You are on page 1of 27

ALOHTONI ORGANIZMI VODENIH EKOSISTEMA

SRBIJE
Sadraj:
1.Uvod............................................................................................................3
2. Osnovni pojmovi u invazionoj biologiji.....................................................4
3. Vodeni ekosistemi stanje u Srbiji.............................................................!
3.1. "lo#tone vrste riba............................................................................................$
3.2. "lo#tone vrste makrobeski%menjaka..............................................................1&
4. 'aklju%ak...................................................................................................23
(. )iteratura...................................................................................................24
***.maturski.org
1
1. UVOD
+itanje unosa i ,irenja invazivni# alo#toni# vrsta- poslednji# godina- postaje sve
aktuelnije. .okom pro,log veka- pod uti/ajem antropogenog 0aktora 1namerno ili
slu%ajno2- uo%eno je ,irenje odre3eni# vrsta organizama van grani/a nji#ovog prirodnog
areala. 4ako se raspored biote tokom geolo,kog vremena stalno menja- razli%ite ljudske
aktivnosti 1globaliza/ija tri,ta i intenzi0ika/ija trgovine- putovanja i turizma2 zna%ajno
ubrzavaju ove promene.
U potekli# 35 godina istraivanja biolo,ki# invazija su intenzivirana- kako u svetu- tako i
kod nas. 6ada govorimo o Srbiji- dokazano je da stopa introduk/ije u pojedine biotope
raste i oni su opisani kao pogodne re/ipijentske oblasti7biotopi.
Ovakvi zaklju%/i name8u potrebu za #itnim re,avanjem problema kontrole uno,enja-
pra8enja stanja i suzbijanja alo#toni# vrsta- posebno oni# koje se mogu ozna%iti kao
invazivne.
9ilj ovog rada je da prui osnovne in0orma/ije o alo#tonim invazivnim vrstama vodeni#
ekosistema Srbije- da se ukae na problem i podigne stepen interesovanja za bioinvazije.
2
2. OSNOVNI POJMOVI U INVAZIONOJ BIOLOGIJI
U invazionoj biologiji- %iji po%e/i datiraju iz sredine :: veka- postoji podela organizama
na auto#tone i alo#tone. Autohtone vrste naseljavaju oblasti koje su deo nji#ovog
prirodnog areala rasprostranjenosti. Alohtone vrste- poznate jo, i pod terminima
egzoti%ne i ;strane<- imaju zajedni%ku osobinu ;da su introdukovane u sredinu u kojoj se
ranije nisu nalazile< 1=estbrooks- 1>>$2 !e"#$#%ent&'o $o(!u)%e 1podru%je koje je
;primala/< alo#tonog taksona2. ?egion odakle takson poti%e ozna%ava se terminom @
(ono!&'o $o(!u)%e 1?i/#ardson i saradni/i- 25552. Usled kompleksnosti problema i
nedostatka relevantni# podataka iz pro,losti- jasno je da postoje vrste za koje se ne moe
sa sigurno,8u utvrditi kojoj od ove dve kategorije priradaju. .akve vrste de0ini,emo kao
'!#$to*ene 19arlton- 1>>&2.
U novoj sredini alo#toni taksoni se mogu pro,iriti i realizovati deo ivotnog /iklusa- ali
nisu sposobni za samostalnu reproduk/iju- bez pomo8i %oveka +'l#,+t#-o.+n# taksoni.
N+tu!+l#-o.+n# taksoni su se u potpunosti prilagodili oblasti koju su naselili i nesmetano
se razmnoavaju uspostavljaju8i svoje popula/ije.
Aakon unosa alo#toni# vrsta u ekosistem mogu8e su slede8e posledi/e:
nestanak alo#tone vrste- usled nedostatka slobodne ekolo,ke ni,e
istrebljenje alo#tone vrste od strane auto#tonog predatora u vrlo ranom stadijumu
naseljavanja
pronalaenje slobodne ni,e unutar postoje8e zajedni/e- odnosno prilago3avanje na
izvore #rane koji nisu bili u potpunosti iskori,8eni- %ime novounesena vrsta
postaje %lan zajedni/e
#ibridiza/ija izme3u alo#toni# i nativni# vrsta @ moe dovesti do gubitka lokalni#
geneti%ki# adapta/ija nativni# taksona
3
izumiranja ili zna%ajno smanjenje auto#tone vrste- dotada,njeg ekolo,kog
#omologa
unos novi# parazita i bolesti.
Ve8ina alo#toni# vrsta moe biti od velikog zna%aja za poljoprivredu- ,umarstvo-
#ortikulturu... 4pak- introdukovane vrste u re/ipijentskom podru%ju- usled nepostojanja
prirodni# neprijatelja koji bi ograni%avali nji#ovu reproduk/iju i ,irenje- mogu negativno
uti/ati na auto#tone organizme menjaju8i strukturu i 0unk/iju zajedni/a i ekosistema.
