotinje.''^
Takva sl inost ne moe se pr i pi s at i sluajnosti. O t k r i v e nj e nov i
svet, a mi nal azi mo daj e, za nae pretke i z et vrt e Rase, on ve bi o
st ari . Za Ar d u nu , K r i ni no g pr at i oca i elu* j e reeno daj e siao u
39
40
Knjiga mrtvih, XXXI X.
I sti ovnujski rogovi se nalaze na Mojsijevoj glavi, koja je bila prikazana
na izvesnim starim medaljonima koje je autorka ove knjige videla u Palestini,
od kojih jednu poseduje. Rogovi, koji ine deo sjajnog oreola Mojsijeve sta-
tue u Rimu (Mikelanelo) su vertikalni, umesto da su savijeni nanie do uiju,
ali je amblem isti; otuda Bakarna Zmija.
Al i , vi di Harisove Magijski papirus, br. V i oveka koji na gmarskom
toku pravi Amona sa ovnujskim rogovima.
''^ Braser de Burbur, Meksiko, str. 135 i 574.
* Uenika (nap. prev.)
260
Stanca IX-Konana evolucija oveka
Patalu, "anti pode", i tamo se oenio sa Ulupi*^Nagom (tanij e Nagi -
ni ) , er kom kral j a Naga, Kaurave.'*''
A sada se moemo nadati daj e objanjenje punog znaenja am-
bl ema zmi j e dokazano. Taj ambl em ne znai zl o, a j o manje avola,
ve j e, zaista, K E ME K E I A A M ABAE AH ("veno Sunce-Abrasaks"),
sredinje duhovno Sunce kabalista, koj e je na neki m dij agramima pred-
stavljano kr ug om Ti fereta.
I na ov om mestu, opet, moemo da ci t i r amo iz naih r ani j i h dela
i uemo u dalja objanjenja:
Iz te oblasti neizmeme dubine (Bitos, Adi t i , ekina, veo nezna-
nog) emituje se krug sastavljen od spirala. To je Tiferet, to, na
j ezi ku simbolizma, znai " v e l i ki ci kl us", sastavljen od manj ih.
Sklupana unutra, kao da sledi te spirale, l ei zmija - amblem
Mudrosti i Venosti - dvojnog Androgina: ciklus predstavlja Eno-
ju, i l i boanski um (mo koja ne stvara, ali koja mora da asimilu-
je) i zmiju, Agatodemona, Ofisa, Senku Svetlosti (ne-venu, pa ipak
najveu boansku svetlost na naem nivou). Oboje su bi l i Logosi
ofita: i l i se jedinstvo Logosa ispoljilo kao dvostruki princip Dobra
i Zla.
D a j e t o bi l a samo svetlost, neakt i vna i apsolutna, l j uds ki um ne
bi mogao da j e uvai , pa ak ni da j e poj mi . Senka j e t o to omo-
guava svetlosti da se i s pol j i i daje j o j obj ekt i vnu realnost. Zat o sen-
ka nij e zl o, ve j e neophodan i nezamenl j i v dodatak k o j i kompl et i r a
Svetlost i l i D obr o: ona je njen tvorac na Zemlji.
Prema pogl edi ma gnosti ka, ta dva pr i nci pa su nei zmenl j i va Sve-
tl ost i Senka, poto su D obr o i Z l o zapravo j edno i post oj al i su kr oz
i t avu venost, kao to e uvek nast avi t i da postoj e, sve dok postoj e
i spol j eni svet ovi .
43
Ulupi nosi potpuno atlantidanski peat. Kao i Atlantida, to nije ni grko
ni sanskritsko ime, ve podsea na meksika imena.
44
Mahabharata, Adiparva, sloka 7788, 7789. Bhagavata Purana, I X, XX, 31,
kao to objanjava Sridera, komentator, koji govori o Ulupi kao o erci kralja
Manipure; ali, pokojni pandit Dajanand Sarasvati, bez sumnje najvei indijski
autoritet za sanskrit i Purane o takvim pitanjima, lino je potvrdio daje Ulupi
bila erka kralja Naga u Patali, i l i Americi, pre 5.000 godina, i da su Nage bile
I nicijali.
261
TAJNA DOKTRI NA ANTROPOGENEZA
Taj simbol objanjava zato su gnostici oboavali Zmi j u kao Spa-
sitelja, obmotanu oko svetog hleba, i l i Tau, falikog amblema. Kao
Jedinstvo, Enoja i Ofis su Logos. Kad se odvoje, jedno je Drvo i -
vota (duhovno), drugo Drvo Poznanja Dobra i Zl a. Zato nalazimo
kako Ofis nagovara prvi ljudski par - materijalni proizvod Uda Ba-
ota, koj i , meutim, svoj duhovni princip duguje Sofiji Ahamot - da
proba zabranjeno voe iako Ofis predstavlja boansku Mudrost.
Zmija, Drvo Poznanja Dobra i Zl a i Drvo ivota su simboli pre-
saeni sa indijskog tla. Arasa-Maram, banjan drvo, tako sveto kod
Indusa (poto se Vinu tokom jedne od svojih inkarnacija odmarao
u njegovoj monoj senci i tu uio ljude filozofiji i naukama), naziva
se Drvo Znanja i Drvo i vota. Pod zati tni ki m liem tog kralja
uma Gurui ue svoje uenike prvi m lekcijama o besmrtnosti i i ni -
ciraju ih u misterije ivota i smrti. U haldejskom predanju se kae
da je Java-Aleim i l i kola za svetenike nauila sinove ovekove
da postanu kao jedan od nj ih. Do dananjeg dana Foh-ou,''^ koj i i-
vi u Foh-Maeju, i l i hramu Bude, na vrhu "Kouin-long-sang",''* veli-
ke planine, izvodi svoja najvea verska uda pod drvetom koje se
na kineskom zove Sung-Ming-u, i l i Drvo Znanja i Drvo ivota, j er
je neznanje smrt, a jedino znanje donosi besmrtnost. Ta udesna pred-
stava se odvija svake t r i godine, kad se ogromna svita kineskih bu-
dista sakupi u hodoau na tom svetom mestu.
Sada postaje razumljivo zato su najraniji I nicij ati i adepti, i l i
" Mudr i Lj udi ", za koje se tvrdilo da ih je u misterije prirode inicirao
UNIVERZALNI UM, koj i predstavljaju najvii aneli, nazvani "Zmij a-
ma Mudrosti " i "Zmajevima", a takoe i zastoje materijalistiki duh
njihovog potomstva postepeno poeo da optuuje prve fizioloki
potpune parove - koje je u misteriju stvaranja l j udi inicirao Ofis,
ispaljeni Logos i androgin, poto su j el i plod poznanja - da su poi-
nili greh time to nisu posluali "Gospoda Boga" nego su dopustili
da ih Zmija navede na iskuenje.
Tako su malo prvobitni hriani (koj i su od Jevreja ukrali njiho-
vu Bibliju) razumeli prva etiri poglavlja Postanja u njihovom ezo-
45
Foh-ou, bukvalno na kineskom znai Budin gospodar, odnosno uitelj
doktrina Buda-Foh.
Ta planina se nalazi na jugozapadu Kine, gotovo izmeu Kine i Tibeta.
262
terijskom znaenju, da nikad nisu opazili kako tom neposlunou
oni nisu nameravali da poine nikakav greh, ve daje zapravo "Zmij a"
bila sam "Gospod Bog", koj i je kao Ofis, Logos, i l i nosilac boanske
tvorake mudrosti, nauio ljude da, sa stvoje strane, postanu tvor-
ci.'*^ Oni nikad nisu shvatili daje Krst predstavljao evoluciju u od-
nosu na "drvo i zmi j u" i zato ]Q postao spas oveanstva. Time on
postaje najosnovniji simbol Tvorakog uzroka, primenjen na geome-
triju, brojeve, astronomiju, mere i ivotinjsko razmnoavanje. Prema
'kabdiVi, prokletstvo je palo na oveka kada je stvorena ena.^^ Krug
se odvojio od svog prenika.
Od dva pr i nci pa koj a su bi l a smetena u j e dnom, a to j e stanje
Andr ogi na, dol o j e do odvaj anj a dual ni h pr i nci pa, k o j i predstav-
l j aj u dve suprot nost i i i j a sudbi na j e postal a da od tada pa za na-
vek tee da se sjedine u i zvor no stanje Jednog. To pr okl et s t vo se
sastojalo u sl edeem: da pr i r oda koj a goni na tu pot r agu izbegne
el j eni rezul t at t ako to pr oi z v odi nov o bi e, drugai j e od ponov-
nog sj edinj enj a i l i el j enog j edi nst va, i me e pr i r odna elj a da se
obnov i i zgubl j eno stanje zauvek b i t i obmanul a. Pr i r oda i v i na os-
nov u t og munog procesa nepr eki dnog prokletstva."*'
(Vidi Krst i krug, deo U)
Podsetiemo itaoca da se u oharu, a i u s vi m dr ugi m kabal i st i ki m de-
l i ma, smatra da " Met at r on sjedinjen sa Sekinom" [ i l i ekina kao veo (mi l os t )
Ai n-Sofa], koj i predstavlja Logos, jeste ba to Drvo Znanja dok amael - ta-
mni aspekt Logosa - zauzima samo kor u tog drveta i poseduje znanje samo o
ZLU. Kao to kae Lakur (Lacour), k oj i j e u sceni Pada {Postanje, pogl . I I I )
vi deo j edno zbivanje koj e pripada egipatskoj i ni ci j aci j i :
Drvo Obogotvorenja, i l i Znanja Dobra i Zla (. . .) je nauk Tsifona, Genija sumnje,
Tsi znai pouavati, /on, sumnja. Tsifon je jedan od Aleima; danas emo ga nai
pod imenom Nah, iskuavatelj.
(Les Oeloim, tom II, str. 218)
On j e danas prouavaocima simbola poznat pod i menom Jekova.
To gledite su usvoj i l i svi crkveni oci , al i to nije pravo ezoterijsko uenje.
Prokletstvo nije poelo ni sa f ormi ranj em oveka ni sa f ormi ranj em ene, j er
je nj i hovo razdvajanje pripadalo pr i r odnom t oku evolucij e, ve krenjem za-
kona ( v i di napred).
49
" Od ega (ljudska) pri roda i v i " - ne ak ni ivotinj ska, ve zavedena,
senzualna i iskvarena pri rode, koj u su stvorili ljudi, a ne priroda.
263
Alegorija o Adamu, koja je odvojena od "Drveta ivota", ezote-
rijski znai daj e Rasa koja se tek razdvojila zloupotrebila i srozala
misteriju ivota na nivo animalnosti i zverstva. Jer, kako pokazuje
ohar, Matronetah (ekina, simboliki supruga Metatrona) "pred-
stavlja put ka velikom Drvetu ivota, Monom Drvetu", a ekina je
boanska milost. Kao stoje objanjeno: to Drvo dosee nebeske Do-
line i skriveno je izmeu t ri planine (gornja Trijada principa u ove-
ku). Od te t ri planine. Drvo se uspinje navie (znanje adepta tei ka
nebu), a potom ponovo silazi dole (u adeptov Ego na zemlji). To drvo
je otkriveno danju, a skriveno tokom noi, t j . otkriveno je prosve-
tljenom umu, a skriveno za Neznanje, koje je no (vi di ohar, I,
172, a i b). "Drvo Poznanja Dobra i Zl a raste iz korena Drveta i -
vota" (Komentar). Al i , potom, takode:
( . . . ) u kabali se jasno moe videti daje "to Drvo ivota" bilo
egipatski krst u svom seksualnom aspektu, a daje "Drvo Znanja"
predstavljalo to razdvajanje i ponovno spajanje da bi dolo do ko-
bnog stanja. Da to pokaemo u brojevima, vrednosti slova koja i-
ne re Oc {Otz) (2JJ?), drvo, su 7 i 9: sedam je sveti enski broj, a
devet je broj falike i l i muke energije. Taj egipatski krst je simbol
egipatskog ensko-mukog, Izide-Ozirisa, semeni princip u svim ob-
licima, zasnovan na prvobitnom ispoljavanju koje je primenljivo
u svim pravcima i u svim znaenjima. "
Takvi su pogledi na kabalu zapadnjakih okultista i oni se razli-
kuju od istonjakih i arijevskih pogleda na tu problematiku, koj i su
u veoj meri filozofski.' Razdvajanje polova je bilo u programu
prirode i prirodne evolucije; a stvaralaka sposobnost u mukarcu i
eni bila je dar Boanske mudrosti. itava antika, od plemikih fi-
lozofa pa do najskromnije duhovno orijentisanog plebejca, verovala
je u tu istinu. I u nastavku emo moda uspeno dokazati da rela-
tivna svest o istinitosti t i h legendi, ako ne i njihovoj apsolutnoj ta-
nosti - za koj u jeme takvi intelektualni giganti kao to su Solon,
Pitagora, Platon i drugi - poinje da svie nekol i ci ni savremenih
naunika. Oni su pometeni; oni su zapanjeni i zbunjeni pred dokazi-
ma koj i se svakodnevno gomilaju pred njima; oni oseaju da nema
50
Izvor mera.
Vidi u daljem tekstu, "Sedmostrukost" u Delu I I .
264
dr ugog nai na da rese mnoge i st ori j ske pr obl eme, k o j i pi l j e u nj i h,
os i m da usvoj e drevna predanja. Zat o, kad kaemo da mi apsol utno
v e r uj e mo u dr evne zapi se i svima zajednika pr edanj a, j e d v a da
mor amo mo l i t i za oprotaj nepristrasnog itaoca, j e r dr ugi i dal eko
ueni j i pi sci , medu oni ma k o j i pri padaj u savremeni m nauni m ko-
lama, oi gl edno veruj u u isto ono u ta veruj u i okul t i s t i : t j . u "Zmaj e-
ve", ne samo s i mbol i ki , ve takoe i u nj i hovo stvarno postoj anj e
u ne kom per i odu.
Pre nekih trideset godina bio bi zaista smeo korak za bi l o koga
da javno raspravlja o mnotvu pria koje se uobiajeno smatraju
izmiljenim, i da izjavi kako su one imale zaista realnu osnovu, i l i
da zagovara tezu da su prie, koje se smatraju drevnim fantazija-
ma, istinske ijenice; i da bajke, legende, manje i l i vie iskrivljene,
u mnogi m sluajevima predstavljaju opise stvarnih bia i dogaa-
j a. Danas je to ve manje rizian poduhvat (. . .)
Et o uvoda u skoranje, i zuzetno interesantno del o g. arlsa Go-
ul da (Gould), Mitska udovita (1886). On smelo t v r di da veruje u
naj vei broj t i h udovi t a i i znosi sledee:
Mnoge od takozvanih mitskih ivotinja, koje su dugi niz vekova
kod svih naroda bi l a plodna tema baj ki i legendi, zakonito ulaze u
opseg realnih injenica prirodne istorije i one se mogu smatrati ne
proi zvodom bujne mate, ve stvorenjima koja su zaista nekad
postojala, al i su, na alost, kroz maglu vremena do nas najverova-
tnije dospeli samo nj ihovi veoma iskrivljeni, nesavreni i netani
opisi (. . .) Predanja o stvorenjima koja su nekad postojala napo-
redo sa ovekom, od kojih su neka toliko udnovata i strana da na
prvi pogled ne izgledaju mogua. Zmaj nije stvorenje koje je nasta-
lo u mati pripadnika arijevske rase, koj i je razmiljao o munjama
to su odbljeskivale u peinama u kojima je obitavao, kao to sma-
traju neki mi tol ozi , ve zapravo ivotinja koja je nekad postojala,
vukla svoje glomazno zmij oliko telo, a moda i letela (. . .) Meni
postojanje jednoroga ne izgleda neverovatno, ve ak mnogo ve-
rovatnije od teorije koja njegovo poreklo pripisuje lunamom mitu^^
(. . .) Ja l i no sumnjam u to da su mi t ovi proizali iz "kontem-
placije o vi dl j i vom delovanju spoljanje pri rode". Lake mi j e
Robert Braun junior, Jednorog: Jedno istraivanje mitologije.
265
da pretpostavim daje erozivni uticaj vremena izmenio te starinske
prie gotovo do neprepoznatljivosti, nego da su necivilizovani divlja-
ci imali takvu matu i poetsku imaginaciju koja je daleko nadma-
ivala imaginaciju najuenijih naroda dananjice; lake mi je da
verujem da su sve te udesne prie o bogovima i polubogovima,
divovima i patuljcima, zmajevima i udovitima svih vrste izme-
njeni oblici stvarnog, nego da verujem da su izmiljotine.
Isti taj geolog je pokazao daje ovek "ije tragove uspeno pra-
timo do perioda koji se razliito procenjuju: od trista hiljada do milion
godina (. . .) postojao istovremeno sa ivotinjama koje su davno
izumrle (str. 20)". Te ivotinje, "udnovate i strane" bile su, da da-
mo nekoliko primera: (1) "i z roda Cidastes, ije ogromne kosti i ki -
ma pokazuju da su dostizale duinu od gotovo 70 metara..." Osta-
tke takvih udovita, koj ih ima bar deset, profesor Mar {Marsh) je
video u Mauvaisas Terres u Koloradu, posute po ravnicama; (2) Ti-
tanosaurus montanus, koj i je dostizao 15 do 20 metara; (3) Dino-
saurusi (u jurasikim podnojima Stenovitih planina), jo vei po
dimenzijama; (4) Atlantosaurus immanis, ija je samo bedrena kost
duga preko 2 metra, i koj i bi, prema tome, bio dugaak 30 metara! Al i ,
granica jo nije dostignuta i mi ujemo o otkriu kostura takvih di-
vovskih razmera, ija je samo bedrena kost duga preko 4 metra (str.
37). Potom itamo o udovinom Sivaterijumu sa Himalaja, etvo-
rorogom jelenu, velikom kao slon, o divovskom Megatheriumu, o
divovskim leteim guterima, Pterodactylima, sa krokodilskim e-
ljustima na paijoj glavi, itd., itd. Sva ona su postojala uporedo sa
ovekom, i najverovatnije ga napadala, kao to je i ovek napadao
njih; i od nas trae da verujemo da taj ovek nije bio vei nego to
je danas! Da li je mogue zamisliti da bi ovek mogao da preivi u
prirodi, okruen takvim udovinim stvorenjima, ukoliko i sam nije
bio div, dok su svi njegovi neprijatelji izumrli? Da li se on svojom
kamenom sekiricom domogao najboljeg pareta Siveterijuma i l i di-
vovskih leteih gutera? Trebalo bi da uvek imamo na umu kako
bar jedan vel i ki naunik, de Kvatrfa, ne vi di nikakav j ak nauni ra-
zlog zato ovek "nije mogao da postoji, zajedno sa najstarijim sisa-
rima, u prolosti sve do Sekundarnog perioda''.^'*
Mitska udovita, Uvod, str. 3 i 4.
Ljudske vrste, str. 52.
266
K onz er vat i vni profesor D uki s pie:
Izgleda da su letei zmajevi iz romana zaista postojali u pretho-
dni m periodima zemlje.^^
Z a t i m on nastavlj a da se pi t a:
Da li pisana istorija oveka, koja obuhvata nekoliko hiljada godi-
na, iscrpljuje itav period njegovog postojanja kao inteligentnog bia?
I l i u dugim mi tski m dobima, koja su trajala stotinama hiljada go-
dina, a zabeleena su u haldejskim i kineskim zapisima, mi zapravo
imamo maglovita seanja na oveka koja su se prenosila predanjem;
moda su ih na postojee kontinente prenela nekolicina preivelih
sa drugih kontinenata, koj i su, poput bajkovite Platonove Atlantide,
moda bi l i potopljeni, i l i su bi l i poprite neke velike katastrofe koja
ih je unitila zajedno sa svim njihovim civilizacijama.
(str 17)
Ne k ol i k o preost al i h di v ov s ki h i vot i nj a, kao to su s l onovi , ma-
nj i od s voj i h predaka mastodonta i hi popot ama, predstavl j aj u j edi ne
preivel e ostatke i nj i hov broj se iz dana u dan sve vie smanjuje. ak
i oni su i ma l i nekol i ko pr et hodni ka svog budueg roda i s manj i l i su
se po v e l i i ni u istoj r azmer i u koj oj se smanj io i ovek. Jer, naeni
su ost aci maj unog slona {E. Falconeri) u pe i ns ki m s edi ment i ma
na Ma l t i , a i s t i pisac pot vruj e da su oni b i l i povezani i sa ostacima
maj unog hi popot ama, k o j i j e :
( . . . ) bio dugaak samo dve stope i est i ni ; i l i jo uvek postoje-
eg Hipopotamusa (choeropsis) liberiensis, za koga g. Mi l ne-Ed-
vards rauna daj e neto vii od dve stope.
S kept i ci e se moda nasmej ati i pr ogl as i t i nae del o i s t om be-
s mi s l i com i l i baj kom. A l i ako ui ne tako, oni e pot v r di t i mudrost
ki neskog f i l ozof a uang Cea, k o j i kae da se "br oj stvari koj e ovek
zna ni kako ne moe upor edi t i sa br oj em stvari koj e su mu nepozna-
te",^^ pa e se, stoga, smej ati j e di no sopstvenom neznanj u.
Prirunik geologije, str. 301.
Istraivanja o sisarima, tabela I .
57 ^ ^
Predgovor udima Kopna i Mora {San Hai ing).
267
" Bo i j i S I N O V I " I " S VE T O O S T R VO "
Legenda koj aj e ispriana u Razotkrivenoj Izidi, povezana sa oni m
d e l o m nae pl anet e za k o j i nauka danas smara d a j e b i o k o l e v k a
oveanstva - i ako j e on ui s t i nu bi o j edna od sedam k ol e v k i - u sa-
et om obl i ku, i ovde objanjena, gl asi :
Predanje kae, a zapisi Velike Knjige {Knjige an) objanjava-
ju daje, pre vremena Ad-ama i njegove radoznale ene He-ve, ta-
mo gde danas postoje samo slana jezera i jalove ogolele pustinje,
postojalo veliko unutranje more, koje je prekrivalo Mal u Azi j u,
sever ponosnog lanca Himalaja i njegov zapadni produetak. Po-
slednji ostaci rase koj aj e prethodila naoj naseljavali su jedno os-
trvo koje po lepoti nije imalo premca u svetu.
"Poslednji ostaci" se odnosi na "S i nove Vol j e i Joge", k o j i su, uz
j o nekol i ko pl emena, pr ei vel i v e l i ku kat akl i zmu. Jer Trea Rasa,
koj aj e naseljavala v e l i k i L emur i j ans ki kont i nent , b i l a j e ona koj aj e
pr et hodi l a pr av i m i pot puni m l j uds ki m rasama - et vr t oj i Petoj .
Zat o je u Izidi reeno:
Ta rasa je sa istom lakoom mogla da i vi u Vodi, Vazduhu i l i
Vatri, j er je bez ogranienja vladala t i m elementima. To su bi l i "Si -
novi Boi j i ", ne oni koj i ugledae erke oveije, ve pravi Elohim,
iako u istonjakoj kabali oni nose drugo ime. Oni su ti koj i su pre-
nel i najneobinije tajne Prirode oveku i ot kr i l i mu venu, danas
izgubljenu "re".
Po verovanj u, to " O s t r v o" pos t oj i i danas, al i kao oaza okruena
zastrauj uom d i v l j i no m vel i ke Pustinj e Go b i - na i j i pesak " ni j e
zgazi l a noga ot kad ovek pa mt i " .
Ta re, koja nije re, nekad je kruila svetom i jo uvek se zadr-
ava kao daleki, umirui odjek u srcima nekih povlaenih ljudi. Hi -
jerofanti svetenikih kola znali su za postojanje tog ostrva, ali je
ta "re" bila poznata samo Java-Aleimu (na drugom j ezi ku "Maha
Kohan"), i l i upravniku svake kole, o kojima govore i klasini pisci.
268
Nij e postojala morska veza sa t i m lepim ostrvom, ve podzemni
prolazi, koje su poznavali samo poglavari, to su vodi l i k njemu u
raznim pravcima.*^
Predanje pot vruj e, a arheol ogi j a pr i hvat a i st i ni t ost legende da u
I n d i j i post oj i nekol i ko danas pr ocval i h gradova k o j i su sagraeni na
nekol i ko dr ugi h gradova, k o j i na taj nai n f or mi r aj u podzemni grad
vi s ok est i l i sedam spratova. D e l hi j e j edan od nj i h; Al ahabad j e dru-
gi - t akvi pr i me r i su naeni ak i u Evr opi , npr. u Fi r enci , koj a j e
sagraena na nekol i ko pr e mi nul i h et rurski h i dr ugi h gradova. Zato
onda ne bi El ora, Elefanta, K a r l i i Aunt a mo g l i da budu podzemni
l a v i r i nt i i pr ol azi , kao to se t vr di ? Nar avno, mi ne al udi r amo na pe-
i ne koj e s u poznate s vi m Evr opl j ani ma, bi l o da s u i h v i de l i i l i ul i
za nj i h, uprkos nj i hovoj ogr omnoj starosti, koj u t ol i ko osporava sa-
vremena arhol ogi j a. A l i i nj eni ca j e, poznata s vi m i ni ci r ani m br ami -
ni ma u I ndi j i , a posebno j og i ni ma , da u t oj zeml j i ne pos t oj i ni j edan
pei ns ki hr am k o j i ne poseduje podzemne prol aze to vode u s vi m
pravci ma, a te podzemne peine i beskraj ni hodni ci , sa svoje strane,
i maj u sopstvene pei ne i hodni ke.
Nas t avi l i smo da pi t amo:
Ko moe da kae da izgubljena Atlantida - koja se takoe po-
minje u Tajnoj Knjizi, ali, opet, pod drugim imenom, izgovorenim
na svetom j ezi ku - ne postoji jo i danas?
Ona je postojala sasvi m si gurno, kao to je si gurno da se brzo
pr i mi cal a dobu svoje slave i ci vi l i zaci j e u vreme kad j e pot onuo po-
sl ednj i od kont i nenat a L emur i j e.
Postoje arheolozi, kao npr. Dejms Ferguson, koji poriu drevnost svih
spomenika u I ndij i. U svom delu Ilustracije na indijskim hramovima ureza-
nim u steni taj pisac se usuuje da izrazi veoma neobino miljenje, naime da
"je Egipat prestao da postoji kao drava pre nego to je iskopan najstariji od
peinskih hramova u I ndi j i ". Ukratko, on ne priznaje daje bilo koja od tih pe-
ina postojala pre vladavine Aoke, i izgleda gori od elje da dokae daje naj-
vei broj t i h peinskih hramova bio izgaden tokom perioda nakon vladavine
tog pobonog budistikog kralja, sve do unitenja dinastije Andra iz Magade,
poetkom V veka. Mi mislimo daje ta tvrdnja potpuno proizvoljna. Dalja ot-
kria e pokazati daje ona pogrena i neosnovana.
269
Vel i ki izgubljeni kontinent j e, moda, bio smeten juno od Azi -
j e, i protezao se od Indije do Tasmanije?*' Ako ta hipoteza (u koj u
se danas tol i ko sumnja, i koj u nedvosmisleno poriu neki ueni
pisci, smatrajui je Platonovom alom) ikad potvrdi, onda e, mo-
da, naunici poverovati da opis kontinenta koj i su naseljavali
bogovi uopte nije bio bajka.*" A onda e oni moda opaziti da su
Platonovi uzdrani nagovetaji i njegovo pripisivanje te prie So-
lonu i egipatkim svetenicima bi l i samo mudar nain da se svetu
prenese ta injenica, i da se, lukavim kombinovanjem istine sa izmi-
ljotinom, ogradi od te prie koj u mu je obaveza preuzeta inicija-
cij om branila da objavi.
Da nastavimo sa predanjem: moramo da dodamo daje klasa hi -
jerofanata bila podeljena u dve odvojene kategorije:*' one koje su
poduili " Boi j i Si novi " sa ostrva, i koj i su bi l i inicirani u boan-
ska uenja istog otkrivenja, i ostale, koj i su naseljavali izgublje-
nu At l ant i du - ako se ona tako zvala - i koj i , poto su pri padal i
Drugoj Rasi (roenipolnim putem, ali od boanskih roditelja), bi l i
roeni sa vi dom koj i je obuhvatao sve ive stvari i nije zavisio ni
od udaljenosti ni od materijalnih prepreka. Ukratko, oni su bi l i Ce-
h'rta Rasa lj udi koja se pominje u Popol Vuhu, i j i j e vi d bio neo-
granien i koj i su znali sve stvari odjednom.
D r ug i m recima, b i l i su t o Lemuro-At l ant i ani , pr vi koj i su i mal i di -
nastiju DMAova-Kraljeva, ne od Mana i l i "duhova", kao to neki veru-
j u ( v i di Pneumatologiju), ve od stvarnih i v i h Deva ( i l i pol ubogova,
odnosno Anela) koj i su popr i mi l i tela da bi nj i ma vl adal i , i koj i su i h,
sa svoje strane, naui l i umet nos t i ma i naukama. Jedino to ti D a ni j i ,
poto s u b i l i Rupa i l i mat eri j al ni D uhov i , ni su uvek b i l i dobr i . Nj i hov
kr al j Thevetata bi o j e j edan od t akvi h, i pod z l i m ut i caj em t og K r a -
I j a-demona rasa At l ant i ana j e postal a nar od r avi h arobnjaka.
Kao posledica toga, objavljenje rat koj i bi zahtevao isuvie prosto-
ra da se ovde ispria; njegova sutina se moe nai u izoblienoj
59
60
Kad je otkrivena Amerika, neka domorodaka plemena su je zvala Atlanta.
Od tada se pojavila Donelijeva Atlantida, a uskoro e njeno stvarno po-
stojanje biti nauna injenica.
Ona je na taj nain podeljena i do dana dananjeg, a teozofi i okultisti, ko-
ji su nauili neto o okultnoj, ali neporecivoj moi Dugpa na svojoj koi, zna-
ju to isuvie dobro.
2 7 0
alegoriji o Kainovoj rasi, divovima, i o Noj u i njegovoj pravednoj po-
rodici. Sukob se okonao potapanjem Atlantide, dogaajem koj i je
podraavan u priama o Vavilonjanima i Mojsijevom potopu. Divo-
vi i arobnjaci " ( . . . ) i sve telesno je izginulo ( . . . ) i svi l j udi . " Svi
osim Ksisutrusa i Noja, koj i su sutinski isto to i vel i ki Otac Tl i n-
ki ti an u Popol Vuhu, i l i svetoj knj i zi Gvatemalaca, koj i takoe pri -
a kako se spasao u velikom brodu kao i induski Noje - Vaivasvata.
Ako uopte verujemo u to predanje, moramo da poverujemo i
kada pria dalje kae kako je od meovitih brakova potomaka hije-
rofanata sa ostrva i potomaka atlantidanskog Noj a nastala meana
rasa pravednih i rdavih. Sa jedne strane je svet imao svoje Enohe,
Mojsije, razliite Bude, brojne "Spasitelje" i velike hijerofante; sa
druge strane, svoje "prirodne arobnjake", koj i su, usled nedosta-
tka obuzdavajue moi ispravnog duhovnog prosvetljenja (. . .)
svoje darove okrenuli u zle svrhe...
O vo moemo da dopuni mo ne k i m zapi si ma i predanj i ma. U Is-
toriji Devica: Narodi i Nestali kontinenti, pisac kae:
Jedna od najstarijih legendi u I ndi j i , koja se uva u hramovima
u usmenom i pisanom predanju, pria da je pre nekoliko stotina
hiljada godina u Pacifiku postojao ogroman kontinent kojeg je uni-
tio geoloki poremeaj, a ije ostatke bi trebalo traiti na Madaga-
skaru, Cejlonu, Sumatri, Javi, Bomeu i glavnim ostrvima Polinezije.
Vi soki plato Hindustana i Azije, prema toj pretpostavci, u tom
periodu predstavljao je samo velika ostrva koja se granie sa cen-
tralnim kontinentom (. . .) Po braminima, ta zemlja je imala viso-
korazvijenu civilizacij u, a poluostrvo Hindustan, koje se uvealo
pomeranjem voda u vreme te velike kataklizme, samo je nastavi-
lo lanac prvobitnih predanja koja su nastala na tom mestu. Narod
koj i je naseljavao taj ogromni kontinent na polutani ova predanja
nazivaju Rute, dok je iz njihovog j ezika nastao je sanskrit ( . . . ) A
indo-helensko predanje, koje je sauvao naj i ntel i gentni j i narod
koj i je emigrirao iz indijskih ravnica, takoe govori o jednom kon-
tinentu i narodu, koj i naziva Atlantis i l i Atlantida, i smeta ga u At-
lanski okean, u sevemom delu tropa.
Po strani od te injenice, pretpostavka daje na t i m irinama po-
stojao drevni kontinent, i j i se tragovi mogu nai u vul kanski m
ostrvima i planinskoj povrini Azora, Kanarskih ostrva i Kapo Ver-
dea, nije liena geografske verovatnoe. tavie, Gr ci , koj i se
271
nikad nisu usudili da izau van Herkulovih stubova, u svom stra-
hu od tajanstvenog okeana, poj avi l i su se suvie kasno u antici sa
pri om koj u je sauvao Platon da bi ona mogla da bude bi l o ta
drugo osim odjek indijske legende. I jo, kad bacimo pogled na
kartu, kad ugledamo ostrva i ostrvca koja su posuta od Malajskog
arhipelaga do Polinezije, od tesnaca Sunda do Uskrnjih ostrva,
nemogue j e, ako imamo u vi du hipotezu o kontentinentima koj i
su postojali pre ovih koje mi naseljavamo, da na tom mestu ne po-
stavimo najvaniji od nj ih.
Religiozno verovanje, zajedniko Mal aki i Pol i nezi j i , to jest,
dvema suprotnim krajevima Okeanije, potvruju da "su ta dva os-
trva nekad inila dve ogromne zemlje, koje su naseljavali uti i cr-
ni narod, uvek u meusobnom ratu; i da su bogovi, umomi od nj i -
hovih svaa, zaduili Okean da ih smiri; ovaj je progutao ta dva
kontinenta i od tada nije mogao da pusti svoje zatoenike. Jedino
su planinski vrhovi i visoke visoravni izbegli potop zahvaljujui mo-
i bogova, koj i su isuvie kasno opazili greku koj u su poi ni l i . "
ta god da ima u t i m predanjima i gde god daje bilo mesto na ko-
me se razvila civilizacija drevnija od Rima, Grke, Egipta i I ndije,
sigumo je daje ta civilizacija postojala, i izuzetno je vano da nau-
ka nae njene tragove, ma kol i ko da su oni slabani i neuhvatljivi.
(str. 13-15)
O v o posl ednj e predanj e pot vr uj e ono koj e j e i spr i ano pr ema
" Zapi s u Tajne D ok t r i ne " . Rat k o j i se pomi nj e i zmeu ut og i crnog
naroda odnosi se na bor bu i zmeu " S i nova Bogova" i " s i nova di vo-
va" , odnosno stanovni ka i arobnj aka At l ant i de.
K ona ni zakl j uak autora, k o j i j e l i no posetio ostrva Pol i nezi j e
i posvet i o godi ne prouavanj u rel i gi j e i j ezi ka got ovo s vi h nj i hov i h
naroda, gl asi :
Tr i vrha tog kontinenta, Sendvika ostrva. Novi Zeland, Uskr-
nja ostrva, udaljena su jedna od dmgi h hiljadu petsto do hiljadu
osamsto morskih milja, a grupe ostrva u sredini. Vi t i , Samoa, Ton-
ga, Foutoma, Ouvea, Markiska ostrva, Tahiti, Pomutou, Gambieri,
i sama su udaljena od t i h krajnjih taaka od sedamsto i l i osamsto
do hiljadu morskih milj a.
Svi moreplovci se slau da te krajnje i centralne grupe nikad ne
bi mogle da komuniciraju zbog svog geografskog poloaja i zbog
2 7 2
nedostatka sredstava za to. Fi zi ki je nemogue prei tol i ko rasto-
janje kanuom (. . .) bez kompasa i putovati mesecima bez zaliha.
Sa druge strane, aboridini Sendvikih ostrva, Vitij a, Novog Ze-
landa, sredinje grupe, Samoe, Tahitija, i td. , nikad nisu upoznali je-
dni druge, biti su ikad uli jedni za druge pre dolaska Evropljana.
Pa ipak, svi ti narodi smatraju da su njihova ostrva nekad inila deo
ogromnog prostranstva koje se na Zapad prualo do Azije. 1 svi su,
kad su ih doveli u kontakt, uvi del i da govore i sti m j ezi kom, imaju
isto ophoenje, obiaje, ista religiozna verovanja. I svi su na pitanje
"Gde je kolevka vae rase?" - davali isti odgovor, pruajui ruku
prema zalazeem Suncu.
(ibid. str 308)
Geograf ski se taj opis donekl e kos i sa i nj eni cama iz Taj ni h Za-
pisa, al i on pokazuj e da t akva predanja postoj e, a to j e j edi no vano.
Jer, kao to nema di ma bez vatre, t ako se i predanje mor a zasni vati
na nekoj pr i bl i noj i s t i ni .
Na odgovaraj uem mestu emo pokazat i kako savremena nauka
u pot punos t i pot vr uj e ovo to smo mal opre navel i , kao i predanj a
iz Tajne Doktrine u pogl edu dva i zgubl j ena kont i nent a. Uskrnj a os-
t r va su, na pri mer, kraj nj e zapanj uj ui i kraj nj e rei t spomeni k o t i m
pr v obi t ni m di vovi ma. O n i su isto t ol i ko v e l i k i kao to su i tajanstve-
ni i ovek bi trebalo samo da pr oui glave kol os al ni h statua, koj e su
na t i m ost rvi ma ostale neoteene, da bi u nj i ma smesta prepoznao
crte t i pa i karaktera koj e se pr i pi s uj u di v ov i ma et vrt e Rase. I zgl e-
da da su o n i i ste vrst e, i ako r a z l i i t i po cr t ama - odnos no izrazito
senzualnog tipa, kao to su At l ant i dani (Dai t j e i At l anani ) pri kaza-
ni u ezot eri j ski m i ndus ki m knj i gama. Upor edi t e i h s a l i c i ma neki h
dr ugi h di novski h statua u Centralnoj Az i j i ~ na pri mer, oni ma iz oko-
l i ne Bami j ana - statuama-portetima Buda iz prethodnih Manvanta-
ra, kako kae predanje; oni h Buda i j unaka k oj i se pomi nj u u budi -
s t i ki m i hi ndui s t i ki m del i ma, kao l j udi di vovs ki h razmera,*"^ dobra
i sveta braa svoje zle brae po roenj u u cel i ni , kao s t oj e Ravana,
d i v o v s k i kr a l j L a nk e b i o br at K umb a k a r ne , k o j i s u s vi , po l i n i j i
Neto slino statuama u Bamijanu - takoe jedan Buda visok 70 metara
- naen je blizu ainskog naselja u Junoj I ndij i, i izgleda da je j edini koji je
danas preostao.
2 7 3
Riija, potomci bogova, pa zato, poput "Titana i njegovog ogromnog
potomstva", "provorodeni neba". Te "Bude", iako esto narueni
simbolikim predstavljanjem vel ikih viseih uiju, ispoljavaju suge-
stivnu razliku, koja se opaa smesta, u izrazu njihovih lica, u pore-
denju sa statuama sa Uskrnjih ostrva. Oni su moda pripadnici iste
rase - ali su ovi prvi (Bude) "Sinovi Bogova", a drugi (sa Uskrnjih
ostrva) porod moni h arobnjaka. Svi oni su reinkarnacije i, po
strani od neizbenih preterivanja u narodnoj mati i predanju, oni
su istorijske linosti.^ Kada su oni iveli? Pre koliko vremena su
ivele dve rase. Trea i etvrta, i kol i ko vremena nakon toga su ra-
zna plemena Pete Rase poela svoju borbu, ratove izmeu Dobra i
Zla? Orijentalisti nas uveravaju da su se obe hronologije beznade-
no pomeale i da su besmisleno preuveliane u Puranama i dru-
gi m i ndi j skim svetim spisima. Oseamo se prilino spremnim da se
sloimo sa tom optubom. Ipak, ako su arijevski pisci pustili svoje
hronoloko klatno da povremeno previe odleti u jednom pravcu, iza
zakonite granice injenica, kada se udaljenost tog odstupanja upo-
redi sa odstupanjem orijentalista u suprotnom pravcu, videe se da
su ipak bramini bi l i umereni. U krajnjem ishodu, uvidee se da su
pandi t i precizniji i bl i i i s t i ni nego sanskritolozi. Sigurno daj e,
zbog skraivanja koje su ui ni l i ovi drugi - ak i kada se pokae
da je to bi l o iz line zabave - zapadnjako j avno mnjenje to po-
zdravilo kao ''oprezno prihvatanje injenica'', dok je pandite u tam-
pi brutalno predstavilo kao lazove. Ne moraju svi na to da gledaju
u istom svetlu. Nepristrasni posmatra bi mogao da prosudi su-
protno tome. On bi ak oboje mogao da proglasi nepotenim istori-
arima, i l i , pak, da ih oboje opravda, svakog na svojoj sopstvenoj
osnovi, i kae: induski Arij evci su pisali za svoje Inicijate, koj i i-
taju istinu izmeu redova, a ne za mase. Ako su oni namerno po-
meali dogaaje i pobrkali doba, to nije bilo da bi ikoga obmanuli,
ve da bi svoje znanje sauvali od radoznalog oka stranaca. Inae,
onome ko moe da broji generacije od Manua i nizove inkarnacija
ak i Vilson doputa da su Rama i Ravana bi l i linosti zasnovane na is-
torijskim injenicama: "Predanja June Indije bez razlike pripisuju svoju civi-
lizaciju i naseljavanje civilizovanih Indusa (Pete Rase) Raminoj pobedi nad
Ravanom u Lanki." (Vinu Purana, I I I , str. 318) - pobedi "Boijih Sinova" nad
atlantianskim arobnjacima, glasi pravo predanje.
2 7 4
koje su naznaene za neke od junaka^* smisao i hronoloki poredak
u Puranama su veoma jasni. Sto se tie zapadnjakih orijentalista,
njima moramo oprostiti zbog njihovog nesumnjivog neznanja o
metodima kojima se slui istonjaki ezoterizam.
Al i , te predrasude morae da ustupe mesto i veoma brzo nestanu
pred svetlou novih okria. Ve omiljene teorije dr Vebera i prof.
Maksa Milera - naime, da pismenost nije bila poznata u I ndi j i ak
ni u doba Paninija (! ); da su I ndusi sve svoje umetnosti i nauke -
ak i Zodijak i njihovu arhitekturu (Ferguson) dobili od makedonskih
Grka, takvim i slinim besmislenim hipotezama prete arheoloka is-
kopavanja. D uh drevne Haldeje doao je u pomo i sti ni . U svom
treem Hibertpredavanju (1887.), profesor Sajs sa Oksforda govori
0 novootkrivenim asirskim i vavilonjanskim valjcima, koj i iscrpno
izlau o Ei , Bogu Mudrost i , danas poistoveenom sa Berozovi m
Oanesom, pola ovekom, pola ri bom, koj i je Vavilonjane poduio
kul turi / vetini pisanja. O tom Oanesu, kome j e, zahvaljujui j edi-
no biblijskom potopu, doputena starost od jedva 1.500 godina pre
nove ere, danas se govori na sledei nain:
Njegov grad bio je Eridu, koj i se pre 6.000 godina uzdizao na
obalama Persijskog zaliva. To ime znai "dobr i grad", posebno
sveto mesto, j er je to bi l o sredite iz koga je najranija haldejska
civilizacija krenula na sever. Postoje bog kulture predstavljen ka-
ko dolazi s mora, mogue je daje ta kultura, ije je sedite bio Eri -
du, bi l a uvezena. Mi znamo daje u veoma davno vreme postojala
IcomuniJcacija izmeu Haldeje i Sinajskog poluostrva, kao i Indije.
Statue koje su Francuzi ot kr i l i u Tel-lohu (koje datiraju mi ni mum
4.000 godina pre nove ere) bile Su nainjene od krajnje tvrdog ka-
mena, poznatog kao diorit, a natpisi na njima su kazivali da je taj
diorit donet iz Mazana - t j . sa Sinajskog poluostrva, koj i m su tada
Tako nam je, na primer, prikazan jedan junak, isprva roen kao "nepra-
vedni, ali hrabri vladar" (Purua) Daitja, Hiranjakasipu, koga je ubio Avatar
Nara-Singha (ovek-lav). Potom je on roen kao Ravana, kralj Lanke, a ubio
gaje Rama; nakon ega je roen kao Sisupala, sin radariija (kralja-riija) Da-
maghoe, kada gaje opet ubio Krina, poslednja inkamacija Vinua. Ovaj para-
lelni razvoj Vinua (duha) sa Daitjom, ovekom, mogao bi da izgleda besmislen,
pa ipak nam on daje klju ne samo za odgovarajue periode Rame i Krine, ve
ak i za izvesnu psiholoku misteriju.
2 7 5
vladali faraoni. Poznato je da te statue u celini podseaju na Ke-
frenovu statuu od diorita (Kefren - graditelj druge piramide), dok
su, prema g. Petriju, jedinice mere, oznaene na planu grada, koj i
jedna od figura iz Tel-loha dri u kr i l u, identine sa onima koje su
kori sti l i graditelji piramida. Tikovina je naena u Mugeiru, ili hal-
dejskom Uru, iako to drvo predstavlja specijalni indijski proizvod;
dodajte tome jedan drevni vavilonjanski spisak odee koji pominje
sindu, ili "musline", objanjene kao "biljna odea".
Mu s l i n, k o j i j e naj bolj e poznat kao aka mus l i n, u Hal dej i j e bi o
poznat kao Hi n d u (Si ndu), dok j e tikovina kori ena 4.000 godi na
pre nove ere; i pak I ndus i , k oj i ma Hal dej a duguj e svoj u ci v i l i z aci j u
(kao s t oj e l epo pokazao puk ov ni k Vans K enedi ) - nisu imali pisme-
nost pre nego to su i h Gr c i naui l i svoj oj azbuci - ako j e ver ovat i
or i j ent al i st i ma!
276
I
STANCA X
ISTORiJA E T V R T E R ASE
(38) Roenje etvrte, Rase Atlantiana * (39) Pod-rase etvr-
tog Coveanstva poinju da se dele i stapaju; one formiraju
prve meane rase razliitih boja * (40) Nadmo Atlantiana
nad ostalim rasama * (41) Oni upadaju u greh i zainju decu
i udovita * (42) Prvi zaeci antropomorfizma i polne reli-
gije. Oni gube svoje "tree oko ".
38^ TAK O DVOJE PO DVOJE U SEDAM OBLASTI , TR EA {Rasa) I Z -
RODI ETVRTU {Rasu ljudi). BO GO VI POSTADOE NE-BOGOVI (Surepo-
stadoe a-Sure) (a).
39. PRVA {Rasa) u S VI M O BL AS TI MA BI L A JE MESEEVE BOJE {U-
to-bele); D R UGA, UTA KAO ZLATO; TREA, CRVENA; ETVRTA, BRAON,
TO POSTADE CRNO OD GREHA.' P R V I H SEDAM {ljudskih) IZDANAKA
Striktno govorei, tek od vremena Atlantiana, braon i utih divovskih
Rasa, trebalo bi govoriti o COVEKU, postoje tek etvrta Rasa bila prva potpuno
ljudska vrsta, ma koliko daje po dimenzijama bila vea od dananje. U knjizi
Covek (koji su napisala dvojica ela), sve to je reeno o Atlantidanima sa-
svim je tano. Prevashodno je to da je ta rasa postala "crna od greha" koji je
boanskim imenima Asura, Rakasa i Daitji doneo lo glas i pokolenjima nji-
hova imena preneo kao imena avola. Jer, kao to smo rekli, poto su se Sure
(bogovi) i l i Deve inkamirali u mudrim ljudima Atlantide, Atlantidani su nazva-
ni Asure i l i Rakasi, a ta imena, zahvaljujui njihovim neprekidnim sukobima
2 7 7
BEHU SVI ISTE PUTI U POETKU. NAR ED NI H {sedam, pod-raSO) POEE
DA SE MEAJU {b).
(a) Da bismo razumeli stih 38, on se mora proitati zajedno sa
t r i stiha iz Stance I X. Sve do ove take evolucija oveka pripada pre
metafizikoj nego fizikoj prirodi. Tek nakon takozvanog PAD A rase
poinju da se brzo razvijaju u isto ljudski oblik. A da bismo mogl i
ispravno da razumemo potpuno znaenje Pada, tako mistiko i tran-
scendentalno u svom pravom smislu, prouavaocu se moraju odmah
saoptiti detalji koj i su prethodili tom dogaaju, od koj ih je savre-
mena teologija stvorila okosnicu oko koje se vrte najtetnije i najbe-
smislenije dogme i verovanja.
Drevni komentari objanjavaju, a italac mora da ima na umu da
su od Jata Danija, na koje je doao red da se inkamiraju kao Ega be-
smrtnih, al i na ovom nivou nesvesnih monada - neki "posluali"
(zakon evolucije) smesta, i m su ljudi Tree Rase postali fizioloki
i fiziki spremni, t j . kad su se razdvojili na polove. Oni su bi l i ta
rano svesna bia, koja su, dodajui sada svesno znanje i volj u svojoj
nasleenoj Boanskoj i?,iot\, pomou Krijaakti stvorili polubo-
anskog oveka, koj i je na zemlji postao seme za budue adepte. Sa
druge strane, oni koj i su, ljubomorni na nj ihovu intelektualnu slo-
bodu (nesputanu, kakva je tada bila, okovima materije) rekoe: - " Mi
moemo da izaberemo . . . mi imamo mudrost" (vi di stih 24) i i n-
karni ral i se daleko kasnije - za nj i h je bila spremna njihova prva
karmika kazna. Oni su dobil i tela (fizioloki) inferiorna nj ihovim
astralnim modelima, j er su njihove Chaje pripadale precima nieg
ranga od sedam klasa. to se tie "Sinova Mudrosti " koji su "odlo-
i l i " svoju inkarnaciju do etvrte Rase, koja j e ve bila uprljana (f i -
zioloki) grehom i neistotom, oni su doveli do uasne posledice, ij i
ih karmiki rezultat pritiska do dana dananjeg. On je nastao u nj i -
ma samima i oni su postali nosioci tog semena nepravde u buduim
eonima, j er su tela koja su morali da informiu postala uprljana zbog
njihovog sopstvenog oklevanja (vi di stihove 32, 36).
sa poslednjim ostacima Tree Rase i "Sinova Volje i Joge" dovela su do kasni-
j i h alegorija o njima u Puranama.
Asura je bilo opte ime Atlantidana koji su bili neprijatelji duhovnih junaka Arije-
vaca (bogova).
(ovek, str. 97)
2 7 8
Stanca X-Istorija etvrte Rase
To j e bi o "Pad anel a" zbog nj i hove pobune pr ot i v kar mi kog za-
kona. " ov e k ov pa d" ni j e bi o pad, j e r on nije bio odgovoran. A l i ,
pos t oj e "Stvaranj e" u dual i s t i kom sistemu bi l o postavlj eno kao "i s-
kl j ui vo Boi j a odgovornost", kao zakoni t i atribut koj i j e teologija pr i -
meni l a u i me beskrajnog boanstva, koj e je sama napravila, na tu mo
se mor al o gl edat i kao na "satansku" i kao na uzurpi ranj e boanski h
prava. Zat o se na t akvo stvaranje, u svetl osti t akvi h us ki h pogl eda,
pr i r odno mor a gl edat i kao na uasnu kl evet u oveka, "st vorenog na
Bo i j u s l i ku i p r i l i k u " , to j e j o gore svetogre u samoj dos l ovnoj
dogmi . "Vaa dokt r i na" , ve j e reeno okul t i s t i ma, " o d oveka, k o j i
j e stvoren od praine na s l i ku i p r i l i k u Bo i j u, pr avi avol ovo oru-
e, od samog poet ka". "Zat o ste od svog boga na i ni l i avol a - a
oba su, tavie, nainj ena na vau sliku i prilikuT', gl asi na odgo-
vor. Ezoteriko tumaenj e Biblije, meut i m, dovol j no negi ra tu kl e-
v e t ni k u i z mi l j ot i nu t eol ogi j e; Taj na D o k t r i n a mor a j e dnog dana
postati pravedna K ar ma crkava - vie antihrianska od naj zakl et i j i h
predstavni ka mat er i j al i zma i ateizma.
Staro uenje o pr av om znaenj u " P a l i h Anel a" , u nj egovom an-
t r opol o kom i evol uci oni s t i kom smi sl u, nal azi se u kabal i , a obja-
njava Bibliju. O no se pre svega nal azi u Postanju, kad ga i t amo u
duhu traganja za i s t i nom, bez dogmat i nog pogl eda i bez unapred
st voreni h preferencij a. To j e l ako dokazat i . U Postanju ( VI ) " S i nov i
Boiji" - B 'ne Aleim - zal j ubl j uj u se u erke oveij e, venavaj u se
i ot kr i vaj u s voj i m enama misterij e koj e su nezakonito stekl i na nebu,
kako i tamo kod Enoha; i to j e "Pad Anel a". ^ A l i , staje, u stvarnosti.
U celini, takozvane ortodoksne hrianske zamisli o "Palim" Anelima i l i
Satani su isto tako izuzetne kao to su i bemislene. Moemo da navedemo tuce
ovakvih zamisli o najrazliitijim likovima, do detalja, i sve iz pera obrazova-
nih pisaca, "univerzitetski obrazovanih" iz ove etvrtine naeg veka. Zato, pisac
Najranijih doba Zemlje, g. D. H. Pember, posveuje debeo tom tome da do-
kae kako su teozofi, spiritualisti, metafiziari, agnostici, mistici, pesnici i svi sa-
vremeni pisci o istonjakim razmiljanjima, posveene sluge "Princa Vazduha"
i nepopravljivo prokleti. On opisuje Satanu i Antihrista na sledei nain:
Satanaje "Pomazani Heruvim" iz starine... Bog je stvorio Satanu, najlepe i najmu-
drije stvorenje u ovom delu Njegovog Univerzuma, i uinio ga Princem Sveta i Moi
Vazduha. (. . . ) On je bio smeten u jednom Edenu, Icoji j ebi o dalelco pre Edena iz Po-
stanja ( . . . ) i sasvim drugaije i sutinskije prirode, nalili na Novi Jerusalim. Tako,
Satana, poto bese savren po mudrosti i lepoti, posedovae prostrano carstvo koje
279
sama Knjiga Enohova, iz koje tako obilato citira autor Otkrivenja, pa
ak i sv. Jovan u Jevaneljupo Jovanu (npr. stili 8, u poglavlju X, da
su svi oni koj i su doli pre Hrista bi l i "razbojnici i pljakai")? To je
naprosto Knjiga Inicijacije, koja alegorijski i opreznim frazama izno-
si program izvesnih arhajskih misterija koje su obavljane u unutra-
njim hramovima. Autor Svetih Misterija meu Majama i Kviijima
veoma opravdano ukazuje da se takozvane "vi zi j e" Enohove odno-
se na njegova (Enohova) iskustva pri inicijaciji i na ono to je nau-
io u misterijama, ali izraava sasvim pogreno miljenje da ih je
Enoh nauio pre nego to je bio preobraen u hrianstvo ( ! ! ) ; ta-
vie, on veruje daje ta knjiga napisana "poetkom hrianskog do-
ba kada su . . . obiaji i religija Egipana postali dekadentni"! To je
teko mogue, poto Juda u svom pismu citira iz Knjige Enohove
(stih 14); i zato, kao to primeuje nadbiskup Lorens, prevodilac
Knjige Enohove, etiopske verzije, "ona nije mogla bi t i delo pisca
koj i je iveo nakon (. . .) i l i ak bio savemenik" pisaca Novog Zave-
ta ukol i ko, zaista. Juda, Jevanelja i sve to sledi nisu takode bi l i
proizvodi ve formirane Crkve - za ta neki kritiari kau da nije mo-
gue. Al i , nas sada zanimaju Enohovi "Pali Anel i ", a ne sam Enoh.
U indijskom egzoterizmu, ti aneli (Asure) su takode optueni kao
"neprijatelji bogova", oni koj i se suprotstavljaju rtvenom oboava-
nju to se nudi bogovima. U hrianskoj teologiji o njima se u ce-
l i ni govori kao o "Pal i m Duhovima", junacima razliitih oprenih i
protivrenih legendi, sakupljenih iz paganskih izvora. Coluber tor-
tuosus, "zmi j a kornjaa", opis za koj i se kae daj e potekao od Je-
bee naa zemlja, ako ne i itav Sunev sistem. (. . . ) Svakako nam nijedna druga an-
eoska mo veeg, pa ak ni istog ranga nije bi l a otkrivena. Juda citira kako sam
Arhandeo Mihail ukazuje Princu Tame potovanje koje se odaje nadreenom, ma ko-
liko daje ovaj zao, .sve dok Bog nije formalno naredio nj egovu smenu". Tada nas
obavetava da je "Satana, od trenutka kad je stvoren, bio okruen kraljevskim obe-
leijima" ( ! ! ) ; daj e "doao svesti kako bi uvideo daj e vazduh ispunjen muzi kom ra-
dosti oni h koje je Bog nairaenovao (. . . ) " Potom avo "prelazi od kraljevskog na
svoje sveteniko dostojanstvo" ( ! ! ! ) . "Satana je takode bio svetenikNajvieg", i t d. ,
i t d. A sada - " Ant i hr i s t e bi t i otelovljeni Satana" (str 56-59). Pi oni ri dolazeeg Prin-
ca Tame su se ve poj avi l i - to su teozofi, okul t i st i , pisci Savrenog puta. Razotkri-
vene Izie, Misterije Eona, pa ak i S VETL O S TI AZ I J E ! ! Aut or primeuje "otvoreno
poreklo (teozofije) od "silazeih anela", od " Ne f i l i m" , i l i anela i z VI poglavlj a
Postanja i Di vova. On bi takode trebalo da zapazi svoje sopstveno poreklo od nj i h,
kao to dananja Tajna Dokt ri na nastoji da dokae - osim ukol i ko ne priznaje da pr i -
pada savemenom oveanstvu.
2 80
Stanca X - Istorija etvrte Rase
vreja, imala je sasvim drugo znaenje pre nego to ju je izvitoperila
rimska crkva - izmeu ostalog, jedno isto astronomsko znaenje.
Smatralo se da "zmi j a" koja je pala sa visina, "deorsumfluens ",
poseduje Kljueve Carstva Mr t vi h, poO Bavdi ou ap^t ], do onog
dana kada ju je Isus video "kako kao munja pada sa neba" {Jevane-
Ije po Luki, X, 17, 18) uprkos suprotnom rimokatolikom tumae-
nju cadebat utfiilgur; a to zaista znai da su ak i "avoli potinjeni
Logosu - koj i j e MUD R O S T, al i j e, kao protivnik neznanja, istovre-
meno Satana i l i Lucifer. To zapaanje se odnosi na boansku Mu-
drost koja, sputajui se kao munja, budi intelekte onih koj i se bore
protiv avola neznanja i predrasuda. Do trenutka kada se Mudrost,
u obliku inkamiranih Duhova ( MAHATA) spustila sa visine da bi oi-
vela i dozvala Treu Rasu u pravi svesni ivot, oveanstvo - ako
se ono moe tako nazvati u svom ivotinjskom, nesvesnom stanju -
bilo je, naravno, osueno kako na moralnu, tako i na fiziku smrt. O
anelima koji su uli u razmnoavanje metaforiki se govori kao o
Zmijama i Zmajevima Mudrosti. Sa druge strane, gledano u svetlu
LoGOSA, za hrianskog Spasitelja, isto kao i za Krinu, bilo kao o-
veka i l i kao Logosa, moe se rei daje spasao "od vene smrti " one
koj i su verovali u tajna uenja, daj e pobedio Carstvo Tame, i l i Pa-
kao, kao to ini i svaki I nicijat. To se odvija u ljudskoj, zemaljskoj
formi Inicijata, a takoe i zato stoje Logos Hristos, onaj princip nae
unutranje prirode koj i se u nama razvija u Duhovni Ego - Vie Ja
- postoje formiran iz nerazdvojnog sjedinjenja Budija (estog) i du-
hovnog procvata Manasa, petog principa.'' "Logos je pasivna Mu-
drost na Nebu, a Svesna, Samodelatna Mudrost na Zeml j i ", tako nas
ue. To je Venanje "Nebeskog oveka" sa "Devi com Sveta" - Pri-
rodom, kako je opisano u Pimanderu, i j i je ruzultat njihov potomak
- besmrtni ovek. To je ono to se u Otkrivenju Jovanovom naziva
venanjem jagnjeta sa njegovom nevestom ( XI X, 7). Ta "supruga"
je danas poistoveena sa Rimskom crkvom, zahvaljujui proizvolj-
nom tumaenju njenih pristalica. Al i , izgleda da oni zaboravljaju da
Nije ispravno da se o Hristu govori kao o estom principu u oveku, Bu-
diju, kao to ine neki teozofi. Taj princip Je per se pasivan i latentan, duhovni
nosilac Atmana, nerazdvojan od ispoljene Univerzalne Due. Samo u sjedi-
njenju i svezi sa Samosveu, Budi postaje Vie Ja i boanska, razlikujua Du-
a. Hristos ]& sedmi princip, ako se bilo ta moe rei o njemu.
281
njeno rublje moe spolja da bude fino i belo (nal i k na "okreeni
grob"), ali da trule kojom je ona iznutra ispunjena nije "pravednost
Svetaca" {ibid, V, 8), ve pre krv svetaca koje je "ona ubila na zemlj i"
(pogl. XVI I I , 24.). Tako j e opaska velikog I nicijata (u Jevanelju po
Luki, X, 18) - ona koja se alegorijski odnosi na zrak Prosvetljenja i
razum, koji se kao munja sputa sa visina u srca i umove preobrae-
nika te stare religije mudrosti, koju je u tom trenutku, u drugom obliku
predstavio mudri galilejski Adept'' - bila iskrivljena do neprepozna-
vanja (kao i njegova linost) i prilagoena da se uklopi u najokrut-
ni j u i najopasniju od svih rel i gi ozni h dogmi ( vi di kraj Stance X I ,
" MI T O VI O S ATANI " ) .
Al i , ako teologija Zapada jedina dri patent i kopirajt za SATANU
- u celokupnom dogmatskom uasu te izmiljotine - drugi narodi i
religije su poi ni l i sline greke u svom pogrenom tumaenju tog
naela, koje moda najdublje predstavlja filozofsku i subl i mnu
ideju drevne misli. Jer, oni su istovremeno i i skri vi l i ispravno zna-
enje i ukazali na njega, u svojim brojnim alegorijama koje dodiruju
taj predmet. Pa ak ni poluezoterijske dogme puranikog hinduiz-
ma nisu propustile da razviju veoma sugestivne simbole i alegorije
Da bismo ovo uinili jasnijim, svi koji proitaju nareeni pasus u Jevanelju
po Luki videe da ta primedba sledi nakon izvetaja o sedamdesetorici koji se ra-
duju tome to su nam "ak i avoli (duhovi protivrenosti i rezonovanja, i l i
oprene moi, poto Satana znai naprosto 'protivnik'\\i oponent), podreeni
pomou tvog imena" {Jevandelje po Luki, X, 17). Sad, "tvoje ime" znai ime
Hrista i l i Logosa, i l i duha istinske Boanske Mudrosti, ukratko VIE JA. A kad
Isus na to odgovara daje "video Satanu koji kao munja pada sa neba", to je
naprosto izjava o njegovoj moi vidovitosti, koja obavetava da je on to ve
znao, i podseanje na inkarnaciju boanskog zraka (bogova i l i anela) koji/a-
da u razmnoavanje. Jer, od takve inkarnacije nipoto ne profitiraju svi ljudi,
ve kod nekih ta mo ostaje skrivena i mrtva itavog ivota. Uistinu, "Nije-
dan ovek ne zna koj e Sin, jedino Otac; a koj e Otac, zna jedino Sin", kao to
na licu mesta dodaje Isus {ibid, V, 22) - a "Crkva Hristova" ponajmanje. Jedi-
no I nicijal razume tajno znaenje izraza "Otac i Sin", i zna da se ono odnosi
na Duh i Duu na Zemlji. Jer Hristova uenja su bila okultna uenja, koja su
se mogla objasniti jedino prilkom inicijacije. Ona nikad nisu bila namenjena
masama, jer je Isus zabranio dvanaestorici da idu neznabocima i Samaria-
nima {Jevandelje po Mateju, X, 8) i ponovio je svojim uenicima da su " mi -
sterije Neba" jedino za njih, a ne za mnotvo {Jevandelje po Marku, IV, 11).
2 82
Stanca X- Istorija etvrte Rase
koje se odnose na buntovne i pale bogove. Purane njima obiluju, i
mi nalazimo direktno ukazivanje na istinu u estim aluzijama Para-
sare (Vinu Purana) na sve te Rudre, Riije, Asure, Kumare i Muni -
je, koj i moraju da se inkarniraju u svim dobima, da se reinkamiraju
u svakoj Manvantari. To je (ezoterijski) isto kao da kaemo da su se
PLAMENOVI roeni iz Univerzalnog Uma (Mahata), zahvaljujui ta-
janstvenom delovanju Karmike Volje i impulsa Zakona Evolucije,
kao u Pimanderu ~ bez ikakvog postepenog prelaza - spustili na ovu
Zemlju, poto su ^Q probili kroz sedam Krugova Vatre i l i sedam po-
srednih Svetova, ukratko reeno.
Postoji veni ci kl i ki zakon ponovnih roenja, a taj niz u svakom
novom manvantarikom osvitu predvode oni koj i su uivali u svom
odmoru od reinkamiranja, tokom nebrojenih Eona u prethodnim Kal -
pama - najviim i najranijim Nirvanama. Na te "Bogove" je doao
red da se inkarniraju u sadanjoj Manvantari; otuda njihovo prisu-
stvo na Zeml j i i pratee alegorije, a otuda, takode, i izvrtanje izvor-
nog znaenja.^ Bogovi koj i su. pali u razmnoavanje, ija je misija
bila da dovre boanskog oveka, kasnije su predstavljani kao De-
moni, zl i Duhovi i avoli, u razmiricama i ratu sa bogovima, i l i ne-
odgovornim slubenicima jednog Venog zakona. Al i , u toj hiljadu
i jednoj arijevskoj alegoriji, nikakva zamisao takvih stvorenja kao
^ Tako je, na primer, u Puranama "Pulastja", jedan Pradapati, i l i sin Brame
- predak Rakasa i deda Ravane, velikog kralja Lanke (vidi Ramajanu) - u
prethodnim ivotima imao sina po imenu Datoli, "koj i je danas poznat kao mu-
drac Agastja", kae Vinu Purana. Samo ime Datoli ima jo est varijanti, i l i
sedam znaenja. On se naziva i Datoi, Datali, Datoti, Datotri, Datobhri, Damb-
hobhi i Dambholi - a svih tih sedam varijanti imaju tajno znaenje i o njima
se govori u ezoterijskim komentarima na razne etnoloke klasifikacije, a tako-
de i na fizioloke i antropoloke tajne prvobitnih rasa. Jer, sigurno je da Rak-
asi nisu demoni, ve naprosto primitivni i di vl j i divovi, Atlantiani, koji su
bi l i ratrkani po kugli zemaljskoj, kao stoje to danas Peta Rasa. Vasita jemi
za to, svojim recima upuenim Parasari, koj i je pokuao da primeni malo JA-
DUA (arobnjatva), koje on naziva "rtvom", radi unitenja Rakasa, ta god
oni bi l i . Jer, Vasita kae:
Neka se vie ne unitavaju ti neduni Duhovi Tame.
Vi di detalje u Adiparvanu, strofa 176, Mahabharata; takode i Linga Pura-
na, Purvardha, strofa 64.
283
to su avol i i Satana hrianske, j evrej ske i musl i manske rel i gi j e
nij e b i l o * ( v i d i "Pali Aneli" i "Mistiki Zmajevi" u D e l u I I ) .
Pot puni ezot eri ki pogl edi na " S at anu" i mi l j enj e koj e j e o t o m
predmet u i mal a i tava ant i ka fi l ozofi j a, i zvrsno su i znet i u dodat ku
drugog izdanj a Savrenog Puta, dr A. K i ngs f or d, pod nazi vom "Taj -
na Satane". Bol j a i j asni j a ukazi vanj a na i s t i nu od ovde navedeni h
ci tata ne mog u se ponudi t i i t aocu:
1.1 sedmog dana (sedmo stvaranje kod Indusa)^ iz Boije bl i zi -
ne kiemx jedan moni Aneo, plameni i pun gneva, i Bog mu dade
upravu nad sferom na samoj povrini.
2. Venost rodi Vreme; Beskrajno rodi Ogranienje; Bia se spu-
stie u razmnoavanje.
4. Meu Bogovima nijedan mu nije nalili, onome i j i m su ruka-
ma poverena carstva, mo i slava svetova.
5. Prestoli i carstva, dinastije kraljeva,
kava, t r i j umf Vremena.
10
pad naroda, roenje cr-
Mi imamo odlomak iz Uiteljevog pisma koji se direktno odnosi na te in-
kamirane anele. Pismo kae:
Sad, postoje, kao to i mora bi t i , greke u eterinim rasama mnogi h klasa an K o -
hana, i l i Deva (naprednih entiteta iz prethodnog planetarnog perioda), kao i meu
l j udima. A l i , ipak, poto su te greSlie suvie uznapredovale i oduhovile se da bi si l om
bile izbaene iz reda an Kohana u vrt l og nove prvobitne evolucije kroz nia Car-
stva, dogaa se sledee. Tamo gde bi trebalo da se razvije novi sol ami sistem, ov i
an K ohani se raaju tako to stupaju "i spred" Elementala (Entiteta . . . koj i bi tre-
balo da se razvij u u budue oveanstvo) i ostaju kao skrivena i l i neaktivna duhovna
sila, u auri sveta u nastajanju (. . .) dok se ne dostigne ni vo ljudske evolucije. (. . ,)
Potom oni postaju aktivna sila i meaju se sa Elementalima, da bi malo po malo ra-
zvili potpuni obrazac oveanstva.
To e rei, da se razviju u oveka i obdare ga Samosvesnim umom, i l i Ma-
nasom.
Kad Je trebalo da se pojavi Zemlja sa svojim planetarnim lancem.
Naa Zemlja i plan fizike svesti.
Kad su ista, nebeska bia (an Kohani) i najvei Pitriji raznih klasa bi l i
ovlaeni - j edni da razviju svoje senke (haje) i od njih naine fizikog o-
veka, drugi da ga informiu i obdare ga boanskom inteligencijom i razume-
vanjem Misterija Stvaranja.
"Dinastije kraljeva" koji sebe smatraju "pomazanima", koji vladaju " Mi -
lou Boijom", dok, zapravo, oni vladaju milou materije, velike Iluzije, Ob-
manjivaa.
\
2 84
Jer, kako j e rekao Hermes:
Satana je vratar Kraljevog Hrama; on stoji na Solomonovom
tremu; on dri klju Svetilita, da ne ue nijedan ovek, osim Po-
mazanog koj i zna Hermesovu arkanu.
(V, 20 i 21)
O v i sugesti vni i vel i anst veni s t i hovi su se k o d dr evni h Egi pa-
na i dr ugi h ci v i l i z ov a ni h naroda anti ke odnos i l i na tvoraku i rada-
laku svetlostLogosa ( Hor us , Br ama, Ahur a Mazda, i t d . , i t d . , kao
pr vobi t na ispolj avanj a veno nei spol j enog Pri nci pa, npr. Ai n-S of ,
Parabram, i l i Zervan Akarana - Bezgranino Vrcme-Kala), al i to zna-
enje j e danas degradi rano u kabal i . " Pomazani " k o j i poseduje tajne
i misterij e Hermesa {Buda, Mudr os t ) i kome se j edi no poverava kl j u
" S vet i l i t a" , Mat er i ce pr i r ode, da bi opl odi o i pr i zvao u akt i vni i -
vot i postojanje i t av K os mos , k o d Jevreja j e postao Jehova, " Bo g
razmnoavanj a" na l unamoj pl ani ni (Si naj , pl ani na Meseca, "Sin ").
" S vet i l i t e" j e postal o "Naj svet i j e od S vet i h" , a arkana j e bi l a antro-
pomor f i zovana ifalicizovana i zaista srozana u mat er i j u. O t uda se
j a v i l a neophodnost da se nai ni " Zma j Mud r o s t i " , Zmija iz Postanja
- svesni bog kome j e bi l o potrebno tel o da zaodene svoj u isuvie su-
bj ekt i vnu boanstvenost, Satana. A l i , "bezbroj ne i nkarnaci j e D uha "
i "neprestani puls i t ok el j e" se odnose, prvo, na nau dokt r i nu o kar-
mi k i m i c i k l i k i m rei nkarnaci j ama, drugo - na E R O S A, ne pozni j eg
boga materij al ne, f i zi ol oke l j ubavi , ve boanske elje u bogovi ma,
kao i u i t avoj pr i r odi , da stvara i daje i vot Bi i ma . To su Zraci je-
dnog " t a mnog " (zato to j e nevi dl j i v i nepoj ml j i v) P L A ME N A mo g l i
da post i gnu j edi no tako to su i sami si l i u mat eri j u. Zat o, u D O D A -
T K U sl edi :
12. Mnoga imena mu je Bog dao (Satani), imena misterije, skri-
vene i strane.
13. Protivnik, j er se materija prot i vi Duhu. Vreme optuuje ak
i Svece Gospodnje.
28, 29, 31. Gaji strahopotovanje prema njemu i ne grei; izgo-
varaj njegovo ime sa strepnjom. (. . .) Jer Satan je sudija Boije
Pravde (Karme); on nosi terazije i ma. ( . . . ) Jer njemu supovere-
ni Teina, Mera i Broj.
285
Upor e di t e o v u pos l ednj u r eeni cu s a o n i m to kae r abi n, k o j i
objanjava kabal u pr i ncu Al - K azar i j u u knj i zi koj a nosi nj egovo i me,
i ot kri et e da su Teina, Mera i Broj u Sefer Jeciri at r i but i Sefirot
( t r i Sefrima i l i broj ke, cifre) k o j i obuhvataj u i tav skupni broj od 10,
a da Sef i rot , kao skup, pr eds t avl j a Ad a ma K a dmona , " Nebes kog
ov e ka " i l i Logos. Tako su Satana i pomazani u dr evnoj mi s l i b i l i
i dent i ni . Zat o:
33. Satana je slubenik Boiji, Gospodar sedam stanita Hada (. . . )
Odnosno, sedam, i l i Saptaloka, Zemal j a k o d I ndusa, j er j e Had,
i l i Predvorj e I l uzi j e, koj e j e t eol ogi j a nai ni l a obl au to se gr ani i
sa Pakl om, naprosto naa planeta, Zemlja, a Satana se zato zove:
33. (. . .) anelom ispaljenih Svetova.
"Satana j e taj k o j i j e bog na naoj pl aneti , i io jedini b og " bez i ka-
kve aluzivne metafore na nj egovu zl ou i izopaenost. Jer, on je j edno
sa L ogos om, " pr v i sin, najstariji od bogova'', u poret ku mi kr okos mi -
ke (boanske) evol uci j e; S at um (Satana), ast ronomski , predstavlj a
"sedmog i poslednjeg u por et ku makr okos mi ke emanacije, poto
predstavl j a obod carstva ij e j e sredite Feb (svetlost mudr os t i , ta-
kode i Sunce)". Gnos t i ci su b i l i u pr avu to su j evr ej s kog boga zval i
" anel om mat er i j e" i l i o n i m k o j i j e udahnuo (svesni) i vot u Ada-
ma, i o n i m i j a j e pl aneta Sat um.
34. 1 Bog je stavio pojas oko njegovih bedara (Satumovi prste-
novi), a ime tog venca je Smrt.
U ant ropogoni j i , taj "poj as" j e l j udsko tel o sa svoja dva ni a pr i n-
ci pa; dok nj i h t r i u mi m, unut ranj i ovek j e besmrtan. A sada se p r i -
bl i avamo "Tajni Satane".
37, 38, 39. ( . . .) Samo je na Satani sramota razmnoavanja. On
je izgubio svoje deviansko stanje (kao i Kumara svojom inkarna-
ci j om): otkrivi nebeske tajne, uao je u ropstvo. (. . .) On obu-
hvata vezama i ogranienjma sve stvari...
42, 43, 44. Dve su vojske Boije: na Nebu, Mi hai l ovo jato, u
provalij i (ispoljeni svet) Satanine legije. Oni su neispoljeni i ispo-
286
Ijeni, slobodni i vezani (u materiji), devianski i pali. A obojica su
Sluge Oeve, koje ispunjavaju Boansku re. (. . .)
Zato:
55. Sveti je Sabat boiji: blagosloveno i sveto je ime Anela Ha-
vasa - (SATANE).
Jer, "Slava Satanina je senka Boija": Bog u ispoljenom svetu;
"presto Satanin je oslonac Adonaja" ~ poto je taj oslonac itav Ko-
smos (vi di Deo I I , "Da lije Pleroma Satanina jazbina? ").
Zato, kada crkva proklinje Satanu, ona proklinje kosmiki odraz
Boga; ona anatemie Boga koj i se ispoljio u materiji i l i u objektiv-
nom; ona proklinje Boga i l i veno nepoj mlj ivu MUD R O S T, koja se
otkriva kao Svetlost i Senka, dobro i zlo u pri rodi , na j edi ni nain
koje j e razumljiv ogranienom intelektu O VEK A.
To je istinsko, filozofsko i metafiziko tumaenje Samaela, i l i Sa-
tane, "protivnika" u kabali; ista naela i duh nalaze se u alegorijskim
tumaenjima svih drugih drevnih religija. Meutim, ovaj filozofski
pogled se ne suprotstavlja istorijskim zapisima povezanim sa istim.
Kaemo "istorij skim", j er alegorijski i mitski ukrasi oko jezgra pre-
danja ni na koj i nain ne ponitavaju istinitost tog jezgra kao zapisa
istorijskih zbivanja. Zato je kabala, koja ponavlja drevna otkrivenja
nekad sveopte istorije nae planete i evolucije njenih rasa, ovu pred-
stavila u obliku legende sainjene od razliitih zapisa koj i su formi-
rali Bibliju. U ovim pasusima Tajne Doktrine Istoka danas je saopten
njen istorijski osnov, ma kol i ko da je obl ik u kome je to uinjeno
nesavren, i tako je alegorijsko i simboliko znaenje Zmije iz Posta-
nja nalo objanjenje u "Sinovima Mudrosti " ( i l i anelima iz viih
sfera, iako svi oni i svaki pojedinano pripadaju Sataninom carstvu,
i l i Materiji) koj i ljudima otkrivaju misterije Neba. Otuda, takoe, na-
lazimo i da su svi takozvani mi t ovi induskog, grkog i jevrejskog
panteona zasnovani na injenicama i istini. D i vovi iz Postanja i gr-
ki Titani su istorijski Atlantidani sa Lanke.
Ko moe da zaboravi daje Troja nekad proglaavana mitom, a Ho-
mer nepostojeom linou, i daje bi l o poricano postojanje grado-
va kao to su Herkul anum i Pompeja, koj i su pripisivano puki m
bajkama? Pa ipak je liman dokazao daj e Troja zaista postojala, a
2 87
pomenuta dva grada, iako su vekovima bila pokopana ispod lave Ve-
zuva, doivela su svoje vaskrsnue i opet ive na povrini zemlje.
K ol i ko je tek drugih gradova i lokaliteta nazvanih "i zmi l j eni m" na
spisku buduih otkria, kol i ko e jo linosti koje se smatraju mit-
s ki m" jednog dana postati istorijske, jedino mogu rei oni koj i ita-
ju ukaze Sudbine u astralnoj svetlosti.
Meutim, kako su naela istonjakih uenja uvek uvana kao
tajna i kako se italac teko moe nadati da e mu bi t i pokazani iz-
vorni tekstovi ukoliko ne postane inicirani uenik, neka se pozna-
vaoci grkog i latinskog okrenu i zvorni m tekstovima hermetike
literature. Neka, na primer, paljivo proitaju uvodne stranice Pi-
mandera, Hermesa Trismegistosa, i tada e vi deti da su u njemu
potvrena naa uenja, ma kol i ko daj e njegov tekst zakukuljen.
Tu e takoe nai evoluciju Univerzuma, nae Zemlje (u Piman-
deru zvane "Priroda"), kao i svega drugog, od "Vl anog Princi-
pa" - i l i od velike Dubine, O C A- MAJ K E - prve diferenciracije u
ispoljenom Kosmosu. Najpre "Uni verzal ni Um" , koga j e pero hri -
anskog prevodioca u najranijim prevodima preobrazilo u Boga,
Oca; potom "Nebeski ovek",'^ koj i je ukupni Zbi r onog Jata An-
ela, isuvie istog da bi stvaralo nie svetove i l i svetove ljudi na
naoj planeti, ali koje je svejedno palo u materiju posredstvom te
iste evolucije, kao drugi "Oev" Logos}^
Vi di Prvobitni Manui oveanstva.
"Nebeski ovek" - molim vas, zapazite opet tu re - jeste "taj Logos", i l i
ezoterijski "Sin". Zato, kad se jednom ta titula primeni na Hrista (koji je pro-
glaen Bogom i pukim Personalnim Bogom), hrianska teologija nije imala
izbora. Da bi podrala svoju dogmu o personalnom Trojstvu, ona je morala da
objavi, kao to je i uinila, da je jedino hrianski Logos stvaran, a da su Lo-
gosi svih ostalih religija lani, i samo su maskirali Zle Principe, SATANU. Sad
pogledajte kuda je to odvelo teologiju Zapada.
13 .. . - V
Jer Um, boanstvo koj i m obi l uj u oba pola, poto predstavlja i vot i i vot , pomou
svoje Rei rodi drugi Um i l i Graditelja, koj i , poto je bio Bog Vatre i D uh, uobl i i i
formira sedam drugih Upravitelja, koj i u svoj im krugovi ma sadre Pojavni Svet, i ije
se rukovoenje naziva Udesom i l i Sudbinom.
(OdeljakIX, pogl. I, izd. 1579)
Ovde je oigledno da " Um" (prvobitna sveopta Boanska Misao) nije ni
Neznano Neispoljeno, poto ga ima u oba pola (muka je i enska), ni t i pak
2 88
S i nt et i ki , svaki Tv or a ki Logos, i l i " S i n k o j i j e j edno s a O c e m"
u sebi j e Jato Upr avi t el j a Sveta. Cak i hri anska t eol ogi j a od sedam
" Anel a Pri sustva" i ni Vr l i ne, i l i otel ovl j ene atribute Boga, k oj i su,
poto i h j e on st vori o, kao to j e Br ama st vori o Manue, post al i Ar -
hanel i . Sama r i moka t ol i ka t eodi kej a, u s vom t v or akom Verbum
Princeps, prepoznaje poglavara t i h anela - caput angelorum - magni
consilii Angelus ( Ane o vel i ke S kupt i ne), pr i z naj ui t ako i de nt i -
nost Hr i s t a sa t i m Anel i ma.
"Bogovipostadoe ne-Bogovi, Sure - A-sure", kae tekst, t j . , bo-
g ov i postadoe avol i - S ATANA, kad se i ta dosl ovno. A l i , sada e
u uenj u Tajne D ok t r i ne b i t i pokazano daj e Satana al egor i j s ki p r i -
kazan kao D obr ot a i rt vovanj e, kao Bog Mudr os t i , pod r a z l i i t i m
i meni ma.
K abal a u i da su Ponos i Sujeta - dva gl avna pokretaa Sebino-
sti i Egoi zma - uzr oci k o j i su l i i l i nebo jedne treine nj egovi h sta-
novni ka - mi s t i ki , a jedne treine zvezda - ast ronomski ; dr ug i m
reci ma, te dve t vrdnj e su: pr va al egorina, druga stvarna. O na pr va
j e, i pak, kako e b i t i pokazano, bl i s ko povezana sa oveanst vom.
R ozenkr oj cer i , k o j i s u b i l i dobr o upoznat i s a t a j ni m znaenj em
predanja, sa svoje strane su naprosto pouaval i daj e i tava tvorevi-
na nastala od, i bi l a posledica, onog legendarnog "R at a na Ne b u " koji
su poveli pobunjeni aneli^'^ protiv tvorakog zakona i l i D emi j ur ga.
Ta t vrdnj a j e tana, al i j e njeno unutranje znaenje tajna do dana da-
nanjeg. Ak o bi s mo i zbegl i dalje objanjenje t og probl ema, pozi va-
j u i s e na boans ku mi s t e r i j u, i l i na t o d a j e gr eh zabadat i nos u
hrianski Otac, jer je ovaj muki i nije dvopolan. injenica je da su u prevo-
du Pimandera Otac, Sin i Covek beznadeno pobrkani.
Alegorija o Prometejevoj Vatri je jo jedna verzija pobune ponosnog Lu-
cifera, koji je bio baen dole u bezdanu jamu, i l i naprosto na nau Zemlju, da
ivi kao ovek. Za induskog Lucifera, Mahasuru, takode se kae daje poeo
da zavidi Tvorevoj blistavoj svetlosti, i da se na elu niih Asura (ne bogova,
ve duhova) pobunio protiv Brame, zbog ega gaje iva bacio dole u Patalu.
Al i , kako filozofija u induskim mitovima ide ruku pod ruku sa alegorijskom
fikcijom, reeno je kako se avo pokajao i pruena mu je prilika da napreduje:
on je greni ovek ezoterijski i pomou jogike posveenosti moe opet da po-
stigne îditai, jedinstva sa boanstvom. Herkul, Bog Sunca, silazi u Had (peinu
Inicijacije) da bi izbavio rtve od muenja, itd., itd. Jedino hrianska crkva
stvara vene muke za avola i proklete koje je ona izmislila.
289
Boij i posao - bilo bi kao da nismo rekli nita. To moe bi t i dovoljno
onima koj i veruju u papinu nepogreivost, al i e teko zadovoljiti
filozofski um. Pa ipak, iako je najvei broj izvrsnih kabalista znao
istinu, niko od njih je nikad nije rekao. Svi kabalisti i prouavaoci sim-
bolike su pokazivali krajnji otpor prema tome da provere prvobitno
znaenja Pada Anela. Takvo utanje je sasvim prirodno u hrian-
skom svetu. Nijedan kako alhemiar tako ni filozof nije smeo tokom
srednjeg veka da izgovori to'^ to bi u oima ortodoksne teologije iz-
Zato bi , na primer, Elifas Levi, veoma neustraiv i estit kabalista okle-
vao da otkrije takozvanu misteriju Palih Anela? Daj e on znao tu injenicu i
pravo znaenje te alegorije - kako u njenom religioznom i mistikom, tako i
u fiziolokom smislu - dokazuju njegovi obimni spisi i este aluzije i nago-
vetaji. Pa ipak je Elifas, postoje u svojim prethodnim delima stotinama puta
aludirao na to, u svojoj najnovijoj Istoriji magije, str. 220, rekao:
Mi se svi m svoj im silama buni mo prot i v vladavine i sveprisutnosti Satane. Mi ovde
ne polaemo pravo ni da potvrdimo ni da poreknemo predanje o Padu Anela ( . . . )
al i ako je tako, onda princ Aneoski h pobunjenika u najbolju ruku moe bi t i posle-
dnj i i najnemoniji medu osuenima - sada kada je odvojen od boanstva - koje je
vladalac svih moi (. . .)
To j e d o v o l j n o ma g l o v i t o i z a o b i l a z n o , a l i , gl edaj t e ta Ha r g r e j v D e n i n g s
(Hargrave Jennings) pie s voj i m udni m, stakato s t i l om:
I Sveti Mi ha i l i Sveti ore su t i povi . O ni su svete l i nosti , uzvieni heroj i, i l i obo-
gotvorene moi . Svaki od nj i h se predstavlja sa svoj i m odgovarajuim sposobno-
sti ma i at r i but i ma. O ni su reprodukovani i umnoavani - r azl i kovani pod r azni m
i meni ma u svi m mi tol ogi j ama (ukl j uuj ui i hriansku) (. . .) Ideja o svakom od nj i h
je opta. Ta ideja i tipina predstava je predstava svemonog ampiona - nal i k na de-
te u svoj oj "devi anskoj nedunos t i " - tako monog da ta bogom ispunj ena ne-
dunost (S er af i m "zna naj vi e", He r u v i m " v o l i naj vi e") moe da uzdrma svet
(art i kul i san, da tako kaemo - u magi j i Luci f era, al i osuen) nasuprot ar t i s t i ki m
konstrukcijama (ovaj "sporedni i vot ") velianstvenog apostate i monog pobunjeni-
ka, al i istovremeno "Donosioca svetlosti", Lucifera, "Jutarnje Zvezde", "Si na Jutra"
- to je najvia t i t ul a "van neba", j er na nebu nje ne moe bi t i , dok je van neba ona
sve. U j ednoj pri vi dno neverovatnoj strani svog karaktera - osobine nemaju pol - taj
arhaneo. Sveti Mi ha i l , je nepobediva, bespolna, nebeska "Energi j a" - da ga udo-
stojimo nj egovi m vel i ki m osobinama - nevi dl j i vi "Devi anski Borac", odeven (. . .)
u neprobojni okl op gnostikog "odbijanja da stvara" i istovremeno nj ime naoruan.