.akve vrste nazivamo +lohtone #n.+-#.ne vrste. 4nvazivne vrste se smatraju jednim od
najve8i# 0aktora ugroavanja biodiverziteta- odma# nakon uni,tavanja stani,ta.
+ro/ena stepena invazivnosti taksona i invazibilnosti podru%ja 1osetljivost teritorije na
biolo,ke invazije2 nije jednostavan zadatak. Aeop#odno je posedovati vrlo pre/izne
podatke o ekosistemu u koji je alo#toni takson unesen- kao i o biologiji samog alo#tonog
taksona: koje osobine ga %ine invazivnim- koja svojstva %ine re/ipijentsko podru%je
pogodnim za uspe,no naseljavanje alo#toni# organizama i koji su najzna%ajniji vektori
unosa.
4nvazivne vrste naj%e,8e poseduju veliki reproduktivni poten/ijal- izraene kompetitivne
sposobnosti i veliku sposobnost adapta/ije- ,to im omogu8ava da mnogo bre napreduju
u novoj sredini u odnosu na nativne taksone.
'a najve8i broj alo#toni# invazivni# vrsta najpogodnija su jako izmenjena i ve,ta%ka
stani,ta. Stepen invazija direktno je propor/ionalan stepenu urbaniza/ije i #idro@
mor0olo,ke degrada/ije odre3enog podru%ja. Umeren i visok nivo organskog zaga3enja-
intenzivni re%ni saobra8aj i blizina #n.+-#on#h 'o!#(o!+ 1putevi uno,enja i ekspanzije
invazivni# vrsta2 tako3e pove8avaju stepen invazibilnosti podru%ja.
Aa teritoriji Bvrope postoje %etiri invaziona koridora 1Calil i saradni/i- 255!2 1slika 12.
Severni koridor povezuje 9rno- 6aspijsko i "zovsko mora- preko Volge- Dona i Aeve sa
Ealti%kim i Eelim morem. Ukupne je duine oko & (55 km. Centralni koridor rekama
Dnjepar i Eug spaja 9rno i Severno more. Juni koridor- duine 3 (55 km- spaja 9rno sa
4
Severnim morem- preko Dunava- ?ajne i Fajne. Smatra se da je Guni koridor posle
1>>2. godine 1nakon ponovnog otvaranja kanala ?ajnaFajna i povezivanja slivova
?ajne i Dunava2 postao najzna%ajniji put za ,irenje alo#toni# vrsta sa istoka na zapad 1Eij
de Vaate- 25522. Zapadni koridor preko ?ajne i ?one spaja Fediteran sa Severnim
morem.+ored ova %etiri glavna koridora postoje i dva manja interkoridora- koji i#
me3usobno spajaju na severu 1Severni interkoridor2- odnosno jugu 1Guni interkoridor2.
Sl#'+ 1: 4nvazioni koridori Bvrope
Aajzna%ajniji vektori unosa alo#toni# vrsta u akvati%ne ekosisteme su brodarstvo 1balasna
voda brodova2- akvakultura i akvaristika- saobra8aj manji# plovni# objekata i
neadekvatno poribljavanje.
(
/. VODENI EKOSISTEMI STANJE U SRBIJI
Vodeni ekosistemi severnog dela Srbije- usled nji#ove zna%ajne degrada/ije- naro%ito su
izloeni bioinvazijama. Demogra0ski raspored- kao i raspored industrije doprinose toj
%injeni/i. .ako3e- plovni putevi Srbije lo/irani su u severnom- ravni%arskom podru%ju
zemlje- a re%ni saobra8aj je bitan 0aktor koji neposredno 1uno,enje alo#toni# vrsta2 i
posredno 1modi0ika/ije re%ni# tokova- usled obezbe3enja uslova za plovidbu2 uti%e na
pove8anje ksenodiverziteta 1diverzitet alo#tone biote2. Dunav- kao deo Gunog
invazivnog koridora Bvrope 1Bssl H ?abits/#- 25542- jedna je od najinteresantniji#
oblasti za pra8enje unosa i ,irenja akvati%ni# alo#toni# invazivni# vrsta. +utevi ,irenja u
Srbiji dalje idu njegovim glavnim pritokama Savom- .isom i Foravom.
Eiolo,ke invazije nisu samo na/ionalni problem- ve8 nji#ovo e0ikasno suzbijanje za#teva
me3unarodnu saradnju. 4nstitut ua biolo,ka istraivanja ;Sini,a Stankovi8< u%etvuje u
projektu ")"?F- u okviru koga se analiziraju vodene invazije tri najzna%ajnija evropska
invazivna koridora. +rojekat prua osnovu za de0inisanje metodologije pro/ene rizika od
bioinvazija vodeni# ekosistema. Gedan od zadataka projekta je i ekonomska analiza
razmatranje negativni# i pozitivni# ekonomski# posledi/a koje bioinvazije imaju po
re/ipijentsko podru%je. Usled potrebe za sistematiza/ijom podataka- izrade metodologije
pro/ene rizika i de0inisanja mera suzbijanja 0ormirana je "4SS49 baza podataka
1Allo/#t#onous Invasive Spe/ies o0 t#e Sout#ern Invasion 0orridor2 koja obu#vata Guni
invazivni koridor 1koridor Dunav- kanal ?ajnaFajnaDunav- Fajna- ?ajna2 i podru%je
Srbije. U bazu su uneti literaturni poda/i- in0orma/ije iz ve8eg broja te#ni%ki# izve,taja-
kao i neobjavljeni poda/i kojima raspolau 4E4SS- 4nstitut za biologiju i ekologiju
+rirodnomatemati%kog 0akulteta Univerziteta u 6ragujev/u i Eiolo,ki 0akultet
Univerziteta u Eeogradu. 6ori,8ena je i baza podataka ;Eiodiverzitet akvati%ni#
ekosistema Srbije< +rirodno@matemati%kog 0akulteta Univerziteta u 6ragujev/u- kao i
poda/i %etiri me3unarodne ekspedi/ije Goint Danube SurveI- Goint Danube SurveI 2-
Goint .isza SurveI 1istraivanja organizovana od strane Fe3unarodne komisije za za,titu
reke Dunav 49+D?2 i "Jua.erra Danube SurveI 1istraivanje u okviru projekta
&
"Jua.erra Kesti okvirni program BU2. Eaza pored %ek liste sadri i brojne podatke o
invazivnim vrstama: poreklo vrste- period i na%in unosa- puteve ,irenja- re/ipijentsko
podru%je- in0orma/ije o biologiji vrste i stepenu invazivnosti.
"lo#tone vodene vrste zabeleene su me3u biljkama- beski%menja/ima i ki%menja/ima
ukupno (2 vrste- od %ega je 42 vrste pripadaju ribama i makrobeski%menja/ima.
3. 1. Alohtone vrste riba
+risustvom alo#tone 0aune riba u Dunavu i njegovim pritokama do sada su se bavili
razli%iti autori. Simonovi8 i Aikoli8 11>>&2 su zabeleili 13 alo#toni# vrsta riba- Faletin i
saradni/i 11>>!2 su u severnom delu Dunava registrovali devet- dok je po%etkom ovog
veka taj broj porastao na 23 vrste 1Simonovi8- 25512. Ovakvi poda/i pokazuju da stopa
introduk/ije u vode dunavskog sliva stalno raste- vr,e8i pritisak na auto#tonu 0aunu.
"lo#tona i#tio0auna Srbije uglavnom poti%e iz isto%noazijske i severnoameri%ke
subregije- mada ima i introdukovani# pripadnika severne oblasti /entralnoevropske
divizije 1Simonovi8- 25512. ?egistrovane su ukupno 23 alo#tone vrste iz devet 0amilija
1tabela 1 invazivne vrste su zatamnjene sivom bojom2. Clavne re/ipijentske oblasti su
podru%je Vojvodine i dolina Gune Forave.
!
T+1el+ 12 "lo#tone vrste riba u vodama Srbije
POL3ODONTIDAE
Polyodon spathula 1=albaum- 1!>22 severnoameri%ki veslonos
0OREGONIDAE
Coregonus peled 1Cmelin- 1!$>2 peled- ozimi/a
SALMONIDAE
Salvelinus fontinalis 1Fit/#ill- 1$1(2 poto%na zlatov%i/a
Salvelinus alpinus 1)innaeus- 1!($2 jezerska zlatov%i/a
Oncorhynchus mykiss 1=albaum- 1!>22 dui%asta 1kali0ornijska2 pastrmka
03PRINIDAE
Pseudorasbora parva S/#laegel- 1$42 amurski %eba%ok 1bezribi/a2
Ctenopheryngodon idella Valen/iennes- 1$44 beli amur
Hypophthalamichthys molitrix Valen/iennes- 1$44 beli tolstolobik
Arstichthys nobilis ?i/#ardson- 1$44 sivi tolstolobik
Carassius auratus gibelio 1Elo/#- 1!$32 babu,ka
Pachychilon macedonicus 1Steinda/#ner- 1$>22 mergur
Rutilus basak 1Le/kel- 1$432 grune/ 1utalj- babur2
Scardinius graecus Step#anidis- 1>3! gr%ka /rvenperka
I0TALURIDAE
Ictalurus nebulosus )e Sueur- 1$1> /verglan 1patuljasti ameri%ki somi82
Ictalurus melas 1?a0inesJue- 1$252 /verglan
0ENTRAR0HIDAE
epomis gibbosus )innaeus- 1!($ sun%i/a
!icropterus salmonides )a/epede- 1$52 velikousti bas
GOBIIDAE
"eogobius melanostomus +allas- 1$11 glavo% kruglak
"eogobius fluviatilis +allas- 1$11 glavo% trka%
"eogobius kessleri Cunt#er- 1$&1 glavata rui/a 1glavo%2
"eogobius gymnotrachelus 6essler- 1$(! glavo% 1rui/a2 peskar
ODONTOBUTIDAE
Perccottus glenii 1DIbo*skI- 1$!!2 amurski spava%
S3NGNATHIDAE
Syngnathus abaster ?isso- 1$2& ,il/e kratkokljuno
$
Fasovni unos novi# riblji# vrsta u srpski deo Dunava zapo%eo je po%etkom :: veka
introduk/ijom /verglana poreklom iz Severne "merike 1=el/omme- 1>$$2. Aakon toga
unete su azijske /iprinide- beli amur i sivi tolstolobik 19aki8 H Lristi8- 1>$!2.