To j e j o j edan (. . . ) " mi t unutar mi t a" ( . . . ) ogromna "tajna nad tajnama", j er j e tako
nemogua i protivrena. Neobjanjiva kao Apokalipsa. Nemogue j u j e ot kr i t i , poput
"Ot kri venj a".
(str. 213)
I pak, ta neobjanjiva mi steri j a koj u j e nemogue otkriti sada e bi t i obja-
njena i ot kri vena pomou uenja I stoka. A l i , kao to veoma obrazovani , al i
290
Stanca X - Morija etvrte Rase
gledalo kao uasno bogohuljenje jer bi zbog toga, posredstvom Svete
Slube inkvizicije, bi l i odvedeni direktno na lomau i muilite. Al i , to
se tie naih savremenih kabalista i slobodnih mishlaca, sluaj je druga-
ij i. K od ovih poslednjih, plaimo se, radi se jedino o ljudskom pono-
su, tatini zasnovanoj na javno odbaenoj, ali isto tako neiskorenjivoj
praznoverici. Postoje crkva, u svojoj borbi protiv manihejaca, izmisli-
la avola i, stavivi teoloki priguiva na sjajnog zvezdanog bogaZM-
cifera, "Sina Jutra", stvorila tako najvei od svojih paradoksa - crnu i
mranu svetlost - taj mit je toliko pustio korenje u tlo slepe vere da u
nae doba ne doputa da hrabro istupe i priznaju drevnost tog najsta-
rijeg od svih predanja ak ni oni koj i se ne pokoravaju njenim dogma-
ma i smeju se njenom rogatom Satani sa kandama. Ukratko, radi se
0 sledeem: poluegzoteriki, "Prvorodenima" od Svemogueg - Fiat
Lux - i l i anelima prvobitne svetlosti, bilo je nareeno da stvaraju;
jedna treina se pobunila i odbila dok su oni " koj i su posluali, kao
stoje uinio Fetahil - bili (naj oiglednije) neuspeni".
Da bismo shvatili to odbijanje i neuspeh u ispravnom fizikom zna-
enju, moramo da prouavamo i razumemo filozofiju Istoka; mora-
mo da se upoznamo sa osnovnim mistikim naelima vedantina, koj i
tvrde kako je krajnje netano da se funkcionalna aktivnost pripisuje je-
dnom beskrajnom i apsolutnom boanstvu. Ezoterika filozofija sma-
tra da, tokom Sani, "Centralno Sunce" emituje tvoraku svetlost
- pasivno, da tako kaemo. Kauzalnost je skrivena. Tek tokom aktiv-
ni h perioda bia ona rada nepresunu bujicu energije i j i vibrirajui
tokovi stiu sve vie aktivnosti i moi sa svakim stepenikom sedmo-
struke lestvice Bia niz koju silaze. Otuda postaje razumljivo kako
proces stvaranja, tanije uobliavanja organskog Univerzuma, sa svim
svojim elementima sedam carstava, zahteva inteligentna bia - koja
kolektivno postaju jedno Bie i l i tvoraki Bog - to su se ve dife-
rencirala od apsolutnog Jedinstva, koje ne stupa u odnose sa uslov-
Ijenom tvorevinom.'*
Danas vatikanski rukopis Kabale ~ za iju se jednu kopiju govo-
r i l o da ju je (u Evropi ) posedovao grof od Sen ermena - sadri
Jo u veoj meri zbunjujui autor Falicizma kae, naravno, nijedan neinicirani
smrtnik nikad ne bi mogao da razume pravi smer njegovih opaski.
"Tvorevina" - od vene supstance pre postojanja, i l i materije, naravno, a
ta supstanca je, po naim uenjima, bezgranini, veno postojei prostor
291
najpotpunije izlaganje te doktrine, ukljuujui i posebnu verziju ko-
ju su prihvatili luciferijanci'^ i drugi gnostici; a u tom pergamentu se
Sedam Sunaca ivota saoptavaju onim redom koj i nalazimo u Sa-
ptasurji. Meutim, samo se etiri od njih pominju u izdanjima Ka-
bale koja su dostupna u j avni m bibliotekama, a i tu manje i l i vie
uvijenom frazeologijom. Pa ak i taj smanjeni broj je vie nego do-
voljan da pokae identino poreklo, poto se odnosi na etvornu gru-
pu an Kohana, i dokae da potie od Tajnih Doktri na Arijevaca.
Kao to je dobro poznato, kabala nije potekla od Jevreja, ve su
oni te ideje dobili od Haldejaca i Egipana.
Tako, ak i danas egzoterika kabalistika uenja govore o Sre-
dinjem Suncu i o t r i sekundama sunca svakog sunevog sistema -
ukljuujui i na. Kao stoje pokazano u j ednom vrednom, ali isuvi-
e materijalistikom delu. Novi aspekti ivota i religije, koje pred-
stavlja saetak pogleda kabalista u j ednom aspektu koj i je duboko
promiljen i usvojen:
Centralno Sunce ( . . .)jeza njih bilo (kao i za Arijevce) sredite
Mirovanja; sredite u odnosu na koje se mora meri ti svo kretanje.
Oko tog centralnog Sunca (. . .) "prvo od t r i sistemska Sunca (. . .)
okretalo se u polarnoj ravni ( . . . ) drugo u ekvatorijalnoj ravni" (. . . )
a j edino je tree bi l o nae vi dl j i vo Sunce. Ta etiri solama tela bila
su "organi od ijeg delovanja zavisi ono to ovek naziva stvara-
njem, evolucijom ivota na naoj planeti. Zemlji". Kabalisti su sma-
tral i da su kanali kojima se prenosilo delovanje t i h tela na zemlju
elektrini.
(str 287)
" ( . . .) Sjajna energija koja istie iz centralnog Sunca'* rodi l a je
Zemlju kao vodenu kuglu", ija je sklonost, "kao jezgra jednog pla-
Luciferijanci - sekta iz IV veka za koju se tvrdilo da je pouavala kako
je Dv&aputeno tela koje detetu prenosi njegov otac; a i druge religije, npr. je-
dna jo ranija sekta iz drugog veka, Lucijanisti, koje su uile svemu tome, i
jo vie, da ivotinjska Dua nije besmrtna, filozofski su razmiljali na osno-
vama pravih kabalistikih i okultnih uenja.
To "centralno Sunce" okultista, koje ak i nauka mora da prihvati, u as-
tronomskom pogledu, jer ne moe da porekne prisustvo centralnog tela Mle-
nog Puta u zvezdanom prostoru, koje predsavlja nevidljivu i tajanstvenu taku,
292
\
netamog tela, bila da poj uri prema (centralnom) Suncu (. . .) unu-
tar ijeg domena privlaenja je bi l a stvorena", " al i sjajna energija,
koja je podjednako elektrificirala oba, zadrala ih je na rastojanju,
i tako promenila kretanje ka centru u kretanje oko centra privlae-
nja, koj i je kruea planeta (Zemlja) tako teila da dosegne."
Vidljivo Sunce je nalo svoj odgovarajui obrazac u organskoj
elij i i pomou nje proizvelo ivotinjsko (dok je sazrevalo biljno)
Carstvo, i na kraju na njegovo elo postavila oveka od koga j e,
oivljavajuim delovanjem tog Carstva, potekla psihika elija. Al i ,
ovek koj i je tako postavljen na elo ivotinjskog carstva, bio je
ivotinja bez due, prolazni ovek. (. . .) Otuda je ovek, iako oi-
gledno njegova kruna, svojim dolaskom obeleio kraj stvaranja
poto bi stvaranje, koje je doivelo vrhunac u njemu, njegovom
smru krenulo silaznom putanjom (. . .)
(str. 289)
O vaj ka ba l i s t i ki pogl ed j e naveden da bi s e pokazal a nj egova
pot puna i s t ovet nos t s a d u ho m i s t onj akog uenj a. O bj asni t e, i l i
upot puni t e, uenj e o sedam Sunaca p o mo u sedam si stema nivoa
bia, i j a su " S unc a " sredi nj a t el a, i i maet e sedam aneos ki h
ni voa, i j a s u "Jat a" bog ov i , k ol e k t i v no ( v i d i K ome nt a r na St ancu
V I I , K n j . I ) . O n i predstavl j aj u Gl avnu gr upu koj a j e podel j ena na
et i r i klase, od bestelesnih do pol utel esni h, a te klase su di rekt no
povezane sa nai m oveanst vom - i ako na veoma r aznol i ke naine
u pogl edu hot i mi ne povezanosti i f i i nkci j a. I ma i h t r i , koj e sintetizu-
je etvrta (prva i najvia), koj a se nazi va "Cent ral no Sunce" u nave-
denom kabal i st i kom uenj u. To j e vel i ka razl i ka i zmeu semitske i
arij evske kosmogoni j e; j edna mat eri j al i zuj e i humani zuj e mi st eri j e
p r i r o d e , dr uga o d u ho v l j u j e ma t e r i j u i nj ena f i z i o l o g i j a j e u v e k
veno skriveno sredite privlaenja naeg Sunca i itavog sistema - to "Sun-
ce" su oigledno videli istonjaki okultisti. Dok zapadnjaki i jevrejski ka-
balisti (pa ak i neki poboni savremeni astronomi) izjavljuju daje u tom Suncu
posebno prisutno Boanstvo - pripisujui mu voljne Boije postupke - isto-
njaki inicijali smatraju da, postoje nadhoanska Sutina Neznanog Apsoluta
podjednaka u svim oblastima i mestima, "Sredinje Sunce" naprosto pred-
stavlja sredite univerzalnog ivotnog Elektriciteta; rezervoar unutar koga se
fokusira to boansko zraenje, koje se ve diferenciralo na poetku svakog
stvaranja. Iako je jo uvekZ-a/'a, i l i neutralno stanje, ono je ipakjedno sredite
ivota koje privlai, a takoe i neprestano emituje.
293
podreena metafizici. I zato, iako sedmi princip dosee oveka kroz
sve nivoe bia, ist kao neodeljen element i objektivno jedinstvo, on
prolazi kroz Centralno Duhovno Sunce (kabala ui da dolazi iz njega)
i grupie drugo {polarno Sunce), a ta dva ozrauju oveka njegovom
Atmom. Trea grupa (ekvatorijalno Sunce) povezuje Budi sa Atma-
nom i viim atributima Manasa, dok ga etvrta (duh naeg vidlj ivog
Sunca) snabdeva Manasom i njegovim nosiocem, Kama-rupom, i l i
tel om strasti i elja, dvama elementima Ahamkare, koj i razvijaju
individualizovanu svest - l i ni ego. Na kraju, duh Zemlje u svom tro-
strukom jedinstvu gradi njegovo fiziko telo, privlaei u njega Du-
hove ivota i stvarajui njegovo Linga arira.
Sad, kako se sve odvija ci kl i ki , evolucija oveka, kao i evoluci-
ja svega drugog, redosled koj i m je on stvoren u potpunosti je opisan
u istonjakim uenjima dok je u kabali samo nagoveten. Knjiga
Dan, u pogledu iskonskog oveka koga su isprva projektovali bes-
telesni Tvorci "Bez kostiju", kae: "Najpreje STVOREN Dah, potom
Budi, iSenka-Sin (telo). Ali, gdeje bio stoer (sredinji princip, Ma-
nas)? Covekje predodreen. Kad su sami, neodeljeno (nediferenci-
rani Element) i Vahan (Budi) - uzrok bezuzronog - otkidaju se od
ispoljenog ivota " "ukoliko ih ne slepi i ne povee sredinji prin-
cip, nosilac line svesti D I VE " - objanjava Komentar. Drugi m reci-
ma, ta dva via principa ne mogu da imaju individualnost na Zemlji,
ne mogu da budu ovek ukoliko ne postoje {a) Um, Manas-Ego, da
spozna sebe, i (b) zemaljska lana linost, i l i telo egoistikih elja
i personalne Volje, da sve spoji u celinu, kao oko stoera (to on za-
ista i jeste), u fi zi ki oblik ovekov. Peti i etvrti princip - Manas
i Kama-rupa sadre dvojnu linost: istinski besmrtni Ego (ako se on
utopi u dva via) i lanu, prolaznu linost, takozvanu majavi i l i astral-
no telo, i l i ivotinjsko-ljudsku Duu - ovo dvoje se moraju stopiti
ra&\potpunog postojanja na zemlji. Inkamirajte Nj utnovu Duhovnu
Monadu nakalemljenu na Monadu najveeg sveca na zemlji - u naj-
savrenijem fizikom telu koje moete da zamislite - t j . u telu sa
dva, i l i ak i t r i principa^ sastavljenom od tula arire, prane (ivo-
tnog principa) i Linga arire ~ ako mu nedostaju njegov srednji i
peti princip, i stvoriete idiota - u najbolju ruku divnu, bezdunu,
19/^,
etvrti i Peti odozdo poev od fizikog tela; Trei i etvrti, ako raunamo
od Atme.
294
praznu i nesvesnu pojavu. Cogito, ergo sum - nee imati mesta u mo-
zgu takvog stvorenja, bar ne na ovom planu.
Meutim, ima prouavalaca koj i su odavno razumeli smisao koj i
stoji u osnovi alegorije o Palim Anelima - koj u je tako izmrcvarila
i iskrivila rimokatolika crkva. "Carstvo Duhova i duhovnog delo-
vanja koje tee od Volje Duha i predstavlja njegov proizvod, nalazi
se izvan Carstva (boanskih) Dua i boanskog delovanja, usled e-
ga je u sukobu i protivrenosti sa njima."^" Kako stoji u tekstu:
Slino proizvodi slino i nita drugo na poetku stvaranja bia, a
evolucija sa svojim ogranienim, uslovljenim zakonima dolazi ka-
snije. Samopostojei se nazivaju TvoREViNAMAy'er se pojavljuju
u Zraku Duha, ispoljenom posredstvom moi nasledene u njegovoj
NEROENOJ Pri rodi , koja je van vremena i (ogranienog i l i uslov-
Ijenog) Prostora. Zemaljski proizvodi, ivi i neivi, ukljuujui i
oveanstvo, pogreno se nazivaju tvorevinom i stvorenjima; oni
predstavljaju razvoj (evoluciju) diskretnih elemenata.
(Komentar XIV)
I opet:
Nebeski oblik (an Kohan) stvara (oveka) prema svom sopstve-
nom obliku; to je duhovna zamisao koja proishodi iz prve diferen-
cijacije i buenja univerzalne (ispoljene) Supstance; taj oblik je
idealna senka Samog Sebe i to je O VE K PRVE R ASE.
Da ovo izrazimo jo jasnije, ograniavajui objanjenje samo na ovu
Zemlju: dunost prvih "deferenciranih Ega" - crkva ih naziva Arhan-
delima - bila je da promu primordijalnu materiju impulsom evolucije
i da vode njene formativne moi pri l i kom uobliavanja njenih proiz-
voda. To je ono na ta se odnosi iskaz i u istonjakoj i u zapadnja-
koj tradiciji - "Anelima je zapoveeno da stvaraju''. Poto su nie
i materijalnije moi pripremile Zemlju, a njena t r i Carstva ve uveli-
ko poela da se "plode i mnoe", zakon evolucije je prinudio vie moi.
Novi aspekti ivota.
21
Aneoske, spiritualne Esencije, besmrtne u svom postojanju, jer su ne-
uslovljene u Venosti; periodine i uslovljene u svojim manvantarikim mani-
festacijama.
295
Arhanele i l i anije, da sidu na Zemlju kako bi konstruisali krunu nje-
ne evolucije - O VEK A. Zato su "Samostvoreni" i "Samopostojei"
projektovali svoje blede senke, al i . Trea grupa, vatreni Aneli,/o-
bunili su se i odbili da se pridrue svojim prijateljima Devama.
Induski egzoterizam ih predstavlja kao Jogine, ija pobonost ih je
nadahnula da odbij u da stvaraju, poto su eleli da veno ostanu
Kumare, "devianski Ml adi i " , kako bi , ako je mogue, preduhitrili
svoje prijatelje u napredovanju ka Nirvani - konanom osloboenju.
Al i , prema ezoterijskom tumaenju, to je bi l o rtvovanje sebe za
dobrobit oveanstva. "Pobunjenici" nisu hteli da stvore neodgovor-
ne ljude liene volje, kao to su ui ni l i "posluni" aneli, ni ti su mogli
da obdare ljudska bia samo privremenim odrazima svojih osobina,
j er bi ak i oni, iako pripadaju drugom i daleko viem nivou svesti,
ostavili ljude u neodgovornom stanju i tako omeli svaku mogunost
za njegov vii napredak. Nikakva duhovna i psihika evolucija nije
mogua na Zemlj i - najniem i najmaterijalnijem planu - za onog ko
j e, bar na tom nivou, uroeno savren i ne moe da stie ni vrline ni
mane. ovek koj i bi ostao u bledoj senci inertnog, neizmenljivog i
nepominog savrenstva, negativnog i pasivnog atributa stvarnog Ja
sam onaj koji jesam, bio bi prinuen da proi vi ivot na zemlji u
dubokom snu bez snova; otuda bi doiveo neuspeh na tom nivou.
Bia, i l i Bie, kolektivno nazvano Elohim, koje je prvo (ako je uop-
te) i zgovori l o okrutne reci: "Et o ovek posta kao jedan od nas s
poznanja dobra i zla; al i sad da ne prui ruke svoje i ubere i s drveta
ivota i okusi, pa da do veka i vi . (. . . ) " mora da je zaista bio Uda
Baot, nazarenski Demijurg, pun besa i zavisti prema svojoj sop-
stvenoj tvorevini, i j i je odraz stvorio Ofiomorfosa. U ovom sluaju
je sasvim prirodno - ak i iz perspektive doslovnog smisla - da na
Satanu, Zmi j u iz Postanja gledamo kao na pravog tvorca i dobro-
delatelja, Oca Duhovnog oveanstva. Jer on je taj koj i je "Glasnik
Svetlosti", sjajni blistavi Lucifer, to je otvorio oi automatu kojeg
je stvorio Jehova, kako se tvrdi , i onaj koj e prvi proaputao: " K ad
bude kuao sa njega, bie kao Elohim, znae dobro i zl o" - moe
se jedino smatrati Spasiteljem. Jehovin "Protivnik", "personalizuju-
i duh", u ezoterijskoj istini on se i dalje smatra svevoleim "Gla-
snikom" (anelom), Serafimom i Heruvimom, koj i su dobro znali i
jo vie voleli, i koj i su nam doneli duhovnu, umesto fizike besmrt-
296
nost i - ova poslednj a j e neka vrsta statike besmrt nost i koj a bi o-
veka pr et vor i l a u neumi r ueg " Vei t og Jevrej i na".
U K i n g o v i m Gnosticima st oj i :
Uda Baot, koga je nekoliko sekti smatralo Moj sij evim Bogom,
nije bio isti duh, ve ambiciozan i ponosan, koj i je odbacio duhov-
nu svetlost iz srednjeg prostora to mu je ponudila njegova majka
Sofija Ahamot; on se dao na posao da stvori sopstveni svet. Uz
pomo svojih sinova, planetarnih duhova, on je izgradio oveka,
ali se to pokazalo neuspenim. Bi l o je to udovite, bez due, ne-
uko, koje je hodalo po zemlji na sve etiri kao materijalna zver. Uda
Baot je bio prinuen da zamoli za pomo svoju duhovnu majku.
Ona mu je prenela zrak svoje boanske svetlosti i tako oivela o-
veka i obdarila ga duom. A sada je poelo neprijateljstvo Uda
Baota prema njegovom sopstvenom stvorenju. Pratei impuls te
boanske svetlosti, ovek se u svojim tenjama uzdizao sve vie i
vie; uskoro j e poeo da l i i ne na sl iku svog tvorca Uda Baota,
ve pre na Svevinje Bie, "prvobi tnog oveka", Enoj u. Tada se
Demijurg ispunio gnevom i zaviu; i poto je upravio svoje l j u-
bomorno oko na ponor materije, njegovi pogledi, otrovani strau,
iznenada su se odrazili kao u ogledalu; taj odraz je postao iv i iz
ponora se digao Satana, zmija, Ofiomorfos - "otelovljenje zavisti
i obmane. On je spoj svega to je najnie u materiji, sa mrnjom,
zaviu i lukavou duhovne inteligencije".
Takav je egzoteriki prevod gnostika, a ta alegorija j e, iako sektake
verzi j e, sugestivna i i zgl eda da odgovara stvarnosti . O na predstavl j a
pr i r odan zakl j uak i z dosl ovnog teksta I I I pogl avl j a Postanja.
O t uda al egori j a o Promet ej u k o j i krade Boansku Vat r u kako bi
l j udi ma omogui o da svesno nastave put em duhovne evol uci j e, pre-
obraavaj ui na taj nai n najsavreniju od ivotinja na Z e ml j i u po-
t enci j al nog boga i daj ui oveku sl obodu " da na s i l u osvoj i carstvo
nebesko". O t uda j e, takode, i Zevs pr okl eo Prometeja, a Jehova-I lda
Baot svog " bunt ov nog si na", Satanu. Hl a d ni , i s t i snegovi K a v ka -
s k i h pl ani na i vene, aree Vat re i p l a me no v i neugas i vog pakl a:
dva pol a, al i ista idej a; dual ni aspekt pref i nj enog muenj a: onaj ko-
ji proizvodi vatru - ot el ovl j eni ambl em 3>coa(j)6poq-a astralne vatre
i svetl osti u anima mundi (onog elementa za k o j i je nemaki ma-
t er i j al i s t i ki filozof Mol e ot rekao: "ohne phosphor kein gedanke",
297
t j . bez fosfora nema misli), koj i gori u di vl j i m plamenovima svojih
zemaljskih strasti; poar upaljen njegovom Milju, koja razlikuje
dobro od zla, ali je ipak rob strasti svog zemaljskog Adama; koj i
osea leinara sumnje i pune svesti to mu izjeda srce - uistinu je
Prometej, jer je svesno, a otuda i odgovorno bie.'^^ Prokletstvo i-
vota je veliko, pa ipak, koliko je malo ljudi, osim nekih induskih i
sufi mistika, koj i bi zamenili sve muke svesnog ivota, sva zla od-
govornog postojanja za nesvesno savrenstvo jednog pasivnog (obje-
kti vno) bestelesnog postojanja, pa ak i za univerzalnu statiku
inerciju koju otelovljuje Brama tokom svog "nonog" odmora. Jer,
da citiramo sjajni lanak to ga je napisao jedan ovek koj i je, po-
brkavi nivoe postojanja i svesti, postao njihova rtva:^^
Satana, i l i Lucifer, predstavlja alitivnu, i l i , kako kae g. i l Be-
sak {Jules Baissac), "Centrifugalnu Energiju Univerzuma" u ko-
smikom smislu. On je Vatra, Svetlost, ivot, Borba, Napor, Misao,
Svest, Napredak, Civilizacija, Sloboda, Nezavisnost. Istovreme-
no, on je bol, koj i predstavlja reakciju na zadovoljstvo delovanja i
smrt - koja predstavlja preokret ivota - Satana, koj i gori u svom
sopstvenom paklu, to gaje proizvela estina njegovog sopstvenog
zamaha ~ iree razlaganje magline koja bi trebalo da se koncen-
trie u nove svetove. Na prigodan nain ga, stalno iznova, snano
udara vena inercija pasivne energije Kosmosa - neumoljivo "JA
JESAM" - kremen iz koga izbij aj u iskre. Na prigodan nain su
on ( . . . ) i njemu privreni (. . .) povereni "moru vatre", jer to je
Sunce (koje ima samo jedan smisao u kosmikoj alegoriji), izvor
ivota u naem sistemu, gde se oni (ivoti) proiuju (dezintegriu)
2 2
2 3 ,
Pria o Prometeju, Karmi i ljudskoj svesti nalazi se u daljem tekstu
Ubio gaje zabludeli genije jednog Engleza. Bio je sin protestantskog sve-
tenika, preobratio se u muslimana, a nakon stoje sreo jednog uitelja. Gurua,
postao je mistik; potom je postao teozof, koji je sumnjao, u oajanju; zatim je
trampio belu magiju za crnu i pridruio se rimokatolikoj crkvi. Potom se opet
preobratio, bio anatemisan, opet postao ateista i umro proklinjui oveanstvo,
znanje i Boga, u koga je prestao da veruje. Iako je imao sve ezoterijske injeni-
ce da napie svoj "Rat na nebu", on je od njega nainio napola politiki lanak,
brkajui Maltusa sa Satanom, a Darvina sa astralnom svetlou. Mi r njegovoj
-Ljuturi. On je upozorenje za ele (uenike) koji ne uspeju. Njegov zaborav-
ljeni grob se danas moe nai na muslimanskom groblju Dunagada, u Kati-
javaru, Indija.
298
i komeaju da bi se preuredili za drugi ivot (vaskrsnue); Sunce
koje, kao izvor aktivnog principa nae Zemlje, istovremeno pred-
stavlja Dom i Izvor Mundanog Satane (. . .)
Da bi s mo dalje pokazal i tanost Besakove opte teorij e (u avo
i Satana), poznato j e da hl adnoa i ma " cent r i pet al ni " efekat.
Pod uticajem hladnoe sve se skuplja (. . .) Pod njenim utica-
j e m i vot hibernira, i l i i zumi re, misao se stee i vatra se gasi.
Satana je besmrtan u svom sopstvenom Mor u Vatre ~ j edi no u
"Ni f l haj mu" (hladnom paklu skandinavskih Eda), onoga "JA JE-
SAM", on ne moe da postoji. Al i , uprkos svemu tome, postoji je-
dna vrsta Besmrtnog Postojanja u Niflhajmu, a to postojanje mora
bi t i bez bola i spokojno, zato stoje nesvesno i neaktivno. U carstvu
Jekove (ako je taj bog uopte bio sve ono to su Jevreji i hriani
t vr di l i za njega) nema Bede, nema Rata, nema enidbe i udadbe,
nema promene, nema individualne svesti. Sve je apsorbovano u
duhu Najmonijeg. To je izrazito carstvo Mira i lojalne Potinje-
nosti, kao to je carstvo "Vrhovnog Pobunjenika" carstvo Rata i
Revolucije. (. . .) Ono (prvo) je zapravo to to teozofija naziva
Nirvanom. Al i , potom teozofija ui da, kad jednom doe do od-
vajanja od Prvobitnog Izvora, ponovno sjedinjenje se moe posti-
i jedino Voljom - Naporom - koj i je izrazito satanski u smislu
koj i se koristi u ovom eseju.
On jeste "sat anski " i z perspekti ve ort odoksnog kat ol i ci zma, j e r
pot i e od pr ot ot i pa onoga to j e t o k o m vremena postal o hri anski
avo - Sj aj ni h Arhanel a, D a n K ohana, k o j i su odbi l i da stvaraju,
j er su el el i da COVQ\^ postane svoj sopstveni tvorac i bes mr t ni bog
- da l j udi mog u da dosegnu Nirvanu i pri bei te nebeski boanskog
mi r a.
Da zakl j ui mo ovaj pr i l i no dugi koment ar: Tajna D okt r i na nas
u i da su Vatrene Deve, Rudre i K umar e, " devi ans ki An e l i " (u
koj e spadaju i Ar hanel i Mi h a i l i Gabri j el ), boanski " Pobunj eni ci "
- koj e pozi t i vi s t i ki Jevreji, to sve materijalizuju, nazi vaj u Naha, i l i
Autor govori o aktivnom, ratnikom, proklinjuem Jehovi, kao da je on
sinonim za Parabram! Citirali smo ovaj lanak da bismo pokazali gde se on
razilazi sa teozofskim uenjima; inae bi ga jednog dana upotrebili protiv nas,
kao to i ine sa svime to je objavljeno u Teozofu.
299
"Odbaeni" - vie voleliprokletstvo inkarniranja i duge cikluse ze-
maljskog postojanja i ponovnih roenja nego da gledaju j ad bia
(makar taj j a d bi o i nesvestan), koj a su kao senke razvij ena od
njihove Brae, usled polupasivne energije njihovih isuvie duhov-
nih Tvoraca. Ako "ovek ne bi trebalo da koristi ivot ni da bi ani-
malizovao ni da bi spiritualizovao, ve da bi ooveio Sopstvo",^*
on mora da se rodi kao ovek, a ne kao aneo. Otuda, predanje po-
kazuje kako nebeski Jogini prinose sami sebe na rtvu da bi izbavili
oveanstvo - isprva stvoreno kao bogoliko i savreno - i da bi ga
obdarili ljudskim bolovima i tenjama. Da bi to ui ni l i , oni su mo-
ral i da se odreknu svog prirodnog statusa, i, siavi na nau planetu,
nasele se na njoj tokom itavog ciklusa Mahajuge, zamenjui tako
svoje impersonalne i ndi vi dual nost i i ndi vi dual ni m l i nosti ma -
blaenstvo kosmi kog ivota za prokletstvo zemaljskog ivota.
Tu dobrovoljnu rtvu Vatrenih Anela, ija je priroda bi l a Znanje
i Ljubav, egzoterijska teologija je protumaila kao neto to po-
kazuje "da su pobunjeni aneli bi l i baeni sa neba u tamu pakl a"
- nau Zernlju. Induska filozofija nagovetava istinu uei da Asu-
re koje je iva bacio dole predstavljaju samo prelaznu fazu u ko-
j oj se one pripremaju za vie stepene proienja i spasenja iz svog
jadnog stanja; al i , hrianska teologija, koja izjavljuje daje izgra-
ena na steni boanske ljubavi, milosra i pravde onoga na koga se
poziva kao na svog Spasitelja - i zmi sl i l a j e, da namemo pojaa-
mo tu tvrdnju, zastraujuu dogmu o paklu, toj Arhimedovoj po-
l uzi rimokatolike fi l ozofi j e.
to se tie rabinske mudrosti, koja u tom pogledu nije nita ma-
nje pozitivna, materijalistika i l i grubo zemaljska, poto sve svodi
25
Objanjavajui kabalu, dr H. Prat kae:
Duh je za oveka (tanije, za jevrejskog rabina) bio bestelesno, neotelovljeno i l i
nedostatno i degradirano bie i otuda je ideografski bio oznaavan kao Naha, "Od-
baeni"; predstavljen kako se javlja ljudskoj rasi i zavodi je - mukarca pomou ene.
(. . . ) U slici tog Nahaa, duh je predstavljen zmijom jer se na zmiju, zbog toga to nije
imala telesne udove, gledalo kao na nedostatno, izopaeno i degradirano stvorenje.
(Novi aspekti, str. 235)
Sto se tie simbola, postoje oni koj i bi radije uzeli simbol zmije - simbol
mudrosi i venosti, lien udova, kao to i jeste, nego Jod ("^) - poetski ideo-
graf Jehove u kabali - boga mukog simbola razmnoavanja.
30 0
Slanca X - Istorija etvrte Rase
na fizioloke misterije - ona ta bia naziva: " Z l i " , a kabalisti: Naha
- "Odbaeni", kao to je ve reeno, a takode i Duama koje su se,
nakon to su se na Nebu, na samom poetku svog postojanja, otu-
ile od Svetoga, bacile u ponor i tako predvidele vreme kada e sii
na Zemlju {ohar, I I I , 61, C).
Dopustite mi jo jednom da objasnim da se mi ne sporimo sa o-
harom i kabalom u nj ihovim ispravnim tumaenjima - j e r su takva
i naa - ve samo sa nj ihovim grubim, pseudoezoterijskim objanje-
njima, posebno objanjenjima hrianskih kabalista.
"Naa zemlja i ovek", kae Komentar, "poto predstavljaju pro-
izvod te tri Vatre", ija imena na sanskritu odgovaraju "elektrinoj,
Solarnoj i vatri proizvedenoj trenjem " - te t r i Vatre su, objanjene
na kosmikom i na ljudskim planovima. Duh, Dua i Telo, t r i velike
Korenske grupe, sa svoje dodatne etiri podgrupe. One se razlikuju
u zavisnosti od kole i postaju - prema nj ihovim primenama - upa-
dhi i l i nosioci njihovih noumena. U egzoterikim priama, one su
personifikovane "tri ma sinovima nadnaravnog sjaja i raskoi" Agni
Abhimanima, najstarijeg sina Brame, Kosmikog LOGOSA, sa Sva-
hom, j ednom od Dakinih^* K eri . U metafizikom smislu "Vatra
trenja" znai sjedinjenje izmeu Budija, estog, i Manasa, petog prin-
cipa, koj i se na taj nain stapaju i ujedinjuju; peti se delimino utapa
u monadu i postaje njen deo; u fizikom, ona se odnosi na tvoraku
iskru i l i zametak koj i oplouje i rada ljudsko bie. Te t r i Vatre, kae
se (a njihova imena su Pavaka, Pavamana i Sui), Vasita, vel i ki mu-
drac, svojom kletvom je osudio "da se stalno iznova raaju " (Bha-
gavata Purana, I V, 24, 4). To je dovoljno jasno.
Zato je za PLAMENOVE, ije su funkcije u egzoterijskim knj i-
gama pobrkane, i koje bez razlike nazivaju Pradapatijima, Pitrijima,
Daka, "inteligentni, sposobni". "To ime, generalno, u sebi nosi ideju tvo-
rake mor. On je sin Brame i Aditi, i, prema ostalim verzijama, jedna Samo-
rodena mo, koja je, poput Minerve, izrasla iz tela svog oca. On je poglavar
Praapatija - Gospodara Tvorevine i Bia. U Vinu Purani, Parasara kae o
njemu:
(. . . ) u svakoj Kalpi (i l i Manvantari) Daka i ostali se raaju i ponovo bivaju uniteni.
A.Rig Veda kae daje "Daka iznikao iz Aditi, a Aditi iz Dake", to se od-
nosi na veni ciklus reinkarnacija iste boanske Sutine.
301
Manuima, Asurama, Riijima, Kumarama,^^ itd., itd., reeno da su se
lino inkamirali u Treoj Korenskoj Rasi i tako su se "stalno iznova
raal i ". U ezoterikoj dokt ri ni oni se uopteno nazivaju Asurama,
i l i Asu-ra Devata i l i P/tor-Devata (bogovi), jer, kao to je reeno,
oni su bi l i prvo Bogovi - i to najvii - pre nego to su postali "e-bo-
govi " i od Nebeskih Duhova se srozali na Duhove Zemlje^* ~ egzo-
teriki, dobro zapamtite, u ortodoksnim dogmama.
Nijedan teolog, nita vie nego neki orijentalista, nikad ne moe
shvatiti genealogiju Pradapatija, Manua i Riija, ni t i nj i hovu di -
rektnu povezanost - tanije uzajamnu vezu - sa Bogovima ukoliko
nema klju za staru, prvobitnu Kosmogoniju i Teogoniju, koja je u
poetku bila zajednika svim narodima. Sve te bogove i polubogo-
ve nalazimo reinkarnirane na Zeml j i, u raznim Kalpama, kao i u ra-
znim linostima; tavie. Karma svakog od njih se odvojeno prati i
svaka posledica se pripisuje njenom uzroku.
Pre nego to preemo na objanjenje ostalih Stanci, apsolutno je
neophodno da pokaemo kako su "Si novi Mudrosti ", iako predsta-
vljaju isto to i Arhaneli koje je teologija izabrala da zove "Pal i m",
isto tako boanski i isto tako isti, ak i vie nego svi Mi hai l i i Ga-
brij eli koj i se toliko slave u crkvama. "Stara Knj i ga" zalazi u razne
detalje astralnog ivota, koj i bi u ovom trenutku itaocu bio sasvim
nerazumljiv. Zato ga moemo ostaviti za kasnija objanjenja, a o Pr-
voj i Drugoj Rasi se ovde mogu izneti samo napomene. Nije tako sa
Treom Rasom - Korenskom Rasom koja se razdvojila na polove,
i koja je prva bila obdarena razumom. Lj udi koj i su se razvijali na-
poredo sa planetom koja je "ovrsla" vie od sto miliona godina pre
toga - ta prva ljudska pod-rasa je ve poela da se materijalizuje, i l i
ovrava, da se tako izrazimo. Al i , kao to kae STANCA: "unutranji
11
Ni j edan od t i h redova se ne razl i kuj e od Pi tri j a i l i Predaka, kao to kae
Ma n u ( I I I , 284):
Mudri nae oeve nazivaju Vasuima; nae dedove po ocu Rudrama; nae pradedove
po ocu Aditjama, prema Vedama (i l i "tako glasi veni tekst Veda", u drugom prevodu).
28
Kao to je otkrio pokojni D. Smit u literaturi sa vavilonjanskih valjaka,
isto je bilo i u haldejskoj teologiji. Itar, "najstarija na Nebu i na Zeml j i". Is-
pod njega Igaga i l i Nebeski Aneli, i Anunaki i l i zemaljski aneli. Ispod njih
opet razne klase Duhova i "Genija" zvanih Sadu, Vaduku, Ekimu, Galu - od
kojih su neki bi l i dobri, a neki zl i (vidi Vavilonjansku mitologiju).
30 2
ovek (svesni Entitet) nije postojao". Taj "Svesni Entitet", kae okul-
tizam, dolazi od, a u mnogi m sluajevima i jeste sama kompletna
sutina i bie, vi soki h I nteligencija koje je nepokoleblj ivi zakon
karmike evolucije osudio da se reinkamiraju u ovoj Manvantari.
{b) Taj stih (trideset deveti) odnosi se iskljuivo na podelu rasa.
Striktno govorei, ezoterijska filozofija ui neto izmenjenoj polige-
nezi. Jer, dok oveanstvu pripisuje j edinstveno porekl o, u t om
smislu to su njegovi preci i l i " Tvor ci " bi l i boanska bia ^ iako ra-
zl i i ti h klasa i l i stepena savrenstva u njihovoj klasi - lj udi su ipak
roeni u sedam razliitih sredita kontinenta tog perioda. Iako svi
imaju zajedniko poreklo, ipak su se, iz pomenutih razloga, njihove
mogunosti i mentalne sposobnosti, spoljanji i l i fiziki oblici i bu-
due karakteristike veoma razl i koval i . to se tie boje njihove
koe, postoji sugestivna alegorija u Linga Purani. Kumara - tako-
zvani bogovi Rudre {vidi u daljem tekstu) opisani su kao inkarnacije
Sive, unititelja (spoljanjih oblika), nazvanog takode i Vamadeva.
Kao Kumara, ovaj "Veiti Neenja", edni devianski mladi, nie
iz Brame u svakoj velikoj Manvantari i "opet postaje eti ri "; to se
odnosi na etiri velike podgrupe ljudskih rasa, to se tie boje koe
i tipa ~ i t r i njihove glavne varijacije. Tako se u 29. Kal pi - u o\ c^r"-
sluaju je to pozivanje na preobraaj i evoluciju ljudskog obl i a
koj i Siva stalno unitava i periodino preoblikuje, sve do velike man-
vantarike prekretnice oko sredine etvrte Rase (Atlantidana) - u
29. Kal pi , dakle, iva, kao Svetalohita, korenski Kumara, od mese-
eve boje se menja u belog; u svom narednom preobraaju on je cr-
ven (i u tome se e^zoterika verzija razlikuje od ezoterijskog uen' f,
u Treoj - ut; u etvrtoj - crn.
Ezoterizam sada klasifikuje t i h sedam varijacija u njihove etiri
velike podgrupe, u samo tri razliite prvobitne rase - poto ne uzi-
ma u obzir Prvu Rasu, koja nije imala ni tip, ni boju, a jedva da je
imala i obj ektivni obl i k, mada je bio ogroman. Evolucij a t i h rasa,
nj ihovo formiranje i razvoj odvi j al i su se uporedo i paralelno sa
evolucijom, formiranjem i razvojem t r i geoloka sloja, iz koj i h je
29
Neke vie, neke nie, da bi se usaglasile sa Karmom raznih Monada koje
se reinkamiraju i koje ne mogu sve imati isti stepen istote u svojim posled-
njim roenjima u drugim svetovima. To objanjava razliku medu rasama, in-
feriornost divljaka i druge varijacije medu ljudima.
303
TAJNA DOKTRI NA # ANTROPOGENEZA
proizlazila boja ljudske koe onako kako je bila odreena kl i mom
u t i m zonama. Ona te velike grupe naziva CRVENO-UTOM, CRNOM i
BRAON-BELOM.^" Na primer, Arijevska rasa, koja danas varira od ta-
mno braon, gotovo crne i crveno-braon-ute, do najbelje krem boje
ipak predstavlja jednu te istu lozu ~ Petu Korensku Rasu - i potie
od jednog jedinog pretka, koj i se u induskom egzoterizmu naziva ge-
neri ki m imenom Vaivasvata Manu; on j e, setite se, bio generika
linost. Mudrac za koga se kae daje iveo pre vie od 18.000.000
godina, a isto tako i pre 850.000 godina - u vreme potapanja po-
slednjih ostataka vel i kog kontinenta Atlantide^' ( vi di u daljem te-
kstu "Korenske i semene Manue"), za koga se kae da jo i danas
i vi u svom oveanstvu (vi di na kraju ove Stance, PRVOBI TNI M A -
NUi OVEANSTVA). Svetlouta j e boja prve VRSTE ljudske rase, ko-
ja se pojavila nakon sredinjeg perioda Tree Korenske Rase {nakon
njenog pada u razmnoavanje ~ kao stoje upravo objanjeno), do-
nosei konanu promenu. Jer tek se u tom periodu odigrao poslednji
preobraaj, koj i je doneo oveka ovakvog kakav je danas, samo mno-
go veih dimenzija. Ta Rasa je izrodila etvrtu; "Siva" je postepeno
preobrazio taj deo oveanstva koj i je "postao cm od greha" u cr-
veno-ut (njihovi potomci su ameriki I ndijanci i Mongol i) i na kra-
ju u braon-bele rase - koje danas, uz utu rasu, sainjavaju veliku
veinu oveanstva. Alegorija iz Linga Purane je interesantna, po-
to pokazuje veliko etnoloko znanje drevnih naroda.
Dok ita o "poslednjem preobraaju", neka italac u ovom trenu-
tku uzme u obzir da, ako se on dogodio pre 18.000.000 godina, kol i -
Topi nar {Topinard) kae [englesko izdanje Antropologije, sa predgovo-
r om prof. Br eke {Broca)]:
Postoje TRI osnovna elementa boje u ljudskom organizmu - naime, crvena, uta i
crna, koje, pomeane u raznim odnosima sa belinom tkiva, daju one mnogobrojne
nijanse koje vidimo u ljudskom rodu.
Ovde nauka i nehoti no opet podrava okul t i zam.
Mo r a se i mat i na umu da se "posl ednj i ostaci ", o koj i ma se ovde govon,
odnose na one delove " vel i kog kont i nent a" koj i su j o uvek preostali, a ne na
bi l o koje od br oj ni h ostrva koj a su postojala istovremeno sa t i m kont i nent om.
Pl atonovo " os t r vo" j e, na pri mer, bi l o j edan od t i h ostataka; drugi su pot onul i
u r ani j i m peri odi ma. Jedno okul t no "predanj e" pouava da se takvo potapanje
dogaa kad god doe do pomraenj a " duhovnog Sunca".
30 4
Stanca X Istorija etvrte Rase
koj e tek miliona godina bilo potrebno da se dostigne to zavrno sta-
nje? A ako se ovek, u svom postepenom ovravanju, razvijao upo-
redo sa Zemlj om, kol i ko mi l i ona godina mora daj e prolo tokom
Prve, Druge i prve polovine Tree Rase? Jer, Zemlja je bila u rela-
tivno eterinom stanju pre nego to je ula u svoja poslednje ovrslo
stanje; tavie, arhajska uenja nam kau daj e t okom sredinjeg
perioda Lemuro-Atlantianske Rase, t r i i po Rase posle stvaranja
oveka. Zemlja, ovek i sve drugo na planeti bilo jo grublje i ma-
terijalnije prirode dok su bia poput korala i nekih koljki jo uvek
bila u poluelatinoznom, astralnom stanju. Ciklusi koj i su se od ta-
da umeali ve su nas poneli jo dalje, na suprotni deo uspinjueg luka,
nekoliko koraka prema dematerijalizaciji, kako bi rekli nai spirituali-
sti. Zemlja, ovek i sve stvari su od tada omekali - da, ak i nai
mozgovi. Al i , neki teozofi su zamerili da se pria o eterinoj Zemlji,
ak ni pre nekih 15 i l i 20 miliona godina, ne slae sa geologijom, ko-
ja nas ui da vetar duva, kia pada, talasi se razbijaju o obalu, pesak
se pomera i nagomilava, itd., itd, ukratko, da su svi prirodni uzroci
koj i danas deluju bi l i i tada na delu, " M najranijim fazama geolokog
vremena, ak i u najstarijim paleozojskim stenama". Na to mi odgova-
ramo na sledei nain. Najpre, kol i ku starost geologija pripisuje t i m
"najstarijim paleozojskim stenama"? I drugo, zato vetrovi nisu mo-
gl i da duvaju, kia pada, a talasi {oigledno ugljene kiseline, kao to
izgleda da nauka ukazuje) ne bi mogl i da se razbijaju o obalu jedne
poluastralne Zemlje, t j . viskozne? Re "astralna" u okultnoj frazeo-
l ogij i ne znai nuno neto tako razredeno kao dim, ve pre "zve-
zdano", sjajno i l i prozrano, u raznovrsnim i brojnim gradacijama,
od sasvim providnog, do viskoznog stanja, kao to smo upravo pri -
metili. Al i , dalje nam se zamera: kako je jedna astralna Zemlja mogla
da utie na ostale planete u tom sistemu? Zar se ne bi ceo proces okon-
ao ako bi se iznenada uklonila privlana sila jedne planete? Ta opa-
ska je oigledno neumesna, postoje na sistem sainjen od mladih
i starijih planeta, nekih mrtvi h (kao Mesec), drugih u procesu for-
miranja, mada astronomija tvrdi sasvim suprotno. A ona nije nikad
potvrdila, kol i ko mi znamo, da su sva tela u naem sistemu nastala
i razvila se istovremeno. Cishimalajska tajna uenja razlikuju se u
tom pogledu od indijskih. I nduski okultizam ui daj e oveanstvo
Vaivasvata Manua staro osamnaest i vie miliona godina. Mi kaemo,
305
jeste, ali samo ro se tie fizikog, i l i priblino fizikog oveka, koj i
datira sa kraja Tree Korenske Rase. Pre tog perioda, OVEK, i l i nje-
gova providna slika, po svemu to znamo, moda je postojao 300 mi -
liona godma, jer su nas uili brojkama koje jesu i ostae tajna Uitelja
Okultnih Nauka, kao to je ispravno reeno u Ezoterijskom budizmu.
tavie, dok induske Purane govore o jednom Vaivasvata Manuu,
mi potvrujemo da ih je bilo vie, postoje to opte (generiko) ime
(vi di napred).
Sada moramo da kaemo nekol i ko reci o ovekovoj f i zi koj
evoluciji.
ARHAJSKA UENJA U PURANAMA I POSTANJU.
FI ZI K A EVOLUCI JA
Autorka ovog dela ne srne da saoptiprevê dokaza o tome daje
sistem kosmogonije i antropogonije, koj i je opisan, zaista postojao,
da su njegovi zapisi sauvani i da njegove odraze nalazimo ak i u
savremenim verzijama drevnih svetih spisa.
Purane sa jedne strane, a jevrejski sveti spisi sa druge, zasnovani
su na istoj shemi evolucije za koj u bi se, ako bi se itala ezoterijski
i izrazila savremenim j ezikom, videlo daje isto toliko nauna kao i
mnogo toga to danas prolazi kao poslednja re nedavnih otkria.
Jedina razlika izmeu te dve sheme je da Purane, koje isto toliko, a
moda i vie panje posveuju uzrocima nego posledicama, aludi-
raju u veoj meri na prekosmike periode, dakle, one pre stvaranja,
nego na periode takozvanog stvaranja, dok Biblija, koja saoptava
samo nekoliko reci o prethodnom periodu, odatle zaranja u materi-
jalno stvaranje i, gotovo preskaui rase pre Adama, nastavlja sa svo-
j i m alegorijama koje se odnose na Petu Rasu.
Sad, kol i ko god da se Poredak stvaranja napada u Postanju - a
njegov doslovni smisao svakako u zavidnoj meri pogoduje kr i t i ci -
zmu - onome ko proita indijske Purane - uprkos njihovom alego-
32-
' Nesreni pokuaj g. Gledstona (Gladstone) da pomiri priu iz Postanja sa
naukom (vidi Devetnaesti vek, "Osvit Stvaranja" i "Uvod u Postanje", 1886.),
306
rijskom preterivanju - videe da se one sasvim slau sa prirodnim
naukama.
ak i ono to na pr vi pogled izgleda kao savreno besmislena
alegorija o Brami koj i poprima oblik Vepra da bi izbavio Zemlju is-
pod voda, ima savreno nauno objanjenje u Tajnim Komentarima,
koje se odnosi na mnoga uzdizanja i potapanja i neprekidnu izmenu
mesta kopna i vode od najranijih do najpoznijih geolokih perioda
nae planete, j er Nauka nas ui daje devet desetina slojevitih forma-
cija Zemljine kore postepeno izgraeno ispod vode, na dnu mora.
Mi s l i se da drevni Arij evci nisu znali nita o prirodnoj istoriji, geo-
l ogi j i i tako dalje. Sa druge strane, jevrejsku rasu je ak i njen naje-
i kritiar, beskompromisni protivnik Biblije (vi di Savremena nauka
i savremena misao, str. 337), proglasio zaslunom daje ideju o mo-
noteizmu zaela "ranije, i vre ju je zadrala od bilo koje druge
manje filozofske i manje etike religije drevnog sveta ( ! ! ) " Samo, dok
u biblijskom ezoterizmu nalazimo simbolizovane seksualne misteri-
j e, i malo ega drugog (neto za staje potrebno veoma malo filozo-
fije), u Puranama moemo da naemo najnauniji i najfilozofskiji
"osvit stvaranja", koj i bi , ukoliko bi se nepristrasno analizirao, a nje-
gove bajkovite alegorije prevele na jasan jezik, pokazao da su savre-
mena zoologija, geologija, astronomija i gotovo sve grane savremenog
znanja anticipirane u toj drevnoj Nauci i bile poznate filozofima u op-
tim crtama, ako ne u svim detaljima, kao i danas!
navukao je na sebe jupitersku grmljavinu g. Hakslija. Doslovni smisao nije oino-
guavao takav pokuaj i njegov etverostruki poredak, i l i podela ive tvore-
vine, pretvorio se u kamen, koj i je, umesto da ubije muvu na obrvi zaspalog
prijatelja, ubio prijatelja. G. Gledston je zauvek pokopao Postanje. Al i , to ne
dokazuje da u njemu nema ezoterizma. injenica da su Jevreji i svi hriani,
kako savremeni, tako i njihove rane sekte, shvatali priu bukvalno tokom dve
hiljade godina, pokazuje jedino njihovo neznanje, ali i veliku domiljatost i
graditeljsku vetinu iniciranih rabina, koji su izgradili dve prie - elohistiku
ijehovistiku - ezoterijski i namerno pomeali znaenje glifovima bez samo-
glasnika i l i znakova za reci u izvornom tekstu. est dana stvaranja - jom
(yom) - znai est perioda evolucije, a sedmi je period kulminacije savren-
stva (ne odmora) i odnosi se na sedam Krugova i Sedam Rasa sa "razliitim "
stvaranjem u svakom, iako je upotreba reci boker, osvit i l i jutro, i krib, veer-
nji suton - koje ezoterijski znae isto to i sandlija, suton na sanskritu - dove-
la do optube za najgrublje neznanje o poretku evolucije.
307
ak je i Bentli pokazao daje astronomija iz Purana, sa svim svo-
j i m namemim skrivanjima i brkanjima, sa ciljem da se neupueni
zavedu na sranputicu, prava nauka, a oni koj i su verzirani u misteri-
je induskih astronomskih rasprava pokazae daje savremena teorija
o postepenom kondenzovanju maglina, maglinastih zvezda i sunaca,
u najsitnijim detaljima postepenog razvoja sazveda - i to u daleko
tanijem obl iku nego ova koj u Evropljani danas imaju - (za upotre-
bu u hronoloke i druge svrhe), bila savreno poznata u I ndi j i .
Ako se okrenemo geologiji i zoologiji, nai emo isto. ta predsta-
vljaju svi ti mi tovi o beskrajnom rodoslovu sedam Praapatija i njiho-
vi h sinova, sedam Riija i l i Manua, zatim njihovih ena i potomstva,
ako ne obiman i detaljan izvetaj o postepenom razvoju i evoluciji ivo-
tinjske tvorevine, jedne vrste za drugom? Jesu li izuzetno filozofski i
metafiziki nastrojeni Arijevci - autori najsavrenijih filozofskih si-
stema transcendentalne psihologije, etikih normi i takvih gramatika
kao stoje Paninijeva, zatim sankja i vedanta sistema, te moralnog za-
kona (budizam), koga je Maks Mi l er proglasio naj savrenijim na Ze-
ml j i - takve budale, i l i deca da gube svoje vreme piui bajke, takve
bajke kakve na prvi pogled Purane izgledaju da jesu, za one koji ne-
maju ni najmanju predstavu o njihovom tajnom znaenju? Staje baj-
ka, rodoslov i poreklo Kajape, sa njegovih dvanaest ena, sa kojima
je imao brojno i raznovrsno potomstvo Naga (Zmija), gmizavaca i
svih vrsta ivih bia, koj i je na taj nain bio otac svih vrsta ivotinja,
ako ne maskirana pria o poretku evolucije u ovom krugu? Do sada
nismo vi del i nijednog orijentalistu koj i bi imao makar i pri bl i nu
predstavu o istinama koje su sakrivene pod t i m alegorijama i perso-
nifikacijama. "Satapatha bramana", kae jedan od njih, "ne saop-
tava ba mnogo inteligentnu priu o Kajapinom poreklu. (. . .) On
je bio sin Mari ci , sin Brame, otac Vivasvata, otac Manua, predak o-
veanstva. (. . .) Postoje poprimio oblik kornjae, Pradapati je stvo-
ri o potomka. To stoj e stvorio, ui ni o je akarot, otuda re kurma
(kornjaa). Kajapa znai kornjaa; zato lj udi kau: 'Sva stvorenja
su Kajapini potomci ' ", itd., itd. {Klasini renik hinduizma).
On je bio sve to; on je takode bi o i otac Garude, ptice, "K ral j a
krilatog plemena", koje potie od gmizavaca. Naga, i pripada istoj
lozi, ali kasnije postaje njihov smrtni neprijatelj -postoje on takode
ciklus, period vremena kada su tokom evolucije ptice koje su se raz-
308
vile od gmizavaca u svojoj "borbi za opstanak" - "preivljavanje
najspobnijih ", itd., itd., postale nadmonije od njih, da bi ih pro-
idrale ~ moda podst aknut e p r i r o d n i m zakonom, kako bi nai ni l e
mesta za druge, savrenije vrste ( v i d i D eo I I , " S i mbol i z a m" ) .
U zadi vl j uj uem saetku Savremene nauke i savremene misli, g.
Gl edst on dr i predavanje o pr i r odnoj i s t or i j i , sa pogl edi ma k o j i se
pot puno r azl i kuj u od bi bl i j s kog. Aut or pri meuj e da geol ogi j a koj a
poi nj e od:
(. . .) najranijeg poznatog fosila, Eozoon Canadiense-a iz lauren-
tijana, nastavljajui se u nizu, ije su sve karike vrsto povezane,
kroz silurijum, koj i obiluje mekucima, Ijuskarima, crvol i ki m stvo-
renjima i prvi m indikacijama riba, zatim kroz devon, sa preovlada-
vanjem riba i prvom poj avom gmizavaca; mezozoik, sa svoj i m
vodozemcima ( i l i porodicom aba); sekundar, u kome su preovla-
davali gmizavci u moru, na kopnu i vazduhu, a poeli da se pojav-
ljuju prvi skromni obl ici kopnenih kimenjaka; i, na kraju, tercijar,
u kome su se obilato razvi l i sisari, vrstu po vrstu, postepeno se di -
ferencirali i specijalizovali, kroz eocen, miocen i pliocen, dok na
kraju nismo doli do ledenih praistorijskih doba i pozi ti vni h doka-
za o postojanju oveka.
I s t i poredak,/)/^ opis i vot i nj a nepoznat i h savremenoj nauci , na-
laze se u op t i m koment ar i ma na Purane, a posebno u Knjizi an.
Jedina razl i ka, i to ozbi l j na, bez sumnj e, poto podrazumeva da su
ovekova duhovna i boanska pr i r oda nezavisne od nj egovog fi zi -
kog tela u o v o m svetu i l uzi j a u kome j e savremenoj ps i hol ogi j i po-
znata j edi no nj egova lana linost sa s voj om modanom osnovom,
jeste sledea: poto j e bi o u svi h t akozvani h "Sedam stvaranja", koj a
al egori ki predstavljaju sedam evol uci oni h promena, ilipodrasa, ka-
ko bi s mo mo g l i da ih zovemo, Prve Korenske Rase Coveanstva,
OVEK post oj i na Z e ml j i od poetka. Post oj e proao kr oz sva carstva
pri rode u sva tri prethodna Kruga,^'' njegov fiziki obl i k - pr i l agoen
Sledite zakon analogije" - pouavaju Uitelji. Atma-Budi je dvostruk, a
Manas je trostruk; u onoj meri u kojoj onaj prvi ima dva aspekta, a ovaj drugi
tri, tj . kao princip per se, koji u svom viem aspektu tei Atma-Budiju, a u svom
niem aspektu sledi Kamu, sedite zemaljskih i ivotinjskih elja i strasti. Sada
uporedite evoluciju Rasa, od koj ih Prva i Druga imaju prirodu Atma-Budija,
309
TAJNA D O K TR I NA ANTROPOGENEZA
t opl ot ni m uslovima t i h ranih perioda - bi o je spreman da pr i mi
boanskog Hodoasnika u pr vom osvi tu lj udskog ivota, t j . pre
18.000.000 godina. Tek u sredinjoj taki Tree Korenske Rase je
ovek bio obaren Manasom. Kad su se sjedinili, dva, a potom tri,
dali su jedno, j er iako su nie ivotinje, od amebe do oveka, dobile
svoje monade, u koj ima su svi vi i kval i teti sadrani u obl i ku mo-
gunosti, oni su moral i da ostanu uspavani dok svaka od nj i h nije
stigla do ljudskog oblika, j er se pre tog stadijuma Manas (um) nije
razvijao u njima. * U ivotinjama su svi pri nci pi ukoeni, u stanju
nalik na fetus, osim drugog (vitalnog), treeg (astralnog) i zaetka
etvrtog {Kama, koj i predstavlja elju, instinkt) i j i se intenzitet i
stepen razvoja razlikuje od vrste do vrste. Materijalisti odanom Dar-
vinovoj teoriji to e zvuati kao bajka, mistifikacija, a za onog ko
veruje u unutranjeg, duhovnog oveka, ova tvrdnja u sebi nee ima-
ti nieg neprirodnog.
Na ovom mestu e se pisac svakako susresti sa oni m to bi se
moglo nazvati potpuno opravdanim primedbama. Rei e nam da se
pravac embriolokog razvoja, postepeni razvoj svakog pojedina-
nog ivota, i napredak, za koj i se zna da se odigrao u sledu postup-
nih stadijuma specijalizacije - sve to suprotstavlja ideji daje ovek
nastao pre sisara. ovek je poeo kao najneznatnije i najprimitivni-
je crvoliko stvorenje, "od prvobitnog grumena protoplazme i elije
sa jezgrom od koje potie sav i vi svet", i "razvio se kroz faze iden-
tine sa ribama, gmizavcima i sisarima, dok na kraju ta elija nije
dostigla visokospecijalizovani razvoj u etvororunim biima, \po-
slednjem od svih, u ljudskom tipu" (Leng, 335).
To je savreno nauno, i mi nemamo nita protiv toga, j er sve se
to odnosi na ovekovu ljuturu ~ njegovo telo, koje je u svom rastu.
nj i hovo pasivno duhovno Potomstvo, i Treu Rasu, koje predstavljaju t r i razl i -
ite podgrupe i l i aspekta, f i zi ol o ki i ps i hi ki : najranija, bezgena, srednja, pro-
buena za i nt el i genci j u i trea, poslednja, nesumnj ivo ivotinjska, t j . Manas
koj i j e podlegao iskuenjima K ame.
34
Ljudi su upotpunjeni tokom treeg, ka etvrtom ciklusu (rasi). Oni su uinjeni "bo-
govima" za dobro i zlo, a odgovornim tek kada su se dva luka susrela (nakon tri i po
kruga prema Petoj Rasi); takvim su ih uinile Nirmanakaje (duhovni i l i astralni ostaci)
Rudra-Kumara, '^prokletih da se iznova raaju na zemlji, u smislu - osuenih na rein-
karnaciju svojim prirodnim redom u viem uzlaznom luku zemaljskog ciklusa.
(Komentar IX)
310
naravno, kao i svaka druga morfoloka jedinica (kako je j ednom to
nazvano) podlona takvim preobraajima. Nau teoriju nee odbaci-
ti oni koj i pouavaju preobraaju mineralnog atoma putem kristaliza-
cije - koja je ista funkcija i stoji u istom odnosu sa svojim neorganskim
(takozvanim) upadhijem ( i l i osnovom), kao i formiranje elija pre-
ma njihovom organskom jezgru, preko biljaka, insekata i ivotinja u
oveka - nee j e, dakle, odbaciti j er e ona konano dovesti do pre-
poznavanja Univerzalnog Boanstva u prirodi, veno prisutnog, a ta-
kae i veno nevidl j ivog i nespoznatljivog, kao i m/ra-kosmikih
bogova, koj i su bi l i Ijudi.^^
Al i , upitali bismo mi , kakvi dokazi nauke i njenih egzaktnih, da-
nas aksiomatskih, otkria, stoje protiv nae okultne teorije? Oni koj i
veruju u zakon evolucije i postepeni progresivni razvoj od elije (koja
je od vitalne postala morfoloka elija dok se nije probudila kao i -
sta protoplazma) - svakako nee ograniiti svoje verovanje na jedan
pravac evolucije. Ti povi ivota su bezbrojni, a evolucija se, tavie,
ne odvija istim tempom za sve vrste. Sastav prvobitne materije u si-
lurij umu - mi mislimo na naunu "primordij alnu" materiju - isti je
po svemu, osim po stepenu grubosti, kao i sastav primordijalne ive
materije danas. Takode, ako je dananja ortodoksna teorija evolucije
sasvim tana, mi ne nalazimo ono to bi trebalo da naemo, naime
stalni napredak koj i se neprekidno odvija u svakoj ivoj vrsti. Ume-
sto toga, ta vidimo? Dok posrednike grupe ivotinjskih bia sve
tee ka viem tipu, i dok se specijalizacije, as jedne, as druge vr-
ste, odvijaju tokom geolokih doba, vrste menjaju formu, poprimaju
druge oblike, nastaju i nestaju kaleidoskopskom brzinom u opisima
paleontologa, od jednog perioda do drugog; jedina dva izuzetka od
tog opteg pravila su dva suprotna pola ivota, naime O VEK i nie
vrste ivih bia!
Izvesni izraziti obl i ci i vi h bia postojali su tokom ogromnih
vremenskih perioda, i ne samo da su preiveli izmenu f i zi ki h us-
lova, ve su i sami ostali potpuno nepromenjeni, dok su se drugi
oblici ivota pojavili i nestali. Takvi oblici se mogu nazvati "trajnim
itava nevolja sastoji se u sledeem: ni fiziolozi ni patolozi nee priznati
da su supstanca iz koje se razvija elija (citoblastema) i roditeljska ced iz koje
nastaju kristali u osnovi iste, samo to imaju razliite svrhe.
311
tipovima" ivota, a primera za njih ima u izobilju kako u ivotinj-
skom, tako i u biljnom svetu.
(Haksli, Protokoli Kralj. Inst., tom III, str 151)
Meuti m, nije nam saopten nijedan j ak razlog zato Darvin po-
vezuje gmizavce, ptice, vodozemce, ribe, mekuce, i t d. , i t d. , kao
izdanke monerikog pretka. Ni t i nam j e reeno zato su, na pr i -
mer, gmizavci direktni potomci vodozemaca, vodozemci riba, a r i -
be ni i h oblika - to svakako jesu. Jer, Monade su prole kroz sve
te oblike bia do oveka, na svim planetama, u ivi prethodna kru-
ga, poto je svaki krug, kao i svaka sledea planeta, od A do G,
bio i j o uvek treba da bude poprite iste evolucije, samo svakog
narednog puta ponovljene na vroj materijalnoj osnovi. Zato je
na pitanje: "Kakav je odnos izmeu astralnih prototipova Treeg
Kruga i uobiajenog fizikog razvoja tokom nastanka organskih
vrsta pre sisara?" - lako odgovoriti. O vi pr vi su senoviti prototi -
povi drugih, uvodne, slabo odreene i lelujave skice na platnu ob-
jekata koj i ma je sueno da poprime konani i i vi obl i k uz pomo
slikareve etkice. Riba se razvila u vodozemca - abu - u senka-
ma jezera, a ovek je proao kroz sve svoje preobraaje na ovoj
planeti u Treem Krugu, kao to je to bio sluaj i u ovom, njego-
vom etvrtom Ciklusu. Ti povi Treeg Kruga doprinel i su f ormi -
ranju tipova u ovom Krugu. Po strogoj analogiji, ciklus od Sedam
Krugova, u nj ihovom radu na postepenom formiranju oveka kroz
sva carstva prirode, ponavlja se u mikroskopskoj razmeri u prvi h
sedam meseci sazrevanja budueg ljudskog bia. Neka prouava-
lac razmisli o toj analogiji i razradi j e. Kao to neroenoj bebi od
sedam meseci, iako je sasvim spremna, treba j o dva meseca da
bi stekla snagu i konsolidovala se, tako oveku, koj i je obavio svo-
ju evoluciju tokom sedam Krugova, ostaju j o dva perioda u ma-
teri ci Maj ke Prirode pre nego to se rodi , tanije, reinkarnira kao
Dani , j o savreniji no to je bio kada je kao Monada ubaen u no-
vosagraeni lanac svetova. Neka prouavalac razmisli o toj miste-
r i j i , a onda e lako ubediti sebe da, kao to postoje fizike veze iz-
meu mnogi h klasa, tako postoje i odreeni domeni u koj i ma se
astralno utapa u fiziku evoluciju. O tome nauka ne govori ni re.
ovek se razvio i evoluirao od majmuna, kae ona. Al i , pogledajmo
sad ovu protivrenost.
312
Haks l i nastavlja da ukazuje na bi l j ke, paprati , mahovi ne, od k oj i h
su neke gener i ki i dent i ne sa danas pos t oj ei m vrstama, koj e sre-
emo u dobu karbona, j er :
Konus oolitike Arucarie iedva da se razlikuje od danas posto-
j ei h vrsta. (. . .) Ni a ivotinj ska carstva pruaju iste primere.
Globigerina iz dubina Atlantika identina je sa krenjakim vrsta-
ma istog roda (. . .) K l asi f i ki vani koral i silurijanskog perioda su
fantastino slini vodenim koralima iz naih sopstvenih mora. (. . .)
Arahnide, iju najviu vrstu, korpiju, u ugljenu predstavlja vrsta
koja se od njenih i vi h srodnika razlikuje samo (. . .) po oima.
I tako dalje, i tako dalje; sve se to moe zakl j ui t i aut or i t at i vnom
i zj avom dr Karpent era oforaminiferi. On kae:
Nema dokaza o bi l o kakvoj sutinskoj promeni i l i napretku u
t i pu foraminifera od paleozoika do dananjeg dana. (. . .) Forami-
niferozna fauna naeg niza verovatno pokazuje vei opseg varije-
teta nego stoje postojao u bi l o kom prethodnom periodu; ali nema
indikacije bilo kakve tendencije ka pretvaranju u neki vii tip.
(Uvod u prouavanje foraminifera, str. XI)
Sad, ako nema i ndi kaci j a neke pr omene k o d f or ami ni f er e, pra-
ivotinje naj ni e vrste, bez usta i oi j u, os i m to danas pos t oj i vi e
vari j et et a nego rani j e, ovek, k o j i predst avl j a naj vi i v r h l est vi ce
bi a, pokazuj e j o manj e promena, kao to smo v i d e l i ; ut vr eno j e
da j e kos t ur nj egovog pal eol i t s kog pr et ka ak u odr eeni m aspe-
k t i ma savreni j i od dananjeg kost ura. Gde j e onda t a uni f or mnos t
zakona, apsolutno pravilo da se j edna vrst a pretapa u dr ugu i, ne-
p r i me t n i m pr e l az i ma, u v i i t i p? Vi d i mo da ser Vi l j e m Toms on
doputa daj e pr ot ekl o 400. 000. 000 godi na i st or i j e zeml j e ot kad j e
povr i na pl anet e post al a dovol j no hl adna da dopus t i pr i s us t vo i -
v i h bia,'' a samo t o k o m ogr omnog vr emens kog raspona ool i t s kog
perioda, "doba gmizavaca", mi nal azi mo i zuzetnu raznovrsnost i obi -
lje obl i ka gutera kada j e t i p vodozemca dosti gao vrhunac razvoja.
36
Zapisi Geolokog drutva iz Glazgova, tom I I I . Meutim, veoma je u-
dno stoje on upravo promenio svoje miljenje. Sunce je, kae on, staro samo
15.000.000 godina.
313
U i mo o i ht i os aur us i ma i pl ezi osaurusi ma u j ez er i ma i r ekama i o
k r i l a t i m k r o k o d i l i ma i l i gut er i ma k o j i lete kr oz vazduh. A nakon
toga, u t er ci j ar u:
(. . .) nalazimo da se vrsta sisara znatno razilazi sa ranije posto-
j ei m formama (. . .) mastodontima, megaterij umima i drugi m
nezgrapnim stanovnicima drevnih uma i ravnica, i, shodno tome,
(primeen j e) postepeni preobraaj jednog od ogranaka reda e-
tvororukaca u ona bia od kojih se moda razvio i sam prvobi-
tni ovek.
(Poeci ivota)
Moda, al i ni ko osi m materij alista ne v i d i zato bi trebalo da bude
tako, poto ne postoj i ni najmanja neophodnost za to, ni t i j e takva evo-
l uci j a zasnovana na injenicama, j er oni koj i su najvie zainteresovani
da nau dokaze pri znaj u svoj pot puni neuspeh da nadu makar i j ednu
i nj eni cu koj a bi podrala nj i hovu teori j u. Nema potrebe da bezbroj ni
i vot ni t i pov i predstavljaju lanove j ednog progresi vnog niza. O ni su
" pr oi zvodi r azl i i t i h i di ferenci rani h evol uci oni h razilaenja, koj a se
odvi j aj u j edno u j e dnom pravcu, drugo u dr ugom" . Zat o j e daleko op-
ravdanije da se kae kako se maj mun razvio u red etvororukaca, nego
da se pr vobi t ni ovek, koji se nije menjao u svojoj ljudskoj specijali-
zaciji od vremena kome pripadaju njegovi fosili u najstarijim slojevi-
ma i i j i vari j eteti ni su naeni os i m u pogl edu boje i t i pa l i ca, razvi o
od i st og pret ka zajedno sa maj munom.
K ao i druge i vot i nj e i ovek pot i e od elij e i razvi j a se " kr oz
faze koj e se ne mog u r azl i kovat i od ri ba, gmi zavaca i sisara sve dok
ta el i j a ne dost i gne vi s okos peci j al i zovani r azvoj et vor or ukaca i
najzad ljudskog tipa", t o j e o k u l t n i a k s i om star hi l j a da ma g odi -
na. K a b a l i s t i k i aks i om: " K a me n postaje bi l j ka ; bi l j ka , i vot i nj a;
i v ot i nj a , ovek; ovek. B o g " d r i s e v e k o v i ma . He k e l , u s v om
Schopfungsgeschichte daje dv os t r uki crte k o j i pokazuj e dva em-
br i ona - embr i on psa star est nedelj a i embr i on oveka star osam
nedelja. O n i se, os i m ma l i h r azl i ka u gl avi , koj a j e vea i ira u pre-
del u mozga k o d oveka, ne mog u r azl i kovat i .
Zapravo, moemo da kaemo da sva ljudska bia prolaze kroz
fazu ribe i gmizavca pre nego to dospeju do sisara i na kraju o-
314
veka. Ako embrion posmatramo u naprednijoj fazi, kada je ve pro-
ao kroz obl ik gmizavca ( . . . ) znaajno dugo pravac razvoja ostaje
isti kao i kod drugih sisara. Rudimentarni udovi su potpuno slini,
pet prstiju i palevi se razvijaju na isti nain, a slinost izmeu
embriona oveka i psa, nakon prve etiri nedelje razvoja je tolika
da jedva moemo da ih razlikujemo. ak i u dobu od osam nedelja
embrionalni ovek predstavlja ivotinj u sa repom koj i je teko ra-
zl i kovati od repa embriona teneta.
(Savremena nauka, str. 117)
Zato, onda, ne bi ovek i pas pot i cah od zajednikog pretka, iU od
gmi zavca - Nage, umesto to oveka spajamo sa et vororukci ma?
O vo bi mogl o da bude isto tako l ogi no kao i ono drugo, ako ne i
vie. O b l i c i i faze l j udskog embri ona ni s u se pr omeni U od i st ori j -
s ki h vremena, i t i preobraaj i su b i l i poznat i Eskul apu i Hi pokr a t u
isto k ohk o i g. Haks l i j u. Stoga, poto su kabal i st i t o p r i me t i l i j o od
pr ai s t or i j s ki h vremena, to ni j e novo ot kr i e. U Razotkrivenoj Izidi,
t o m I , str. 389, isto ovo j e zapaeno i napol a objanjeno.
Poto ovekov embri on u sebi nema vie odl i ka maj muna nego od-
Uka bi l o kog drugog sisara, al i u sebi sadri totalitet carstava prirode,
i poto i zgl eda da on predstavlj a " nepr omenl j i vi t i p " i vot a, dal eko
manj e pr omenl j i v ak i od f orami ni f ere, isto j e tako nel ogi no tvr-
d i t i da se on razvi o od maj muna, kao to bi bi l o nel ogi no t v r di t i da
v o d i por ekl o od abe i U psa. I okul t na i i stonj aka f i l ozof i j a veruj e
u e v ol uci j u, k o j u su Ma n u i K api l a^^ dal eko bol j e obj as ni l i nego
b i l o k o j i dana nj i na u ni k. Ne ma pot r ebe da pona v l j a mo ono o
emu smo detal j no r as pr avl j al i u Razotkrivenoj Izidi, poto i tal ac
te argumente i opise, na i j oj osnovi poi vaj u sva istonj aka uenja
0 evol uci j i , moe da nae u nai m pr et hodni m knjigama.^^ A l i , n i -
j edan okul t i st a ne moe da pr i hvat i nerazumnu pret post avku da sve
Otuda filozofija u alegoriji o sedam, deset i, na kraju, dvadeset i jednom
Pradapatiju, Riiju, Muniju, itd., za koje se govori da su oevi raznih stvari i
bia. Poredak sedam klasa i l i redova biljaka, ivotinja, pa ak i neivih stvari,
koji je sluajnim redom saopten u Puranama, u nekoliko komentara saopten
je ispravnim redom. Tako, Pritu je otac Zemlje. On je muze i ini da ona rada
svakovrsne itarice i povre, svo pobrojano i specifikovano. Kajapa je otac
svih gmizavaca, zmija, demona, itd., itd.
IO
Vi di Tom I, 151 i dalje o drvetu evolucije - "Drvo Sveta".
315
danas postojee forme, " o d bezobl i ne amebe do oveka", predstav-
l j aj u di rekt ne l inearne pot omke organi zama k o j i su i vel i mi l i o ni ma
godi na pre roenja oveka, u presi l uri j anski m dobi ma, u mor u i l i ko-
pnenom mul j u. O kul t i s t i ver uj u u uroeni zakon postepenog razvo-
ja^'' G. D a r v i n ni kad u to ni j e verovao, kao to j e sam rekao.
Na strani 145 Porekla vrsta nal azi mo da on i zj avl j uj e: poto " mi -
kroskopskoj i nf uzor i j i i l i crevnoj g l i s t i " (. . .) ne koristi (. . .) " da
postane vi sokoorgani zovana", zato " pr i r odna sel ekci j a", koja ne uk-
ljuuje obavezno progresivni razvoj - ostavlja i nf l i zor i j u i gl i st u ("traj -
ne t i pove" ) na mi r u.
Ne i zgl eda ba da u t akvom ponaanju Pri rode post oj i uniforman
zakon; on i zgl eda vie kao di s kr i mi nat i vno delovanj e neke natpri-
rodne selekcije. Mo da onaj aspekt Karme, k oj i bi i stonj aki okul t i -
sti nazval i " zakon retardaci j e", i ma neke veze sa t i m.
A l i , postoj e s vi r azl ozi da posumnj amo da l i j e sam g. D a r v i n p r i -
davao t akvu vanost svom zakonu kakvu su mu danas pr i dal i njego-
vi at ei st i ki sl edbeni ci . Znanj e o r az ni m i v i m obl i ci ma u pr ot e kl i m
geol o ki m per i odi ma j e veoma oskudno. Dr Bast i j an (Bastian) na-
v odi za to veoma sugestivne razl oge:
(1) Zbog nesavrenog vida u kome nekolicina oblika moe bi t i
predstavljena u slojevima koji pripadaju odreenom periodu, (2) zbog
krajnje ograniene prirode istraivanja obavljenih na t i m nesavr-
eno predstavljenim slojevima i (3) zato to su nam vel i ki delovi
zapisa apsolutno nedostupni - postoje gotovo sve silurijanske os-
tatke zamrljalo vreme dok su dve treine Zemljine povrine u ko-
j i ma bi trebalo nai ostale slojeve danas prekriveni morima.
Zat o g. D a r v i n sam kae:
Sa moje strane, sledei Lajelovu metafora, ja na geoloki zapis
gledam kao na veoma nesavreno voenu hroniku, pisanu promen-
I j i vi m dijalektom; od te kronike miposedujemo samoposlednji tom,
koj i se odnosi svega na dve i l i t r i zemlje. Od tog toma, sauvano je
samo po neko kratko poglavlje tu i tamo, a o svake stranice, sa-
mo ponegde po nekoliko redova.
39
Meutim, on je ogranien i izmenjen zakonom retardacije, koj i namee
ogranienje napretku svih vrsta kada se pojavi Vii Tip.
316
Stanca X - Jstorija etvrte Rase
Svakako da na tako mravim podacima nauka ne moe da zasnu-
je svoju poslednju re. A ni okultizam ne porie da su svi prethodni
oblici ljudskog ivota bi l i ni i od naeg na osnovu ljudskog ponosa
i l i nerazumne vere da ovek ovde na Zeml j i (u naem periodu, mo-
da) predstavlja najvii tip ivota, ve naprosto zato to "kariku koja
nedostaje", koja bi neporecivo dokazala postojeu teoriju, paleon-
tolozi nikada nee nai. Poto mi verujemo da se ovek razvio od
najniih oblika svake vrste ivota na Zemlji, ivotinjske i biljne, i da
je proao kroz te faze, nema nieg uniavajueg u ideji daje orangu-
tan predak naeg fizikog oblika; ba naprotiv, j er ona neodoljivo
potkrepljuje okul tnu doktri nu u pogledu konanog razvoja svega
to postoji u zemaljskoj prirodi oveka. ovek se ak moe zapitati
kako to da biolozi i antropolozi, kad su jednom vrsto prihvatili teo-
rij u 0 poreklu oveka od majmuna - kako to, dakle, da se oni nisu po-
zabavili buduom evolucijom postojeih majmuna u oveka? To je
samo logina posledica prve teorije, ukoliko nauka ne smatra da je
ovek povlaeno bie, a njegova evolucija bez presedana u prirodi,
t j . , s&sviraposeban i jedinstven sluaj. A sve ovo vodi prirodne na-
uke upravo tom zakljuku. Meutim, okultisti odbacuju darvinovsku,
a posebno hekelijansku hipotezu zato to je majmun, a ne ovek,
uistinu poseban i jedinstven primer. Covekoliki majmun je sluajna
tvorevina, iznueni rast, jedan neprirodan proces.
Okultno uenje j e, po naem miljenju, loginije. Ono poua-
va ci kl i nom, neizmenlj ivom zakonu u pri rodi , koj i nema linog,
"posebnog nacrta", ve deluje na uniformnom planu koj i preovla-
duje tokom itavog perioda Manvantare i postupa sa crvom isto kao
i sa ovekom. Ni j edan ni drugi nisu sami t ei l i da nastanu, pa za-
to oba podleu istom zakonu evolucije i oba moraju da napreduju
u skladu sa karmi ki m zakonom. Oba su poela od istog neutral-
nog centra i vota i oba moraju da se ponovo utope u njega na za-
vretku ciklusa.
Ne poriemo daje u prethodnim Krugovima ovek bio divovsko
majmunoliko stvorenje, a kad kaemo "ovek", moda bi trebalo da
kaemo grubi kalup koj i se razvijao za ovekovu upotrebu samo u
ovom Krugu - srednjoj i l i prelaznoj taki koju tek to smo dostigli.
Ni t i j e tokom dve i po Korenske Rase ovek bio ono stoje danas. Ovu
taku je dostigao, kao stoje ve reeno, tek pre 18.000.000 godina,
tokom sekundara, kako mi tvrdimo.
317
Dotle je on, prema predanju okultnog uenja, bio "bog na zemlji
koj i je pao u materiju", i l i razmnoavanje. To se moe i l i ne mora
prihvatiti, j er se Tajna Doktrina ne namee kao nepogreiva dogma:
poto, bilo da se njeni praistorijski zapisi prihvate i l i odbace, ona ne
govori o problemu konkretnog oveka i njegove unutranje prirode
- Pad koj i je pomenut nije ostavio izvorni greh na oveanstvu. Al i ,
0 svemu tome smo ve dovoljno rekl i .
Stavie, ue nas da su preobraaji koje je ovek doiveo bi l i na
silaznom luku - koj i je centrifugalni za duh, a centripetalni za ma-
terij u - a da e oni za ije iskustvo se priprema, nadalje, na svom
uzlaznom putu obrnuti pravac te dve sile, odnosno materija e po-
stati centrifugalna, a duh centripetalan - da svi ti preobraaji ekaju
takoe i ovekolike majmune, bar sve one koj i su se gotovo pri bl i -
i l i oveku u ovom Krugu - i svi e oni bi t i ljudi u Petom Krugu,
ba kao to su dananji l j udi naseljavali majmunolike oblike u Tre-
em, prethodnom Krugu.
Pogledajte, dakle, savremene stanovnike vel i ki h uma na Suma-
t r i , degradirane {patuljaste primerke - "zamrljane kopije", kako ka-
e g. Haksl i - nas samih, kakvi smo bi l i (veina oveanstva) u
prvi m pod-rasama etvrte Korenske Rase, tokom perioda onoga to
je nazvano "Padom u razmnoavanje". Majmun, kakvog mi znamo,
nije proizvod prirodne evolucije, ve sluajnosti - ukrtanja izmeu i-
votinjskog bia, i l i oblika, i oveka. I kao stoje bilo pokazano u pret-
hodnom tomu (antropogenezi), mutava ivotinja je prva zapoela
seksualne odnose, postoje najpre morala da se razdvoji na mujake
i enke. A Priroda nije planirala da ovek sledi primer ivotinja - to
pokazuje relativno bezbolno raanje ivotinjskih vrsta, dok je kod
ena ono rizino i uasno bolno. Majmun j e, zaista, kao stoje zapa-
eno u Razotkrivenoj Izidi (tom I I , 278), "obl i k koj i je najdirektnije
povezan sa ljudskom porodicom - hibridni ogranak nakalemljen na
njihovu sopstvenu lozupre nego stoje ona usavrena - mi sl i se, o-
vekova. Maj muni su mil ionima godina mladi od ljudskih bia koja
govore i predstavljaju najmlae savremenike nae Pete Rase. Zato
je najvanije da se zapamti da su ega majmuna entiteti koje je Kar-
ma pr i si l i l a da se inkarniraj u u i vot i nj ski m obl i ci ma, to je bi l a
posledica bestijalnosti najstarije Tree Rase i najranije etvrte. Oni
predstavljaju entitete koj i su ve dosegli "ljudski ni vo" pre ovog Kru-
318
Stanca X- Istorija etvrte Rase
ga. Shodno tome, oni predstavljaju izuzetak od opteg pravila. Bez-
brojna predanja o Satirima nisu bajke, ve ona govore o izumrloj rasi
ivotinjskih ljudi. ivotinjske "Eve" bile su njihove pramajke, a ljud-
ski " Adami " nj ihovi praoci, otuda kabalistika alegorija o Lilit ili
Lilatu, Adamovoj prvoj eni, koju Talmud opisuje kao bajnu enu sa
dugom valovitom kosom - tj . ivotinju sa enskom kosom, pripadnika
vrste koja je danas nepoznata, pa ipak ensku i voti nj u, koja se u
kabalistikim i talmudskim alegorijama naziva enskim odrazom Sa-
maela, Samael-Lilit, i l i sjedinjeni ovek i ivotinja, bie zvano Ha-
jo Biat, Zver, i l i Zla Zver (ohar). Dananji majmuni potiu od tog
neprirodnog sjedinjenja. Oni su zaista "l j udi koj i ne govore" i po-
stae ivotinje koje govore ( i l i lj udi nieg reda) u Petom Krugu dok
se adepti pojedinih kola nadaju da e se neki od majmunskih ega
vie inteligencije ponovo pojaviti na kraju este Korenske Rase. Ka-
kav e bi t i njihov oblik, od drugostepenog je znaaja. Obl ik ne zna-
i nita. Vrste i rodovi flore i faune, kao i najvia ivotinja, njihova
kruna - ovek - menjaju se i variraju u zavisnosti od okoline i kl i -
matskih promena, ne samo sa svakim Krugom, ve takode i sa sva-
kom Korenskom Rasom, kao i nakon svake geoloke kataklizme koja
okonava neku od rasa i l i dovodi do neke prekretnice u njoj. U e-
stoj Korenskoj Rasi fosili orangutana, gorila i impanza e bi t i fosili
izumrl ih etvororukih sisara, a novi oblici - iako manji broj i u ve-
i m razmacima, kako doba prolaze i pribliava se kraj Manvantare
- razvie se od "odbaenih" tipova ljudskih rasa, kako se one opet bu-
du vraale na astral, iz kala fizikog ivota. Pre oveka ih nije bilo,
a izumree pre nego to se razvije Sedma Rasa. Karma e dovesti
monade nerazvijenih l j udi nae rase i smestiti ih u novorazvijene
ljudske oblike, nastale od pavijana, fizioloki regenerisanog na taj
nain (ali vi di Deo I I , "Dodatak").
To e se, naravno, dogoditi kroz milione godina. Al i , slika tog ci -
kl i kog pomeranja svega to danas i vi i die na Zeml j i je istinska,
i nije j oj potrebno "posebno stvaranje" i l i udesno formiranje o-
veka, ivotinja i biljaka ni iz ega.
Eto kako okultna nauka objanjava odsustvo svake veze izmeu
majmuna i oveka i pokazuje da se onaj prvi razvio od ovog drugog.
319
PANORAMSKI PREGLED R ANI H R ASA
Period od nekoliko miliona godina protekao je izmeu Prve Rase
"bez uma" i visokointeligentnih i umnih poznih "Lemurijanaca", a
isto t ol i ki period je protekao izmeu najranijih civilizacija Atlanti-
dana i istorijskog perioda.
Ostalo je samo nekoliko nemih zapisa koj i svedoe o Lemurijan-
cima, u obliku tuceta oteenih kolosa i starih kiklopskih ruevina.
To je glupost, uveravaju nas neki, j er su " oni proizvod slepih priro-
dnih sila", i l i su "sasvim savremeni" kako nam kau drugi. Skeptici
i materijalisti sa prezirom zaobilaze predanja, a isuvie revnosni sve-
tenici ih podreuju Bibliji. Meutim, kad god se neka legenda ne
ukl opi u nojevsku teoriju o "potopu", hrianski svetenici izjavlju-
ju daje ona "nezdravi delirijumski glas neke stare prazno verice". At-
lantidu poriu kada je ne pobrkaju sa Lemurijom i drugim nestalim
kontinentima, moda zato stoje Lemurija napola tvorevina savreme-
ne nauke, pa bi zato u nju trebalo verovati, dok Platonovu Atlantidu
najvei broj naunika smatra sanjarijom.
Oni koj i veruju Platonu, esto tvrde da je Atlantida produetak Af-
rike. Takoe se sumnja da je neki stari kontinent postojao na isto-
noj obali. Jedino Afrika, kao kontinent, nikad nije bila nerazdvojni
deo ni Lemurije ni Atlantide, kako smo se sloili da zovemo Trei i
etvrti kontinent. Nj i hovi drevni nazivi nikad nisu pomenuti u Pura-
nama niti na bilo kom drugom mestu. Al i , sa samo jednim ezoterijskim
kljuem u rukama, postaje lako da se ta nestala kopna poistovete sa
brojnim "zemljama bogova", Deva i Munij a opisanim u Puranama,
sa nj ihovim Varama, Dvipama i zonama. Njihova Sveta Dvipa, to-
kom ranih dana Lemurije, izdizala se kao divovski vrh sa dna mora,
postoje oblast izmeu planine Atlas i Madagaskara pokrivala voda,
otprilike do ranog doba Atlantide (nakon nestanka Lemurije), kada
se Afri ka izdigla sa dna okeana, a Atlas je bio napola potonuo.