Gedan od na%ina unosa alo#tone riblje 0aune je /iljani unos radi gajenja u ribnja/ima.
Fe3utim- ima slu%ajeva da se pored planirani#- slu%ajno une,ene i druge alo#tone vrste-
npr. babu,ka- amurski %eba%ok i amurski spava% 1Larka i saradni/i- 1>>>2 koje se vrlo
brzo aklimatizuju i naturalizuju- ispoljavaju8i odre3eni stepen invazivnosti. Odre3eni broj
vrsta introdukovan je za#valjuju8i antropogenom uti/aju na vodotokove Srbije-
prvenstveno izgradnjom brana Merdap 4 i 44. Usled usporavanja dela Dunava kroz
Merdapsku klisuru- vrste koje su naseljavale ovaj deo toka i kojima odgovaraju bre vode
1ke%ige2- povla%e se uzvodno- dok praznu ni,u popunjavaju vrste roda Aeogobius 1"#
melanostomus- "# fluviatilis- "# kessleri- "# gymnotrachelus2. One se zatim dalje ,ire
pritokama i kanalima- a "# melanostomus i "# gymnotrachelus su registrovani i u gornjem
Dunavu- kod Ee%a 1=iesner- 255(2.
Stepen uti/aja alo#toni# vrsta riba na nativnu 0aunu je te,ko pre/izno pro/eniti- usled
nedostatka ta%ni# podataka o strukturi i produktivnosti riblji# zajedni/a pre unosa
alo#tone komponente. Uo%eno je da pove8enje brojnosti babu,ke prati smanjenje nativni#
i sinantropni# vrsta @ ,arana- linjka i kara,a 1Faletin i saradni/i- 1>>!2. Ova pojava
uslovljena je pre svega reproduktivnim adaptivnim prednostima alo#toni# vrsta
1ginogeneza- rano sazrevanje- visok 0ertilitet2- kao i visokom toleran/ijom na prisustvo
organskog zaga3enja. Odre3eni broj alo#toni# vrsta 1Ictalurus melas- epomis gibbosus i
vrste roda Aeogobius2 ima zajedni%ku osobinu da vode brigu o potomstvu- usled %ega
postaju kompetitivnije u odnosu na auto#tone vrste- kod koji# ova pojava nije prisutna.
Go, jedan aspekt uti/aja alo#tone i#tio0aune na nativnu je i prisustvo parazita. Sa ribljom
mla3i- u vode Bvrope je uneto nekoliko vrsta ektoparazita 0amilije .ri/#odinidae- ,to je
posledi/a unosa riba u ribnjake bez pret#odne kontrole zdravstvenog stanja 1"k/ioni
plan- 255!2.
>
Od ukupno 23 introdukovane vrste riba- za nji# ,est moemo re%i da u manjoj ili ve8oj
meri ispoljavaju odre3eni stepen invazivnosti.
Oncorhynchus mykiss 45+l1+u,6 17829 dui%asta 1kali0ornijska2 pastrmka
Dui%asta pastrmka je jedna od najpoznatiji# introdukovani# vrsta riba na svetu. Aativna
je za podru%je Severne "merike 1jezera i reke pa/i0i%kog priobalja od "ljaske do
Feksika2. U Bvropu je introdukovana 1$>5. godine- zbog kvalitetnog mesa i relativno
lakog uzgoja- kao i za potrebe sportskog ribolova. +rvi poda/i o introduk/iji na Ealkanu
datiraju tako3e iz 1$>5. godine kada su pastrmke iz Severne "merike une,ene u ribnjake
u Sloveniji- a tri godine kasnije i u Lrvatskoj 1"ganovi8- 1>!>N Eoj%i8- 1>$22. U Srbiji se
sa uzgojem pastrmki po%inje tek posle 44 Svetskog rata.