Naravno, ak i u okviru nekoliko tomova ne bi bilo mogue iz-
neti hronoloki i detaljan izvetaj o evoluciji i napretku prve t r i rase
- osim u obliku opteg pregleda, kao to emo sada i ui ni ti . Prva
Rasa nije imala sopstvenu istoriju. Isto se moe rei i o Drugoj Rasi.
32 0
Zato emo paljivo pratiti samo Lemurijance i Atlantidane pre nego
to se upustimo u istoriju nae sopstvene rase (Pete).
Staje poznato o drugim kontinentima osim naeg i ta istorija
zna i l i prihvata u pogledu ranih rasa? Sve to izlazi van okvira od-
boj nih spekulacija materijalistike nauke, oklevetano je prezri vi m
nazivom "praznoverica". Mudr i l j udi dananjice ne veruju ni u ta.
Platonove "kri l ate" i hermafroditske rase i njegovo Zlatno doba He-
kel je tiho vratio na njihovo novo mesto u prirodi; pokazano je da su
nae boanske rase potomci irokonosnih majmuna, a da je na pre-
dak komad morske sluzi.
Meutim, kako kae Faber:
(. . .) otkrie se da matarije drevne poezije sadre odreenu dozu
istorijske istine.
K ol i ko god da su napori autora Misterije Kabira jednostrani -
napori koje je on uloio u svoja dva toma kako bi naterao klasine
mitove i simbole drevnog paganstva "da posvedoe o istini Svetog
Pisma" - vreme i dalja istraivanja su bar delimino rehabilitovali
tu "i sti nu" tako to su je razotkrili. Jer je, ba naprotiv, pametno adap-
tiranje Svetog Pisma ono to svedoi o velikoj mudrosti arhajskog
paganstva. I to uprkos nerazmrsivoj pometnji u koju su istinu o Ka-
birima - najtajanstvenijim bogovima antike - bacile drske i protiv-
rene spekulacije biskupa Kamberlenda (Cumberland), dr Sukforda
(Shuckford), Kadvorta, Valensija {Vallancey), i td. , i td. , a na kraju i
Fabera. Ipak svi ti uenjaci, od prvog do poslednjeg, morali su da
dou do neumitnog zakljuka koj i je uokvirio Faber. On pie:
Nemamo razloga da mislimo kako je idolatrija mnogoboakog
sveta bila puko proizvoljno domiljanje; naprotiv, izgleda daje ona,
gotovo svuda, bila izgraena napriseanju ljudi na odreene stvarne
dogaaje. Ja smatram da ti dogaaji predstavljaju unitenje prve (e-
tvrte u ezoterijskim uenjima) Rase oveanstva vodama Potopa.
(Pogl I str 9)
Uz to, Faber dodaje:
Ubeen sam daje preanje o potonuu ostrva Flegije isto to i
predanje o potapanju ostrva Atlantide. Meni izgleda da obe prie
321
aludiraju na jedan vel i ki dogaaj, naime, potonue itavog sveta
pod vode potopa, i l i , ako pretpostavimo daj e svod sveta ostao na
istom mestu, podizanje nivoa vode iznad njega. G. Baji se u svom
radu o Platonovoj Atl anti di , i j i je cilj oigledno bio da obezvredi
autoritet biblijske hronologije, zaista trudi da dokae kako su At -
lantidani bi l i veoma star sevemi narod, daleko stariji od Indusa,
Feniana i Egipana.
(Jedna rasprava o Kabirima, str. 284)
U t ome se Faber slae sa Baj i em, k o j i se pokazao kao ueni j i i
i nt ui t i v ni j i od oni h k o j i slede bi bl i j s ku kr onol ogi j u. A on ni pot o ne
grei kad kae da su At l ant i dani b i l i isto to i Ti t ani i di v ov i ( v i di
Pisma o Atlantidi). Faber spremnij e usvaja mi l j enj e svog francu-
skog sabrata,]er Baj i pomi nj e K o z mu I ndi kopl ova, k o j i uva drev-
no predanje o No j u - daj e " o n pret hodno i veo na ostrvu At l a n t i d i "
{ibid). Da l i j e to ostrvo b i l o "Posej doni j a" koj a se pomi nj e u Ezote-
rijskom budizmu, i l i kont i nent At l ant i da, ni j e bi t no. Predanje j e t u,
a zabeleio ge j e j edan hri ani n.
Ni j edan okul t i st a ni kad ne bi ni pomi s l i o da l i i Noj a nj egovi h
pr i vi l egi j a ako s e t v r di da j e on bi o At l ant i dani n, j er t o bi naprosto
pokazal o da su Jevrej i ponov i l i pr i u o Vaivasvata Ma nuu, K si sut r u-
su, i mno g i m dr ugi m, i da su oni samo pr ome ni l i i me, na ta i maj u
pravo, kao i s vi ost al i nar odi i l i pl emena. Mi pr i govar amo bukval -
no m pr i hvat anj u bi bl i j ske hr onol ogi j e, pos t oj e ona besmislena i ne
slae se ni sa geol o ki m podaci ma ni sa zdr avi m r azumom. Stavie,
ako j e Noj e bi o At l ant i dani n, onda j e on bi o Ti t an, div, kao to poka-
zuje Faber; a ako je bi o di v, zato to nij e reeno u Postanju?'*
Baj i eva greka j e bi l a u t ome to j e odbaci o potapanje At l ant i de
i to j e At l ant i ane zvao naprosto j e d n i m sevemimposlepotopskim
40
To je pokazao Faber, poboni hrianin, koji kae da je:
Noj eva porodica takoe (. . .) nazivana Atlantidanima i Titanima, a sam vel i ki patri-
j ar h je iz potovanja nazivan Atlasom i Titanom.
(Tom II, str. 285)
Ako je tako, onda prema Bibliji Noje mora da je bio potomak Sinova Bo-
gova, Palih Anela i "erki oveijih koje behu lepe" (vidi Postanje, pogl. VI ) .
A zato ne, poto je njegov otac Lameh ubio oveka i bio, kao i svi njegovi si-
novi i erke (koji su nastradali u Potopu) isto tako lo kao i ostatak oveanstva?
32 2
narodom, koj i j e, meutim, kako on kae, "svakako doiveo pro-
cvat pre osnivanja indijskog, egipatskog i fenianskog carstva". Da
je samo znao za postojanje onoga to smo se mi sloili da nazovemo
Lemurijom, i u tome bi opet bio u pravu. Jer, Atlantiani jesu bi l i
poslepotopski narod u odnosu na Lemurijance, a Lemurija nije bila
poplavljena, kao to se dogodilo Atl anti di , ve ]Q potonula pod vo-
du usled zemljotresa i podzemnih poara, kao to e se jednog dana
dogoditi i sa Velikom Britanijom i Evropom. Neznanje naih nau-
nika, koj i ne prihvataju ni predanje daj e ve nekoliko kontineneta
potonulo, ni peri odi ki zakon koj i deluje tokom manvantarikog
ciklusa - glavni je uzrok sve zbrke. A ni Baji ne grei kada nas uverava
da su Indusi, Egipani i Feniani doli nakon Atlantiana, j er su ovi
pripadali etvrtoj, dok su Arij evci sa svojim semitskim ogrankom
pripadnici Pete Rase. Dok ponavlja priu koju su egipatski svete-
ni ci ispriali Solonu, Platon namemo mesa dva kontinenta (kao to
bi uinio svaki Inicijat) i malom ostrvu koje je poslednje potonulo pri-
pisuje sve dogaaje koj i su se odnosili na dva ogromna kontinenta,
praistorijski i kontinent iz predanja. Zato on opisuje da ]Q prvi par,
od koga je naseljeno itavo to ostrvo, bio nainjen od Zemlje. Pod
t i m on ne podrazumeva ni Adama ni Evu, ni t i pak svoje helenske
pretke. Njegov j ezi k je naprosto alegorian, pa govorei o " Zeml j i "
on misli na "materiju", poto su Atlantiani zaista bi l i prva isto ljud-
ska i zemaljska rasa - ona prethodna bila je boanskija i eterinija od
vrste ljudske rase.
Pa ipak, Platon mora daj e znao, kao i svaki i ni ci rani adept, za
istoriju Tree Rase nakon njenog "Pada" iako, kao neko ko se zakleo
na utanje, svoje znanje nikad nije objavio s previe reci. Meutim,
sada moe postati lake, nakon to smo se upoznali sa makar pri bl i -
ni m hronologijama istonih naroda - koje su bile zasnovane na
proraunima Arijevaca i dole su posle njih - da shvatimo kol i ko je
ogroman vremenski period morao proi od odvajanja polova, a da i
ne pominjemo Prvu, pa ak ni Drugu Korensku Rasu. Poto sve to
neminovno mora ostati van poimanja umova vi ni h zapadnjakoj
mi sl i , beskorisno je da detaljno govorimo o Prvoj i Drugoj , pa ak
i Treoj Rasi u njenom najranijem periodu.'" Mora se poeti od one
41 . .
U sjajnoj DoneliJevoJ knjizi Atlantida, prepotopski svet, autor, koji govori
o arijevskim pridolicama sa Atlantide i o umetnostima i naukama - zavetanju
323
kasnije, kad je dostigla potpuno ljudsko stanje, ukoliko ne elimo da
beznadeno zbunimo neiniciranog itaoca.
TREA R AS A JE PALA - i vie nije stvarala; ona j e zainjala svoje
potomstvo. Al i , postoje u vreme razdvajanja jo uvek bila bez uma,
ona j e, tavie, zainjala neprirodne potomke dok njena fizioloka
priroda nije usmerila svoje instinkte u ispravnom smeru. Kao i "go-
spodari bogovi " iz Biblije, i "Si novi Mudrost i ", an Kohani, upo-
zor i l i su ljude da ne diraj u pl od koj i je Priroda zabranila: al i , to
upozorenje nije vredelo. Lj udi su shvatili nepodobnost - ne smemo
rei greh - toga to su ui ni l i tek kad je bilo suvie kasno: nakon to
su se aneoske monade iz viih sfera inkamirale u njima i obdarile
ih razumevanjem. Do tog dana oni su bi l i samo fizika bia, kao i
ivotinje koje su rodi l i . Jer, u emu je razlika? Doktrina nas ui da
je jedina razlika izmeu i vi h i neivih objekata na zemlji, zatim iz-
meu ivotinjskog i ljudskog oblija u tome to su u jednima razli-
ite "vatre" latentne, a u drugima su aktivne. Vitalne Vatre su u svim
stvarima i nijedan atom ih nije lien. Al i , nijedna ivotinja u sebi
nema probuena t r i via principa; oni su naprosto potencijalni, la-
tentni, pa zato ne-postojei. Aisko bi bilo i sa ivotinjskim oblijem
ljudi do dana dananjeg da su oni ostavljeni onakvim kakvi su izali
iz tela svojih Predaka, kao njihove senke, i da su ih razvile jedino
moi i sile uroene materiji. Al i , kao to je reeno u Pimanderu:
To je misterija koja je do dana dananjeg bi l a zapeaena i skri-
vena. Priroda ^ u spoju sa ovekom''^ stvorila je izvanredno udo:
skladno stapanje sutine Sedam (Pitrija, vladalaca) sa svojom sop-
stvenom; Vatra, Duh i Priroda (noumen materije), koje (pomeav-
i se) zajedno rodie sedam lj udi suprotnih polova (negativnog i
pozitivnog) u skladu sa sutinama sedam vladalaca.
(Boanski Pimander, pogl. I, odeljak 16).
nae etvrte Rase - smelo objavljuje da "koreni dananjih institucija seu u
doba miocena". Za jednog savremenog uenjaka to je ogroman ustupak, ali,
civilizacija datira daleko pre miocenske Atlantide. Bie otkriven ovek sekun-
dara, a sa njim njegova davno zaboravljena civilizacija.
Priroda je prirodno telo, senka Predaka.
ovEK je "nebeski ovek", kao stoje ve reeno.
32 4
Tako je govorio Hermes, triput veliki Inicijal,'*'' "Mo Boanske
Mi s l i " . Sv. Pavle, drugi Inicijat, nazvao j e na svet "zagonetnim ogle-
dalom iste istine", a sveti Grgur iz Nie potvrdio je Hermesa rekavi
da su "vidljive stvari samo senke i obrisi stvari koje ne moemo da vi -
dimo". To je vena kombinacija, i slike se ponavljaju od vi i h stepe-
nika lestvice bia pa sve do ni i h. "Pad Anel a" i "Rat na Nebu"
su ponovljeni na svim planovima, a nie "ogledalo" iskrivljuje sliku
vieg ogledala i svako je ponavlja na svoj nain. Zato hrianske do-
gme predstavljaju samo seanje na Flatonove paradigme; on je o t i m
stvarima govorio oprezno, kao to bi uinio svaki I nicijat. Al i , sve
je kao to je izraeno u ovih nekoliko reenica Desatira*
Sve to to je na Zemlji, ree Gospod (Ormuzd) jeste senka ne-
eg to postoji u viim sferama. Taj sjajni predmet (Svetlost, Vatra,
itd.) senka je neeg to je jo sjajnije od njega, i tako dalje, sve
dok se ne stigne do MENE, koji sam svetlost svetlosti.
Pimander iz naih muzeja i biblioteka predstavlja skraenu verziju jedne
od Knjiga Istine koje su napisali aleksandrijski platonisti. U I I I veku njega su
prema starim jevrejskim i fenianskim rukopisima preoblikovali jevrejski kaba-
listi i nazvali ga Enoiiovo Postanje. Al i , ak i izoblieni ostaci pokazuju koliko
je taj tekst u saglasnosti sa Arhajskom Doktrinom, kao to se vi di iz stvaranja
Sedam Tvoraca i sedam prvobitnili ljudi. to se tie Enoha, Tota i l i Hermesa,
Orfeja i Kadma, sve su to opta imena, grananja i izdanci sedam prvobitnih
mudraca (inkamiranih Dan Kohana i l i Deva u iluzornim, ne smrtnim telima),
koji su nauili Coveanstvo svemu to je znalo, a ij i su prvi uenici uzeli ime-
na svojih Uitelja. Taj obiaj je od etvrte prenet Petoj Rasi. Otuda identinost
predanja o Hermesu (kojih egiptolozi poznaju pet), Enohu, itd.; svi su oni iz-
misl il i pismo, niko od njih ne umire, ve je jo uvek iv i oni su prvi Inicijatori
i Osnivai Misterija. Enohovo Postanje ]Q meu kabalistima nestalo tek nedav-
no. Gijom Postel (Guillome Postel) gaje video. Skoro sigurno je to bio prepis
iz Hermesovih knjiga, daleko stariji od Knjiga Mojsijevih, kao to Elifas Levi
kae svojm itaocima.
* Desatir (persijski) - staropersijsko delo izuzetne drevnosti, krasnoreivo-
sti i poetskog izraza. Des-dir i l i Desatir sadri uenja koja su univerzalna i se-
u u praskozorje ljudske istorije. Tako, na primer, prvo poglavlje ukazuje na
sedam svetih planeta (strofe 15-21); svaka zvezda i planeta poseduju inteli-
genciju, duu i telo (strofa 23); kraljevstvo prirode na kosmikoj lestvici i-
vota (strofe 54-60); reinkarnaciju (strofe 69-72); cikluse (strofe 101-112) i
ogromne periode i l i Manvantare i Pralaje (strofe 114-116). (nap. ured.)
325
U kabalistikim knjigama, pre svega u oharu, veoma je snano
izraena ideja daje sve to objektivno postoji na Zeml j i , i l i u ovom
univerzumu, Senka - Djuknah - vene Svetlosti i l i Boanstva.
Trea Rasa je pre svega bila sjajna senka bogova, koj i su, prema
predanju, prognani na Zemlj u nakon alegorinog Rata na Nebu,
koj i postaje jo alegoriniji na Zeml j i , j er je to bio rat izmeu du-
ha i materije. Taj rat e trajati sve dok unutranji i boanski ovek
ne prilagodi svoje spoljanje, zemaljsko sopstvo svojoj duhovnoj
prirodi. Do tada e mrane i divlje strasti zemaljskog sopstva bi t i u
neprekidnom sukobu sa svojim gospodarom. Boanskim ovekom.
Al i , ivotinja e jednog dana bi t i pripitomljena j er e njena priroda
bi t i promenjena i ponovo e zavladati sklad izmeu nj ih dvoje, kao
pre "Pada", kad su ak i smrtnog oveka, umesto da se rada, stva-
rali Elementi.
Ovo je jasno postavljano u svim vel i ki m teogonijama, posebno u
grkoj (vi di Hesiod i teogonija). Savremeni mitografi nikad nisu ra-
zumeli zastoje Kronos kastrirao svog oca Urana, osudivi ga tako
na impotenciju. Ipak, to je veoma jasno, a postoje svuda rasprostra-
njeno (vi di fUsnotu), mora daje sadralo neku veliku apstraktnu i f i -
lozofsku ideju, sada izgubljenu za savremene mudrace. To kanja-
vanje u alegoriji zaista obeleava "jedan novi period, drugu fazu u
razvoju tvorevine", kao to opravdano primeuje Dearm (Decharme)
Uran je modifikovani Varuna, "Onaj koj i sve obuhvata", sveobuhvatno i
jedno od najstarijih vedskih boanstava - PROSTOR, onaj koj e nainio Nebo i
Zemlju, poto oboje predstavljaju ispoljavanja iz njegovog semena. Tek kasni-
je Varuna postaje poglavica Aditja i neka vrsta Neptuna koji jae na Levijata-
nu - Makari, danas najsvetijem i najtajanstvenijem od svih znakova Zodijaka.
Varuna, "bez koga nijedno stvorenje ne moe ak ni da trepne", bio je degradi-
ran kao i Uran, i kao i onpaoje u razmnoavanje, poto su njegove funkcije,
"najvie kosmike funkcije", kako ih naziva Muar (Moir), srozane od nebeskih
do zemaljskih putem egzoterikog antropomorfizma. Kao to kae pomenuti
orijentalista: "Atri buti koji se pripisuju Varuni (u Vedama) daju njegovom ka-
rakteru moralnu uzvienost i svetost koje daleko prevazilaze one koje su pripi-
sane bilo kom drugom vedskom boanstvu." Al i , da bismo ispravno razumeli
razlog njegovog pada, slinog Uranovom, moramo u svim egzoterikim reli-
gijama da zapazimo nesavreno i greno delovanje ljudske mate, a takode i da
prouimo misteriju za koj u se kae da ju je Varuna preneo Vasiti. Samo,
" ( . . .) njegove i Mitrine tajne nisu za to da se otkrivaju budalastima."
326
(Mitologija antike Grke, str. 71), koj i , meutim, i ne pokuava da
je objasni. Uran je pokuao da omete taj razvoj, i l i prirodnu evolu-
ciju, unitavajui svu svoju decu im bi se rodila. Uran, koj i otelov-
Ijuje sve tvorake sile Haosa (Prostor, i l i neispoljeno Boanstvo) zbog
toga je kanjen; jer te moi su nagnale Pitrije da oveka isprva razviju
iz sebe - kao to kasnije t i l j udi razvijaju svoje potomstvo - bez
ikakvog oseaja i l i elje za razmnoavanjem. Rad na razmnoava-
nju, na trenutak zaustavljen, prelazi u ruke Kronosa, vremena,*^ ko-
je se sjedinjuje sa Reom (u ezoterizmu Zemlja - materija u optem
smislu) i tako, nakon nebeskih, proizvodi - zemaljske Ti tane. Sav
taj simbolizam odnosi se na misteriju Evolucije.
Ta alegorija je egzoterika verzija ezoterijske doktrine koja je sa-
optena u ovom delu nae knjige, jer, u Kronosu mi vidimo istu pri -
u koja sa iznova ponavlja. Kao to je Uran unitio svoju decu koju
j e imao sa Geom (koja j e u svetu ispoljavanja isto to i Adi t i i l i Ve-
lika Kosmika Dubina), zakopavi ih u nedra Zemlje, Titeje, tako je i
Kronos, u drugoj fazi svog stvaranja, unitio svoju i Reinu decu - ta-
ko to ih je proderao. To je aluzija na jalove napore Zemlje i l i Pri-
rode da sama stvori pravog ljudskog oveka (vi di nae Stance I I I - X
i dalje, a takode i Berozovu priu o prvobitnom stvaranju). Vreme
prodire svoj sopstveni j al ovi rad. Potom dolazi Zevs-Jupiter, koj i
zbacuje svog oca sa prestola.''^ Jupiter, Titan, je u odreenom smislu
Prometej"^ i razlikuje se od Zevsa, velikog "Oca Bogova". On j e,
kod Hesioda, "sin pun nepotovanja". Hermes ga zove "Nebeskim
ovekom" (Pimander), a nalazi se ak i u Bibliji pod imenom Adam,
Kronos nije samo Xpov6q, vreme, ve takoe, kao to Je Breal pokazao
u svom radu Herkul i Kakus (str. 57), ta re potie od korena Kar, "nainiti,
stvarati". Sumnjamo da su Breal i Dearm, koji ga citira, u pravu kad kau da
je u Vedama Kronan tvoraki bog. Breal je verovatno mislio na Karmu, tanije
Vivakarmana, tvorakog boga, "Sveradeeg" i "velikog Arhitektu sveta".
Borba Titana, bar u teogoniji, borba je za premo izmeu dece Urana i Gee
( i l i Neba i Zemlje u apstraktnom smislu), rat Titana protiv Kronosove dece,
iji je poglavar Zevs. To je vena borba koja se i dan danas odvija izmeu unu-
tranjeg oveka i oveka od mesa, u odreenom smislu.
Ba kao to "Gospod Bog" i l i Jehova, ezoterijski predstavlja Kaina, a ta-
koe i "zmiju koja iskuava", muki deo hermafroditske Eve, pre njenog "Pa-
da", enski deo Adama Kadmona, leva strana i l i Binah desne strane Hohmaha
u prvoj Trijadi Sefirot.
32 7
kasnije - transmutacijom - pod imenom Ham. Pa ipak, sve su to
personifikacije "Sinova Mudrost i ". Neophodna potvrda da Jupiter
pripada isto ljudskom, atlantianskom ciklusu - ako nisu dovoljni
Uran i Kronos, koj i mu prethode - moe se nai kod Hesioda, koj i
nam kae da su Besmrtnici nainili oveka i stvorili Zlatno i Srebr-
no doba (Prvu i Drugu Rasu) dok je Jupiter stvorio generacije od
Bronze (meavine dva elementa), Heroje, i ljude gvozdenog doba.
Nakon toga j e po Pandori poslao svoj kobni pokl on Epimetej u.' "
Hesiod taj poklon naziva "kobni m darom" ili prvom enom. Bi l a je
to kazna, objanjava on, poslata oveku "zbog krade Boanske tvo-
rake Vatre". Njena pojava na zemlji je predznak svih zala. Pre nje-
ne pojave ljudske rase su ivele sreno, liene bolesti i patnje - kao
to se u mazdeanskom Vendidadu kae da su te iste rase ivele pod
Jiminom vladavinom.
Dva potopa se isto tako mogu nai i u univerzalnom predanju ako
paljivo uporedimo Hesioda, Rig Vedu, Zend Avestu itd., dok se ni
u jednoj teogoniji, osim Biblije,^'^ ne pomi nj e pm ovek. Svuda se
ovek nae rase pojavljuje nakon vodene kataklizme, posle koje
predanje pominje samo nekoliko obeleja kontinenata i ostrva koja
tonu pod vode okeana kroz odreeno vreme.*'
Hesiod kae:
Bogovi i smrtnici imaju zajedniko poreklo.
(Ibid, str. 108)
Pi ndar ponavl j a nj egovu t vr dnj u {Nem. V I , 1). D eukal i on i Pi ra,
k o j i s u i zbegl i pot op t ako to s u na i ni l i bar ku s l i nu Noj evoj ( v i d i
Apolodor, 1,1, i O vi di j e, Metamorfoze, 1, 260, 899), trae od Jupi -
U egipatskoj legendi, koju je preveo g. Maspero, (bivi direktor Bulak
Muzeja), nazvanoj "dva brata", saopten je izvor Pandore. Noum, uveni
nebeski umetnik, stvara udesnu lepoticu, devojku koj u alje Batuu, nakon
ega je njegova srea unitena. R at uj e Adam, a devojka Eva, naravno.
{Egipatske legende ser Masperoa, a takoe i Dearmova Mitologija antike
Grke).
Jima nije "prvi ovek" u Vendidadu, ve samo u teorijama orijentalista -
vi di u daljem tekstu.
Beotija, drevna Atina i Eleuzina su bile potopljene.
32 8
tera da ponovo o i v i l j udsku rasu k oj u j e prepl avi o vodama Potopa.
U slovenskoj mi t ol og i j i {Litvanske legende, Gr i m, Nemaka mit.. I ,
545), svi l j udi su pot opl j eni , i preostalo j e samo dvoj e staraca, j edan
ovek i nj egova ena. Pot om ih Pram-gimas ("gospodar svega") sa-
vetuj e da sedam puta skoe sa stene na zeml j u i rada se sedam no-
vih rasa (parova), od koj i h j e pot ekl o sedam l i t vans ki h plemena. K ao
to je dobro razumeo pisac Mitologije antike Grke - et i r i doba
oznaavaj u vremenske peri ode, a takoe predstavl j aj u i al egorij ske
al uzi j e na rase. On kae:
Rase koje dolaze sledstveno bivaj u unitene i zamenjene dru-
gi m bez ikakvog prelaznog perioda. U Grkoj su one okararakteri-
sane imenima metala, da bi se izrazila njihova vrednost koja stalno
opada. Zlato, najsjajnije i najdragocenije od svih, simbol istote
( . . . ) karakterie Prvu Rasu. ( . . . ) ovek Druge Rase, rase srebrnog
doba, ve je ni i od prvog. Lenja i slaba stvorenja, itav njihov i -
vot nije nita drugo do dugo i glupo detinjstvo. (. . .) Oni nestaju.
(. . .) Lj udi bronzanog doba su robusni i nasilni (Trea Rasa); nj i -
hova snaga je ogromna. Ruke su im nainjene od bronze, naseo-
bine od bronze; koriste samo bronzu. Gvoe, crni metal, jo nije
bi l o poznato.
(Op. atD. 143-155)
et vrt a generacija (rasa) j e k o d Hesi oda rasa heroj a, k o j i su pa l i
p o d Te bom ( v i d i E s hi l , Sedmorica protiv Tebe), i l i p o d z i di na ma
Troj e.
Stoga, poto se et i r i rase pomi nj u k o d naj stari j i h gr ki h pesnika,
i ako vremenski veoma pobrkane, kl as i ci opet pot vr uj u nau dokt r i -
nu. A l i , sve j e t o " mi t ol og i j a " i poezij a. ta bi savremena nauka i ma-
la da kae na t akvo j edno tumaenje i storije u st ari m matarij ama?
Ni j e teko predvi det i sud. Zato mor amo pokuati da odgovor i mo tako
to emo anti ci pi rati i dokazati da su te pomenute matarije empirijske
spekulacije u domenu iste te nauke, da ni ko od uenih l j udi nema ni naj-
manjeg prava, sa tako v e l i ki m br vnom u svom oku, da pokazuje na t run
u oku okul t i st e, ak i ako taj t r un ni j e i zmi l j ot i na naeg pr ot i vni ka.
329
STANCA X - nastavak
40. PO TO M SE {Trea i) ETVRTA {rasa) UZOHOLI . M I SMO KRA-
LJEVI , ONI REKOE. MI SMO BOGOVI {a).
41. O N I UZEE SUPRUGE LEPE PO I ZGLEDU. E NE " BE Z UMNI H" , US-
KOGLAVI H. O N I IZRODIE UDOVI TA. Z L E DEMONE, MUKE I ENSKE,
TAKOE I K HAD O {Dakini), SA MAL O UMA {b).
42. O N I I ZGRADI E HRAMOVE LJUDSKOM TELU. MU K O I ENSKO
OBOAVAHU (C). TAD NJIHOVO TREE OKO PRESTADE DA DELUJE {).
{a) Takvi su bi l i prvi uistinu fiziki ljudi, ija je prevashodna oso-
bina bila - ponos! Trea Rasa i divovski Atlantidani bi l i su ti na koje
se seanje prenosilo sa generacije na generaciju, sa rase na rasu, sve
do Mojsijevog doba, seanje i j i su objektivni predloak predstav-
l j al i ti prepotopski di vovi , ti strani veci i arobnjaci o koj i ma j e
rimokatolika crkva sauvala tako ive, a, istovremeno, tako iskriv-
ljene legende. Onaj koj e paljivo itao i prouavao Komentare na
arhajsku doktrinu, u nekim Atlantidanima e lako prepoznati proto-
tipove Nimroda, graditelja Vavilonjanske kule, Hamita i svih onih
"na koje je i uspomena prokleta", kako se o tome izraava teoloka
literatura: ukratko, onih koj i su potomstvu posluili da stvori orto-
doksni tip Satane. A to nas, prirodno, navodi da istraimo religioznu
etiku t i h ranih rasa, kol i ko god da izgledaju mitske.
Kakva je bila religija Tree i etvrte Rase? U striktnom smislu
te reci, ni Lemurijanci, ni nj ihovi potomci, Lemuro-Atlantidani, ni -
su imali nikakvu religiju, j er nisu znali za dogme ni t i su morali da
ita uzimaju na veru. i m se ovekovo mentalno oko otvorilo za
razumevanje - Trea Rasa je osetila da je jedno sa veno prisutnim,
330
a ipak veno nespoznatljivim i nikad vi dl j i vi m S VI M, Jednim Uni -
verzalnim Boanstvom. Obdaren boanskim moima i oseajui u
sebi unutranjeg Boga, svako od njih se oseao kao Covek-Bog po
svojoj prirodi, mada je po svom fizikom biu bio ivotinja. Borba
izmeu to dvoje poela je im su prvi put okusili plod sa Drveta Mu-
drosti: borba na ivot i smrt izmeu duhovnog i fizikog, psihikog
i fizikog. Oni koj i su pobedili nie principe ovladavi svojim te-
lom, pridruili su se "Sinovima Svetlosti". Oni koj i su podlegli svo-
j oj nioj prirodi, postali su robovi Materije. Iako su u poetku bi l i
"Sinovi Svetlosti i Mudrosti", zavrili su kao "Si novi Tame". Oni su
pali u bi ci smrtnog protiv besmrtnog ivota i, svi oni koj i su na taj
nain pali, postali su seme budueg pokoljenja Atlantidana.*^
U osvit svoje svesti, ovek Tree Korenske Rase nije, dakle, imao
verovanja koja bi se mogla nazvati religijom. To e rei, on isto tako
nije znao za "raskone religije, pune sveanosti i zlata", kao ni za
bilo kakav sistem vere i l i spoljanjeg bogosluenja. Al i , ako termin
"religij a" definiemo kao neto to povezuje mase ujedan oblik du-
bokog potovanja koje se odaje neemu za ta oseamo daje vie od
nas, oblik pobonosti - poput oseanja koje dete pokazuje prema svo-
j i m voljenim roditeljima - onda su ak i najraniji Lemurijanci i mal i
religiju, najlepu moguu, od samog poetka njihovog intelektual-
nog ivota. Zar oni nisu imali svoje blistave bogove elemenata svud
oko sebe i u sebi samima?*'' Zar njihovo detinjstvo nije prolazilo uz
one koj i su i m podarili ivot i dozvali i h u inteligentno, svesno bi t i -
sanje, uz one koj i su ih negovali i mazili? Sigurni smo daje bilo tako
i verujemo u to. Jer, do evolucije duha u materiji nikad ne bi moglo
doi, ni t i bi ona mogla da dobije svoj poetni impuls da blistavi Du-
hovi nisu rtvovali svoje nadeterine sutine kako bi oiveli oveka
od ilovae, dajui svakom od njegovih unutranjih principa deo, tani-
je odraz te sutine. aniji Sedam Nebesa (sedam planova Bia) pred-
stavljaju NOUMENE sadanjih i buduih Elemenata, ba kao to Aneli
Taj naziv je ovde upotrebljen u smislu "vetaca" i predstavlja sinonim za
njih. Bilo je mnogo rasa Atlantidana i njihova evolucija je trajala milionima
godina; nisu svi bili loi. Oni su postali takvi pred kraj, kao to mi (Peta Rasa)
postajemo takvi sada.
"Bogovi Elemenata" nipoto nisu Elementali. U najboljem sluaju, oni
koriste Elementale kao svoje nosioce i materijal u koji se odevaju. (. . .)
331
Sedam Moi prirode - ije grublje posledice mi opaamo u onome
to nauka izvoljeva da naziva "nainima kretanja" - nemerlj ivim
silama i ime sve j o ne - predstavljaju vie noumene j o vi i h
Hijerarhija.
Bi l o je to "Zlatno Doba" t i h drevnih vremena, doba kada su "bo-
govi hodali po zemlji i nesputano se druili sa smrtnicima". Od ta-
da, bogovi su iezli (t j . postali nevi dl j i vi ), a kasnije generacije su
zabludele u oboavanju njihovih carstava - Elementala.
Atlantiani, prvi potomci poluboanskog oveka, nakon njego-
vog razdvajanja na polove - i otuda, prvorodeni smrtnici od lj udi -
bi l i su t i koj i su prvi poeli da "rtvuj u" bogu materije. U dalekoj,
mutnoj prolosti, u dobima pre praistorije, oni stoje kao vel i ki sim-
bol onoga na emu je sagraen l i k Kaina,^"* kao prvog antropomor-
fiste koj i je oboavao obl i k i materiju. To oboavanje se uskoro
degenerisalo u samooboavanje, pa je otuda dovelo do falicizma,
onoga to do dana dananjeg vlada si mbol i kom svih egzoterijskih
religija rituala, dogmi i oblika. Adam i Eva. postali su materija, od-
nosno stvorili su podlogu, Kaina i Avelja - ovaj poslednji je tlo koje
daje ivot, onaj prvi "ratar tog zemljita i l i polja".
Otuda su se prve rase Atlantiana, roene na kontinentu Lemu-
rije, od svojih najranijih plemena razdvojile na pravedne i neprave-
dne, na one koje su oboavale jedan nevidlj ivi Duh Prirode, ij i zrak
ovek osea u sebi samom - i l i panteiste - i one koj i su fanatino
oboavali Duhove Zemlje, mrane kosmike, antropomorfne Moi ,
sa kojima su se udruili. To su bi l i najraniji Giborim, "moni lj udi,
slavni u t i m danima" {Postanje, VI ) koj i su kod Pete Rase postali
Kabirim: K abi ri kod Egipana i Feniana, Titani kod Grka, a Rak-
asi i Daitje kod indijskih rasa.
Takvo je bi l o tajno i mi steri ozno porekl o svi h narednih i sa-
vremenih religija, posebno oboavanje plemenskog boga od strane
kasnih Jevreja. Istovremeno, ta seksualna religija je bila blisko po-
vezana i stopljena sa, da tako kaemo, astronomskim pojavama. Le-
54
Kain je bio onaj koji je rtvovao, kao to je pokazano u pogljavlju IV
Postanja "plodove zemlje", ij i je bio prvi ratar, dok je Avelj "davao prvence
svoga stada" Gospodu. Kain je simbol prvog mukog, Avelj prvog enskog o-
veanstva. Adam i Eva su tipovi Tree Rase (vidi Misteriju Kaina i Avelja).
"Ubistvo" je prolivanje krvi , ali ne oduzimanje ivota.
332
Stanca X-1 storija etvrte Rase
murijanci su gravitirali Sevemom polu, i l i Nebu njihovih Predaka
(hiperborejskom kontinentu), Atlantiani prema Junom polu, og-
njitu, kosmiki i zemaljski - odakle Elementali, ije je on obitava-
lite, raspiruje vetar vrelih strasti u tajfune. Ta dva pola su drevni
narodi nazivali Zmajevima i Zmijama, otuda dobri i loi zmajevi i
zmije, a takoe i imena koja su data "Sinovima Bogova" (Sinovima
Duha i Materije)", dobri i loi arobnjaci. To je poreklo ove dvo-
struke i trostruke prirode u oveku. Legenda o "Pal i m Anelima" u
svom ezoterijskom znaenju sadri klju za mnogostrane protivre-
nosti u ljudskom karakteru, ona ukazuje na tajnu ovekove samo-
svesti; ona je osovina oko koje se okree itav njegov ivotni ciklus
- istorija njegove evolucije i rasta.
Od dobrog poimanja te doktrine zavisi ispravno razumevanje ezo-
terijske antropogeneze. Ona daje klju za muno pitanje o poreklu
Zla i pokazuje kako sam ovek razdvaja JEDNO U razne suprotstav-
ljene aspekte.
italac, zato, nee bi t i iznenaen to je u izloenim primerima
tako mnogo prostora posveeno pokuaju da se razjasni to teko i
nejasno pitanje. Neizbeno se mnogo toga mora rei o njegovom
simbolikom aspektu, jer, ako se tako uini, paljivom prouavaocu
dae se putokazi za njegovo lino istraivanje, i tako ukazae se na
vie svetlosti nego to bi se moglo ukazati tehni ki m iskazima j e-
dnog formalnijeg, filozofskog izlaganja. Takozvani "Pal i Anel i "
predstavljaju samo oveanstvo. Demon Ponosa, Poude, Pobune i
Mrnje nikad nije imao nikakvo bie pre pojave fi zi ki svesnog o-
veka. ovek je taj koj i je zaeo i odgajio tog avola i dozvolio mu
da se razvije u njegovom srcu, i opet je on taj koj i je uprljao boga
to boravi u njemu, povezujui isti duh sa neistim demonom ma-
terije. I ako kabalistika izreka "Demon je nalije Boga" ima meta-
f i zi ku i teorijsku potvrdu u dvostruko ispoljenoj pri rodi , ona se
moe praktino primeniti jedino na oveanstvo.
Zato je sada postalo oigledno samo po sebi da ako tvrdimo, kao
to i inimo, {a) da se ovek pojavio pre ostalih sisara, pa ak i pre
doba ogromnih gmizavaca, {b) daje dolazilo do periodikih potopa
i ledenih doba usled karmikog poremeaja Zemljine ose i, glavno,
(c) da se ovek rodio od Vi i h Bia, i l i onog to bi materijalizam
nazvao natprirodnim Biima, iako su ona samo nadljudska, onda ima
333
n
malo anse da se naa uenja nepristrasno sasluaju. Dodajte ovome
tvrdnju da deo oveanstva Tree Rase - sve one ljudske monade
koje su dostigle najviu taku Zasluga i Karme u prethodnim Man-
vantarama - duguje svoju psihiku i racionalnu prirodu boanskim
Biima koja su se otelovila u njihovom petom principu, i Tajna Dok-
trina mora da izgubi ugled ne samo u oima materijalizma, ve i u
oima dogmatskog hrianstva. Jer, im ono sazna da su njegovi An-
eli isto to i njegovi "Pal i " Duhovi, to ezoterijsko naelo bie pro-
glaeno najstranije j eretikim i opasnim.^^ Boanski ovek se nase-
lio u ivotinji i zato je, kada se odigralo fizioloko razdvajanje u pri -
rodnom toku evolucije - kada je, takode, i itavo "ivotinjsko carstvo
bilo razvezano" i mujaci bi l i privueni enkama - njihova rasa pala
- ne zato to su j el i plodove Znanja i razlikovali Dobro od Zla, ve
zato to za bolje nisu znali. Nagnane bespolnim tvoraki m nago-
nom, rane podrase su razvile jednu posrednu rasu u kojoj su se, kao
to je nagoveteno u Stancama, inkamirali Dan Kohani.^* "K ad ut-
vrdimo kol i ko je prostran Univerzum i saznamo sve to je u njemu,
umnoiemo nau rasu", odgovaraju Sinovi Volje i Joge svojoj brai
iste rase, koja ih pozivaju da ine kao i oni. To znai da e se vel i ki
Adepti i I nicij ati "umnoi ti ", t j . jo jednom proizvesti Iz Uma Ro-
ene devianske sinove - u Sedmoj Korenskoj Rasi.
Tako se tvrdi u Puranama: u Adi Parvanu (str. 115) i Brama Pu-
rani, i td. U jednom delu Pukara Mahatmje, tavie, odvajanje po-
lova alegoriki predstavlja Daka koj i , videi da njegovi potomci,
iz volje roeni ("Sinovi pasivne Joge"), nee stvoriti oveka, 'pre-
Moda je, uzevi u obzir tu degradaciju najviih i najistijih Duhova, koji
su se probili kroz posrednike nivoe nie svesti (Pimanderovih "Sedam kru-
gova Vatre"), kazano kako je sv. Jovan rekao da "ta Mudrost (u onginahxpsuche)
nije sila odozgo, ve je zemaljska, senzualna, avolska", a psuche je Manas,
"ljudska dua", postoje Duhovna Mudrost i l i Dua Budi. Pa ipak, Budi po se-
bi , poto je tako blizu Apsoluta, predstavlja samo latentnu svest.
To je "rasa koja ne umire", kako se naziva u ezoterizmu, a egzoteriki ja-
lova generacija prvih Dakinih potomaka, koji proklinje Naradu, boanskog
Riija, kome se pripisuje daje odvratio Hariasve i Sabalasve, Dakine sinove,
da ne razmnoe svoje vrste, recima: "Neka se rodi u materici; za tebe nee
biti mesta na kome e moi da se odmori u svim ovim oblastima", nakon e-
ga se za Naradu, predstavnika te rase jalovih asketa, kae da se, kad umre u
jednom telu, odmah raa u drugom.
334
StancaK- Istorija etvrte Rase
tvara jednu polovinu sebe u enu sa kojom zainje erke", budue
ene Tree Rase, koje su rodile divove Atlantide, takozvanu etvrtu
Rasu. U Vinu Purani se naprosto kae daj e Daka, otac ovean-
stva, ustanovio seksualne odnose kao sredstvo da se naseli svet.
Sreom po ljudsku rasu da je "Odabrana Rasa" ve postala no-
silac za inkarnaciju (intelektualno i duhovno) najviih anija, pre
nego stoje oveanstvo postalo sasvim materijalno. Kada su posle-
dnje podrase Tree Rase - izuzev nekih najniih - nestale sa vel i ki m
kontinentom Lemurije, "seme Trojstva Mudrosti su ve saznali taj-
nu besmrtnosti na Zemlji, tog dara koj i istoj toj velikoj linosti omo-
guava da iz jednog istroenog tela do u beskraj prelazi u drugo.
{b) Prvi rat koj i se odigrao na Zemlji, prvo prolivanje ljudske krvi ,
bilo je rezultat otvaranja ovekovih oiju i ula, koje mu je omogu-
ilo da vi di da su erke njegove Brae lepe od njegovih sopstvenih,
a takode i njihove ene. Bi l o je otmica i pre Sabinjanki, a Menela-
j i ma su otimane njihove Helene i pre nego to se Peta Rasa rodila.
Titani i l i di vovi su bi l i snaniji, nj ihovi neprijatelji mudrij i. To se
dogodilo tokom etvrte Rase - rase divova.
Jer, uistinu, "bi l o je divova" u davnoj prolosti," a evolucioni niz
ivotinjskog sveta je garancija da se ista stvar desila i u okviru ljud-
skih rasa. Na jo niem stupnju u tvorevini mi vidimo dokaze za to
u fl ori koja se razvija uporedo sa faunom u pogledu veliine. Ljup-
ke paprati koje sakupljamo i suimo medu listovima naih omiljenih
knjiga predstavljaju potomke divovskih paprati koje su rasle tokom
perioda karbona.
Predanja svi h zemalja i naroda ukazuj u na tu i nj eni cu. D one l i ci t i ra Anti-
ku istoriju nove Spanije, oca Dj urana iz 1885. godine, u koj oj j edan domoro-
dac Col ul a, stogodinjak, pri a o gradnj i pi rami de iz Col ul e sledeim recima:
U poetku, pre nego to bese stvorena svetlost Sunca, ova zemlja (Colula) bila je u
mraku i tami., ali odmah nakon to se svetlost Sunca rodila na Istoku, pojavili su se
divovi (. . .) koji su izgradili pomenutu piramidu, nakon ega su njeni graditelji bili
razbacani po itavoj Zemlji.
Autor Atlantide kae:
Veliki deo istorije Centralne Amerike je povezan sa delima jedne drevne rase divova
zvanih Kviani.
(str. 204)
335
Sveti spisi i odlomci filozofskih i naunih dela - ukratko, gotovo
svi zapisi koj i su do nas dospeli iz antike - spominju divove. Ni ko
nee propustiti da Atlantidane iz Tajne Doktrine prepozna u Raka-
sima iz Lanke - protivnicima koje je pobedio Rama. Da li su te prie
samo proizvod dokone mate? Hajde da ovom predmetu posvetimo
malo panje.
D A L I S U D I VO VI I ZMI LJOTI NA?
I ovde, opet, dolazimo u sukob sa naukom. Ona, zasad, porie da
je ovek ikada bi o mnogo vei od proseno vi soki h i snanih mu-
karaca kakve povremeno sreemo danas. Dr Henri Gregor odba-
cuje takva predanja, kao zasnovana na loe shvaenim injenicama.
I zneti su primeri pogrenih prosuivanja. Tako su 1613. godine na
lokalitetu od pradavnih vremena, nazvanom "Polje Divova", u Do-
njem Dofeneu (Francuska, est kilometara od Sen Romena), naene
dinovske kosti zakopane duboko u peskovitom tl u. One su pripisa-
ne ljudima, pa ak i Teutobokusu, tevtonskom poglavici koga je ubio
Marije. Al i , kasnija Kivijeova istraivanja su dokazala da su to fo-
silni ostaci Dinotherium giganteuma iz porodice tapira, dugakog 6
metara. Ukazivalo se na drevne graevine kao dokaz da nai najra-
ni j i preci nisu bi l i vei od nas. Naj vi i ovek iz antike za koga mi
znamo bio je ri mski car Maksimus, kau nam, visok samo 225 cen-
timetara. Ipak, u nae savremeno doba, mi svakodnevno viamo lju-
de vie od toga. Maar koj i se pokazivao u Londonskom cirkusu
bio je visok skoro 270 centimetara; u Ameri ci je bio prikazivan o-
vek divovskog rasta od 285 centimetara; Crnogorac Danilo bio je vi -
sok 257 centimetara. U Rusiji i Nemakoj esto se viaju l j udi iz
niih klasa vi i od 210 centimetara. A poto je g. Darvin rekao onima
koj i smatraju daje ovek nastao od majmuna da vrste ivotinja na-
stale ukrtanjem "uvek pokazuju tendenciju da se vrate izvornom
tipu", trebalo bi da isti zakon primene i na oveka. Da divovi nisu
bi l i pravilo u drevnoj prolosti, danas ih uopte ne bi bilo.
Sve se to odnosi samo na istorijski period. A ako kosturi iz pra-
istorijskih doba do sada nisu uspeli (stoje definitivno poreeno) da
336
U oima nauke nepobitno dokau ovde iznete tvrdnje, samo je pita-
nje vremena kada e do toga doi . Stavie, kao to je ve reeno,
ljudska figura se malo izmenila od poslednjeg rasnog ciklusa. Svi
di vovi iz drevnog doba sahranjeni su ispod okeana, a stotine i sto-
tine godina neprekidnog trenja vode pretvorile bi u prah i bronzani,
a kamoli ljudski skelet. Al i , staje sa svedoanstvima dobro poznatih
klasinih pisaca, filozofa i lj udi koje inae nikad nije bio glas da la-
u? Dalje, imajmo na umu da pre 1847. godine, kada je Bue de Pert
(Boucher de Perthes) to izneo pred oi nauke, gotovo nita nije bilo
poznato 0 fosilnom oveku, j er je arheologija samozadovoljno ig-
norisala njegovo postojanje. Od mudri h l j udi sa Zapada j edi no je
Biblija govorila o t i m Divovima koj i su u drevnim vremenima " b i l i
na Zeml j i ", j er je Zodijak bio j edi ni pozvani svedok da potvrdi izja-
ve o Atlasu i l i Orionu za koje se kae da svojim monim pleima po-
dupiru Zemlju.
Pa ipak, ak ni " D i v o v i " nisu ostali bez svojih svedoka i mogu-
e je dobro ispitati obe strane u tom pitanju. Tr i Nauke - geolo-
ka, zvezdana i skripturalna (ova poslednja u svom univerzalnom
karakteru) - mogu da nas snabdeju potrebnim dokazima. Da po-
nemo od geologije: ona je ve priznala da to su iskopani skele-
ti stariji, to je vea, via i monija njihova graa. Ovo je ve neki
dokaz u naim rukama. Frederik de Rumon (Rougemont), koj i ,
iako pobono veruje u Nojevu Ar ku i Bibliju, nije manje nauno ne-
pristrasan, pie:
Sve te kosti, naene u departmanu Garda, u Austriji, Lijeu (...)
te lobanje koje nas podeaju na negroidni tip (. . . ) i zbog toga bi se
mogle pobrkati sa ivotinjskim, sve su pripadale ljudima veoma vi-
sokog rasta.
(Istorija Zemlje, str. 154)
Isto ponavlja Larte (Lartet), autoritet koj i onima to su nastradali
u potopu (ne obavezno "Noj evom") pripisuje visok rast, a ni i rast
rasama koje su ivele posle njih.
to se tie dokaza koje daju stari pisci, ne moramo da stanemo
kod Tertulijana, koj i nas uverava da je u njegovo vreme u Kartagini
naen odreeni broj divova -j er, pre nego to bismo mogli da prihva-
t i mo njegovo svedoenje, morao bi bi t i dokazan njegov sopstveni
337
identitet^* i to daj e zaista postoj ao. * A l i , moemo se okr enut i nau-
n i m asopi si ma i z 1858. godi ne, k o j i govor e o sarkofagu divova
naenom te godi ne na l okal i t et u K art agi ne. to se t i e ant i ki h pa-
ganski h pisaca, i ma mo svedoenje Fi l ostrata, k o j i govor i o o di vov-
s kom skel etu dugakom 10 metara, kao i o j o j e dnom od 6 metara,
k o j i j e on sam vi deo u Sigeusu. Taj skelet moda ni j e pri padao, ka-
ko j e verovao Protesil aj , d i v u koga j e Ap o l o n ubi o p r i l i k o m opsade
Troj e, al i j e, svejedno, pripadao di vu, kao i onaj koj i j e ot kri o Mese-
krat i z Sti ra na L emnos u, "stranog i zgl eda", prema Fi l os t r at u {He-
roika, str. 35). Da l i j e mogue da e predrasude odvest i nauku dot l e
da sve te l j ude svrsta bi l o meu budal e, bi l o medu lazove?
Pl i ni j e g ov or i o d i v u u kome j e , po nj egovom mi l j enj u, prepo-
znao Ori ona, Ef i j al t ovog sina (Prirodna istorija, t o m V I I , pog. XVI ) ,
a Pausanija j e m i da zaista postoje gr obovi Asteri j e i Geri ona, i l i Hi -
l a, He r k u l o v i h si nova - k o j i s u b i l i d i v o v i , Ti t a ni i mo ni l j udi . Na
kraj u, opat Pegi (Pegues) ( ci t i r an u de Mi r v i j e v o j Pneumatologiji,
str. 48) u s vom i nteresantnom del u Grki Vulkani pot vruj e da su:
( . . . ) u okol i ni vulkana na ostrvu Tera naeni di vovi ije su ogro-
mne lobanje sahranjene pod kolosalnim kamenjem, za ije bi podi-
zanje bila potrebna divovska snaga, koju predanje u svim zemljama
povezuje sa idejama o divovima, vulkanima i magij i.
U i s t om del u pome nut og opata Pegi j a, aut or se udi zato su i
u Bibliji i u predanju Giborim ( di vovi , moni ), Refaim, i l i sablasti (fan-
t omi ) , Nefilim i l i pa l i {irruentes) pr i kazani i dent i ni ma, " kao da su
ljudi, poto i h Biblija nazi va pr v ob i t ni m i mo n i m" - t j . Ni mr o d .
" D o k t r i n a " objanjava t u taj nu. Ta i mena, koj a i s t i ns ki pri padaj u j e-
di no et i r i ma pr et hodni m rasama i naj rani j em del u Pete Rase, j asno
al udi raj u na prve dve rase Senki (astralne rase), na palu - Treu i na
rasu at l ant i dans ki h di v ov a - et vr t u, nakon koj e j e " ov e kov rast
poeo da se smanj uj e".
Postoje kritiari koji su, poto ne nalaze dokaza o Tertulijanovom posto-
janju, osim u spisima Euzebija "istinoljubivog", skloni da sumnjaju u njega.
* Tertulijan (143-230. godine), roen i iveo u Kartagini, dananji Tunis.
Urednik i izdava predmetnog dela proverio je ovu tvrdnju autorke u nekoliko
relevantnih izvora, ali ne moe daje podri, (nap. ured.)
338
Bosije (Uzdizanja, str. 56) uzrok sveopte idolatrije koja je dola
posle nj ih vi di u "i zvornom grehu". " Vi ete bi t i kao bogovi", kae
Zmija Evi u Postanju , stvarajui tako prvi zametak oboavanja la-
nih boanstava. Otuda j e, mi sl i on, potekla idolatrija i l i kult i obo-
avanje slika, antropomorfizovanih i l i ljudskih likova. Al i , ako se
idolatrija zasniva na tome, onda su dve crkve, pravoslavna, a pose-
bno katolika, isto tako idolatrijske i paganske kao i sve druge reli-
gije.^' Tek su u etvrtoj Rasi l j udi , koj i su i zgubi l i sva prava da
budu smatrani boanskim, pribegli oboavanju tela, drugim recima,
falicizmu. Do tada su oni uistinu bi l i bogovi, isto tako isti i boan-
ski kao i nj i hovi preci, a izraz o alegorikoj zmi j i se uopte, kao to
je dovoljno dokazivano na prethodnim stranicama, ne odnosi na fi-
zioloki pad lj udi, ve na to to su oni stekli znanje dobra i zla, koje
im je dolo pre njihovog pada. Ne sme se zaboraviti daje tek nakon
njihovog prisilnog izgnanstva iz Edena "Adam poznao Evu, enu
svoju" (Postanje, I V) . Neemo, meutim, proveravati "Tajnu Dok-
t r i nu" doslovnim smislom Biblije, ve emo radije ukazati na njiho-
ve velike slinosti kad se itaju u ezoterijskom znaenju.
Tek nakon to je napustio neoplatoniste, Kl i ment Aleksandrijski
je poeo re divovi da prevodi kao zmije, objanjavajui da "Zmi j e
i divovi oznaavaju Demone" (Postanje, pog. V).*"
I to uprkos formal noj zabrani vel i kog Crkvenog Sabora u El i rusu 303. go-
di ne, kad j e reeno da se " ob l i k Boga, k o j i j e nematerij alan i nevi dl j i v, ne og-
raniava l i kov i ma i l i obl i kom" . Godi ne 692., sabor u K onst ant i nopol j u j e na
slian nai n zabranio "da se Isus sl i ka i l i predstavlja Icao jagnje", a takoe i
da s e " k l e i p r i mo l i t v i j er j e t o i n i dol at r i j e" . A l i , sabor u Ni k e j i (787. g.)
vrat i o j e tu i dol at r i j u, dok j e sabor u R i mu (883. g.) ekskomuni ci rao Jovana,
carigradskog patrij arha, zato to se otvoreno izj asnio pr ot i v oboavanja slika.
Raspravlj aj ui o ki nes ki m zmaj evi ma i ki neskoj knj i evnost i , g. arls
Goul d u s voj i m Mitskim udovitima na strani 212 pie:
Njena mitologija, istorija, religije, narodne prie i poslovice vrve od pozivanja na
jedno tajanstveno bie koje je imalo fiziku prirodu, a duhovne atribute. Obdareno
prihvatljivim oblikom, koji je imalo mo da odbaci da bi preuzelo neki drugi, ono je
takoe moglo da utie na vreme, po volji izaziva sue i l i plodonosne kie, i l i da podie
i suzbija oluje. Od razbacanih legendi mogu se nainiti tomovi koji bi svuda obilovali
pomenutom temom. (. . .)
To "tajanstveno bi e" j e mitslii Zmaj , t j . s i mbol nekog istorijslcog, stvarnog
Adepta, majstora i profesora drevni h okul t ni h nauka. Ve je reeno da su nj i hovi
339
TAJNA D O K T R I N A * A NT R O P O G E NE Z A
Moda e nam rei, pre nego to uspostavimo paralelu izmeu
naih i biblij skih naela, da moramo pruiti bolje dokaze o posto-
janju divova etvrte Rase nego to je to njihovo pominjanje u Po-
stanju. Mi odgovaramo da su dokazi koje mi pruamo u veoj meri
zadovoljavajui, i u najmanju ruku su bolje posvedoeni u literaturi
i nauci nego to e to ikad bi t i sluaj sa Noj evim potopom. ak su
i kineska istoriografska dela puna takvih priseanja na etvrtu Ra-
su. U u-ingu ( I V deo, pogl. XXVI I , str. 291), u francuskom pre-
vedu, moe se proitati:
Kad je Miao-Ce ("ta prepotopska i izvitoperena rasa", objanja-
va komentator, "koja se u drevnim vremenima povukla u kame-
nite peine i za ije se potomke kae da se jo uvek mogu nai u
okolini Kantona"), prema naim starim dolcumentima, zahvalju-
jui obmanama i-Jeua, dodijala celoj Zemlji, ona je postala puna
pot omci vel i ke "arobnj ake" etvrte i Pete Rase uopte nazi val i " Z mi j a ma "
i " Zmaj evi ma" . Sve to pri pada hi j erarhi j i t akozvani h "Vat r eni h Zmaj eva Mu -
dr os t i " , a n K ohana, k o j i u cel i ni odgovaraj u Agni vat a Pi t r i j i ma, Mar ut i ma
i R udrama, pos t oj e i z vor R udr i , nj i hov otac, poi s t oveen sa bog om Vatre.
Vie j e reeno u tekstu. Sad, K l i me nt j e, kao i ni ci r ani neoplatonist, naravno
znao porekl o rei " Z ma j " , i zato su i ni ci r ani Adept i nazi vani tako, kao s t oj e
znao i taj nu Agatodemona, Hri st a, gnostike zmi j e od sedam samoglasnika.
On je znao da dogma njegove nove vere zahteva da se svi Jehovi ni rivali,
anel i za koj e se mi s l i da su se pobuni l i pr ot i v El ohi ma, kao to se Titan-Pro-
metej pobuni o pr ot i v Zevsa, uzurpatora carstva svog oca, pr i kau u drugai-
j e m svet l u, i daj e " Z ma j " bi o mi s t i k i nazi v za " S i nove Mu d r o s t i " ; od t og
znanja j e dola njegova defi ni ci j a, isto tako okrutna kao s t oj e bi l a i pr oi zvol j -
na, da " Zmi j e i D i v o v i oznaavaju Demone", t j . ne " D uhov e" , ve avole, re-
eno cr kveni m j ezi kom.
Sta biste rekli na nau tvrdnju daje Kinez - govorim o domaem, pravom Kinezu, ne
o hibridnoj meavini etvrte i Pete Rase koja sada vlada - domorodac koji pripada
nepomuenoj naciji potpuno i do poslednjeg ogranka etvrte Rase - dostigao vrhunac
svoje civihzacije kad Peta Rasa jedva da se i pojavila u Aziji,
(Ezoterijski budizam, str. 67)
A ta aica domai h K i neza su veoma vi s okog rasta. K a d bi se mogl a naba-
v i t i i ispravno prevesti veina rukopi sa na L ol o j e z i ku (j ezi k ki neski h domo-
rodaca), b i l i bi naeni mnogi neprocenj ivi dokazi . A l i , oni su isto tako r et ki kao
st oj e i nj i hov j ez i k nerazuml j iv. Do sada su samo j edan i l i dva evropska arhe-
ol oga bi l a u stanju da obezbede takve neprocenjive dokaze.
340
razbojnika. (...) Gospodar ang-ti (kralj boanske dinastije) video
je daje njegov narod izgubio poslednje ostatke vrline. Tada je on
naredio Tehongu i Li j u (dva nia an Kohana) da preseku sva-
ku vezu izmeu neba i zemlje. Od tada, nije vie bilo uspona i si-
lazaka!
"Uspon i silazak" oznaavaju neometenu komunikaciju i odnos
izmeu ta dva sveta. Poto nismo u mogunosti da iznesemo potpu-
nu i detaljnu istoriju Tree i etvrte Rase, sada moramo sakupiti ono-
l i ko izolovanih injenica o njima kol i ko je dozvoljeno, posebno one
koje predstavljaju direktne potvrde, kao i posredne dokaze naene
u antikoj litaraturi i istoriji. Kako su ljudski "kaputi od koe" po-
stajali sve deblji, a oni sve vie i vie padali u fiziki greh, odnos iz-
meu fizikog i eterinog, boanskog, oveka bio je prekinut. Veo
materije izmeu ta dva plana postao je suvie gust da bi ak i unu-
tranji ovek mogao da prodre kroz njega. Tajne Neba i Zemlje, ko-
je su Treoj Rasi ot kri l i njeni nebeski uitelji u danima njene istote,
postale su velika ia svetlosti, i j i bi zraci neminovno bi l i oslab-
ljeni i m bi se razili i prosuli po stranom, isuvie materijalnom t l u.
U masama oni su se egenirisali u vraanje, koje je kasnije poprimi-
lo oblik obrednih religija, idolatrije pune praznoverica i oboavanja
lj udi i heroja. Samo je aica prvobitnih l j udi - u kojima je iskra bo-
anske Mudrosti mono plamtela, i i j i je intenzitet rastao kako je
iskra onih koj i su je okrenuli u loe svrhe sa svakim dobom posta-
jala sve mutnija i mutnija - ostala kao odabrani uvari Misterija koje
su oveanstvu ot kr i l i boanski Ui t el j i . Meu njima j e bi l o onih
koj i su od samog poetka ostali u svom stanju Kumare, a predanje
apue ono to tajno uenje tvrdi, naime, da su ti Odabrani postali za-
metak hijerarhije koja od tog perioda vie nikad nije umirala:
"Unutranji ovek prve * * * jedino menja svoje teto s vre-
mena na vreme; on je uvek isti, ne zna ni za odmor ni za Nirva-
nu, odbacujui Devahan i ostajui stalno ne Zemlji radi spasa
Setite se iste tvrdnje u Knjizi EnohovoJ, kao i lestvice koju je Jakov video
u svojim snovima. "Dva sveta", naravno, znae "dvaplana Svesti i Bia". Vi-
dovnjak moe da komunicira sa biima na nivou viem od Zemlje ne ustajui
iz svoje fotelje.
341
oveanstva. ( . . . ) " "Od sedam devianskih ljudi (Kumara) eti-
ri se rtvovalo zbog grehova sveta, da bi pouilo neuke i da bi os-
talo do kraja tekue Manvantare. Iako nevidljivi, oni su uvek
prisutni. Kad ljudi o jednom od njih kau "On je mrtav ", gle, on je
iv i ima drugi oblik. Oni su Glava, Srce, Dua i Seme besmrtnog
znanja (Gniana)* Nikad ne govori, o Lanu, o tim velikim [Maha
(. . .)] pred masama, spominjui njihova imena: jedino e mudri
to razumeti. " (. . .)
(Katehizam unutranjih kola)
U t i h svetih "et i ri ", koj i su alegoriki i simboliki predstavljeni
u Linga Purani, koja tvrdi da se Vamadeva (iva) kao Kumara po-
novo raa u svakoj K al pi (u ovom sluaju Rasi), kao etiri mladia
- etiri bela, etiti crvena, etiri uta i etiri crna i l i braon. Setimo
se daje iva prvenstveno i poglavito asketa, pokrovitelj svih Jogina
i Adepata, i ta alegorija e postati sasvim razumljiva. Sam duh Bo-
anske Mudrosti i ednog asketizma je taj koj i se inkamira u ovi m
Izabranima. Tek nakon to se oeni i nakon to ga bogovi odvuku od
njegovog stranog asketskog ivota, Rudra postaje iva, bog indu-
skog Panteona, ne ba mnogo edan i milostiv. Vie od ta " et i r i " je
samo JEDNO kako na Zemlji, tako i na nebu -j o tajanstvenije i usam-
Ijenije bie, opisano u K nj i zi I .
Sada moramo da ispitamo prirodu "Sinova Plamena" i "Tamne
Mudrosti", kao i razloge za i protiv postojanja Satane.
Odlomci reenica kakvi se mogu proitati sa valjka koj i Dord
Smit naziva "Kletva nakon pada" (vi di str. 81 njegove Haldejskepri-
e o Postanju), naravno, alegorijski su, pa ipak oni potvruju ono
to se u naim knjigama ui o prirodi/aiia anela. Zato je u 12. re-
du reeno da "Gospodar zemlje njegovo ime pozva, Oe El u (Elo-
hi m) " i izgovori svoju kletvu, koj u "Bog Hea u i njegova jetra se
razljuti j er je njegov ovek (Aneoski ovek) pokvario svoju isto-
Vidi napred Komentare o etiri Rase - i o "Sinovima Volje i Joge", devi-
anskim potomcima androgine Tree Rase.
* Gniana je isto to i Gjana, Dnana, Dana i znai duhovni uvid, znanje o
sutini i slino, (nap. ured.)
U kabali je izgovaranje neizrecivog imena od etiri slova "najsvetija ar-
kana" - "tajna nad tajnama".
342
tu (14 15)", zbog ega Hea izrazi elju da "neka ga (oveka) Mu-
drost i znanje neprijateljski povrede".
Ova poslednja reenica pokazuje direktnu vezu Haldejaca sa pri -
om iz Postanja. Dok Hea pokuava da poniti mudrost i znanje ko-
je je ovek stekao, a samim t i m, zahvaljujui t i m novosteenim i
svesnim sposobnostima, mo da i sam stvara [preuzevi tako mono-
pol stvaranja iz ruku Boga (Bogova)], Elohim ini isto u treem po-
glavlju Postanja, odnosno izgoni oveka iz Edena.
Al i , nije vredelo. Jer, postoje duh boanske Mudrosti bio nad o-
vekom i unutar oveka - uistinu Zmij a Venosti i celokupnog Zna-
nja, taj manasiki duh, koj i mu je omoguio da naui tajnu stvara-
nja na nain Krijaakti i razmnoavanja na zemaljskim planovima
- sasvim prirodno gaje doveo dotle da otkrije svoj put ka besmrtno-
sti, uprkos ljubomori svih Bogova.
Rani Lemuro-Atlantidani bi l i su optueni da su za sebe (boan-
skim inkarnacijama) uzeli ene od nie rase, naime, rase lj udi dotad
liene uma. Svi drevni sveti spisi sadre istu, manje i l i vie izoblie-
nu legendu. Prvobitno, Pad anela, koji je "prvorodene" od Boga pre-
tvorio u Asure, i l i u "paganskos" Ahrimana i Tifona (tj . ako se prie
saoptene u Knjizi Enohovoj,^ kod Hermesa, u Puranama i Bibliji
shvate bukvalno), kada se ezoteriki proita, znai naprosto sledee.
Reenice, poput: "U svojoj ambiciji on (Satana) podie svoju ru-
ku protiv Svetilita Boga na Nebu", itd., trebalo bi da glase: "Nagnan
Vraajui se jo jednom na najvaniju temu u arhajskoj kosmogoniji, mo-
e se rei da ak i u nordijskim legendama, u svetim svicima boginje Sage, na-
lazimo daje Loki , brat po krvi sa Odinom (kao to su Tifon, Ahriman i druga
braa Ozirisa i Ormuzda), postao zao tek kasnije, poto se isuvie dugo druio
sa oveanstvom. Kao i svi drugi bogovi Vatre i l i Svetlosti ~ Vatra saie i uni-
tava pored toga to greje i daje ivot - on je zavrio tako to je bio prihvaen
kao "Vatra" u njenom destruktivnom znaenju. Ime Loki, saznajemo {Asgard
i Bogovi, str. 250) izvedeno Je od stare reci "liedian ", prosvetliti. Ono dakle
ima isto poreklo kao i latinska re "lux, svetlost". Al i , iofa'Je Jo blie povezan
sa Prometejem, postoje prikazan kao privezan sa otru stenu, dok Je Lucifer,
poistoveen sa Satanom, okovan dole u paklu; okolnosti koje, meutim, nije-
dnog od njih nisu spreile da deluje sa punom slobodom na Zemlji, ako pri-
hvatimo teoloki paradoks u potpunosti. Loki Je dobronameran, velikoduan i
moan bog u poecima vremena i predstavlja princip dobra, a ne zla, u ranoj
skandinavskoj teologiji.
343
zakonom vene evolucije i Karme, aneo se inkamirao na Zeml j i u
oveku, a kako su njegova Mudrost i Znanje jo uvek bi l i boanski,
iako je njegovo telo bilo zemaljsko, on je (alegorijski) optuen da
otkriva tajne Neba. On te dve stvari kombinuje i koristi u svrhe ljud-
skog, umesto nadljudskog razmnoavanja." Otuda, "ovek e raati,
a ne stvarati''f'^ Al i poto, inei tako, on mora, kao sredstvo razmno-
avanja, da upotrebi svoje slabo telo, ono e platiti kaznu za tu mu-
drost, koja je sa neba doneta na Zeml j u; otuda e kvarenje fizike
istote postati privremeno prokletstvo.
Srednjovekovni kabalisti su to dobro znali, poto se jedan od nj ih
nije plaio da napie:
Najpre je sam Bog odabrano drutvo Anela, koji su u raju for-
mirali teozofsku kolu, pouavao kabali. Nakon PADA Aneli su kraj-
nje milostivo ispriali tu doktrinu neposlunoj deci Zemlje, kako
bi pralikove snabdeli sredstvom da se vrate njihovoj prvobitnoj ple-
menitosti i blagostanju.
(Iz Kabale citirao Kristijan Ginzberg)
To pokazuje kako su taj dogaaj - kad se Sinovi Bogova ene er-
kama lj udi i pouavaju ih Tajnama Neba, koj i je alegorijski ispriao
Enoh, kao i esto poglavlje Postanja -protumaili hrianski kaba-
listi. Na itav taj period se moe gledati kao na pre-ljudski period
Grki mit na koji smo ranije aludirali, naime kada Je Kronos osakatio svog
oca Urana u grkoj teogoniji, predstavlja aluziju na to to je Sin Zemlje i Ne-
ba ukrao boansku tvoraku Vatru. Ako Je Uran, otelovljenje nebeskih Moi ,
morao da prestane da stvara (kastrirao gaje Kronos, bog u vremenu), u egipat-
skoj kosmogoniji je Tot, bog Mudrosti, onaj to regulie borbu izmeu Horusa
i Seta, koj i je ovog prethodnog osakatio kao Uran Kronosa {Knjiga mrtvih,
pog. X VI I , V, 26). U vavilonjanskoj pri i j e bog Zu taj koj i "oca bogova"
liava umsimija - idealnog kreativnog organa, a ne krune (!) kao to mi sl i
g. Smit (vidi str U 5 i 116 u halejskoj prii). Jer, u fragmentu K. 3454 (Britan-
ski Muzej) je veoma Jasno reeno a je Zu, poto Je liio "asnog sa Neba"
njegove elje, odneo umsimi bogova i tako spalio teroti (mo) svih ostalih bo-
gova, "upravljajui na taj nain semenom svih anela" (15). Apoto je umsimi
bio na Belovom sedalu, to bi teko mogla bi ti "kruna". etvrta verzija je u Bi-
bliji. Ham je halejski Zu, a obojica su prokleta zbog istog alegorijski opisa-
nog zloina.
344
boanskog oveka, i l i , kako to danas t vr di elastina protestantska
teologija -/re-adamovski period. Al i , ak i Postanje poinje svoju
pravu istoriju (poglavlje VI ) sa divovima iz " t i h dana" i "Sinovima
Bogova" koj i se ene i pouavaju svoje ene - erke ljudi.
Taj period je onaj koj i je opisan u Puranama i poto se odnosi na
dane izgubljene u arhajskim dobima, pa otuda praistorijske, kako
bi l o koj i antropolog moe da bude siguran u to da l i j e oveanstvo
tog perioda bilo i l i nije bilo isto kao ovo kakvo poznaje danas? itav
personal Bramana i Purana - R i i j i , Pradapatiji, Muni j i , njihove
ene i potomstvo - pripadaju tom preljudskom periodu. Svi su oni
seme oveanstva, da tako kaemo. Upravo je oko t i h "Sinova Bo-
gova", "I z Uma Roene" astralne dece Brame izrastao na fiziki ob-
l i k i razvio se u oblik kakav imamo danas. Jer, prie iz Purana o svim
t i m ljudima su prie o naim Monadama, u nj ihovim raznovrsnim i
bezbrojnim inkarnacijama na ovoj i drugim sferama, dogaaji koje
je opazilo "Oko Sive" drevnih vidovnjaka ("tree oko" iz naih Stan-
ci) i alegorijski opisalo. Kasnije, oni su iskrivljeni zbog sektakih
ciljeva; osakaeni, ali i dalje ostavljeni sa znatnom dozom istine u
sebi. A to to su tako debelo prekrivene pokrivaem mate ne i ni
alegorije u njima manje dubokim.
Al i , sa etvrtom Rasom mi stiemo do potpuno ljudskog perio-
da. Oni koj i su do tada bi l i poluboanska Bia, to su sama sebe za-
toila u telima koja su bila ljudska samo po izgledu, fizioloki su se
izmenili i uzeli sebi ene koje su bile potpuno ljudske i lepe, ali u ko-
j i ma su se inkamirala nia, materijalnija, mada ipak kosmika bia.
Ta bia, enska po obl i ku (u jevrejskom predanju njihov prototip je
L i l i t ) u ezoterijskim priama se nazivaju "Kado" (na sanskritu, Da-
ki ni ). Alegorijske legende poglavare t i h L i l i t a nazivaju Sangje Ka-
do (na sanskritu Buda D aki ni ) ; nj i ma se pripisuje sposobnost da
"hodaju po vazduhu", kao i najvea dobrota prema smrtnicima, ali
ne i um, nego samo ivotinjski instinkt.*^
(c) To je poetak oboavanja kome je bilo sueno da se, vekovi-
ma kasnije, degenerie u falicizam i seksualno oboavanje. Ono je
To su bia ije Je legendarno postojanje posluilo kao osnova na kojoj je
izgraena rabinska L i l i t , stvorenje koje bi oni to veruju u Bibliju nazvali pre-
potopskom enom, a kabalisti preadamskim rasama. One nisu izmiljotina -
to je sigurno, ma koliko daje fantastino postalo preterivanje o njima.
345
poelo oboavanjem ljudskog tela - "uda nad udima" kako ga
naziva jedan engleski pisac - i zavrilo se oboavanjem njegovih
odgovarajuih polova. Oboavaoci su b i l i di vovi po vel i i ni , ali i
di vovi po znanju i uenosti, j er su im znanje i uenost dol azi l i la-
ke nego oveku naeg savremenog doba. Nj i hova Nauka bi l a im
je uroena. Lemuro-Atlantidanima nije bi l o potrebno da otkrivaju
i pamte ono to j e njihov infomiui PR I NCI P znao u trenutku ro-
enja. Jedino vreme i veno rastua tupost materije u koj u su se
Principi odenuli, mogla j e, prvo, oslabiti seanje na nj ihovo pre-
natalno znanje, drugo, ot upi t i i ugasi ti svaku i skru duhovnog i
boanskog u njima. Zato su oni , od poetka, podlegli svojoj ivo-
tinjskoj pri rodi i i zrodi l i "udovita", t j . ljude drugaije vrste od one
kojoj su pripadali.
Govorei o divovima, Krojcer ih dobro opisuje kad kae da:
Ta deca Neba i Zemlje su roenjem bila obdarena Vladarskim
Moima, moima tvoraca njihovog bia, sa izuzetnim i moralnim
fizikim sposobnostima. Oni su zapovedali Elementima, znali taj-
ne Neba i Zemlje, mora i itavog sveta, i itali budunost u zve-
zdama. (. . .) Izgleda, uistinu, da ovek mora, kad ita o njima, da
vodi rauna i o Duhovima i Elementima koji su iznikli iz nedara
Prirode i koji imaju punu mo nad njom. (. . .) Sva ta bia obele-
zena su igom MAGIJE i VRAANJA. (. . .)
A takvi su i bi l i ti (danas) legendami junaci praistorijskih, pa ipak
nekad stvarno postojeih rasa. Krojcer je bio mudar za svoje doba
j er nije optuio za namemu obmanu, glupost i predrasude, beskrajni
niz priznatih filozofa, koj i su pominjali te rase i t vr di l i da su ak i u
svoje vreme viali njihove fosile. Bi l o je skeptika i u davnim vreme-
nima - ne manje nego danas. Al i , ak i Lukijan, Demokrit i Epikur
su se drali dokaza injenica i pokazivali sposobnost razluivanja
zaista vel i ki h umova, koj i su bi l i u stanju da razlikuju izmiljotinu
od injenice i istinu od preterivanja i obmane. Ant i ki pisci nisu bi l i
gluplj i od dananjih, jer, kako je dobro zapazio autor nekih Napo-
mena uz Aristotelovu Psihologiju u odnosu na savremenu misao (u
asopisu Um):
Uobiajena podela istorije na savremenu i antiku je (. . .) po-
grena. Grci iz IV veka p.n.e. su u velikoj meri bil i savremeni (po-
346
: sebno, mogli bismo da dodamo, po svojoj skepsi). Oni nisu bili sklo-
ni da tako lako prihvate bajke (. . .)
Pa ipak "Lemurijanci" i Atlantidani, "ta deca Neba i Zemlje", za-
ista nose peat AROBNJATVA j er i h Ezoterijska doktrina optuuje
upravo za ono to bi , ako bi se u to poverovalo, okonalo probleme
nauke u pogledu porekla oveka, tanije, njegovih anatomskih sli-
nosti sa ovekolikim majmunom. Ona ih optuuje da su poinili (za
nas) gnusni zloin ukrtanja sa takozvanim "ivotinjama" i tako pro-
izveli stvarne ovekolike vrste, koje su danas izumrle. Naravno, kad
bi se radilo o spontanom razmnoavanju - u koje Ezoterijska dok-
trina veruje i kome pouava - ne bi postojala mogunost takvog ukr-
tanja oveka i bilo kakve ivotinje. Al i , po strani od razmatranja da
u t i m davnim danima, kao stoje ve primeeno, ni ljudski, atlanti-
danski divovi ni "ivotinje" nisu bi l i fizioloki savreni ljudi i sisari
kakvi su nam danas poznati. Savremeni pojmovi o tom pitanju - oni
koje su fiziolozi prihvatili - suvie su nesigurni i promenljivi da bi
dopustili da se takva mogunost apriori porekne.
Paljivo prouavanje Komentara navelo bi oveka da pomisli ka-
ko je Bie sa koj i m su se "novoinkarniranr sparili bi l o nazivano
"ivotinjom" ne zato to nije bilo ljudsko bie, ve pre zato to je ono
fiziki i mentalno bilo veoma razliito od savrenijih rasa koje su se
fizioloki razvile u jednom ranijem periodu. Setite se Stance V I I i
onoga to se kae u prvom stihu (24) - da kada su se "Sinovi Mu-
drosti" prvi put i nkami ral i , neki od nj i h su se inkarnirali potpuno,
drugi su u te oblike uneli samo iskru, dok neke od senki nisu bile ni
ispunjene ni usavrene sve do etvrte Rase. Te rase, "liene znanja",
ostale su takve kakve su i bile, ak i posle prirodnog razdvajanja
polova. One su bi l e te koje su poi ni l e prvo ukrtanje, da tako
kaemo, i izrodile udovita, a Atlantidani su izabrali svoje ene me-
du nj i hovi m potomstvom. Pretpostavlja se da su Adam i Eva, sa
Kainom i Aveljem, hili jedina ljudska porodica na Zemlji. Pa ipak,
mi vi di mo kako Kai n odlazi u zemlju Nod i tamo se eni. Oigle-
dno, samo je jedna rasa bila dovoljno savrena da bi se nazvala
ljudskom; pa ak i danas, kada Singalezi smatraju Vedase iz svojih
dungli samo ivotinjama koje govore, deo engleskog naroda u svo-
j oj nadmenosti vrsto veruje da su sve druge ljudske porodice - po-
sebno tamnoputi Indijci - nie rase. tavie, ima prirodnjaka koj i su
347
ozbijno razmatrali problem da li se neka divlja plemena - na primer,
Bumani - uopte mogu smatrati ljudima. Komentar kae, opisujui
te vrste ( i l i rase) ivotinja, "lepih na izgled", kao dvonone: "Koje su
imale ljudski oblik, ali donje udove, od struka nanie, pokrivene dla-
kom. " Otuda, moda, predstava o rasi satira.
Ako su lj udi postojali pre dva miliona godina, oni su neminovno
morali - ba kao i ivotinje - da fiziki i anatomski budu sasvim
razliiti od svog dananjeg oblika - i oni su tada bi l i bl i i istom t i -
pu sisara nego to su danas. U svakom sluaju, saznajemo da se i-
votinjske vrste ukrtaju iskljuivo u okviru svoje vrste, t j . u skladu
sa vrstom i sojem ~ tek od pojave rase Atlantiana na ovoj zemlji. Kao
to je pokazao autor sjajne knjige Savremana nauka i savremena mi-
sao, ta ideja o odbijanju ukrtanja sa drugim vrstama, i l i sterilitet
koj i predstavlja rezultat takvog ukrtanja, "izgleda daje pre zaklju-
ak na pr vi pogled nego apsolutni zakon" ak i danas. On pokazuje
da "se razliite vrste, zapravo, esto meusobno ukrtaju, kao to
moemo da vidimo u poznatom primeru konja i magarca. Istina je
da je u tom sluaju mazga neplodna (. . .) ali to nije opti zakon i
nedavno je stvorena jedna nova ukrtena rasa, leporin, i l i zec-kuni,
koja je savreno plodna." Navodi se takode i potomstvo vuka i psa,
kao i nekoliko drugih domaih ivotinja (str 101): "zatim, lisica i
pas i savremene vajcarske krave, za koje je Rutimejer (Riitimeyer)
pokazao da potiu od t r i razliite vrstre fosilnih bikova. Bos primi-
genius. Bos longifrons i Bosfroniosus". Pa ipak, neke od tih vrsta,
na primer porodica majmuna, koje jako lie na oveka po svojoj Ji-
zikoj gradi imaju, kako nam kae, "bezbrojne ogranke, koj i se po-
stepeno pretapaju j edni u druge, ali i j i se krajnji stupnjevi daleko
vie meusobno razlikuju nego to se ovek razlikuje od najviih
majmuna" - gorile i impanze, na primer (vi di "Dodatak").
Zato, opasku g. Darvina - i l i bolje rei Lineovu opasku -priro-
da ne pravi skokove - ne samo da potvruje ezoterijsko uenje, ve
bi ona u mnogim sluajevima, ako ne i potpuno - kad bi samo bilo
anse da tu doktrinu prihvati neko drugi osim njenih direktnih pri -
stalica - u mnogome pomirila savremenu teoriju evolucije sa inje-
nicama, a takode i sa apsolutnim neuspehom antropologa da nadu
"kari ku koja nedostaje" u geolokim formacijama naeg etvrtog
Kruga.
348
Na drugom mestu emo pokazati da savremena nauka, ma kol i -
ko da sama toga nije svesna, sopstvenim stavovima potvruje nae
teorije, i daje de Kvatrfa savreno u pravu kad u svom poslednjem
delu smatra kako je daleko verovatnije da e se ot kr i t i daj e ove-
kol i ki vaa]rmxnpotomak oveka, nego da te dve vrste imaju zajedni-
kog, izmiljenog pretka koj i se nigde ne moe nai. Na taj nain bar
jedan istaknuti naunik potvruje mudrost sastavljaa drevnih Stanci,
a okultisti vie vole da veruju daje:
"( ) Covek bio prva i najvia ivotinja (sisar) koja se pojavila u
ovom (etvrtom Krugu) stvaranja. Potom su dole jo vee ivo-
tinje, a nakon svih, tupi ovek koji je hodao na sve etiri". Jer,
Rakasi (divovi-demoni) i Daitje (Titani) "Bele Dvipe (kontinen-
ta) pokvarili su njegove (tupog oveka) Oeve ".
(Komentar)
tavie, kao to vidimo, odreeni broj antropologa je nastanak o-
veka postavio tako daleko u prolost da to rui prividnu barijeru koja
postoji izmeu hronologije savremene nauke i Arhajske Doktrine.
Istina je da su engleski naunici odbi l i da odobre ak i hipotezu o
oveku iz tercijara. Svi oni mere starost prvobitnog oveka u skladu
sa sopstvenim shvatanjima i predrasudama. Haksli se, zaista, usu-
uje da razmilja o moguem oveku iz pliocena i l i miocena. Prof.
Simen (Seetnan) i g. Grant Alen (GrantAlen) su njegovu pojavu pro-
gnali u doba eocena, ali, uopteno govorei, engleski naunici sma-
traju kako nije bezbedno da idemo dalje u prolost od kvartara. Na
nesreu, injenice ne odgovaraju njihovoj prevelikoj uzdranosti. Fran-
cuska kola antropologije, koja svoje poglede zasniva na otkriima
opata Buroa (Bourgeois), Kapelinija (Capellini) i drugih, prihvati-
la j e, gotovo bez izuzetka, uenje da se tragovi naeg pretka sigurno
mogu nai u miocenu, dok je g. de Kvatrfa danas sklon da tvrdi ka-
ko ovek potie jo iz sekundara. Dalje emo uporediti te procene
sa ciframa koje su saoptene u braminskim egzoterikim knjigama,
koje su pribline naem ezoterijskom uenju.
(^d) (. . .) Potom, "tree oko vie nije delovalo", kae Stanca, j er
j e C O VEK potonuo suvie duboko u glib materije.
Sta znai ta udna i tajanstvena tvrdnja iz stiha 42 koja govori o
"treem oku Tree Rase koje je umrlo i vie nije delovalo"?
349
U pogledu ovog, kao i nekih drugih pitanja, mora se saoptiti jo
nekoliko okultnih uenja. Istorija Tree i etvrte Rase mora se izlo-
i t i sa vie detalja, kako bi se bacilo neto vie svetlosti na razvoj
naeg dananjeg oveanstva, i pokazalo da sposobnosti, koje okult-
ni trening aktivira, vraaju oveku poloaj koj i je prethodno zauzi-
mao u odnosu na duhovnu percepciju i svest. Al i , najpre se mora
objasniti fenomen Treeg oka.
RASE S A " TR E I M O K O M"
Ta tema je toliko neobina, a putevi kojima se ide tako kom-
plikovani, tako puni opasnih kl opki koje su spremile protivnike te-
orije i kritika, da mora da se saopti dobar razlog za svaki preduzeti
korak. Dok svetlou reflektora po imenu ezoterizam osvetljavamo
gotovo svaki centimetar okultnog terena koj i smo proputovali, mo-
ramo takoe njegovo soivo da upotrebimo kako bismo sa veom
objektivnou pogledali oblasti koje je istraila egzaktna nauka; a to
ne samo da bismo uporedili ovo dvoje, ve da bismo odbranili na
poloaj.**
R adi sugestija, preporui l i bi smo kratak lanak u Teozofu od avgusta 1887.
godine, Ezoterijska prouavanja. Aut or tog lanka izlae u nj emu j ednu pr i l i no
staru okul t nu teori j u, iako novu idej u za svet: "napredak Monade poklapa se sa
nazatkom Oblika" (str. 666), t j . sa "opadanjem njegove formativne sile ". On kae:
Ko zna kakav je oblik nosio Ego u dalekim prstenovima (Krugovima i l i rasama?)
(. . .)? Zar ljudski tip nije mogao da bude nalik na majmune u svim njihovim varijete-
tima? Zar nije mogue da se carstvo majmuna iz Ramajane zasniva na nekom davnom
predanju koje se odnosi na period kada je to bilo uobiajeno naslede, tanije aspekt
oveka?
Za t i m razvi j a veoma mudro, mada suvie kratko, izlaganje svoje teorij e re-
kavi kako bi svaki pr avi okul t i st a pot vr di o da:
Kod fiziko-eterinog oveka mora postojati/?ro!ma/e polova. Kako je reinkarna-
cija fiziko-astralnog oveka zavisila od entiteta pod-ljudskih klasa (razvijenih od i-
votinjskih prototipova) isto tako e fiziko-eterini ovek nai medu gracioznim,
uoblienim redovima koji potiu sa vazdunog nivoa, jedan i l i vie njih koji e se razviti
radi svog sukcesivnog otelovljavanja kada mu budu dati oblici nastali razmnoavanjem
- proces koji e tek veoma postepeno ukljuiti itavo oveanstvo. (Pre?) adamovske
350
Moda e se italac poaliti daj e u ovoj istoriji njihovog rasta i
evolucije isuvie malo reeno o fizikoj, ljudskoj strani i zumrl i h ra-
sa. Mnogo vie bi se moglo rei sa ubeenjem da nas uobiajeno
razmiljanje nije navelo da zastanemo na pragu svakog novog otkri-
venja. Saopteno je ono to u svetlosti otkria savremene nauke mo-
e bi t i mogue i na ta postoje ukazivanja; sve ono o emu egzaktna
nauka ne zna nita i o emu nije u stanju da razmilja - pa ga prema
tome porie kao injenicu u prirodi - nije reeno.
Al i , ak i tvrdnje poput ove - t j . daje ovek bio najraniji od svih
sisara, daj e on di rektni predak majmuna, daj e u drevnim vreme-
nima postojala neka vrsta Ki kl opa - bie ispitane, pa ipak naunici
nikad nee moi da dokau - osim da bi udovol j i l i sami sebi - da
nije bilo tako. Ni t i oni mogu da prihvate da su prve dve rase l j udi
bile isuvie eterine i nalik na senke po gradi, organizmu i obliku da
bi se uopte mogle nazvati fizikim ljudima. Jer, ako to uine, uvi -
deemo daje to jedan od razloga zato ne moemo oekivati da se
njihovi ostaci iskopaju zajedno sa drugim fosilima. Ipak, mi sve to
tvrdimo. ovek j e, da tako kaemo, bio skladite semena celokup-
nog ivota za ovaj Krug, i biljaka i ivotinja.*' Kao stoje Ain-Sof "Je-
dno, uprkos bezbrojnim oblicima koji su u njemu'' (ohar, I, 214),
tako je i ovek, na Zeml j i, mikrokosmos makrokosmosa.
i m se ovek pojavio, sve je bi l o upotpunjeno (. . .) j er sve je
saeto u njemu. On sjedinjuje u sebi sve oblike.
(ohar, III, 48a)
Misterija zemaljskog oveka prati misteriju Nebeskog oveka.
(Ibid, II, 76a)
i post-adamovske rase bile su di vovi ; nj i hovi eterini parnjaci mogu bi t i Li l i put anci -
di vni , sjajni, prozrani - al i e svakako bi t i giganti po umu.
[str. 671, lanak vikonta de Fianijera (Visconde de Figaniere F.T.S.JJ
Moglo bi se prigovoriti daje ovo protivrenost. Da, ako se Prva Korenska
Rasa pojavila 300.000.000 godina nakon to se razvila vegetacija, seme bilj -
nog ivota nije moglo bi t i u Prvoj Rasi. Mi kaemo daje moglo jer do pojave
oveka u ovom Krugu, vegetacija je bila sasvim dragaija nego to je danas,
sasvim eterina, iz prostog razloga to nikakva trava i l i biljka nije mogla da
bude fizika pre nego to su nastali ivotinjski i l i dragi organizmi da izdiu
ugljen dioksid koji biljke moraju da upiju da bi se razvile, hranile i rasle. Oni
su meuzavisni po svojim jizikim i steenim oblicima.
351
Ljudski model - takozvani, j er on je nosilac (u bi l o kom obliku)
boanskog oveka - predstavlja, kako je veoma intuitivno primetio
autor Ezoterijskih prouavanja,^'* novi tip na poetku svakog Kruga,
"poto ovek nikad ne moe, pa otud nikad nije ni bio, ispoljen u
obliku koj i u sutini pripada ivotinjskom carstvu". Autor nastavlja:
(. . .) on nikad nije pripadao tom carstvu. Izveden, jedino izveden,
od njihove najusavrenije klase, novi ljudski oblik uvek mora da
bude novi tip u tom ciklusu. Ljudski oblik u jednom prstenu (?), ka-
ko zamiljam, postaje odbaeno odelo u narednom; on se tada daje
najviem redu u podreenim carstvima.
Ako ta ideja znai ono to mi mislimo - j e r "prstenovi" o kojima
se govori izazivaju izvesnu pometnju - onda je to ispravno ezote-
rijsko uenje. Poto se pojavio na samom poetku, i na elu osetnog
i svesnog ivota, ovek (astral, i l i "Dua", j er ohar, koj i ponavlja
arhajsko uenje, kae daje "pravi ovek Dua, a njegov materijalni
okvir nije deo njega") - ovek postaje iva i ivotinjska CELI NA, ije
"odbaene" odede odreuju obl i k svakog ivota i svake ivotinje
u ovom K r ugu. ' '
Tako je on vekovima stvarao insekte, gmizavce, ptice i ivotinje,
nesvestan toga, od svojih ostataka i relikata iz Treeg i evrtog K ru-
ga. Ista ideja i uenje su takode nedvosmisleno izneti u mazdean-
skom Vendidadu, kao i u haldejskoj i Mojsijevoj alegoriji o Nojevoj
barci, a sve te prie predstavljaju samo nacionalne verzije izvorne
legende saoptene u induskim rukopisima. One se nalaze u alegoriji
o Vaivasvata Manuu i njegovoj barci sa Sedam Riija, kao i u alego-
r i j i o Riijima, od koj ih je svaki prikazan kao otac i roditelj specifi-
nih ivotinja, gmizavaca pa ak i udovita ( vi di Vinu Puranu).
Otvorite mazdeanski Vendidad na Fargard U, stih 27 (73) i proitaj-
te zapovest Ormuzda Jimi, duhu Zemlje, koj i simbolizuje t r i rase,
nakon to mu kae da ogradi Varu ("ograeni prostor", Argu i l i no-
sioca). (. . .)
70
71
Visconde de Figaniere F.T.S. (Teozof, avgust 1887., str. 676.)
U oharu stoji da "primordijalne reci" (iskre) nisu mogle da se izraze jer
oveka jo nije bilo. "Ljudski oblik sadri sve postojee u sebi, ali poto ga jo
nije bilo, reci su morale da nestanu."
352
Tamo (u Varu) e doneti semena ljudi i ena, najveih, najbo-
l j i h i naj f i ni j i h na ovoj zeml j i ; tu e doneti i semena svih vrsta
stoke (. . .)
I stih 28 (74):
(. . .) sva ta semena e doneti, po dva od svake vrste, da bi se tu
drala neistroena sve dok ti ljudi budu ostali u Vari.
Ti " l j udi " u "Vari " su "Preci", nebeski ljudi i l i aniji, budua Ega
koj i su naimenovani da informiu oveanstvo. Jer, "Vara" i l i "Bar-
ka" ( i l i opet Nosilac) naprosto oznaava OVEKA.^^
Stih 30 kae:
(. . .) zapeatie Varu (nakon to ga napuni svim semenima), i
napravie vrata i prozor koji sam od sebe ija unutra.
To je Dua. A kad Jima pita Ahura Mazdu, kako da napravi tu
Varu, odgovara mu se (stih 31):
(. . . ) Zdrobi zemlju (. . . ) i umesi je svojim rukama, kao to gmar
mesi ilovau.
Egipatski bog sa glavom ovna pravi oveka od ilovae na grn-
arskom toku, a tako ga i u Postanju El ohi m pravi od istog ma-
terijala.
Dalje, kad "Tvorca materijalnog sveta" (Ahura Mazdu) pitaju ta
znai dati svetlost "Vari koju je Jima nainio", kae se da "Postoje
nestvorene svetlosti i stvorene svetlosti" i da " t u " (u Airjana Vaego,
gde je nainjena Vara) "zvezde, Mesec i Sunce se samo j ednom
(godinje) vide da izlaze i zalaze" i godina izgleda kao samo jedan
dan (i no), to je jasno ukazivanje na "zemlju Bogova" i l i (danas)
polarne oblasti. tavie, u tom stihu postoji jo jedan nagovetaj:
izriita aluzija na "nestvorene svetlosti" koje osvetljavaju oveka
To je znaenje kada se alegorija i simbol otvore i itaju ljudskim kljuem,
i l i kljuem zemaljske antropozofije. To tumaenje simbolike "barke" ni naj-
manje ne smeta njenom astronomskom, pa ak ni teogonijskom tumaenju,
ni ti bilo kom od ostalih est znaenja. A ono ne izgleda ni manje nauno od
savremenih teorija o poreklu oveka. Kao to je reeno, ona ima sedam klju-
eva, kao i sve ostalo.
353
i znut ra - nj egove pr i nci pe. I nae, ni kakav smisao ni razl og ne bi se
mogao nai u odgovor u Ahur a Mazde ( s t i h 40) , i za koga sl edi s t i h
41 k o j i kae da "Svake etrdesete godi ne, s vakom par u (hermaf ro-
di t u) dvoje se raa, muko i ensko^^ to je j as ni odj ek Tajne D o k t r i -
ne, Stance koj a kae:
"Po isteku svakih etrdeset (godinjih) Sunaca, na kraju svakog
etrdesetog Dana, dvostruko postaje etiri; muko i ensko u j e-
dnom, i u prvom, i u drugom, i u treem. (. . . ) "
O no to j e j asno, poto "svako Sunce" znai i t avu godi nu, ona
j e tada sastavljena od j ednog dana, kao to danas u a r kt i kom kr ugu
postoj e dva estomesena peri oda. Prema starom uenj u, Zeml j i na
osa postepeno menj a svoj nagi b u odnosu na e k l i pt i k u, a u per i odu
0 kome se tu govor i , taj nagi b j e bi o takav da j e pol ar ni dan trajao
t okom i t avog peri oda Zeml j i ne revol uci j e oko Sunca, kada bi nastao
veoma krat ak suton; nakon t oga bi pol ama zeml j a ponovo zauzela
svoj pol oaj di r ekt no pod S unevi m zraci ma. To j e moda suprotno
as t r onomi j i kakva se danas u i i razume, al i ko moe da kae da se
promene u kret anj u Zeml j e, kakve se ne dogaaj u danas, ni s u do-
gaale pre nekol i ko mi l i ona godina?
Vraaj ui se j o j e dnom na t vr dnj u da Vara znai O VE K A etvr-
t og K r uga, kao i Zeml j u, Mesec t og peri oda, pa ak i Noj e v u A r k u
- ako bi neko tako hteo - to j e opet pokazano u di j al ogu i zmeu
Ahur a Mazde i Zaratustre. Tako, kad ovaj dr ugi pi t a (s t i h 42) :
O tvorce materijalnog sveta, o Sveti! K o j e taj koj e doneo za-
kon Mazde u Varu koj u je nainio Jima?
Ahur a Mazda j e odgovor i o:
Bi l a je to ptica Karipta, o sveti Zaratustro (. . .)
Ptica Karipta boravi na nebesima; da i vi na Zemlj i, bila bi kralj
ptica. Ona donese Zend Avestu u Jiminu Varu i ispria ga na jeziku
ptica.
(Sveanj XIX i XXIV)
73
Vendidad Sadah, vi di takoe i sveanj XV i D. Darmteterov prevod Ven-
didada. Svete knjige Istoka.
354
To je opet jedna alegorija i simbol koj i su pogreno razumeli je-
dino orijentalisti, koj i u toj pti ci vide "inkarnaciju munje" i kau da
se esto mislilo daje njena pesma "re bogova i otkrivenje" i ta sve
ne. Karipta je ljudski um-dua, i njegovo boanstvo, i j i je simbol
u drevnom zoroastrijanstvu ptica, kao to je kod Grka to leptir. i m
je Karipta ula u Varu i l i oveka, on je razumeo zakon Mazde i l i
Boansku Mudrost. U Knjizi skrivene misterije se o drvetu, koje pred-
stavlja drvo dobra i zla, kae:
U njegovim granama ptice se gnezde, i l i tu Due i Aneli imaju
svoja stanita!^
Zato je kod kabalista to bio slian simbol. "Ptica" je bila haldej-
ski, a postala je, takode, i jevrejski sinonim i simbol za Anela, Du-
u, Duh i l i Devu, a "Ptije gnezdo" bilo je i Nebo, i l i Boija nedra
u oharu. Savreni Mesija ulazi u Eden:
( . . . ) u to mesto koje se naziva Ptije Gnezdo.
(ohar, II 8b)
Kao ptica koja leti iz svog gnezda, to je Dua od koje se Sekina
(Boanska Mudrost i l i milost) ne odvaja.
' (ohar, III, 278a; Majerova Kabala, 217)
Komentar, mislei na Hansu, Pticu Mudrosti, kae:
Gnezdo vene ptice, iji lepet krila proizvodi ivot, beskrajni
je prostor.
Adam Kadmon, koj i predstavlja drvo (Seflrot) je onaj koj i posta-
je "Drvo poznanja dobra i zla", ezoterijski. A to "drvo je oko sebe
imalo sedam kolona (sedam stubova) sveta, i l i Vladalaca"; isti "Pre-
c i " i l i "Sefi rot" opet "del uj u kroz odgovarajue redove Anela u
sferama sedam planeta", itd., i j i jedan red zainje divove (Nefilim)
na Zeml j i .
itav antiki svet, pagani i hriani, verovali su daj e najranije
oveanstvo bi l o rasa divova. Izvesna iskopavanja u Amer i ci , u
Vi di Razotkivenu Kabalu, ser Mekgregor Metersa {McGregor Mathers),
str. 104.
355
humkama i peinama, ve su u izolovanim sluajevima obezbedila
grupe skeleta visoke 2,7 i 3,6 metara.^* Ona pripadaju plemenima
rane Pete Rase, koja se danas degenerisala na prosenu vi si nu od
oko 1,5 do 1,8 metara. Al i , lako nam je da verujemo da su Titani i
K i kl opi iz starine zaista pripadali etvrtoj (atlantidanskoj) Rasi i da
su sve legende o tome naene u induskim Puranama, zatim kod Ho-
mera i Hesioda, zasnovane na maglovitim seanjima na prave Titane
- ljude ogromne fizike snage, koja im je omoguavala da se brane
i dre na odstojanju divivska udovita mezozojskog i ranog keno-
zojskog perioda - i na prave Kiklope, trooke smrtnike.
Smotreni autori bi esto primeivali da "se poreklo gotovo sva-
kog narodnog mita i legende bez razlike moglo nai u nekoj inje-
ni ci Prirode".
U t i m fantastinim tvorevinama preterane subjektivnosti uvek
postoji neki element objektivnog i stvarnog. Imaginacija masa, ne-
disciplinovana i loe kontrolisana, kakva ve moe da bude, nikad
ne bi ni iz ega mogla da zane i izgradi tolike udovine likove, ta-
kvo bogatstvo izuzetnih pria, da u njihovom sreditu nisu bila ta
lebdea seanja, zamraena i nejasna, koja sjedinjuju izgubljene ka-
rike u lancu vremena, da bi ih potom sklopila u tajanstveni snoliki
osnov nae kolektivne svesti.^*
Na dokaze o Ki kl opi ma - rasi divova - bie ukazano u narednim
poglavljima o ki kl opski m ruevinama, kako se one danas nazivaju.
Nauka takode prua indikaciju da je tokom svoje evolucije i pre
konanog prilagodavanja ljudskog organizma - koj i je postao sa-
vren i simetrian tek u Petoj Rasi - rana etvrta Rasa takode mogla
da bude trooka, a da pri tom nije neizbeno imala tree oko izmeu
obrva, poput legendarnih Kiklopa.
75-
Darvinistiki evolucionisti, koji su tako radi da se, ne bi li dokazali svoje
argumente, pozivaju na injenicu vraanja na izvorni tip - ije je puno znae-
nje, u sluaju ljudskih udovita, obuhvaeno ezoterijskim reenjem embrio-
lokog problema - dobro bi ui ni l i kad bi ispitali one primere savremenih
divova koji su esto visoki po dva i po, tri , pa ak i tri i po metra. Takva vra-
anja su nesavrena, pa ipak neporeciva ponavljanja izvornog divovskog
oveka pradavnih vremena.
Vi di Mitska udovita . Goulda, iz ijeg smo interesantnog naunog de-
la u daljem tekstu naveli nekoliko odlomaka.Vidi Okultni Svet g. Sineta, opis
peine u Himalajima pune ostataka ljudskih i ivotinjskih divovskih kostiju.
356
Stanca X - [storija etvrte Rase
Za okultiste, koj i vemju da se duhovno i psihiko povlaenje odi-
grava uporedo sa fizikom evolucijom, da su unutranja ula - uro-
ena prvi m ljudskim rasama - atrofirala tokom rasta rase i materijal-
nog razvitka spoljanjih ula, za prouavaoca ezoterijske simbolo-
gije, konano, ta izjava ne predstavlja nagaanje i l i mogunost, ve
naprosto^zM zakona rasta, dokazanu injenicu, ukratko. Oni razu-
meju znaenje pasusa iz Komentara, koj i kae:
"U tim davnim danima muko-enskih (hermafrodita)/'OJto7a/a
su etvororuka ljudska stvorenja, sa jednom glavom, a ipak sa tri
oka. Ona su mogla da vide ispred i iza sebe. Jednu K AL P U ka-
snije (nakon razdvajanja polova) poto su ljudi pali u materiju,
njihov duhovni vid postao je zamagljen i, shodno tome, tree oko je
poelo da gubi svoju mo. (. . .) Kad je etvrta (Rasa) dospela do
svog sredinjeg perioda, unutranji vidje morao da se probudi i
stekne vetakim stimulusima, procesom koji je bio poznat drev-
nim mudracima (. . .) Tree oko koje je, slino tome, postepeno
postajalo OKAMENJENO, uskoro je nestalo. Ljudi sa dva lica po-
stali su ljudi sa jednim licem, a to oko se uvuklo duboko u glavu i
danas je smeteno ispod kose. Tokom aktivnosti unutranjeg o-
veka (tokom transa i duhovnih vizija) to oko raste i iri se. Arhat
ga vidi i osea, i, shodno tome, regulie njegovo delovanje. (. . .)
i; Neuprljani Lanu (uenik, ela) ne mora se plaiti opasnosti; ono-
me ko se ne dri istote (ko nije edan) 'boansko oko'nee pomoi. "
Odnosno, tree oko je bilo pozadi na glavi. Izjava daje najkasnije herma-
froditsko oveanstvo bilo "etvororuko" najverovatnije reava misteriju svih
prikaza i kipova egzoterikih bogova u I ndij i. Na akropolju Argosa postojao
je ,6avov, grubo izrezbarena drvena statua (pripisana Dedalu), koja je pred-
stavljala trookog diva i bila je posveena Zevsu Triopasu (trookom). Glava tog
"boga" imala je dva oka na licu i jedno iznad njih, na vrhu ela. Ona se smatra
najstarijom od svih drevnih statua (Schol. Valic. Ad Eurip. Troad. 14).
Unutranji vid se od tada moe stei jedino pomou obuke i inicijacije,
osim u sluaju "prirodno roenih arobnjaka", ekstrasensa i medijuma kako
se oni danas nazivaju.
Taj izraz "okamenjeno" umesto "okotalo" je udan. Za "zadnje oko", ko-
je, naravno, predstavlja pinealnu lezdu [epifizu (nap. ured.)], kako se danas
zove, malu poput zrna graka, lopticu sive nervne mase, zakaenu za zadnji
deo tree modane upljine, gotovo bez razlike se kae da sadri mineralne
konkremente i modani pesak (acervulus) i "nita vie" (vidi u daljem tekstu).
357
Na nesreu, i nee. Za veinu oveanstva "boansko oko" vie
ne postoji. Tree oko je mrtvo i vie ne deluje, ali, ono je za sobom
ostavilo svedoka svog postojanja. Taj svedok j e danas P I NEAL NA
LEZDA. to se tie "etvororukih" ljudi, oni su postali prototipovi
etvororukih induskih boanstava, kao stoje pokazano u prethodnoj
fusnoti.
Takva je misterija ljudskog oka da su neki naunici, u svojim uza-
ludnim nastojanjima da objasne i obrazloe sve tekoe koje okruuju
njegovo delovanje, bi l i prinueni da pribegnu okultnim objanjenji-
ma. Razvoj ljudskog oka vie podrava okultnu antropologiju nego
materijalistiku fiziologiju. " O i kod ljudskog embriona rastu iznu-
tra ka spolja", iz mozga, a ne predstavljaju deo koe, kao kod inse-
kata i sipa. Profesor Lankester (Lankester), mislei daje mozak udno
mesto za oko i pokuavajui da tu pojavu objasni darvinovskim shva-
tanjima, predlae interesentno gledite daje "na" najraniji predak-
-kimenjak hioprozrano stvorenje i otuda nije mnogo bitno gde su
bile oi! I ukoliko je ovek nekad bio "providno stvorenje", naa teorija
dobro stoji. Al i , kako se Lankesterova hipoteza uklapa u hekelijan-
sko gledite daje oko kimenjaka nastalo promenama u epidermul
Ako je ono zapoelo iznutra, ta teorija ide u kantu za smee. A em-
briologija j e, izgleda, to i dokazala. tavie, neobina sugestija prof.
Lankestera - i l i bismo rekli priznanje? - za potrebe evolucionizma
je moda neophodna. Okultizam sa svojim uenjima u pogledu po-
stepenog razvoja ula OD I ZNUTRA KA SPOLJA, od astralnog prototipa,
daleko vie zadovoljava. Tree oko se povuklo unutra kada mu je
vreme isteklo - j o jedna poenta u korist okultizma.
Al egori j ski izraz i nduski h mi sti ka kada govore o " oku Sive",
Tri-boana ("trookog"), tako dobija opravdanje i raison d'etre* -
prenoenje pinealne lezde (nekad treeg oka) do ela predstavlja
njegovo egzoterijsko opravdanje. To takode baca svetlost na miste-
ri j u - nekima nerazumljivu - o vezi izmeu neuobiajene, i l i Du-
hovne Vidovitosti i fizioloke istote Vidovnjaka. esto se pita: "Zato
bi celibat i ednost bi l i sine qua non** pravilo i uslov da se postane
ela (uenik) i l i da se razviju psihike i okultne moi? Odgovor se
nalazi u Komentaru. K ad shvatimo daj e "tree oko" nekad bi l o
* (Franc.) Razlog svog postojanja, (nap. prev.)
** (Lat.) Neophodno, ono bez ega se ne moe. (nap. prev.)
358
fizioloki organ, a da je kasnije, usled postepenog iezavanja du-
hovnosti i uveanja materijalnosti (postoj e fizika priroda zatrla
duhovnu), postalo atrofirani organ, koj i fiziologija razume isto tako
slabo kao i slezinu - kad to shvatimo, veza postaje jasna. Tokom
ljudskog ivota, najvea prepreka na putu duhovnog razvoja, a po-
sebno sticanja j ogi ki h moi, jeste aktivnost naih fiziolokih ula.
Poto je seksualna aktivnost blisko povezana, uzajamnim delova-
njem, sa kimenom modinom i sivom masom mozga, nepotrebno
je davati bilo kakva druga objanjenja. Naravno, normalno i nenor-
malno stanje mozga i stepen aktivnosti kimene modine mono
deluju na pinealnu lezdu, koja, zahvaljujui brojnim "centrima" u
tom regionu, kontrolie daleko najvei broj fiziolokih delovanja u
ekonomiji ivotinje, a takode, zahvaljujui njihovom bliskom sused-
stvu, kimena modina mora da veoma mono "podsticajno" deluje
na pinealnu lezdu.
Sve je to sasvim jasno jednom okultisti, ali veoma nejasno obi-
nom itaocu. Nj emu se, stoga, mora ukazati na mogunost daj e
trooki ovek postojao u prirodi, u periodima kada je njegova grada
bila u relativno haotinom stanju. O takvoj mogunosti moe se pre
svega zaklj uiti iz anatomskog i zoolokog znanja, a potom se ona
moe osloniti na pretpostavke same materijalistike nauke.
Na osnovu autoriteta nauke, a i na osnovu dokaza, koj i ovog pu-
ta nisu samo puke izmiljotine i l i teorijsko nagaanje, t vrdi se da
mnoge ivotinje - posebno meu ni i m vrstama kimenjaka - ima-
ju tree oko, koje je danas atrofiralo, ali je svakako bilo aktivno u
poetku.*" Vrsta Hatteria, guter iz reda Lacertilia, koj i je nedavno
80
K o d odreenih ivotinj a su pronaene prave oi, smetene duboko u lobanji, pokri -
vene debelim slojem koe i miia, oi koje ne mogu da vide.
Hekel takode kae:
( . . . ) Kimenj aci ( . . .) slepe krtice i pol j ski mievi, slepai i guteri ( . . . ) izbegavaju
dnevnu svetlost (. . .) boravei pod zemlj om. Oni prvobitno nisu bili slepi ve su se
razvi l i od predaka koj i su i vel i na svetlosti i i mal i dobro razvijene oi. U svi m fa-
zama nasleivanja, kod t i h slepih bia moe se pronai atrofirano oko i spod nepro-
vidne koe.
(Hekel, ulni organi)
A ako dva oka mogu toliko da atrofiraju kod niih ivotinja, zaSto ne bije-
dno oko - pinealna lezda - tako atrofiralo kod oveka, koji je u svom fizi-
kom aspektu samo via ivotinja?
359
ot kr i ven na No v o m Zel andu {zapazite, oblasti takozvane drevne Le-
murije) tu posebnost i spol j ava na kraj nj e i zuzetan nai n; i ne samo
Hatteria punctata, ve i kamel eon, i zvesni gmi zavci , pa ak i ri be.
I sprva se t v r di l o da to nij e ni ta drugo do produet ak mozga k o j i se
zavrava ma l o m i zrasl i nom, zvanom epifiza, ma l om kost i koj a j e od
gl avne kos t i odvoj ena hr s kavi com i koj u i ma svaka i vot i nj a. A l i ,
uskoro j e ot kr i veno daj e to neto vie. O na pokazuj e - kao to sve-
doe nj en razvoj i anatomska struktura - t akvu anal ogi j u sa okom,
da ni j e mogue da se smatra bi l o i m dr ugi m. Bi l o j e i j o uvek i ma
pal eont ol oga k o j i se oseaju ubedeni m daj e to "tree o k o " u poe-
t k u fimkcionisalo, i oni su svakako u pr avu. Jer, to je ono to se o
pi neal noj l ezdi kae u K vej novoj (Quain) Anatomiji ( t om I I , deve-
to i zdanj e, str. 830- 851, "Talamencephalon" - medumozak):
I z tog dela, koj i isprva ini j ednu celinu, a potom zadnji deo pre-
dnje primame modane kesice, u najranijoj fazi se razvijaju optike
kesice, a u vezi sa prednjim delom se formiraju modane hemisfe-
re i pratei delovi. Thalamus opticus sa svake strane se formira la-
teralnim zadebljanjem zida modine, dok razmak izmeu, koj i se
sputa prema osnovi, formira upljinu tree komore sa njenim pro-
duetkom u infundibulumu. Siva komisura se potom protee kroz
komornu upljinu (. . .) zadnji deo krova se razvija posebnim pro-
cesom, koj i e bi t i opisan kasnije, u pinealnu lezdu, koja svojim
peteljkama sa svake strane ostaje spojena sa talamusom, a iza toga
se stvara povezujua traka sa zadnjom komisurom.
Lamina terminalis {lamina cinerea) nastavlja da zatvara treu
komoru spreda, ispod njega optika komisura formira potkomore,
a kasnije se pozadina infundibuluma sputa da bi se sjedinila u
sella turcica sa t ki vom koje se spaja sa zadnj im renjem pineal-
nog tela.
D va optika talamusa, koj a se formi raj u od zadnjeg i spolja-
njeg dela zadnje komore, isprva se sastoje od jedne uplje kesice
nervne materije, ija upljina je povezana sa upljinom modanih
hemisfera u nastajanju, a iza toga sa srednje modanom kesicom
{corpora guadrugemina). Meuti m, uskoro, kako se poveeno ta-
loenje odvija u njihovoj unutranjosti, iza, ispod i sa strana, tala-
musi ovruj u, a istovemeno se sa gornje strane i zmeu nj i h
pojavljuje procep i l i fisura, i prodire dole do unutranje upljine,
koja se nastavlja, otvorena na zadnjem delu preko puta Silvijano-
vog akvadukta. Procep i l i fisura je trea komora. Iza, dva talamu-
360
sa se nastavljaju sjedinjena zaJ/'om komisurom, koja se moe ra-
zl i kovat i na kraj u treeg meseca, a takode i peteljkama pinealne
lezde (. . .)
U ranom periodu se ovi optiki traktovi, dok su jo uvek vezi-
kulami, mogu prepoznati kao uplja produenja spoljanjeg dela zi -
da talamusa. Ti traktovi se vidno oblikuj u u etvrtom mesecu. O ni
se, potom, produavaju nazad, u spoj sa corpora guadrigemina.
Formiranje pinealne lezde i pinealnog tela predstavlja jedan od
najinteresantnijih fenomena koj i su povezani sa razvojem Thala-
mencephalona.
O v o j e posebno interesantno ako se seti mo kako b i , da nema ra-
zvoj a zadnj eg del a mo da ni h hemi sf era, pi neal na l ezda b i l a savr-
eno v i d l j i v a p r i ukl anj anj u par i j et al ni h kos t i j u. Takoe j e veoma
interesantno zapazi t i oi gl ednu povezanost koj a se moe pr a t i t i i z-
meu ( pr vobi t no) upl j eg opt i kog t rakt a i oi j u spreda, sa pi neal -
n o m l ezdom i nj enom pet el j kom pozadi , z at i m povezanost svega
t oga sa opt i ki m tal amusom, tako da nedavno ot kri e u pogl edu tre-
eg oka Hatteria punctate stoj i u veoma vanom odnosu sa razvoj -
no m i s t or i j om l j uds ki h ul a i o k u l t ni m t vr dnj ama u tekstu.
D obr o j e poznato (a oni k o j i su prestal i da veruj u u postojanje be-
smr t nog pr i nci pa u oveku t o smatraj u i zmi l j ot i nom) da j e D ekar t
u pi neal noj l ezdi vi deo sedite Due. I ako j e ona povezana sa s v i m
del ovi ma tela, rekao j e on, pos t oj i j edan poseban deo tel a u kome
dua ispoljava svoje fUnkcije na posebni j i nai n nego u bi l o k o m dru-
g om. A pot o ni srce ni moz ak ne bi mo g l i da budu t o " pos ebno"
mesto, on j e zakl j ui o da bi se ta mal a lezda povezana sa mozgom,
koj a i pak deluje nezavisno od njega, l ako mogl a, pomou "ivotinj-
skih Duhova^^ koji se kreu kr oz upl j i ne lobanj e u s vakom s mi s l u" ,
pokr enut i na odreeni tal asni nai n.
Ma da u nae vr eme egzaktnog znanja ovo moe i zgl edat i nena-
uno, D ekar t se dal eko vie pr i bl i i o okul t noj i s t i ni od bi l o kog He-
kel a. Jer, kao s t oj e pokazano, pi neal na l ezda j e dal eko povezani j a
sa D u om i D u h o m od bi l o kog drugog ovekovog f i zi ol o kog ul a.
D a j e vodei m nauni ci ma makar i na trenutak si nul o k a k v i su stvar-
ni procesi koj e kor i s t i I mpul s Evol uci j e i kakav j e vi j ugavi cikliki
81
Nervni etar dr B. V. Riardsona - u okultizmu, nervna aura. "ivotinjski
duhovi" (?) su isto to i struje sloene nervno-aurike cirkulacije.
361
tok tog vel i kog zakona, oni bi znali, umesto da nagaaju, i b i l i bi ,
na osnovu poznavanja njenih prethodnih oblika, sigurni kakav e
bi t i budui f i zi ki preobraaj ljudske vrste. Potom, kad bi vi del i
neistinitost i svu besmislenost svojih savremenih "slepih sila" i me-
hanikih procesa u prirodi, na osnovu tog uvida shvatili bi da se, na
primer, pomenuta pinealna lezda na ovom planu naeg ciklusa je-
dino mogla onesposobiti za. fiziku upotrebu. Ako je to jedno "oko"
u oveku danas atrofiralo, to dokazuje daje ono, kao i kod niih i -
votinja, nekad bilo aktivno, j er priroda nikad ne stvara ni najmanji,
najbeznaajniji oblik bez nekog odreenog razloga i funkcije. Bi o
je to aktivan organ, kaemo mi , na onom stupnju evolucije na kome
je duhovni element u oveku nadmono vladao nad tek roenim i n-
telektualnim i fizikim elementom. I kako se ciklus sputao ka pla-
nu na kome su razvijena fizioloka ula, tekui uporedo sa rastom i
konsolidacijom fizikog oveka, sa beskrajnim preokrefima i nevo-
ljama zoolokog ivota, da bi to sredinje " oko" na kraju atrofiralo
zajedno sa ranim duhovnim i isto psihikim karakteristikama o-
veka. Oko je ogledalo, a takode i prozor due, kae narodna mu-
drost,*^ a "Glas naroda je Boi j i glas".
U poetku, sve klase i familije ivih bia bile su hermafroditske
i fiziki jednooke. Kod ivotinja, i j i je oblik bio isto tako eterian
(astralno) kao i ovekov, pre nego to su njihova tela poela da ra-
zvijaju kapute od koe, odnosno da od iznutra ka spolja grade debe-
li prekriva fizike supstance i l i materije pomou svojih unutranjih
fiziolokih mehanizama, tree oko je, kao i kod oveka, prvobitno
bilo j edi ni organ vida. Dva fizika oka su se kasnije razvila*^ i kod
82
Setimo se da je u okultnim naukama Prva Rasa prikazana kao duhovna
iznutra, a eterika spolja. Druga, kao psiho-duhovna mentalno, a eteriko-fi-
zika telesno, a Trea, i dalje liena intelekta na poetku, po telu je astralno-fi-
zika i ivi unutranji ivot u kome psiho-duhovnom elementu jo uvek ni na
koj i nain ne smetaju tek roena fizioloka ula. Nj ihova dva oka gledaju
ispred sebe, ne videi ni prolost ni budunost, ali, "tree oko" "obuhvata
VENOST".
Al i , na sasvim drugaiji nain od onog koji opisuje Hekel - kao "evoluciju
prirodnom selekcijom u borbi za opstanak" {ovekov pedigre, "ulni organi",
str. 335). Nema nikakvog smisla u tvrdnji daje puka "termika osetljivost ko-
e" na hipotetike svetlosne talase mogla da dovede do prekrasne kombina-
362
StancaX- Istorija etvrte Rase
ivotinja i kod oveka, i j i je f i zi ki organ vida, na poetku Tree
Rase, bi o na i stom mestu kao kod dananjih slepih kimenjaka,
t j . ispod neprovidne koe.*'' Samo to je stanje jednog, i l i prvo-
bitnog oka kod oveka i ivotinja danas obrnuto, j er je ovek ve
zavrio tu ivotinjsku nerazumnu fazu u Treem Krugu i odmakao
ispred isto ivotinjske tvorevine za itav jedan nivo svesti. Zato,
dok je "ki kl opsko" oko bilo, kao to jo uvek jeste, organ duhovnog
vida kod oveka, kod ivotinja je ono bilo organ fizikog vida. I to
oko, postoje obavilo svoj zadatak, tokom fizike evolucije bi l o je
zamenjeno sloenij om t vorevi nom u f or mi dva oka i zato gaj e
priroda uskladitila i odloila za buduu upotrebu u eonima koj i
dolaze.
To objanjava zato je pinealna lezda dostigla svoj najvii ste-
pen razvoja u periodu kad je fiziko telo bilo najmanje razvijeno.
K od kimenjaka je ono veoma istaknuto i objektivno, a kod oveka
je krajnje paljivo sakriveno i nedostupno, ak i anatomima. Time
je baeno isto toliko svetlosti i na budue fiziko, duhovno i intele-
ktualno stanje oveanstva u periodima koj i odgovaraju, paralelnim
linijama, ostalim proteklim periodima, uvek du pravca uzlazne i
silazne ciklike evolucije i razvoja. Zato, nekoliko vekova pre po-
etka Kali Juge - mranog doba koje je zapoelo pre oko 5.000 go-
dina, reeno je (parafrazirano razumlj ivim reenicama):
ije prilagodavanja kakvu predstavlja oko. tavie, ranije je bilo pokazano da
je "prirodna selekcija" isti mit kome se pripisuje poreklo varijeteta (vi di u
daljem tekstu, Deo I I I , O darvinistikom mehanikom stvaranju), poto se "pre-
ivljavanje najsposobnijih" moe odigrati jedino nakon to se korisna varijan-
ta va pojavila, zajedno sa ve poboljanim organizmima. Odakle je dola
"korisna varijanta" koja je razvila oko? Samo od " ( . . .) slepih sila (. . .) bez
cilja, bez plana"? Taj argument je detinjast. Pravo reenje te misterije mora se
nai u bezlinoj Boanskoj Mudrosti, u njenoj ZAMI S L I - koja se odraava u
materiji.
Paleontologija je potvrdila daje kod ivotinja iz kenozoika - posebno gu-
tera, kao to je prepotopski Labyrinthodon, ije lobanje imaju inae neobja-
njivi otvor - tree, i l i jedno oko, moralo bi t i prilino razvijeno. Nekoliko
prirodnjaka, ukljuujui i E. Korelta (Korscheldt), ubeenoje daje to danas
nestalo ivotinjsko oko, koje je kod gmizavaca savremenog doba, uprkos ne-
providnoj koi koja ga pokriva, u stanju da razlikuje svetlost od tame, bilo pra-
vi organ vida.
363
"Mi (Peta Korenska Rasa) na prvoj polovini (naeg postojanja)
pa na dalje (na sada UZLAZNOM luku ciklusa) smo na sredinjoj
taki (i l i izmeu) Tree i Druge Rase - koje silaze dole (tj., te rase
su tada bile na silaznom luku ciklusa). (. . .) Izraunaj sam, Lanu,
i vi di . "
(Komentar XX)
Ako izraunamo onako kako nam je reeno, otkrivamo daje tokom
tog prelaznog perioda - naime, u drugoj polovini Prve Duhovne, ete-
riko-astralne rase - oveanstvo bilo lieno intelektualnog moda-
nog elementa. A poto je bilo na silaznoj putanji, j er smo mi njemu
paralelni na uzlaznoj, mi smo zato lieni duhovnog elementa, koj i je
danas zamenjen intelektualnim. Jer, dobro zapamtite, poto smo mi
u Manasa (umnom) periodu naeg rasnog ciklusa, odnosno Petog,
to znai da smo preli sredinju taku savrene usklaenosti Duha i
Materije - odnosno ravnotee izmeu modane intelektualne i duhov-
ne percepcije. Meuti m, moramo imati na umu j ednu vanu stvar.
EVOLUCIJA KORENSKI H RASA U ETVRTOM KRUGU
MERIDIJAN RASA
364
StancaK- Istorija etvrte Rase
Mi smo tek u etvrtom krugu, a u Petom e konano bi t i posti-
gnut potpuni razvoj Manasa, u vi du direktnog zraka iz Univerzal-
nog MAHATA - zraka neometenog materijom. Ipak, kao to svaka
podrasa i narod imaju svoje cikluse i faze razvojne evolucije, koje
se ponavljaju u manjem opsegu, tako mora bi t i i u sluaju nae Ko-
renske Rase. Iz prethodnog se moe zakljuiti daje naa Korenska
Rasa prela sredinju l i ni j u i kree se prema Duhovnoj strani; al i ,
neke od naih podrasa se i dalje nalaze na senovitom silaznom luku
u svoj im nacionalnim ciklusima, dok se, opet, neke - najstarije -
poto su prele svoju kljunu taku, j edinu koja odluuje o tome da
li e neka rasa, narod i l i pleme iveti i l i ieznuti, kao podrase nala-
ze na vhuncu svog duhovnog razvoja.
Sad postaje razumljivo zato se "jedno oko" postepeno preobra-
zilo u obinu lezdu, nakon fizikog Pada rase koj u smo se sloili
da nazovemo "Lemurijancima".
Interesantno je da su se posebno kod ljudi razvile modane hemi-
sfere i pobone komore, a da su optiki talamus, corpora guadri-
êmina i corpora striata gl avni razvij eni delovi u mozgu sisara.
Stavie, t vrdi se da se intelekt bi l o kog oveka u odreenom stepenu
moe meriti razvojem centralnih vijuga i prednjih delova modanih
hemisfera. Izgleda kao prirodan zakljuak iz prethodno reenog da,
ako se razvijenost i vee razmere pinealne lezde mogu smatrati
znakom astralnih sposobnosti i duhovnih sklonosti nekog oveka,
onda mora postojati odgovarajua razvijenost tog dela lobanje, i l i
se poveanje pinealne lezde mora odvij ati na raun zadnjeg dela
modanih hemisfera. To je zanimljivo razmiljanje, koje e u ovom
sluaju bi t i i potvreno. Trebalo bi da vidimo, ispod i iza, mali mo-
zak za koj i se smatralo da predstavlja centar svih ivotinjskih na-
gona ljudskog bia, a za koj i nauka priznaje da predstavlja centar
svih fizioloki usklaenih pokreta tela, kao to je hodanje, jedenje,
itd., itd., zatim napred, u prednjem delu mozga - modanih hemisfe-
ra - deo koj i je posebno povezan sa intelektualnom razvijenou o-
veka, i u sredini, razvijenu pinealnu lezdu, koja gospodari oboma,
a posebno i voti nj ski m funkcijama, kod oveka na viem stupnju
evolucije, i l i duhovnog oveka.
Moramo imati na umu da su to samo fizike korespondencije, ba
kao stoje obian ljudski mozak organ koj i belei pamenje, ali nije
samo pamenje.
365
Tree oko je, dakle, organ koj i je bio osnov mnogih legendi i pre-
danja, izmeu ostalih o ljudima sa j ednom glavom, ali sa dva lica.
Pored toga to se pominju u haldejskim fragmentima, oni se mogu
nai i u nekoliko kineskih spisa. Osim u navedenom delu ~ an Hai
ing, koje je kompilirao kralj ia od natpisa na devet umi, koje je 2255.
godine pre nove ere naino kralj Ju, one se mogu nai i u drugom de-
l u, nazvanom Bambusove knjige, i treem, Rh Ja - "koje je, po pre-
danju, zapoeo ou Kung, ujak Vu Vanga, prvog cara dinasije Cou,
1122. godine pre nove ere", kae g. . Gould u svojim Mitskim udo-
vitima. Bambusove knjige sadre drevne kineske anale, pronaene
279. godine, pri l i kom otvaranja grobnice kralja Singa od Vaija, koj i
je umro 295. godine pre nove ere. Oba ta dela pominju ljude sa dva l i -
ca na jednoj glavi - j e dni m napred, a drugim pozadi (str. 27).
Sad, ono to bi prouavaoci okultizma trebalo da znaju, jesto to
da j e "TREE O K O " NERASKI DI VO POVEZANO SA K AR MO M. TO naelo
je tako tajanstveno da je mal i broj uo za njega.
"ivino oko" nije potpuno atrofiralo pre kraja etvrte Rase. Kad
su duhovnost, sve boanske moi i osobine boanskog oveka Tre-
e Rase postali sluge novoprobuenih fiziolokih i psihikih strasti
fizikog oveka, umesto da bude obratno, to oko je izgubilo svoje
moi. Al i , takav je bio zakon evolucije i, striktno govorei, nije bilo ni -
kakvog PADA. Greh se nije sastojao u upotrebi t i h novosteenih moi,
ve u njihovoj zloupotrebi, u tome to je od hrama, sagraenog da
udomi boga, nainjena jazbina svakakvih duhovnih nepravdi. A kad
kaemo "greh", to je naprosto zato da bi svi razumeli ta mislimo, po-
to bi u ovom sluaju bilo ispravno da se upotrebi termin Karma^^
dok itaoca koj i se osea zbunjenim usled naeg korienja termina
"duhovna" umesto "fizika" nepravda, podseamo na injenicu da ne
moe bi t i fizike nepravde. Telo je naprosto organ bez odgovorno-
sti, ovudepsihikog, ako ne i Duhovnog oveka. Al i , u sluaju Atlan-
tiana, upravo je Duhovno bie inilo grehove, postoje element Duha
Karma je re koja ima mnogo znaenja, i postoje termini za gotovo sve
njene aspekte. Kao sinonim za greh, ona znai delovanje u cilju postizanja
neke svetovne, otuda sebine elje, koja neizbeno mora biti tetna po nekog
drugog. Karman je delovanje, Uzrok, a Karma je, opet, "zakon etike uzro-
6nosti", posledica nekog dela koje je uinjeno sebino, dok veliki zakon skla-
da poiva na altruizmu.
366
Stanca X-1 storija etvrte Rase
u to vreme jo uvek bio "gospodarei" princip u oveku. Tako su u tom
periodu nae Monade stvorile najteu Karmu za nau Petu Rasu.
Poto ova reenica opet moe izgledati zbunjujue, bolje je daje
objasnimo zarad onih kojima su teozofska uenja nepoznata.
Stalno se postavljaju pitanja o Karmi \ponovnom raanju i izgle-
da da u t i m pitanjima postoji velika pometnja. Ponajvie su zbunje-
ni oni koj i su roeni i odgajeni u hrianskoj veri, koj i su pouavani
ideji da Bog stvara novu duu za svako novoroeno dete. Oni pita-
j u, da li je u tom sluaju broj Monada koje se inkamiraju na Zeml j i
ogranien, na ta im se odgovara potvrdno. Jer, ma kako daje neiz-
brojiv, po naim predstavama, broj monada koje se inkamiraju ~
ak i ako uzmemo u obzir injenicu da se jo od Dmge Rase, kad je
njenih sedam gmpa bilo snabdeveno telima, u svakoj sekundi vre-
mena koje je proteklo u prethodnim eonima, moglo odigrati nekoli-
ko roenja i smrti , opet mora postojati granica. Reeno je da je
Karma-Nemezis, ija je sluavka Priroda, sve regulisala na najskla-
dnij i nain i da je zato priliv, i l i priticanje novih Monada prestalo
i m je oveanstvo postiglo svoj puni fiziki razvoj. Od sredinje
take rase Atlantidana nije se inkamirala nijedna nova Monada, ako
imamo u vi du da, osim kod male dece i osoba koje su nasilno po-
ginule u nekoj nesrei, nijedan Duhovni Entitet ne moe da se rein-
kamira pre nego to proe period od mnogo vekova, pa i sami takvi
prekidi moraju da pokau daje broj Monada neminovno konaan i
ogranien. tavie, i dmgi m ivotinjama se mora dopustiti razuman
period za njihov evolucioni napredak.
Zato tvrdimo da mnogi od nas danas odrauju posledice loih kar-
mi ki h uzroka koje smo proizveli u telima Atlantidana. Zakon K AR -
ME je nedeljivo prepleten sa zakonom reinkarnacije.
Samo znanje o stalnim reinkarnacijama jedne te iste individue tokom
ivotnog ciklusa, uverenje da iste MO NAD E - meu kojima su i mnogi
an Kohani, i l i sami "Bogovi " - moraju da prou kroz "Krug Nuno-
sti", u kojoj bivaju nagraeni i l i kanjeni odgovarajuom inkarnaci-
j om za patnje koje su podneli i l i zloine koje su poinili u prethodnom
ivotu; da iste one Monade to su ule u prazne, nesvesne ljuture, iU
astralne likove Prve Rase, koje su emanirali Pitrij i, jesu iste ove koje
su danas medu nama ~ zaista, moda ba mi sami; jedino to uenje,
kaemo mi , moe da objasni tajanstveni problem Dobra i Zl a i da
367
oveka pomi r i sa uasnom i prividnom nepravednou ivota. Jedino
ta izvesnost moe da s mi r i na ozloj eeni oseaj za pravdu. Jer, kad
ovek kome su nepoznata pl emeni ta uenja pogleda oko sebe i zapazi
nejednakosti u roenj u i srei, i nt el et ku i sposobnostima, kad v i d i ka-
ko se odaje poast budal ama i raspi kuama, koj e je sudbina obasula
svoj om naklonou, zahvalj uj ui samo nj i hovom roenj u u odreenoj
porodi ci , a da nj i hov naj bl i i sused, sa svom svoj om pameu i pleme-
ni t i m vrl i nama - koj i j e na sve naine daleko zaslunij i - umi r e od ne-
matine i nedostatka ljudske solidarnosti, kad ovek, dakle, v i di sve to,
mora da okrene gl avu, nemoan da olaka nezasluenu patnju, i l i kad
mu u ui ma odzvanj aj u vapaj i bol a, koj e uje u s vom okruenj u, od
koj i h mu se stee srce - j e d i n o ga blagosloveno znanje o K a r mi spre-
ava da pr okune i vot i oveka, kao i nj i hovog navodnog Tvorca.*^
Od svi h uasni h bogohul j enj a i opt ubi koj e monot ei st i prakt i no
upuuj u svom Bogu, nijedna nij e vea i manje oprostiva od one (goto-
vo uvek) lane poni znos t i , navodno " pobone" hrianske tvrdnj e u
pogl edu svakog zla i nezasluenog udarca, daj e "takva Boi j a volja".
Ti kv a ni i l i cemer i ! Bog ohul ni i opaki fari sej i , k o j i u i s t om dahu
govore 0 beskrajnoj mi l os r dnoj l j ubavi i br i z i nj i hovog Boga i t vor-
ca za bespomonog oveka, i o t ome da Bog kanjava dobra, pa ak
i najbolja od svojih stvorenja, isisavajui im krv do smrti nalik na
nezasitog Moloha! Da l i da na to odgovor i mo K ong r e j v ov i m reci ma:
Al i , ko e se usuditi da oglobi Venu Pravdu?
Logika i obini zdrav razum, odgovaramo mi ; ako nas navode da
ver uj emo u " p r v o b i t n i Gr e h" , u jednom i v ot u, samo na ovoj Ze-
ml j i , za svaku Duu, al i i u antropomorfho Boanstvo koj e j e, izgleda,
neke lj ude s t vor i l o samo da bi ui val o u t ome da i h osudi na venu
pa kl e nu v a t r u ( i t o bez obzi r a da l i s u dobr i i l i l o i , kau o ni k o j i
veruj u u predestinaciju*^), zato ne bi svaki ovek obdaren r azumom
Oni koj i bi hteli da prigovore uenju o Karmi trebalo bi da se sete inje-
nice da je apsolutno nemogu pokuaj da se odgovori pesimistima na nekom
drugom osnovu. Pouzdano razumevanje principa Karmikog Zakona rui itav
osnov nametljive graevine koju su podigli uenici openhauera i fon Hartmana.
Uenje i teologija kalvinista. "Boij i cilj od pamtiveka u pogledu svih
dogaaja" (koji postaje fatalizam i ubija slobodnu volju i l i bilo kakav pokuaj
368
sa svoje strane osudio takvo opako Boanstvo? i vot bi postao ne-
podnoljiv ako bismo morali da verujemo u Boga koga je stvorila
neista ljudska mata. Na sreu, on postoji samo u ljudskim dogma-
ma i u nezdravoj imaginaciji nekih pesnika, koj i veruju da su resili
problem obraajui mu se ovako:
Velika Tajanstvena Moi, koja si sputala
Ponos ljudske mudrosti da bi pomela
Smelo ispitivanje i dokazala veru
Tvojih drskih stvorenja! (. . .)
Zaista je jaka "vera" potrebna da bi se poverovalo u to da je "dr-
sko" dovoditi u pitanje pravednost nekog ko stvara bespomonog,
malog oveka samo aro da bi ga "zbunjivao" i iskuavao "veru" ko- j-
j o m je ta Mo, tavie, moda zaboravila, ako nije i namemo pro-
pustila da ga obdari, kao to se ponekad dogaa.
Uporedite tu lepu veru sa filozofskim verovanjem u Karmu-Ne-
mezis, i l i Zakon Zasluene Kazne, zasnovanom na svim razumnim
dokazima i ivotnom iskustvu. Taj Zakon - bilo daje svestan i l i ne-
svestan - ne odreuje unapred nita i nikoga. On postoji oduvek i u
Venosti, j er j e on sama VENOST; i poto nijedno delo ne moe da
bude ravno venosti, za njega se, kao takvog,* ne moe rei da de-
luje, j er j e on samo DELOVANJE. To nije Talas koj i potapa oveka, ve
lino delovanje nekog jadnika, koj i ga svesno obavlja, podleui na
taj nain bezlinom delovanju zakona koj i upravlja kretanjem ita-
vog Okeana. Karma ne stvara nita, ni t i ita planira. ovek je taj koj i
planira i stvara uzroke, a zakon Karme prilagodava posledice; to pri -
lagoavanje nije in, ve sveopti sklad, koj i uvek nastoji da se vrati
u prvobitno stanje, kao grana koja se, kad je isuvie naglo saviju,
vraa u odgovarajui poloaj sa odgovarajuom estinom. Ako ona i-
ai ruku koja je pokuala daje savije iz njenog prirodnog poloaja,
hoemo li rei da nam je grana slomila ruku, i l i da nas je sopstvena
glupost dovela do patnje? Karma nikad nije teila da uniti intelektu-
alnu i individualnu slobodu, poput Boga koga su i zmi sl i l i monote-
isti. Ona nije smiljeno razvila svoje naloge u mraku da bi zbunila
da se ona upotrebi na dobro) ( . . . ) "je da oveku predodredi i l i unapred dodeli
venu srei i l i j ad" (Katekizam). Kakvo plemenito i ohrabrujue uenje!
* Autorka ima na umu Zakon Karme. (nap. ured.)
369
oveka, ni t i e ona kazniti onoga ko se usudi da istrai njene miste-
rije. Naprotiv, onaj ko pomou prouavanja i meditacije otkrije nje-
ne zamrene staze i baci svetlost na one mrane puteve, u ijem je
vijuganju tako mnogo ljudi, usled sopstvenog neznanja, nestalo u la-
vi ri nt u ivota, radi za dobro svojih bl i nj i h. K A R MA j e Apsolutni i
Veni zakon u oblasti ispoljenog, i poto moe postojati samo jedan
Apsolut, kao Jedan veno prisutni Uzrok, oni koj i veruju u Karmu
ne mogu se smatrati ateistima i l i materijalistima, a jo manje fatali-
stima,*"* j er Karma j e jedno sa Nespoznatljivim, i j i aspekt ona pred-
stavlja u svojim posledicama po pojavni svet.
Bl i sko, tanije nerazdvojno, sa Karmom povezan je zakon po-
novnog roenja, i l i reinkarnacije iste duhovne individualnosti u du-
Neki teozofi, da bi uinili Karmu razumljivijom zapadnjakom umu, koji je
bolje upoznat sa grkom nego sa arijevskom filozofijom [vrlo je zanimljiva ova
autorkina distinkcija izmeu grke i arijevske filozofije, sa posebnim stilskim
akcentom na razliitosti (nap. ured.)], pokuali su da taj izraz prevedu kao Neme-
zis. Daje ona bila poznata neupuenima u antici, kao to su je razumeli Inicijali,
na taj prevod ne bi bilo primedbi. Al i , kako stvari stoje, grka mata ju je isuvie
antropomorfizovala da bismo mogli taj izraz da koristimo bez detaljnog obja-
njenja. Kod ranih Grka, "od Homera do Herodota, ona nije bila boginja, ve pre
moralni oseaf, kae Dearm; prepreka zlu i nemoralu. Onaj ko tu prepreku pre-
stupi, u oima Bogova ini svetogre i progoni ga Nemezis. Al i , vremenom je taj
"oseaj" bio obogotvoren, a njegova personifikacija postala je jedna veno fatal-
na i kanjavajua boginja. Zato, ako hoemo da poveemo Karmu sa Nemezis,
to moramo da uinimo u njenom trostrukom karakteru, odnosno, kao Nemezis,
Adrasteja i Temida. Jer, dok je ova poslednja, boginja Univerzalnog Reda i Skla-
da, koja je, poput Nemezis, ovlaena da osujeti svaki prestup, koja dri oveka
u granicama Prirode i pravednosti pomou strogih kazni, Adrasteja - "neizbe-
na" - predstavlja Nemezis kao neizmenljivi zakon uzroka kojeg je stvorio sam
ovek. Nemezis, kao erka Dike, predstavlja pravednu boginju koja svoj gnev
uva samo za one koji izgube pamet od ponosa, egoizma i opaine (vidi Meso-
med. Hymn. Nemes, V, 2, Brunch, Analecta I I , str 292; Mitologija antike Grke,
str. 304). Ukratko, dok Nemezis predstavlja mitoloku, egzoteriku boginju, i l i
Mo, iji su razni aspekti personifikovani i antropomorfizovam, Karma je krajnje
filozofska istina, krajnje plemeniti izraz prvobitne ovekove intuicije u pogledu
Boanskog. Ona je doktrina koja objanjava poreklo Zla i oplemenjuje nae
predstave o tome kakva bi trebalo da bude boanska vena Pravda, a ne degra-
dira neznano i nespoznatljivo Boanstvo inei od njega udljvog, okrutnog t i -
ranina, koga nazivamo Provienjem,
37 0
Stanca X-Istorija etvrte Rase
gom, gotovo beskrajnom nizu linosti. One su nalik na razne kosti-
me i likove koje igra isti glumac, to se poistoveuje sa svakim od
njih, kao to ga poistoveuju i gledaoci tokom nekoliko sati. Unu-
tranji i l i pravi ovek, koj i otelovljuje te likove, sve vreme zna da
je on Hamlet samo tokom nekoliko kratkih inova, koj i , meutim,
na nivou ljudske iluzije predstavljaju itav Hamletov ivot. I on zna
daje prethodne veeri bio kralj Li r, koj i je to postao od Otela, koga
je igrao vee pre toga; ali spoljanji, vi dl j i vi l i k ne bi trebalo to da
zna. U stvarnom ivotu to neznanje j e, na nesreu, isuvie stvarno.
Ipak, trajna individualnost je potpuno svesna te injenice, iako zbog
atrofije "duhovnog" oka u fizikom telu to znanje ne moe da se iz-
razi na nivou svesti lane linosti.
Lj udi Tree Rase, reeno nam j e, i mal i su zadovoljstvo da pose-
duju fiziko tree oko, gotovo do sredinjeg perioda Tree PoD-rase
etvrte Korenske Rase, kad je usled uvrivanja i usavravanja ljud-
skog oblika ono nestalo iz spoljanjeg anatomskog sklopa oveka.
Meutim, psihiki i duhovno, njegova mentalna i vizuelna percep-
cija trajala je gotovo do kraja etvrte Rase, kad je njegovo fiinkcio-
nisanje, usled materijalnosti i izopaenosti oveanstva, potpuno
zamrlo, zajedno sa potapanjem glavnine kontinenta Atlantide. A sa-
da moemo da se vratimo Potopima i nj ihovim broj nim "Noj i ma".
Prouavalac mora da ima na umu daje bilo mnogo potopa poput
onog koj i se pominje u Postanju, i daj e bilo mnogo vanijih, koje
emo pomenuti i opisati u odeljku posveenom praistorijskim kon-
tinentima. Meutim, da bismo izbegli pogrena nagaanja u pogle-
du tvrdnje da ezoterijska doktrina u sebi ima mnogo legendi koje se
nalaze u induskim svetim spisima, i da je njihova hronologija isto
to i njena - samo to je ona objanjava i ini jasnom i, na kraju, da
je verovanje daje "Vaivasvata Manu" (stoje zaista opte ime!) bio
arijevski Noje i njegov prototip, sve to, to takoe predstavlja i ve-
rovanje okultista, u ovom trenutku zahteva novo objanjenje (vi di
Deo I I I , "Potopljeni kontinenti").
371
TAJNA D O K T R I N A * A NT R O P O G E NE Z A
PRVOBI TNI MA N U I OVEANSTVA
Oni koj i su svesni da se " vel i ki Potop", koj i se odnosio na pota-
panje itavog jednog kontinenta - osim delova koj i su se pretvorili
u pregrt ostrva - nije mogao dogoditi tako daleko u prolosti, pre
18.000.000 godina, i daje Vaivasvata Manu, indijski Noje, povezan
sa Matsja ( i l i riba) Avatarom Vinua, - moda e se oseati zbunjeni
t i m neslaganjem injenica to su iznete i hronologije koja je pretho-
dno saoptena. Al i , uistinu, tu nema neslaganja. Mol i mo itaoca da
nade primerak asopisa Teozof iz ]\\\a 1883. godine i, poto proui
lanak objavljen u njemu, Sedmostrukiprincip ezoterizma, sve e mu
bi t i jasno. Po tom objanjenju se, kako verujem, okultizam razlikuje
od braminskog uenja.
Meutim, zarad onih koj i pri ruci nemaju taj broj Teozofa, citira-
emo jedan i l i dva pasusa iz njega:
Koje bio Manu, sin Svajambhuve? Tajna Doktrina nam kae da
taj Manu nije bio ovek, ve predstavnik Prve ljudske Rase koja
je razvijena uz pomo Dan Kohana (Deva) u poetku prvog kruga.
Al i , u njegovim Zakonima (Knjiga I, 80) kae nam se da postoji
etrnaest Manua u svakoj Kalpi - odnosno intervalu od stvaranja
do stvaranja (itaj: intervalu od jedne manje Pralaje do druge^ ) -
Praiaja - re koj a je ve objanjena - nije t er mi n koj i se odnosi jedino na
sve " No i Brame", i l i razgradnju sveta koj a sledi nakon svake Manvantare,
koj a traje 71 Mahaj ugu. Takode, on se odnosi i na svako "pomraenj e", pa ak
i na svaku kat akl i zmu koj a, sa svoje strane, pomou Vatre i l i Vode, okonava
svaku Korensku Rasu. I zraz Praiaja ]Q isti kao i Ma nu - opte i me za Site, ko-
j i su u Puranama, pod nazi vom K r al j evi , pri kazani kao:
(. . .) spaeni od voda potopa zajedno sa semenima svih stvari u barci (i l i od vatri u
optem vullcanskom poaru, iji poetak za nau Petu Rasu ve vidimo u stranim ze-
mljotresima i erupcijama poslednjih godina, posebno ovoj sadanjoj) (, . .) koji se u
doba Pralaje iri itavim svetom (Zemljom).
(vidi "Predgovor", str. LXXXI Vilsonovoj Vinu Purani)
Vreme je samo obl i k " Vi nua" - ui st i nu, kao to kae Parasara u toj Purani.
U i nduskoj Juga K a l pi mi v i di mo pravi l no opadajui ni z 4, 3, 2, ije se broj ke
37 2
i da j e u sadanjem boans kom dobu b i l o t ek sedam Ma nua . O n i
k o j i znaj u da i ma sedam kr ugova, od k o j i h smo mi pr o l i k r oz t r i ,
a sada smo u et vr t om, i k o j i su poueni da i ma sedam svi tanj a i
sedam sumraka i l i etrnaest Manvantara; da na poet ku i na k r a j u
svakog K r ug a me d u pl a ne t a ma p o s t o j i buenj e za i v o t iluzije
i buenj e za i v ot stvarnosti i da, tavie, postoj e kor ens ki Ma n u i ,
kao i o n i koj e s mo mi nezgr apno pr e v e l i kao s emeni Ma n u i -
seme ljudskih rasa u krugu koji dolazi ( i l i Site - na j pos obni j i
pr e i v e l i ; ' " mi s t er i j a koj a s e ot k r i v a samo oni ma k o j i s u s t i g l i do
treeg ni v oa i ni ci j aci j e) - o n i k o j i s u na u i l i sve t o bi e s pr emni j i
da r azumej u znaenj e ov og to sl edi . S vet i i ndus ki spi si na m ka u
da j e p r v i Ma n u pr oi z veo est dr ug i h Ma nua ( ukupno sedam
p r i ma r ni h Ma nua ) , a s vaki od n j i h j e, sa svoje strane, pr oi zveo
sedam dr ugi h Ma nu a {Brigu, I , 61- 63) - u o k u l t n i m raspravama
s e n j i h o v nas t anak poj a v l j uj e k a o 7 x 7 . Ta k o pos t aj e j a s no d a
prema pot rebi mnoe u ezoterijske svrhe, al i ne, kao to to mi sl e Vi l s on i dr ugi
ori j ental i sti , r adi "sektakog ki enj a". K al pa moe da bude doba, " D a n " Bra-
me, i l i zvezdana Kal pa, astronomski i zemaljski. Te kalkulacij e se nalaze u s vi m
Puranama, al i se neke r azl i kuj u - kao na pr i mer "godi na sedam Ri i j a 3.030
smrt ni h godina, a godi na D r uve 9.090 u Linga Purani, koj e su, opet, ezote-
rij ske i koj e zaista predstavljaju stvarnu (tajnu) hr onol ogi j u. K ao to je ree-
no u Bramd Vaivarti:
Hronolozi mnoe Kalpu ivotom Brame, dok su Manje Kalpe, poput Samvarte i os-
talih, brojne.
Ovde "manj e K a l pe " znae periode unitenja, kao to je dobro razumeo i
sam Vi l s on, k o j i i h objanjava na sledei nai n:
(. . .) one u kojima deluje vetar Samvarta i l i neki drugi razorni inilac.
(Vinu Purana, str. 54, tom I)
I nt ui ci j a i predoseaj o Sitama moe se nai u Ezoterijskom budizmu g. Si-
neta, peto izdanje. Vi di u napomenama - "Teorij a o Noj evoj barci ", str. 146, 147.
91 "
i nj eni ca da sam Ma nu izj avlj uj e da ga j e stvori o Vi ra, a da j e on po-
t om proi zveo deset Praapatija, doki su ovi opet pr oi zvel i sedam Manua, koj i
su sa svoje strane i z r odi l i sedam dr ugi h Manua (Manu I, 33-36) odnosi se na
druge i j o davnije misterij e, a istovremeno predstavi) a/varava u pogl edu ue-
nja o Sedmostrukom l ancu u istovremenoj evol uci j i sedam oveanstava, i l i
L J UD I . Me ut i m, ovo delo j e pisano prema zapisima Ci s-Hi mal aj ski h Taj ni h
Uenj a i brami nska ezoterijska f i l ozof i j a se danas moda razl i kuj e po obl i ku,
kao to se razl i kuj e i kabala, al i , u davnoj prol osti , one su bi l e identine.
373
Manu - poslednji, predak naeg oveanstva etvrtog Kruga - mora
bi t i sedmi, poto smo mi u naem etvrtom Krugu, a postoji ko-
renski Manu na planeti A i semeni Manu na planeti G. Ba kao to
svaki planetarni Krug poinje pojavom "Korenskog Manua" (an
Kohana) i zavrava se "Semenim Manuom", tako se i Korenski i
Semeni Manui pojavljuju na poetku i na zavretku ljudskog peri-
oda na bi l o kojoj posebnoj planeti.'^ Iz te tvrdnje e bi t i lako da
se vi di kako period Manu-antare znai, kao to sam taj izraz uka-
zuje, vreme izmeu pojave dva Manua i l i an Kohana, pa otuda
manja Manvantara predstavlja trajanje perioda od sedam rasa na
bi l o kojoj planeti, a velika Manvantara predstavlja period jednog
ljudskog kruga du Planetarnog lanca. Stavie, poto, kao to je
reeno, svaki od sedam Manua stvara 1^1 Manua, te otud na
sedam planeta tokom svakog Kruga postoji 49 Korenskih Rasa,
tada svaka Korenska Rasa ima svog Manua. Sadanji sedmi Manu
je nazvan "Vaivasvata" i u egzoterijskim tekstovima predstavlja
Manua koj i u I ndi j i odgovara vavilonjanskom Ksisutrusu i jevrej-
skom Noj u. Al i , u ezoterijskim knjigama nam kau da Manu Va-
ivasvata, predak nae Pete Rase - koj i ju je spasao od potopa to
je gotovo istrebio etvrtu (Atlantidane) - nije sedmi Manu, koj i se
92
Pored ovoga postoji jo jedan ezoterijski razlog za to. Vaivasvata je sedmi
Manu, jer je ovaj na Krug, iako je etvrti, u pred-sedmostrukoj Manvantari,
a sam Krug je u svom sedmom stadijumu materijalnog i l i fizikog. Zavretak
njegove srednje rasne take odigrao se tokom etvrte Korenske Rase kad su
ovek i itava priroda dostigli svoje najnie stanje grube materije. Od tada, tj .
od isteka tri i po rase, oveanstvo i priroda su u svom rasnom ciklusu na uz-
laznom luku.
93
Interval koj i prethodi svakoj Jugi naziva se Sandja, i sastavljen je od isto
toliko vekova koliko ima milenijuma u Jugi, a ono to sledi za njom naziva se
Sandjamsa i slinog je trajanja, reeno je u Vinu Purani.
Interval izmeu Sandje i Sandjamse je Juga koja je nazvana Krita, Treta, itd., itd. Tih
(etiri) Krita, Treta, Dvapara i Kali sainjavaju veliko doba, ili zbir etiri doba: 1000
takvih zbirova ini Dan Brame i tokom tog perioda vladaju 14 Manua.
Sad, ako ovo shvatimo bukvalno, postojao bi samo jedan Manu na svakih
4.320.000.000 godina. Poto smo nauili daje dvama niim carstvima potre-
bno 300.000.000 godina da bi se razvila, a daje nae oveanstvo staro samo
18 i jo neto miliona godina - gde su drugi Manui o kojima se govori, ukoli-
ko ta alegorija ne znai ono to nas ui ezoterijska doktrina o 14 Manua, od ko-
j i h se svaki mnoi sa 49.
37 4
Stanca X ~ Istorija etvrte Rase
porainje u nomenklaturi Korenskih, i l i prvobitnih Manua, ve j e-
dan od 49 Manua koj i emaniraju iz tog Korenskog Manua.
Radi jasnijeg razumevanja, u donjoj tabeli vam saoptavamo ime-
na 14 Manua redom, u odnosu prema svakom Krugu:
l . Kr ug
11-
1.
"2.
2.
3.
13.
4.
14.
5.
5.
^6.
6.
7 .
7.
(Korenski)
(Semeni)
(K)
(S)
(K)
(S)
(K)
(S)
(K)
(S)
(K)
(S)
(K)
(S)
Manu na planeti A
Manu na planeti G -
Manu na planeti A -
Manu na planeti G -
Manu na planeti A -
Manu na planeti G -
Manu na planeti A -
Manu na planeti G -
Manu na planeti A -
Manu na planeti G -
Manu na planeti A -
Manu na planeti G -
Manu na planeti A -
Manu na planeti G -
- Svajambhuva
Svaroi (ili) Svarotia
- Utama
Thamasa
- Raivata
- akuska
- Vaivasata (na predak)
Savama
- Daka Savama
Brama Savama
- Darma Savama
Rudra Savama
- Rouja
- Boutja
2. Kmg
3. Krug
4. Krug
5. Krug
6. Kmg
7. Kmg
Vaivasvata j e, dakle, iako predstavlja sedmog u datom poretku,
zapravo prvobitni Korenski Manu naeg etvrtog Ljudskog Tala-
sa (italac mora uvek imati na umu da Manu nije ovek, ve celo-
kupno oveanstvo), dok je na Vaivasvata bi o samo j edan od
sedam manjih Manua, koj i predvode sedam rasa na ovoj naoj pla-
neti. Svaki od nj ih mora da postane svedok jedne od periodinih
kataklizmi koje se stalno ponavljaju (Vatra i l i Voda) i koja zavra-
vaju ciklus svake Korenske Rase. A taj Vaivasvata - otelovljenje
induskog ideala, nazivan Ksisutrasom, Deukalionom, Noj em i dra-
gi m imenima, alegorijski predstavlja oveka koj i je spasao nau
rasu kada je gotovo itava populacija jedne hemisfere nestala pod
vodom, dok se druga hemisfera probudila iz svog privremenog
pomraenja.
94
Reci "stvaranje", "razgradnja", itd. ne prevode tano znaenje ni Manvan-
tare ni Pralaje. Vinu Purana navodi nekoliko: razgradnja svih stvari je etvo-
rostmka. Parasara je naveden da kae: - Naimitika (povremena), to je kad Brama
drema (njegova no, kada "Na kraju dana dolazi do ponovnog udisanja uni-
verzuma, to se naziva Braminim sluajnim udisanjem", jer Brama je sam ovaj
univerzum); Prakritika (elementalna), to je kad se univerzum delimino i f i -
ziki vraa svojoj izvomoj prirodi; Atjantika (apsolutna), to je poistoveenje
375
Tako je pokazano da nema pravog neslaganja kad govorimo o Va-
ivasvata Manvantari (Manu-antara, bukvalno "izmeu dva Manua)
pre 18.000.000 godina, kada se fiziki, i l i zaista ljudski ovek prvi
put pojavio u etvrtom krugu na ovoj Zeml j i, a i o drugim Vaiva-
svatama, na primer, Manuu Velikog Kosmikog i l i zvezdanog Poto-
pa (misterija) i l i opet Manuu Vaivasvati potopljene Atlantide, kada
je rasni Vaivasvata sauvao odabrano oveanstvo. Petu Rasu, od pot-
punog unitenja. Postoje nekoliko (i to sasvim razliitih) dogaaja
u Vinu Purani i drugim Puranama namemo stopljeno u j ednu pr i -
u, moda je u umu neupuenog itaoca preostalo jo poprilino zbu-
njenosti. Zato, postoje potrebno stalno razjanjavanje, mora nam se
oprostiti to se esto ponavljamo. Paravani koj i sakrivaju prave mi -
sterije ezoterijske filozofije su vel i ki i zbunjujui, pa ak ni sada se
ne moe rei poslednja re. Taj veo se, meutim, moe malo podii
i revnosnim prouavaocima se mogu ponuditi neka objanjenja, ko-
ja smo dosad odbijali da damo.
Kao to je pri meti o neko - pukovni k Vans Kenedi, ako se ne
varam - " pr vi princip induske religiozne filozofije je Jedinstvo u
raznolikosti". Ako se svi ti Manui i R i i j i nazivaju j edni m optim
imenom, to je zato to svi oni predstavljaju ispoljene Energije j e-
dnog te istog Logosa, kako nebeske, tako i zemaljske glasnike i
permutacije onog Principa koj i je uvek aktivan; svesni tokom pe-
rioda Kosmike evolucije, nesvesni (iz nae perspektive) tokom
kosmikog odmora, poto Logos spava u nedrima TOGA to " n i -
kad ne spava", ni t i j e uvek budno - j er to j e SAT i l i bivstvo, ne
neko Bie. I z TOGA se pojavljuje vel i ki nevi dl j i vi Logos, koj i ra-
zvija sve ostale Logose, prvobi tni M A N U to raa sve ostale Ma-
nue, koj i skupno emaniraju univerzum i sve u njemu i koj i u svom
otelovljenog sa bestelesnim Svevinjim duhom - stanje Mahatme, bilo privre-
meno i l i do naredne Maha-Kalpe, ali to je takode potpuno pomraenje - ita-
vog planetarnog lanca, itd.; i Nitja (vena), Maha-Pralaja za Univerzum, jeste
smrt ~ za oveka, Nitja je gaenje ivota, nalik na gaenje lampe", takode "kao
u snu nou". Nitja Sargaje stalno i l i veno stvaranje", kao stoje Nitja Pralaja
"stalno i l i veno unitavanje svega stoje roeno". "Ono to se dogaa tokom
manje razgradnje naziva se prolaznim stvaranjem. (. . .) To je Samjama (pro-
izvoenje, postojanje i razgradnja) {Vinu Purana, knj. I, pog. VI I ) . Ova ma-
terija je tako teka da smo prisiljeni da esto ponavljamo nae iskaze.
376
skupu predstavljaju ispaljeni Logos.^^ Otuda u Komentarima ui-
mo da dok nijedan an Kohan, ak ni najvii, ne moe potpuno da
shvati "stanje prethodne kosmike evolucije", "Manui zadravaju
znanje o svojim iskustvima u svim kosmikim evolucijama kroz Ve-
nost". To je veoma jasno: prvi Manu se naziva Svajambhuva, "Sa-
moispoljeni", sin neispoljenog O C A. Manui su tvorci tvoraca nae
Prve Rase - Duh oveanstva - to ne znai da sedam Manua nisu
bi l i prvi lj udi na Zemlj i "pre Adama".
Manu izjavljuje da gaje stvorio Virad,'* i l i Vaisvanara (duh o-
veanstva), to znai da njegova Monada emanira iz uvek aktivnog
Principa na poetku svake nove aktivnosti Kosmosa, daje Logos i l i
Univerzalna Monada (kolektivni Elohim), koj i iznutra, iz samog se-
be, zrai sve one Kosmike Monade koje postaju sredita aktivnosti
- preci bezbrojnih Sunevih sistema, kao i jo neizdiferenciranih
ljudskih monada planetarnih lanaca i svih bia na njima. Svaka Ko-
smika Monada j e "Svajambhuva", KOJA S AMU SEBE RAA, koja po-
staje Centar Sile iz ijeg se sredita pojavljuje neki planetarni lanac
(kakvi h ima sedam u naem sistemu) i ija se zraenja, opet, pre-
tvaraju u mnoge Manue-Svajambhuve (opte ime, tajanstveno i da-
leko smislenije nego to izgleda), a svaki od njih postaje, kao Jato,
Tvorac sopstvenog oveanstva (vi di Manui i Manvantare prema
objanjenju jednog zapadnjakog mistika i matematiara).
to se tie etiri razliite rase oveanstva, koje su prethodile na-
oj Petoj Rasi, u tome nema nieg mistinog, izuzev eterinih tela
prvih rasa; ali to je stvar legende, koja je ipak sasvim tana. Ta legen-
da je sveopta, a ako je zapadnjakom uenjaku po vol j i da u tome
vi di samo bajku, to svejedno nita ne smeta. Meksikanci imaju pre-
danje o etvorostrukom unitenju sveta Vatrom i Vodom, kao to su
ga i mal i i Egipani, i kao to ga do dananjeg dana imaju I ndusi.
95
' Al i , vidite izvrsnu definiciju Parabrama i Logosa u Predavanjaima o
Bhagavad Giti g. Suba Roa, u prvim brojevima Teozofa iz 1887. godine, fe-
bruar, mart, april i maj.
96
97 ,
Vidi prethodnu fiisnotu.
Vidi Manu /, 32, 33. Vaisvanara je, u drugom smislu, iva magnetska va-
tra koja proima ispoljeni solami sistem. To je potpuno objektivni (za nas up-
ravo obratno) i veno prisutni aspekt JEDNOG IVOTA, jer on je Vitalni Princip
(vidi Teozo/jul 1883., str. 249). To je, takode, Agnijevo ime.
37 7
Pokuavajui da objasni srodne legende iz davne prolosti - koje
postoje kod Kineza, Haldejaca, Egipana, Indijaca i Grka - i odsu-
stvo bilo kakvog znaka civilizacije starije od 5.000 godina, autor
Mitskih udovita primeuje da:
(. . .) ne smemo bi t i iznenaeni ako smesta ne otkrijemo tragove
naroda od pre deset, petnaest i l i dvadeset hiljada godina. Ti ogro-
mni gradovi, graeni od kratkotrajnog materijala (kao u K i ni ) mo-
gl i su, usled prirodnog propadanja, potpuno nestati iz pamenja za
nekoliko hiljada godina ( . . . ) i ta sve jo ne (. . .) ako su se do-
gaale manje kataklizme, na primer, lokalni potopi, zemljotresi,
vulkanski pepeo, irenje peanih pustinja, unitenje ivota usled
smrtonosne kuge, zaraene atmosfere i l i isparenja sumpornih para.
(Mitska udovita)
A k o l i k o j e t akvi h ka t a kl i z mi pr omeni l o povr i nu i tave zeml j e,
moemo zakl j ui t i i z sledee Stance:
"Tokom prvih sedam krora Kalpe (70.000.000 godina), Zemlja
i dva njena carstva (mineralno i biljno), od kojih je jedno ve sti-
glo do svog sedmog kruga, a drugo se tek rodilo, bili susjajni, polue-
terini, hladni, beivotni i prozrani. U jedanaestoj krori majka
{Zem[]di) postaje neprovidna, a u ETRNAESTOJ, odvijaju se patnje
98
Ovo se odnosi na period takozvanog Drugog stvaranja. O Prvom, kada je
Zemlja bila u vlasti t r i Elementalna Carstva, ne moemo da govorimo iz
mnogih razloga, a jedan od njih je to ovek, ukoliko nije vel iki vidovnjak, i l i
nije obdaren prirodnom intuicij om, nee bi t i u stanju da shvati ono to se
nikad ne moe izraziti nijednim od postojeih termina.
Hipokrat kae da broj sedam "Svojim okultnim vrlinama tei dovrenju
svih stvari, ali i tome da raseje ivot i bude izvor svih njegovih promena".
ivot oveka on deli na sedam doba, jer, "poto Mesec menja svoje faze sva-
ki h sedam dana, taj broj utie na sva sublunama bia", pa ak i na Zemlju, kao
to znamo. Kod deteta se mleni zubi pojavljuju u sedmom mesecu, i ono ih
odbacuje kroz sedam godina; pubertet poinje u dva puta sedam; u tri puta se-
dam razvijaju se sve nae mentalne i vitalne moi; u etiri puta sedam ovek
je u punoj snazi; u pet puta sedam njegove strasti su najrazvijenije, itd., itd.
Isto je i sa Zemljom. Ona Je sada u svojim srednjim godinama, pa ipak, ne ba
mnogo mudra za svoje godine. Tetragramaton, sveto ime Boanstva od eti-
ri slova, moe se razreiti na Zeml j i samo ako postane sedmostruko kroz
378
sazrevanja. Ta grenja prirode (geoloke promene) traju do njene
dvadesete krore godina, neprekidno, nakon ega postaju periodi-
na, javljajui se posle dugih intervala.
Poslednja promena odigrala se pre otprilike dvanaest krora go-
dina (120.000.000). Ali, Zemlja je, sa svim stoje na njenoj povri-
ni, postala hladna, vrsta i stabilna eonima pre toga. "
(Komentar XXII)
Tako, ako veruj emo ezot eri j skom uenj u, u posl ednj i h 120 mi -
l i ona godi na ni j e bi l o sveoptih geol o ki h poremeaj a i promena, a
Zeml j a j e, ak i pre toga, bi l a spremna da p r i mi svoje l j udsko sta-
novni t vo. Me ut i m, do njegove pojave, u punom fi zi kom razvoj u,
kao to smo ve r e k l i , dol o j e t ek pre ot pr i l i ke osamnaest mi l i ona
godi na, nakon pr vog v e l i kog neuspeha pr i r ode da sama s t vor i bi a,
bez pomo i boanski h " Gr adi t el j a" , nakon ega j e dol o do evo-
l uci j e prve t r i rase ( v i d i Stancu I I I i dalj e). Stvarno trajanje prve dve
i po Rase znaj u j edi no v i i I ni ci j at i . I st ori j a Rasa poel a j e razdva-
j anj em pol ova kada j e prethodna rasa androgi na, koj a j e nosi l a j aj a,
brzo iezla, a naredne Podrase Tree K or enske Rase se poj avi l e
kao jedna, fizioloki pot puno nova rasa. To "uni t enj e" se al egori j ski
nazi va v e l i k i m " P ot opom Vaivasvata Ma nua " ; pr i a o nj emu pr i ka-
zuje Vaivasvata Manua ( i l i "oveanst vo") kako ostaje samo na Ze-
ml j i u Bar ci Spasenja koj u nosi Vi nu u obl i ku udovi ne ri be, a sa
n j i m i Sedam Ri i j a. Ta al egorij a j e veoma j asna.
U s i mbol i ci s vi h naroda " P ot op" znai haot i nu, nest abi l nu ma-
t eri j u - sam Haos, a Voda znai enski pr i nci p - " Ve l i k u D ub i nu" . U
Parkherst ovom Leksikonu grkog moe se nai :
'ApKT] (arka) odgovara hebrejskom izrazu razit i l i Mudrost
( . . . ) i (istovremeno) amblemu enske rasplodne moi , Arg i l i
Arka, u kome zametak prirode (i oveansJ:va) pluta i l i lebdi nad
velikom Provalijom voda, tokom intervala koj i se odvija nakon sva-
kog mundanog ( i l i rasnog) ciklusa.
i spol j eni Trougao k o j i pr oi z l az i i z s kr i venog Tetraktisa. Zat o na o v o m n i -
v ou mor amo da us voj i mo broj sedam. K a o to pie u Kabali, "Vea sveta
skupti na", V, 1161:
(. . .) zasigurno nema stabilnosti u tih est, izuzev (onog to dobijaju) od sedmog. Jer
sve stvari zavise od SEDMOG.
379
Koveg je takode mistiko ime za boanski duh ivota koj i lebdi
nad haosom. Sad, Vinu je boanski Duh, kao apstraktni princip, a
takode i kao Odravalac i Tvorac, i l i Davalac ivota - trea linost
Trojstva koje sainjavaju Brama - Tvorac, iva - Unititelj i Vinu -
Odravalac. U toj alegoriji Vinu je prikazan kako u obliku ribe vodi
koveg (barku) Vaivasvata Manua kroz vode Potopa. Nema razloga
da se razglaba o ezoterikom znaenju reci riba (vi di Pejn Najta, I n-
mana, Deralda Mejsija, itd.). Njeno teoloko znaenje je faliko, ali
metafiziki ono je boansko. Isus se naziva "Ri bom", a li tako se na-
zivaju i Vinu i Bah: I HZ, "Spasitelj" oveanstva, nije nita drugo do
monogram boga Baha, zvanog I HGTS, riba.'*"' to se tie Sedam Ri -
ija u barci, oni simboliki predstavljaju sedam principa, koj i su se u
oveku usavrili tek nakon to se on razdvojio i postao ljudsko, a ne
vie boansko stvorenje (za vie detalja vi di "Sedmi Manu " ) .
Nemamo takode ni mnogo detalja o potapanju kontinenta koj i je
naseljavala Druga Korenska Rasa, ali, saoptena je istorija Treeg,
"Lemurij e", kao i Atlantide, dok se na ostale samo aludira. Reeno
je daj e Lemuri j a nestala 700.000 godina pre poetka doba koje
danas nazivamo tercijar (eocen),'"' a tokom tog potopa - ovog puta
stvarnog geolokog potopa - Vaivasvata Manu je opet prikazan
kako spaava oveanstvo (alegoriki je spaeno oveanstvo, od-
nosno njegov deo. etvrta Rasa); on takode spaava i Petu Rasu
pri l i kom unitenja poslednjih Atlantidana, i j i su ostaci iezli pre
850.000 godina,"" nakon ega nije bi l o vel i ki h potopa do perioda
Sv. Avgust i n kae o I susu:
Jer on je riba koja ivi usred voda.
Hr i ani su u s voj i m sveti m mi steri j ama sebe nazi val i ri bi cama -pisciculi.
Tako mnogo riba i zr odi u vodi i spase ih jedna velika riba, kae Tertul i j an o
hrianima, Hr i s t u i cr kvi .
101
102 .
Ezoterijski budizam, str. 55.
' Taj dogaaj, unitenje uvenog ostrva Rute i manj eg ostrva Daitje, k o j i
se dogodi o pre 850.000 godina, u kasni j em pl i ocenu, ne sme se pomeati sa
potapanj em gl avnog konti nenta At l ant i de t okom perioda miocena. Geol ozi ne
mogu da smeste mi ocen u tako bl i s ku prolost kao to je 850.000 godi na pre
naeg doba; ta god da oni mi sl e, taj per i od j e bi o nekol i ko mi l i ona godi na pre
gl avnog peri oda At l ant i de.
380
Platonove Atlantide, i l i Posejdonije, koj i je bio poznat Egipanima
samo zato to se odigrao u relativno bliskoj prolosti.
Najinteresantnije od svega je potapanje velike Atlantide. O toj ka-
taklizmi stari zapisi (vidi Knjigu Enohovu) kau da su se "krajevi Ze-
mlje odvoj i l i " i na toj osnovi su izgraene sve legende i alegorije o
Vaivasvati, Ksisutrusu, Noju, Deukalionu i svim koj i su Izabrani da
budu spaeni. Predanje, koje ne uzima u obzir razliku izmeu zvezda-
nih i geolokih pojava, oba bez razlike naziva "potop". Pa ipak, postoji
velika razlika medu njima. Kataklizma koja je unitila ogromni konti-
nent, ij i je najvei ostatak dananja Australija, nastala je usled niza
podzemnih potresa i pucanja okeanskog dna. To stoje dokrajilo nje-
nog naslednika - etvrti kontinent - izazvano je uzastopnim poremea-
j i ma u rotaciji Zemlje. Proces je zapoeo tokom najranijeg tercijarnog
doba i, nastavljajui se tokom dugih perioda, postepeno je odnosio po-
slednje ostatke Atlantide sa izuzetkom, moda, Cejlona i jednog ma-
log dela onoga to danas predstavlja Afriku. To je izmenilo lice zemlje
i nikakva uspomena na njene procvale kontinente i ostrva, na njene ci-
vilizacije i istoriju nije preostala, izuzev u Svetim spisima Istoka.
Dakle, savremena nauka porie postojanje Atlantide. Ona ak po-
rie i nasilno pomeranje Zemljine ose i razlog za klimatske prome-
ne eli da pripie drugim uzrocima. Al i , to pitanje je jo uvek otvoreno.
Ako dr K r ol {Croll) kae da se sve te promene mogu objasniti os-
cilacijama Zemljine ose i precesijom ravnodnevica, ima drugih lju-
di od nauke, kao ser H. Dejms (Athenaum, avg. 1860.) i ser Di n
Labok (Lubbock) (Ibid) koj i su pre skloni da prihvate ideju da su one
nastale pomeranjem poloaja ose Zemljine rotacije. I opet, protiv to-
ga se digla veina astronoma. S druge strane, ta sve oni dosad nisu
poricali i ta sve nisu osuivali samo da bi to pri hvati l i kasnije, kad
bi ta hipoteza postala neporeciva injenica?