4ako se dui%asta pastrmka redovno nalazi u ribnja/ima- nalazi ove vrste u vodotokovima
Srbije su retki 1Simonovi8- 25512. Dui%asta pastrmka se ne reprodukuje u na,im
vodama- tako da ne moemo govoriti o njenoj naturaliza/iji. Uo%eno je da zbog njenog
prisustva u vodama opada popula/ija auto#toni# vrsta @ mladi/e i lipljana- a tako3e
negativno uti%e i na popula/ije invertebratski# grupa.
Sl#'+ 22 Oncorhynchus mykkis
Pseudorasbora parva S"hle*el6 1:;2 @ amurski %eba%ok 1bezribi/a2
"murski %eba%ok je vrsta ribe nativna za podru%je Gapana- 6ine- 6oreje- .ajvana i ?usije
1reka "mur2. Slu%ajno je uneta u ribnjake ?umunije- zajedno sa planskim unosom
babu,ke i sivog tolstolobika 1Eanares/u- 1>&42. +rvi nalaz za Srbiju potvr3en je u re/i
15
)ugomir- sliv Velike Forave 16araman- 1>$32. Vrsta se vrlo brzo pro,irila %itavim
Dunavskim slivom. Aajseverniji nalaz je ribnjak Srpski Fileti8 u Ea%koj 19aki8- 1>$32.
+otvr3eni su nalazi i u 'apadnoj Foravi 1Gankovi8- 1>$(N Farkovi8 H Simovi8- 1>>!2-
Vlasini 1Gankovi8- 1>$(2- Savi 1Fari8 i saradni/i- 25532- 4bru i akumula/ionim jezerima
Eovan i Oelije 19aki8 i saradni/i- 25542.
"murski %eba%ok- kao predstavnik ;korovski#< riba- moe predstavljati konkurenta u
is#rani i mestima za mrest auto#tonim predstavni/ima i#tio0aune. +redator je jaja i larvi
drugi# riblji# vrsta 1:ie i saradni/i- 25512- kao i prenosio/ parazita 1Cozlan i saradni/i-
255(2. Pakultativni je parazit- koji jede sluz drugi# riba- nakon %ega one postaju podlone
in0ek/ijama i parazitima.
Sl#'+ /2 Pseudorasbora parva
Ctenopherynodon idella V+len"#enne&6 1:;; beli amur
+oreklom iz "mura i reka u 6ini- beli amur je unesen u evropske vodotokove 1>&5.
1?umunija2- radi kontrole vodene vegeta/ije na ribnja/ima 19opp i saradni/i- 255(2. U
Srbiji je prvi put zabeleen 1>&3. godine u ribnjaku ;Fika "las< 19aki8 H Lristi8- 1>$!2-
gde je unet radi pove8enja produk/ije u ribnjaku i kontrole rasta vodene vegeta/ije u
kanalima za navodnjavanje 1Faletin i saradni/i- 1>>!N Gankovi8- 1>>$2. Uskoro su
jedinke belog amura zabeleene i u Dunavu- Savi i .isi 1Gankovi8- 1>>$2. Vrsta su brzo
pro,irila %itavim dunavskim slivom uklju%uju8i i jezera na velikoj nadmorskoj visini kao
,to je Vlasinsko jezero- na 1255 m nadmorske visine 1Simonovi8 H Aikoli8- 1>>(2. Do
11
skoro se smatralo da se mresti isklju%ivo ve,ta%ki- ali je u Dunavu zabeleen prirodni
mrest.
Erojnost belog amura u rekama /rnomorskog sliva- vrlo je velika ,to ozbiljno ugroava
prirodne popula/ije auto#toni# vrsta. +risustvo amura je jedan od mogu8i# uzroka
opadanja brojnosti ,arana u Dunavu usled smanjenja povr,ina obrasli# vodenim biljem na
kojima se mreste ,aran i druge 0ito0ilne ribe. Sem toga- amur i drugi biljojedi imaju malu
iskori,8enost #rane- tako da se ve8i deo unetog biljnog materijala 1do !5Q2- delimi%no
svarenog i isitnjenog izba/uje kroz /revni sistem. Voda se dodatno optere8uje
razgra3uju8im organskim materijalom- pove8ava se koli%ina sedimenta- a smanjuje
kon/entra/ija kiseonika.
Sl#'+ ;2Ctenopheryngodon idella
Carassius auratus ibelio 4Blo"h6 17:/9 babu,ka
+oreklom iz severne i severoisto%ne 6ine i drugi# dalekoisto%ni# zemalja- babu,ka se
pro,irila vodama ,ireg podru%ja isto%ne "zije i Sibira. U evropski deo biv,eg SSS?@a
prenesena je 1>4$. godine. Vrlo brzo se pro,irila prema zapadu- pre,av,i put od gotovo
nepoznate vrste pedeseti# godina :: veka- do invazivne vrste vrlo brojni# popula/ija.