K ol i ko se nai prorauni slau i l i ne slau sa savremenom nau-
kom videemo u "Dodatku" ove knjige, gde se naa savremena geo-
logija i antropologija paljivo porede sa istim disciplinama arhajske
nauke. U svakom sluaju, period koj i je Tajna Dokt ri na pripisala
potonou Atlantide izgleda da ne odudara mnogo od prorauna sa-
vremene nauke, koja Atlantidu naziva "Lemuri j om", kad god pri -
hvati daje jedan takav kontinent potonuo. to se tie pre-ljudskog
perioda, sve to se u ovom trenutku moe rei jeste da Zemlja, ak
381
i pre pojave Prve Rase "bez uma", nij e bi l a nenaseljena. Zapravo, sme
se r ei j o vi e: ono to nauka - koj a pri znaj e samo fizikog oveka
- i ma pravo da smatra pre-ljudskim peri odom, moe se smatrati upra-
vo per i odom k o j i traje od Prve Rase do prve pol ovi ne atlantianske
rase, poto j e t ek tada ovek postao " pot puno organsko bi e kakvo
j e danas". A t o znai da Adamovski ovek ne bi bi o stari j i od nekol i -
ko mi l i ona godina.' "^
Aut or Kabale ui s t i nu pri meuj e daj e " ov e k danas, kao poj edi -
nac, samo kar i ka u l ancu bi vst vovanj a pr et hodnog l j udskog i vot a" ,
tanij e reeno, ni za ivota.
Prema kabali, iskre due koje je sadrao Adam (Riun), prele
su u t r i glavne klase koje su odgovarale njegovim trima sinovima,
to jest, Hesed, Habelu, Ge-bu-ra Kvai-j inu i Rahmin Setu. Ove t r i
su podeljene na sedamdest vrsta zvanih glavni koreni ljudske rase.
(str 442)
Ree rabi Jehuda: " K ol i ko je odedi (bestelesnog oveka) koje
su krunisane" (od dana kada je ovek "stvoren")? Ree rabi Elea-
zar:" Planine sveta ( vel i ki l j udi generacija) diskutuju o tome, al i
ima i h t r i : jedna da u sebe odene Ruah (duh), koj i j e u vrtu (Eden-
skom) na zemlji. Jedna koja je dragocenija od svih, u koj u je ode-
nuta Neamah u tom kl upku ivota izmeu anela i Kraljeva ( . . . ) :
i j edna spoljanja odeda, koja postoji i ne postoj i, vi dl j i va je i
nevidljiva. U tu odedu odenuta je Nefe i ona ide i leti u njoj, ta-
mo amo po svetu."
(ohar I, 119b, stubac 475; Kabala, 412)
To se odnosi na rase ( nj i hove "odede" i l i stepen mat eri j al nost i ),
zat i m na t r i pr i nci pa u oveku i na t r i nj i hova nosioca.
G. Haksli deli te rase na pet grupa - Australoide, Negroide, Mongoloide,
Ksantokroike i Melankroike - koji su potekli od hipotetikih antropoida. A opet,
dok se buni protiv onih koji kau "da su strukturne razlike izmeu oveka i
majmuna male i beznaajne", dodajui da "svaka kost gorile nosi beleg po ko-
j oj ju je mogue razlikovati od odgovarajue ljudske kosti" i da "u sadanjem
stanju stvaranja, u najmanju ruku, nikakvo posredno bie ne popunjava jaz ko-
ji deli oveka od peinskih l j udi " - taj veliki anatom i dalje govori o majmun-
skim karakteristikama u oveku! (vi di de Kvatrfa, Ljudske vrste, str. 113.)
382
STANCA XI
CI VI LI ZACI JA I UNITENJE
ETVRTE I PETE RASE
(43) Lemuro-Atlantianipodiu gradove i ire civilizaciju. Po-
etna faza antropomorfizma * (44) Njihove statue svedoe o
veliini Lemuro-Atlantiana * (45) Lemuriju unitava vatra,
Atlantidu voda. Potop * (46) Unitenje etvrte Rase i posle-
dnjih prepotopskih udovita-ivotinja
43. O N I (Lemurijanci) IZGRADIE OGROMNE GRADOVE. O D R ETKI H
ZEMALJA I METALA IZGRADIE I H. O D VATRI (lave) I ZBLJUVANI H. O D BE-
LOG PLANI NSKOG KAMENA (mermero) i OD CRNOG K AMENA (podzem-
nih vatri) I SKLESAE SOPSTVENE FI GUR E, PREMA SVOJOJ VE L I I NI I
OBLIJU, I O BO AVAHU IH (a).
(a) Budui da nastavljamo sa istorijom prve dve ljudske rase -
poslednjih Lemurijanaca i prvi h buduih Atlantiana - na ovom
mestu moramo da ih pomeamo i da neko vreme govorimo o obema
istovremeno.
Ovde su takode pomenute boanske Dinastije, za koje su Egip-
ani, Haldejci, Grci, itd., t vrdi l i da su prethodile nj ihovim ljudskim
kraljevima; u nj ih jo uvek veruju savremeni I ndusi i one su nabro-
jane u nj ihovim svetim knjigama. Al i , o njima emo govoriti kad za
to doe vreme. Ono to ostaje da pokaemo jeste to da su nai savre-
meni geolozi navedeni da prihvate mogunost postojanja potopljenih
kontinenata zaista postojali. Al i , priznati njihovo postojanje ne znai
383
TAJNA D O K T R I N A A NT R O P O G E NE Z A
i priznati da su oni bi l i naseljeni ljudima tokom ranih geolokih peri-
oda' - da, ljudima i civilizovanim narodima, a ne samo paleolitskim
divljacima; ljudima koj i su, pod vodstvom svojih boanskih Vladara
sagradili velike gradove, razvil i umenosti i nauke i do savrenstva
znali astronomiju, arhitekturu i matematiku. Ta prvobitna civilizaci-
ja nije, kao to bi se moglo pomisliti, dola odmah nakon njihovog
fiziolokog preobraaja. Izmeu konane evolucije i izgradnje prvog
grada prole su stotine hiljada godina. Ipak, mi nalazimo da Lemu-
rijanci u estoj pod-rasi grade prve gradove od kamena i lave.^ Jedan
od t i h vel i ki h gradova primitivne grade bio je u potpunosti izgraen
To je razlog zbog koga savremeni enciklopedisti j edva dapomi nj u ak i Us-
krnja ostrva sa nj i hov i m zapanj uj uim di vovs ki m statuama - r ei t i m svedo-
ci ma potopl j enog konti nenta na kome j e postojala ci vi l i zaci j a l j udi . Pal j i vo
se izbegava pomen na nj i h, os i m u neki m put opi si ma; savremena nauka i ma
neporeci vu sklonost da kul t urnoj publ i ci namee hipoteze, izgraene na l i ni m
sklonostima, kao dobro utvrene injenice, da j oj nudi nagaanja umesto zna-
nja i da ih naziva " nauni m zakl j uci ma". Nj e ni strunjaci e r azvi t i hi l j adu i
j ednu pr ot i vr enu pretpostavku radije nego da pri znaj u neku nezgodnu, samu
po sebi oiglednu injenicu - ve poznatu t akvi m strunjacima kakav je He-
kel i nj egovi engleski oboavaoci i i st omi l j eni ci . Pa ipak, " o n i su aut or i t et i "
- strogo nas opomi nj u. Pa ta? R i ms ki Papa j e takoe AUTO R I TET, i to nepogre-
i vi - al i samo za nj egove sl edbeni ke, dok se i zuzetna pogrei vost nauni h
razmilj anj a peri odi no pokazuje sa svakom meseevom menom.
Nai naj bol j i savremeni romanopi sci , koj i ni su ni teozofi ni spi ri t ual i st i ,
meut i m, poi nj u da sanjaju veoma psiholoke i sugestivne okul tne snove: g.
Lui s Stivenson i njegov Doktor Dekil i gospodin Hajd, svedoe da nema ve-
lianstvenijeg psi hol okog eseja na okul tne teme. Da l i j e romanopisac u uspo-
nu, g. Rajder Hagard, takoe imao proroke, tanije vi dovi t e snove o prolosti,
pre nego to j e napisao roman Onal Nj egov carski K or , v e l i ki grad mr t vi h,
i j i su preostali i v i l j udi zapl ovi l i na sever, nakon st oj e zaraza uni ti l a gotovo
itav narod, u svoj i m opti m obri si ma izgleda kao daj e izaao iz neprol azni h
stranica starih arhajskih zapisa. Ajea pretpostavlja "da bi ti l j udi koj i su ot-
p l o v i l i na sever mog l i b i t i oevi pr v i h Egipana", a onda pokuava da saopti
sinopsis i zvesni h pisama UI TE L J A ci t i r ani h u Ezoterijskom budizmu. Jer, ona
kae:
Doba za dobom ima svoje narode, i to bogate i mone, uene u vetinama, koji pro-
laze, i bivaju zaboravljeni, tako da ne ostaje nikakvo seanje na njih. Ovaj (narod Kora)
samo je jedan od mnogih; jer vreme prodire dela oveka dok ih ovaj, poput naroda
Kora, ne zakopa u peine, a onda ih sluajno proguta more ili ih srui zemljotres. (. . .)
384
Stanca XI - Civilizacija i Unitenje etvrte i Pete Rase
od lave, oko trideset milj a zapadno od mesta na kome se danas nala-
zi majuni komad j alovog kopna Uskrnjih ostrva, a potpuno gaje
unitio niz vulkanskih erupcija. Svi najstariji ostaci kiklopskih grae-
vina bi l i su delo Lemurijanaca poslednje pod-rase, pa se zato jedan
okultista ne udi kad uje da su kameni ostaci koje je na komadiima
kopna nazvanim Uskrnja ostrva naao kapetan Kuk "veoma slini
zidovima hrama Paakamak i l i ruevinama Tia-Huanakua u Peruu"
(Zemlje sveta, Robert Braun, tom I V, str. 43) i da su oni graeni u
KIKLOPSKOM STILU. Prvi vel i ki gradovi, meutim, pojavili su se u onoj
oblasti tog kontinenta koja je danas poznata kao ostrvo Madagaskar.
I u to vreme je bilo civilizovanih naroda i divljaka kao to ih ima i
danas. Evolucija je izvrila svoje delo usavravanja kod onih prvih,
Karma svoje delo unitenja na oni m drugim. Australijanci i njima
sl i ni predstavljaju potomke oni h koj i su, umesto da oive i skru
koj u su u nj i h ubaci l i "Pl amenovi ", tu iskru ugasili dugi m ni zom
generacija meu kojima je vladala bestijalnost.' Arijevci svoje poreklo,
Pa ipak, mi s l i m da ti narodi nisu potpuno uniteni. Nekol i ci na i l i j e ostala u drugi m
gradovima, j er je nj i hovi h gradova bi l o mnogo. A l i varvari (. . .) nagmue na nj i h i
uzee njihove ene za svoje i rasa Amahagera je danas nelegitimno potomstvo nekad
moni h sinova Kora, i gle, ona poiva u grobovima sa kostima svoj ih otaca (. . .)
(str. 180, 181)
I zgl eda da domi l j at i romanopisac ovde ponavl j a i st ori j u svi h danas degra-
di r ani h i srozanih rasa oveanstva. Geol ozi i ant ropol ozi bi ht el i da na elo
oveanstva, kao naslednika Homoprimigeniusa, stave maj muna-oveka, i j i
nam " FO S I L NI O S TACI JO UVE K NI S U P O Z NATI " , al i ( koj i ) j e VER O VATNO l i i o na
dananjeg gorilu i orangutana" (Hekel ). Na njegovo "ver ovat no" okul t i st i od-
govaraju ukazuj ui na drugu i veu verovatnost - onu koj a je saoptena u ovom
del u ( v i di napred).
Vi d i Stancu I I , napred. To objanjava vel i ke razl i ke i varij acij e koj e posto-
j e i zmeu i nt el ekt ual ni h sposobnosti rasa, naroda i pojedinaca. Pr i i nkarnaci j i ,
Mo i i l i Pr i nci pi koj i se i nkami r aj u, odnosno, u ost al i m sluaj evima samo i n-
f ormi u ljudske nosioce koje je razvi l a Prva Rasa bez mozga {bez Manasa),
morale su da izaberu i zmeu razni h Monada i da uzmu u obzir nj i hovu prol u
K ar mu, poto su mor al i da postanu kari ka koj a povezuje tu K a r mu sa nj i hovi m
t el i ma. Pored toga, kao to je tano reeno u Ezoterijskom budizmu:
(. . .) peti princip, i l i ljudska (intelektualna) dua kod veine ljudi ni danas jo nije
potpuno razvijena.
(str. 30)
385
preko Atlantiana, duguju duhovnijim rasama Lemurijanaca, u ko-
j i ma su se "Si novi Mudrosti " lino inkamirali.''
Prve civilizacije su zapoele sa dolaskom boanskih Dinastija. I
dok je u nekim oblastima Zemlje deo oveanstva vodio nomadski
i patrij arhalni ivot, a u drugi m di vl j a plemena tek ui l a kako da
upale vatru i zatite se od Elemenata, njihova braa - koj i ma je
Karma bila naklonjena u veoj meri i kojima su pomagale boanske
inteligencije to su ih informisale - podizali su gradove i negovali
umetnosti i nauke. Ipak, i uprkos civilizacij i, dok su njihova seoska
braa uivala u udesnim moima steenim roenjem, oni, ti gradi-
telj i, sada su te moi mogl i da stiu jedino postupno; a ak i te moi
su se u celini koristile za vladanje nad fizikom prirodom i u sebi-
ne i bezbone svrhe. Civilizacije su uvek razvijale fiziki i intele-
Krina, inkamirani Logos u Bhagavad Giti, kae:
Sedam vel i ki h Riija, etiri prethodna Manua, koj i imaju moj u pri rodu, roeni su iz
mog uma: od nj i h su poni kl i (emanirali i l i bi l i roeni) I judslia rasa i svet.
(Poglavlje X, stih 6)
Ovde se misli na sedam velikih Riija, sedam velikih Rupa hijerarhija i l i kla-
sa an Kohana. Setimo se da su Saptarii (sedam Riija) vladari sedam zve-
zda Velikog Medveda, pa su zato iste prirode kao i aneli planeta, i l i sedam
velikih Planetarnih Duhova. Svi su se oni inkamirali kao ljudi na zemlji u ra-
znim Kalpama. Stavie, "etiri prethodna Manua" predstavljaju etiri klase bo-
gova koji su izvorno Arupa - Kumare, Rudre i Asure, itd., za koje se takode
kae da su se inkarnirali. Oni nisu Pradapatiji, kao oni prethodni, ve njihovi
informiui principi - od kojih su se neki inkamirali u oveku, dok su drugi
od oveka nainili naprosto nosioca njihovih odraza. Kao to Krina istinito
kae - one reci koje je kasnije ponovio drugi jedan nosilac i l i LOGOS:
Ja sam i s t i s vi m bi i ma (. . .) oni koj i me oboavaju (6. pri nci p i l i i ntel ektual nu
boansku Duu, Budi, koj u j e ui ni o svesnom, njen spoj, sa vi i m sposobnostima i l i
Manasom) Jesu u meni i Ja sam u njima.
(Ibid, 29)
Taj Logos, poto nije personalni, ve univerzalni princip, predstavljen je svim
boanskim Moima roenim iz njegovog uma - istim Plamenovima, i l i , kako
se nazivaju u okultizmu, "Intelektualnim Dahovima" - onim anelima za koje
je reeno da su sebe uinili nezavisnim, tj . preli iz pasivnog i nepokretnog u
aktivno stanje Samosvesti. Kad to shvatimo, postaje razumljivo staje Krina
hteo da kae. Al i , vidi izvrsna predavanja g. Suha Roua o Bhagavad Giti (Teo-
zo/, april 1887., str. 444).
386
ktualno na raun psihikog i duhovnog. Ranom oveanstvu je
vladanje nad sopstvenom psihikom prirodom i upravljanje njom, ko-
je danas glupi ljudi povezuju sa natprirodnim, bilo uroeno i prirodno
i ono je za oveka bilo isto tako spontano kao i hodanje i miljenje.
"Ne postoji magija", filozofira " O NA " , iji autor zaboravlja daje u t i m
poecima "magija" jo uvek znaila veliku NAUKU MUDROSTI, i da Aje-
a nije mogla da zna nita o izvitoperenosti savremenog miljenja -
"iako postoji znanje o Tajnama Prirode" (str. 152). Al i , to su postale
"Tajne" samo za nau rasu, a bile su javna svojina Tree Rase.
Postepeno, ovekov stas se smanjivao j er je jo i pre pravog do-
laska ertvrte Rase, i l i Atlantidana, veina oveanstva ogrezla u ne-
pravdi i grehu, osim klase "I zabranih", sledbenika i uenika "Sinova
Volje i Joge" - kasnije nazvanih "Sinovima Vatrene Magle".
Potom su doli Atlantiani, ti di vovi ija je fizika lepota i sna-
ga, u skladu sa zakonom evolucije, dostigla vrhunac otprilike u sre-
dnjem periodu njihove etvrte pod-rase. Al i , kao to kae komentar:
Poslednji ostaci ljupke dece Belog Ostrva (prvobitna Sveta D vi -
pa) nestali su vekovimapre toga. Njihovi odabrani (Lemurijanci)
nali su utoite na svetom Ostrvu (danas "legendama" Sambala,
u pustinji Gobi) dok su neke od njihovih prokletih rasa, koje su se
odvojile od glavnog stabla, ivele u dunglama i pod zemljom
("pei nski l j udi " ) , a zlatnouta rasa (etvrta) je "pocrnela od
grehova". Po trei put je Zemlja promenila svoje lice od pola do
pola, i nisu je vie naseljavali sinovi Sveta Dvipe, blagoslovene, i
Adbitanje, istok i zapad, prva, jedina i ista se iskvarila. ( . . .) Po-
lubogove Tree zamenili su poludemoni etvrte Rase. Sveta Dvipa,
ije su severne krajeve, Tojambudi, prema egzoterikom predanju,
posetili sedam Kumara (Sanaka, Sananda, Sanatana, Sanat-Kuma-
ra, ata, Vodhu i Panaika) (vi di Utara Kandu Padma Purane;
tako&Q Azijska istraivanja, tom X I , str. 99, 100); Belo Ostrvoje
sakrilo svoje lice. Njegova deca su tada ivela na Crnoj zemlji, gde
su kasnije Daitje sedme Dvipe (Pukare) i Rakasi sedmog podne-
blja zamenili sadue i askete Treeg doba, koji su im "doli iz dru-
gih i viih oblasti. (. . .)
Oigledno je da Purane, kada se shvate doslovno, izgledaju kao
besmisleno bajkovito tivo. Al i , ako proitamo poglavlja I , I I i I I I i z
Knjige II (tom I I ) Vinu Purane i doslovno prihvatimo njenu geografiju,
387
geodeziju i etnologiju, u pogledu sedam sinova Prijavrate, kojima
njihov otac deli sedam Dvipa (Kontinentalna Ostrva), i ako nastavi-
mo da prouavamo kako je najstariji sin, kralj ambu Dvipe, Agni -
dra, razdelio ambu Dvi pu devetoroci svojih sinova, a potom kako
je Nabi, njegov sin, koj i je imao stotinu sinova, sve razdelio njima
- italac e verovatno baciti knjigu i izjaviti daj e ona potpuno be-
smislena. Al i , prouavalac ezoterije e razumeti daje u danima kada
svi Purane napisane, pravi smisao bio jasan jedino iniciranim brami-
nima, koj i su ta dela napisali alegorijski i nisu htel i da elu i sti nu
saopte masama. I on e objasniti orijentalistima, poev od pukov-
nika Kliforda i profesora Vebera, koj i su od toga napravili, pa i dalje
prave vel iku zbrku, da se u prva t r i poglavlja namemo brkaju slede-
e teme i dogaaji (vi di Vilsonov prevod Vinu Purane, knjiga II i
dalje):
I . Uopte nije uzet u obzir niz Kal pi i l i Doba (a takoe ni Rasa);
npr., dogaaji koj i su se odigrali u jednoj od njih, stoje uporedo sa
onima koj i su se odigrali u nekoj drugoj. Potpuno je ignorisan hro-
noloki red. To je pokazalo nekoliko sanskritskih komentatora, koj i
objanjavaju nespojivost dogaaja i prorauna na sledei nain: "Gde
god da se zapaze bilo kakve protivrenosti u raznim Puranama, one
potiu od (. . . ) razlika u Kalpama i slinog" (Vinu Purana i Bhaga-
vata Purana).
I I . Preutano je nekoliko znaenja reci "Manvantara" i "Kal pa",
a sapteno je samo opte znaenje.
I I I . U genealogiji i geografiji Kraljeva i njihovih Vara (zemalja)
i Dvipa, doputeno je da se sve one smatraju zemaljskim oblastima.
Sad, istina je da lako i uverljivo, bez ulaenja u suvie tanane de-
talje, moemo da pokaemo kako:
(a) Sedam Dvipa, koje su razdeljene sedmorici potomaka Prija-
vrate, odnose se na nekoliko mesta: pre svega na na planetarni lanac,
a jedino ambu Dvipa predstavlja nau planetu Zemlju. To pokazuje
sama priroda alegorijskog i simbolikog opisa. ambu (Dvipa) 'je u
sreditu svih tih (takozvanih kontinenata) i okruena je morem slane
vode (lavana) dok su Plaka, Salmali, Kusa, Krauna, aka i Pukara
"okruene raznoliko - velikim morima soka od eerne trske, vina,
proienog putera, pavlake, mleka", i t d. , i t d. , i sl i ni m metafori-
ki m imenima (poglavlje I I , Knjiga I I ) . To dalje pokazuje:
388
(b) Baskara Aarj a, k o j i u s vom opi su zvezdanog pol oaj a s vi h
t i h D v i p a k o r i s t i i zr aze i z Taj ne D o k t r i n e i nj e ni h knj i g a : " mor e
ml eka i more pavl ake", i t d. , to znai Ml e n i Put i gomi l e r azni h ma-
gl i na, t i m pre to on nazi va " z e ml j u j u no od ekvat or a Bur-loka,
onu na severu Bhuva-loka, Svar-loka, Mahar-loka, ana-loka i Sa-
tja-loka", kae:
Te Loke se postepeno dostiu uveavanjem religioznih zasluga
(t j . one predstavljaju razliite rajeve).
(Vidi Biblioteca Indica,
prev. Goladhyaye iz Siddhante-siromani III, 21-44)
(c) Da ta geografska podel a sedam al egori j ski h konti nenata, os-
trva, pl ani na i zemal j a ne pri pada samo naem K r ug u, pa ak ni na-
im rasama [upr kos i me nu Bharat a-Vara ( I n d i j a ) ] , obj anj ava u
samom t ekst u narator Vinu Purane. Jer, on pr vo pogl avl j e zavrava
reci ma:
Bharata (sin Nabija, koj i je dao svoje ime Bharata-Vari, i l i I n-
dij i) predao je carstvo svom sinu Sumatiju ( . . . ) i umro u Salagra-
mi . On se potom ponovo rodio kao religiozni bramin u porodici
istaknutih asketa (. . .) pod t i m prinevima (Bharatinim nasledni-
cima) Bharata-Vara je podeljena na devet delova, a nj ihovi nasle-
dnici su uspeno vladali tom zemljom tokom sedamdeset jednog
perioda skupa od etiri doba ( i l i vladavine Manua, to predstavlja
Mahajugu od 4.320.000 godina).
A l i , poto j e t o rekao, Parasara iznenada objanjava daj e t o bi l a
" t vor evi na Manu-Svaj ambhuve, k o j i j e naselio Z e ml j u kada j e vla-
dao prvom Manvantarom u K a l p i Varahe, t j . i nkarnaci j e i l i Avatara
vepra. Sad, svaki br ami n zna daj e nae oveanstvo poel o na ovoj
Z e ml j i ( i l i Krugu) tek sa Vaivasvata Manuom. A ako zapadnj aki i -
talac pogl eda pododel j ak "Prvobitni Manui oveanstva ", on e v i -
det i daj e Vai vasvat a sedmi od etrnaest Ma nua k o j i vl adaj u na i m
pl anet ar ni m l ancem t ok om nj egovog i vot nog ci kl usa, t j . , daj e on,
poto u s vakom kr ugu predstavlj a i l i znai dva Ma nua i stovremeno
(Korenskog i Semenog Manua) , K or ens ki Ma n u et vrt og K r uga, da-
kl e sedmi. Vi l s on u t ome nal azi samo "nepodudarnost" ( v i di nj egovu
Vinu Puranu, t om I I , str. 108, fusnota) i razmil j a daj e "patrij arhal na
389
geol ogi j a starija od hr onol o kog sistema Manvant ar a i K a l p i " , pa j e
zato "nespretno rasporeena na razne peri ode". Ne r adi se ni o e-
mu s l i nom. A l i , poto ori j ent al i st i ne znaj u ni ta o t aj nom uenj u,
oni e sve shvat i t i doslovno, a pot om okr enut i l i st i kl evet at i pisce
dela koj e ni s u r azumel i !
Te genealogij e obuhvataj u per i od od tri i po Kruga; one govore
o preljudskim per i odi ma i objanjavaju silazak u stvaranje svakog
Manua - prve ispolj ene i skre J E D NO G J ED I NS TVA - i pokazuj u, tavi-
e, da se svaka od t i h l j uds ki h i s kr i del i , umnoavaj ui se na taj na-
i n pr vo na Pitrije, lj udske pretke, a pot om na lj udske Rase. Ni j edno
bi e ne moe da postane Bog i l i Deva, a da ni j e prol o kr oz l j udske
ci kl use. Zat o Sl oka kae:
Sreni su oni koji su roeni, ak i iz (latentnog) stanja bogova, kao
ljudi, u Bharata-Vari - j e r to je put (. . .) ka krajnjem osloboenju.
U a mb u D v i p i , Bharata se smatra njenim najboljim delom j er
je TO ZEMLJA DELATNOSTL Jedino e se u nj oj " odi gr at i sled et i r i Ju-
ge ( doba) , K r i t a , Tret a, D vapar a i K a l i " ; zato, ka d Ma i t r e j a mo l i
Parasaru da "opi e Z e ml j u " , a ovaj se opet vraa na nabrajanje i s t i h
D vi pa sa i s t i m mor i ma, i t d. , kao to i h j e opisao u Svajambhuva Ma n-
vant ari - to j e naprosto paravan, pa i pak, za onog ko moe da i t a
i zmeu redova. et i r i vel i ke Rase su t u, kao i Peta, sa s voj i m pod-
rasama, os t r vi ma i kont i nent i ma, od k oj i h se ne ki nazi vaj u i meni ma
nebeski h L o k a i dr ugi h planeta. O t uda zbrka.
O r i j ent al i s t i sve nj i h nazi vaj u " mi t s k i m" i " b a j k o v i t i m" ost r vi ma
i zemljama.^ Sasvi m tano, neke i nisu na ovoj Zemlji, al i i pak po-
stoje. " Be l o O s t r vo" i Atala ni pot o ne predstavl j aj u mi t , poto su
o v i m pos l ednj i m i me nom naj rani j i pr et hodni ci Pete Rase pr ezr i vo
nazi val i zeml j u greha - At l a nt i du, u cel i ni , a ne samo Pl at onovo os-
li jednom predavanju, profesor Pengeli, citirajui profesora Olivera, navo-
di kako ovaj kae da "bi l j ni svet dananjih ostrva u Atlanskom okeanu ne pru-
a sutinski dokaz da je ranije bio direktno povezan sa kontinentom Novog
Sveta", ali sam dodaje daje istovremeno "u odreenom periodu tercijara, se-
veroistona Azija bila spojena sa severozapadnom Amerikom, moda linijom
kojom se danas pruaju Aleutska ostrva". Zato jedino okultna nauka moe da
pomiri protivrenosti i oklevanja savremene nauke. tavie, argumenti koji go-
vore u prilog postojanju Atlantide ne oslanjaju se samo na botaniku.
390
trvo, zato stoje ono bilo {a) Sveta Dvipa iz teogonije i {b) aka D vi -
pa i l i Atlantida (njeni najraniji delovi) u svojim poecima. To je bilo
kada je ona jo uvek imala "sedam svetih reka koje spiraju svaki
greh" i svojih "sedam oblasti u kojima nije bilo zanemarivanja vr l i -
ne, sukoba ni skretanja sa puta vrl i ne", poto ih je tada naseljavala
kasta Magasa - kasta za koju su ak i bramini priznavali da nije nia
od njihove - i koja je bila kolevka prvog Zaratustre. Bramini su pri -
kazani kako se savetuju sa Gauramukhom, po Naradinoj preporuci,
koj i im je rekao da pozovu Magase za svetenike u hramu Sunca koj i
je izgradio Samba, (uveni) sin Krine, koj i , zapravo, nije imao si-
nova. Po tome su Purane istorijske - uprkos alegoriji - a okultizam
potvruje te injenice.
itava ova pria je ispriana u Bhavija Purani. Tu je reeno daje
Samba, poto ga je Surja (Sunce) prokleo da ogubavi, podigao hram
Sunca i traio pobone bramine da u njemu obavljaju odgovarajue
rituale i primaju ponude upuene Bogu. Al i , Narada (devianski as-
keta koga u Puranama nalazimo u svim dobima) posavetovao gaje
da to ne ini poto je Manu braminima zabranio da zarauju na obav-
ljanju verskih rituala. On je zato uputio Sambu Gauramukhi (belom
licu), Purohiti i l i porodinom sveteniku Ugrasene, kralja Mature,
koj i e mu rei koga da unajmi. Taj svetenik je uputio Sambu da po-
zove Magase, Surjine oboavaoce, da obave tu dunost. Poto on ne
zna gde oni ive, sam Surja upuuje Sambu na aka DvipupreAro sla-
ne vode. Potom Samba odlazi tamo uz pomo Garude (Vinuovog i
Krininog nosioca, velike Ptice) koj i ga sputa medu Magase, itd.
Sad, Krina, koj i je iveo pre 5.000 godina i Narada, koga nalazi-
mo kako se iznova rada u svakom ciklusu ( i l i rasi), uz Garudu - ezo-
teriki simbol velikog ciklusa - pokazuju da se radi o alegoriji, pa
ipak su ti Magasi haldejski Magi, a njihova klasa i bogosluenje bi l i
su roeni na prethodnoj Atlantidi, u aka D vi pi , Bezgrenoj. Svi ori-
jentalisti se slau u tome da su Magasi sa aka Dvipe preci Parsa koj i
oboavaju Vatru. Nae neslaganje sa njima, kao i obino, poiva na to-
me to oni smanjuju stotine hiljada godina na nekoliko vekova ovog
vremena; oni taj dogaaj - uprkos Naradi i Garudi - smetaju u vreme
bekstva Parsa u Guerat, to je naprosto besmisleno, j er se to odi-
gralo u VI I I veku nae ere. Ipak se u Bhavija Purani kae da Magasi
jo uvek ive u aka D vi pi u doba Krininog sina iako su poslednji
391
od njih - sa Platonove "Atl antide" - nestali 6.000 godina pre toga.
Bi l o je "zadocnelih" Maga aka Dvipe i oni su tada iveli u Haldeji.
To je ponovo namemo meanje pojmova.
Najraniji pi oni ri etvrte Rase nisu bi l i Atlantiani, ni t i pak ljud-
ske Asure i Rakasi kakvi su postali kasnije. U t i m danima su vel i ki
delovi budueg kontinenta Atlantide jo uvek bi l i deo okeanskog dna.
"Lemurij a", kako smo nazvali kontinent Tree Rase, bio je tada di -
vovska zemlja.* On je pokrivao itav prostor od podnoja Himalaja,
koj i su ga odvajali od unutranjeg mora, to se talasalo tamo gde su
danas Tibet, Mongolija i velika pustinja Samo (Gobi), dakle, od ita-
gonga, pa sve do Haridvara na zapad, a do Asama na istok. Odatle,
on se prostirao na j ug, preko onoga to danas znamo kao Junu I n-
diju, Cejlon i Sumatru; potom, pruajui se na j ug, obuhvatao je Ma-
dagaskar, sa desne strane, a Australiju i Tasmaniju sa leve, sputajui
se nekoliko stepeni od antarktikog kruga; odatle se, od Australije, je-
dan kopneni region Osnovnog Kontinenta u to vreme pruao daleko
u Pacifik, j o dalje od Rapa Nui j a ( Ti pi , i l i Uskrnje ostrvo), koje
danas lei na geografskoj irini od 26 stepeni juno i duini od 110
stepeni zapadno (vi di "Dodatak" ovoj knj i zi , odeljak "Dokazi o po-
tonulim koninentima "). Izgleda da ovu teoriju potvruje nauka ~ ma-
kar i delimino, jer, raspravljajui o poloaju kontinenata, pokazuje
da podarktike mase u celini naginju da se prue du meridijana, i tu
uopteno pominje nekoliko drevnih kontinenata iako samo na osnovu
I
Kao to je pokazano u Uvodu, razumljivo je da ni naziv Lemurija, pa ak
ni Atlantida, nisu stvarna drevna imena izgubljenih kontinenata, ve smo ih mi
usvojili zbog jasnoe. "Atlantida" je ime koje je date onim delovima potoplje-
ne etvrte Rase koji su bi l i "iza Herkulovih stubova" i koji su se odrali iznad
vode nakon opte kataklizme. Njihov poslednji ostatak - Platonova Atlantida
i l i "Posejdonija" (jo jedna zamena, tanije, prevod pravog imena) bila je po-
slednje od njih pre nekih 11.000 godina. Najvei broj pravih imena zemalja i
ostrva oba kontinenta saopten je u Puranama, ali da bismo ih pomenuli svaki
ponaosob, onako kako se nalaze u nekim jo drevnijim delima, kao stoje Surja-
-Sidanta, bilo bi potrebno isuvie dugo objanjenje. Ako je u ranijim spisima
izgledalo da su one isuvie nejasno razgraniene, mora da je taj utisak nastao
usled nemarnog itanja i nedostatka razmiljanja. Ako se vekovima posle nas
o Evropljanima bude govorilo kao o Arijevcima, a italac ih bude meao sa I n-
dusima, a Induse sa etvrtom Rasom, poto je ona ivela (neki njeni delovi)
u drevnoj Lanki - za to nee bi t i kriva autorka ove knjige.
392
zakljuivanja. Izmeu ostalih pominje se "Maskarenski kontinent",
koj i je ukljuivao Madagaskar, pruajui se na sever i j ug, kao i po-
stojanje jo jednog drevnog kontinenta, koj i se protezao od "pic-
bergena do Lamana, dok je najvei deo Evrope bio okensko dno",
kako se ui.^ Ovo poslednje potvruje okultnu nauku, koja pokazuje
da su (danas) polarne oblasti najstarije od sedam kol evki Covean-
stva i da su postale grob glavnine oveanstva tog regiona tokom
Tree Rase, kad je divovski kontinent Lemurije poeo da se deli na
manje kontinente. To se, prema objanjenjima iz Komentara, desilo
zbog smanjenja brzine Zemljine rotacije:
"Kad se Toak okree uobiajenom brzinom, njegovi krajevi (po-
l ovi ) usklaeni su sa njegovim sredinjim krugom (ekvatorom); kad
se on okree sporije i ljulja se u svim pravcima, nastaju veliki po-
remeaji na povrini Zemlje. Vode teku u pravcu dva kraja, a nove
zemlje se izdiu u srednjem pojasu (ekvatorijalna kopna) dok su one
na krajevima podvrgnute Pralajama usled potapanja (. . . ) "
I opet:
" ( . ) Tako je dah voda (plime) tog toka (Zemlje) potinjen Du-
hu Meseca, koji ga regulie. Pred kraj doba (Kalpe) neke velike
(korenske) rase, vladari Meseca (Pitar oevi i l i Pitrij i) ;)oa>z/M da
jae crpu i tako poravnavaju toak oko njegovog pojasa, tako da
on na nekim mestima splanjava, a na drugima bubri, i kako se te
izboine budu kretale prema krajevima (polovima), pojavie se no-
ve zemlje, a stare e biti usisane ".
Sad bi trebalo samo da proitamo neka astronomske i geoloke
knjige da bismo veoma jasno shvatili znaenje ovog to je reeno.
Naunici (savremeni naunici) su potvrdi l i uticaj plime na geoloku
raspodelu kopna i vode na planeti, kao i na pomeranje okeana i odgo-
varajue splanjavanje praeno izranjanjem kontinenata i novih zema-
lja. Nauka zna, i l i misli da zna, da se to dogaa periodino.^ Profesor
Vi di lanak profesora Dejna American Journal of Science, I I I , 442-3, i-
vot sveta, prof. Vinela i druga geoloka dela.
Govorei o periodinim izdizanjima i sputanjima ekvatorijalnih i polar-
ni h oblasti, i posledinih promena klime, prof. Vinel (profesor geologije na
Miigenskom univerzitetu) kae:
393
Tod {Todd) veruje kako taj niz osilacija moe da prati u prolost do
prvog ovravanja zemljine kore (vi di American Naturalist, XVI I ,
15 i dalje); zato izgleda lako da nauka potvrdi ezoterijske tvrdnje.
Mi predlaemo da ovo ire razmotrimo u "Dodatku " (vi di odeljke
V i VI ) .
Neki teozofi su pitali: "Kako e izgledati Atlantida kada se pono-
vo izdigne?" Oni su iz nekoliko reci u Ezoterijskom budizmu razume-
li da e se "stari kontinenti", koj i su bi l i potopljeni, ponovo pojaviti.
Ovde, opet, postoji odreeno nerazumevanje. Kad bi se iste zemlje
Atlantide, koje su bile potopljene, ponovo pojavile, one bi, zaista, eo-
nima bile puste. To to je dno Atlanskog okeana u ovom trenutku
pokriveno sa oko 1500 metara krede, a jo vie se formira - zapravo,
formiraju se novi krenjaki slojevi - ne znai da, kad doe vreme da
se pojavi neki novi kontinent, geoloki potresi i izdizanje dna nee
odbaciti ti h 1500 metara krenjaka da bi neki planinski lanci od 1500
i vie metara dospeli na povrinu. Rasna kataklizma nije, kao Nojev
potop, trajala etrdeset dana - neka vrsta bombajskog monsuna.
Da periodino potapanje i ponovna pojava monih kontinenata,
koje savremeni pisci danas nazivaju Atlantida i Lemurija, nije sanja-
rija, pokazaemo u odeljku u kome su sakupljeni svi dokazi za to.
Najstariji sanskritski i tamilski spisi obiluju ukazivanjima na oba ta
kontinenta. Sedam svetih Ostrva (Dvipa) se pominju u Surja-Sidan-
ti, najstarijem astronomskom delu na svetu, i u delima Asuramaje,
atlantidanskog astronoma, za koga je prof. Veber tvrdio da se rein-
kamirao kao Ptolemej. Pa ipak, greka je nazivati ta "Sveta Ostrva"
Atlantianskim ~ kao to mi inimo jer, kao i sve drugo u induskim
svetim tekstovima, ona se odnose na nekoliko stvari. Naslee koje
je ostavio Prijavrata, sin Manu-Svajambhuve, sedmorici svojih si-
nova - nije bila Atlantida, ak i ako su jedno i l i dva od t i h ostrva
preivela potapanje onih drugih i eonima kasnije pruila utoite At-
lantidanima, i j i je kontinent bio takode potopljen. Kad ih Parasara
Poto su kretanja o kojima smo ovde razmiljali ciklika, isti uslovi e se stalno iz-
nova vraati; i u skladu sa tim isti biljni svet se stalno iznova moe vraati u iste ob-
lasti, koje je u meuvremenu naseljavao neki drugi biljni svet. Postepeno taloenje bi
sauvalo zapise o takvoj izmeni biljnog sveta; i tu bi bila prisutna pojava kolonija, po-
novnog javljanja i drugih izmetanja faune u vertikalnom i horizontalnom rasporedu
fosilnih ostataka. Te pojave su dobro poznate studentu geologije
(Posledice astronomskih pramena)
394
Stanca XI Civilizacija i Unitenje etvrte i Pete Rase
prvobitno pominje u Vinu Purani, t i h sedam ostrva se odnose na je-
dnu ezoterijsku doktrinu koja e bi t i objanjena kasnije. Od svih se-
dam ostrva, ambu Dvipa je jedino koje je zemaljsko, j er to je naa
planeta. U Puranama su sva pominjanja Severa u odnosu na Meru
povezana sa t i m prvobitnim Eldoradom, sada Sevemim Polom, koj i
je tada, kada su tamo gde mi danas vidimo samo beskrajne ledene
pustinje cvetale magnolije, bio kontinent. Nauka govori o j ednom
drevnom kontinentu koj i se prostirao od picbergena do Lamana.
Tajna Doktrina ui da su te oblasti u najranijim geolokim periodi-
ma inile kontinent nalik na konjsku potkovicu, i j i se jedan kraj,
istoni, pruao sevemije od Sevemog Komvola, ukljuujui i Gren-
land, a drugi kontinent je u sebe ukljuivao Beringov moreuz kao
deo kopna i sputao se na j ug, prirodno teei britanskim ostrvima,
koja u tom periodu mora da su bila tano ispod manje krivine tog
polukruga. Taj kontinent se izdigao istovremeno kad su potonuli ek-
vatorijalni delovi Lemurije. Eonima kasnije, neki od ostataka Le-
murije ponovo su se poj avili iznad Okeana. Zato, iako se moe rei,
a da se ne izrekne neistina, daje Atlantida spadala u Sedam vel i ki h
ostrvskih kontinenata, poto je etvrta Rasa Atlantidana dobila ne-
ke od ostataka Lemurije i, naselivi se na t i m ostrvima, priklj uila
ih svojim zemljama i kontinentima, ipak se moe nainiti razlika i
pruiti objanjenje kad se tom pitanju pristupi potpunije i tanije, kao
stoje sluaj u ovom delu. Na isti nain su i Uskrnja ostrva zaposeli
neki Atlantidani, koj i su se, izbegavi katakstrofu koja je pogodila
njihovu zemlju, naselili na tom ostatku Lemurije, samo da bi tu na-
stradali kad ih je jednog dana unitila njegova vulkanska vatra i la-
va. Neki geografi i geolozi ovo mogu smatrati matom; za okultiste,
to je istorija. ta nauka zna, a da je je suprotno ovome?
Sve dok se nije pojavila mapa, tampana u Bazelu 1522. go-
dine, na kojoj se prvi put pominje ime Amerika, verovalo se daje
ona deo Indije (. . .) Nauka takoe odbija da prizna matovite hi-
poteze da su, nekad, Indijski potkontinent u jednom pravcu, a Juna
Amerika u drugom bil i povezani pojasom ostrva i kontinenata. I n-
dija praistorijskog doba (. . .) bila je dvostruko povezana sa dve
Amerike. Zemlja predaka onih koje Amijan Marcelin naziva "bra-
minima gornje Indije" protezala se od Kamira daleko u (dana-
nju) pustinju Samo. Peak je sa severa mogao da stigne - a da i
395
ne pokvasi noge - do poluostrva Aljaske, kroz Manduriju, zatim
kroz budui Tartarski zaliv, Kurilska i Aleutska ostrva, dok bi dru-
gi putnik, koj i ima samo jedan kanu, i koj i bi poao sa juga, mo-
gao da prepeai Sijam, prede ostrva Polinezije i dokopa se bi l o
kog dela June Amerike (ali, vi di Pet godina teozofije. Stranice iz
ezoterike istorije, str. 338 i 340).
To j e napisano prema r eci ma UI T E L J A - pr i l i no s umnj i vog au-
t ori t et a za materi j al i ste i skepti ke. A l i , ovde i mamo j ednog nj i hovog
pajtaa, pt i cu iz i stog j at a - Emesta Hekel a, k o j i u svojoj podel i rasa,
got ovo doslovno ponavl j a ov u t vr dnj u:
(. . .) I zgleda da bi one oblasti zemljine povrine, na koj i ma se
odigrao razvoj prvobitnog oveka od NJEGO VI H BL I S K I H R O AK A,
MAJMUNA SA IROKIM NOSOM (! ! ) trebalo traiti bilo u Junoj Azi j i ,
bi l o u istonoj Af r i ci (koja, uistinu, nije jo ni postojala kada je
Trea Rasa cvetala - H. P. B.) i l i u Lemuri j i . Lemurija je drevni
kontinent koj i je danas potonuo pod vode I ndijskog okeana, a koj i
se, postoj e bio smeten na j ugu dananje Azije, prostirao sajedne
strane do gornje I ndije i ostrva Sund, a sa druge zapadno do Ma-
dagaskara i Af ri ke ( vi di napred i uporedi sa Pedigreom oveka,
str. 80-81).
U doba 0 kome mi g ov or i mo, kont i nent " L e mu r i j e " ve se bi o
rasparao na mnog o del ova i s t vor i o nove, odvoj ene kont i nent e.
Svej edno, tada ni j e b i l o ni Af r i k e ni Ame r i k e , a j o manj e Evr ope
- sve su one j o dremal e na dnu okeana. A ni j e b i l o ni mnogo od
dananje Az i j e j e r s u ci shi mal aj ske obl ast i bi l e pokr i vene mor i ma ,
a i za n j i h su se pr u a l i " l ot os ov i l i s t o v i " Sveta Dvipe, zeml j e koj a
se danas nazi va Grenl and, I st oni i Zapadni Sibir, i t d. , i t d. O gr oman
k ont i ne nt , k o j i j e nekad gos podar i o I n d i j s k i m, At l a n s k i m i Pa-
c i f i k i m okeanom, sada s e sastoj ao od v e l i k i h ost r va koj a s u po-
stepeno nestajala j edno za dr ug i m, dok konani potres ni j e pr ekr i o
i nj i hove poslednj e ostatke. Uskrnj e ostrvo j e, na pri mer, pripadalo
najranijoj ci vi l i zaci j i Tree Rase. I ako je bi l o potopl j eno kad i sve os-
t al o, vul kans ko i i znenadno uzdizanj e okeanskog dna i zdi gl o j e taj
n e d i r n u t i , ma j u ni os t at ak a r ha j s ki h doba, s a n j e g o v i m v u l k a -
n o m i k i p o v i ma , t o k o m a mpl e nov og (Champlain) doba pot a-
panj a s evemog pol a, da i vo svedoi o post oj anj u L e mur i j e . K ae
396
se da su neka od australijskih plemena ostaci poslednjih potomaka
Tree Rase.
U ovome nas u izvesnoj meri opet podrava materijalistika nau-
ka. Hekel, govorei o Blumenbahovoj (Blumenbach) braon i l i ma-
lezijskoj rasi, zatim Australijancima i Papuancima, primeuje:
Postoji tolika slinost izmeu Malajaca, Papuanaca i aboridi-
na Polinezije, tog ostrvskog sveta Australije, da izgleda kako je to
nekad bio divovski i neprekinuti kontinent.
[Covekov pedigre, str 82 (ali, vidi
prethodne fusnote i Dodatak)]
Zaista je i bio j er se u vreme Tree Rase prostirao istono i zapa-
dno, sve do dananje Amerike; isto tako je dananja Australija bila
samo njegov deo, kao to su to i preivela ostrva, posejana tu i tamo
u Pacifiku, a takode mu je pripadao i vel i ki deo Kalifomij e. Prilino
zabavno, Hekel u svom matovitom Covekovom pedigreu smatra:
(. . .) dananje Australijance di r ekt ni m potomci ma, gotovo ne-
promenjenim (!?) te druge grane prvobitne ljudske rase (. . .) koja
se iz prebivalita ovekovog detinjstva rairila na sever, isprva uglav-
nom u Azi j u, i izgleda da predstavlja pretka svili drugih ljudskih
rasa sa pravom kosom. (. . .) O ni sa vunastom kosom delimino
su mi gr i r al i na zapad (. . .) (t j . u Af r i ku i severno prema Novoj
Gvineji, zemljama koje, kao stoje reeno, tada nisu postojale) ( . . . )
drugi, sa pravom kosom, otili su dalje na severu Azije (. ) i na-
selili Australiju (. . .)
(str 81)
UITELJ pie:
Gle, ostataka tog nekad velikog naroda (Lemurije Tree Rase)
koje ine neki od aboridina sa pravom kosom iz vae Australije
A l i , oni pripadaju poslednjim ostacima sedme pod-rase Tree
Rase. Profesor Hekel mora daje takode neto sanjao i jednom imao
istinsku vi zi j u!
U t om periodu moramo da traimo prvu pojavu Predaka oni h
koje mi nazivamo najstarijim narodima na svetu - danas zvanih
397
arijevskim Indusima, Egipanima, nastarijim Persijancima sa jedne,
a Haldejcima i Fenianima sa druge strane. Nj ima su vladale BO-
ANSKE DINASTIJE, t j . kraljevi i vladari koj i su i mal i samo oblik smr-
tnih ljudi kakav je preovladivao u to vreme, ali su oni uistinu bi l i Bia
iz sfera viih i nebeskijih nego to e ova naa bi ti jo za mnogo,
mnogo Manvantara. Naravno, beskorisno je pokuavati da se u njiho-
vo postojanje uvere skeptici. Oni se najvie ponose time to dokazuju
da su njihovi preci bi l i catarrhinides (majmuni), a tu injenicu nasto-
je da dokau pomou Coccyx-a koj i se nastavlja na njihova krsta {os
sacrum), tog rudimentarnog repa koj im bi oni, da je samo dovoljno
dug, neprekidno mahali od radosti u ast njegovog slavnog pronala-
zaa. Oni e ostati vemi svom majmunskom pretku kao to su hriani
vemi bezrepom Adamu. Tajna Doktrina, meutim, reava ovo pitanje
za teozofe i prouavaoce okultne nauke.
Ako na Drugi ogranak Tree Rase gledamo kao na prve predstavni-
ke istinski ljudskih rasa sa vrstim kostima, onda je Hekelova pretpo-
stavka da se "evolucija prvobitnog oveka odigrala (. . . ) bilo u Junoj
Azi j i , bilo u Lemurij i" - Af r i c i , poto su zapad i istok van diskusije -
dovoljno, ako ne i potpuno tana. Meutim, da bismo bi l i zaista tani,
onda treba rei da kao to se evolucija Prve Rase (iz tela Pitara) odi-
grala u sedam izrazito odvojenih oblasti (tada) jedinog kopna na Sever-
nom polu - na isti nainje dolo i do preobraaja Tree Rase: on je
poeo u onim sevemim oblastima koje su opisane u prethodnom te-
kstu, ukljuujui i Beringov moreuz i to na mestu koje je tada bilo
suvo kopno u centralnoj Azi j i , kada je klima bila polutropska ak i u
arktikoj oblasti i najvie je odgovarala prvobitnim potrebama o-
veka u nastajanju. Meutim, ta oblast je, od pojave oveka, nekoliko
puta bila ledena, pa tropska. Komentar nam kae daje Trea Rasa bi -
la tek otprilike na sredinjoj taki svog razvoja kada:
"Osa Toka zadrhta. Sunce i Mesec nisu vie sijali nad glava-
ma tog ogranka rase I z ZNO JA R O ENI H; ljudi upoznae sneg, led
i mraz, i, kao i biljke i ivotinje, smanjie se po veliini. Oni koji
nisu pomrli ostali su kao POLUODRASLE BEBE PO VEL I I NI I I NTE-
L EK TU. To je bila Trea Pralaja Rasa.
10
"Poluodrasla deca" u poredenju sa njihovom divovskom braom u drugim
oblastima. Toliko je nama poznato.
10
Odnosi se na Lemuriju.
398
to opet znai da e naa planeta doiveti sedam periodikih,/>o/-
punih promena koje se odvijaju pari passu sa rasama. Jer, Tajna
Doktrina ui da tokom ovog kruga mora bi t i sedam zemaljskih Pra-
laja, od koj ih e t r i bi t i izazvane promenom nagiba Zemljine ose. U
okul t i zmu se o t om neumol j i vom zakonu govori kao o " vel i kom
PRILAGODIVAu". Nauka priznaje da ne zna ta dovodi do klimatskih
preokreta i t i h izmena u poloaju ose, koj i uvek izazivaju takve pro-
mene, a izgleda da nije sigurna ni da dolazi do promene poloaja
ose. Poto nije u stanju da ih protumai, ona je pre spremna da e-
lu tu pojavu potpuno porekne, nego da prizna inteligentnu karmiku
ruku i zakon koj i j edi ni mogu razumno da objasne te iznenadne pro-
mene i njihove posledice. Nauka je pokuavala da ih objasni raznim
manje i l i vie fantastinim razmiljanjima; jedno od nj ih je ideja o
iznenadnom, a isto tako izmiljenom, sudaru nae Zemlje sa nekom
kometom [De Bupomova {De Boucheporn) hipoteza] kao uzroku
geolokih preokreta. Al i , mi vie vol imo da se drimo naeg ezote-
rijskog objanjenja postoje FOHAT isto tako dobar kao i bilo koja ko-
meta, a uz to ga jo vodi i univerzalna intehgencija.
I tako, otkad se Vaivasvata Manu pojavio na ovoj zemlji, ve su se
odigrala etiri takva poremeaja ose; kad su stare kontinente - izu-
zev prvog - usisali okeani, pojavila su se druga kopna, a ogromni
planinski lanci uzdigli su se tamo gde ih ranije nije bilo. Lice Zemlje
bi se svaki put potpuno izmenilo; preivljavanje najsposobnijih na-
roda i rasa bilo je osigurano pravovremenom pomoi, a nesposobni
- neuspeni - bi l i bi zbrisani sa lica zemlje. Takvo odabiranje i pro-
mene ne dogaaju se od jutra do mraka, ve je potrebno nekoliko hi -
ljada godina pre nego to se uredi nova kua.
Podrase podleu i stom procesu ienja kao i poboni ogranci
(familije Rasa). Neka italac, koj i dobro poznaje astronomiju i ma-
tematiku, baci pogled unazad na sutone i senke prolosti. Neka po-
smatra, neka zabelei ono to zna o istoriji naroda i drava i uporedi
njihove odgovarajue uspone i padove sa oni m to se zna o astro-
nomskim ciklusima - posebno sa sideralnom godinom koja iznosi
25.868 naih solamih godina." Ako posmatra ima i zrnce intuicije.
Postoje, naravno, drugi ciklusi, ciklusi u ciklusima - i upravo je to ono to
toliko oteava da se proraunaju zbivanja sa rasama. Krug ekliptike se zavra-
399
otkrie kol i ko su blagostanje i j ad itavih naroda blisko povezani sa
poetkom i krajem tog sideralnog ciklusa. Istina, neko ko ne pozna-
je okultizam ne moe da se osloni na tako daleku prolost. Putem
egzaktne nauke on nije saznao nita o dogaajima koj i su se desili
pre oko 10.000 godina, pa ipak se moe uteiti znanjem - i l i , ako mu
tako vie odgovara, pretpostavkama - o sudbini svakog od savre-
menih naroda za koje zna kroz otprilike 16.000 godina. Ono to
hoemo da kaemo je veoma jasno. Svake zvezdane godine tropi se
povlae od pola za etiri stepena pri svakoj revoluciji, od ekvino-
cijalnih taaka, kako ekvator krui kroz sazveda Zodijaka. Sad,
kao to zna svaki astronom, danas su tropi samo neto manje od dva-
deset t r i i po stepena udaljeni od ekvatora. Otuda on ima da prede
jo oko 2,5 stepena pre kraja Zvezdane godine, to oveanstvu u
cel i ni , a posebno naim ci vi l i zovani m rasama, daje vreme od oko
16.000 godina.^^
Nakon Velikog Potopa Tree Rase (Lemurijanaca):
"Ljudslii rast se znaajno smanjio, isto talio i ivotni vek. Poto
je njihova boanstvenost opala, pomeali su se sa ivotinjsicim rasa-
ma i dolo je do brakova izmeu divova i Pigmeja (smanjenih rasa
sa polova) (. . .) Mnogo ih je steklo BOANSKO, a jo vie NEZA-
KONI TO znanje i dobrovoljno sledilo LEVU STAZU. "
(Komentar, XXXIII)
Takvi su b i l i At l ant i dani k o j i su se pr i bl i aval i s vom uni tenj u.
K o l i k o e geol oki h peri oda b i t i pot rebno da se odi gra to etvrto
unitenje? Ko bi to mogao da kae. . . . A l i , reeno nam j e da -
va za 25.868 godina. A to se Zemlje tie, izraunato je da se ekvinocijalne
take godinje vraaju pedeset minuta i deset sekundi. Al i , unutar toga ciklusa
postoji jo jedan ciklus. Kae se da "kako im se apsis kree u susret tempom
od jedanaest minuta i dvadeset etiri sekunde" (vi di lanak o astronomiji u
Enciklopedija Britanika), "time bi se revolucija dovrila za 115.302 godine.
Aproksimacija ravnodnevice i apsisa je zbir tih kretanja, ezdeset jedan minut
i trideset etiri sekunde, pa se zato ravnodnevica vraa u isti poloaj u odnosu
na apsis za 21.128 godine". Taj ciklus smo pomsnuliu RazotkrivenojIzidi, tom
I, u odnosu na druge cikluse. Svaki ima izrazit uticaj na nae savremene rase.
Vi di kraj ove stance, "O trajanju doba i ciklusa ".
40 0
(44) O N I {Atlantidani) I ZGR ADI E VE L I K E K I PO VE, D EVET JATI A
VISOKE {9 metara), VI S I NE SVOG TELA (a). L UNAR NE VATRE UNI TI -
E ZEMLJU NJIHOVIH OTACA {Lemurijanaca). VO D A UGROZI ETVR -
TU (Rasu) (b).
(a) Zaista vredi da primetimo kako je veina divovskih statua, ot-
krivenih na Uskrnjim ostrvima, koja predstavljaju deo jednog ne-
sumjivo potopljenog kontinenta - a takode i one koje su naene na
obodima pustinje Gobi, oblasti koja je bila potopljena tokom bezbroj
eona - visoka izmeu 7 i 10 metara. Statue koje je K uk otkrio na
Uskrnjim ostrvima gotovo sve su bile visoke devet metara, a irina
ramena iznosila je gotovo t r i metra (vi di odeljak "Kamenje, svedok
Divova ", na kraju ove stance). Pisac dobro zna da su savremeni ar-
heolozi zakljuili da "te statue nisu mnogo stare", kao stoje izjavio
jedan od visokih slubenika Britanskog muzeja, gde se sada nalaze
neke od njih. Al i , to je jedna od proizvoljnih tvrdnji savremene nau-
ke koje nemaju neku teinu.
Reeno nam je da su lj udi, nakon to su "Lemuri j u" unitile pod-
zemne vatre, poeli da se postepeno smanjuju - proces koj i je zapo-
eo ve nakon njihovog^zzA:og PADA - i da SU na kraju, nakon ne-
kol i ko miliona godina, dostigli stas od oko 180 do 210 centimetara,
a sada taj stas jo opada (kao kod starih azijatskih rasa) na oko 150
centimetara. Kako pokazuje Pikering (Pickering), u malajskoj rasi
(podrasi etvrte Korenske Rase) postoji jedinstvena razlika u rastu;
lanovi polineanske familije (Tahiani, Samoanci i Tongoanci) su
vieg stasa od ostatka oveanstva, ali su indijanska plemena i sta-
novnici Indokine izrazito ispod opteg proeka. To je lako objasniti.
Narodi Polinezije pripadaju veoma ranim od preivelih podrasa, a
ovi drugi veoma kasnim i prelaznim lozama. Kao to su Tasmanijci
danas potpuno istrebljeni, a Australijanci brzo izumiru, tako e us-
koro proi i druge stare rase.
{b) Sad, kako su ti zapisi mogl i da budu sauvani? - mogl i bi nas
upitati. Nai dobri i ueni orijentalisti poriu da su Indusi znali ak
i za Zodijak - orijentalisti koj i su zakljuili da arijevski Indusi nisu
401
nita znali o njemu pre nego to su to znanje Grci doneli u I ndiju.
Tu neumesnu klevetu je tako uspeno pobio Baj i , i to, tavie, j a-
snim injeninim dokazima da dodatno pobijanje nije potrebno. Ka-
ko Egipani u svom Zodijaku (vi di Denonov Put u Egipat, tom I I )
imaju neporecivi dokaz zapisa koj i obuhvataju vie od t r i i po zve-
zdane godine - i l i oko 87.000 godina - induski kalendar pokriva
gotovo trideset t r i zvezdane godine, i l i 850.000 godina. Egipatski
svetenici uveravali su Herodota da su se nekada Zeml j i n pol i pol
ekliptike podudarali. Al i , kao to je primetio autor Sfinksijade: " Ti
jadni, zatucani I ndusi su zabeleili astronomsko znanje o deset puta
25.000 godina od (poslednjeg lokalnog) Potopa (u Azi j i ), i l i Doba
uasa", u geografskoj irini Indije i oni poseduju beleke o posma-
tranjima iz vremena prvog Velikog Potopa u okviru istorijskog pam-
enja Arijevaca - onog koj i je potopio poslednje delove Atlantide,
pre 850.000 godina. Potopi koj i su se odigrali pre toga su, naravno,
vie predanje nego istorija.
Tonjenje i preobraaj Lemurije poelo je otpril ike u Ar kt i kom
K rugu (Norveka), a Trea Rasa je zavrila svoj put na Lanki , ta-
nije na onom stoje postalo Lanka kod Atlantiana. Maleni ostatak
danas poznat kao Cejlon predstavlja sevemo gorje drevne Lanke dok
je ogromno ostrvo, koje se tako zvalo u periodu Lemurije, bi l o di -
vovski kontinent koj i je opisan u prethodnom tekstu. Kao to kae
UITELJ (vi di Ezoterijski budizam, str. 65):
Zato vai geolozi ne bi uzeli u obzir da ispod kontinenata koje
su oni istraili i izmerili (. . .) moda postoje skriveni, duboko u
neizmemom, tanije neizmerenom dnu okeana, drugi i daleko sta-
ri j i kontinenti iji slojevi nikad nisu bi l i geoloki ispitani, a koji bi
jednog dana mogli potpuno da pokolebaju dananje teorije? Zato
da ne priznamo da su nai dananji kontinenti, kao i Lemurija i At-
lantida, ve nekoliko puta bil i potapani i da su imali dovoljno vre-
mena da se opet pojave i nose svoje nove grupe oveanstava i
civilizacije, kao i to da e u prvom geolokom poremeaju pri na-
rednoj kataklizmi, u nizu periodinih kataklizmi koje se javljaju
od poetka do kraja u svakom Krugu, nai ve ispitani kontinenti
potonuti, a Lemurija i Atlantida ponovo iskrsnuti?
Naravno, ne isti ti kontinenti.
40 2
Al i , na ovom mestu je potrebno dati objanjenje. Ne bi trebalo
da se j avi neka zbrka u pogledu seveme "Lemurij e". Produetak tog
velikog kontinenta u sevemi Atl antik ni na koj i nain ne potkopava
veoma rairena miljenja o poloaju izgubljene Atlantide ij edno po-
tvruje drugo. Mora se primetiti da Lemurija, koja je posluila kao
kolevka Tree Korenske Rase, ne samo da je obuhvatala ogromne
oblasti u Pacifiku i I ndijskom okeanu, ve se u obliku potkovice pro-
tezala pored Madagaskara, oko "June Af r i ke" (tada samo delia
kontinenta u procesu nastajanja), kroz Atl anti k do Norveke. Vel i ki
Engleski slatkovodni nanos zvan Vajlden {Wilden) - koji svi geolozi
smatraju uem nekadanje velike reke ~ predstavlja korito glavne
struje koja je isuila Severnu Lemuriju u doba sekundara. Nekadanje
postojanje te reke je nauna injenica. Da li e njeni pobornici pri -
znati nunost da se prihvati Severna Lemurija iz doba sekundara,
koj u njihova injenica zahteva? Profesor Bertold Simen {Berthold
Seeman) ne samo daje prihvatio daje takav jedan moni kontinent
postojao, ve smatra Australiju i Evropu delovima jednog ranijeg
kontinenta - potvrujui tako itavu priu o "pot kovi ci " koju smo
izneli. Ne moemo dati ubedljiviji dokaz naeg stava nego to je to
GREBEN u basenu Atlanskog okeana, visok 3.000 metara, koj i se pru-
a nekih t r i do etiri i po hiljade kilometara na j ug od jedne take bl i -
zu britanskih ostrva, uspinjui se najpre ka Junoj Af r i ci , a potom
skreui gotovo pod pravim uglom da bi nastavio na JUGOISTOK pre-
ma afrikoj obali, odakle nastavlja na j ug prema Tristan D ' Akunj i .
Taj greben je ostatak atlanskog kontinenta i, ako bi se mogao pratiti
dalje, zaista bi se pokazalo da se pod vodom u obliku potkovice spa-
ja sa afrikim kontinentom u Indijskom okeanu (karta na osnovu me-
renja dubine brodovima "elender" i " D el f i n" , iz knjige Atlantida,
prepotopski svet, g. Donelija).
Atlanski deo Lemurije bio je geoloka osnova za ono to je opte
poznato kao Atlantida. Na nju se, zaista, pre mora gledati kao na da-
l j i razvoj atlanskog produetka Lemurije nego na potpuno novu ma-
su kopna koja se izdigla da bi zadovoljila posebne zahteve etvrte
Korenske Rase. Ba kao i kod evolucije Rasa, ni kod pomerenja i
smene kontinentalnih masa ne moe se postaviti otra granica gde
se zavrava jedan raspored, a poinje drugi. Kontinuitet se u priro-
dnim procesima nikad ne prekida. Zato se etvrta Rasa Atlantiana
40 3
r azvi l a i z j ezgr a l j udi seveme Tree Rase Lamuri j anaca, ije j e sre-
dite bi l o, grubo govorei , na kopnu koj e se nal azi l o usred dananjeg
At l ant s kog okeana. Nj i hov kont i nent j e nastao spajanjem mnogi h os-
t r va i pol uost r va koj a su se i zdi gl a t ok om vremena da bi na kraju
postala dom velike rase poznate kao atlantidanska. K a d se to j e dnom
dogodi l o, po t vr dnj i naj vieg " ok ul t nog " autoriteta, sl edi da:
(. . .) ne moemo rei da se Lemur i j a grani i sa kont i nent om
Atlantide, kao to ne moemo da kaemo da se Evropa granii sa
Ameri kom.
Navedeni i skazi , k o j i dolaze i z kr ugova koj e ortodoksna nauka
t ol i ko omal ovaava, smatrae se, naravno, manj e i l i vie srenom
i z mi l j ot i nom. ak i i nt el i gent no D onel i j evo del o koj e smo pome-
n u l i j e odgumut o u stranu, uprkos t ome to su sve nj egove t vrdnj e
u grani cama strogo nauni h dokaza. A l i , mi pi emo za budunost.
O t kr i a u t o m pogl edu e opravdat i tvrenj a azi j ski h f i l ozof a, k o j i
s mat r aj u da s u pr e pot ops ki na r odi , to s u pos t oj a l i nebr oj eni ni z
vekova, upranj aval i nauke - geol ogi j u, et nol ogi j u i i st or i j u. Budu-
a ot kr i a e pot v r di t i ispravnost dananj ih opaanja t akvi h b r i t k i h
umova kao to su Tej n (Tain) i Renan. Ovaj pr v i pokazuj e da su c i -
vi l i zaci j e t akvi h starih naroda, kao to su Egi pani , i ndi j s ki Ar i j ev-
c i , Hal dej ci , K i ne z i i As i r c i , rezul t at pr et hodni h ci vi l i zaci j a koj e s u
trajale "bezbroj v e kov a " , " a ovaj dr ugi ukazuj e na i nj eni cu da:
(. . .) se Egipat od poetka pojavljuje kao zreo, star i potpuno bez
mi tski h i herojskih perioda, kao da ta zemlja nikad nije imala svo-
ju mladost. Njegova civilizacija nema detinjstvo, a njegova umetnost
nema arhajski period. Civilizacija Stare Dinastije nije poela od de-
tinjstva. Ona je ve bila zrela
14
Na t o profesor O ven dodaje:
( . . .) zabeleeno je daje Egipat bio civilizovano i ureeno drutvo
pre Menesovog vremena.
13
Istorija engleske knjievnosti, str. 23.
Citirano u Atlantida, prepotopski svet, str. 132.
40 4
A Vinel dodaje {Pre-Adamiti, str. 120) da su:
( . . . ) u doba Menesa Egipani ve bi l i civilizovan i brojan narod.
Maneto nam kae da je Atotis, sin prvog kralja Menesa, izgradio
palatu u Memfisu, daje bio lekar i daje ostavio knjige o anatomiji.
To je sasvim prirodno ako verujemo Herodotovim tvrdnjama ko-
ji u Euterpe ( CXL I I ) belei da pisana istorija egipatskih svetenika da-
tira otprilike 12.000 godina pre njegovog doba. Al i , staje 12.000 i l i
ak 120.000 godina u poreenju sa milionima godina koje su prote-
kle od doba Lemurijanaca? Meutim, nisu izgubljena sva svedoan-
stva 0 njima, uprkos njihovoj ogromnoj drevnosti. Potpuni zapisi o
rastu, razvoju, drutvenom, pa ak i pol itikom ivotu Lemurijana-
ca sauvani su u tajnim analima. Na nesreu, malo je onih koj i mo-
gu da ih itaju, a oni koj i bi to mogl i ipak ne bi bi l i u stanju da ra-
zumeju njihov j ezi k ukol i ko nisu upoznati sa svih sedam kljueva
njihove simbolike. Jer, razumevanje Tajne Doktrine se zasniva na ra-
zumevanju sedam nauka, a te nauke se izraavaju putem sedam razli-
itih primena tajnih zapisa na ezoterijske tekstove. Zato se moramo
baviti sa sedam modela miljenja na potpuno razliitim nivoima Ide-
alnosti. Svi tekstovi se odnose na jednu od sledeih perspektiva i
ravnaju se prema njima:
1. Realistiki nivo miljenja,
2. I dealistiki,
3. isto Boanski i l i Duhovni.
Drugi ni voi toliko prevazilaze prosenu svest, posebno materija-
listikog uma, da bi mogl i da budu ak i si mbol i ki predstavljeni
obinim j ezikom. Nema isto mitskog elementa ni u jednom od drev-
ni h religioznih tekstova, ali, model miljenja u kome su izvorno pi -
sani mora da se otkrije i da se vrsto sledi tokom procesa tumaenja.
Jer, on je i l i simboliki (arhajski nain miljenja), amblematski (no-
vi j i , iako veoma star nain miljenja), parabola (alegorijski), hijero-
glifski, i l i pak logogramski - najtei od svih, poto svako slovo, kao
u kineskom j eziku, predstavlja itavu re. Tako je gotovo svako l i -
no ime, bilo da se radi o Vedama, Knjizi mrtvih i l i Bibliji (u odre-
enoj meri) sastavljeno od takvih logograma. Ni ko ko nije iniciran
u tajnu okultne religiozne logografije ne moe smatrati da zna ta ne-
ko ime u bilo kom drevnom fragmentu znai pre nego to je pojmio
40 5
znaenje svakog slova od koga se ono sastoji. Kako moemo da oe-
kujemo od isto svetovnog mislioca, ma kol i ko daj e uen u orto-
doksnom simbolizmu, da se tako izrazimo - t j . onom simbolizmu
koj i nikad ne izlazi iz okvira solamog mita i seksualnog oboavanja
- da prodre u tajnu koja se krije iza tog vela. Onaj ko se bavi ma-
hunom i l i ljuturom doslovnog znaenja i posveuje se j al ovom ka-
leidoskopskom preureivanju pukih rei-simbola, nipoto ne moe
oekivati da e isplivati iz zastranjivanja savremenih mitologa.
Zato, Vaivasvata, Ksisutrus, Deukalion, Noje, itd., itd. - svi glav-
ni l i kovi iz svetskih potopa, optih i deliminih - u samim svojim
imenima sadre zapis uzroka i posledica koje su dovele do tog do-
gaaja, samo kad bismo mogl i da ih u potpunosti proitamo. Svi ti
potopi su se odigrali usled zbivanja koja su se desila u prirodi i zna-
e istorijske dogaaje, svejedno da li su oni bi l i zvezdani, geoloki
dogaaji, i l i pak naprosto alegorije etikih zbivanja na drugim i v i -
im planovima bia. Verujemo da smo to u dovoljnoj meri pokazali
tokom opirnih objanjenja koje zahtevaju alegorijske Stance.
Govoriti o rasi visokoj devet jatisa, i l i devet metara, u delu koje
pretenduje da bude naunije od "Hrabrog krojaa", prilino je neo-
bian poduhvat. "Gde su Vam dokazi?" - upitae autorku. U istoriji
i predanju, glasi odgovor. Predanja o rasi divova u drevnoj prolosti
postoje svuda; ima ih i u usmenom i u pisanom nasleu. Indija je
imala svoje Danave i Daitje, Cejlon svoje Rakase, Grka svoje Ti -
tane, Egipat svoje divovske Heroje, Haldeja svoje Izdubare (Ni m-
rod), a Jevreji svoje Emime iz zemlje Moab sa uvenim divovima,
Anaki m (Brojevi, X I I I 33). Mojsije govori o Ogu, kralju visokom
devet lakata (vie od 5 metara), irokom 1,25 metara {Ponovljeni
zakoni, I I I , 11), a Golijat je bio "visok est lakata i jedan pedalj" ( i l i
skoro 4 metra). Jedina razlika izmeu "otkrivenih Spisa" i svedo-
anstava koja nam pruaju Herodot, Diodor sa Sicilije, Homer, Pl i -
nije, Plutarh, Filostrat, i td. , i td. , je u sledeem: dok pagani pominju
samo kosture divova, koj i su pomrl i pre bezbroj godina, ije su os-
tatke lino videli, tumai Biblije bestidno zahtevaju da geologija i
arheologija poveruju da su takvi di vovi naseljavali nekoliko zema-
lja u Mojsijevo doba, divovi prema kojima su Jevreji bi l i kao ska-
kavci i koj i su jo uvek postojali u doba Isusa (Navina) i Davida. Na
nesreu, njihova sopstvena hronologija im stoji na putu. Mora a se
406
odbaci i l i ona, i l i d i v o v i ( al i , pogl edaj te D eo I I I , " D odat ak" , zavr-
no pogl avl j e).
Jo uvek se mog u nai svedoanstva, i ako mal obroj na, koj a ka-
zuj u 0 pot opl j eni m kont i nent i ma i di v ov s k i m l j udi ma k o j i su i h na-
selj avali. Ar heogi j a poznaje nekol i ko t akvi h na ovoj pl anet i i ako,
os i m to bi s e upi t al a "ta bi t o oni mo g l i da predstavl j aj u", ni ka d
ozbi l j no ni j e ni pokual a da ot kr i j e taj nu. Pored statua sa Us kr nj i h
ostrva, koj e smo ve pomenul i , k o m dobu pri padaj u di vovs ke statue
u b l i z i ni Bami j ana? Ar heol ogi j a i h pri pi suj e p r v i m v e kov i ma hr i -
anstva (kao i obi no), i u t ome grei, kao i u mno g i m dr ug i m svo-
j i m r azmi l j anj i ma. Ne k o l i k o opi sa e i t aocu pokazat i kakve s u
statue na Us kr nj i m ostrvi ma i u Bami j anu. U Zemljama sveta, od Ro-
berta Brauna, t o m I V, str. 43 i dalje, kae se da:
Ti pi , Rapa Nui , i l i Uskrnje ostrvo, predstavlja izolovanu taku
gotovo 3.500 kilometara od obale June Amerike (. . .) koje je
dugako oko 18 kilometara, iroko 6 ( . . . ) , a u njegovom sreditu
postoji ugaeni krater visok oko 350 metara. Ostrvo obiluje krate-
rima vulkana ugaenim tol i ko dugo da nije ostala nikakva uspo-
mena na nj ihovu aktivnost (. . .)
Al i , ko je nainio ogromne kamene statue koje su danas najvea
atrakcija za posetioce? Niko ne zna (. . .) Vie je nego verovatno da
su one ve bile tu kada su dananji stanovnici (aica polineanskih
divljaka) naselili ostrvo. ( . . .) One su izraene majstorski ( . . . ) i ve-
ruje se da je rasa koja ih je sagradila bila u stalnom kontaktu sa sta-
novnicima Perua, kao i stanovnicima drugih delova June Amerike.
(. . .) Jo u vreme Kukovog dolaska, neke od statua, koje su bile vi -
soke 9 metara, a iroke t r i u ramenima, leale su prevrnute, dok su
neke, koje su jo uvek stajale uspravno, izgledale mnogo vee. Jedna
od njih je bila toliko visoka daje senka koj u je bacala mogla da za-
kl oni od Sunca trideset l j udi . Platforme na kojima su te divovske
skulpture stajale bile su dugake deset do dvanaest metara, iroke tri
do pet metara ( . . . ) sve izraene od kamena isklesanog u ki kl op-
skom stilu, veoma nalik na zidove hrama Paakamak, /// na rue-
vine Tia-Huanakua u Peruu (tom I I I , str. 310, 311).
Ovaj autor, dalje, ne obj anj avaj ui kako bi drugaij e one mogl e
b i t i izraene, uk ol i k o i h ni su na i ni l i d i v o v i k o j i s u b i l i iste vi si ne
kao i same statue, veoma sugestivno dodaje:
40 7
NE MA RAZLOGA DA SE VERUJE KAKO JE MA KOJA OD TI H STATUA BI -
LA IZRAENA DEG PO DEO TAKO TO SU OKO NJIH BILE PODIZANE SKELE.
Jedna od naj bol j i h ovi h statua danas se nalazi u Bri t anskom
muzeju. Ki pova na Ronoraraki - j edi ni h koj i danas stoje uspravno
- ima etiri: t r i duboko utonula u zemlju, dok se jedan oslanja na po-
ti l j ak glave, kao ovek kad spava. I ako svi imaju izduene glave,
nj i hovi t i povi su razl i i t i : oigledno j e da su ti ki povi predstavljali
portrete, poto se nosevi, usta i brade veoma razlikuju po obliku, pa
ak i njihove kape - neka vrsta ravnog kaketa sa komadom zakae-
ni m otpozadi, koj i pokriva zadnji deo glave - pokazuju da predloci
za te portrete nisu bi l i divljaci iz kamenog doba. Zaista se moemo
pitati - " K o ih je nainio" - ali ni arheologija ni geologija nee na
to odgovoriti iako ova druga priznaje daje to ostrvo deo potopljenog
kontinenta.
Al i , koj e isklesao statue u Bamijanu, jo ogromnije, najvie i naj-
gigantskije u itavom svetu, za koje je Bartoldijev K i p Slobode (sa-
da u 'Njujorka) patuljak kada se uporedi sa najveom od ti h pet statua.
Bems i nekoliko uenih jezuita koj i su posetili to mesto govore o pla-
nini ''koja je izbuena kao sae divovskim elijama'' sa dve dinovske
statue isklesane u istoj steni. O njima se govori kao o savremenom
Miao-Ceu (vi di napred, citat iz Su-inga), poslednjem ivom sve-
doku Miao-Cea koj i je "uznemiravao Zeml j u"; j ezui t i su u pravu, a
arheolozi, koj i u najveoj od t i h statua vide Budu varaju se. Jer, sve
te bezbrojne divovske ruevine, koje se jedna za drugom otkrivaju
u nae vreme, sve te ogromne avenije gigantskih ruevina koje se
nalaze u Ameri ci du i preko Stenovitih planina, predstavljaju delo
Kiklopa, pravih i stvarnih Divova iz prolosti. "Gomile ogromnih
ljudskih kost i j u" otkrivene su u " Amer i ci , bl i zu Misortea", govori
nam jedan slavni, savremeni putnik, upravo na mestu na koje lokal-
no predanje ukazuje kao na mesto iskrcavanja onih divova koj i su
preplavili Ameri ku u vreme kad ona tek to se bila izdigla iz voda
(vi di De La Vega, tom I X, pogl. I X) . ' ^
Centralnoazijsko predanje kae isto o statuama iz Bamijana. ta
one predstavljaju i kakvo je to mesto na kome stoje bezbroj vekova,
prkosei kataklizmama oko sebe, pa ak i rukama oveka, na pr i -
15
Vi di takode i Pneumatologie des Esprits, tom I I I , str. 55, de Mi r vi j .
40 8
mer Ti murovi m hordama i vandalskim ratnicima Nadir aha? Ba-
mijan je mal i , jadan, polurazrueni grad u Centralnoj Azi j i , na pola
puta izmeu Kabula i Balka, u podnoju Kobhibabe, ogromne plani-
ne koja pripada lancu Parapomisiajan ( i l i Hinduku) oko 3.000 me-
tara nadmorske visine. U davnoj prolosti, Bamijan je bio deo drevnog
grada Duldula, koga je unitio i do temelja sruio Dingis Kan u
X I I I veku. itava dolina j e oiviena ogromnim stenama, koje su pu-
ne delimino prirodnih, a delimino vetakih peina i rupa, neka-
danjih boravita budi sti ki h monaha koj i su u njima uspostavili
svoje vihare. Takve vihare je i dan danas mogue nai u izobilju u
indijskim hramovima urezanim u stene, kao i u dolinama Delala-
bada. Na ulazima u te vihare otkriveno j e, tanije/?oovo otkriveno,
pet divovskih statua koje su se smatrale statuama Bude, budui da u-
veni kineski putopisac Hiouen Cang govori o njima kada je posetio
Bamijan u VI I veku.*
Kad je reeno da na itavom svetu ne postoje vee statue, tu i -
njenicu su lako potvrdila svedoanstva putnika koj i su ih ispitali i
i zmeri l i . Najvea od nj i h je visoka 60 metara, odnosno via je za
preko 20 metara od Ki pa slobode u Njujorku, koj i je visok samo 34
metra. Sam uveni Kolos sa Rodosa, izmeu ijih nogu su lako pro-
lazili najvei brodovi tog doba, bio je visok samo 40 do 50 metara.
Druga statua, isklesana u steni kao i prva, visoka je samo 40 metara
(6 metara via od Kipa slobode)." Trea statua je visoka samo 30 me-
tara, a ostale dve su jo manje; poslednja je samo malo via od prose-
ne visine oveka nae rase. Prvi i najvei kolos predstavlja oveka
odevenog u neku vrstu toge; g. de Nadejlak {de Nadeylac) (vi di u da-
ljem tekstu) misli da opti izgled te statue, crte na glavi, a posebno ve-
like visee ui neporecivo ukazuju da bi ona trebalo da predstavlja
Budu. Al i , to nita ne dokazuje. Uprkos i nj eni ci da najvei broj
* Ove statue su 2000. godine unitili avganistanski talibani, na elu sa nji-
hovim vodom Mula Omarom, uz obrazloenje da one nisu deo islamske tradi-
cije, (nap. ured.)
Zajedniko za prvu i drugu, kao i za Bartoldijevu statuu je to to imaju
ulaz u podnoju, koji zavojitim stepenitem uklesanim u steni vodi do glave
kipova. Istaknuti francuski arheolog i antropolog, markiz de Nadejlak, u svom
delu opravdano primeuje da ni u antici ni u savremenom dobu nikad nije bilo
ogromnijih ljudskih figura nego to su to prva dva kipa.
409
statua Bude koje danas postoje, prikazane u poloaju Samadija, ima-
ju duge visee ui, to je kasnija inovacija i kasnija predstava. Prvobi-
tna ideja potekla je od ezoterijske alegorije. Neprirodno velike ui
simbolizuju sveznanje mudrosti, i trebalo je da podseaju na mo Ono-
ga ko zna i uje sve i ijoj dobronamemoj ljubavi i panji prema svim
stvorenjima nita ne moe da izmakne. " Mi l os t i vi Gospod, na Go-
spodar, uje vapaj patnje manjeg od najmanjih, preko brda i dolina,
i hita da ga izbavi" - kae jedna Stanca. Gotama Buda bio je Indus,
Arijevac, a prikaz tako dugih uiju nalazimo jedino meu mongol-
skim Burmancima i Sijamcima, koj i i h, kao u Coinu, vetaki izo-
bliavaju. Budistiki monasi, koj i su peine Miao-Cea pretvorili u
vihare i elije, doli su u Centralnu Azi j u u prvi m vekovima hrian-
skog doba. Zato Hiouen Cang, kad govori o divovskoj statui, kae da
je u njegovo vreme "sjaj zlatnih ukrasa, koj i su prekrivali kip, za-
slepljivao oi ", ali danas od ti h ukrasa nije ostalo ni traga. Odea, za
razliku od samog kipa isklesanog u uspravnoj steni, nainjena je od
gipsa i oblikovana prema kamenom kipu. Talbot, koj i ju je krajnje
paljivo ispitao, otkrio je da ta tkanina pripada daleko kasnijoj epo-
hi . Sama statua bi se zato morala pripisati periodu mnogo drevnijem
od perioda budizma. ta onda ona predstavlja, moglo bi se zapitati?
Jo jedno predanje, koje potvruju pisani dokumenti, odgovara
na to pitanje i reava misteriju. Budistiki arhati i askete nali su t i h
pet statua, i jo mnogo vie, koje su danas smrvljene u prah. Poto
su t r i od njih stajale na ulazu u ogromne prostorije njihovog budu-
eg prebivalita, oni su pokri l i figure gipsom i preko starih uobl i i l i
nove statue koje bi trebalo da predstavljaju Gospoda Tathagatu.*
Unutranji zidovi t i h prostorija su i dan danas prekriveni svetlim
prikazima ljudskih figura, a u svakoj grupi se ponavlja sveta slika
Bude. Te freske i ukrasi - koje nas podseaju na vizantijski stil sli-
karstva - nastale su iz pobonosti monaha asketa, isto kao i neki
drugi manji ki povi i ukrasi uklesani u steni. Al i , pet statua su ruko-
tvorina I nicijata etvrte Rase, koj i su nakon potapanja njihovog
kontinenta potraili utoite u utvrenjima i na vrhovima planinskih
lanaca Centralne Azije. tavie, t i h pet statua predstavljaju nepro-
lazni zapis ezoterijskog uenja o postepenoj evoluciji rasa.
* Misli se na Budu, Prosvetljenog. (nap. ured.)
410
Naj vea predstavlja Prvu Rasu oveanstva; njeno eterino telo j e
uklesano u vrstom, venom kamenu, da bi poui l o budue genera-
cije j er seanje na nj i h inae ni kad ne bi prei vel o atl anti anski po-
top. Druga - vi soka 40 metara - predstavlja I z Znoj a Roene, a trea
- vi soka 20 metara - obesmruje rasu koj a je pala i tako stvori l a pr vu
fiziku rasu, roenu od oca i majke, ije poslednje pot omke predstav-
l j aj u k i pov i naeni na Us kr nj i m ostrvi ma; al i , oni su b i l i vi s oki samo
6 do 8 metara u doba kada je potoplj ena Lemuri j a, nakon to su je
gotovo potpno uni ti l e vul kanske vatre. etvrta Rasa j e bi l a j o ma-
nja, i ako di vovska u poredenj u sa naom dananjom Petom Rasom, i
ni z ki pova se konano zavrava Petom Rasom ( v i di odelj ak " K i k l o p -
ske ruevine i kol osal no kamenje kao svedoci o D i v ov i ma " ) .
To su, dakl e, " D i v o v i " i z drevnost i , prepot opski i posl epot opski
Giborim iz Biblije. O ni su i vel i i cvetal i pre mi l i on, a ne pre t r i i l i e- -^'
t i r i hi l j ade godi na. Anakim I susa Na v i na , pr ema kome su nj egove
voj ske bi l e kao " s kakavci " , zaista predstavlj a del o j evrej ske mate,
ukol i ko narod I zrael a ne t v r di da I sus Na v i n pot i e i z eocena, i l i bar
i z mi ocena, i pr et vor i " mi l e ni j ume " i z svoje hronol ogi j e u " mi l i o n e "
godi na.
U pogl edu svega to se ti e prai st ori j skog doba, italac bi trebal o
da i ma na u mu mudr e Mont enj eve r eci . Ve l i k i f rancuski f i l oz of j e
rekao:
(. . . ) Pijana je predrasuda prezirati i osuivati kao neistinu ono to
nama ne izgleda da l i i na i st i nu; st oj e uobiajena greka oni h
koj i smatraju sebe bol j i m od prostih l j udi .
(. . .) Al i , razum me je nauio da ako neku stvar odluno osudi-
mo kao lanu i nemoguu, to znai da sebi pripisujemo pri vi l egi j u
da u aci drimo domete i granice Boije Volje i moi nae zaje-
dnike Majke Prirode, a nema vee ludosti na svetu od toga da te
stvari svodimo na nivo naih sposobnosti i ogranienja, kao i na ni -
vo naeg vrednovanja.
Ako te pojave nazovemo udovitima i l i udima koje na um
ne moe da shvati , kol i ko t akvi h stvari danas ulaze u na v i -
dokrug? Razmotrimo kroz kakvu magl u opaamo i kol i ko smo
slepi da spoznamo najvei broj stvari koje nam prolaze kroz ruke;
zaista emo uvideti da mi pre opaamo po navici nego nauno tu
njihovu zaudnost za nas, i da bi one stvari, koje nam se prvi put
411
predstave, bez sumnje trebalo da ocenimo kao manje i l i vie dru-
gaije i neverovatnije od svih drugih.
(Eseji, pogl. XXVI) *
Uenj ak k o j i mi s l i na poten nai n b i , pre nego to porekne mo-
gunost nae i stori j e i zapisa, trebal o da pr oui savremenu i s t or i j u,
kao i uni verzal na predanja rasuta u ant i koj i savremenoj knj i ev-
nosti , kako bi potrai o tragove t i h udesnih pr v i h rasa. Ma l o sumnjala
moe ak i da pretpostavi kakvo obi l j e dokaza, k o j i to pot vr uj u,
nal azi mo razbacano i pohranj eno ak i u samom Br i t ans kom muze-
j u . Mo l i mo itaoca da j o j e d no m pogl eda mat er i j u koj u obrauje-
mo u pogl avl j u koj e sl edi :
K i K L O PS K E RUEVINE I K O L O S AL NI K i P O VI
KAO SVEDOCI POSTOJANJA D i VO VA
U s vom ogr omnom del u Podsetnici upueni Akademiji nauka, de
Mi r v i j , koj i se poduhvatio toga da dokae da avo zaista postoji i da se
nastanio u s vi m dr evni m i savremeni m i dol i ma, sakupio j e nekol i ko
stotina stranica " i s t or i j s ki h dokaza" da j e u vr emeni ma uda ~ pa-
ganski h i bi bl i j s ki h - kamenj e hodal o, govor i l o, i zr i cal o proroan-
stva, pa ak i peval o. D a j e , na kraj u, " Hr i s t - ka me n" i l i Hrist-Stena,
"duhovna stena" koj a je prati l a I zrael {Prva Pavlova poslanica Korin-
anima, X, 4), "postao Jupiterov kamen", koga j e progut ao nj egov
otac Satum, "u obl i ku kamena"' ^ Neemo se zadravati oko toga da
di skutuj emo o oi gl ednoj zl oupot r ebi i mat er i j al i zaci j i bi bl i j s ke me-
tafore sa i s kl j u i v i m ci l j em da se dokae satanizam i dol a i ako se o
t ome moe dosta rei.^^ A l i , ak i ako mi naem kamenj u ne p r i p i -
* Miel de Montenj (28.02.1533.-13.09.1592.), francuski mislilac. Njegovi
Eseji su kod nas prevedeni i objavljeni samo delimino, kod nekoliko izdava-
kih kua, ali nikad u celosti. (nap. ured.)
17
18 ,
ivo kamenje koje govori, str. 283. Teologija kamenja, 270.
' Satum je Kronos - "Vreme". Njegovo gutanje Jupitera-lapisa (kamena) se
jednog dana moe pokazati kao proroanstvo. "Petar {cephas, lapis) i^ kamen
na kome je sazidana rimska crkva", uveravaju nas. Al i , Kronos e "je sigurno
progutati, ba kao stoje progutao i Jupitera-lapisa, pa i vee linosti.
412
sujemo nikakvu sposobnost etnje sline etnjama peripatetiara,
i uroene natprirodne sposobnosti, ipak moemo da sakupimo sve
dokaze koj i su nam pr i ruci kako bismo pokazali: (a) da nisu po-
stojali divovi koj i su pomerali takve kolosalne stene nikad ne bi mo-
glo bi t i Stounhenda, Kamaka (Bretanja) i drugih slinih kiklopskih
graevina i {b) da nije postojala MAGI JA, nikad ne bi moglo bi t i t ol i -
ko svedoka koj i potvruju da kamenje govori i prorie.
Vi di mo da Pausanija u delu Achaica (str. 81) priznaje kako j e, na
poetku svog rada, smatrao Grke potpunim idiotima "zato to obo-
avaju kamenje". Al i , kad je stigao u Arkadiju, dodao j e: "Sad raz-
miljam na drugaiji nain". Zato, ak i ako ne oboava kamenje i l i
kamene idole i kipove, to je ista stvar - zloin za koj i u svojoj glu-
posti rimokatolika crkva optuuje pagane, iako sama radi to isto -
ovek moe sebi dopustiti da veruje u ono u ta su verovali t ol i ki ve-
l i ki filozofi i sveci, a da time ne zaslui da ga neki savremeni Pausa-
nija nazove "i di ot om".
Upuujemo itaoca na tom VI Academie des Inscriptionas (Pod-
setnici, str. 518 i dalje) ako bi hteo da proui razne osobine kamenja
i oblutaka iz perspektive magije i psihikih moi. U pesmi o Kame-
nju, posveenoj Orfeju, to kamenje se deli na ofite i siderite, "zmi -
jasto kamenje" i "zvezdano kamenje".
"Ojit" ]Q upav, tvrd, cm i ima dar govora; kad ovek hoe da
ga baci, on proizvodi zvulc slian plau deteta. Pomou takvog ka-
menja je Helen predviao unitenje Troje, svoje domovine (. . .)
(Falkone)
Sanhoniaton i Filon Bibloski, govorei o t i m predmetima, naziva-
ju ih ''Oivljenim kamenjem". Fotije ponavlja ono to su Damaskin,
Asklepijad, Isidor i lekar Euzebije t vrdi l i pre njega. Ovaj poslednji
(Euzebije) nikad se nije odvajao od svojih ofita, koje je nosio u ne-
drima i od njih dobijao proroanstva, koja su izricana tankim glasi-
em nalik na tiho zvidukanje}'^ Amobije (svetac, koj i je "od paganina
postao jedno od svetila crkve", kau hriani svojim itaocima), pri -
znaje da nikad ne bi mogao da naie na jedan takav kamen, a da mu
ne postavi pitanje, "na koje bi ovaj neki put odgovorio/a^'n/m i otrim
Isti, naravno, kao i "glasi" koji je Elije uo nakon zemljotresa na ulazu
u peinu.
413
0
TAJNA DOKTRINA ANTROPOGENEZA
glasiem". U emu je razlika izmeu hrianskih i paganskih ofita,
pitamo mi?
Takoe je poznato daje uveni kamen u Vestminsteru, zvani liafail
- "kamen koj i govori " - dizao svoj glas samo da bi rekao ime kralja
koj i e bi t i izabran. Kambri (Keltski spomenici) kae da gaje video
dok je na njemu jo uvek stajao natpis:^"
"Ni fallat fatum, Scoti guocemgue locatum
Invenient lapidam, regnase tenentur ibidem " *
Na kraju, Suidas govori o izvesnom Herakliju, koj i je na prvi po-
gled mogao da razlikuje neivo kamenje od onog koje moe da se
kree, a Plinije pominje kamenje "koje bei kad mu se pri bl i i ru-
ka" (vi di Renik religija opata Bertrana, za reci Heraklije i Betil).
De Mi r vi j , koj i nastoji da opravda Bibliju, veoma umesno pita za-
to se udovino kamenje Stounhenda u starini zvalo kior-gaur [od
Cor, ples, odatle korea (chorea) i gaur, D I V] , i l i ples divova? A onda
alje itaoca da odgovor nae kod biskupa od sv. Gilda. Al i , autor
dela Putovanje grofa de Korneja, tragom divova i raznovrsnih ue-
ni h dela o ruevinama Stounhenda,'^ Kamaka i Vest Hoedlija, daje
daleko bolje i pouzdanije informacije o tom pitanju. U t i m oblasti-
ma - pravim umama stena - nalaze se ogromni monol i ti , "od koj ih
Kamenje koje se ljulja i l i Loganovo kamenje nosi razna imena. Kel ti su
imali svoj Iclaabrat, "kamen sudbine i l i presude"; Icamen koji predvia i l i
"kamen suda Boijeg", i kamen proroanstava; pokretno i l i oivljeno kame-
nje Feniana; irsko grmee kamenje. Britanija je imala svoje "klatee kame-
nje" u Hjuelgoatu. Ono se nalazi u Starom i Novom Svetu - na Britanskim
ostrvima, u Francuskoj, paniji, I talij i, Rusiji, Nemakoj itd., kao i u Sevemoj
Americi (vidi Hodsonova Pisma iz Severne Amerike, tom I I , str. 440). Plinije
govori o nekolicini takvih u Azi j i [Prirodna istorija, knj. I, c, 96), a Apolonije
sa Rodosa nairoko govori o kamenju koje se ljulja i kae daje to "kamenje,
koje se stavlja na vrh humke, tol i ko senzitivno da moe da ga pokrene um"
(Akermanov Art indeks, str. 34.), to se nesumnjivo odnosi na drevne svete-
nike koji su sa razdaljine pomerali takvo kamenje snagom volje.
* (Lat.) - Da ne bi izneverili prorotvo, koti e ba na tom mestu pronai
kamen, i upravo onde uspostaviti vlast. (nap. prev.)
Vidite, izmeu ostalog, Istoriju paganstva u Kaledoniji, od dr Th. A. Wise,
akademika itd.
414
neki tee 500 tona" (Kambri). Veruje se daje to "ureeno kamenje"
ravnice Solzberija ostatak druidskog hrama. Al i , Drui di su bi l i isto-
rijski ljudi, a ne K i kl opi i l i divovi. K oj e onda, ako ne divovi, mogao
da podigne tolike mase (posebno one u Kamaku i Vest Hoedlij u),
poreda ih simetrinim redom tako da predstavljaju presek lopte u
ravni i postavi ih u tako udesnu ravnoteu da izgleda kao da jedva
dodiruje zemlju, podrhtavaju na najmanji dodir prsta, a ipak odole-
vaju naporima dvadeset ljudi da ih pomere?
Mi kaemo da najvei deo tog kamenja predstavlja spomenike
poslednjih Atlantidana. Odgovorie nam se kako svi geolozi tvr-
de daj e to kamenje prirodnog porekla. Da ono, kad "vene", t j . gu-
bi listi po listi svoje supstance pod uticajem klime, poprima takav
obl i k. Da su " hr i di ne" udnog oblika u zapadnoj Engleskoj tako-
de nastale na taj nain. Da e, konano, poto svi naunici sma-
traju daj e "kamenje koje se lj ulj a isto prirodnog porekla i da su
vetar, kia i slino doveli do razgradnje kamenja po slojevima" -
naa tvrdnja bi t i zaslueno pobijena, posebno "zato to vi di mo ka-
ko se taj proces modifikacije kamenja odigrava i danas u naoj oko-
l i ni " . Pa da vidimo.
Proitajte, meutim, ta ima da kae geologija i nauiete da e-
sto te divovske mase ak i ne potiu iz zemalja u kojima su danas
postavljene, da nj ihovi geoloki srodnici pripadaju slojevima koj i
su nepoznati u t i m oblastima i mogu se nai samo preko mora. G.
Vi l j em Tuk {WiUam Tooke) (knjiga u prevodu na francuski, Tatarski
grobovi, Arch. VI I , str. 2227), razmiljajui o ogromnim blokovima
granita koj i su posejani po Junoj Rusiji i Sibiru, kae itaocu da na
mestima gde se oni nalaze nema ni stena ni planina i da mora da su
doneti "sa ogromnih udaljenosti pomou izuzetnih napora". arton
(Charton) (Drevni i savremeniputnici, tom I, str. 230) govori o jednom
primerku takve stene "i z Irske", koj i je analizirao jedan istaknuti
engleski geolog i tom kamenu pripisao strano poreklo, "najverova-
tnije afriko ".
To je udna koincidencija poto irsko predanje govori daj e ok-
ruglo kamenje u tu zemlju doneo jedan arobnjak iz Afrike. De Mi r -
vij u tom arobnjaku vi di "prokletog Hamita".^^ Mi u njemu vidimo
22
Ham nije bio Titan ni Div nita vie nego to su to bili Sim i Jafet. I li su svi
oni Titani iz Nojevog kovega, kao to Faber pokazuje, i l i su mit.
415
t amnoput og At l ant i ani na, moda ak nekog pozni j eg Lemuri j anca,
k o j i j e pr ei veo do nast anka Br i t a ns k i h ost r va - D I V A U s v a kom
sluaju.^^
K a mb r i prostoduno kae:
Lj udi nemaju veze sa t i m (. . .) j er nikad ljudska mo ni trud ne
bi mogle da preduzmu nita slino. Jedino je sama priroda sve to
uradila (! ! ), a nauka e to jednog dana pokazati. (!!)
(str. 88)
I pak, to j e post i gl a ljudska, i ako di vovska mo, a nipoto sama p r i -
roda, ni ta vie nego neki bog i l i avo.
" Na uka " , koj a se poduhvat i l a da pokae kako su ak i l j uds ki um
i D u h naprosto pr oi z v od slepih sila, u stanju je da se t akvog neeg
poduhvat i . O na moe da ieta napolj e j ednog l epog j ut r a i da ot kr i j e
daj e sama Pri roda poredal a di vovs ko kamenj e Stounhenda, mate-
mat i kom preciznou proraunala njegov poloaj , dala mu obl i k kr u-
ga iz Dendere i znakova Zodi j aka, i dopr emi l a kamenj e teko vie
od 500 tona koj e j e dol etel o i z Af r i k e i Azi j e u Engl esku i I r s ku!
I st i na j e da j e kasnije K a mb r i pr omeni o mi l j enj e. O n kae:
Dugo sam verovao Aa. jedino Priroda moe da proizvede takva
udesa (. . .) a\\ poriem to (. . .) sluaj nije u stanju da proizvede
takve udesne kombinacije (. . .) oni koj i su postavili pomenuto
kamenje u ravnoteu su i sti oni koj i su podi gl i pokretne mase j e-
zera Hjuelgoat, bl i zu Konkamoa. (. . .)
Dr D o n Votson {John JVatson), koga ci t i r a autor navedenog dela
Keltski spomenici, str. 99, govorei o pokretnom kamenju, i l i K amenj u
koj e se l j ul j a, smetenom na padi ni Gol kar a ("ar obnj ak"), kae:
Zapanjujui pokreti t i h masa postavljenih u ravnoteu naveli su
Kelte da ih porede sa bogovima. (. . .)
U Stounhendu Fl i ndersa Petrij a se kae daj e:
Diodor sa Sicilije tvrdi da su u vreme Izie svi ljudi bi l i ogromnog rasta,
i Heleni su ih nazvali Gigantima. " 01 S'ev AiTUTiT |J,U9O?ÔYOOCTI K a i a TTIV
'Icn86q TiîKiav Y8yovEvai Tivac; 7T:o>ûa(D|iaxouq."
416
(. . .) Stounhend izgraen od kamenja iz te oblasti, crvenog pe-
ara, i l i "sarsen" kamena, koga u toj oblasti zovu "si vi ovnovi". Al i ,
neki od kamenova, posebno oni za koje se kae da su sluili u as-
tronomske svrhe, doneti su izdaleka, verovatno iz Seveme Irske.
Da zakljuimo. Razmiljanja jednog oveka od nauke, u lanku
0 tom predmetu objavljenom 1850. godine u Arheolokoj reviji (str.
473), vrede da ih ovde navedemo. Taj lanak o kamenju koje se lju-
lja kae:
Svaki kamen predstavlja bl ok ija bi teina namuila najmoni-
je maine. Jednom reju, postoje mase, rasute po itavom svetu,
pred koj ima re materijali postaje neshvatljiva, pri pogledu na ko-
je mata ostaje zbunjena i koje se moraju nazvati kolosalnim, kao
i same graevine. Pored toga, ti ogromni ljuljajui kamenovi, zva-
ni ponekad gonii - postavljani uspravno na neku od svojih strana
kao taku oslonca, a ija je ravnotea tako savrena da i najmanji
dodir moe da ih pokrene (. . .) pokazuju potpuno pouzdano po-
znavanje statistike. Reciproni uravnoteujui pokreti, povrine,
ravni, konveksno i konkavno sa svoje strane (. . .) sve ih to pove-
zuje sa ki kl ops ki m spomenicima, o koj i ma se sa mnogo razloga
moe rei, ponavljajui De La Vegu, kako "izgleda da su demoni
radi l i na njima vie nego I j udi".^' '
24 t^
Krojcer pise:
Teko je da ne posumnjamo kako su u grai Ti ra i Mi kene uestvovale planetarne
sile koje bi trebalo da pokreu planetarne moi , analogne uvenim Dakt i l i ma.
(Pelazgi i Kiklopi)
Do dana dananjeg nauka ne zna nita o Kiklopima. Pretpostavlja se da su
oni izgradili sve takozvane "kiklopske" graevine za iju bi izgradnju bile po-
trebne ete divova i - njih je sve u svemu bilo samo sedamdeset sedam (Kroj-
cer misli, sto). Oni se nazivaju "Graditeljima", a okultizam ih zove INICIJATORIMA,
koji su, inicirajui neke od Pelazga, postavili na taj nain kamen temeljac is-
tinskog SLOBODNOG ZIDARSTVA. Hcroot povezuje Kiklope sa Persejem, "si-
nom asirskog demona" ( I , VI . str. 54). Raul Rose {Raoul Rocliette) je otkrio
daje Palemonije, Ki kl op kome je podignuto svetilite, "bio Herkul za narod
Tira". U svakom sluaju, on je izgradio svete stubove u Gadim, na kojima su
naslikane tajanstvene figure za koje je Apolonije iz Tijane j edini imao klju u
njegovo doba, a ti l i kovi se jo uvek mogu nai na zidovima Elore, divovskih
mevina hrama Vivakarmana, "graditelja i arhitekte Bogova".
417
Bar jedanput se slaemo sa naim kol i ko prij atelj ima t ol i ko i duma-
nima, ri mokatol i ci ma, i pi tamo kako bi paleolitski divljaci, peinski l j u-
di , neto vi i od dananjeg oveka, al i ipak obi ni smrt ni ci kao to smo
i mi sami, mogl i da izgrade takvo udo statike i ravnotee, sa masama
koj e tee stotine tona. Nema smisla da se pozi vamo na razna predanja
to su povezana sa kamenjem koj e se ljulja. I pak, bi l o bi dobro prisetiti
se Giralda iz Kambrija, koj i govori o takvom j ednom kamenu na ostrvu
Mona k oj i se uvek vraao na svoje mesto, uprkos svi m naporima da se
negde premesti. U vreme kada j e Henr i I I osvojio I rsku, gr of Hj ugo Se-
strenzis {Hugo Cestrensis), koj i je eleo da se uveri u tu injenicu, za-
vezao j e kamen i z Mo n e za mnog o v e i kamen i baci o ga u mor e.
Narednog j ut ra ovaj j e naen na svom uobiajenom mestu... Ueni Vi -
I j em od Solzberija potvruje tu injenicu t i me to je posvedoio o nje-
g ov om pr i sust vu u z i du crkve gde gaj e vi deo 1554. godine... To nas
podsea na ono stoj e Plinije rekao o kamenu koj i su Argonauti ostavili
u K i z i k u mu , a K i z i j a nc i st avi l i u Pritanej , "odakl e je onpobegao ne-
koliko puta, to ih je pr i s i l i o da ga zacementi raj u" {Prirodna istorija,
X X X V I , str. 592). U i znet i m pr i mer i ma mi v i di mo ogromno kamenje
za koj e se u anti ci t vr di l o daj e " i vo, kree se, govor i i samo od sebe
seta". I zgleda daj e to kamenje takoe mogl o da natera ljude u bekstvo,
poto je nazi vano goniima ("koj e nagoni u beg"), a de Mus o {Des
Mousseaux) pokazuj e daj e sve to bi l o pr or oko kamenj e koj e j e na-
zi vano i ludim kamenj em ( v i d i nj egovo del o Bog i Bogovi, str. 587).
Nauka je prihvatila kamenje koje se ljulja. Zato se ono ljulja,
zato je takvim nainjeno? ovek mora da bude lep kako ne bi
video daj e to kretanje jedan nain proricanja, i daj e to kamenje
ba zbog toga nazivano "kamenjem istine".
(De Mirvij, Fetiizam)
Kae se da su gospoda Riardson i Bart bih zapanjeni kad su u pustinji
Sahari naH iste trostruke, uspravne kamenove kakve su viali u Azi j i , Ki rgi -
ziji, Etruriji i u itavoj sevemoj Evropi. G. Rive-Kamak {Rivett-Camac) iz Alah-
abada, istaknuti arheolog, pokazao je isto zaprepaenje kad je naao opise
oznaka nalik peharima na kamenju i stenama u Engleskoj, kotskoj i drugim
zapadnim zemljama (koje je objavio ser D. Simpson) i "koj i izuzetno podse-
aju" na "oznake na sredinjim kamenovima koji okruuju nekropole u okolini
Nagpura" (grada Zmija). Istaknuti naunik je u tome video "jo jedan izuzetan
dodatak gomili dokaza ( . . .) da je jedan ogranak nomadskih plemena, koja su
418
To je istorija, prolost praistorijskih vremena, koja je obezbei-
vala isto to i u kasnijim dobima. Drakontija, posveena Mesecu i Zmi j i ,
bila je jo drevnija "Stena Sudbine" starih naroda, ije je kretanje,
i l i ljuljanje, bilo ifra savreno poznata iniciranim svetenicima, koj i
su j edini imali klju za to drevno itanje. Vormije {Vormius) i Oleus
Magnus (Olaiis Magnus) pokazuju da su prema nalozima proroita,
" i j i j e glas govorio kroz ogromne stene koje j e podigla kolosalna
mo drevnih divova", birani kraljevi Skandinavije. Plinije kae:
U Indiji i Persiji je ona (persijska Oicoe) bila ta koju su morali
da konsultuju magi radi izbora kraljeva.
(Prirodna istorija, XCVI, pogl. LIV)
On opisuje (u poglavlju XXXVI I I , 1, I I ) stenu koja se nadnosila
nad Harpasom u Azi j i , postavljenu na takav nain da "mal i prst moe
da je pomeri, dok se na pritisak teine itavog tela opire." Zato
onda ne bi i Ijuljajue kamenje iz Irske i l i ono u Brinhamu, u Jorki-
ru, na i sti nain sluilo za proricanje i l i proroku komunikaciju?
u davnoj prolosti protutnjala Evropom, takoe prodro i u I ndi j u". Mi kaemo
da su Lemurija, Atlantida i njeni divovi, kao i najranije rase Pete Korenske Ra-
se, umeali svoje prste u izradu tog kamenja, monolita i "maginih" kameno-
va uopte. Oznake u obliku pehara, koje je primetio ser D. Simpson, i "rupe
izdubljene na povrini" stena i kamenja, koje je otkrio g. Rive-Kamak "raznih
veliina, koje variraju od 15 centimetara do 3 centimetra u preniku, duboke
od 2,5 do 3,25 centimetara ( . . . ) u celini poredane u linijama meusobno nor-
malnim, koje predstavljaju mnoge permutacije po broju i veliini tih pehara" -
predstavljaju naprosto/)/5ae BELESKE najstarijih rasa. Svako ko paljivo pro-
ui crtee tih oznaka, objavljene u "Arheololcim belekama o drevnom Idesa-
nju na stenama u Kumaonu, Indija, itd., " otkrie da je to krajnje prost nain
oznaavanja i l i beleenja; neto nalik na onaj koji su usvojili ameriki pronala-
zai Morzeove azbuke, koja nas podsea na natpise u Agamu, kombinaciju kra-
tkih i dugakih znakova, za koje g. Rive-Kamak kae da su "uklesani u pear".
vedska, Norveka i Skandinavija pune su tih pisanih zapisa, postoje ninsko
pismo dolo nakon oznaka nalik na pehare i dugakih i kratkih ureza. U "Sve-
nju Johanesa Magnusa" vidimo prikaz poluboga, diva Staraterusa (Starkad,
uenik Kroarsgranija, arobnjaka) koji pod svakim pazuhom dri po jedan og-
roman kamen prekriven ninskim pismom, a Starkad j e, prema skandinavskoj
legendi, poao u Irsku i tamo izvrio udesna dela na severu i jugu, istoku i za-
padu (vidi Asgard i bogovi).
419
t
Najvei od t i h kamenova su oigledno spomenici Atlantidana; ma-
nj i , kao kameno vi iz Brinhama, sa nekoliko kamenova na vrhu koj i
se vrte, predstavljaju kopije drevnijeg kamenja. Da srednjevekovni
biskupi nisu unitili sve planove Drakontija * koj ih su mogl i da se
doepaju, nauka bi znala vie o tome.^* Kako sad stvari stoje, mi
znamo da su one svuda koriene tokom praistorije i to u iste svrhe
- za proricanje i MAGI JU. E . Bio (Biot) lan Francuskog instituta, u
svojim Francuskim starinama, tom I X, objavio je jedan lanak koj i
pokazuje daj e Catamperamba (Polje Mr t v i h, i l i drevno groblje
u Malabaru) identino sa starim grobovima u Karnaku - "Ispupe-
nje i sredinji grob". On kae:
(. . . ) U njima (grobovima) su naene kosti, a g. Hilvel nam poru-
uje da su neke od njih ogromne. Domoroci (iz Malabara) naziva-
ju te grobove boravitima Rakasa (divova).
Za nekol iko kamenih krugova, "za koje se smatralo da su dela
Pan Pandava (pet Pandava), poto su svi takvi spomenici veoma
brojni u I ndi j i " , kad su po nareenju rade Vasaridija otvoreni, "ot-
kriveno je da sadre veoma velike ljudske kosti" [T. A. Vajz (T. A.
JVise), Istorija paganstva u Kaledoniji, str. 36].
A opet, de Mi r vi j je bio u pravu u svom uoptavanju iako ne u
svojim zakljucima. Postoje ve dugo aktuelna teorija da su Drakon-
tije uglavnom svedoanstvo "vel i ki h, prirodnih geolokih poreme-
aja" (arlton), i da predstavljaju "delo prirode" (Kambri) danas u
ekspanziji, njegove opaske su veoma opravdane.
Pre nego to izjavi da je takva teorija nemogua, savetujemo
nauci da razmisli ( . . . ) a pre svega da ne svrstava Titane i Divove
u primitivne legende; jer njihova dela su tu, pred naim oima i to
* Drakonti su hramovi posveeni zmaju; oni su amblemi Sunca, ivota, mu-
drosti i ciklusa. U nekadanje vreme itava planeta bila je prekrivena njima.
Svi njihovi ostaci pokazuju kolosalne razmere uspravnih monolita, i l i rekom-
binaciju istih, poput onih u Stounhendu i Karnaku. Oni svedoe o tajnama
nebeske i zemaljske zmije, a njihovi hramovi su korieni kao mesta prorica-
nja od strane svetenika koji su imali razvijeno ulo za njihove poruke, (nap.
ured.)
26 ^
arton, pisac Drevnifi i savemenilt putovanja, koga citira de Mirvij.
42 0
kamenje koje se ljulja oscilovae na svojoj osnovi do sudnjeg da-
na, kako bi j oj pomoglo da jasnije vi di i j ednom zauvek shvati da
ovek uopte nije kandidat za ludnicu ako veruje u uda koja po-
tvruje itava antika.
(Fetiizam, str. 288)
To je upravo ono to nikad ne moemo dovoljno esto da pono-
vimo, iako su i glas okultista i rimokatolika glasovi u pustinji. Ipak,
svi mogu da vide daje nauka, blago reeno, toliko nedosledna u svo-
j i m savremenim nagaanjima, kao to je to bila srednjovekovna teo-
logija u svom tumaenju takozvanog Otkrivenja. Nauka tvrdi da je
ovek potekao od ovekolikog majmuna - za taj preobraaj bi l i su
potrebni mi l i oni godina - a ipak se plai da kae da je oveanstvo
starije od 100.000 godina! Nauka ui o postepenom preobraaju vr-
sta, prirodnoj selekciji i evoluciji od najnieg do najvieg: od me-
kuca do ribe, od gmizavca do ptice i sisara, pa ipak ona odbija da
prihvati da je i ovek, koj i fizioloki predstavlja samo vieg sisara i
ivotinju, imao takve preobraaje svog spoljanjeg oblika. Al i , ako je
udovini iguandon iz Valdena mogao da bude predak dananje ma-
june iguane, zato ne bi udovini ovek iz Tajne Doktrine mogao
da postane savremeni ovek - karika izmeu ivotinje i Anela? I ma
li u toj teoriji neeg manje naunog nego stoje poricanje nauke da o-
vek ima duhovni i besmrtni Ego, poricanje koja ga ini automatom, a
klasifikuje ga, istovremeno, kao posebnu vrstu u sistemu Prirode?
Moda su okultne nauke manje naune od dananjih egzaktnih nau-
ka, ali su uprkos tome one u svojim uenjima loginije i doslednije.
Fizike sile i prirodno privlaenje atoma mogu bi t i dovoljni faktori
koj i e bilj ku preobraziti u ivotinju, ali, potrebno je vie od puke me-
uigre odreenih materijalnih agregata i njihove okoline da bi se dao
ivot potpuno svesnom oveku, ak i ako je on, zaista, samo jedan og-
ranak "jadnih srodnika" iz reda etvororukaca. Okultne nauke, kao i
Hekel, doputaju daje (objektivni) ivot na naoj zemlji "logina po-
sledica naune istorije prirode", ali dodaju da je poricanje iste takve
duhovne involucije, od iznutra ka spolja, i l i nevidljivog subjektivnog
ivota Duha - venog, koj i predstavlja Princip Prirode - jo nelo-
ginije, ako je to uopte mogue, od iskaza da su Univerzum i sve u
njemu postepeno izgradile slepe sile koje su uroene materiji, bez
ikakve spoljanje pomoi.
421
Pretpostavimo daje neki okultista izjavio kako su prve velike or-
gulje u nekoj katedrali nastale na sledei nain: najpre, dolo je do
progresivnog i postupnog razvoja organizovane materije u prostoru,
to je dovelo do nastanka oblika materije koj i se naziva organska
BELANEVI NA; potom, pod uticajem sluajnih sila, poto su t i oblici
dovedeni u stanje nestabilne ravnotee, oni su polako i velianstve-
no evoluirali, stoje dovelo do novih kombinacija rezbarenog i pol i -
ranog drveta, mesinganih eksera i spajalica, koe i slonovae, cevi
i zvukova; nakon toga, poto su sve svoje delove sklopile u skladnu
i simetrinu mainu, orgulje su iznenada zagrmele Mocartov Rekvi-
jem; zatim je sledila neka Betovenova sonata, itd., do u beskraj; nj i -
hove dirke su svirale same od sebe, a vazduh je duvao kroz cevi
sopstvenom uroenom silom i matovitou... ta bi nauka rekla na
takvu teoriju? Pa ipak, materijalistiki mudraci nam kau daje upra-
vo na takav nain nastao Univerzum sa mil ionima svojih stanovni-
ka i ovekom, svojom duhovnom krunom.
Kakva god daje istinska unutranja misao g. Herberta Spensera,
ono to on pie o postepenom preobraaju vrsta, ono to kae, od-
nosi se na nau doktrinu.
Govorei u terminima evolucije, sve vrste bia su zaete pomou
neprimetnih postupnih izmena u stanju bia pre njegovog nastanka.
(Eseji o fiziologiji, str. 144)
Zato onda, u tom sluaju, istorijski ovek ne bi bio proizvod iz-
mena na ti pu oveka pre postojanja i pre istorije, ak i ako, diskusije
radi, pretpostavimo da u njemu nema niega to bi trajalo due i l i
ivelo nezavisno od njegove fizike strukture? Al i , nije tako! Jer,
kad nam kau da "su organske materije proizvedene u laboratoriji
pomou onog to bismo mogl i doslovno da nazovemo veslakom
evolucijom" {Dodatak principima biologije, str. 482), mi tom ist-
knutom engleskom filozofu odgovaramo da su alhemiari i vel i ki
Adepti ui ni l i to, uistinu i daleko vie, pre nego to je hemija ak i
pokuala da " od disociranih elemenata izgradi sloene kombina-
cije". Paracalzusovi Homunkuli* su injenica u alhemiji, a isto tako
* Ovaj momenat je nenadmano obradio Gete u drugom tomu Fausta. Upu-
ujemo itaoca na ovo remek-delo svetske knjievnosti, (nap. ured.)
42 2
e postati i u hemiji, a tada emo na Frankentajna gospoe Meri Se-
li morati da gledamo kao na proroko delo. Al i , nijedan hemiar, pa
ni alhemiar, nikad nee moi takvom "Frankentajnovom udovi-
tu" dati bilo ta vie od ivotinjskog instinkta ukoliko ne uini ono
to se pripisuje "Precima", naime, ako ne ostavi sopstveno fiziko te-
lo i ne inkamira se u tom "praznom obl i ku". Al i , ak i tada bi to bio
vetaki, a ne prirodni ovek, j er su nai Preci tokom veite evolu-
cije najpre morali da postanu bogovi pre nego to su postali ljudi.
Ova digresija, ako je to uopte digresija, pokuaj je pravdanja
pred nekoliko mislilaca narednog veka koj i bi ovo mogli da proita-
j u. Al i , ona takode objanjava i zato najbolji i najduhovniji ljudi da-
nanjice ne mogu vie da se zadovolje ni naukom ni teologijom i
zato vie vole bilo kakvu "parapsiholoku ludost" od dogmatske
tvrdnje istih, j er nauka i teologija mogu da ponude jedino lepu veru
na ime svoje nepogreivosti. Univerzalno predanje j e, zaista, daleko
pouzdaniji vodi u ivotu. A univerzalno predanje pokazuje daje pr-
vobitni ovek eonima Tveo sa svojim Tvorcima i prvi m uiteljima
~ Elohim - u "Edenskom vrt u" sveta, i l i u "Blaenstvu". O Boan-
skim Uiteljima emo raspravljati u Stanci XI I .
45. PRVE VEL I K E VO D E DOOE. O NE PROGUTAE SEDAM VE L I K I H
OSTRVA ( a ) .
46. S VI SVETI SPAENI, SVI GRENI CI UNI TENI . SA NJI MA NAJVEI
BROJ OGROMNI H I VOTI NJA, NAI NJENI H OD ZNOJA ZEMLJE {B).
{a) Poto o ovoj temi - etvrtom velikom potopu na naoj planeti
u ovom Krugu - u potpunosti govorimo u poglavljima koja dolaze
nakon ove Stance, bilo bi puko ponavljanje ako bismo sada govorili
neto o tome. Sedam vel ikih ostrva (Dvipa) pripadala su kontinentu
Atlantide. Tajna Uenja pokazuju daje "Potop" zadesio etvrtu, di -
vovsku Rasu, ne zbog njene izopaenosti, i l i zato to je postala "cr-
na od greha", ve naprosto zato to je to sudbina svih kontinenata
42 3
koj i se - kao i sve drugo pod Suncem - raaju, ive, postaju oronuli
i umiru. Isto se desilo tokom detinjstva Pete Rase.
{b) Tako su divovi nestali - veci i arobnjaci, dodaje mata na-
rodnog predanja, ali su "svi sveti spaeni", a samo "grenici unite-
ni " . To se, meutim, takoe desilo zbog predvianja onih "svetih",
ije "tree oko" nije prestalo da funkcionie, kao i zbog Karme i
prirodnog zakona. Govorei o narednoj rasi (naem Petom Cove-
anstvu), komentar kae:
"Samo je aica onih Odabranih, iji su boanski Uitelji otili
da se nasele na onom Svetom Ostrvu 'odakle e doi poslednji
Spasitelj' - sauvala oveanstvo da jedna njegova polovina ne
istrebi onu drugu (kao to oveanstvo ini danas - H.P.B.) Ono
(oveanstvo) se podelilo. Dvema treinama vladale su Dinastije
niih, materijalnih Duhova zemlje, koji su zaposeli lako dostu-
pna tela; jedna treina je ostala verna i zajedno sa Petom Ra-
som u nastanku pridruila se Boanskim Inkarnacijama. Kad su se
Polovi premestili (po etvrti put) to nije pogodilo one koji su bili
zatieni i koji su se odvojili od etvrte Rase, kao stoje bilo u slu-
aju Lemurijanaca - samo su neboanski Atlantiani iezli, 'i vi-
e ih niko nije video'..."
42 4
STANCA X I I
PETA RASA I NJENI BOANSKI UI TELJ I
47) Ostaci prve dve rase nestaju zauvek. Grupe razliitih At-
lantidana spaene su od potopa zajedno sa precima Pete *
(48) Poeci nae dananje Rase, Pete. Prve boanske Dina-
stije * (49)Najranija svetlucanja u Istoriji, danas vezana za ale-
gorijsku kronologiju Biblije, / "optu" istoriju koja je ropski
sledi * Priroda prvih instruktora i civilizacija oveanstva
47. MA L O (ljudi) PREOSTADE: NEKI UTI, NEKI BRAON I CRNI, A NE-
KI CRVENI PREOSTAE. ONI MESEEVE BOJE (prvobitnog Boanskog So-
ja) ZAUVEK NESTAE (a).
48. PETA (Rasa) NASTALA OD SVETE LOZE (preostade); NJOME
su VLADALI PRVI BOANSKI KRALJEVI.
49. " ZMI J E" KOJE SU PONOVO SILE, KOJE SU SKLOPILE MI R SA PE-
TOM (Rasom), KOJE SU JE OBRAZOVALE I PODUILE (b). . . .
(a) Ovaj stih (47) odnosi se na Petu Rasu. Istorija ne poinje od
nje, ali ivo predanje koje se stalno ponavlja poinje. Istorija - i l i
ono to se naziva istorijom - ne ide dalje od fantastinih poetaka
425
nae pete podrase, pre "nekoliko hiljada godina". Reenica - " Neki
uti, neki braon i crni, i neki crveni su preostali" - odnosi se na pod-
grupe nae Pete Korenske Rase. Oni "meseeve boje" (tj. Prva i Dru-
ga Rasa) nestali su zauvek - da, ne ostavivi nikakvog traga; i to od
treeg "Potopa", Tree, Lemurijanske Rase, tog "Velikog Zmaja" ij i
rep zbrie itave narode sa lica zemlje u tren oka. Ovo je pravo
znaenje tog stiha u K O MENTAR U koj i kae:
VELI K I ZMAJ potuje jedino "ZMI JE MUDROSTI", zmije ije su ru-
pe pod trouglastim kamenjem, tj. piramide, koje se sada nalaze
irom sveta.
{b) Ovo nam jasno kae ono to je vie puta pomenuto u K o-
mentaru, naime, da Adepti i l i " Mu d r i " l j udi t r i j u rasa (Tree, e-
tvrte i Pete) borave u podzemnim stanitima, uglavnom ispod neke
vrste piramidalnih graevina, ako ne i pod nekom piramidom. Jer,
takve piramide postojale su na svim stranama sveta i nipoto nisu bile
monopol zemlje faraona iako se, dok nisu pronaene rasute po ita-
voj Americi, pod zemljom i nad zemljom, ispod i usred nedirnutih
uma, zati m u ravnicama i brdima, smatralo da su one i skl j ui va
svojina Egipta. Ako se geometrijski pravilne piramide vie ne nala-
ze u raznim oblastima Evrope, onda mnoge od hipotetikih neolit-
skih peina, divovskih trouglastih, piramidalnih i kupastih menhira
u Morbihanu i Engleskoj uopte, mnoge od danskih humki , pa ak
i "di vovski grobovi " sa Sardinije, sa nj i hovi m nerazdvojnim pra-
tiocima, nuraghima i j o mnogo toga, predstavljaju manje i l i vie
nespretne kopije t i h piramida. Mnoge od njih su delo prvih naselje-
nika novoroenog kontinenta i ostrva Evrope, "uti h, braon, crnih i
crvenih" rasa koje su preostale nakon potapanja kontinenata i ostrva
Atlantide (pre 850.000 godina), sa izuzetkom Platonovog ostrva, a
pre dolaska vel i ki h arijevskih rasa, dok su druge izgradili najraniji
doseljenici sa Istoka. Naravno da e oni koj i teko mogu da prihvate
kako je ljudska rasa starija od 57.000 godina, stoj e starost koj u je
dr Douler {Dowler) pripisao kosturu koj i je naao u Nj u Orleansu,
na obalama Misisipija, odbaciti te injenice. Mi moda moemo da
omalovaavamo budalast nain na koj i Arkadij ci veliaju sebe, na-
zivajui se npoa'kr\voi ~ starijim od Meseca, i l i narod At i ke, koj i
je tvrdio daje postojao pre nego to se Sunce pojavilo na nebu, ali ne
426
Stanca XII Peta Rasa i njeni Boanski Uitelji
i njihovu neporecivu drevnost. Isto tako ne moemo da se jDodsme-
vamo ni sveoptem verovanju da su nai preci bi l i di vovi . injenica
da su kosti mamuta i mastodonta, a u j ednom sluaju i divovskog
salamandera, bile pogreno smatrane ljudskim, ne otklanja problem
koj i se sastoji u tome to nauka od svih sisara jedino oveku ne
doputa mogunost da se smanjio, kao i svi drugi ivotinjski obl ici,
od divovskog Homo diluvii do stvorenja visokog izmeu 1,5 i 1,8
metara, kakav je danas.
Al i , "Zmij e Mudrosti " su dobro sauvale svoje zapise, a istorija
oveanstvaje zabeleena kako na nebu, tako i na podzemnim zido-
vima. oveanstvo je neraskidivo povezano sa zvezdama, zbog in-
teligencija koje njima upravljaju.
Savremeni tumai simbola e se moda mrtiti na sledee i nazi-
vati ga "matom", ali "nesumnjivo je daje Potop u legendama nekih
istonih naroda povezivan ne samo sa piramidama, ve i sa sazve-
ima", pie g. Stejnilend Vejk {Velikapiramida). "Stari Zmaj " je is-
to to i "Vel i ki Potop", kae g. Proktor {Znanje, tom I, str. 243):
Mi znamo daje u prolosti sazvee Zmaja bilo na polu, i l i vo-
ru nebeske sfere. U stelamim hramovima (. . .) Zmaj predstavlja
najvie i l i vladajue sazvee (. . . ) neobino je koliko to sazvee
dobro (. . .) po redosleu i amplitudi uspona odgovara dogaajima
koji su zabeleeni o (biblijskom) Potopu.
Razlog za tu neobinost ]Q U ovom delu rasvetljen. Al i , on jedino
pokazuje daje bilo nekoliko potopa, koj i su u pamenju i predanji-
ma podrasa Pete Rase pomeani. Prvi vel i ki "Pot op" bio je astro-
nomski i kosmiki dok su nekolicina ostalih bi l i zemaljski. Pa ipak,
to nije spreilo naeg veoma uenog prijatelja g. Deralda Mejsija
{Gerald Massey) - istinski iniciranog u tajne Britanskog muzeja, ali
ipak oveka koj i j e sam sebe inicirao - da izjavi i insistira na tome
kako su potapanje Atlantide i Potop samo antropomorfizovane fanta-
zije pri mi t i vni h naroda i daje Atlantida samo astronomska alegori-
ja. I pak, vel i ka alegorija o Zodi j aku je zasnovana na i st ori j ski m
dogaajima i teko da jedno od to dvoje moe da zasmeta onom
drugom, a takode je logino da svaki prouavalac okultizma zna ta
znai astronomska i zodijaka alegorija. Smit pokazuje, u Epu o Nim-
rodu iz asirskih tablica, pravo znaenje dvanaest meseci u godi ni .
42 7
Njegovih "dvanaestpevanja " odnose se na kretanje Sunca kroz dva-
naest meseci godine. Svaka tablica odgovara jednom posebnom me-
secu i "sadri zaobilazno ukazivanje na ivotinjske oblike u znacima
Zodijaka" poto je jedanaesto pevanje "posveeno Rimonu, Bogu
oluja i kia, i slae se sa jedanaestim znakom Zodijaka -Akvar i j u-
som, i l i Vodolij om" {Devetnaesti vek, 1882., str. 236). Al i , u starim
zapisima ak i tome prethodi/re-astronomski kosmiki POTOP, koj i
je kasnije alegorijski i simboliki predstavljen u pomenutom zodija-
kom i l i Nojevom Potopu. Al i , to nema nikakve veze sa Velikim Zma-
j em (sazvedem), "Zmajevima Mudrosti" i l i velikim Inicijatima Tree
i etvrte Rase i potopima na Ni l u, koj i su posmatrani kao boanski
podsetnik na vel i ki potop Atlantide. Meutim, kae se da su astro-
nomski zapisi Opte Istorije poeli sa Treom Podrasom etvrte K o-
renske rase Atlantidana. Kad je to bilo? Okultni podaci pokazuju da
su se ak i od vremena kad su uspostavljeni redovni zodijaki pro-
rauni, u Egiptu,/7otov/ triput preokrenuli.
Sada emo se jo jednom vratiti toj tvrdnji. Simboli poput onih ko-
ji su predstavljeni znacima Zodijaka - injenica koja materijalisti-
ma daje oslonac na koj i mogu da okae svoje jednostrane teorije i
miljenja - imaju isuvie dubok znaaj, a njihov uticaj na nae ove-
anstvo je isuvie vaan da bismo dopustili da budu skinuti sa dnevnog
reda u samo nekoliko reci. U meuvremenu, moramo da razmotri-
mo znaenje tvrdnje koja pominje (stih 48) prvo boanske Kraljeve,
za koje se kae da su "ponovo sili", vodi l i i upuivali naa Petu Ra-
su nakon poslednjeg potopa! Ovu poslednju tvrdnju emo razmotriti
iz istorijske perspektive u narednom odeljku, ali moramo prethodno
da zavrimo ovo, dodajui jo nekoliko detalja po pitanju "Zmi j a".
Okvi rni komentari na arhajske Stance moraju da se okonaju ov-
de. Dalje razjanjenje zahteva dokaze koje pruaju antika, srednjo-
vekovna i savremena dela koja su govori l a o ovi m temama. Svi
takvi dokazi sada se moraju skupiti, poredati i povezati na bolj i nain,
kako bismo privol el i itaoca da svoju panju usmeri na to bogatstvo
istorijskih dokaza. A poto se mnogostruko znaenje neobinog sim-
bola - o kome se tako esto govori i sugerie da on predstavlja "is-
kuavaa oveka" u ortodoksnom shvataiiju crkve - nikad ne moe
previe naglasiti, izgleda kako je poeljnije da tu temu iscrpimo i na
ovom mestu, sakupimo sve dostupne dokaze, ak i po cenu da se
42 8
Stanca XII - Peta Rasa i njeni Boanski Uitelji
ponavljamo. Nai teolozi i neki poboni prouavaoci simbola su, bez
razlike, Titane i Kabire tako neraskidivo povezali sa grotesknom l i -
nou zvanom avo, a svi dokazi koj i govore suprotno su do danas
bi l i odbacivani i ignorisani, da okultisti ne smeju zanemariti nita
to bi moglo da opovrgne tu zaveru klevete. Predlaemo da teme o
kojima se govori u ovih nekoliko poslednjih stihova podelimo na ne-
koliko grupa i u ovom poglavlju ih ispitamo onoliko paljivo i potpu-
no koliko nam to prostor doputa. Zato emo optim svedoanstvima
iz antike dodati moda jo nekoliko detalja, o naelima okultizma i
Ezoterijske Doktrine koja su najee osporavana - iju emo glav-
ninu nai u Delu I I o Simbologiji.
ZMI J E I ZMAJ EVI U R AZNI M S I MBO LI ZMI MA
Re " Zmaj " se u Haldeji nije pisala fonetski, ve su je predstav-
ljala dva monograma koja su, prema orijentalistima, verovatno zna-
ila "krljutavi". Gospodin Smit veoma umesno primeuje:
Taj opis mogao se, naravno, odnositi kako na uvenog zmaja, ta-
ko i na zmiju i l i na ribu.
Mi bismo mogl i da dodamo: "U j ednom sluaju on se odnosi na
Makaru, zodijaki znak, koj i na sanskritu znai nekog neodreenog
vodozemca, opte nazvanog krokodil , ali zapravo znai neto dru-
go" (vi di Deo I I , "Misterije Hebdomada"). To j e, dakle, praktino
priznanje da asirolozi, po svemu sudei, ne znaju nita pouzdano o
statusu "Zmaj a" u drevnoj Haldej i, od koje su Jevreji dobi l i svoje
simbole, da bi ih kasnije od njih ukrali hriani, koj i su od "krl j u-
tavog" nainili ivo bie i zlu mo.
Primerci zmajeva, "sa kri l i ma i krljutima", mogu se videti u Br i -
tanskom muzeju. Prema istom autoritetu (Smit), postoje takoe dve
figure koje predstavljaju priu o Padu: svaka sedi na po jednoj stra-
ni drveta i prua ruke prema "jabuci", dok u pozadini "Drveta" stoji
Zmaj-Zmija. Ezoteriki, te dve figure su dva "Haldejca" spremna za
i ni ci j aci j u, a Zmi j a predstavlja "onog koj i i ni ci ra", dok su ljubo-
morni bogovi, koj i proklinj u drvo, egzoteriko profano svetenstvo.
429
Nema tu ba nekih "biblij skih zbivanja", kao to moe da vi di svaki
okultista.
"Vel i ki Zmaj potuje jedino Zmije Mudrosti", kae Stanca; time
dokazuje ispravnost naeg objanjenja dve figure i "Zmi j e".
"Zmije koje su ponovo sile (. . .) koje su pouile i uputile" Petu
Rasu. K oj i normalan ovek danas moe da veruje da se tu govori o
pravim zmijama? Otuda postoji nagaanje, koje je danas postalo
gotovo aksiom meu ljudima od nauke, da su oni koj i su u antici
pisali o raznim svetim Zmajevima i Zmijama bi l i i l i praznovemi i
naivni, i l i su resili da obmanu jo vee neznalice od sebe. Pa ipak,
od Homera pa nadalje, taj termin je podrazumevao neto to se skri-
valo od neupuenih.
"Uasni su bogovi kada se ispolje" - oni bogovi koje ljudi nazi-
vaju Zmajevima. A Elije (Ailianus), koji u svojoj De natura Animalum
raspravlja o t i m zmi j ol i ki m simbolima, primeuje odreene stvari
koje pokazuju daje dobro razumeo prirodu tog najstarijeg meu sim-
bolima. Zato on krajnje umesno objanjava navedeni Homerov stih:
Jer Zmaj, koji je svet i mora se oboavati, u sebi ima neto to
je jo boanskije i to je bolje (za druge?) i ne znati.
(Knjiga XI, pogl. 17)
Poto taj "Zmaj " ima sedmostruko znaenje, moe se saoptiti samo
najvie i najnie. Ono najvie je isto to i "Samoroeni", Logos (indu-
ski Aa). On je bio druga hnost Trojstva, S I N, kod hrianskih gno-
stika zvanih nazareni, i l i oboavaoci Zmije. Njegov simbol bi l o je
sazvee Zmaja.^ Njegovih sedam "zvezda" predstavljaju sedam zve-
zda koje u Otkrivenju u svojim rukama dri "Al f a i Omega". U svom
krajnje zemaljskom znaenju izraz "Zmaj " se odnosio na Mudrace.
Taj deo antike religiozne simbolike je veoma teko poj ml j i v i
tajanstven tako da e neupuenima moda ostati nerazumljiv. U na-
e vreme, on toliko vrea ui hriana da, uprkos svoj naoj civilizo-
vanosti, teko moe izbei da bude optuen za direktno blaenje naj-
Kao to je pokazao H. Lizerej (Lizeray) u Razotkrivenom lirianskom
Trojstvu (Trinite Chretienne Devoilee)- postavljen izmeu neizmenljivog Oca
(Pola, fiksirane take) i promenljive materije, Zmaj materiji prenosi uticaje
koje dobija od Pola, otuda i njegovo ime ~ Verbum.
430
dragocenijih hrianskih dogmi, i ta tema j e, da bi se ispravno obra-
dila, zahtevala pero i genije jednog Miltona, ija se poetska mata
danas ukorenila u crkvi kao otkrivena dogma.
Da l i j e alegorija o Zmaju i pretpostavljenim pobednicima nad njim
na Nebu potekla od sv. Jovana i njegovog Otkrivenja'? I zriito odgo-
varamo - ne. Njegov "Zmaj " je Neptun, simbol atlantidanske magije.
Da bismo pokazali daje ovo negiranje tano, molimo itaoca da
proui simboliku Zmije i Zmaja u nj ihovim raznim apsektima.
ZVEZDANI I KOSMIKI G L I F O VI
Svaki astronom - osim okultiste i astrologa - zna da su, figura-
tivno reeno, astralna svetlost, Ml eni put, a takoe i putanja Sunca
po Rakovoj i Jarevoj obratnici, kao i krugovi zvezdane i l i tropske
godine, u alegorijskoj i mistikoj frazeologiji adepata uvek bi l i na-
zivani "Zmij ama".
I to kako kosmiki, tako i metaforiki. Posejdon je "Zmaj"; "Hosar,*
koga neupueni nazivaju Neptun" (peratski gnostici**); "Dobra i Sa-
vrena Zmi j a", Mesija naasena,*** i j i je simbol na Nebu Drako.
Al i , moramo razlikovati prirodu tog simbola. Na primer: zoroas-
trijanska ezoterija je identina sa ezoterijom Tajne Doktrine i kad.
* Hosar - dobra zmija i l i zmaj gnostike kole Naasena (vi di fusnotu nie),
(nap. ured.)
** Perati (lat. peratae) -j edno od gnostikih udruenja naasena i l i "zmij-
skih gnostika", tako nazvanih zbog mistikog isticanja simbola zmije u svo-
j i m ceremonijama i propisima. Gnostikim udruenjem su se nazivale kole
osnovane pored Iiufrata, koje su negovale astroloku nauku. Zbog uenja koje
su sledili, uenici ove kole su se zvali Peratae, odnosno Lutalice, u smislu da
se oznae kao oni koj i su "s druge strane", t j . odvojeni od duha, j er ive na
ovoj zemlji, gde vlada iskuenje i patnja, pa su, stoga, "lutalice", daleko od ku-
e, odnosno - duha. (nap. ured.)
*** Naaseni - Nassenians, Naassenes (od hebrejskog Nakash - zmija) - gno-
stika zmija, koja se odnosi na spiritualnog zmaja i l i zmiju iskupljujue moi,
kao simbol inteligencije kojom su Adam i Eva pri mi l i znanje o egzistenciji
vieg postojanja nego to je to njihov tvorac, (nap. ured.)
431
na primer, u Vendidadu itamo albe na " Zmi j u " i j i su ujedi pr et vor i l i
di vno, veno prolee Ai rj ana Vaego u zi mu, stvori vi bolest i smrt,
naporedo sa ment al ni m i psi hi kom rastrojstvom, svaki okultista zna
daj e Zmi j a na koj u se tu aludira Sevemi pol , a takode i pol neba.^ On
proi zvodi godinja doba, u skladu sa ugl om pod koj i m stoji u odnosu
na centar Zeml j e. Te dve ose nisu vie bile paralelne, otuda je veno
prolee Ai rj ana Vaega na dobroj reci Dai t j i nestalo, i "arij evski magi
mor al i su da se presele u Sagdi ani " - kae egzoterika pria. Al i , ezo-
terijsko uenje t vr di daj e pol preao preko ekvatora, i da je "zeml j a
blaenstva" etvrte Rase, koj u su nasledili od Tree, sada postala ze-
ml j a pustoi i j ada. I sama ta i nj eni ca j e dovol j na da posl ui kao
neporecivi dokaz o ogromnoj starosti zoroastrijanskih spisa. No v i Ar i -
j evci iz perioda posle potopa su, naravno, teko mogl i da prepoznaju
pl ani ne na i j i m su se vr hovi ma nj i hovi preci sastajali jcre Potopa i
razgovaral i sa i s t i m "Jazatasima" (nebeski m duhovi ma Elemenata),
sa koj i ma su nekada del i l i i vot i hranu. Kao to je pokazao Ektaj n
(Eckstein) {Arheoloka revija, 8. godina, 1885.):
(. . .) izgleda da Vendidad ukazuje na veliku promenu u atmosferi
Centralne Azij e; snane erupcije vulkana i sleganje itavog pla-
ninskog lanca u bl i zi ni Karakoruma.
Prema Euzebi j u, Egi pani k o j i su, eto, j e dnom (za di vno udo)
napi sal i i sti nu, s i mbol i ki su predstavlj ali Kosmos v e l i ki m vat reni m
kr ugom, i j i j e preni k i ni l a zmi j a sa gl avom sokola.
Tu imamo Zemlj in pol unutar ravni ekliptike, sa svim onim va-
trenim posledicama koje moraju proizai iz takvog poloaja neba,
dok itav Zodijak, za 25.000 (dodatnih) godina, mora daje pocr-
veneo od Sunevog ognja, a svi znakovi mora da su bili vertikalni
u odnosu na polarne oblasti.
\yidi Mekejevu (Mackey) Sfinksijadu]
Me n i - obitavalite bogova - kao to smo ve obj asni l i , nal azi l a
se na Sevemom Pol u, dok bi Patala, i l i paklena oblast, trebalo da bu-
de na j ug u. Svi t i s i mbol i u ezoterikoj f i l ozof i j i i maj u, geografski.
Koj i su Egipani simboliki predstavljali kao Zmiju sa glavom sokola.
432
sedam kljueva; Meru i Patala imaju jedno znaenje koje predstav-
lja mesta, dok astronomski, oni imaju drugi smisao i znae "dva po-
l a", to se zavrilo time da se u egzoterikom sektatvu oni esto
prevode kao "Planina" i "Jama", i l i Raj i Pakao. Ako se, zasad, dri-
mo samo astronomskog i geografskog znaenja, moda emo otkri ti
da su drevni narodi znali topografiju i prirodu Arkti ka i Antarktika
bolje od bilo kog savremenog astronoma; oni su i mal i razloga, i to
dobrih, da jedan nazovu "Planinom", a drugi "Jamom". Kao stoje
ve citirani autor napola objasnio, Helion i Aheron su znaili goto-
vo istu stvar:
Heli-onje Sunce u najvioj taki (Helios, Heli-on, "najvii"), a
Aheron je 32 stepena iznad pola, a 32 ispod njega, pa bi alegorij-
ska reka trebalo da dodiruje zapadni horizont na geografskoj irini
od 32 stepena. Tu prostranu udubinu, koja je veno sakrivena od
naeg pogleda, i koja je okruivala Juni pol , zato su nazvali " J A-
MO M" , dok bi pr i l i kom osmatranja prema Sevemom pol u uvek vi -
deli kako se pojavljivuje odreeni krug na nebu iznad horizonta -
i nazvali su ga Planinom. Postoje Meru visoko obitavalite Bogo-
va, za nj ih se govorilo da se periodino uspinju i silaze; time se
mi sl i l o (astronomski) na zodijake bogove, prelazak izvornog Se-
vemog pola Zemlje preko j unog pola neba.
Aut or t og zani ml j i vog dela, Sfinksijade, kao i Uranovog kljua,
za Otkrivenje dodaje:
U to doba, u podne, ekl i pt i ka bi bi l a paralelna sa meri di j a-
nom, a deo Zodi j aka bi se sa Severnog pola spustio na severni
horizont, prelazei preko osam kolutova Zmije (osam zvezdanih
godina, i l i preko 200.000 solarnih godina), to bi izgledalo kao
zamiljena lestvica sa osam preki koja se od zemlje uzdie ka
pol u, odnosno Jupiterovom prestolu. Tom lestvicom su se, da-
kl e, Bogovi , znakovi Zodi j aka, uspi nj al i i s i l azi l i . (Jakovlj eva
lestvica i aneli). (. . .) Proteklo je vie od 400.000 godina otkad
je Zodi j ak i ni o nagib te lestvice. (. . .)
To j e dov i t l j i v o objanjenje, ak i ako ni j e u pot punos t i u skl adu
s a o k u l t i z mo m. Pa i pa k j e ono bl i e i s t i ni od mn o g i h na u ni h, a
posebno t eol oki h objanjenja. K ao s t oj e upravo reeno, hriansko
433
Troj st vo j e od poetka b i l o i sto astronomsko, to j e navel o R ut i l i j a
(Rutilius) da kae - o oni ma k o j i su to euhemer i zoval i : *
Judaea gens, radix stultorum.**
A l i prof ani , a posebno hrianski fanatici, k o j i stalno trae naune
dokaze za bukvalno znaenje svoj i h spisa, uporno e u nebeskom po-
l u gl edati pr avu Z mi j u i z Postanja, Satanu, neprij atelj a oveanstva,
umesto onoga to ona zaista jeste - kos mi ku metaforu. Kad je ree-
no da su bogovi napustili Zemlju, to ni j e znai l o j edi no bogove, za-
ti tni ke i i nstruktore, va takode i nia boanstva - vladaoce znakova
Zodi j aka. Pa i pak, o ni p r v i , kao s t var ni i pos t oj ei E nt i t e t i k o j i s u
r o d i l i , odgaj i l i i pouaval i oveanst vo od nj egove rane ml ados t i ,
poj avl j uj u se u s v i m s vet i m spisima, kako u zoroast ri j anski m, tako
i u i ndus ki m j evandel j i ma. O r muzd, i l i Ahur a Mazda, " Gos pod Mu -
dr os t i " predstavlja sintezu Amaspenda ( i l i Amea Spenta - "Besmrt-
ni h Dobroi ni t el j a"), ' ' a takoe i "R e", i l i Logos i nj eni h est naj vi i h
aspekata u zoroastri j anstvu. Ti " Bes mr t ni D o b r i i ni t e l j i " su u Zami-
jadjat opi sani kao:
Amea Spenti, sjajni, koj i imaj u delotvorne oi , vel i ke, koje
pomau (. . .) vene i iste (. . .) svih sedam su jednakog uma, j e-
dnakog govora, jednako ine (. . .) koj i su tvorci i unititelji stvo-
renja Ahura Mazde, nj ihovi tvorci i nadzornici, nj ihovi zatitnici
i vladari (. . .)
Samo ov i h nekol i ko redova ukazuj u na dvoj ni , pa ak i t r oj ni ka-
rakter Amaspenda, nai h a n K ohana i l i " Z mi j a Mu d r o s t i " . O n i s u
isto to i O r muz d ( Ahur a Mazda), pa i pak odvoj eni od njega. O n i su
t akode hr i ans ki An e l i Zvezda - k o d zoroast ri j anaca Zvez dani
Jazatasi - i l i , opet, sedam pl aneta ( ukl j uuj ui i Sunce) u s v i m r el i -
* Euhemerizam - uenje kirenaika (pristalice Sokratovog uenika Aristipa
iz Kirene, koji su hedonizam smatrali za najvee dobro) Euhemerosa iz Me-
sene (oko 300. godine pre nove ere), po kojem su mitoloki bogovi prvobitno
bi l i samo heroji, odnosno, znatni i l i istaknuti ljudi uopte, a tek posle njiho-
ve smrti ih je narodna mata proglasila bogovima, (nap. ured.)
** Jevrejski narod, pojam gluposti, (nap. prev.)
Dr V. Gajger {W. Geiger) ih je preveo kao "blaeni Besmrtnici", ali je prvi
prevod taniji.
434
gijama.'' Opis - "sjajni, koji imaju delotvome oi " - to dokazuje. To je
na fizikom i zvezdanom planu. Na duhovnom, oni su boanske moi
Ahura Mazde, ali, na astralnom, iU opet na fizikom planu, oni su "Gra-
di t el j i " i l i "nadzornici", Pitar (oevi) i prvi Ui tel j i oveanstva.
Kad smrtnici postanu dovoljno oduhovljeni, nee vie bi ti potrebe
da im se namee ispravno razumevanje drevne Mudrosti. Lj udi e
tada znati da nikad nije postojao nijedan vel i ki reformator sveta, ije
j e ime dospelo do nas, a koj i (a) nije bio direktna emanacija LOGOSA
( i l i bilo kog dugog naziva pod koj i m nam je poznat), t j , sutinska
inkarnacija jednog "od sedam", "boanskog Duha koj i je sedmo-
struk" i (b) koj i se nije pojavio ranije, tokom prethodnih Ciklusa.
Oni e tada prepoznati uzroke koj i u istoriji i hronologiji dovode do
odreenih vekovnih zagonetki; razlog stoje, na primer, njima nemo-
gue da odrede bilo kakvo pouzdano vreme ivota Zaratustre, koga
u Dabistanu nalazimo umnoenog u dvanaest i etrnaest predstava;
zato su Riiji i Manui toliko izmeani po redosledu i individual-
nostima; zato Krina i Buda govore o sebi kao o reinkarnacijama,
t j . Kri na se poistovetio sa R i i Narajanom, a Buda saoptava niz
svoj ih prethodni h roenja; i zato se ovaj pr vi , posebno, iako je
"vrhunski Bramd ", ipak naziva Amamsavatar ~ samo "delom dela"
Svevinjeg na Zemlj i. Na kraju, zastoje Oziris vel i ki Bog, a istovre-
meno "princ na Zeml j i ", koj i se ponovo pojavljuje kao Tot-Hermes,
i zastoje Isus iz Nazareta (najevrejskom, Joua) kabalistiki prepo-
znat u Joui, Nunovom sinu, kao i u drugim linostima. Ezoterijska
doktrina to objanjava tako to su se svi oni (kao i mnogi drugi) is-
prva pojavili na Zeml j i kao jedna od sedam moi LOGOSA, i ndi vi -
dualizovanih kao neki Bog i l i "Aneo" (glasnik); potom, pomeani
sa materijom, oni su se ponovo poj avili kao vel i ki mudraci i uitelji,
koj i su " poui l i Petu Rasu", nakon to su poui l i i dve prethodne
Rase, vladali tokom Boanskih Dinastija i na kraju se rtvovali da
bi se iznova raali u raznim okolnostima radi dobrobiti oveanstva
i radi njegovog spasenja u odreenim kritinim periodima, dok u svo-
j oj poslednjoj inkarnaciji nisu uistinu postali jedino "del ovi dela"
na Zemlj i, iako uistinu Jedan Svevinji u Prirodi.
Tih "sedam" su postali osam, Ogdoad, u kasnijim materijalizovanim reli-
gijama, postoje sedmi i l i najvii princip, koji nije vie predstavljao proima-
jui Duh, Sintezu, postao antropomorfizovani broj, i l i dodatna jedinica.
435
To j e metafizika teogonije. I kako j e svaka od t i h SEDAM " Mo i "
(kad se j ednom individualizuje) odgovorna za jedan od elemenata
tvorevine i vlada nad njim,^ nastala su brojna znaenja svakog sim-
bola, koja neizbeno, ukol i ko se ne protumae ezoterijskim metodi-
ma, u celini vode do nerazmrsive zbrke.
Da li je zapadnjakom kabalisti - koj i je u principu protivnik is-
tonjakog okultiste - potreban dokaz? Neka otvori Moriju magije
Elifasa Levija (str. 53) i paljivo pogleda njegove Velike kabalisti-
ke simbole ohara. Na grafikama u knj izi on e videti belog mu-
karca koj i stoji uspravno i crnu enu obrnutu naglavce, t j . koja stoji
na glavi, dok j oj noge prolaze ispod rairenih ruku muke figure i
pruaju se preko njegovih ramena, dok se njihove ruke spajaju pod
ugl om sa obe strane. Elifas L evi to naziva Bog i Priroda, i l i Bog,
"svetlost", koj i se obrnuto ogleda u "Prirodi i Mat eri j i ", tami. Kaba-
listiki i simboliki on je u pravu, ali samo u granicama amblema-
ti ke kosmogonije. On nije i zmi s l i o taj si mbol , kao to nisu ni
kabalisti; prema predanju su te dve figure od belog i crnog kamena
postojale u egipatskim hramovi ma od nezapamenih vremena, a
istorijski, od vremena kralja Kambiza, koj i ih je lino video. Zato ti
simboli mora da postoje jo od pre 2.500 godina. Bar prema persij-
skom kralju, sinu K i ra Velikog, koj i je nasledio svog oca 529. godine
pre nove ere. Te figure predstavljale su dwa Kabira kojipersonifiku-
ju suprotne polove. Herodot {Talija, br. 77) saoptava potomstvu da
je Kambiz, kad je uao u hram Kabirima, prsnuo u nezadriv smeh,
ugledavi pred sobom ono to je mislio da predstavlja uspravnog
mukarca i enu koja dubi na glavi. Meutim, to su bi l i polovi, a taj
simbol je trebalo da obelei "prelazak prvobitnog Sevemog pola
Zemlje preko junog pola neba", kao stoje zapazio Mekej.* Al i , oni
su takode predstavljali i obrnute polove, kao posledicu velikog nagi-
ba Zemljine ose, to svaki put dovodi do pomeranja okeana, potapanja
polarnih zemalja i, kao posledica toga, izdizanja novih kontinenata
u ekvatorijalnim oblastima, i obrnuto. Ti " K a bi r i m" su bi l i bogo-
vi "Potopa".
Ti elementi su: kosmiki, zemaljski, mineralni, biljni, ivotinjski, vodeni
i, na kraju, ljudski - u njihovim fizikim, duhovnim i psihikim aspektima.
Koji dodaje da su Egipani predstavljali anele Polova na razne naine. Ta-
kode i u Perijevim (Peny) Razglednicama Levanta postoji "figura koja predstavlja
436
r
Ovo nam moe pomoi da naemo klju za naizgled beznadenu
pometnju mnogi h imena i t i t ul a koja se odnose na j ednog te istog
boga i na klase bogova. Faber je ve pokazao, poetkom ovog veka,
da su Kori banti , Kuret i , Di oskuri , Anakteri, Dii Magni (Vel i ki Bo-
govi), Idei (I dski) Dakt i l i , Lari , Penati, Mani,^ Titani i Al et i isto to
i K ABI R I . A mi smo pokazali da su oni isto to i Manui, Riij i i nai
an Kohani , koj i su se i nkarni ral i u Odabranima Tree i etvrte
Rase. Zato, dok su u teogoniji Kabiri-Titani predstavljali sedam ve-
l i ki h bogova, kosmiki i astronomski Titani su nazivani Atlantiani-
ma, j er su moda, kako kae Faber, bi l i povezivani sa (a) At-al-as,
"boanskim Suncem" i {b) sa tit "potopom". Al i , ako je to istina, to
je samo egzoterika verzija. Ezoteriki, znaenje t i h simbola zavisi
od naziva i l i titule koja je upotrebljena. Sedam tajanstvenih, vel i ki h
bogova koj i izazivaju strahopotovanje - Dioskura^ boanstava ko-
ja su okruena tamom okultne prirode - postala su Idei ( i l i i dski
prsti)* kod adepata koj i isceljuju metalima. Prava etimologija imena
Juni pol Zeml j e u sazvedu L i r e " , na koj oj se pol ov i poj avl j uj u nal i k na dve
prave ipke koj e nat kr i l j uj u sokol ova kr i l a, al i su oni takode predstavlj ani i
kao zmi j e sa po j e dnom s okol ovom gl avom na svakom kraj u.
Faber i bi skup K amber l end hoe sve nj i h da predstave kao kasnije pagan-
ske personifikacij e, kako ovaj pr v i kae:
Nojevog kovega i nikog drugog do Patrijarha (Noja) i njegove porodice. (!)
(Kabiri, tom I, str. 136)
Jer, kau nam:
(. . .) posle Potopa, u znak seanja na taj dogaaj, poboni Noje ustanovio je versku
sveanost koju su kasnije pokvarili njegovi opaki potomci, demoni i heroji-bogovi, i
svuda je bestidna prostota prisvojila ime i odenula se odedom religije.
(tom I, str. 10)
Sad, to zaista znai stavi ti ogl avi nu l j uds kom mi l j enj u, ne samo u ant i ci ,
ve i danas. O b mi mo taj iskaz i obj asnimo nakon " Noj e i njegova por odi ca"
da j e ono to se podrazumeval o pod t i m pat ri j arhom i nj egovom por odi com
samo j evrej ska verzi j a samotrake misterij e Saturna ili Kronosa-Sadika i nje-
govih Sinova, pa moemo da kaemo Amin.
K o j i su se kod Gr ka kasnije ograni i l i samo na Kastora i Poluksa. A l i , u do-
ba Lemuri j e, D i os kur i , " I z Jajeta R oeni " , b i l i su Sedam an K ohana ( Ag ni -
vata-Kumara) koj i su se i nkar ni r al i u Sedam Odabrani h Tree Rase.
* I dei i l i D a k t i l i ( od grkog 5dKxuA,oq - prst) - naziv za fri gi j ske hij erofan-
te K i bel e. Za nj i h se kae da su b i l i magi , egzorcisti i i scel i t el j i . (nap. ured.)
437
lari (koje danas znai "duhovi ") mora se potraiti u etrurskoj rei
"lars ", "putovoda", "voda". Sanhoniaton prevodi re Alet( kao obo-
avaoci Vatre, a Tabor {Tabor) veruje daje ona izvedena od "Al-Orit",
"Bog Vatre". Obojica su u pravu, j er se u oba sluaja ona odnosi na
Sunce (najvieg Boga) prema kome "gravitiraju" svi planetarni bo-
govi (astronomski i alegorijski) i koga oboavaju. Kao Lari, oni su
istinska Solama Boanstva, iako Faberova etimologija, koja kae
daje "Lar" saeti oblik "El-ar", solamo boanstvo, nije ba tana. Oni
su " Lar i " , puto vode i vode oveanstva. Kao Aletce,* oni su bi l i se-
dam planeta - astronomski, a kao Lari, njihovi regenti, nai zatitnici
i vladari - mistiki. U svrhe egzoterikog, i l i falikog bogosluenja,
a takoe i kosmiki, oni su bi l i Kabi ri . Nj i hovi atributi u te dve fun-
kcije prepoznaju se po imenima hramova koj i su im bi l i posveeni,
kao i po imenima njihovih svetenika. Meutim, svi oni su pripadali
Sedmostrukoj tvorakoj i informiuoj grupi an Kohana. Sabean-
ci , koj i su oboavali "regente sedam Planeta", kao to su I ndusi
oboavali svoje Riije, smatrali su Seta i njegovog sina Hermesa (Eno-
ha i l i Enosa) najviim od planetarnih bogova. Seta i Enosa su od Sabe-
anaca pozajmili, a potom izvitoperili Jevreji (egzoteriki), ah trag istine
o njima se i danas moe nai ak i u Postanju^ Set je "predak" onih
ranih ljudi Tree Rase u kojima su se inkamirali "Planetarni" aneli
- on sam je an Kohan koj i spada u informiue bogove, a za Enosa
(Hanoha i l i Enoha) i l i Hermesa se kae daj e njegov sin - j e r je to
bio opti naziv za rane Vidovnjake ("Enoihion"). Otuda to oboava-
nje. Arapski pisac Sojuti kae da najraniji zapisi pominju Seta kao
osnivaa sabeanizma i zbog toga su piramide koje otelovljuju pla-
netarni sistem, bile smatrane grobovima i Seta i Idrisa (Hermesa i l i
Enoha) [vi di Vize (Vyse), Delovanja, tom I I , str. 358]; odatle su Sa-
beanci polazili na hodoaa i pojali molitve sedam puta dnevno,
okreui se ka Severu (planina Meru, Kaf, Ol i mp i td. , itd.) [vi di Pal-
grejv (Palgrave), tom I I , str 264]. Abd Alatif (Allatif) saoptava i n-
teresantne stvari o Sabeancima i nj ihovim knjigama; isto tako i Edin
* Aletce (fenianski, od Al-Ait - bog vatre) - oboavaoci vatre, sedam Ka-
bira i l i Riija, Titani, sinovi Agruerusa i l i Kronosa. (nap. ured.)
Kliment Aleksandrij skije shvatio astronomsko znaenje poglavlja XXV, i
narednih, u Izlasku. Prema mojsijevskoj doktrini, on kae da sedam planeta
pomau u raanju zemaljskih stvari. Dva Heruvima, koja stoja ne dvema stra-
nama svetog tetragramatona, predstavljaju Velikog i Malog Medveda.
438
r
Ahmed Ben Jahja (Eddin Ahmed Ben Yahya), koj i je pisao 200 go-
dina kasnije. Dok ovaj drugi smatra "da je svaka piramida bila
posveena nekoj zvezdi", Abd Al at i f nas uverava "da je itao u sa-
beanskim knjigama daje jedna piramida bila grob Agatodemona, a
druga Hermesa" (Vize, tom I I , str 342). G. Stejnilend Vejk u Velikoj
piramidi (str. 57) dodaje:
Agatodemon nije bio nita drugo do Set, a, po nekim autorima,
Hermes je bio njegov sin.
I tako, dok su na Samotraci i u najstarijim egipatskim hramovi-
ma oni bi l i vel i ki Kosmiki Bogovi (sedam i etrdeset devet Svetih
Vatri), u grkim svetilitima njihovi rituali su postali najveim delom
faliki, pa zato, za profane, opsceni. U ovom poslednjem sluaju bi -
lo ih je 3 i 4 i l i 7 - mukih i enskih Principa (egipatki krst); ta po-
dela pokazuje zato neki klasini pisci smatraju da ih je bilo samo
t ri dok ostali navode etiri. A oni su se zvali - Kabiri - Aksier (u
svom enskom aspektu, Demetra), Aksiokersa (Persefona)," Aksi-
okers (Pluton i l i Had) i Kadmo i l i Kadmi l o (Hermes - ne fal iki
Hermes koga pominje Herodot ( I I , odeljak 1) ve "onaj iz svetih
legendi" koj i se objanjavao samo tokom samotrakih misterija. To
poistoveenje do koga je, prema Sholiastu Apolonu {Rh. I, 217), do-
lo Mnasejevom neopreznou, ne znai nita poto sama imena ne
otkrivaju mnogo. Opet, bilo je i drugih koj i su pominjali, i na svoj
nain bi l i u pravu, da je bilo samo dva Kabira. Oni su, ezoteriki,
bi l i dva Dioskura, Kastor i Poluks, a egzoteriki, Jupiter i Bah; geo-
dezijski, dva personifikovana pola Zemlje: astronomski, zemaljski
To je udna ideja - pa ipak, moda, ne suvie daleka od istine - ovakvo
razmiljanje Mekeja, samozvanog Adepta iz Norvia, koju nalazimo u nje-
govoj Mitolokoj astronomiji. On kae da su Kabiri po imenu Aksier i Aksio-
kersa svoja imena dobili od {a) Kab i l i Cab, mera, i Urim, nebesa; Kabirim
dakle znai "meru nebesa" i (b) da su se njihova pojedinana imena, koja pod-
razurnevaju princip razmnoavanja, odnosila na ljudske polove. Jer, "re seks
je ranije podrazumevana pod reju aiks, to se danas pretvorilo ( . . . ) u seks".
I on se poziva na Londinusovu enciklopediju za odrednicu "tenja". Sad, ako
Aksieru dodamo aspirovani zvuk, to bi bilo Saksier, a drugi pol bi bio Saksio-
kersa. Ova dva pola bi, dakle, postala tvorci drugih moi prirode - oni bi bi l i
roditelji, a otud, veoma moni bogovi.
439
i nebeski pol , a takode i f i zi ki i duhovni ovek. Priu o Semeli i
Jupiteru i o roenju Baha od dve majke, sa svim okolnostima koje
je okruuju, potrebno je samo proitati ezoteriki da bi se razumela
alegorija. Uloge koje u tom dogaaju igraju Vatra, Voda, Zemlja, itd.,
u brojnim verzijama, pokazae kako "otac bogova" i "veseli Bog vi -
na" takode otelovljuju dva zemaljska pola. Pomou mnogih aluzija,
zemaljski, metalni, magnetski, elektrini i vatreni elementi predstav-
ljaju reminiscencije na kosmi ki i astronomski karakter tragedije
potopa. U astronomiji, ti pol ovi su zaista "nebeska mera" (vi di na-
pomenu napred), a isto to su i Kabi ri Dioskuri, kao to emo poka-
zati, i Kabiri-Titani, kojima Diodor pripisuje/7roa/flza^ vatre^ i ve-
tinu pravljenja gvozda. tavie, Pausanija pokazuje daje Prometej
izvorno bio kabiriko boanstvo ( I , I X, str 751).
Al i , injenica da su astronomski Titani-Kabirim bi l i takode i tvorci
i regulatori godinjih doba, a kosmiki, vel ikih Vulkanskih Energija,
zatim bogovi koj i vladaju svim metalima i zemaljskim radovima, ne
smeta im da budu, u svojim izvornim boanskim karakterima, blago-
nakloni Entiteti koj i su, simboliki predstavljeni Prometejem, svetu
doneli svetlost i obdarili oveanstvo intelektom i umom. Oni su u
svim teogonijama - posebno indijskoj - prevashodno Svete boan-
ske Vatre, 3, 7 i l i 49, u skladu sa zahtevima alegorije. Sama njiho-
va imena to dokazuju, poto su oni u I ndij i Agni-putra (Sinovi Vatre),
a u Grkoj i drugde Geniji Vatre sa brojnim imenima. VeUcer (JVelcker),
Mor i (Maury) i sada Dearm pokazuju da njihovo ime Kabeiron, ko-
je znai "moni posredstvom Vatre", potie od grke reci Kaico, "spa-
l i t i " . Semitski Kabirim, "snani, moni i vel i ki ", to odgovara grkom
)a,8ydA,oi 8uvaxoi , predstavlja kasniji epitet. Nj i h su oboavali svu-
da, a njihovo poreklo je izgubljeno u tami vremena. Pa ipak, bilo da
su ih potovali u Fri gi j i , Fenikiji, Troji, Trakiji, Egiptu, Lemnosu i l i
Sicilij i, njihov kult je uvek bio povezan sa Vatrom, a njihovi hramovi
su graeni na izrazito vulkanskim lokacijama. U egzoterikom bogo-
sluenju oni su pripadali htonikim boanstvima i zato ih je hrian-
stvo nainilo paklenim bogovima.
Re "guebra" potie od Kabiri, gabiri i znai drevne persijske poklonike
Vatre, i l i Parse. Kabiri su postali gabiri, a potom ostali kao naziv za zoroastri-
jance u Persiji (vi di Hajdov De Religio Persarum, pogl. 29).
440
Oni su uistinu "vel i ki , blagonakloni i moni Bogovi", kako ih zo-
ve Kasije Hermon (vi di Macrob. Sat. /, I I I , pogl. 4, str 376). U Tebi,
Kora i Demetra, Kabirim, imali su svoje svetilite (Pausanija, I X,
22; 5), a u Memfisu su Kabi ri i mal i hram toliko sakralan da nikom,
izuzev svetenika, nije bilo doputeno da stupi na njihov sveto pod-
ruje (Herodot, I , I I , c 37). Al i , isto tako, ne smemo da izgubimo iz
vida daje ime Kabi ri zajedniko, da su Kabi ri (moni bogovi, kao i
smrtnici) bi l i oba pola, a takoe i zemaljski, nebeski i kosmiki. Isto
tako, iako je linost t i h vladara simbolizovala jednu isto geoloku
pojavu (kakvom se danas smatra) dok su u svojim kasnijim funkcija-
ma oni Vladari zvezdanih i nebeskih moi, oni su, takode, u poetku
vremena bi l i vladari oveanstva. Kad su se inkamirali kao Kralje-
vi "boanskih Dinastija", oni su dali prvi podstrek civilizacijama i
usmerili um koj i m su snabdeli oveka ka pronalasku i usavravanju
svih umetnosti i nauka. Zato se kae da su se Kabi ri poj avili kao do-
broinitelji ljudi i kao takvi su u seanju naroda iveli eonima. Nj ima
- Kabi ri ma i l i Titanima - pripisuje se pronalazak pisma (Devana-
grija, i l i pisma i jezika bogova), zakona i prava, arhitekture, zatim,
raznih oblike takozvane magije i, konano, upotrebe biljaka u medi-
ci ni . Hermes, Orfej, Kadmo, Asklepije, svi ti pol ubogovi i heroji
kojima je pripisano da su oveku ot kri l i nauke, i koje Brajant, Faber,
biskup Kamberlend i mnogi drugi hrianski pisci ele potomstvu
silom da predstave kao puke paganske kopije jednog jedinog proto-
tipa, naime Noja ~ predstavljaju opta imena.
Kabirima se pripisuje da su ot kri l i vel iku blagodet poljoprivrede,
tako to su proizveli kukuruz i l i penicu. Za ono stoje Izida-Oziris,
nekad iva Kabira, uinila u Egiptu, na Si ci l i j i se kae daje uinila
Cerera; svi oni pripadaju istoj klasi.
Da su zmije uvek bile amblemi mudrosti i inteligencije, opet po-
kazuje Merkurov tap (kaducej); Merkur je isto to i Tot, bog mu-
drosti, zatim Hermes, i tako dalje. Dve zmije, uvijene oko njegovog
tapa, predstavljaju falike simbole Jupitera i drugih bogova koj i su
se preobrazili u zmije da bi zaveli boginje - ali samo u pokvarenoj
mati profanih prouavalaca simbolike. Zmija je uvek bila simbol
za adepta i njegove moi besmrtnosti i boanskog znanja. Merkur u
svom psihopompnom karakteru, koj i svojim tapom usmerava i vo-
di due mrtvi h u Had, i l i njime ak i oivljava mrtve, naprosto je
441
veoma providna alegorija. Ona pokazuje dvojnu mo Tajne Mudro-
sti: crnu i belu magiju. Ona pokazuje kako ta otelovljena Mudrost
vodi Due posle smrti, kao i njenu mo da oivi ono to je mrtvo -
to je veoma duboka metafora ako razmislimo o njenom znaenju.
Svi narodi antike potovali su taj simbol, izuzev hriana, koj i su
namemo zaboravili Mojsijevu Bakarnu Zmi j u, pa ak i to da Isus
posredno priznaje veliku mudrost i inteligenciju Zmije: "Budite mu-
dri kao zmije i neduni kao golubovi". K od Kineza, jednog od naj-
starijih naroda nae Pete Rase, Zmija je bila amblem njihovih Careva,
koj i na taj nain predstavljaju degenerisane naslednike " Zmi j a" i l i
Inicijata, koj i su vladali ranim rasama petog oveanstva. Carev pre-
sto je "Zmajevo sedite", a njegova carska odora je izvezena l i kovi -
ma Zmaja. Stavie, aforizmi u najstarijim kineskim knjigama jasno
kau da je " Zmaj " ljudsko, mada boanska bie. Govorei o " u-
tom Zmaju", poglavici ostalih, Tvan-jing-tu kae:
Njegova mudrost i vrlina su neizmeme (...) on ne ide u drutvu
i ne ivi u krdima (asketa je). On luta divljinama s onu stranu ne-
besa. On odlazi i dolazi, ispunjavajui nalog (Karmu); ako se u
odreenom vremenu ispolji savrenstvo, on istupa, ako ne, ostaje
(nevidljiv) (. . .)
A Lu-lan pripisuje Konfi i i j u sledee reci:
Zmaj se hrani istim vodama Mudrosti i igra se u istim voda-
ma ivota.
NA I BO ANS K I UI TELJI
Sad, Atlantida i ostrvo Flegija nisu j edi ni preostali zapis o po-
topu. U K i n i takoe postoje predanja i prie o j ednom ostrvu, i l i
kont i nent u, koj i se tamo naziva Ma-li-ga-si-ma, a koj u Kemfer
(Kcempfer) i Faber izgovaraju "Maurigosima", iz nekih svojih l i -
nih, tajanstvenih fonetskih razloga. Kemfer, u svom Japanu {Do-
datak, str. 13), iznosi sledee predanje: to ostrvo, usled nepravednosti
divova koj i su ga nastanjivali, tone na dno okeana, a Peiru-un, nje-
442
gov kr al j , ki neski Noj e, spaava se sa svoj om por odi com, za-
hvaljujui tome to su ga bogovi upozori l i pomou dva idola. Taj
poboni princ i njegovi naslednici su naselili K i nu. Kinesko pre-
danje govori o boanskim dinastijama Kraljeva, ba kao i preda-
nja svih drugih naroda.
Istovremeno, ne postoji nijedan stari fragment koj i ne iskazuje
veru u evoluciju mnotva oblika, pa ak i istovremeni nastanak ra-
zl i i ti h - duhovno, psihiki, intelektualno i fiziki - ljudskih bia,
ba kao to je reeno u ovom delu. Sada moramo da razmotrimo ne-
kol i ci nu t i h tvrdnji.
Nae rase - svi oni pokazuju - ponikle su od boanskih rasa, ka-
ko god da su se one zvale. Bi l o da se radi o indijskim Riijima i l i Pi-
trijima, kineskim Cim-nang i Cang-ju - njihovim "boanskim ljudima"
i polubogovima, akadskim Dingir i Mul-lil - tvorakom bogu i "Bo-
govima sveta duhova", egipatskim I zidi-Ozirisu i Totu, jevrejskom
Elohimu, i l i , opet, Manko Kapaku i njegovim peruanskim potom-
cima - prie su svuda iste. Svi narodi i mal i su i l i sedam i l i deset R i -
ija-Manua i Praapatija, sedam i deset Ki-y, i l i deset i sedam
Amaspenda'^ (egzoteriki est), deset i sedam haldejskih Anedota,
deset i sedam Sefirot, i td. , itd. Svi su oni izvedeni od provobitnih
an Kohana iz ezoterike doktrine, i l i "Graditelja" iz Stanci (knj i-
ga I ) . Od Manua, Tota-Hermesa, Oanesa-Dagona i Edrisa-Enoha,
pa do Platona i Panadora, svi nam govore o sedam boanskih Dina-
stija, sedam lemurijanskih i sedam atlantidanskih podela Zemlje, o
sedam prvobitnih i dualnih bogova, koj i su sili iz svog nebeskog
obitavalita" i vladali Zemljom, uei oveanstvo astronomiji, ar-
hitekturi, i svim drugim naukama koje su se spustile do nas. Ta Bia
se isprva pojavljuju kao "bogovi " i Tvorci, potom se meaju sa l j u-
dima u nastajanju, da bi na krajupostali "boanski K ral j evi i Vl a-
dari ". Al i , ta injenica j e, potom, postepeno zaboravljena. Kao to
pokazuje Bozia (Bosuage), sami Egipani su priznali daje nauka pro-
cvetala u njihovoj zemlj i tek nakon Izide-Ozirisa, koje nastavljaju
12
Amaspenda ima est ako se iskljui Ormuzd, njihov vladar i Logos. Al i ,
u Tajnoj Doktrini on je sedmi i najvii, ba kao to je Ptah sedmi Kabir meu
Kabirima.