+ojoga 11>!!2 je zabeleio da je babu,ka prirodnim putem 1disperzijom2 1>12. naselila
donji Dunav- ,to je uzrokovalo opadanje brojnosti nativane vrste kara,a 1Carassius
carassius2. Vrsta se zatim redom ,irila podunavskim zemljama Eugarskom- Fa3arskom
i Slova%kom. +lan%i8 11>&!2 je zabeleio pojavu babu,ke tokom rani# &5 godina ::
12
veka u vodama Dunavu u Srbiji. Aagli porast popula/ije evidentiran je posle 1>!(. kada
je vrsta registrovana u +an%eva%kom ?itu 19aki8 H Lristi8- 1>$!2 i 9arskoj Eari 1+ujin H
Faletin- 1>$!2. Eabu,ka je zabeleena i u vodama koje nisu njeno primarno stani,te- kao
,to je #ladna- tipi%no salmonidna voda na +e,terskoj visoravni. Kirenju areala doprinela je
izgradnja veliki# akumula/ija kao i gajenje u ribnja/ima. +ravi razlog njenog unosa nije
poznat.
Eabu,ka je izrazito adaptivna vrsta- otporna na nepovoljne uslove. Clavni razlozi
nezadrivog ,irenja vrste su spe/i0i%an na%in razmnoavanja ginogeneza- izostanak
prirodni# predatora i otpornost na promene temperature i kon/entra/ije kiseonika.
Aaturaliza/ija babu,ke povezana je sa snanim uti/ajem na auto#tonu i#tio0aunu putem
kompeti/ije za #ranu i reproduk/iju 1enke se mreste i sa muja/ima drugi# vrsta2.
Aovo0ormirane popula/ije se sastoje isklju%ivo od enki- koje se razmnoavaju
ginogenezom- a popula/ije koje su starije i ustaljene- sadre i mujake u pro/entualnom
u%e,8u koje odraava stanje popula/ije. Smanjenje brojnosti nativni# vrsta 1Carassius
auratus- $inca tinca2 kao i nji#ovo potpuno povala%enje iz zajedni/e- naro%ito je
prime8eno u ekosistemima gde je prisutno veliko organsko zage3enje 1Faletin i
saradni/i- 1>>!2.
!icropterus salmonides L+"e$e(e6 1:<2 velikousti bas
Velikousti bas je introdukovan u Bvropu 1$$3. godine 19opp i saradni/i- 255(2. +rvi
objavljeni poda/i za Srbiju datiraju iz 1$$4. godine- kada je mujak basa u#va8en u re/i
Gegri%ka 1kanal Dunav@.isa@Dunav2 1Faletin- 1>$$2. Vrsta se zatim ubrzano ra,irila
mreom kanala u Ea%koj. 4ako se brzo adaptirala u novoj sredini- njeno ,irenje je
zaustavljeno tako da je ostala ograni%ena na vodene tokove Ea%ke.
Velikousti bas je vrsta koja se nalazi na 4U9A listi 155 najinvazivniji# organizama na
planeti- ali u Srbiji nije uo%ena pojava invazivnosti u zna%ajnijoj meri. 6ao izraziti
predator- koji se #rani ra%i8ima i ribljom mla3i 1mlade jedinke2- odnosno manjom ribom-
abama i bentosnom 0aunom 1odrasle jedinke2 deli #ranidbenu ni,u sa ,tukom %sox
13
lucius- grge%om Perca fluviatilis i smu3em Sti&ostedion lucioperca- ,to moe biti jedan
od 0aktora ugroavanja ovi# vrsta.
Perccottus lenii 4D=1o>&'=6 1:779 amurski spava%
Vrsta je poreklom iz severoisto%ne 6ine- severni# delova Severne 6oreje i sa krajnjeg
istoka ?usije. U Bvropi je prvi put zabeleenana 1>12. na podru%ju Sankt +eterburga. U
Srbiji je registrovana tek novembra 2551. godine u ribnjaku Gazovo 1CergelI H .u/akov-
25532- dok prvi nalaz za Dunavu datira iz 0ebruara 2553. godine 1Kipo, i saradni/i- 25542.
+ostoje naznake da se u Dunavu- u blizini sela 4vanovo javljaju naturalizovane
popula/ije- ali ovaj nalaz nije potvr3en.
4#tiolozi amurskog spava%a smatraju novom invazivnom vrstom evropski# vodotokova
koja 8e se u bliskoj budu8nosti u zna%ajnoj meri pro,iriti. Vano je pratiti svaku promenu
stanja- jer je vrsta jako invazivna- sa ,irokom #ranidbenom ni,om i velikom 0enotipskom
plasti%no,8u 1Simonovi8 i saradni/i- 255&2. "murski spava% u rekama Srbije naseljava
zonu gde auto#tone vrste riba polau jaja- ,to moe biti zna%ajan 0aktor ugroavanja
nativne i#tio0aune.
3.". Alohtone vrste makrobeski#men$aka
14
Aa osnovu dosada,nji# ispitivanja Dunava- Save i .ise- u vodotokovima Srbije
registovano je 1> alo#toni# vrsta makrobeski%menjaka- koje su svrstane na /rnu- belu i
sivu listu u zavisnosti od stepena invazivnosti 1tabela 22.
Od ukupnog broja registrovani# vrsta- najve8i broj pripada rakovima grupe "mp#ipoda-
4sopoda- FIsida i De/apoda 11 vrsta2 i slatkovodnim ,koljkama Eivalvia 1( vrsta2. +o
jedna vrsta pripada grupama Castropoda-Oligo/#aeta i +olI/#aeta.
Aajve8i broj vrsta poti%e iz +ontokaspijskog regiona 1ukupno 13 vrsta2. .ri vrste su
poreklom iz isto%ne "zije- a po jedna vrsta iz isto%ni# delova Sjedinjeni# "meri%ki#
Drava- isto%ne Bvrope i zapadnog +a/i0ika.
+risustvo elemenata +ontokaspijskog 0aunisti%kog kompleksa u Duvanu u velikoj meri
oteava pro/enu broja alo#toni# taksona. Crani/a +ontokaspijskog regiona se nalazi u
donjem toku Dunava. +o nekim autorima ovaj region se prostire sve do Merdapa 4- koji je
grani/a izme3u srednjeg i donjeg Dunava. 'bog svega navedenog vrste %ije je poreklo
+ontokaspijski region- ne mogu biti alo#tone za donji deo Dunava- ali mogu za deo
uzvodno od Merdapa 4. Gasno je naravno da- naro%ito u vodenim ekosistemima- pre/izne
grani/e nema. +reostaje jedino da se ovakvi slu%ajevi detaljnije ispitaju i potkrepe
relevantnim poda/ima.
Aajzna%ajniji vektori introduk/ije alo#toni# makrobeski%menjaka su brodarstvo 1balasna
voda brodova2 i saobra8aj manji# plovni# objekata. 4ntroduk/ija i ,irenje pojedini# vrsta
slatkovodni# ,koljki Corbicula fluminalis- 9# fluminea 1+aunovi8 i saradni/i- 255!2 i
Sinanodonta 'oodiana 1+aunovi8 i saradni/i- 255&2 usko je povezana sa unosom riblji#
vrsta iz 6ine.
T+1el+ 22 "lo#tone vrste vodeni# makrobeski%menjaka Srbije
BIVALVIA Dunav Sava .isa
Corbicula fluminea 1FRller- 1!!42
1(
Corbicula fluminalis 1FRller- 1!!42 (
Sinanodonta 'oodiana 1)ea- 1$342
)reissena polymorpha 1+allas- 1!!12 (
)reissena bugensis 1"ndrusov- 1$>!2 ( (
GASTROPODA
ithoglyphus naticoides 19. +0ei00er- 1$2$2
AMPHIPODA
%chinogammarus ischnus Stebbing- 1$>> ( (
Obesogammarus obesus 1Sars- 1$>42 ( (
)ikerogammarus haemobaphes 1Bi/#*ald- 1$412 (
)ikerogammarus villosus 1So*inskI- 1$>42
Corophium curvispinum 1Sars- 1$>(2
Corophium robustum 1Sars- 1$>(2 (
M3SIDA
imnomysis benedenii 19zerniavskI- 1$$22 (
Hemimysis anomala Sars- 1>5! ( (
ISOPODA
*aera istri Vieuille- 1>!> ( (
DE0APODA
Orconectes limosus 1?a0inesJue- 1$1!2
%riocheir sinensis L. Filne Bd*ards- 1$(3 ( (
OLIGO0HAETA
+ranchiura so'erbyi Eeddard- 1$>2
POL30HAETA
Hypania invalida 1Crube- 1$&52

/rna lista
siva lista
bela lista
7 vrsta nije zabeleena u vodotoku
+osmatraju8i rasprostranjenost neki# vrsta makrobeski%menjaka- kao na primer vrste roda
Corbicula 1+aunovi8 i saradni/i- 255!2- +ranchiura so'erbyi 1+aunovi8 i sardani/i-
255(2- Sinanodonta 'oodiana 1+aunovi8 i saradni/i- 255&2 i Orconectes limosus
1&
1+avlovi8 i saradni/i- 255&2 moemo zaklju%iti da su antropogeno izmenjena podru%ja
pogodna za introduk/iju i adapta/iju invazivni# vrsta.