13
U Puranama}e ono poistoveeno sa Vinuovom i l i Braminom Sveta D vi -
pom i l i planinom Meru.
443
da oboavaju kao bogove, "iako su oni postali Prinevi u ljudskom
obliku". I on dodaje o Ozirisu-Izidi (boanskom androginu):
Kae sa da je taj Princ (Izida-Oziris) izgradio gradove u Egiptu,
prekinuo poplave Nila, izmislio poljoprivredu, korienje vina, mu-
ziku, astronomiju i geometriju.
K ad Abul-Feda u svojoj Preislamskoj istoriji (Flajer, str. 16)
kae da su sabeanski j ezi k ustanovili Set i Edris (Enoh) - on pod
"sabeanskim j ezi kom" mi sl i na astronomiju. \] Melelva Nohil (ru-
kopis 47 u Nic. Cat.) Hermes se naziva uenikom Agatodemona.
A u drugoj j ednoj pr i i ( vi di I I t om. Piramida u Gizi pukovni ka
Vizea, str. 364, rukopis 785 Uri's Cat.), Agatodemon se pominje
kao "Kralj Egipta ". Selep Geraldin {Celepas Geraldinus) saop-
tava udno predanje o Henohu. On ga naziva "boanskim di vom".
U Knjizi o raznim imenima Nila i sti autor [istoriar Ahmed-Ben-
-Jusuf Eltifas {Ahmed-Ben-Yusouf Eltiphas)] pria nam o verovanju
medu semitskimArapima daje Set (Sit) (koj i je kasnije postao egi-
patski Ti f on, Set) bi o j edan od sedam anela ( i l i Patrijarha u Bi-
bliji), potom je postao smrtnik i Adamov sin, nakon ega je preneo
dar proricanja i astronomske nauke Jaredu, koj i gaj e preneo svom
sinu Henohu (Enohu). Al i , Henoh (I dris):
(. . .) pisac trideset knjiga, po poreklu je bio Sabeanac (tj, pripa-
dao je Sabi, "Jatu"); postoje uspostavio rituale i ceremonije prvo-
bitnog bogosluenja, poao je na istok, gde je izgradio 140 gradova,
od kojih je najnevaniji bio Edesa, potom se vratio u Egipat gde
je postao njegov kralj.
Tako je on poistoveen sa Hermesom. Al i , bi l o je pet Hermesa -
tanije, jedan - koj i se pojavio, poput nekih Manua i Riija, u ne-
kol i ko razliitih linosti. U Burham-i-Kali on se spominje kao "Hor-
mi g", stoje ime planete Merkura i l i Bude, a sreda je bila posveena
i Hermesu i Totu. Hermes iz orijentalnog predanja, koj i je oboavan
u Fineati i za koga je reeno daj e nakon Argusove smrti pobegao u
Egipat, civilizovao gaje pod imenom Tot. Al i , ma o kojoj linosti da
se radi, njoj se uvek pripisuje daj e prenela sve nauke iz latentne u
aktivnu upotrebu, t j . daje prva pouavala magiju u Egiptu i Grkoj,
pre vremena Velike Grke, i kada Grci ak nisu ni bi l i Heleni.
444
Ne gov or i nam samo Her odot - "otac i s t or i j e" - o udesni m d i -
nastijama bogova koj e su pret hodi l e vl adavi ni smrt ni ka, nakon k oj i h
su vl adal e dinastij e pol ubogova, heroj a i na kr aj u l j udi , ve ga podr-
ava i t av ni z kl asi ka: D i odor , Eratosten, Pl aton, Manet o, i t d. , i t d. ,
ponavl j aj u to isto i ni kad ne menj aj u pomenut i red.
" To j e zaista t ako" , kako pokazuj e K r oj cer :
Iz sfera zvezda, u koj ima borave bogovi svetosti, mudrost silazi
u nie sfere. ( . . . ) U sistemu drevnih svetenika (hijerofanta i ade-
pata), sve stvari, bez izuzetka, Bogovi , Genij i, mani (due), itav
svet, zajedno su razvijeni u Prostoru i Vremenu. Piramida se moe
smatrati simbolom te velianstvene hijerarhije Duhova. (. . .)
Savremeni i s t or i ar i ( ugl avnom f rancuski akademi ci , poput Re-
nana) isuvie su se pot r udi l i da pot i snu i st i nu, prenebregavajui drev-
ne anale o boanskim kr al j evi ma, da bi se to mogl o smatrati asni m.
A l i , g. Renan ni kad ne bi mogao b i t i manj e vol j an da pr i hvat i t u ne-
s var l j i vu i nj eni cu nego to j e t o bi o Eratosten, 260. godi ne pre no-
ve ere, pa i pak se ovaj posl ednj i oseao obavezni m da pr i hvat i i s t i -
nu. Zat o danas ovog v e l i kog astronoma nj egove kol ege posmatraj u
s a v e l i k i m pr e z i r om. Mane t o j e k o d nj i h postao " pr a z nov e r ni sve-
tenik, roen i odgajen u okruenj u dr ugi h l al j i vi h svetenika u He-
l i opol i s u" (Fere). D emonol og, de Mi r v i j , opravdano pri meuj e:
Svi ti istoriari i svetenici, tako istinoljubivi kad bi ponavljali
pri u o Ijudsliim kraljevima i ljudima, iznenada postaju Icrajnje su-
mnjivi i m se vrate nazad svojim bogovima. (. . .)
A l i , post oj i si nhroni st i ka tabl i ca i z Abi dosa, koj a j e, zahval j u-
j u i S ampol i onovom geni j u, danas opravdal a dobr u ver u egi pat ski h
svetenika ( Manet ovu i znad svega), kao i Ptol emej evu. U Turinskom
papirusu, naj znaaj ni j em od s vi h, po r eci ma egi pt ol oga de Ruea
{de Rouge):
(. . .) Sampolion j e, zaprepaen, otkrio da pred svojim oima ima
elu istinu. (. . .) Bi o je to ostatak spiska dinastija koje obuhvataju
najdalja mitoloka vremena, i l i VL AD AVI NU BOGOVA I HEROJA. (. . .)
Poglavlje IV Egipta, str. 441.
445
Na samom poetku tog interesantnog papirusa mi smo primorani
da poverujemo kako su, bar do perioda Ramzesa, ta mitska i heroj-
ska predanja bila ba onakva kakva nam ih je preneo Maneto; mi
vi di mo kako u njima, kao kraljevi Egipta, figuriraju bogovi Seb,
Ozi ri s, Horus, Tot-Hermes i boginja Ma, pr i emu j e vladavina
svakog od nj ih trajala dugi niz vekova.
Manet ove si nhroni st i ke t abl i ce, uprkos i nj eni ce da i h j e i s kr i -
v i o Euzebi j e u neasne svrhe, n i k a d ni s u dospel e u r uke dr ug i h.
K r onol og i j a boanski h K r al j eva i Di nast i j a, kao i peri oda ovean-
stva, uvek j e bi l a u r ukama svetenika, i uvana j e kao tajna od neu-
puenog mnot va.
Af r i ka , kao kont i nent , reeno j e, poj avi l a se pre Evrope, al i ka-
snije od L emur i j e, pa ak i naj ranij e At l ant i de. Znamo, prvenstveno
preko Herodot a, Strabona, Pl i ni j a i s vi h dr ugi h Gr ka, a pot om i pre-
ko geol ogi j e, da j e ela oblast dananjeg Egi pt a, kao i pustinj a, ne-
kad bi l a pod mor em. Abi s i ni j a j e nekad bi l a ostrvo, a delta j e bi l a prva
zeml j a koj u su zauzel i pi oni r i emi grant i k oj i su t u st i gl i sa s voj i m bo-
govi ma sa severoistoka.
K a d j e t o bi l o? I s t or i j a o t ome ut i . Sreom, i ma mo Z odi j a k i z
Dendere, kr ug na pl af onu j ednog od naj stari j i h egi pat ski h hramova,
k o j i j e zabel ei o taj dogaaj . Taj Zodi j a k, s a svoj e t r i taj anstvene
Device (Virgo) izmeu Lava (Lion) i Vage {Libra), naao je svog Edi -
pa, k o j i j e razumeo zagonetku t i h znakova i opravdao i st i nol j ubi vost
oni h svetenika k o j i su Her odot u r e k l i da: {a) su se pol ov i Zeml j e i
ekl i pt i ka rani j e pokl apal i i {b) da su od vremena kad su poel i nj i -
hov i p r v i zodi j aki zapisi, pol ov i t r i put b i l i u r avni ekl i pt i ke, kao to
s u u i l i I ni ci j a t i .
Baj i nema r eci da i zr azi svoje iznenaenje istovetnou s vi h t i h
predanj a o boanskim rasama. On uzvi kuj e:
ta su, na kraju, sve te vladavine indijskih Deva i persijskih Peri-
jal ( . . . ) I l i , one vladavine i dinastije iz kineskih legendi; vladavine
Tien-hoanga i l i Nebeskih Kraljeva, sasvim drugaije od Ti-hoanga,
kraljeva na Zeml j i i Gin-hoanga, kraljevih lj udi, a ta razlika se sa-
vreno slae sa onom koj u prave Grci i Egipani nabrajajui svoje
dinastije Bogova, polubogova i smrtnika.
15
Istorija drevne astronomije.
AA6
Panador kae:
Pre tog vremena (Menesa) sedam bogova su vladali svetom. To
je bilo tokom perioda kada su ti dobroinitelji oveanstva sili na
Zemlj u i nauili ljude da izraunaju putanju Sunca i Meseca po-
mou dvanaest znakova Ekliptike.
Skoro pet stotina godi na pre nove ere, egipatski svetenici su po-
kazal i Herodot u statue l j udski h kral j eva i Pontifis-/7i>omw (nad-pro-
r oka i l i Ma ha Kohana hr amova) , koji su rodili jedan drugog (bez
posrednitva ene) i k o j i su vl adal i pre Menesa, nj i hovog pr vog ljud-
skog kralja. Ti ki povi , kae on, b i l i su ogr omni di vovi od drveta, uku-
pno trista etrdeset pet na br oj u, od kojih je svaki imao ime, svoju
istoriju i svoje anale. I oni su uver i l i Herodota' * ( ukol i ko ovog najis-
t i nol j ubi vi j eg od svi h istoriara, "oca i stori j e", ne optue za i zmi l j a-
nje upravo u ovom sluaju) da ni j edan i stori ar ni kad ne bi mogao
da razume i l i napie izvetaj o t i m nadl j udski m Kr al j evi ma ukol i ko
nij e proui o i naui o i st ori j u tri dinastije koj e su pret hodi l e l j udskoj
- naime, DI NASTI J E BOGOVA, pol ubogova i Heroj a, i l i di vova. ' Te " t r i
di nasti j e" su t r i Rase.
Prevedeno na j e z i k ezoterijske dokt ri ne, t e t r i dinastije bi bi l e di -
nasti j a Deva, Ki mpur u a , Danava i Da i t j a - dr ugai j e, bogova.
Vi di takode Podsetnike Akademiji, itd., od de Mirvija, tom I I I , koj i sadri
masu dokaza.
17
U Vinu Purani, knjiga I I , poglavlje I I I , IV, i dalje, ako se paljivo ita,
mogu se nai mnoge potvrde za ovo. Carstva bogova, niih bogova i ljudi su
nabrojana u opisima sedam Ostrva, sedam mora, sedam planina, itd., itd., ko-
jima su upravljali Kraljevi. Za svakog kralja bez razlike se kae da je imao
sedam sinova, stoje aluzija na sedam podrasa. Jedan primer e biti dovoljan.
Kralj Kusa Dvipe }e imao sedam sinova (slede njihova imena):
(. . .) po koj ima je nazvano sedam delova (Vara) tog ostrva. Trojica su vladala lju-
dima zajedno sa Daitjama i Danavama, kao i sa duhovima Neba (Gandarvama, Jaka-
ma, Kimpuruama, itd.) i bogovima.
(poglavlje IV)
Postoji samo jedan izuzetak, u sluaju kralja Prijavrate, sina prvog Manua,
Svajambhuve - koj i j e imao deset sinova. Al i , trojica od njih - Medha, Agni-
bahu i Putra su postali askete i odrekli se svog dela. Tako je Prijavrata opet
podelio zemlju na sedam kontinenata.
447
1
nebeski h duhova i di vova i l i Ti t ana. " S r eni su oni k o j i su se r o d i l i ,
ak i i z sveta bogova, kao l j udi , u Bharata-Vari " i z j a v i l i su sami i n -
ka mi r a ni bogovi t ok om Tree K orenske Rase. Bharata j e I ndi j a, al i
u ov om sluaj u ona j e znai l a i zabranu zeml j u t og vremena i sma-
tral a s e naj bol j i m del om a mb u D v i pe , j er j e t o bi l a zeml j a akt i v-
nog (duhovnog) rada par exellence, zeml j a i ni ci j aci j e i boanskog
znanja.
D a l i j e mogue da ne pr i znamo K r oj cer u sjajnu i nt ui ci j u kad j e,
ne znaj ui got ovo nita o arij evskoj i nduskoj f i l ozof i j i , koj a j e u nje-
govo vreme bi l a mal o poznata, napisao:
Mi , savremeni Evropljani, oseamo se iznenaeni kad ujemo
kako se govori o duhovima Sunca, Meseca, i t d. Al i , opet ponav-
ljamo, prirodni zdrav razum i poten sud drevnih naroda, sasvim
stran naim potpuno materijalistikim idejama o nebeskoj mehani-
ci i pri rodni m naukama (. . .) nije mogao u zvezdama i planetarna
da vi di samo ono to mi vidimo, naime, naprosto masu svetlosti i l i
neprozirnih tela koja krue u zvezdanom prostoru, usled zakona
pukog privlaenja i odbijanja; ne, on je u njima video iva tela,
oivljena duhovima, koje su takode vi del i i u svim carstvima pr i -
rode. (. . .) Ta doktrina o duhovima, tako doslena i primerena
prirodi, iz koje je ona izvedana, stvorila je vel i ku i j edinstvenu
zamisao, u kojoj su se f i zi ki , moralni i pol i t i ki aspekti stopili svi
uj edno (. . .)
(Egipat, str 450-455)
Jedino takve predstave mog u dovesti do i spravni h zakl j uaka o
por ekl u i stvaranj u svega u Uni v e r z umu - Neba i Zeml j e, sa ove-
k o m kao i v o m ka r i kom i zmeu nj i h. Bez takve psi hol oke kar i ke i
bez oseanja da j e ona pr i s ut na, ni j edna nauka uopte ne moe da
napreduje, a o b i m znanja se mor a ogr ani i t i samo na anal i zu fizike
materi j e.
O kul t i s t i ver uj u u " duhove" j e r oseaju (a neki i vi de) da su nj i -
ma okr ueni sa svi h strana.'* Mat er i j al i s t i to ne oseaju. O n i i ve na
Okultisti su bi l i optueni da oboavaju bogove i l i avole. Mi to poriemo.
Meu nebrojenim jatima duhova - koj i behu ljudi i onih koj i e postati ljudi
- ima onih koji su beskrajno superiorniji od nae ljudske rase, vii i svetiji od
najvieg sveca na Zemlji, i mudriji od svih smrtnika, bez izuzetka. A opet, ima
448
ovoj zemlji ba kao to u svetu insekata, pa ak i riba, neka stvore-
nja ive okruena milijardama stvorenja sopstvenog roda, a da ih ne
vide, pa ak i ne oseaju."
Platon je prvi meu klasicima koj i nairoko govori o boanskim
Dinastijama i smeta ih na prostrani kontinent koj i naziva Atlanti-
da. Baji nije ni prvi ni poslednji koj i u to veruje, a otac Kirhner mu
je prethodio i nagovestio njegove teorije. Taj ueni jezuita pie:
Priznajem, dugo sam sve to (boanske dinastije i Atlantidu) sma-
trao istom bajkom (meras nugas) do dana kada sam, nauivi bo-
lje jezike Istoka, procenio da sve te legende, nakon svega, mora da
predstavljaju samo razradu jedne velike istine. (. . .)
(CEdipus Aigipticus, tom I, str. 70)
i onih koj i nisu nita bolji od nas, kao to ima i nekih koji su daleko gori i nii
od najprimitivnijeg divljaka. Ba ove poslednje klase su najspremnije za ko-
munkaciju sa Zemljom, opaaju nas i oseaju, a njih opaaju i vide vidoviti
ljudi. Na nesreu, bliskost naih prebivalita i nivoa opaanja pogoduje takvoj
meusobnoj komunikaciji, poto su oni uvek spremni da se umeaju u nae
poslove, na nau korist i l i tetu. Ako nas upitaju kako to da jedino ljudi oset-
Ijive i histerine prirode, neuropati i psihopati vide i povremeno razgovaraju sa
"Duhovima", mi odgovaramo na to pitanje nizom drugih pitanja. Mi pitamo:
znate li vi ta su halucinacije po prirodi i moete li da defmiete njihov fiziki
proces? Kako moete da kaete da su te vizije potekle naprosto od fi zi ki h
halucinacija? ta vas navodi da mislite kako mentalne i nervne bolesti, dok pre-
krivaju velom naa (takozvana) normalna ula, ne otkrivaju istovremeno vi di -
ke nepoznate zdravom oveku, irom otvarajui vrata koja su obino zatvorena
za vau naunu percepciju? I l i da psiho-duhovna sposobnost smesta ne nado-
knauje gubitak i l i privremenu atrofiju isto fizikih ula? Bolest i l i viak nerv-
nih fluida proizvodi fenomene medijuma i vizija - halucinacije, kako ih vi zovete.
Al i , ta nauka zna ak i o medijumima? Kad bi zaista postojao neki savremeni
Sarko koji bi se pozabavio delirijumom svojih pacijenata vie iz psihike perspekti-
ve, nauka, a posebno psihologija, mogla bi imati vie koristi od toga nego to
je ima sada, a istina bi imala ire polje za delovanje u oblasti naunog znanja.
19
Po pravilu, danas, kada je priroda unutranjeg oveka postala isto tako
lepa kao i njegova spoljanja priroda, ovek na ovoj planeti egzistira kao
amjioksus u okeanu: okruen jatima i milionima drugih riba i stvorenja koja
ga vide, dok on nema ni mozak ni druga ula koja imaju ostale vrste i uopte
ih ne vi di . Ko zna, moda su, u skladu sa Darvinovom teorijom, te "branhio-
stome" direktni preci naih materijalista.
449
K a o to de R u mon pokazuj e, k o d Teopompa, u del u Meropis,
svetenici i z Fr i gi j e i Ma l e Azi j e govore isto kao svet eni ci i z Saisa
k o j i s u S ol onu o t k r i l i i s t or i j u i s udbi nu At l a nt i de . Prema Teopom-
pu, bi o j e to j edi nst veni kont i nent neodreene vel i i ne i sadravao j e
dve zemlj e naseljene dvema rasama - j e d n o m borbenom, rat ni kom,
i j ednom pobonom, medi t at i vnom rasom/" Teopomp i h j e s i mbol i -
zovao p o mo u dva grada.^' P obo ni " g r a d " su stalno poseivali
bogovi; r at obor ni " g r a d" su naselj avala razna bi a gvodem nera-
njiva, koj a j e b i l o mogue smrtno raniti jedino kame nj e m i l i dr-
vetom.'^'^ D e R u mo n t o smat ra i s t om i z mi l j o t i n o m Teopompa
(Primitivni narodi, t om I I I , 157), pa ak i u tvrdnj ama svetenika iz
Saisa v i d i obmanu {supercherie). " D e mo n o l o z i " su t o opt u i l i kao
nel ogi no. Po reci ma de Mi r v i j a :
Supercherie koja je bi l a zasnovana na verovanju, proi zvod je
verovanja itavog antikog sveta; pretpostavka koja je ipak dala
svoje ime itavom planinskom lancu (Atlas) i koja je sa vel i kom
preciznou odredila topografsku oblast (smetajui neke od nje-
ni h zemalja na mal u udaljenost od Kadiza i tesnaca Kalpetus) i
prorekla, 2.000 godina pre Kolumba, velikoprekoolceansko kopno
smeteno izmeu te Atlantide i onoga to "doseu", kako je ree-
no, "ostrva neblagoslovenih, ali zato dobrih duhova su5ai | a6vi a
(naih "Iles Fortunatees ") - takva pretpostavka nikad ne moe bi -
ti opta matarija.
(Zapis o Atlantidi, str 29)
Si gurno j e da su, bi l o da se r adi o " ma t ar i j i " i l i stvarnosti , sve-
teni ci i z i t avog sveta t o dob i l i i z j ednog t e i st og i zvora: uni ver zal -
nog predanja o t reem v e l i k o m kont i nent u k o j i j e pot onuo pre oko
To su bi l i rani Arijevci i vel iki deo etvrte Korenske Rase - ovi prvi su
bi l i poboni i meditativni (joga-kontemplacija), a ovi drugi, ratnika rasa a-
robnjaka koja se brzo degenerisala usled svojih nekontrolisanih strasti.
21
Sevemi i j uni deo Lemuro-Atlantide: Hiperboreja i Ekvatorijalne zemlje
ta dva kontinenta (vidi odeljak o Lemuriji i Atlantidi u istoriji).
To je okultno i odnosi se na svojstvo gvozda koje, kad ga privuku ma-
gnetski elementi, postaje odbojno za druge elemente, koji su pomou jednog
okultnog procesa uinjeni nepristupanim za njega kao to je voda za udarac.
450
850.000 godina.^^ Kontinent koj i naseljavaju dve razliite rase, ra-
zliite fiziki i moralno, obe duboko upuene u provobitnu mudrost
i tajne prirode, meusobno neprijateljske u svojim nastojanjima, to-
kom procesa i napretka njihove dvostruke evolucije. Odakle ak i K i -
nezima uenje o tome ako je u pitanju samo fantazijal Zar nisu oni
zabeleili postojanje nekadanjeg Svetog Ostrva s onu stranu Sunca
{eou), iza koga su bile smetene zemlje besmrtnih ljudi (vi di de Ru-
mona, ibid.)l Zar oni jo uvek ne veruju da su ostaci t i h besmrtnih
ljudi - koj i su preiveli kada j e Sveto Ostrvo pocmelo od greha i pro-
palo - nali utoite u velikoj pustinji Gobi, gde jo uvek borave, ne-
vi dl j i vi , i gde ih od posetilaca brane itave vojske duhova?
Veoma skeptini Bulane (Boulanger) pie:
Ako bismo oslunuli tradiciju, ( . . . ) ona kae da su pre Kraljeva
vladali Heroj i i polubogovi, a jo ranije, uz sve bajkovitosti Zla-
tnog doba, vladali su bogovi. ( . . .) ovek osea zaprepaenje to
su sve te tol i ko interesantne anale odbacili gotovo svi nai istori-
ari. Pa ipak, ideje koje oni prenose nekad su bile opteprihvaene
i potovali su ih svi narodi, a ne mal i broj ih potuje i danas, i one
ine osnovu njihovog svakodnevnog ivota. Takve okolnosti
zahtevaju da se o njima ne sudi tako brzopleto. (. . .) Drevni naro-
di , od koj i h smo dobi l i ta predanja, koja vie ne prihvatamo zato
to ih vie ne razumemo, mora da su i mal i razloga da veruju u nj ih
usled toga to su vremenski bi l i bl i i prvobi tni m dobima, dok mi
za to nemamo motiva usled velike vremenske distanca koja nas od
nj ih deli. ( . . . ) U svojoj etvrtoj knj i zi Zakona Platon kae daj e
davno pre izgradnje prvi h gradova Satum na Zeml j i uspostavio
izvestan obl ik vladavine pod koj om su ljudi bi l i sreni. Poto go-
vor i o Zl at nom dobu, odnosno o vl adavi ni bogova koj a se tako
proslavlja u drevnim bajkama (. . .) hajde da pogledamo kakve on
ideje i ma o t om srenom dobu i zbog ega je morao da unese te
hajke u j ednu raspravu o pol i t i ci . Prema Platonu, da bismo stekli
jasne i odreene predstave o kraljevanju, njegovom poreklu i mo-
i , moramo da se vratimo na prve principe istorije i predanja. Ve-
like promene, kae on, odigrale su se u davnim danima, na nebu i
na zemlji, a dananje stanje stvari je jedna od nj i hovi h posledica
23
Prvi kontinent, i l i ostrvo, ako vie volite, "kapa Sevemog pola", nikad ni-
je propao, a i nee, do kraja svih Sedam Rasa.
451
(Karma). Naa predanja nam govore o mnogim udima, o prome-
nama putanje Sunca, o vladavini Satuma i o hiljadama drugih stva-
ri koje su preostale razbacane u pamenju l j udi ; al i mi nikad ne
ujemo o ZLU koje su proizvele tepromene niti o zlu koje je sledi-
lo odmah nakon njih. Pa ipak (. . .) to Zl o je princip o kome mora
da se govori kako bismo mogl i da raspravljamo o kraljevanju i po-
reklu moi . (. . .)
(Vladavina Bogova, uvod)
To zlo Pl aton izgleda v i di u istovetnosti i l i identinoj sutini vlada-
laca i podreenih; on kae da je davno pre nego to su l j udi i zgr adi l i
svoje gradove, u Zl at nom dobu postojala samo srea na zeml j i , j er nij e
postojala potreba. Zato? Zato to j e Satum, znaj ui da l j udi ne mogu
da vladaj u j e dni drugi ma a da nepravda ne i spuni itav uni ver zum
usled nj i hovi h udi i tatine, nij e doputao da neki smrt ni k stekne mo
nad svoj i m sunarodnicima. Da bi to postigao, taj bog se posluio i s t i m
sredstvima koj i ma s e mi sl ui mo kad upravlj amo nai m stadima. Mi
ne postavljamo bi ka i l i ovna nad bi kovi ma i l i ovnovi ma, ve i m da-
j e mo vodu, pastira, t j . bie drugaije vrste i superiorno po prirodi.
Upr avo j e t o ui ni o Satum. O n j e vol eo oveanstvo i nij e mu posta-
v i o za vl adara nekog smr t nog kral j a i l i pr i nca ve - " D uhov e i Ge-
ni j e (Saipovsc;) i j a j e boanska pr i r oda bol j a od ovekove".
Tako j e Bog, Logos (sinteza Jata) k o j i j e vl adao Geni j i ma, postao
pr v i pastir i voda I j udi . ^' ' K a d j e takva vl adavi na svetom prestala i ka-
da su se bogovi povukl i , " di vl j e zveri proderale su deo oveanstva".
Kada je oveanstvo ostavljeno da se oslanja na sopstvene sna-
ge i napor, meu ljudima su se jedan za drugim poj avili pronalaza-
i i ot kr i l i vatru, ito, vino, a zahvalnost naroda ih je obogotvorila
( . . . )
(O zakonima, 1, IV, u Kritiji i Politici)
I oveanstvo j e bi l o u pr avu j er j e vatra koj a se dobi j a t renj em
bi l a pr va mi st eri j a pr i r ode, pr vo i gl avno svoj stvo materi j e koj e j e
ot kr i veno oveku.
24 r
Tajna Doktrina objanjava i tumai to to govori Platon, jer ona ui da su
ti "pronalazai" bi l i bogovi i polubogovi (Deve i Riiji) koj i su se - neki volj-
no, a neki prisiljeni Karmom - inkamirali u ljude.
452
? K oment ar kae:
"Voe i ito, koji su do tada bili nepoznati Zemlji, doneli su "Go-
spodari Mudrosti" za dobrobit onih kojma su vladali - iz drugih
Loka (sfera). . ."
Sad:
Prvi pronalasci l j udi (?) bi l i su najudesniji od svih do koj i h je
ta rasa ikad dola. ( . . . ) Prva upotreba vatre i otkrie naina na ko-
ji ona moe da se upali; pripitomljavanje ivotinja, a iznad svega,
j naini na koji su razvijene prve itarice od nekih di vl j i h trava (?)
- sve su to otkria sa kojima, po genijalnosti i znaaju, ne moe da
se meri nijedno od narednih. Sva su ona nepoznata istorij i - sva
izgubljena u svetlosti jednog BLISTAVOG SVI TANJA.
[Argil (Argyll), Jedinstvo prirode]
Naa ohol a generacija e sumnj ati u to i por i cat i . A l i , ako i zj avi -
mo da ne postoj e i t ari ce i voe koji nisu poznati na Zemlji, mo g l i
bi s mo pods et i t i i taoca da penica nikad nije naena u divljem ob-
liku: ona nije proizvod Zemlje. Pr vobi t na stanja s vi h dr ugi h i t ari ca
s e mo g u pr epoznat i u r a z ni m vr s t ama d i v l j i h t rava, a l i j e peni ca
dosad odol el a napor i ma s vi h bot ani ar a da o t k r i j u nj eno por ekl o.
I maj mo na umu, u t o m pogl edu, k o l i k o j e ova i t ari ca bi l a sveta me-
du egi pat ski m svetenicima, da j e i t o stavlj ano ak i por ed nj i ho-
v i h mumi j a, i da ga nal azi mo hi l j adama godi na kasnij e u nj i hov i m
kovezi ma. Setite se:
.5 Sluge Horusove pabire ito u polj u Aanroo (. . .) ito visoko
sedam lakata.
(Knjiga mrtvih, pogl. XCIX, 33 i CLVI, 4)^^
To je direktno pozivanje na ezoteriku podelu ovekovih principa koju sim-
bolizuje boansko ito. Legenda koja se nalazi na treem registru papirusa (po-
glavlja CX Knjige mrtvih) tvrdi: "To je oblast Mana (bestelesnih ljudi) sedam
lakata visokih" - odnosno: onih koji su tek preli i trebalo bi da su jo uvek se-
dmostruki, sa svim svojim principima; ak su im i tela predstavljena astralno
u Kama-loki, i l i Hadu, pre njihovog odvajanja (. . .) "i tu ima ita tri lakta vi -
sokog za mumije u savrenom stanju (tj. one koji su se ve razdvojile, ija su
t r i via principa u Devahanu), "kojima je dozvoljeno da ga pabire". Ta oblast
453
i t aoca upuuj emo na Stancu V I I , sti h 3, K nj i g a I , gde se taj sti h
obj anj ava u s v om d r u g o m znaenj u, a t akode i na Knjigu mrtvih
(pogl . C I X, s t i hovi 4 i 5).
Egi patska I zi da kae:
Ja sam kraljica t i h oblasti. Ja sam smrtnicima prva otkrila mi -
sterije ita i kukuruza. (. . .) Ja sam ona koja se die u sazvedu
Psa ( . . . ) (Psea zvezda) ( . . . ) Raduj se, o Egiptu, ti koj i si bio mo-
je dojene!
(Knjiga I, pogl. XIV)^^
Sirij us j e ndizivanpseom zvezdom. Bi l a j e t o zvezda Me r kur a i l i
Bude, k oj i j e nazvan v e l i k i m ui t el j em oveanstva, pre ostalih Buda.
K i nes ka knj i ga Ji ing pri pi suj e pronalazak pol j opri vrede " uput -
st vi ma koj a su l j udi ma dal i nebeski Ge ni j i " .
Jao, jao ljudima koj i ne znaju nita, ne primeuju nita, ni ti e ita
vi deti ( . . . ) svi su oni slepi,^^ j er ne znaju kol i ko je svet pun razno-
vrsnih i nevi dl j i vi h stvorenja koj ima vrve ak i najsvetija mesta.
(ohar, deo I, col 177)
" S i nov i Boiji"/>o^to7e oduvek. Od i ndi j s ki h Bramdputri i Mana-
saputri ( S i novi Brame i I z uma roeni si novi ), pa sve do B 'ne-aleima
iz j evrej ske Biblije, vekovna vera i univerzalno predanje pri si l j ava-
j u r azum da pr i zna te dokaze. Sta znai takozvana nezavisna kritika
i l i "unut r anj i dokaz" ( obi no zasnovan na odgovar aj ui m hobi j i ma
(Devahan) se naziva "zemljom reinkarniranih bogova" i prikazuje se kao da
u njoj borave u, Tefnut i Seb. "Oblast Mana sedam lakata visokih" (poto jo
nisu savrene mumije) i oblast za one "u savrenom stanju " koji "pabire ito
tri lakta visoko" je kristalno jasna. Egipani su imali istu ezoteriku filozofiju
kakvoj danas pouavaju cishimalajski adepti, po ijim telima se, kad ih sahra-
njuju, posipaju kukuruz i penica.
Ima nekih egiptologa koji pokuavaju Ozirisa da poistovete sa Menesom,
stoje potpuno pogreno. Bansin pripisuje Menesu period 5.867 godina p.n.e.,
i zbog toga ga hriani optuuju. Al i , "Izida-Oziris" je vladala Egiptom pre no
to je Zodij ak iz Dendere naslikan na plafonu tog hrama, a to je bi l o pre
75.000 godina!
27
U tekstu, "iskrivlj eni" i l i "uvrnuti".
454
t i h kr i t i ar a) pr ed l i c e m sveopteg svedoenja, koj e se t o k o m isto-
r i j s ki h ci kl usa ni kad ni j e i zmeni l o? Proitaj te, ezot eri ki , esto po-
gl avl j e Postanja, koj e ponavl j a t vrdnj e Tajne D okt r i ne, menj aj ui
donekl e j edi no nj i hov obl i k i i zvodei drugaij e zakl j uke, k o j i su
u k o l i z i j i ak i sa oharom.
Bi l o je divova na Zeml j i u t i m danima, a takode i nakon to su
" Boi j i Si novi " (B'ne-aleim) doli erkama ljudskim, i one im ro-
die decu, koja postae moni ljudi iz starine, lj udi koj i behu u-
veni (odnosno di vovi ).
ta ta reenica: "a takode i nakon to su" znai , uk ol i k o ne ovo
to j e objanjeno: " B i l o j e di vova na zeml j i PRE, t j . pre bezgreni h
si nova Tree Rase, a takode i nakon to su dr ugi S i novi Bo i j i , ni i
po pr i r odi , uv e l i seksualne odnose na Z e ml j i (kao to j e ui ni o D a-
ka kada je vi deo da nj egovi Manasaputra nee da nasele Zeml j u) " ?
A pot om, u t o m estom pogl avl j u Postanja, i zmeu sti hova 4 i 5, do-
l azi dugaka pauza. Jer, svakako, ni j e usl ed i skvarenosti t i h " mo ni h
l j u d i " ( . . . ) s l avni h l j udi , me du koj e j e svrstan i Ni mr o d , " mo n i
l ovac pr ed Gos podom" , " B o g vi deo da j e iskvarenost ljudi veli-
ka"", n i t i zbog gr adi t el j a Vavi l ona, j e r j e t o b i l o nakon Pot opa, ve
zbog pot omst va di v ov a k o j i su s t v or i l i monstra gucedam de genere
giganteo,* udovi t a od koj i h su poni kl e ni e rase l j udi , koj e danas
na Z e ml j i predstavlj aj u samo nekol i ko j a dni h pl emena u i zumi r anj u
i ogr omni ov e kol i ki maj muni .
A ako nas t e ol oz i poz ov u na odgovor nos t , b i l o pr ot es t ant i , i l i
r i moka t ol i c i , pot rebno j e samo da i h uput i mo na nj i hove sopstvene
spise u dos l ovnom znaenj u. S t i hovi koj e smo c i t i r a l i b i l i su oduvek
di l ema, ne samo za nauni ke i prouavaoce Biblije, ve i za svete-
ni ke. Jer, kako kae vel easni otac Perone {Peronne):
I l i su oni {B 'ne-aleim) b i l i dobri aneli, a u tom sluaju, kako
su mogl i da padnu? I l i su bi l i loi (aneli), a u tom sluaju ne bi
se mogl i nazivati B 'ne-aleim, "Sinovima Boi j i m" .
(Prcelectiones theol. pogl. II)
28
Postanje, VI , stih 4.
(Lat.) - udovita nastala od roda divova, (nap. prev.)
455
Biblijska zagonetka - "ije pravo znaenje nijedan pisac nikad
nije razumeo", kao stoje iskreno priznao Furmon (Fourmont),^^ mo-
e se objasniti jedino okultnom doktrinom, zapadnjacima preko o-
hara, a istonjacima preko Knjige an. Vi del i smo ta ona kae, a
ohar nam kae sledee: B 'ne-aleim je bilo zajedniko ime za Ma-
lahim (dobre Glasnike) i za Iin ("nie anele") {rabin Para).
Za dobro demonologa, mogli bismo da dodamo daje njihov Satana,
"proti vni k", u Knjizi o Jovu ukljuen u Sinove Boije i l i B 'ne-aleim
" koj i poseuju svog oca" (poglavlje I ) . Al i , o tome kasnije.
Sad, ohar kae da Iin, di vni B 'ne-aleim, nisu bili kr i vi , ve da
su se pomeali sa smrtnim ljudima zato to su bili poslani na Zemlju
da tako ine {Knjiga o Ruti i Sada; fol. 63, kol. 3, amsterdamsko izda-
nje). Na drugom mestu, isto delo pokazuje da ti B'ne-aleim pripa-
daju desetoj podgrupi "Prestola" {ohar, deo I I I , kol . 113; al i vi di
takode 1. tom, 184). To takoe objanjava zato I in, "I judi-duhovi",
viri spirituales, sada kad l j udi vie ne mogu da ih vide, pomau a-
robnjacima da primenom njihove nauke proizvedu homunkule, koj i
nisu mali ljudi, ve "l j udi manji (u smislu inferiorniji) od oveka". I
j edni i drugi se pokazuju u obl iku koj i su I in tada i mal i , t j . gasovi-
tom i eterinom. Nj ihov poglavar je Azazel.
Al i , Azazel, koga bi crkvena dogma povezala sa Satanom, nije
nita slino. Azazel je misterija, kao stoj e objanjeno na drugom
mestu, a tako je predstavljen i kod Majmonida, In More Nevochim
(pogalavlje XXVI , str 8).
U prii o Azazelu postoji nepojmljiva misterija.
A tako i jeste, j er Lanci {Lanci), vatikanski bibliotekar i ovek ko-
ji bi trebalo da to zna, kae - ve smo ga citirali ranije - da j e:
(. . .) to asno boanske ime {nomo divine e venerabile), kroz pi -
sanje bi bl i j ski h uenjaka, postalo avo, divljina, planina i jarac.
(Sagra Scrittura)
Zato ne izgleda pametno da se to ime izvodi, kao to ini Spen-
ser, od Aal (odvojen) i El (Bog), dakle "onaj koj i je odvojen od Bo-
29
Kritika razmiljanja o porelclu drevnih naroda.
456
ga", AVO . U oharu, Azazel j e pre obredna rtva nego "formalni
Jehovin protivnik", kako mi sl i Spenser ( I I , str. 14, 29).
Zaista je neverovatno sa koliko zlonamemog izmiljanja je obasu-
to to "Jato" od strane raznih fanatinih pisaca. Azazel i njegovo "jato"
su naprosto jevrejski "Prometeji" i trebalo bi da se posmatraju iz tog
ugla. ohar pokazuje daje Iin alegorijski okovan za planinu u pu-
stinji, to naprosto ukazuje na to da su ti "duhovi " vezani za zemlju
tokom ciklusa inkarnacija. U Knjizi Enohovoj Azazel ( i l i Azaziel) je
jedan od poglavara "prestupnikih" anela, koj i se, poto su sili na
Ardis, vrh planine Armon, obavezuju zakletvom na uzajamnu ver-
nost. Reeno je da je Azaziel nauio ljude da prave maeve, noeve,
titove i da izrauju ogledala (?), kako bi ovek mogao da vidi ono
stoje iza njega (dakle, "magina ogledala"). Amazarak ih je uputio
u arobnjatvo i travarstvo, Amers ih je uputio u magijske rastvore,
Barkajal ih je pouio astrologiji, Aki bi l , znaenju predskazanja i zna-
kova, Tamal astronomiji, a Asaradel ih je pouio kretanju Meseca.
" Nj i h sedam su bi l i prvi uitelji etvrtog oveka" (tj. etvrte Rase).
Al i , zato bismo alegoriju uvek shvatali kao da znai ono to izraava
njen doslovni smisao?
U pitanju je simbolika predstava velike borbe izmeu Boanske
Mudrosti, Nous, i njenog zemaljskog odraza. Psihe, i l i izmeu Du-
ha i Due, na Nebu i na Zemlj i. Na Nebu - zato to je boanska Mo-
NADA sebe voljno izgnala odande da bi , radi inkarnacije, sila na nii
nivo i tako preobrazila ivotinju od ilovae u besmrtnog boga. Nai -
me, kako kae Elifas Levi , "aneli tee da postanu lj udi, j er je savr-
eni ovek, ovek-bog, vii ak i od anela". Na Zemlji - zato to je
Duh, i m je siao, bio zarobljen u stisku materije.
Za divno udo, okultno uenje obre karaktere; u ovom sluaju an-
tropomorfiii aneli kod hriana, a ovekoliki Bog kod Indusa, pred-
stavljaju materiju, a Zmaj i l i Zmija, Duh. Okultna simbolika prua
klju za tu misteriju; teoloka mistika je jo vie sakriva. Jer, ona prva
objanjava mnoge izreke iz Biblije, pa ak i Novog Zaveta, koje su
dosad ostale nerazumljive, dok je ova druga, zahvaljujui svojoj do-
gmi 0 Satani i njegovoj pobuni, unizila karakter i prirodu svog navo-
dno beskonanog, apsolutno savrenog boga i stvorila najvee zlo i
prokletstvo na Zemlji - verovanje u personifikovanog avola. Ta mi -
sterija se otvara kljuem metafizike simbolike koj i smo na ovom
457
mestu obnovili dok teoloko tumaenje prikazuje bogove i arhandele
kao simbole doslovnih i l i dogmatskih religija, postrojene u bojnom
poretku protiv istih istina Duha, ogoljenih i neukraenih matom.
U Razotkrivenoj Izidi smo dali mnoge nagovetaje u ovom pravcu,
a jo vie ukazivanja na reenu misteriju moe se nai razbacano u
ovim tomovima. Da uinimo ovo jasnim jednom za svagda: ono na
ta svetenstvo svih dogmatskih religija - pre svega hrianske -
ukazuje kao na Satanu, neprijatelja Boga, u stvarnosti je najvii bo-
anski Duh (okultna Mudrost na Zemlji) - u svom prirodno neprija-
teljskom karakteru prema svim svetovnim, prolaznim iluzijama,
ukljuujui i dogmatske i l i crkvene religije. Zato rimokatolika cr-
kva, netolerantna, zatucana i okrutna prema svima koj i nee da budu
njeni robovi, crkva koja sebe naziva Hristovom nevestom, a istovre-
meno je opunomoenica Petrova, kome je Uitelj opravdano uputio
grdnju " i di od mene, Satano" i, opet, protestantska crkva, koja, dok
sebe naziva hrianskom, paradoksalno zamenjuje Novi Poredak
starim "Moj sij evim Zakonom" koj i je Hrist otvoreno grdio, obe te
crkve se bore protiv boanske Istine kada kude i kleveu Zmaja ezo-
terijske Mudrosti (zato stoje boanska). Kad god anatemiu gnosti-
kog solamog Hnoufisa - Agatodemona - Hrista, i l i teozofsku Zmi j u
Venosti, pa ak i Zmi j u iz Postanja - njih pokree isti duh mra-
nog fanatizma koj i je pokretao i fariseje da prokunu Isusa recima:
"Zar neemo rei da si ti avo?"
Proitajte priu o I ndri (Vajuu) u Rig Vedi, okultnoj knj izi za pri -
mer o arijevskoj religij i, a potom je uporedite sa istom u Puranama
- njenom egzoterikom verzijom i namemo preruenom priom o
pravoj Religiji Mudrosti. U Rig Vedi Indra je najvii i najvei od Bo-
gova, a njegovo ispijanje Some je alegorija o njegovoj visokodu-
hovnoj prirodi. U Puranama Indra postaje razvratnik, redovno pijan
od Some, na zemaljski nain. On je pobednik nad "neprijateljima bo-
gova" - Daitjama, Nagama (zmijama), Asurama, svi m Zmijama
bogovima i nad Vritrom, Kosmikom Zmi j om. Indra je Arhanel
Mi hai l induskog Panteona - poglavica borbenog Jata. Ako se okre-
nemo Bibliji, mi nalazimo Satanu, jednog od "Sinova Boi j i h" {Knji-
ga o Jovu, I , 6) kako u egzoterikom tumaenju postaje avo i
Zmaj u njegovom paklenom zlom aspektu. Al i , u kabali {Knjiga bro-
jeva), pokazuje se daje Samael, koj i je Satana, isto to i sveti Mi hai l ,
458
Stanca XH - Peta Rasa i njeni Boanski Uitelji
ubica Zmaja. Kako to? Jer, reeno je da Tselem (slika) odraava pod-
jednako Mi hai l a i Samaela, koji su jedno. Obaj iotiu, kako se ui,
iz Ruaha (Duh), Neamaha (Dua) i Nefea (ivot). U haldejskoj
Knjizi brojeva, Samael je skrivena (okultna) Mudrost, a Mi hai l je naj-
via zemaljska Mudrost, pr i emu obojica emaniraju iz istog izvora,
ali se nakon tog izlaska iz mundane due, koja je na Zeml j i Mahat
(intelektualno razumevanje), i l i Manas (sedite Intelekta) oni razi-
laze. Razilaze se j er na j ednog (Mi hai l a) utie Neamah dok na
drugog (Samaela) ona ne utie. Dogmatski duh crkve izokrenuo je
ovo naelo; taj dogmatizam, nesklon nezavisnom Duhu na koga ne
utie spoljanji oblik (pa otuda ni dogma), nainio je od Samaela-Sa-
tane (najmudrijeg i najduhovnijeg od svih duhova) - protivnika an-
tropomorfnog Boga i ulnog fizikog oveka, AVOLA!
POREKLO MI TA O SATANI
Hajde da jo podrobnije ispitamo tu tvorevinu patristike mate
i da naemo njen prototip kod pagana. Poreklo novog mita o Satani
je lako nai. Predanje o Zmaju i Suncu odjekuje u svim delovima sve-
ta kako u civilizovanim, tako i u poludivljim oblastima. Ono se rodilo
meu profanima iz aputanja o tajnim incijacijama i uspostavljeno
je svuda u nekad sveoptim religijama oboavanja Sunca. Nekad je
itav svet bio pokriven hramovima posveenim Suncu i Zmaju, ali taj
kult se danas uva uglavnom u K i ni i budistikim zemljama.
Bel i Zmaj se svuda pojavljuju zajedno, a svetenik ofitske reli-
gije isto tako svuda uzima ime svoga Boga.
(Arheologija, tom XXV, str 220, London)
U religijama iz prolosti, njeno poreklo na Zapadu moramo da po-
traimo u Egiptu. Of i t i su usvojili svoje rituale od Hermesa Trisme-
gistosa, a religije oboavanja Sunca, sa svojim Sunevim bogovima,
iz Indije su prele u zemlju faraona. U bogovima Stounhenda mi
prepoznajemo boanstva Delfa i Vavilona, a u njima Deve vedskih
naroda. Bel i Zmaj, Apol on i Piton, Krina i Kal i j a, Oziris i Ti f on
459
su svi jedno isto sa drugaijim imenima - poslednji od ovih parova
su sv. Mi hai l i Crveni Zmaj i sv. orde i njegov Zmaj. Mi hai l "kao
Bog", i l i njegov " D voj ni k" u zemaljske svrhe, isto je to i Elohim,
borbeni aneo: on je naprosto permutacija Jehove. Kakav god daj e
kosmiki i l i astronomski dogaaj koj i je posluio kao osnov za ale-
goriju o "Ratu na Nebu", njeno zemaljsko poreklo bi trebalo potra-
i t i u hramovima Inicijacije i drevnim kriptama. Naveemo sledee
dokaze:
Nalazimo da (a) svetenici uzimaju ime boga kome slue, (b) da su
"Zmajevi" u itavoj antici bi l i simboli Besmrtnosti i Mudrosti, tajnog
Znanja i Venosti, (c) da su se hijerofanti Egipta, Vavilona i Indije obi-
no odevali kao "Sinovi Zmaja" i "Zmi j e"; time je potvreno uenje
Tajne Doktrine.
Postojale su brojne katakombe u Egiptu i Haldeji, od koj ih su ne-
ke bile veoma prostrane. Najuvenije meu njima bile su podzemne
kripte Tebe i Memfisa. One u Memfisu poinjale su na zapadnoj oba-
li Ni l a, pruale se prema libijskoj pustinji i bile poznate kao Zmijine
katakombe, i l i prolazi. Tu su izvoene svete misterije kuklos anag-
kes, "Neizbenog Ciklusa", optije poznatog kao "kruga nunosti":
neumoljivog udesa koj i je ekao svaku duu nakon telesne smrti
kada j oj bude sueno u oblasti Amentija.
U de Burburovoj knj izi, Votan, meksiki polubog govori o svo-
j oj ekspediciji, opisuje prolaz koj i se prua ispod zemlje, a zavrava
se u korenu neba, dodajui daj e taj prolaz bio zmijska rupa, "un
agujero de colubra " i da je bio puten u njega zato to je on "si n
zmija" i l i zmija sama {Die Phoinizier, 70).
To j e, zaista, veoma sugestivno j er njegov opis zmijine rupe je
opis drevne egipatske kripte koju smo pomenuli. tavie, hijerofan-
ti kako Egipta, tako i Vavilona, odevali su se kao "Sinovi Boga Zmi -
j a" i l i "Sinovi Zmaja" tokom misterija.
"Asi rski svetenik uvek nosi ime svog boga", kae Mover. Dru-
i di keltsko-britanske oblasti takoe su sebe nazivali zmijama. "Ja sam
Zmija, ja sam D r ui d" - uzvi ki val i su oni. Egipatski Kamak je bl i -
zanac bretanjskog Kamaka, poto ovaj drugi Kamak znai "zmijina
planina". Drakontije su nekad pokrivale itavu zemlju, a ti hramovi
su bi l i posveeni Zmaju samo zato stoje on bio simbol Sunca, koje
je, sa svoje strane, bilo simbol najvieg boga - fenianskog Elona iU Eh-
460
ona, koga je Avram priznavao kao El Eliona?^ Pored prezimena zmi-
ja, nj ih su zvali i "graditelji", "arhitekti", zbog ogromnosti njihovih
hramova i spomenika, koja je bila takva da ak i nj ihovi dananji
smrvljeni ostaci "zastrauju matematike proraune naih savreme-
ni h inenjera", kae Talijesin (Taliesyn).^
De Burbur nagovetava da su veina imena Votan, Kvecal-Koatl
i l i Zmijsko boanstvo Meksikanaca, potomci Hama i Kanaana. "Ja
sam Hi vi m" , kau oni. "Poto sam Hi vi m, ja sam od velike rase Zma-
ja (Zmije). I sam sam zmija, j er sam Hi v i m" (Cartas, 51; Razotkri-
vena Izida, tom I , 553 i dalje).
Dalje, pokazano je da je "Rat na Nebu", u jednom od svojih zna-
enja, podrazumevao i odnosio se na onu uasnu borbu koja je e-
kala kandidata za adepta, izmeu njega i njegovih (pomou magije)
personifikovanih ljudskih strasti, kada je unutranji prosvetljeni o-
vek morao i l i da ih ubije, i l i da propadne. U prvom sluaju, postao
bi "Ubica Zmaja", poto bi sreno prevaziao sva iskuenja, i "Si n
Zmi j e", ali i sama Zmija, poto bi odbacio svoju staru kou i rodio
se u novom telu, postavi Sin Mudrosti i Besmrtnosti u Venosti (vidi
Deo I I , Mi t o Satani).
Set, uveni predak Izraela, samo j e jevrejski oblik Hermesa, i ' :
ga Mudrosti, zvanog takode i Tot, Tat, Seth, Set i Satan. On je tako-
de Ti f on - isto to i Apofis, zmaj koga je ubio Horus, j er se Ti f on
takode zvao Set. On je naprosto tamna strana Ozirisa, njegovog
brata, kao stoje Angra Mainj u crna senkaAhura Mazde. Zemaljski,
sve te alegorije bile su povezane sa iskuenjima adeptstva i i ni c' '
ije. Astronomski, one su se odnosile na pomraenja Sunca i Me,,u-
ca, ije mitsko objanjenje i dan danas nalazimo u I ndij i i na Cejlonu,
gde se mogu prouavati alegorijske prie i predanja koja su ostala
neizmenjena tokom mnogih milenijuma.
Rahu je mitoloki Daitja - div, polubog, iji se donji deo tela za-
vrava zmajevim i l i zmijskim repom. Tokom bukanja okeana, kada
su bogovi proizveli amritu - vodu Besmrtnosti - on je ukrao odre-
enu kol i i nu i, popivi j e, postao besmrtan. Sunce i Mesec, koj i
su ga opazili pr i l i kom njegove krade, odali su ga Vinuu, koj i gaje
30
Vidi Sanhoniatona u Euzebije, pr. E. 36; Postanje, XIV.
31
"Drutvo antikvara Londona", tom XXV, str. 220.
461
postavio u zvezdane sfere, tako da gornji deo njegovog tela predsta-
vlja Zmajevu glavu, a donji (Ketu) Zmajev rep; to su uzlazni i sila-
zni vor. Od tada Rahu iskaljuje svoj osvetniki gnev prema Suncu
i Mesecu tako to ih povremeno proguta. Al i , ta bajka ima jo jedno
mistiko znaenje, poto Rahu, Zmajeva glava, igra istaknutu ulogu
u misterijama Suneve (Vikartana) inicijacije u kojoj se kandidat
odsudno bori sa Zmajem.
Peine Riija, kao i prebivalita Tiresije i grkih mudraca, bile su
uobliene prema boravitima Naga - induskih Kraljeva-Zmija koj i
su boravili u upljinama stena ispod zemlje. Od See, zmije sa hilja-
du glava na kojoj sedi Vinu, pa do Pitona, zma]Q\?kQproroke zmije,
sve ukazuje na tajno znaenje tog mita. U I ndij i ovu injenicu nalazi-
mo u najstarijim Puranama. Deca Surase su "moni Zmajevi". Vaju
Purana, koja "Surase" (iz Vinu Purane) zamenjuje Danajama i l i
Danavama - potomcima Danua preko mudraca Kajape - i oni h
Danava koje su bi l i di vovi ( i l i Titani) to su ratovali protiv bogova,
pokazuje da su oni isto to i "Zmaj evi " i l i " Zmi j e" Mudrosti.
Ako jednostavno uporedimo Suneve bogove u svim zemljama,
moemo otkri ti da se sve alegorije savreno meusobno slau, a to
je alegorijski simbol okultniji, to se vie slae sa odgovarajuim sim-
bolom drugih sistema. Tako, ako iz ovih sistema, koj i se naizgled me-
usobno veoma razlikuju - stari arijevski, antiki grki i savremeni
hrianski - nasumice izaberemo nekoliko sunevih bogova i zmaje-
va, videemo da su oni kopije j edni drugih.
Uzmimo Agnija, boga Vatre, I ndru, boga Neba, i Kartikeju od
Indusa, grkog Apolona i Mihaila, "Anela Sunca", prvog od Eona,
koga su gnostici nazivali "spasiteljem - i poimo redom.
(1) Agni - bog Vatre - u Rig Vedi se naziva Vaisvanara. Sad, Vai-
svanara je jedan Danava - div-demon,^^ sa i j i m je erkama, Pulo-
mom i Kalakom, Kajapa^^ izrodio nebrojene Danave (30 miliona).
On je, dakle, imenovan i stavljen na spisak Danava u Vaju Purani; ko-
mentator Bhagavad Gite naziva ga sinom Danua, ali to ime takode znai "Duh
Coveanstva".
Kajapa se naziva Sin Brame i on je "Samoroeni" kome se pripisuje ve-
l i ki deo rada na stvaranju. On je jedan od sedam Riija; egzoterijski, sin Ma-
riija, sina Brame, dok Atharva Veda kae: "Samoroeni Kajapa ponikao je
od Vremena", a ezoteriki - Vreme i Prostor predstavljaju oblike Jednog ne-
462
i i vi u Hiranjapuri, "zlatnom gradu ", koji lebdi u vazduhu. Tako je
Indra, na neki nain, pastorak njih dvojice, kao sin Kajape, a Ka-
japa je, u tom smislu, identian sa Agnijem, bogom Vatre i l i Sunca
(Kajapa-Aditja). Istoj grupi pripada Skanda i l i Kartikeja (bog Ra-
ta, dok j e astronomski, planeta Mars sa est lica), jedan od Kumara
i l i devianskih mladia, koga je rodio Agni^"* da bi unitio Taraku,
Demona Danavu, unuka Kajape, od Hiranjake, njegovog sina,^^ i-
je su (Tarakine) jogike pokore bile tako izuzetne daje postao pre-
tnja bogovima, koj i su se plaili takvog rivala po moi.^* Dok Indra,
blistavi bog Neba, ubija Vritru, ( i l i Ahija), Demona-Zmiju - podvig
zbog koga je nazvan Vritra-han, "unititelj Vritre", on takode pred-
vodi jata Deva (anela i l i bogova) nasuprot drugih bogova koj i se
bune proti v Brame, zbog ega je nazvan Dinu, "predvodni k ne-
beskih Jata". Kartikeja nosi istu titulu. Zato stoje ubio Taraku, Danavu,
on je Taraka-dit, "Unititelj Tarake",^' "Kumara Guha", "tajanstveni
spoznatljivog Boanstva. Kao jedan od Aditji, Indra je sin Kajape, kao i Vaiva-
sata Manua, naeg pretka. U primerima navedenim u tekstu, on je Kajapa-Adi-
tja, Sunce i Bog Sunca, od koga su roeni svi "kosmiki" demoni, Zmajevi (Na-
ge), Zmije i l i bogovi Zmija i Danave, divovi. Znaenje ove alegorije je isto
astronomsko i kosmiko, ali e posluiti da pokae identinost svega.
Sve te prie se razlikuju u egzoterijskim tekstovima. U Mahabharati, Kar-
tikeja, "Mars sa est lica", sinje Rudre i l i Sive, Samoroden bez majke, od se-
mena koje je iva bacio u Vatru. Al i , Kartikeja se uopte naziva Agnibu, "roen
iz Vatre".
Hiranjakaje vladar i l i kralj jcefe oblasti Patale, bog zmija.
Elohim se takode plaio da e Adam spoznati Dobro i Zlo i zato se pri-
kazuje kako ga isteruje iz Edenskog vrta, i l i kako ga duhovno ubija.
Pria kae da je Taraka (zvani takode i Kalabhana) zahvaljujui svojim
izuzetnim j ogikim moima stekao svo boansko znanje joga-vidje i okultnih
moi bogova, koji su se zaverili protiv njega. Ovde vidimo kako "posluno" Ja-
to Arhanela i l i niih bogova kuje zaveru protiv (buduih) Palih Anela, koje
Enoh optuuje za veliki zloin to su svetu odali '''tajne stvari koje su nainjene
na nebu". Mi hai l , Gabrijel, Rafael, Urijel i Surgal su oni koji su optuili svoju
Brau pred Gospodom Bogom da su zavirivali u boanske misterije i njima
ui l i ljude; na taj nain su sami izbegli slinu kaznu. Mi hai l se posvetio borbi
protiv Zmaja, a takode i Kartikeja, u drugaijim okolnostima. Obojica su "vo-
de nebeskih Jata", obojica devianski, obojica "vode Svetaca", "oni koji nose
koplje" (Saktidhara), i td. , i td. Kartikeja je original Mihaila i sv. ora, kao
to je isto tako sigurno da je Indra prototip Kartikeje.
463
devianski mladi". "Sidha-Sena " - "predvodnik Sidha" i aktidhara
- "onaj koj i dri koplje".
(2) Sad uzmite Apolona, grkog boga Sunca, i vidite da li on, po
mitol ogij i, odgovara I ndri , Kartikej i, pa ak i Kajapa-Aditji, a is-
tovremeno i Mi hai l u (kao aneoskom obliku Jehove), "anelu Sun-
ca" koj i je "kao" "jedno sa Bogom". Kasnija dovitlj iva tumaenja,
u monoteistike svrhe, koja su bila uzdignuta na nivo crkvene do-
gme koje se ne smeju dovoditi u pitanje, ne dokazuju nita, osim
moda zloupotrebu ljudskog autoriteta i moi.
Apol on je Helios (Sunce), Feb (Foibos)-Apolon ("svetlost ivota
i Sveta"),''* koj i se rodio iz pehara sa zlatnim kri l i ma (Sunca); otuda
je on tipini bog Sunca. U trenutku svog roenja Apolon trai luk da
ubije Pitona, Demonskog Zmaja, koj i je napao njegovu majku pre
nego to se on rodio,^' i za ije je unitenje ovlaen od boanstva
- slino kao i Kartikeja koj i se rodio da ubije Taraku,previe svetog
i mudrog demona. Apol on je roen na zvezdanom ostrvu zvanom
Asterija, "ostrvo zlatne zvezde", "zemlj i koja lebdi u vazduhu", to
je indijska zlatna Hiranjapura; "on se naziva istim, k'fvoc,, Agnus
Dei (indijski Agni , kako mi sl i dr K i ni l i ) , a u prvobitnom mi tu on je
"osloboen svake ulne lj ubavi" {Knjiga Boga, str. 88). Zato je on
Kumara, poput Kartikeje, kao to je bio i Indra u svom ranijem i-
votu i biografijama. tavie, Piton, "crveni Zmaj ", povezuje Apo-
lona sa Mi hai l om, koj i se bori protiv apokaliptikog Zmaja to eli
da napadne enu pri l i kom poroaja (vidi Otkrivenje, XI I ) , kao to Pi-
ton napada Apolonovu majku. Da li je mogue da se ne uvi di iden-
tinost? D aj e veleasni V. E. Gledston (Gladstone), koj i se ponosi
uenou u grkom j ezi ku i razumevanjem duha Homerovih alego-
rija, ikad stvarno bio naklonjen ezoterikom znaenju Ilijade i Odi-
seje, on bi bolje razumeo Otkrivenje Jovanovo, pa ak i Petoknjije.
Jer, put do Biblije vodi preko Hermesa, Bela i Homera, kao to put
do nj ih vodi preko indijskih i haldejskih religioznih simbola.
"i vot i svetlost" materijalnog/jzi'fog sveta, ushienje ula - a ne due.
Apolon je prevashodno ljudski bog, bog emocionalnog, u rasko zaljubljenog
crkvenog ritualizma, sa osvetljenjem i muzikom.
Vi di poglavlje XI I Otkrivenja u kome nalazimo kako Apolonovu majku
progoni taj Piton, Crveni Zmaj, koji je takoe i Porjirion, skerletni i l i crveni
Div
464
Ponavlj anj a ov i h dr evni h predanja nal azi mo u Otkrivenju Jova-
novoin i ono, van svake sumnje, pot i e od vavi l onj ans ki h l egendi ,
mada j e vavi l onj anska pr i a pot ekl a od Ari j evaca. O dl omak k o j i j e
preveo pokoj ni D or d S mi t ( v i d i Haldejska pria o Postanju, str.
304) dovol j an j e da pr ot umai X I I pogl avl j e Otkrivenja. Evo ga u
obl i ku u kome gaj e i zneo taj i st aknut i asi rol og:
Na (. . .) odlomak se odnosi na stvaranje oveanstva, zvanog
Adam; kao (ovek) u Bibliji on je uinjen savrenim ( . . . ) ali se na-
kon toga pridruuje zmaju Dubine, zveri Tijamat, Duhu Haosa i
grei protiv svog boga, koj i ga proklinje i svaljuje na njegovu gla-
vu sva zla i nevolje oveanstva.'"'
Nakon toga sledi rat izmeu zmaja i moi zla, i l i haosa sa jedne
strane i bogova sa druge.
Bogovi imaju oruja koja su nainjena za njih'*' i Merodah (ar-
handel Mi hai l u Otkrivenju) se poduhvata da povede nebeske voj-
ske protiv zmajeva. Taj rat, koj i je opisan sa puno duha, zavrava
se, naravno, pobedom principa Dobra. (. . .)'^
Rat bogova pr ot i v mo i D ubi ne odnosi se, takode, u s vom posle-
dnj em i zemal j skom aspektu, na bor bu ari j evski h adepata Pete Rase
u nastajanju pr ot i v arobnj aka At l ant i de, D emona D ubi ne, Ostrv-
I jana okrueni h vodom, k o j i su nestali u Pot opu ( v i d i poslednje stra-
ni ce t oma I , Razotkrivene Izie, o At l a nt i di ) .
S i mbol i zmaj eva i "R at a na Ne b u " i maj u, kao to smo ve r e kl i ,
vie znaenja, poto su rel i gi ozna, astronomska i geol oka z b i v mj a
Nijedan "bog" koji proklinje svoje (navodno) delo, zato to ga nije uinio
savrenim, ne moe da bude Bog beskrajne apsolutne mudrosti, bilo da ga zo-
vu Bel i l i Jehova.
U indijskoj alegoriji o Tarakamaji, ratu izmeu bogova i asura, koje pred-
vodi Soma (Mesec, kralj Biljaka), Vivakarman, arhitekta bogova, kuje oruje
za njih, isto kao i Vulkan (Tubal-Kain).
Na drugom mestu smo rekli da je "trudna ena" iz Otkrivenja (XI I ) bila
Aime, velika majka i l i Binah, trea Sefira, "ije je ime Jehova", a "Zmaj " koji
nastoji da prodere njeno dete koje se rada (Univerzum) je Zmaj apsolutne
Mudrosti - one Mudrosti koja, prepoznajui ne-razdvojenost Univerzuma i
svega u njemu od Apsolutnog SVEGA, vidi u njemu samo veliku Iluziju, Mafia-
maju, pa otuda i uzrok bede i patnje.
465
ukljuena u j ednu zajedniku alegoriju. Al i , ona je takode imala i
kosmoloko znaenje. U I ndi j i se pria o Zmaj u, u j ednoj od va-
ri j ant i , ponavlja kao boj evi I ndre sa Vritrom. U Vedama se o tom
Ahi -Vri t ri govori kao o Demonu Sue, uasnom vrelom vetru. Indra
se prikazuje kako stalno ratuje protiv njega i uz pomo svog groma
i munje taj bog prisiljava Ahi -Vri tru da prospe kiu na Zemlju, a
potom ga ubija. Otuda se Indra naziva Vritra-Han i l i "ubica Vritre",
kao to se Mi hai l naziva Pobednikom i "ubicom Zmaja". Oba ta "Pro-
ti vni ka" su, dakle, "Stari Zmaj " koj i se survava u dubine Zemlje, u
tom znaenju.
Amaspendi iz Zend Aveste su Jato koje predvodi voda nalik na
sv. Mi hai l a i, kad itamo Vendidad, oni izgledaju identini sa Nebe-
skim legijama. Tako u Fargard, XI X, II 13 (42) Ahura Mazda kae
Zaratustri da "prizove Amea Spenta koj i vlada nad sedam Karva-
ra Zemlje"/'' a te Karvare se u svojih sedam znaenja odnose pod-
jednako na sedam sfera naeg planetarnog lanca, na sedam planeta,
sedam nebesa, itd., prema tome da li se odnose na fiziki, supra-mun-
dani, i l i naprosto zvezdani svet. U istom Fargard( ( I I i I I I ) , u svom
prizivu protiv Angra Mainjua i njegovog Jata, Zaratustra im se obra-
a sledeim recima: "Pri zi vam sedam blistavih Srava sa nj i hovi m
sinovima i nj ihovim j ati ma" (42 \endidad Sada). "Srava" - re od
koje su orijentalisti odustali, kao od "nepoznate" - znai iste te Am-
aspende, ali u njihovom najviem okultnom znaenju. "Srave" su
noumeni pojavnih Amaspenda, due i l i duhovi ti h ispaljenih moi,
a "nj i hovi sinovi i j ata" odnose se na planetarne anele i njihova ja-
ta zvezda i sazveda. "Amaspend" je egzoteriki izraz koj i se koristi
samo u zemaljskim kombinacijama i stvarima. Zaratustra se stalno
obraa Ahura Mazdi sa " Ti , tvorce materijalnog sveta". Ormuzd je
otac nae zemlje (Spenta Armai ti ), a o njoj se govori, kada je perso-
nifikuju, kao o "lepoj keri Ahura Mazde" {Fargard, XI X, I I ) , koj i
je takode i tvorac Drveta (okultnog i duhovnog znanja i mudrosti)
O "Sedam Karvara Zemlje" - sedam sfera naeg planetarnog lanca, se-
dam svetova - koji se takode pominju u Rig Vedi - podrobno se govori na dru-
gom mestu. Postoji takode i est radama (svetova) iznad pnft'v/ - Zemlje, i l i
"ovog" (idam), suprotstavljenog onome to je tamo (est planeta na t r i draga
nivoa) (vidi Rig Vedu, I, 34, I I I , 56, VI I , 10411 i V, 60, 6; vi di odeljak o Kro-
nologiji).
466
od koga je uzeta mistina i tajanstvena Karezma. Al i , okultno ime tog
blistavog Boga nikad nije izgovoreno van lirama.
Samael i l i Satana, zavodnika Zmija iz Postanja i jedan od pr-
vobitnih anela koj i su se pobunili, jeste ime za "Crvenog Zmaja".
On je aneo Smrti, poto Talmud kae da su "Aneo Smrti i Satana
jedno te isto", i poto ga je ubio sv. Mi hai l , jo jednom ga ubija sv.
ore, koj i je takode Ubica Zmaja; ali, pogledajte ovaj preobraaj:
Samael je isto to i Simum, vrui pustinjski vetar, i l i , opet, isto to i
vedski demon sue, Vritra; ''Simum se zove Atabutos" - i l i Diabo-
los, avo.
Tifona, i l i Zmaja Apofisa - Tuilac u Knjizi mrtvih - savlauje
Horus, koj i probada glavu svog protivnika kopljem, a Tifon je razor-
ni pustinjski vetar, buntovni element koj i pravi opti haos. Kao Set
- on je tama noi, ubica Ozirisa, koj i je svetlost dana i Sunce. Arheo-
logija pokazuje daj e Horus isto to i Anuhis,''" i j i je portret otkri-
ven najednom egipatskom spomeniku, sa oklopom i kopljem, nalik
na sv. Mihaila i sv. ora. Anubis se takoda prikazuje kako ubija zma-
ja koj i ima zmijsku glavu i rep [vi di Lenuarov {Lenoire) rad O zmaju
iz Mea}.
Dakle, kosmoloki, svi Zmajevi i Zmi j e koje pobeduju njihove
"Ubi ce" po poreklu su vrtloni, zbrkani principi Haosa, koje dovo-
de u red Sunevi bogovi i l i tvorake moi. U Knjizi mrtvih ti princi-
pi se nazivaju "Sinovima Pobune" (vi di takode Egipatski panteon,
str. 22, 23).
U toj noi, protivnik, ubica Ozirisov, nazvan inae lukavom zmi-
jom (stih 54) (. . .) poziva Sinove Pobune u Vazduh, a kad oni sti-
gnu na Istok Nebesa, nastaje Rat na Nebu i u itavom Svetu.
(Knjiga mrtvih, XVII, st. 49)
U skandinavskim Edama, "Rat" Asa protiv Hrimtursa (ledenih
divova) i Asatora protiv Jotuna, Zmija i Zmajeva i "vuka" koj i do-
lazi iz "Tame" predstavlja ponavljanje istog mita. "Zl e duhove",''^
44
Stih 62, poglavlje XVI I , Knjige mrtvih: Anubis je Horus to se rastvara u
njemu koji je bez oiju.
Ti " zl i Duhovi " se ni na koj i nain ne mogu poistovetiti sa Satanom i l i
Velikim Zmajem. To su Elementali koje je zaelo neznanje - kosmike i ljud-
ske strasti - i l i Haos.
467
koj i su u poetku bi l i samo simbol Haosa, predrasuda svetine je pre-
tvorila u opipljive entitete, dok na kraju nisu stekli pravo graanstva
meu najcivilizovanijim i najuenijim rasama na svetu - od njego-
vog postanka, kako se tvrdi - a kod hriana su postali dogma. Ka-
ko kae Dord Smit:
Zl i principi (duhovi), amblemi Haosa (u Haldeji, Asiriji i Egip-
tu, kao to vidimo) odolevaju toj promeni i zapodevaju rat na Me-
secu, najstarijem Belovom sinu, privukavi na svoju stranu Sunce,
Veneru i atmosferskog boga Vula.
(Asirska otkria, str. 403)
To je samo druga verzija induskog "Rata na Nebu" izmeu Some,
Meseca i bogova - poto je Indra atmosferski Vul , to jasno poka-
zuje daj e to i kosmoloka i astronomska alegorija, utkana u najra-
niju teogoniju i izvedena iz nje, kako se ui u Misterij ama.
U religioznim uenjima gnostika najbolje se moe videti pravo
znaenje Zmaja, Zmije, Jarca i svih t i h simbola moi koj i se danas
nazivaju Zlom, j er oni su u svojim uenjima razotkrili ezoterijsku
prirodu jevrejske zamene za AIN-SOF, o ijem pravom znaenju hri -
ani ne znaju nita, dok su ga rabini pr i kr i l i . Svakako daje Isus iz
Nazareta teko mogao savetovati svoje apostole da budu mudri kao
zmija daje zmija bila simbol Neastivog, a ni of i t i , ueni egipatski
gnostici "Bratstva Zmij a", ne bi u svojim ceremonijama potovali i-
vu zmiju kao amblem MUD R O S TI , boanske Sofije (i kao prototip
dobra, a ne zla) daje taj gmizavac bio tako blisko povezan sa Satanom.
injenica je da kod obinih ofita to nikad nije bio dvojni simbol, a
Zmaj je uvek bio j edino simbol ispoljenog Boanstva u njegovoj
velikoj Mudrosti. Drao volans, letei Zmaj drevnih slikara, mogao
bi bi t i prenaglaena slika neke stvarne prepotopske ivotinje, ali oni
koj i veruju u okultna uenja takode veruju da su u davnoj prolosti
postojala stvorenja nalik na leteeg Zmaja, i l i neku vrstu pterodak-
tila, i da su ti divovski letei guteri posluili kao prototip za Moj -
sijevog Serafa i njegovu vel i ku Bakarnu Zmiju.''* Jevreji su i sami
Vi di Knjigu brojeva, XXI , 8-9. Bog nareuje Mojsiju da napravi Bakarnu
Zmiju "Sarafa"; sam pogled na nju leci one koje su ujele Vatrene Zmije. Ove
poslednje su Serajimi, od kojih je svaki, kako pokazuje Isaija ( VI , 2) "imao est
krila"; oni su simboli Jehove i svih drugih Demijurga koji stvaraju po est sli-
468
Stanca XTI - Peta Rasa i njeni Boanski Uitelji
oboavali taj idol, al i su se posle verskih reformi Jezekiija okrenuli
za sto osamdeset stepeni i nazvali taj simbol Vieg Boga svih drugih
naroda avolom, a svog sopstvenog uzurpatora-"Jedinim Bogom"/^
Naziv Sa'tan, na hebrejskom sdtdn, "prot i vni k" [od glagola a-
tana (shatana), "prot i vi t i se", progoniti] pravedno pripada prvom i
najokrutnijem "protivniku svih ostalih bogova " - Jehovi, a ne Zmi -
j i , koja govori jedino reci saoseanja i mudrosti, i u najgorem sluaju
je, ak i u dogmi, "proti vni k l j udi ". Ta dogma, zasnovana, takva ka-
kva j e, na I I I poglavlju Postanja, isto je toliko nelogina i neprave-
dna kol i ko je i protivrena. Jer, koj e prvi stvorio tog izvornog i otad
univerzalnog iskuavaa ovekovog - enu? Svakako ne zmija, ve
sam "Gospod Bog", koj i , rekavi: "Ni j e dobro da ovek bude sam"
stvori enu i "dovede je oveku" (8-22). Ako se na neprijatni, sitni in-
cident, koj i je sledio, gledalo, pa se i dalje gleda, kao na "prvobi tni
greh", onda on zaista prikazuje Tvorevu boansku mo predvia-
nja u jadnoj svetlosti. Za prvobitnog Adama (iz poglavlja I) daleko
bi bolje bilo daje bio ostavljen i l i kao "muko-ensko", i l i "sam". Oi-
gledno je Gospod Bog bio pravi uzrok itavog nestaluka, "i zazi -
vaki agens", a Zmij a - samo prototip Azazela, "rtvenog jarca za
grehe (Boga) I zrailja", j adni Tragos (jarac) koj i je morao da plati ka-
znu za greku svog Gospodara i Uitelja. Ovo j e, naravno, upueno
samo onima koj i prihvataju poetna zbivanja u Postanju u njihovom
doslovnom smislu. Oni koj i ih itaju ezoterijski ne zadovoljavaju se
matovitim nagaanjima i hipotezama; oni znaju kako da itaju sim-
bol iku koja je tu sadrana i ne mogu da se prevare.
Zasad nema potrebe da se ovde bavimo mi s t i ki m i mnogo-
strukim znaenjem imena Jehova u njegovom apstraktnom smislu,
koj i je nezavisan od Boanstva/>ogrejô nazvanog t i m imenom. Taj
nih sinova - Sedam sa njihovim Tvorcem. Tako je Bakama Zmija Jehova,
poglavar "Vatrenih Zmija". A ipak, u Drugoj knjizi Kraljeva, XVI I I , pokazano
je da je kralj lezekija, koji je, poput Davida i njegovog oca, "inio ono to je
pravo u oima Gospodnjim" - "slomio na komade zmiju koju je nainio Moj -
sije ( . . . ) i nazvao je Nehutan", ih pare bakra.
A Satana se pobunio protiv Izrailja i naveo Davida da popie Izrailj (Prva
linjiga letopisa, XXI , 1). "Gnev Gospoda lehove se podigao protiv I zrailja" i
on je naveo Davida da kae: " I di , prebroj I zrailj" {Knjiga Samuilova, XXI V, 1).
Nj i h dvojica su, dakle, identini.
469
paravan su namemo stvorili rabini i tu tajnu su desetostruko bolje
uvali nakon to su im hriani ukrali to Boije ime, koje je bilo nj i-
hova svojina/* Al i , reeno je sledee: linost koja se u prva etiri po-
glavlja Postanja razliito naziva "Bog", "Gospod Bog" i naprosto
"Gospod" nije jedna te ista linost, a to svakako nije Jehova. Postoje
t ri razliite klase i l i grupe Elohima, u kabali zvanih Sefirot, a Jehova
se pojavljuje jedino u poglavlju I V, u ijem prvom stihu je nazvan
Kainom, a u poslednjem je preobraen u oveanstvo - muko-enski
Jah-veh/' tavie, " Zmi j a" nije Satana, ve blistavi aneo, jedan od
Elohima zaogmutih sjajem i slavom, koji je, obeavi eni da ako njih
dvoje probaju zabranjeno voe, "sigurno neete umreti", odrao obe-
anje i uinio oveka besmrtnim u njegovoj nepropadljivoj prirodi.
On je lao iz Misterija, poglavar androginih tvoraca ljudi. Poglavlje I I I
govori (ezoteriki) o skidanju vela neznanja koj i je prekrivao per-
cepcije Aneoskog oveka, nainjenog na sliku i pri l i ku bogova "bez
kostiju", i otvaranje njegove svesti za njegovu pravu prirodu; i tako
reeno poglavlje pokazuje sjajnog anela (Lucifera) kao onoga koj i
daje Besmrtnost i kao "onoga koj i prosvetljuje" dok bi za pravim pa-
dom u razmnoavanje i materiju trebalo tragati u poglavlju I V. Tu
moemo videti da Jehova-Kain, muki deo dualnog Adama, koj i se
odvojio od Eve, stvara u njoj "Akcija", prvu prirodnu enu,^^ i pro-
liva deviansku krv. Sad, postoje Kai n prikazan kao identian sa Je-
hovom, na osnovu ispravnog itanja stiha 1 (poglavlje I V, Postanje)
u izvomom hebrejskom tekstu, i poto rabini ue daje ''Kin (Kain),
Zl o, bio sin Eve od Samaela, avola koj i je zauzeo Adamovo me-
sto", a Talmud dodaje da su Satana, " z l i Duh, i Samael, aneo smrti,
isto" (Baba batra, 16) - postaje lako da se vi di da su Jehova {ove-
anstvo, i l i "Jah-Hovah") i Satana (odatle zmija koja iskuava) jedno
te isto u svakom detalju. Ne postoji avo, ni Zlo van oveanstva
Desetine najuenijih pisaca prebirali su po raznovrsnim znaenjima ime-
na J'hovah (sa i bez dijakritikih znakova) i pokazali njegove raznovrsne im-
plikacije. Najbolje od tih dela je Izvor mera, Jevrejska egipatska misterija.
U tom delu (str. 233, "Dodatak") stih 26 iz IV poglavlja Postanja je is-
pravno preveden "l j udi poee sebe da zovu Jehova", ali je, moda, malo sla-
bije objanjen, poto bi tu re trebalo napisati Jah (muko) i Hovah (ensko)
da bi se pokazalo daje od tog vremena poela rasa odvojenih mukaraca i ena.
50
Radi objanjenja, vidi izvrsne strane dodatka VI I u pomenutom delu.
47 0
koje bi proizvelo avola. Zl o je neophodno u ispoljenom univerzu-
mu i predstavlja jedan od fenomena koji ga odravaju. Zlo je neopho-
dno radi napretka i evolucije, kao to je no neophodna da bi nastao
dan, a Smrt radi ivota - da bi ovek mogao da ivi veno.
Satana metafiziki naprosto predstavlja nalije polarnih supro-
tnosti svega u prirodi.^' On je, alegoriki, "protivnik", "ubica" i veli-
ki Neprijatelj svega, j er u itavom univerzumu ne postoji nita to
nema dve strane - nalija iste medalje. Al i , u ovom sluaju, sve-
tlost, dobrota, lepota, itd., mogu se nazivati Satanom sa istim pravom
sa koj i m se tako naziva i avo, poto su oni protivnici tame, zloe
i runoe. A sad, filozofija i zajedniki imenilac izvesnih ranih hrian-
skih sekti - zvdimhjeretikim i sramotom svog vremena - sada e
postati razumljiviji. Sada moemo da razumemo kako su sekte SA-
TANISTA postale degradirane i bile anatemisane bez, ikakve nade u re-
habilitacij u u budunosti, j er su svoja naela drale u tajnosti. Po
istom principu su degradirani K AI NI T I , pa ak i (Jude) I SKAR I OTI , po-
to pravi karakter tog izdajnikog apostola nikad nije ispravno pred-
stavljen pred sudom Coveanstva.
Kao direktna posledica prethodno izloenog, naela gnostikih sekti
su takode postala jasna. Sve te sekte je osnovao neki Inicijat, a njihova
naela su bila zasnovana na ispravnom znanju o simbolici svih naroda.
Tako postaje jasno zato su mnogi od njih smatrali Uda Baota za Moj -
sijevog Boga, i zato su ga smatrali ponosnim, ambicioznim i neistim
duhom, koj i je zloupotrebio svoju mo uzurpirajui mesto najvieg
Boga, iako nije bio nita bolj i, ve u nekim aspektima ak i gori od
svoje brae Elohima, a oni predstavljaju sveobuhvatno, ispoljeno bo-
anstvo samo zbirno, poto su bi l i uobliavaoci prvih diferencijacija
primame kosmike supstance za pojavni Univerzum. Zato su gnostici
Jehovu nazivali Tvorcem Zmije, Satane, i l i ZLA, i smatrali ga jednim
sa Ofiomorfom (vi di Razotkrivenu Iziu, 11,184). Oni su ui l i da su
lurbo i Adonai bila "imena Jehove, koj i predstavlja emanaciju Uda
Baota" {Codex Nazarenus; vi di i Deo I I , "Pali Aneli"). U njihovom
U demonologiji, Satana je voda opozicije u paklu, iji je vladar bio Belze-
bub. On pripada petoj vrsti i l i klasi demona (kojih po srednjovekovnoj demo-
nologiji ima devet) i na elu jevetica i vetaca. Al i , vidi u tekstu pravo znaenje
Bafometa, Satane sa kozijom glavom, koji je isto to i Azazel, nevaljali jarac Iz-
raela. Priroda je bog PAN.
471
j ezi ku to je bilo isto kao ono to su govorili rabini, kada su, na zaobi-
lazniji nain, rekl i da "je Kaina stvorio Samael i l i Satan".
U svim drevnim sistemima Pali Anel i su prototipovi/?///; lj udi
- alegoriki, a samih tih ljudi - ezoteriki. Tako je El ohi m iz asa
stvaranja postao "Bene-Elohim", Sinovi Boi j i , medu kojima se na-
lazio i Satana - u semitskom predanju; rat na nebu izmeu Traetaona
i Ai-dahake, ruilake zmije, prema Bumovu, zavrava se na Zemlji,
u borbi pobonih l j udi prot i v moi Zl a, "Iranaca proti v arijevskih
bramina I ndi j e". A sukob bogova sa Asurama se ponavlja u Veli-
kom Ratu - Mahabharati. U naj novij im hrianskim religijama su
svi borci, bogovi i demoni, protivnici u oba tabora, danas pretvoreni
u Zmajeve i Satane, naprosto da bi povezali otelovljeno ZLO sa
Zmi j om iz Postanja i tako dokazali novu dogmu.^^
NO J E JE BI O K ABI R , PA ZATO MORA DA JE BI O D E MO N
Nij e mnogo bitno da li su Izida, Cerera - "Kabi ri j e" - i l i pak Ka-
b i r i , naui l i ljude pol j opri vredi , al i je veoma vano da se spree
fanatici da prisvoje sve injenice iz istorije i legendi i sva svoja is-
krivljavanja istine, istorije i legende podmetnu jednom oveku. Noje
j e i l i mit kao i svi drugi , i l i j edna od fi gura o koj i ma j e legenda
stvorena na osnovu predanja o Kabirima i l i Titanima, kao to se ui-
lo na Samotraki, pa stoga nemaju prava da ga monopolizuju ni Jevreji
ni hriani. Ako je, upotrebivi ogromnu uenost i istraivanje, Fa-
ber pokuao da pokae daj e Noje Atl anti dani n i Titan, a njegova
porodica Kabi ri i l i poboni Titani, itd. - onda biblijska hronologija
pada pod sopstvenom teinom, zajedno sa svim svojim patrijarsi-
ma, prepotopskim i preatlantianskim Titanima. Kako je danas
otkriveno i dokazano, K ai n je Mars, bog moi i razmnoavanja, kao
i prvog (seksualnog) krvoprolia.^^ Tubal-Kain je Kabir, "uitelj svih
52
Vie detalja vi di u "Mit o Satani", Deo I I , Simbolizam, u ovoj knjizi.
Kao to je takode i Vulkan i l i Vul-kain, najvei bog kasnijih Egipana i
najvei Kabir. Bog vremena bio je Kium u Egiptu, i l i Satum, i l i Set, a K i um
je isto to i Kain.
47 2
zanata sa bakrom i gvoem", i l i - ako vam to vie prija - on je isto
to i Hefest i l i Vulkan; Jovil je uzet od Kabira - uitelja poljopri-
vrede, "kako da se gaji stoka", a Juval je "otac svih onih koj i ruku-
ju harfom", on, i l i oni koj i su napravili harfu za Kronosa i trozubac
za Posejdona.^''
Istorija i l i "bajke" o tajanstvenim Telhinima ^ bajke u kojima od-
zvanjaju svi arhajski dogaaji iz naih ezoterijskih uenja - daju nam
klju za izvornu genealogiju Kaina (Postanje, pogl. I I I ) ; oni saop-
tavaju razlog zbog koga rimokatolika crkva poistoveuje "pro-
kletu kr v" Kaina i Hama sa arobnjatvom, i optliuje ih za Potop.
Zar nisu Telhini - tvrdi se - tajanstveni metalurzi sa Rodosa; oni su
prvi podigl i kipove bogovima, snabdeli ih orujem, a ljude magij-
skim vetinama? I zar nisu oni uniteni tokom potopa na Zevsovu
zapovest, kao to su Kainiti na Jehovinu?
Talhini su naprosto Kabi ri i Titani u drugom obliku. Oni su ta-
kode i Atlantidani. Dearm kae:
(. ..) poput Lemnosa i Samotrake, i Rodos, domovina Telhina, os-
trvo je vulkanskog porekla.
(Geniji Vatre, str. 271)
Ostrvo Rodos se iznenada izdiglo iz mora, nakon to gaje pretho-
dno bio progutao okean, kau predanja. Kao i Samotraka (Kabirija),
ono je povezano sa seanjem l j udi na legende o Potopu. Meutim,
postoj e o tome ve dovoljno reeno, zasad ga moemo ostaviti po
strani.
A l i , mogl i bismo da dodamo nekol i ko reci o Noj u, koj i j e j e-
vrejski predstavnik gotovo svih paganskih Bogova u ovom i l i onom
vi du. Homerovi epovi u poetskom obl i ku sadre sve kasnije bajke
o Patrijarsima, koj i predstavljaju sideralne, kosmike i numeri -
ke simbole i znake. Jalovi pokuaji da se razdvoje ta dva genea-
loka stabla - Setovo i Kainovo^^ - i drugi pokuaji da se pokae
Vidi Strabona, koji ih poredi sa Kiklopima - XIV, str. 653 i dalje (Caliim
in Del, 31, Stat, Silo IV, 6, 47 itd, itd.).
Nema nezgrapnije i detinjastije stvari, kaemo mi, od jalovih napora da
se razdvoje genealogije Kaina i Seta, i l i da se sakrije identinost tih imena pi-
sanih na drugaiji nain. Tako, Kain ima sina Enoha, a Set takode ima sina Eno-
47 3
ka ko su o ni stvarni, istorijski ljudi samo su dov e l i do oz b i l j ni j i h
i s t r ai vanj a o davnoj pr o l os t i i do ot kr i a koj a su zauvek naudi l a
mog u e m otkrivenju. Na pr i mer , poto j e Noj e poi s t oveen sa
Me l hi z e d e k o m, t akoe j e dokazano i da j e Me l hi z e de k, i l i Otac
Sadi k, i st o to i S at ur n-K r onos .
L ako se moe pokazat i da j e tako. To ne pori e ni j edan od hr i -
anski h pisaca. Braj ant ( v i d i Analiza drevne mitologije, t o m I I str.
760) se slae sa svi ma k o j i mi sl e daj e Si di k, i l i Sadik, bi o pat ri j arh
Noj e (kao i Mel hi zedek) , a da t o i me k o j i m j e nazvan, i l i Sadik, od-
govara karakt eru k o j i mu j e pr i pi s an u Postanju ( pogl V I , 9).
On j e bio i T ' l S , Sadik, PRAVEDAN ovek i savren u svom vre-
menu. Sve nauke i korisne vetine se pripisuju njemu, a preko nje-
govih sinova prenesene su potomstvu.
[vidi Novu Enciklopediju,
odAbrahama Risa (Abraham Rees)j
Sad, Sanhoni aton j e saoptio svetu da su K a b i r i b i l i s i novi S i di ka
i l i Zedeka (Mel hi zedeka). I sti na, na t u i nf or maci j u koj a j e do nas do-
pr l a preko Euzebija (Eusebius) (Preparatio Evangelica), moe se gle-
dat i sa i zves nom dozom sumnje, pos t oj e vie nego verovat no daj e
ovaj pos t upi o prema S anhoni at ovom del u isto kao i pr ema Manet o-
v i m (Manetho) s i nhr oni s t i ki m tabl i cama. A l i , pret post avi mo da j e
poi st oveenj e S i di ka, K r onos a i l i Saturna s a No j e m i Mel hi z ede-
k o m zasnovano na j e dnoj od Euz e bi j e v i h pob o ni h pr et pos t avki .
Pr i hvat i mo ga kao t akvo, zajedno sa kar akt er i zaci j om Noj a kao po-
bonog oveka, i nj egovog pretpostavl j enog dvoj ni ka, taj anstvenog
Mel hi zedeka, K r al j a Salema, i svetenika vi s okog boga "u nj egovoj
h i j e r a r h i j i " ( v i d i Poslanicu Jevrejima, p og l . V, 6 i V I I , 1 i dal j e);
i na kr aj u, po t o smo v i d e l i ta s u o n i b l i duhov no, as t r onoms ki .
ha (Enos, Ch 'anoh, Hanoh; - moemo da uradimo ta hoemo sa jevrejskim
imenima bez samoglasnika). U rodu Kainita, Enoh rada Irada (Gaidada), Trad
Mahudaela (Maleleila), ovaj METUSALA, a Metusal Lameha. U rodu Setita,
Enoh (Enos) rada Kainana, a on MAL EL EI L A (varijanta Mehuaela), koji rada
Jareda ( i l i Irada), a Jared Enoha (broj 3), koji proizvodi Matusala (od Metu-
sal) i na kraju spisak zavrava Lameh. Sad, (kabalistiki) sve su to simboli so-
lamih i lunamih godina, astronomskih perioda i fizikih (falikih) flinkcija, kao
i u svim dmgim paganskim simbolikim verama. To je dokazao veliki broj autora.
47 4
ps i hi k i i k o s mi k i , v i d i mo sada ta su pos t al i rabinski i l i K A B A -
L I S TI K I .
Govor ei o Ada mu, K a i nu, Mar s u, i t d. , kao opersonifikacijama,
mi nal azi mo da autor Izvora mera u s voj i m kabal i s t i ki m i strai va-
nj i ma obj avl j uj e sama naa ezoterij ska uenja. Tako, on kae:
Sad, Mars je bio gospodar raanja i smrti, razmnoavanja i
unitenja, zemljoradnje, gradnje, vajarstva, obrade kamena, ariii-
tekture (. . .) svih (. . .) UMETNOSTI . On j e bio prvobitni princip,
koj i se razloio u oblik dva pola radi proizvoenja. O nj e i astro-
nomski^* zauzimao rodno mesto dana i godine, mesto svog uvea-
nja snage, Ovna {Aries), a isto tako mesto svoje smrti. korpije (Scor-
pio). O nj e zauzimao kuu Venere, kao i kuu korpije (Scorpio).
Kao roenje, onj e bio dobro, kao Smrt, bio je Zlo. Kao dobro, bio
je svetlost, kao zlo, bio je no. Kao dobro, bio je ovek, kao zlo,
bio je ena. Drao je kardinalne take, i kao Kain, i l i Vulkan, i l i
Otac Sadik, i l i Melhizedek, bio je gospodar Ekliptike, i l i ravno-
tea, i l i linija prilagoavanja, pa j e zbog toga bio PRAVEDNI K.
Drevni narodi su smatrali da postoji sedam planeta, koje rastu iz
osme, a Otac Sadik, Pravedni i Pravi, bio je gospodar te osme,
koja je bila Majka Zemlja.
(Izvor mera, str. 186-170)
To i ni nj i hov u f unkc i j u dovol j no j a s nom nakon to s u o ni b i l i
degradi rani i uspostavlj a i denti tet.
Eolsko ime Marsa bilo je "Apeu(;, a grko Ares, "Apr^^, je ime nad ijim
znaenjem filolozi i indolozi, grki i sanskritski uenjaci uzlud razbijaju glavu
do dana dananjeg. Veoma udno, Maks Miler povezuje imena Mars i Ares sa
sanskritskim korenom mar, odakle izvodi njegove derivacije, od kojih, kako on
kae, dolazi ime Maruti (bogovi oluje). Meutim, Velker daje ispravniju eti-
mologiju (vidi Griech Gotterlehre, I, 415). Kako god bilo, etimologije samih
korena i reci nikad nee doneti potpuno ezoterijsko znaenje iako mogu po-
moi da se postave korisne pretpostavke.
57
K a o t o p o k a z u j e i s t i a ut or (str. 278):
Samo ime Vul kai n pojavljuje se pr i itanju; j er u pr vi m recima (poglavlja I V Po-
stanja, 5), nalazimo V' el l cai n i l i Vu l k a i n , u zavisnosti od naglaenog u slova vau.
Zbog nj i hovog neposrednog dodira, ono bi se mogl o itati kao "; bog Kain " i l i Vul -
kai n. Ako, meuti m, bi l o ta nedostaje da se pot vrdi ta ideja o Kai nu-Vul kanu, Fuerst
kae: " \''p,Kain, metalni vrh koplja, kova, pronalaza orih metalnih orua i kova-
kog zanata."
475
Poto Nojev potop, onako kako je bukvalno opisan i u okviru bi -
blijske kronologije, kao to smo pokazali, nije postojao, pobona, ali
veoma proizvoljna pretpostavka biskupa Kamberlenda moe da ode
jedino u zemlju mate. Zaista, svakom nepristrasnom posmatrau
izgleda prilino nastrano da se kae kako su postojale "dve razliite
rase Kabira", od koj ih se prva sastojala od Hama i Mesraima, za ko-
je on zamilja da su bi l i Jupiter i Dionis iz Mnazeje, a druga, "deca
Simova, su Kabi ri Sohonistona, dok je njihov otac Sidik dosledno
Sim iz Svetog Pisma''' {Dodatak o Kabirima, sp. Orig. gent. str. 364,
376 i kasnije tvrdnje na str. 357).
Kabi ri m, "moni ", isto su to i nai prvobitni Dan Kohani, tele-
sni i bestelesni Pi tri j i , i svi vladari i graditelji prvobitnih rasa, o ko-
j i ma se govori kao o Bogovima i Kraljevima boanskih Dinastija.
NAJSTARI JA PERSUSKA PREDANJA O
PO L O VI MA I POTOPLJENIM K O NTI NENTI MA
Legende koje smo nasledili nisu mogle toliko da iskrive injenice
da bi one postale neprepoznatljive. Izmeu predanja Egipta i Grke sa
jedne, a Persije sa druge strane - pri emu su ove dve zemlje meu-
sobno stalno ratovale - ima toliko slinosti u likovima i brojkama da
bi takvo podudaranje bilo puki sluaj. To je dobro pokazao Baji. Za-
stanimo na ti'enutak da prouimo ta predanja iz svih dostupnih izvora,
da bolje uporedimo predanja Magija sa takozvanim grkim "bajkama".
Te legende su se danas pretvorile u narodne prie, persijski folklor,
kao to su mnoge prave izmiljotine nale svoj put u nau sveoptu
istoriju. Prie o kralju Arturu i njegovim vitezovima Okruglog stola
su takode, po svemu sudei, bajke, pa ipak su zasnovane na inje-
nicama i pripadaju i stori j i Engleske. Zato i iranski f ol kl or ne bi
bio deo i komad istorije i praistorijskih zbivanja na Atlantidi? To na-
rodno naslee kae sledee:
Pre stvaranja ^t/ama dve rase su ivele i nasledile jedna drugu na
Zemlji: Devi koje su vladale 7.000 godina i Periji (Izedi) koji su vlada-
li samo 2.000 godina, tokom postojanja onih prethodnih. Devi su bi l i
divovi, snani i opaki; Periji su bi l i manji rastom, ali mudriji i bolj i.
47 6
Ovde prepoznajemo atlantianske divove i Arijevce, i l i Rakase
iz Ramajane i decu Bharata-Vare, odnosno Indije; prepotopske i po-
slepotopske ljude iz Biblije.
Gjan (tanije Gnan,* prava i l i okultna mudrost i znanje), takoe
zvani i Gian-Ben-Gian ( i l i Mudrost, sin Mudrosti), bio je kralj Pe-
rija.^^ Imao je tit isto tako uven kao i Ahilov, samo stoje on, ume-
sto da titi od neprijatelja u ratu, titio od crne magije, arobnjatva
Deva. Gian-Ben-Gian je vladao 2000 godina kada je Iblisu, avolu,
Bo^ dopustio da pobedi Deve i protera ih sve do drugog kraja sve-
ta. Cak ni magini tit, koj i je bio nainjen po principima astrologi-
je i unitavao i ni , opsene i loe arolije, nije mogao da zatiti od
Iblisa, koj i je bio agent Sudbine ( i l i Karme). Oni su doiveli deset
kraljeva u svojoj poslednjoj prestonici zvanoj Khanoon, a za dese-
tog, Kajmurata, govore daj e isto to i j evrej ski Adam. Ti kralj evi
odgovaraju desetorim poslepotopskim generacijama, kako ih saop-
tava Beroz.
ak i u ovako i skri vl j enom obl i ku, teko moemo a da te le-
gende ne poistovetimo sa haldejskim, egipatskim, grkim, pa ak i
j evrej ski m predanjima. Ova poslednja, koja u svojoj isklj uivosti
preziru da govore o preadamovskim rasama, ipak doputaju da se
jasno zakljui kako su one postojale tako to alju Kaina -jednog
od jedina dva preivela oveka na Zemlji - u zemlju Nod, gde se on
eni i zida grad {Postanje, I V) i td.
Sad, ako uporedimo 9.000 godina koje pominju persijske prie
sa 9.000 godina za koje Platon kae da su protekle od potapanja po-
slednje Atlantide, postaje oigledna veoma udna injenica. Baji ju
j e pri meti o, al i j u j e svoj im tumaenjem i skri vi o. Tajna Dokt ri na
* Gjan i l i Gnana je isto to i sanskritski Gjana i l i nana. (nap. ured.)
Neki tu re izvode od Para, to daje Pars, Persija, Parsi; ali, ona se isto
tako moe dobiti od Pitar i l i Pitriji, to su indijski preci Pete Rase - Oevi Mu-
drosti i "Sinovi Volje i Joge" - koji su nazivani "Pitar", kao i boanski Pitriji
Prve Rase.
Pogledajte ova predanja u Zbirci persijskih legendi na ruskom, gruzij-
skom, jermenskom i persijskom, Abeloove (Habelot) Persijske legende. Ori-
jentalna biblioteka, str. 298, 387, itd. i Danvijove {Danville) Memoare. Mi ovde
saeto iznosimo ono to je rasuto u stotinama tomova na evropskim i azijat-
skira jezicima, kao i u usmenom predanju.
47 7
bi mog l a t i m br oj kama da v r a t i nj i hov o pr avo znaenj e. U Kritiji
i t amo:
Pre svega, moramo se setiti da je 9.000 godina prolo od rata
naroda koj i su i vel i iznad i iza Herkulovih stubova i onih koj i
naseljavaju zemlju na ovi m prostorima.
U Timeju Pl at on kae to i st o. Poto Tajna D o k t r i na i zj avl j uj e da
j e naj vei br oj kas ni j i h os t r vs ki h At l ant i dana nastradao u per i odu
i zmeu 850.000 godi na pre nove ere i 200. 000 godi na pre nove ere
i da su Ar i j e v c i b i l i stari 200. 000 godi na kada j e pr vo v e l i ko "ostr-
v o " i l i kont i nent bi l o pot opl j eno, i zgl eda teko daj e mogue uskl a-
d i t i t e dve ci f r e. A l i , zapr avo, t o j e mogue. Pot o j e P l a t on b i o
I ni ci j at , mor ao j e da kor i s t i uvi j eno izraavanj e Svet i l i t a, a i s t i j e
sluaj bi o i sa Ma g i ma Persije i Hal dej e, u i j i m su egzot er i ki m ot-
kr i venj i ma persijske legende sauvane i prenete pot oms t vu. I tako,
nal azi mo da Jevrej i nedel j u nazi vaj u "sedam dana", a " nedel j om go-
di na" kada svaki njen dan predstavlja 360 sol ami h godina, dok itava
"nedel j a" zapravo traje 2.520 godi na. O ni su i ma l i sabatsku nede-
l j u, sabatsku godi nu, i t d . , i t d . , a nj i hov Sabat j e traj ao neodreeno
i l i 24 asa i l i 24. 000 godi na - u t aj ni m pr or auni ma Soda.* U da-
nanj e vr eme, mi j e dno doba naz i v amo vekom. P l a t onov i savre-
meni ci , u svakom sluaj u bar i ni ci r ani pi sci , pod mi l e ni j umom ni s u
podr azumeval i 1.000, ve 100.000 godi na. I ndus i , k o j i su u najve-
oj me r i b i l i nezavi sni , ni s u uopte ni s kr i val i svoj u hr onol ogi j u. I
tako, kad se kae 9.000 godi na, I ni ci j at i e pr oi t at i 900.000 godi na
- t j . per i od u kome su arijevske rase, od svoje pojave u vremenu kada
su pl i ocens ki del ovi nekad vel i ke At l ant i de poel i postepeno da t o-
nu, ' " a da se na povr i ni poj avl j uj u dr ugi kont i nent i , pa sve do ko-
nanog nest anka ma l og P l at onov og ost rva At l a nt i de , nepr eki dno
ratoval e sa pot omci ma pr v i h di vovs ki h rasa. Taj rat j e trajao got ovo
do zavretka doba koj e j e pr et hodi l o K a l i Jugi , i zapravo j e t o bi o
rat iz Mahabharate, t ol i ko uven u i ndi j skoj i s t or i j i . Takvo stapanje
* Sod (hebrejski) - Izvorno znaenje te reci je mesto, temelj; potonje znaenje
je grupa, odnosno ljudi koji se okupljaju i l i udruuju na nekom mestu da bi oba-
vi l i odreeni posao i l i izvrili dunost. Iz ovoga proizlazi tajna i l i okultna za-
jednica, i l i drutvo pojedinaca ujedinjenih radi nekog posebnog cilja. (nap. ured.)
60
Glavni kontinent ja nestao u doba miocena, kao to smo ve rekli.
47 8
dogaaja i epoha i svoenje stoti na hi l j ada godi na na hi l j ade godi na
ne ut i e na broj godi na koj e su prot ekl e od unitenj a posl ednj eg de-
l a At l a nt i de , sudei po onome to su egi pat s ki svet eni ci r e k l i So-
l o nu . Tana b r oj k a b i l a j e 9. 000 g odi na. O vaj pos l e dnj i dogaaj
ni kad ni j e dran u taj nosti , j edi no to j e i zbl edeo i z pamenj a Gr ka.
Egi pani su i ma l i potpune zapise poto su b i l i i zol ovani ; j er, budui
da s u b i l i okr ueni mor e m i pus t i nj om, ni s u i h uznemi r aval i dr ugi
nar odi do ot pr i l i ke nekol i ko hi l j ada godi na pre nove ere.
BCroz Herodot a, i st ori j a po p r v i put na trenutak sagledava Egi pat
i nj egove vel i ke mi st eri j e, ako ne raunamo Bibliju i nj enu nastranu
hr onol ogi j u. *' A k ol i k o j e malo Her odot mogao da nam saopti, p r i -
znao j e sam, govor ei o taj anstvenom gr obu j ednog I ni ci j at a u Sa-
isu, u svetom Mi n e r v i n o m okr ugu. On kae da t amo:
(. . .) iza kapele (. . .) postoji grob Onog ije ime smatram da nije
pobono otkriti. ( . . .) Unutar ograenog prostora stoji obelisk, ok-
ruen okruglim kamenim zi dom. U t om prostoru oni svake noi
prikazuj u doivljaje te osobe, koje nazivaju Misterij ama: al i , o
t i m stvarima, iako sam tano upoznat sa nj ihovim detaljima, mo-
ram da se dtrim zavela utanja.
(II, 170)
Sa druge strane, dobro j e da znamo kako dr evni narodi ni j ednu taj-
nu ni s u t ol i ko dobro uval i i po t oval i kao taj nu s voj i h ci kl usa i pr o-
rauna. Od Egi pana pa do Jevreja, smatralo se da j e naj vei greh
ot k r i t i bi l o ta to se ti e tanog merenj a vremena. Zbog razglaa-
vanja Boijih tajni je Tantal baen u paklene obl asti , a uvari ma sve-
t i h S i bi l i ni h knj i ga pret i l a j e smrtna kazna ako saopte makar i j ednu
re i z nj i h. S i gal i oni (sl i ke Harpokrat a) stajale su u s vakom hr amu
- posebno u hr amovi ma I zi e i Serapisa - i na svakoj je on drao prst
na ust i ma dok s u Jevrej i u i l i da bi ot kr i e t aj ni kabale, nakon i ni c i -
j aci j e u rabinske mi st eri j e, bi l o sl i no kuanj u sa D r vet a Znanj a -
kanj i vo smru.
Od Bedea (Bede) pa nadalje svi crkveni hronolozi se meusobno razli-
kuju ijedan drugom protivree. "Hronologija jevrejskog teksta bila Je znatno
izmenjena, posebno u periodu odmah nakon potopa" - kae Vajston (Whiston)
(Stari Zavet, str. 20).
479
Pa ipak mi , Evropljani, prihvatamo egzoteriku kronologiju Je-
vreja! Nikakvo udo to je ona uticala na nas i obojila sve nae poj-
move o nauci i trajanju stvari!
Persijska predanja, dakle, vrve narodima i rasama koj i su, kako
neki misle, danas potpuno i zumrl i ; u stvari oni su samo preobrae-
ni . Ta predanja stalno govore o i opisuju planine K af (Kafaristan?)
u kojima se nalazi galerija koju je izgradio div Argeak, a u kojoj su
sauvane statue drevnih lj udi u njihovom pravom obliku. Oni ih na-
zivaju Sulimani (Solomoni), i l i mudri kraljevi Istoka i nabrajaju se-
damdeset dva kralja koja nose to ime.''^ Trojica meu njima vladali
su svaki po 1.000 godina (Herbelot, str. 829).
Siameka, voljenog sina Kajmurata (Adama), njihovog prvog kra-
lja, ubila su njegova braa ~ di vovi . Otac je zapalio venu Vatru na
njegovom grobu, u kome se nalazio njegov pepeo; odatle potie obo-
avanje Vatre, po miljenju nekih orijentalista.
Potom je doao Huenk, pametan i mudar. Njegova dinastija je
ponovo ot kr i l a metale i drago kamenje koje su D evi i l i D i v ov i
s akr i l i u ut r obi zemlje; ot kr i l a je kako da obraduje bakar, kopa
kanale i pobolja polj oprivredu. Kao i obino, opet je Huenk taj
kome se pripisuje daje napisao delo pod nazivom Vena Mudrost,
pa ak i da je podigao gradove Luz, Vavil on i Isfahan, iako su oni
sagraeni mi l eni j umi ma kasnije. Al i , kao to je savremeni Del hi
izgraen na est drugih gradova, tako su moda i navedeni gra-
dovi podignuti na nalazitima drugih gradova ogromne starine. Do
dana dananjeg, o tome se j edi no moe zakl j ui vati iz druge j e-
dne legende.
U istom predanju, mudrom princu se pripisuje daje zaratio sa di -
vovi ma j aui na konju sa dvanaest nogu, koj i se rodio iz ljubavi
krokodila i enke nilskog konja. Taj dvanaestonoac ]Q otkriven na
"suvim ostrvima" novog kontinenta; bilo je potrebno mnogo napora
i lukavstva da bi se pripitomila udesna ivotinja, ali im ju je Hu-
enk uzjahao, mogao je da pobedi svakog neprijatelja. Nijedan div
nije se mogao suprotstaviti njegovoj ogromnoj moi. Uprkos tome,
62 ,
Otud potie kralj Solomon, koga ne nalazimo nigde van Biblije, a ije su
velianstvene palate opisane Icao u persijslcim bajkama, iako su one bile nepo-
znate svim paganskim putnicima, pa ak i Herodotu.
480
t og kral j a nad kr al j evi ma ubi l a j e ogr omna stena k oj u su d i v o v i ba-
c i l i na njega sa v e l i k i h pl ani na Damavenda.''^
Tahmurat j e t r ei kr al j Persije, taj i r ans ki sveti or de, vi t ez k o j i
j e uvek i mao najbolje osobine i ubi j ao Zmaj eve. O n j e v e l i k i neprija-
telj D eva k o j i su u nj egovo vreme bor a v i l i u pl ani nama K a f i povre-
meno napadal i Peri j e. Stare f rancuske hr oni ke per s i j s kog f ol k l or a
nazi vaj u ga Dev-bend, pobedni k nad di vovi ma. 1 nj emu se, takode,
pr i pi s uj e da j e osnovao Va v i l on, Ni n i v u , D i ar bek, i t d . , i t d . K a o i
nj egov deda Huenk, Tahmurat (Taj muraz) j e takode i mao pastuva,
samo dal eko rede sorte i breg - pt i cu zvanu Simorg-Anke. Ui s t i nu
udesnu pt i cu, i nt el i gent nu, koj a gov or i mnogo j ezi ka, pa j e ak i
veoma pobona ( v i d i Orijentalnu zbirku, I I , 119). ta kae taj per-
si j ski Feni ks? On se al i na svoj u starost, j e r j e roen ci kl us i ma i
ci kl us i ma pre Ada mov og vremena ( K aj mur at ovog) . Gl edao j e pro-
ticanj e dugi h vekova. Vi deo j e roenj e i kraj dvanaest ci kl usa, svaki
od po 7. 000 godi na, to nam, kada se ezot er i j s ki p o mn o i , daje
84.000 godina*"* (Orijenalna zbirka, I I , 119 i dalj e). S i mor g j e roen
p r i l i k o m posl ednj eg pot opa pr e - Ada ms ki h rasa, kae " r omans a o
S i mor gu i dobr om k a l i f u " {Prie iz Derbenta)\
ta kae Knjiga brojeva? Ezot er i ki , Ad a m R i un j e l una mi D u h
(u odreenom smi sl u Jehova, i l i Pi t r i j i ) a nj egova t r i sina - K a - j i n,
Habel i Set ~ predstavl j aj u t r i rase, kao to je ve objanjeno. Noj e-
-Ksi sutrus, sa svoje strane, predstavlj a ( pr i i t anj u kos mogeol o ki m
kl j uem) razdvoj enu Treu Rasu, a nj egova t r i sina, njene poslednj e
t r i rase; tavie. Ha m si mbol i zuj e onu rasu koj a j e ot kr i l a "goloti-
nju" R odi t el j ske Rase, i " O n i h l i eni h uma" , t j . poi ni l a greh.
Na s vom kr i l a t om past uvu ( Ahr i manu) Tahmurat poseuje pl ani -
ne K o h - K a f i l i Kaf. O n t amo nal azi Perije koj e zl ostavl j aj u di v ov i ,
i ubi j a Ar gena i di va Demrua. Pot om oslobaa dobr og Perija, de-
v oj ku Mer gi anu, ** k o j u j e D e mr u drao kao z ar obl j e ni cu, i v o d i
Istonjaliapredanja, str. 454; vidi takode Bajiova Pisma o Atlantidi.
Setite se da rabini ue da e biti sedam sukcesivnih obnavljanja nae plane-
te i da e svako trajati 7.000 godina, ukupno 49.000 godina (vidi "toak" rabina
Pare (Parciia), Knjiga Boga, str. 176). To se odnosi na 7 Krugova, 7 Korenskih
Rasa i podrasa, to su istinski okultni brojevi, mada alosno pobrkani.
Pokazuje se daje Mergain, i l i Morgana, lepa sestra kralja Artura, istonja-
kog porekla.
481
je na suvo ostrvo, t j . novi kontinent Evropu.** Posle njega je doao
Giamid koj i je izgradio Esikekar, i l i Persepolis. Taj kralj je vladao
700 godina i u svom velikom ponosu je verovao daje besmrtan i da
zasluuje boanske poasti. Sudbina ga kanjava, on luta svetom 100
godina pod imenom Dulkamajn, "dvorogi". Al i , taj epitet nema veze
sa "dvorogi m" gospodinom sa kopitom. " D vor ogi " je naziv koj i je
nastao u Azi j i , dovoljno necivilizovanoj da bi ita znala o atributima
avola onih osvajaa koj i su potinili svet od Istoka do Zapada.
Potom dolazi uzurpator Zohak, a Feridan, jedan od persijskih juna-
ka, pobeduje uzurpatora i zatvara ga u planinama Damavenda. Potom
slede mnogi junaci, sve do Kaikobada, koj i je osnovao novu dinastiju.
Takva je legendama istorija Persije i mi moramo daje analizira-
mo. Da ponemo od toga ta su to planine Kaf7
Sta god da su one, geografski gledano, bilo da su to Kavkaske i l i
centralnoazijske planine, legenda smeta Deve i Peri j e daleko iza
njih na sever; oni su daleki preci Parsa i l i Farsa. Istonjako predanje
stalno govori o neznanom ledenom, tamnom moru i o mranoj obla-
sti u kojoj su, meutim, smetena Srena Ostrva, odakle od poetka
ivota na Zeml j i izbija izvor ivota (Herbelot, str. 593; Jermenske
bajke, str. 35). Al i , ta legenda, tavie, t vrdi daj e jedan deo prvog
suvog ostrva (kontinenta) preostao od tog doba, poto se otkaio od
glavnog kopna, iza planina Koh-kaf, "kamenog pojasa koj i okruu-
je svet". Onaj ko poseduje "Solimanov prsten", ukoliko tokom se-
dam meseci nastavi da putuje na sever, pravo kao kad ptice lete,
stii e do tog "I zvora". Dakle, putovanje iz Persije pravo na sever du
ezdesetog meridijana, drei se zapada, dovodi oveka do Nove
Zemlje, a put sa Kavkaza do venog leda, s onu stranu Arkt i kog
kruga, putnika bi dovelo izmeu 60 i 40 stepeni geografske duine,
i l i izmeu Nove Zemlje i picbergena. Naravno, ukoliko on ima Hu-
enkovog konja sa dvanaest nogu i l i Tahmuratovog ( i l i Tajmurazo-
vog) krilatog Simorga, na kojima bi preao Sevemi ledeni okean.*'
Gde je mi , zaista, i nalazimo u Velikoj Britaniji, u romansi o vitezovima
Okruglog stola. Odakle ta identinost imena i lepote, ukoliko obe heroine ne
simbolizuju isti istorijski dogaaj koji je preao u legendu?
Do dananjeg dana domoroci sa Kavkaza govore o svojim planinama kao
o Kap-kaz, koristei suglasnik p umesto uobiajenog v (Kavkaz). Al i , njihovi
482
Meutim, lutajui pevai iz Persije i sa Kavkaza do dana dana-
njeg smatraju da se iza snegom pokrivenih vrhova Kapa, i l i Kavka-
za, nalazi veliki kontinent koji je skriven od svih. Do njega mogu da
stignu samo oni koj i sebi mogu da obezbede usluge dvanaesto-
nogog potomka krokodila i enke nilskog konja, ije noge po vol j i
postaju dvanaest krila,^^ i l i oni koj i imaju strpljenja da ekaju na
dobru volj u Simorg-anke koja je obeala da e pre svoje smrti svi-
ma otkri ti skriveni kontinent i jo jednom ga ui ni ti vi dl j i vi j i m i do-
stupnijim pomou mosta koj i e Okeanski Devi izgraditi izmeu
tog dela "suvog ostrva" i njegovih odseenih delova. To se, narav-
no, odnosi na Sedmu Rasu, postoje Simorg manvantariki ciklus.
Veoma je interesantno daje Kozma Indikoplov, koj i je iveo u VI
veku, uvek smatrao da je ovek nastao i isprva boravio u zemlji s
onu stranu Okeana, za ta mu je u I ndi j i dokaz dao jedan ueni Hal-
dejac [Kozma I ndikoplov (Cosmas Indicopleustes), u Collect. Nova
Patrum, tom I I , str. 188; takode vi di Putovanje naunika, dodatak
1707, str. 20]. On kae:
Zemlje u kojima mi ivimo okruene su okeanom, ali s onu stra-
nu tog okeana postoji jo jedno kopno koje dodiruje zidove nebe-
sa; u toj zemlji je ovek stvoren i iveo je u raju. Tokom potopa,
Nojeje u svom kovegu odnet u zemlju koju danas naseljava nje-
govo potomstvo.
(ibid.)
j
Huenkov konj sa dvanaest nogu naen je na tom kontinentu, na-
zvanom suvo ostrvo (vi di str. 188).
bardi kau daje potrebno sedam meseci da se na brzom konju stigne do "ko-
pna" iza Kafa, pravo na sever, ne skreui ni na jednu stranu.
Baji misli daje taj konj sa dvanaest nogu znaio brod sa dvanaest vesala.
Tajna Doktrina ui daje rana Trea Rasa gradila brodove i flote pre nego to je
izgradila kue. Al i , taj "konj ", iako je mnogo kasnija ivotinja, ipak je u svom
prvobitnom znaenju okultniji termin. Krokodil i nilski konj su se smatrali sve-
t i m i predstavljali su boanske simbole i kod drevnih Egipana i kod Meksi-
kanaca. Posejdon je, kod Homera, Bog Konja i poprima taj oblik da bi udovoljio
Cereri. Arion, njihov potomak, jedan je od aspekata tog "konja", koji, zapravo,
predstavlja ciklus.
69
Odseeni delovi mora da su Norveka i druge zemlje u okolini Arktikog
kruga.
483
Dobro je poznata "hrianska topografija" Kozme I ndikoplova i
njene zasluge, al i , ovde taj dobri otac ponavlja sveopte predanje
koje je sada, tavie, potvreno injenicama. Svi putnici na Ar kt i k
pretpostavljaju da se s onu stranu granice venog leda nalazi "suvo
ostrvo". Moda e sada znaenje narednog pasusa iz Komentara po-
stati jasnije.
"Uprvim poecima (ljudskog) ivota, jedina suva zemlja bila
je na Desnom kraju sfere, gdeje ona (sfera) nepokretna. ita-
va zemlja bila je jedna ogromna vodena pustinja i vode su bile
mlake. (. . .) Tu je ovek roen u sedam oblasti besmrtne, neuni-
tive Manvantare. Tu je vladalo veito prolee u tami. Al i ono to
je za dananje ljude tama, za oveka u njegovom poetku bila je
svetlost. Tu su se bogovi odmarali i Fohat je vladao od davnina.
(. . .) Zato mudri oevi kau da se ovek rodio u glavi svoje majke
(Zemlja) a da su njena stopala i levi kraj stvorili (zaeli) zle vetro-
ve koji su duvali iz usta nieg Zmaja. (. . .) Izmeu prve i druge
(rase) vena sredinja (zemlja) bilajepodeljena vodama ivota.
Ona tee unaokolo i oivljava telo (svoje majke). Jedan njen kraj
izlazi iz njene glave; on postaje zagaen kod njenih stopala (Juni
pol). On se proiuje (na povratku) njenom srcu - koje kuca pred
Dva pola se nazivaju desnim i levim krajem nae planete - desni je Sever-
ni pol - odnosno glavom i stopalima Zemlje. Sva povoljna (astralna i kosmi-
ka dejstva) dolaze sa Sevemog, svi smrtonosni uticaji sa Junog pola. Oni su
veoma povezani sa magijom "desne" i "leve" ruke i utiu na nju.
71 "
Sto se vie primieno polovima, manje se osea rotacija; na samim/lo/o-
vima dnevna revolucija je sasvim neutralisana. Otuda izraz daje ta sfera "ne-
pokretna".
72
u okultizmu je potvreno daje kopno i l i ostrvo koje krunie Sevemi pol,
kao okrugla kapica, jedina koja odoleva tokom itave Manvantare naeg "K r u-
ga". Svi sredinji kontinenti i zemlje e se sa svoje strane mnogo puta podii
sa morskog dna, ali se ta zemlja nikad nee promeniti.
Imajte na umu da se Fohat u Vedama i Avesti naziva Apam-Napat. U Ave-
sti, on stoji izmeu Vatrenih i Vodenih Jazatasa. Bukvalno znaenje je "Sinovi
Voda", ali te "vode" nisu tenost kakvu mi znamo, ve Etar - plamene vode pro-
stora. Fohat je "Sin Etra", u svom najviem aspektu, Akaa, Majka-Otac prvo-
bitnih Sedam i Zvuk i l i LoGOS. Fohat je njegova svetlost. Vi di Knjigu I .
Ta "voda" je krv i l i fluid ivota koj i oivljava Zemlju, koja se ovde poredi
sa ivim telom.
484
stopalima svete Sambale koja tada (u poetku) 705 nije bila roe-
na. Jer, u pojasu u kome ovek obitava (zemlja) lei sakriven ivot
i zdravlje svega to postoji i die. Tokom njene prve i druge (ra-
se) taj pojas je bio pokriven velikim vodama. ( Al i ) velika majka je
radila pod talasima i novo kopno se pridruilo onom prvom koje
nai mudraci zovu pokriva za glavu (kapa). Ona se vie potrudila
za treu (rasu) i njen struk i pupak su se pojavili iznad vode. Bio
je to pojas, sveti Himavat, koji se protezao oko sveta. Ona se ras-
parala prema zalazeem Suncu od svog vrata nanie (ka j ugo-
zapadu) na mnoge zemlje i ostrva, ali vena zemlja (kapa) se nije
rasparala. Kopno je pokrilo lice tihih voda na sve etiri strane sve-
ta. Sva su ona nestala (kad im je doao red). Potom se pojavilo pre-
bivalite grenih (Atlantida) Vena zemlja se sada sakrila, jer su
vode postale vrste (zamrznute) pod dahom iz njenih nozdrva i zlim
vetrovima iz Zmajevih usta ", i t d. , i t d.
To pokazuje daje Severna Azij a stara kol i ko i Druga Rasa. ak
se moe rei i daj e ona stara kol i ko i ovek, poto je od samog
75
Okultno uenje potvruje narodna predanja koja kau da postoji izvor i-
vota u utrobi Zemlje i na Sevemom polu. To je krv Zemlje, elektromagnetski
tok koji krui kroz sve arterije i za koji se veli da se nalazi pohranjen u "pu-
pku" Zemlje.
Okultizam ukazuje da su Himalaji taj "pojas" i smatra da on, ispod i l i iz-
nad vode, okruuje Zemlju. Opisano je Aî^pupak smeten ka zalazeem Sun-
cu i l i na zapadu od Himavata u kome lee koreni Merua, a ta planina je na severu
od Himavata. Meru nije "legendama planina u pupku i l i centru Zemlje", ve
su u tom pupku njeni koreni i osnov, iako je ona sama daleko na severu. To je
povezuje sa "sredinjom" zemljom "koja nikad ne propada"; zemljom u kojoj
"dan smrtnika traje est meseci, a njihova no narednih est meseci". Kako ka-
e Vinu Purana: "za sever Merua j e, zato, uvek no kada je dan u drugim
oblastima, jer Meru je sever svih Dvipa i Vara" (ostrva i kontinenata) (Knj i-
ga I I , pogl VI I I ) . Zato Meru nije ni Atlas, to misli Vilford, ni ti je, kako je Vi l -
son pokuavao da pokae: "apsolutno u sreditu zemljine kugle", samo zato
to je to "relativno za stanovnike nekih delova za koje je Istok ona strana na
kojoj se prvo pojavljuje Sunce".
77 "
Cak se ni komentari ne libe istonjakih metafora. Zemljina kugla je upo-
reena sa telom ene, "majke Zemlje". Od njenog vrata nanie, znai od unu-
tranjeg mora, koje se sada nalazi iza neprelazne barijere leda. Zemlja je, kako
kae Parasara, "majka i dojilja, proirena svim stvorenjma i njihovim osobi-
nama, ono to obuhvata sve te svetove".
485
TAJNA D O K T R I N A * ANTROP OGENEZA
poetka ljudskog ivota njegov korenski kontinent, da tako kaemo,
ve postojao; jedino stoje onaj deo sveta koj i danas znamo kao Azi -
ju bio kasnije odseen od njega i podeljen vodama ledenog doba.
Ako smo, dakle, ispravno razumeli uenje, prvi kontinent koj i je
nastao prekrio je Sevemi pol kao jedna neprekinuta kora i ostao ta-
kav do dana dananjeg, s onu stranu untranjeg mora koje je izgle-
dalo kao nedohvatljiva opsena nekolicini arktikih putnika koj i su
ga opazili.
Tokom Druge Rase vie kopna je izronilo iz voda kao nastavak
"glave" na vratu. Poevi na obe hemisfere, na pravcu iznad najse-
vemijeg dela picbergena,^^ po Merkatorovoj projekciji sa nae stra-
ne, ono je moda ukljuivalo, sa amerike strane, oblasti koje sada
zauzima Bafinov zaliv i okolna ostrva i poluostrva. Tamo je ono je-
dva doseglo, ka j ugu, sedamdeset stepen irine; ovde - formiralo je
kontinent nalik na potkovicu o kome govore komentari, ija su dva
kraja ukljuivala Grenland, sa produetkom koj i je prelazio pedeseti
stepen malo ka jugozapadu, a drugi Kamatku, a ta dva kraja su sje-
dinjena onim to danas predstavlja sevemi obod obala istonog i za-
padnog Sibira. To kopno se razlomilo i nestalo. U ranom periodu
Tree Rase - nastala je Lemurija (vi di napred). Kad je ona bila uni-
tena, pojavila se Atlantida.
ZAPADNJAKA RAZMILJANJA ZASNOVANA NA
GRKIM I PURANIKIM PREDANJIMA
Zato je sasvim prirodno to vidimo daje, ak i sa tako mravim
podacima, vedski naunik Rudbek (Rudbeck) jo pre dva veka po-
Jer Stance taj l okal i tet nazivaj u t er mi nom koj i j e u komentari ma preve-
den kao inesto bez irine (Niraka), prebivalite bogova. Kako kae uenjak
iz Surja-Sidante:
Iznad toga (Sida) odlazi Sunce kad je postavljeno u ravnodnevicu; ono nema ni
ekvinocijalnu sanku ni uzdizanje pola (Akonati, st. 42). U oba pravca od te take posto-
je dve zvezde sevemjae (Di-uvatara) fiksirane usred neba; za one koji su smeteni u me-
stu bez irine (Niraka) obe se nalaze na horizontu. Otuda (u toj zemlji) nema uzdiza-
nja polova, poto su dve zvezde sevemjae na njenom horizontu, ali njihove kolatitude
(Lumbaha) iznose 90 stepeni; na Meruu su stepeni irine {Aka) isti brojevi (43 i 44).
486
kuao da dokae daj e vedska bila Platonova Atlantida. On je ak
mislio daje u izgledu drevne Upsale naao odnose i mere koje je gr-
ki mudrac saoptio za glavni grad "Atlantide". Kao stoje pokazao
Baji, Rudbek se prevario; ali, prevario se i Baji, i to jo vie. Jer,
vedska i Norveka su bile sastavni deo drevne Lemurije, a takode
i Atlantide sa evropske strane, ba kao to su j oj pripadali i istoni
i zapadni Sibir i Kamatka sa azijske strane. Samo, jo jednom, ka-
da je to bilo? To bismo mogl i priblino da saznamo jedino proua-
vanjem Purana ako ne elimo ita da imamo sa Tajnim uenjima.
Prolo je ve sedamdeset pet godina otkako je kapetan (sada pu-
kovnik) Vi l f ord izneo svoje matovite teorije da su Britanska ostrva
bila "Belo Ostrvo", Atala iz Purana. To je bila puka besmislica, po-
to je Atala jedno od sedam Dvipa, i l i ostrva kojâ pripadaju ni i m Lo-
kama, jedna od sedam oblasti Patale (antipoda). Stavie, kako pokazuje
Vilford,^' Purane]Q smetaju "u sedmu zonu i l i sedmu kl i mu" - ta-
nije, na sedmi podeok vreline: to je postavlja izmeu 24 i 28 ste-
peni seveme irine. Tada bi je trebalo traiti na istom stepenu kao
Rakovu obratnicu dok Engleska lei izmeu 50 i 69 stepeni irine.
Vi l f ord govori daje ona Atala, Atlantida, Belo Ostrvo. A u tomu VI I I
asopisa za azijska istraivanja, str. 280, njen neprijatelj se naziva
" Bel i m avolom", demonom uasa. Jer on kae:
U njihovim (induskim i muslimanskim romansama) vidimo ka-
ko Kai-caus odlazi na planine 'As-burd, u ijem podnoju Sunce
zalazi, da bi se borio protiv Dev-Sefida, i l i Belog avola, Taradaitje
iz Purana, ije je prebivalite bilo na sedmom stupnju sveta, to
odgovara sedmoj zoni budista, i l i Belom Ostrvu.
Sad, ovde su se orijentalisti suoili, i jo uvek se suoavaju, sa
sfinginom zagonetkom: ako bi j e pogreno resili, to bi zauvek uni-
tilo njihov autoritet, ako ne i njihove linosti, u oima induskog
uenjaka, ak i oni h nei ni ci r ani h. Jer, u Puranama ne post oj i
79
Vilford mnogo grei. On, na primer, poistoveuje Sveta Dvipu (Belo Os-
trvo) "ostrvo u sevemom delu Tojambudija" sa Engleskom, a potom pokuava
da nju poistoveti sa Atalom (donjim oblastima) i Atlantidom. Sad, ono ostrvo
je obitavalite Vinua, ezoterilii, a Atalaje pakao. On je takode smeta na Eu-
ksinu i l i I u (Crno) More, a potom izgleda daje, na drugom mestu, povezuje
sa Afrikom i Atlasom.
487
ni j edna t vr dnj a - o p r o t i v r e ni m det al j i ma na k o j i ma j e Vi l f o r d
zasnovao svoj a r azmi l j anj a - koj a nema ne k o l i k o znaenj a i ne
odnos i se na f i zi ke i met af i zi ke svetove. A k o su st ari I ndus i ge-
ograf ski pode l i l i l i ce sveta na sedam zona, k l i ma , D v i p a i na sedam
pakl ov a i sedam raj eva, al e g or i ki , ta mer a - sedam - ne odnos i
se u oba sluaja na iste l okal i t et e. S evemi pol , zeml j a " Me n i " j e se-
d mi deo i on odgovar a S e dmom p r i n c i p u ( me t a f i z i k i e t v r t om)
okul t ni h prorauna, j e r on predstavlj a oblast At me , iste due, i D u -
hovnos t i . O t uda j e Pukara pr i kazana kao sedma zona i l i D v i p a ,
koj a obuhvat a O kean Kira i l i O kean ml e ka ( veno zal eenu be l u
obl ast ) u Vinu Purani i d r u g i m Puranama ( K nj i g a I I , pog l . I V) .
A Pukara, sa svoj e dve Vare, l ei di r ekt no u podnoj u Mer ua. Jer,
reeno j e :
(. . .) da su dve zemlje sevemo i juno od Merua uobliene Icao luk
(. . .) (i da j e) jedna polovina povrine Zemlje na j ugu od Meru, a
druga polovina na severu od Meru - iza koje se nalazi polovina
Pukare
(Vinu Purana, Azijska istraivanja, itd.)
Geogr af s ki j e , dakl e. Pukara Ame r i k a , Severna i Juna, a ale-
gorijski ]& ona pr oduet ak a mb u D vi pe*" , u i j oj sredi ni st oj i Me -
r u , j e r t o j e z e ml j a k o j u nas el j avaj u bi a to i v e deset hi l j a da
godi na, koj a ne pate ni od bol es t i ni od sl abost i , gde nema ni v r l i -
ne ni por oka, ni kaste ni zakona, j e r t i l j udi s u "i st e pr i r ode kao i
Bo g o v i " {Vinu Purana, knj i ga I I , pogl . I V) . Vi l f o r d j e s kl on da u
pl a ni ni At l as v i d i Me r u i da t u t akode smesti i L oka-l okas . Sad, ka-
ko nam j e reeno, Me r u , koj a j e Svar-loka, pr ebi val i t e Br ame, i l i
Vi nua, i O l i mp i ndi j s ke egzot er i ke r el i gi j e, geogr af ski j e opi sa-
na kao da:
Svako ime u Puranama mora se ispitati iz najmanje dva aspekta: geograf-
skom i metafizikom, u njegovim alegorijskim primenama; npn Nilu (plavu) pla-
ninu koja predstavlja jednu od granica na severu Meru, geografski bi trebalo
traiti u planinskom lancu Orise, i, opet, u jednoj planini koja je sasvim dru-
gaija od ostalih (u Zapadnoj Africi), ambu Dvipa, Vinuovo carstvo - svet
koj i Je u Puranama ogranien na nau planetu, region u kome se nalazi jedino
Meru - ipak je podeljen tako kao da sadri Bharata-Varu (Indiju) kao svoj naj-
bolji i najlepi deo, kae Parasara. Slino je i sa Pukarom i svima drugima.
488
(. ..) prolazi kroz sredite zemljine kugle i produava se na drugu
stranu.
[Surja-Sidanta, V, 5, Vitnijev (Whitney) prevod]
Na njenom gornjem delu su bogovi, a donji (Juni pol) je prebi-
valite demona (paklovi). Kako onda Meru moe da bude planina
Atlas? Pored toga, Taradaitja, demon, ne moe da se smesti u sedmu
zonu ako se ona poistoveuje sa "Bel i m Ostrvom", koje je Sveta Dvi-
pa, iz razloga koj i su saopteni u fusnoti (vi di u daljem tekstu).
Vi l ford optuuje savremene bramine "da su ih (ostrva i zemlje)
pobrkali" (Azijska istraivanja, I I I , 300); ali, on ih je pobrkao jo vi -
e. On veruje da su, kao to Bramanda Purana i Vaju Purana dele
stari kontinent na sedam dvipa, za koje je reeno da su okruene
prostranim okeanom iza koga lee oblasti i planine Atale (ibid.),
tako i " Gr ci najverovatnije podelili narod Atlantide, za koju su, po-
to j oj se gubi trag nakon stoje otkrivena, pretpostavili daje unite-
na nekom prirodnom katastrofom".
Poto nam je malo tee da verujemo kako su egipatski sveteni-
ci, Platon, pa ak i Homer, sve svoje predstave o Atl antidi izgradili
na At al i - donjem regionu smetenom na Junom polu - vie vol i -
mo da se drimo tvrdnji izreenih u tajnim knjigama. Mi verujemo
u sedam "kontinenata", pet koj i jo uvek postoje i dva koja e se po-
j avi t i u budunosti. Mi verujemo da svi oni nisu kontinenti u strikt-
nom dananjem smislu te reci, ve da se sva ta imena, od ambu do
Pukare,^' odnose na geografska imena data (a) kopnima koja po-
krivaju itavu planetu tokom perioda neke Korenske Rase u celini,
zatim (b) onome stoje od njih ostalo nakon geoloke (rasne) Pralaje
- kao na primer "ambu" i {c) onim lokalitetima koj i e, nakon
buduih kataklizmi, ui u sastav novih univerzalnih "kontinenata",
poluostrva i l i Dvipa*^ - poto j e, u odreenom smislu, svaki konti-
nent manji i l i vei komad kopna okruen vodom. Tako, ma kakvu
"zbrku" da ta nomenklatura predstavlja za neupuene, za onog ko
ima klju, nema nikakve zbrke.
** ambu, Plaka, Salmali, Kusa, Krauna, aka i Pukara.
Kao to su, na primer, aka i Pukara, koje jo ne postoje, ali u iji e sa-
stav ui neki delovi Amerike, Afrike i Centralne Azije, sa oblau Gobi. Se-
limo se da Upadvipe znae "Icorenska " ostrva, i l i uopte kopna.
489
Tako, mi veruj emo da znamo kako i ako dva "ost r va" iz Purana -
esti i sedmi kontinent - t ek treba da se pojave, i pak je bilo zemalja,
i l i sada postoje zeml j e koj e e ui u sastav budui h kopna, nov i h
zemalj a i j i e geograf ski i zgl ed b i t i pot puno i zmenj en, kao to j e
bi o i u prol ost i . Zat o u Puranama nal azi mo da aka D v i p a j este ( i l i
e b i t i ) kont i ne nt , a da j e Sankha D v i p a , kako j e pokazano u Vaju
Purani, samo "manj e ostrvo", j edan od devet delova (koj i ma Vaju Pu-
rana dodaje j o est) Bharata-Vare. Poto su Sankha D v i p u naselja-
val i "ml easi (neisti stranci) k oj i su oboaval i hi nduska boanstva",
oni su b i l i povezani sa I ndi j om. ^^ To objanjava Sankhasuru, kral j a
j ednog dela Sankha D v i pe , koga j e ubi o K r i na, t og kral j a s t oj e se-
deo u pal at i " koj a j e bi l a okeanska kol j ka, i i j i su podani ci takoe
i v e l i u kol j kama", kae Vi l f o r d .
Na obalama Nila^'' (?) odvij ali su se esti sukobi izmeu Deva-
ta (boanskih bia, polubogova) i Daitja (divova); al i , postoje ovo
drugo pleme prevladalo, njihov kralj, Sankhasura, koj i je stolovao
u Okeanu, vrio je este none prepade.
(Azijsica istraivanja, tom III, str. 225)
Te bi t ke su se odvi j al e ne na obal i Nila, ve na obal ama Zapadne
Af r i ke , na i j em j u g u se danas nal azi Ma r oko. Ne ka d j e i tava Sa-
hara bi l a mor e, pot om kont i nent pl odan kao delta, a kasnije, t ek po-
sle j o j ednog pr i vr emenog potapanja, ona j e postala pusti nj a sl i na
onom dr ugom bespuu, pust i nj i Samo i l i Gobi . To pokazuj e pri a i z
Purana, j er na strani k oj u smo ci t i r a l i dalje st oj i :
Narodj e bio izmeu dve vatre; jer, dok je Sankhasura harao je-
dnom stranom tog Kontinenta, Krauna ( i l i Krakaa), kralj Kraun-
e, pustoio je drugu; obe vojske ( . . . ) su na taj nain jednu veoma
plodnu oblast pretvorile u divlju pusto.
Si gurno j e daj e E v r opi pr et hodi l o ne samo poslednje ostrvo At -
l anti de, o kome govor i Pl at on, ve i j edan v e l i k i kont i nent , najpre
podel j en, a pot om r azl oml j en na sedam pol uost rva i ostrva ( zvani h
Oni su nazvani demonima, Asurama, divovima i udovitima zbog njiho-
ve grenosti i zato je ta zemlja uporedivana sa Atalom - paklom.
Svakako ne na reci Ni l , ve blizu planine Nile iz lanca Atlasa.
490
Dvipe). O nj e pokri vao el u oblast Sevemog i Junog Pacifika, i i mao
ostrva ak i u I ndi j s kom okeanu (ostatke L emur i j e) . To mil j enj e po-
t vruj u indijske Purane, gr ki pi sci i azijsko, persijsko i musl i mansko
predanje. Vi l f or d, k o j i j e katastrofalno pobrkao i nduske i mus l i man-
ske legende, ovo, me ut i m, j as no pokazuj e ( v i d i t o m V I I I , X i I X
Azijskih istraivanja), a nj egove i nj eni ce i ci t at i iz Purana daj u d i -
rekt ne i posredne dokaze da su ar i j evs ki I ndus i i dr ugi dr evni na-
r o d i b i l i st ari j i mor epl ovci od Feniana, koj i ma s e danas pri pi suj e
da su b i l i p r v i pomor c i to su se poj a v i l i uposlepotopskom dobu. To
je saopteno u asopisu Azijskog drutva, I I I , str 325 i dalje:
U svom jadu, nekoliko naroda koj i su preiveli (u ratu izmeu
Devata i Daitja) podigli su ruke ka Bhagavanu: "Neka onaj ko moe
da nas spase (. . .) bude na K r al j " , izgovorivi re I ' T {magijski
izraz, koj i Vi l f ord oigledno nije razumeo) koja je odjeknula ita-
vom zemljom.
Pot om nai l azi di vl j a ol uj a, vode Kali su se udno uzburkal e:
(. . .) kad iz talasa izroni (. . .) ovek, kasnije nazvan I ' T , na elu
brojne vojske, rekavi abajan, ne bojte se (. . .) (i rasturi neprija-
telja). K r al j I ' T (objanjava Vi l f or d) j e podreena inkarnacija
M' r i r e (Mrida, verovatno oblik Rudre?) koj i je ponovo uspostavio
mi r i prosperitet u itavoj Sankha D vi pi , u Barbadesi, Hisastanu i
arapskom Avastanu (. . .) (it., it.)
Svakako, ako su i nduske Purane opisale ratove na kont i nent i ma
i os t r v i ma s me t eni m sa onu st ranu Zapadne Af r i k e u At l a n s k o m
okeanu i ako nj i hov i pi s ci govore o Barbarasima i dr ug i m narodi -
ma kao to su Ar a p i - pi s ci k o j i su pr i padni ci naroda za k o j i se n i -
kad ni j e ul o daj e pl ov i o ni t i preao Kalapani (crne vode Okeana)
u vreme kada su Feni ani p l o v i l i - onda nj i hove Purane mor a da
su stari j e od f eni ans ki h ( koj e su dat i rane i z me u 2. 000. i 3.000.
godi ne pre nove ere). U svakom sluaju, mor a da su ta predanja sta-
rija^^ j er, kako pi e j e da n adept: " U t i m pr i ama I ndus i govor e o
Vilford kae o poeli Atlantide i Bharate i l i Indije, meajui te dve prie
i Prijavratu sa Medatitijem:
491
tom ostrvu kao postojeem i veoma monom zato ono mora da je
postojalo pre vie od jedanaest hiljada godina.'"
Al i , druga jedna kalkulacija mogla bi predoiti vel i ku starost t i h
indijskih Arijevaca koj i su znali za poslednje preostalo ostrvo Atlan-
tide (jer su nekad tamo boravili) i opisali ga - tanije onaj ostatak
istonog dela tog kontinenta koj i je nestao ubrzo nakon izdizanja dve
Amerike,*** dve Vare Pukare. tavie, to bi se moglo demonstrirati
pomou astronomskog prorauna jednog adepta koj i kritikuje Vi l -
forda. Da bi nas podsetio ta su orijentalisti izneli u pogledu planine
Asburd "u ijem podnoju Sunce zalazi", gde se odigrao rat izmeu
Devata i Daitja,^ on kae:
Kasnije emo razmotriti geografsku irinu i duinu izgubljenog
ostrva i planine Asburd. Ono je bilo u sedmom stanju sveta, t j . u se-
dmoj zoni (koja se nalazi izmeu 24 i 28 stepeni seveme irine).
(. . .) To ostrvo, erka Okeana, esto je opisivano kao da lei na
Zapadu, a Sunce je predstavljano kako zalazi u podnoju njegove
planine (Asburd), Atlas, Tenerife i l i Ni l a (ime nije vano) i bori se
protiv Belog avola sa "Bel og Ostrva".
Sad, razmotrivi ovo tvrenje iz astronomskog aspekta i znaju-
i daj e Kri na inkarnirano Sunce (Vinu), solarni Bog i kako je
za njega reeno daj e ubio Dev-Sefida, belog diva - moguu per-
Podelu je nainio Prijavrata ( . . . ) On je imao deset sinova, i nameravao je da na t ol i ko
delova podeli itav svet. Talco je Neptun podelio Atl anti du na svoj ili deset sinova. ( . . . )
Jedan od nj i h je i mao (. . .) udove Atl anti de (to j e) verovatno stari Icontinent. (. . .)
Atlantidu je preplavio potop (. . .) i izgleda da bi pod Atlantidom trebalo da podrazu-
mevamo prepotopsku zemlju u kojoj se rodilo deset prineva Icoji su vladali, prema za-
padnjakoj mi t ol ogi j i (a takode i istonjakoj), ali ih je samo sedam selo na presto ( . . . )
(tom III, str. 236)
Neki takode misle da je od sedam Dvipa est unitio potop (tom VI TI , str.
367). Vilford smatra da su to "Gade, ukljuujui i paniju" - ali, to je pre bilo
Platonovo ostrvo.
Zato je Amerika, "novi " svet, neto starija, iako ne mnogo, a ipak jeste sta-
rija od Evrope, "starog sveta".
Ako je Di vovo i l i Dev-Sefidovo (Taradaitjino) prebivalite bi l o na se-
dmom stupnju, to je zato stoje on doao iz Pukare, Patale (antipoda) Indije,
i l i iz Amerike. Ona je dodimula zidine Atlantide, da se tako izrazimo, pre ne-
go stoje ova potonula. Re Patala znai i zemlje antipode i paklene oblasti, i
tako postaje sinonim po idejama i atributima, kao i po imenu.
492
sonifikaciju drevnih stanovnika u podnoju Atlasa - moda Kr i -
na tu predstavlja j edi no vertikalne zrake Sunca? Te stanovnike
(Atlantidane), kao to smo vi del i , Di odor je optuio da svako-
dnevno jcroA:///' Sunce i stalno se bore protiv njegovog uticaja.
Al i , sada emo dokazati da su Sankhasura i Sankha Dvipa, kao i
itava njihova istorija, geografski i etnoloki Platonova "At l ant i -
da" u induskom ruhu.
Ispravno je zapaeno da, poto u priama iz Purana to ostrvo
jo uvekpostoji, ti zapisi mora da su stariji od 11.000 godina, kol i -
ko je proteklo otkad je Sankha Dvipa, i l i atlantidanska Posejdonija
nestala. Zar nije oigledno i mogue da su Indusi morali da znaju
za to ostrvo jo ranije? Okrenimo se astronomskim ukazivanjima
koja to ine sasvim oiglednim ako, prema pomenutom adeptu,
pretpostavimo da "u vreme kada je letnji tropski kolur* prolazio
kroz Plejade, kada bi cor-Leonis** bil o nad ekvatorom i kada je
Leo (Lav) bio vertikalan na Cejlon u smiraj Sunca, Taurus (Bik) bi
bio vertikalan u odnosu na Atlantidu u podne".
To moda objanjava zato se Singalezi, nasl edni ci Rakasa i Di -
vova Lanke, i di r ekt ni pot omci Singhe, i l i Lava, dovode u vezu sa
Sankha Dv i p o m i l i Posej donij om (Pl at onovom At l ant i dom) . Samo,
kao to pokazuj e Mekej ev a Sfinksijada, to mor a da se desi l o pre
oko 23.000 godina, astronomski, kada nagib ekl i pti ke mora daj e bi o
znatno vei od 27 stepeni, i , shodno tome, Taurus ( Bi k ) mor a daj e
proao preko " At l a nt i de " i l i "Sankha Dv i pe " . A j asno j e pokazano
daj e bi l o tako.
Koment ar kae:
"Sveti bik Nandi doveden je iz Bharate u Sanhu da se susretne
sa Riabhom (Taurus) u svim Kalpama. Ali, kada su se stanovnici
Belog Ostrva (koj i su izvorno potekli sa Sveta Dvipe), koji su se
* koluri - zamiljeni krugovi koji prolaze kroz ekvinocijalne i solsticijalne
take ekpliptike i seku se pod pravim uglom na polovima, (nap. prev.)
** (Lat.) - srce Lava (nap. prev.)
Ni Atlantida ni Sankha Dvipa nikad nisu nazivane "Bel i m Ostrvom". Kad
predanje kae da je "Belo Ostrvo pocmelo zbog grehova lj udi", to se jedino
odnosi na stanovnike "Belog Ostrva" i l i Sidapure, i l i Sveta Dvipe, koji su kao
potomci Tree i etvrte Rase preli na Atlantidu "da bi je informisali i koji su,
poto su se inkamirali, pocrneli od greha" - stilska figura. Za sve Vinuove
493
pomeSali sa Daitjama (divovima) iz zemlje nepravde pocrneli su
od Greha dok je Nandi zauvek ostao na "Belom Ostrvu " ( i l i Sveta
D vi pi ). "Pripadnici etvrtog Sveta (rase) izgubili su OM. "
Asbur ( i l i Azburd), bilo da je to vrh Tenerifa i l i ne, bio je vul -
kan kada je zapoelo tonjenje "zapadne Atale" ( i l i pakla), a oni koj i
su se spasli ispriali su tu priu svojoj deci. Platonova Atlantida je
nestala izmeu Vode odozdo i Vatre odozgo; velika planina je sve
vreme bljuvala vatru. "Jedino je 'udovite koje bljuje vatru' pre-
ostalo od ruevina tog nesrenog ostrva".
Da li su Grci, koje optuuju da su ukrali tu indijsku priu (o At-
ali) i od nje nainli drugu (o Atlantidi), mogu takode bi t i optueni da
su svoje geografske pojmove i broj sedam dobili od njih? (Vi di u
Delu I I , nekoliko odeljaka o SEDMOSTRUKOSTI U prirodi.)
Proklo kae:
uvena Atlantida vie ne postoji, ali jedva da moemo sumnjati
daje ona nekad postojala, j er Marcelin, koj i je napisao uvenu is-
torij u Etiopije, kae daj e takvo veliko ostrvo nekad postojalo i da
to svedoe oni koj i su sastavljali istorije to se odnose na spolja-
nje more. Jer, oni priaju daje u to vreme u Atlantskom okeanu bi-
lo sedam ostrva posveenih Prozerpini, a pored toga, t r i ogromna,
posveena Plutonu (. . .) Jupiteru (. )! Neptunu. A pored toga,
stanovnici ovog poslednjeg ostrva (Posejdonije) sauvali su sea-
nje na ogromnu veliinu atlantskog ostrva, o kome su priali nj i -
hovi preci, i o tome daje ono tokom dugih razdoblja vladalo svim
ostrvima u Atl antskom okeanu. Sa tog ostrva moglo se prei na
jo jedno veliko ostrvo iza njega, koje nije daleko od kopna, bl i zu
koga je pravo more.
Sam Vi l f ord pie ( XI , 27):
Ti h sedam Dvi pa (netano prevedeno kao ostrva), prema Mar-
celinu, sainjavaju telo uvene Atlantide (. . .) Tako oigledno po-
kazuju daj e Atlantida stari kontinent. (. . .) Atlantida je unitena
nakon strane oluje (?); to je dobro poznato u Puranama od koj i h
Avatare se kae da su izvorno doli sa Belog Ostrva. Po tibetanskom predanju,
Belo Ostrvo je jedino mesto koje ne deli sudbinu ostalih Dvipa i ne mogu ga
unititi ni Vatra ni Voda jer ono je "Vena Zemlja".
494
neke potvruju da su kao posledica uasnih prirodnih potresa est
Dvipa nestale (. . .)
Saopteno je dovoljno dokaza da udovolje i najveim skeptici-
ma. Meut i m, dodati su takode i direktni dokazi zasnovani na eg-
zaktnoj nauci. Mogu se napisati t omovi , al i to nee nita vredeti
onima koj i ni t i vide ni t i uju, osim pomou uiju i oiju onih koj i za
njih predstavljaju autoritete.
Otuda uenje rimokatolikih sholastika daje planina Hermon, u
zemlji Mizpeta - to znai "anatema", "unitenje" - isto to i plani-
na Armon. Kao dokaz tome esto se citira Josif, koj i potvruje da
su jo u njegovo vreme svakodnevno na njoj otkrivane ogromne kosti
divova. Al i , to je bilo u zemlji proroka Balaama, koga je "Gospod ve-
oma vol eo"; i l i nosti i injenice su t ol i ko pobrkane u umovi ma
pomenutih sholastika da su oni, povodom objanjenja iz ohara da
"ptice" koje su inspirisale Balaama zapravo znae "zmije", to jest,
mudrace i adepte u i j i m je kolama on nauio misteriju proricanja
- opet iskoristili pri l i ku da pokau kako je planina Hermon "bil a na-
stanjena kri l ati m zmajevima Zla, i j i je poglavar Samael" (jevrejski
Satana).
rtveni jarac Izraela, koji je uzeo ime jednog od njih (Azaz(i)el),
bio je poslat upravo tim neistim duhovima vezanim za planinu Her-
mon u pustinji.
(Spenser)
Mi kaemo da nije tako. ohar na sledei nain objanjava ma-
gijsku praksu koja se na hebrejskom zove nehaim, i l i "Zmi j i na De-
la". On kae (deo I I I , red 302):
Ona se zove nehaim jer je delovanje arobnjaka (praktinih ka-
balista) okrueno svetlosu prvobitne zmije, koju oni opaaju na ne-
bu kao blistavu oblast sastavljenu od milijarda malih zvezda (. . .)
To naprosto znai okrueno astralnom svetlosu, koju tako zovu
martinisti, Elifas Levi i savremeni okultisti (vi di odeljak o tome).
495
' PROKLETSTVO" I Z FILOZOFSKE PERSPEKTIVE
Prethodna uenja TAJNE DOKTR I NE, kojima j e dodato sveopte pre-
danje, mora da su pokazala kako su Bramane i Purane, Jate i ostali
mazdeanski spisi, sve do Egipana, Grka i Rimljana i mal i isto po-
reklo. Nijedan od njih ne predstavlja besmislenu i neosnovanu priu
izmiljenu da zavede neoprezne i neupuene: sve predstavljaju ale-
gorije smiljene da prenesu, pod manje i l i vie fantastinim velom,
velike istine skupljene sa istog polja praistorijskog predanja. Pro-
stor nam ne doputa da u ova dva toma ulazimo u nove i tananije
detalje u pogledu etiri Rase koje su prethodile naoj. Al i , pre nego
to prouavaocu saoptimo istoriju psihikog i duhovnog razvoja na-
eg Petog (Arijevskog) oveanstva, i pre nego to pokaemo kako
se ona odrazila na sve druge pobone grane izrasle iz istog stabla,
moramo da razjasnimo jo nekoliko injenica. Na osnovu svedoe-
nja itave antike literature i intuitivnih razmiljanja mnogih filozo-
fa i naunika kasnijih vremena, pokazano je da su u gotovo svi m
sluajevima naela nae Ezoterijske Doktrine potvrena posrednim
i neposrednim dokazima. Da ni "legendami" divovi, ni izgubljeni kon-
tinenti, ni t i pak evolucija prethodnih rasa ne predstavljaju dokone
bajke. U Dodatku koj i m se zavrava ovaj tom, nauka e videti sebe
u vie situacija u kojima nee bi t i u stanju da prui odgovor; ona e,
nadajmo se, na kraju odustati od svih skeptikih primedbi u pogledu
svetog broja u prirodi i naih prorauna u celini (vi di odeljak o Se-
dmostrukosti).
U meuvremenu, jedan zadatak nije ispunjen: da se otarasimo naj-
tetnije od svih teolokih dogmi - PROKLETSTVA, za koje se tvrdi da
je baeno na oveanstvo jo od tobonje neposlunosti Adama i Eve
u Edenskom stanitu.
Tvorake moi u oveku bile su dar Boanske Mudrosti, a ne re-
zultat greha. To je jasno naglaeno u protivrenom ponaanju Jeho-
ve koj i isprva, proklinje Adama i Evu ( i l i oveanstvo) za tobonji
zloin koj i su poi ni l i , a potom blagosilja svoj "odabrani narod", re-
kavi: "Budite plodni, mnoite se i napunite Zeml j u" (Postanje, I X,
1). To prokletstvo na oveanstvo nije navukla etvrta Rasa j er je
496
r
relativno bezgrena Trea Rasa, jo ogromniji prepotopski divovi, ne-
stala na isti nain; otuda Potop nije bio kazna, ve naprosto rezultat
periodinog i geolokog zakona. A to nije bilo ni prokletstvo K AR -
ME baeno na nj ih zato to su teili prirodnom sjedinjenju, kao to
ini sav ivotinjski svet lien uma kad mu doe vreme, ve zbog
zloupotrebe tvorakih moi, zbog obesveenja boanskog dara i tra-
enja ivotne esencije jedino na ivotinjsko udovoljavanje sebi. Ako
ga razumemo, videemo da se tree poglavlje Postanja odnosi na
Adama i Evu sa zavretka Tree i poetka etvrte Rase. U poetku,
zaee j e, kao i za itav ivotinjski svet, bilo lako za ene. Priroda
nikad nije nameravala da ene raaju svoje potomstvo "u mukama".
Meutim, od tog perioda, tokom evolucije etvrte Rase, dolo je do
neprijateljstva izmeu njenih potomaka i "Zmi j ski h", potomaka i l i
proizvoda Karme i Boanske Mudrosti, j er su potomci ena i l i po-
ude/ovreî/// glavu potomaka plodova mudrosti i znanja, tako to
su svetu misteriju razmnoavanja pretvorili u ivotinjsko zadovo-
ljavanje; otuda je zakon Karme "podmetnuo nogu" rasi Atlantiana,
menjajui postepeno fizioloki, moralno, fiziki i mentalno celoku-
pnu prirodu etvrte Rase oveanstva,^' sve dok, od zdravog Kralja
ivotinjske tvorevine u Treoj Rasi ovek nije u Petoj, naoj Rasi,
postao bespomono, krofulozno bie i, u dananje vreme, najboga-
t i j i naslednik telesnih i genetskih poremeaja, takoe i najsvesnije i
najinteligentnije bestijalan od svih ivotinja na svetu.'"
^' Kako su mudri i veliki, kako dalekovidi i moralno korisni Manuovi za-
koni o branom ivotu kad se uporede sa slobodom koja je preutno odobrena
oveku u civilizovanim zemljama. To to su ti zakoni bi l i zanemareni tokom
poslednja dva milenijuma ne spreava nas da se divimo njihovoj domiljato-
sti. Bramin je bio grihata, porodini ovek, do odreenog doba u ivotu, kada
bi, nakon to zane sina, prekinuo sa branim ivotom i postajao edni Jogin.
Sam njegov brani ivot regulisao je njegov astrolog-bramin, u skladu sa nje-
govom prirodom. Zato, u zemljama poput Penaba, na primer, gde je kobni
uticaj muslimanske, a kasnije evropske popustljivosti, jedva dotakao te orto-
doksne arijevske kaste, i dalje nalazimo najlepe ljude na itavoj planeti - bar
to se tie stasa i fizike snage, dok su u Dekanu, a posebno u Bengalu, moni
ljudi iz davnine zamenjeni ljudima ije generacije sa svakom stoleem (a go-
tovo i svakom godinom) postaju sve manje i slabije.
90
Bolesti i prenaseljenost su injenice koje se nikako ne mogu porei.
497
To j e pravo PROKLETSTVO iz fizioloke perspektive, gotovo j edi -
no koga spominje ezoterizam kabale. Iz te perspektive, prokletstvo
je neporecivo j er je oigledno. Intelektualna evolucija, koja je na-
predovala ruku pod ruku sa fizikom, svakako je bila prokletstvo a
ne blagoslov - dar koj i su probudili "Gospodari Mudrosti ", koj i su
na ljudski Manas i zl i l i svezu rosu sopstvenog duha i sutine. Boan-
ski Titan j e, dakle, uzalud patio i gotovo bi moglo da se poali to
je uinio tu rtvu za oveanstvo, to je tako ivopisno opisao Eshil
u svom Okovanom Prometeju, kada je na kraju doba Titana (doba
koje je sledilo nakon eterikog oveka, pobonog Kandua i Pramloe)
fiziko oveanstvo u nastajanju, jo uvek bez uma i (fizioloki) ne-
svesno, bilo kao u sledeim stihovima:
Gledajui, oni uzalud gledahu;
Sluajui, uli nisu, ve kao slike iz sna
Tokom dugih perioda sve te stvari su sluajno brkali.
Nai Spasitelji, Agnivata i drugi boanski "Si novi Plamena Mu-
drosti" (koje su Grci personifikovali u Prometeju)" mogu isto tako,
u nepravednosti ljudskog srca, ostati neprepoznati i nenagradeni.
Nj i h bismo mogl i , u naem neznanju istine, indirektno prokleti za
U del u Eshilove drame, ge Ane Svenvi k {Swanwicl<), o Okovanom Pro-
meteju se kae ( t om I I , str. 146, 147) da Prometej u nj emu zaista izgleda:
(. . .) kao prvak i dobroinitelj oveanstva, ije je stanje (. . .) opisano kao krajnje
slabo i jadno. (. . .) Zevs je, kae se, predloio da se unite ti bedni smrtnici i da se
umesto njih na Zemlji poseje nova rasa.
Mi v i di mo da Gospodar Bi a i ni t o isto i istrebljuje pr v i pr oi zvod pri rode
i mora u Stancama V i dalje
(. . .) frovaste] predstavlja sebe kao nekog koje osujetio taj plan, i koga je povredila
bezobzirna Zevsova okrutnost. Tako, imamo Titana, simbola ogranienog razuma i slo-
bodne volje (intelektualnog oveanstva, i l i vieg aspekta Manasd) opisanog kao uz-
vienog ovekoljupca, dok je Zevs, vrhtmsko boanstvo Helade, naslikan kao okrutni
i okoreli tiranin, a takav karakter posebno vreda oseanja Atinjana.
Zato je tako, objanjeno je kasnije. "Vrhunsko boanstvo", kao i u svi m drev-
n i m panteonima - ukl j uuj ui i j evr ej ski - i ma dvojni karakter, sastavljen od
svetlosti i senke.
498
Pandori n pokl on, al i , suvie j e teka Kar ma da " Nj ega" , " k o j i se j e-
di ni us udi o" - kad j e Zevs arko udeo da ugasi i t avu l j udsku rasu
- da tu "rasu s mr t ni ka" sauva od propasti - pr okunu svetenici, ti
Z L I ; Ti t an k oj i pat i kae:
Da potonem spren u tmi nu Hada,
Ta mi je strana muka namenjena
Bolan da patim, alostan za pogledati,
Ja, koj i sam se smilovao na smrtnike! (. . .)
Ho r vr l o umesno pri meuj e:
Ogroman si dar dao smrtnicima (. . .)
V Prometej odgovara:
Da, a pored toga ja sam im dao Vatru.
Hor: Imaju li sada ta kratkovena stvorenja Vatru plame-
nog oka?
Prometej: Da, i pomou nje irnioge e vetine nauiti (. . .)
Al i , zajedno sa vetinama. Vatra koj a je pri ml j ena preobrazila se u
najvee prokl et st vo: taj i vot i nj s ki element i ovekova svesnost da
ga poseduje preobrazil a j e njegov per i odi ni i nst i nkt u kr oni nu ani -
malnost i ulnost.'^ To je ono to vi s i nad oveanstvom kao teki mr-
t vaki pokr ov. Tako se j avl j a odgovornost sl obodne vol j e, ti tanske
strasti koj e predstavlj aj u oveanstvo u nj egovom naj mrani j em as-
pekt u; "nespokoj na nezadovoljenost ni i h strasti i elja kada, sa sa-
mouver enom drskou, one prkose ograni enj i ma zakona".' ^
Pos t oj e Prometej , prema Pl at onovom Protagori, obdari o lj ude
onom "mudrou koj a sl ui f i zi koj dobr obi t i " , al i j e ni i aspekt Ma -
na^' te i vot i nj e {Kama) ostao netaknut, umesto "neuprl j anog uma,
najboljeg nebeskog dara" (Eshi l ), stvorenj e leinar veno nezadovo-
Ijene elje, aljenja i razoaranja udvostruenog " s nol i kom slabou
ivotinjski svet, poto ima instinkt koji ga vodi, ima svoje periode pare-
nja, a polovi su neutralisani tokom ostatka godine. Zato se slobodna ivotinja
razboljeva samo jednom u ivotu - pre nego to ugine.
93
Uvod u Okovanog Prometeja, str. 152.
499
koja okiva lepu rasu smrtnika" (str. 556) do dana kada Prometeja oslo-
baa njegov od neba ovlaeni izbavitelj, Herkul.
Sad, hriani, a posebno rimokatolici, pokuali su da tu dramu pri -
kau kao proroanstvo o dolasku Hrista. Teko da moe bi t i vee
greke od ove. Pravi teozof, onaj koji sledi Boansku Mudrost i oboa-
va APSOLUTNO savrenstvo - neznano boanstvo koje nije ni Zevs ni
Jehova - odbacie takvu ideju. Ukazujui na prolost, on e dokazati
da nikad nije postojao izvorni greh, ve jedino zloupotreba fizike
inteligencije - poto je psihiko bilo vodeno ivotinjskim, a oba su
isterala svetlost duhovnog. On e rei: "Svi vi koj i moete da itate iz-
meu redova, prouite drevnu mudrost u starim dramama ~ indijskim
i grkim; paljivo proitajte ovu koju smo upravo pomenuli, tu koja je
izvoena u atinskim pozoritima pre 2.400 godina, odnosno. Okova-
nog Prometeja." Taj mit ne pripada ni Hesiodu ni Eshilu, ve je, kao
to kae Bansin, "stariji od samih Helena", j er on uistinu pripada os-
vi tu ljudske svesti. Raspeti Titan je otelovljeni simbol kolektivnog
Logosa, "Jata", i "Gospodara Mudrosti" i l i NEBESKOG OVEKA, koj i se
inkamirao u oveanstvu. tavie, poto njegovo ime Pro-me-teus
znai "onaj koj i vi di ispred sebe", odnosno u budunost, pokazuje'''
Od 7ip6 | J.f| Tiq, "predvi anj e". U pomenut om del u, Eshilove drame, st oj i :
Profesor K un smatra daj e ime tog Titana izvedeno od sanslcritske rei Pramanta, to je
instrument koj i se koristi za paljenje vatre. Koren mand i l i mant podrazumeva rotaciono
kretanje, a re manthami (koriena da imenuje proces paljenja) stekla je sekundarno
znaenje - oteti; tako nalazimo jo j ednu re istog korera, pramatha koja znai krau.
To j e veoma domi l j ato, al i moda ne sasvim ispravno; pored toga, u tome
postoj i veoma prozaian element. Nema sumnje da se u f i zi koj pr i r odi vi i ob-
l i c i mogu r azvi t i od ni i h, al i teko daj e tako u svetu mi s l i . A poto nam j e re-
eno daj e re manthami prela u gr ki j ez i k i postala re manthana, ui t i , to
e rei, usvajati znanje, otuda dolazi prometheia, predznanje, predvianje; ako
t rai mo, moemo nai poetinij e porekl o "donosi oca Vat re" od onoga koje se
j avl j a u sanskri tskom or i gi nal u. Svastika, sveti s i mbol i i nstrument za paljenje
Svete Vatre moe ga bolj e obj asni ti . Aut or ka nastavlja:
Prometej, donosilac Vatre, otelovljena Pramanta, svoj prototip ima u arijevskom
Matarisvanu, boanskoj (. . .) linosti, koja je blisko povezana sa bogom Vatre u Ve-
dama, Agnijem. (. . .)
Ma t i , na sanskritu, znai "razumevanj e", i s i noni m j e za MA H A T i Manas i
mora da na neki nai n objanjava porekl o tog imena: Promati j e sin Fohata,
k o j i takode i ma svoj u pr i u.
50 0
da medu veti nama koj e j e i zumeo i nj i ma naui o oveanstvo psi -
hol o ki u v i d ni j e bi o na posl ednj em mestu. Jer, kako se al i erka-
ma Okeana:
Proroanstva raznih vrsta uspostavio sam
I meu snovima prvi izdvojio
I stinite vizije ( . . . ) i smrtnike vodio
Tajanstvenoj vetini
Sve vetine smrtnicima od Prometeja dooe (. . .)
Ost avl j aj ui na t renut ak gl avnu t emu, zaustavi mo se i pogl edaj -
mo ta moe b i t i skri veno znaenje te naj drevni j e, a i naj sugesti vni -
j e od s vi h t r adi ci onal ni h al egorij a. Poto se ona odnosi na rane rase,
to zapravo nee b i t i prava digresij a.
Tema te Es hi l ove drame (ostala dva dela t r i l ogi j e su i zgubl j ena)
poznata j e s v i m obrazovani m i t aoci ma. Pol ubog krade bogovi ma
( El ohi mu) nj i hov u t aj nu - mi s t er i j u Tvorake Vatre. Z bog t og sve-
t ogr dnog pokuaja, njega obara K R O NO S ' ^ i isporuuj e Zevsu, o c u i
t vor cu oveanstva, koj e j e on eleo da zadri u stanju i nt el ekt ual -
nog slepila i nal i k i vot i nj ama, tom personalnom boanstvu, koj e ne
b i ht el o da v i d i O VE K A " kao j ednog od nas". Zat o j e Prometej , " do-
nos i l ac Vat re i S v e t l os t i " okov a n na p l a ni ni K a v k a z u i osuen na
muke. A l i , t r ol i ka j e Sudbi na ( K ar ma) ije naloge, kako kae Ti t an,
slua ak i Zevs:
i j i m nalozima ni on ne moe a Izbegne . . .
Ona odreuje da e te patnje trajati samo dok se ne r odi Zevsov sin:
Da, sin koj i je snaniji od svog oca (787)
Jedan od t voj i h (I j i ni h) sopstvenih potomaka on mora bi t i . . .
(791)
Taj si n e i zbavi t i Prometej a (oveanstvo koj e pat i ) od sopstve-
nog kobnog dara. Nj egovo i me j e "O naj k o j i mor a da doe. . . "
Kronos je "vreme", pa tako alegorija postaje veoma sugestivna (vidi za-
vrne delove ovog poodeljka).
501
D akl e, na osnovu t i h nekol i ko redova k o j i se, kao i bi l o koj a dr u-
ga al egori ka reenica, mog u i s k r i v i t i u bi l o koj e znaenje, nai me,
na osnovu r eci koj e i zgovara Prometej , obraaj ui se I j i , erci I naha,
koj u j e proganj ao Zevs, neki ka t ol i ki pi s ci s u i skonst rui sal i i t avo
proroanst vo. Raspeti Ti t an kae:
I kobno drevno znamenje, hrastovi koj i govore
K oj i su potpuno jasno, ne u zagonetnim recima
Naj avi l i te kao sjajnu suprugu Zevsovu
(stih 853)
. . . . mi l uj ui t e
Samo dodirom neuznemiravajue ruke;
Tada e crnoputog Epafosa rodi ti , ije ime
Sadri njegov sveti rod . . . . (870)
To j e nekol i ko fanati ka - meu nj i ma de Mus o (Mousseaux) i de
Mi r v i j - i skonst rui sal i u j asno proroanstvo. I j a - "j e maj ka Boj a" ,
kau nam oni , a " cr noput i Epaf os" - Hr i s t . A l i , ovaj posl ednj i ni j e
svrgnuo svog oca sa prestola, izuzev metaf ori ki , ako pod t i m " O c e m"
mor amo da smatramo Jehovu; n i t i j e hri anski Spasitelj baci o svog
Oca u ponor Hada. Prometej kae, u stihu 930, da e Zevs tek b i t i po-
ni en, kao i on sam:
. . . . takav brak on sprema
K oj i e ga sa njegovog prestola moi u nitavilo
Sunovratiti; tako e bi t i potpuno ispunjena
Kletva njegovog oca Kronosa . . . . '^
. . . . Neka ga, nek' sedi
Pouzdajui se u svoju uzvienu grmljavinu
I maui obema rukama svojom vatrenom munjom;
Jer one mu nee pomoi, nego e on pasti,
Pasti neasno, nepodnoljivo . . . . (stih 980).
" C r noput i Epaf os" bi o j e D i noi s Sabazije, si n Zevsa i Demet re u
sabazij anskim mi st eri j ama, t o k o m k oj i h "otac bogova", popr i mi v i
oblik zmije, zai nj e sa D e me t r om D i oni s a i l i sol arnog Baha. I j a j e
Mesec, a i st ovremeno i Eva. jedne nove rase, kao s t oj e to i D emet r a
96
Za objanjenje te kletve, vi di poslednje stranice ovog pododeljka.
50 2
- u ovom sluaju. Mi t o Prometeju je zaista proroanstvo, al i, on se
ne odnosi ni na jednog od ci kl i ki h spasitelja koj i su se periodino
pojavljivali u raznim zemljama i medu raznim narodima u nj ihovim
prolaznim fazama evolucije. On ukazuje na poslednju od misterija
ciklikog preobraaja, tokom koj ih e oveanstvo, postoje prelo
od eterikog u vrsto fiziko stanje, sa duhovnog na fizioloko raz-
mnoavanje, bi t i poneto napred na suprotni kraj ciklusa, ka onoj
drugoj fazi njegovog prvobitnog stanja u kome ena nije znala za
mukarca, dok se ljudsko potomostvo stvaralo, a ne zainjalo.
Ta faza e se vratiti oveku i itavom svetu kad on bude otkrio i
zaista potovao istine koje lee u osnovi tog ogromnog problema
polova. To e bi t i kao "svetlost koja nikad dosad nije obasjala ni mo-
re ni kopno" i ljudima je dola preko Teozofskog drutva. Ta svetlost
e voditi do istinske duhovne intuicije. Tada (kako je reeno u pismu
jednom teozofia) ''svet e imati rasu Buda, rasu Hrista, j er e otkri ti
da pojedinci mogu po svojoj volji da raaju ili budoliku decu ili de-
mone". " K ad to znanje doe, sve dogmatske religije, a sa njima i
demoni, e izumreti."
Ako razmislimo o procesu razvoja u toj alegoriji i karakteru nje-
nih junaka, moemo odgonetnuti misteriju. KRONOS je, naravno, "vre-
me" u svom ci kl i kom toku. On prodire svoju decu - ukljuujui
i Personalne Bogove egzoterikih dogmi. Umesto Zevsa, on je pro-
gutao njegov kameni kip, ali, taj simbol je rastao i u ljudskoj mati
se razvijao samo onako kako se oveanstvo kretalo ka svojom isklju-
ivo fizikom i intelektualnom - ne duhovnom - savrenstvu. Kad ono
isto tako uznapreduje u svojoj duhovnoj evoluciji, Kronos vie nee
bi t i obmanut. Umesto njenog kamenog kipa, on e prodrati samu tu
antropomorfnu izmiljotinu. Jer, Zmija Mudrosti, koju u sabazijan-
skim misterijama predstavlja antropomorfizovani Logos, jedinstvo
duhovnih i fizikih Moi , u Vremenu (Kronosu) e zaeti potom-
stvo - Dionisa-Baha i l i "crnoputog Epafosa", "monog", koj i e ga
zbaciti. Gde e se on roditi? Prometej njegovo poreklo i mesto roe-
nja u svom proroanstvu nalazi u I j i . I ja je Meseeva boginja raz-
mnoavanja - j e r ona je Izida i ona je Eva, velika majka."^ Ona prati
97
Prevodilac Okovanog Prometeja i eseja o njemu alio se da u ti m lutanji-
ma Ije "nema saglasnosti sa naim poznavanjem geografije" (str 191, tom I I ) .
503

Blavatsky - Tajna Doktrina 3

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Blavatsky - Tajna Doktrina 3

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

TAJNA DOKTRI NA * ANTROPOGENEZA

italac se moe upitati zato uopte govorimo o zmajevima? Mi

You might also like