.e,ko je sa sigurno,8u utvrditi stepen uti/aja invazivni# alo#toni# vrsta
makrobeski%menjaka. 6ao snaniji kompetitori- introdukovani taksoni mogu ugroziti
opstanak auto#toni# vrsta. +redatorstvo- menjanje strukture postoje8i# i 0ormiranje novi#
stani,ta u vodenim ekosistemima- tako3e uti%e na sastav nativni# zajedni/a. Aegativni
e0ekti merljivi su i kao ekonomski gubi/i u mnogim granama privrede. Fasovna pojava
alo#toni# vrsta moe usloviti probleme i dodatne tro,kove u kori,8enju objekata
elektroprivrednog zna%aja- izazvati o,te8enja vodoprivredni# objekata i gubitke u
ribarstvu na otvorenim vodama.
Sinanodonta %oodiana &'ea( 1)3*+
Ova vrsta vodi poreklo iz 4sto%ne "zije 1=atters6 18879. K!+%e, $!o?lo* .e'+ !e*#&t!o.+n+ %e u
.el#'o, 1!o%u -e,+l%+ E.!o$e Fa3arskoj 1+etrS- 1>$42- ?umuniji 1STrkTnI6iss- 1>$&2-
Pran/uskoj 1Cirardi and )edouU- 1>$>2- Slova%koj 16o,el- 1>>(2- Ve,koj 1Eeran- 1>>!2-
"ustriji 1?eis/#utz- 1>>$2- +oljskoj 1Eo#me- 1>>$2- Ukrajini 1Uris#ients H 6ornius#in-
25512 i 4taliji 1Fanganelli i saradni/i- 1>>$N )odde i saradni/i- 255(2.
.okom istraivanja vodotokova Srbije u periodu 1>>$255& godine prisustvo .!&te
Sinanodonta %oodiana -+1ele@eno %e n+ ;; lo'+l#tet+. D#&t!#1u"#%+ S. %oodiana %e o*!+n#)en+ n+
n#-#%&'#6 &e.e!n# (eo -e,l%e. V!&t+ %e -+1ele@en+ (u@ )#t+.o* to'+ Dun+.+ # T#&e6 '+o # u (on%#,
(elo.#,+ S+.e # Vel#'e Mo!+.e 4P+uno.#A # &+!+(n#"#6 2<<B9 4&l#'+ C9.
Smatra se da je introduk/ija povezana sa unosom riblji# vrsta tzv. kineskog komplek&+
41+1u?'+6 &#.# # 1el# tol&tolo1#'6 1el# +,u!9 'o%e &u u .o(e S!1#%e une?ene to'o, ?e-(e&et#h #
&e(+,(e&eth *o(#n+ DD .e'+ 40+'#A E H!#&t#A6 187:9.
Vrsta S# 'oodiana naseljava priobalne delove tokova reka- sa predominantno glinovito@
muljevitom podlogom. 4stu ovu zonu naseljavaju i nativne vrste ,nio pictorum- ,#
crassus- ,# tumidus- Pseudanodonta complanata i Anodonta anatina. Dvostruko ve8a
1!
brojnost vrste S# 'oodiana u odnosu na nativne vrste u pojedinim delovima toka ukazuje
da ona moe uti/ati na auto#tonu 0aunu usled kompeti/ije 1Bssl H ?abits/#- 25542.
Sl#'+ C2 Distribu/ija vrste S# -oodiana u Srbiji
Orconectes limosus 4R+F#ne&Gue6 1:179
"lo#tona vrsta raka nativna za isto%ne delove Sjedinjeni# "meri%ki# Drava- tokom ::
veka se pro,irila u preko dvadeset zemalja- preteno /entralne i severne Bvrope.
+rvi nalaz za Srbiju datira iz avgusta 2554. godine- kada je u Dunavu u blizini Smedereva
u#va8eno trinaest primeraka 1+avlovi8 i saradni/i- 255&2. +retpostavlja se da se vrsta
pro,irila mreom kanala i putem balasne vode brodova.
1$
Vrsta je vrlo adaptibilna i rezistentna
na pove8enu kon/entra/iju organskog
zaga3enja. 4ntroduk/ija O. limosus
moe uti/ati na 0unk/ionisanje
vodeni# ekosistema menjaju8i
strukturu lan/a is#rane 1)odge i
saradni/i- 25552. U odnosu na nativne
vrste Astacus astacus- Astacus
leptodactylus i Austropotamobius
torrentium kompetitivnija je za izvore #rane i prostor. Smatra se da bi u blioj budu8nosti
u potpunosti mogla da zameni A# leptodactylus.
Orconectes limosus doma8in je parazitskoj gljivi/i Aphanomyces astaci. O# limosus je
rezistentan- ali je parazit letalan za Astacus leptodactylus i Astacus astacus 1+avlovi8 i
saradni/i- 255&2.
Corbicula ,luminea 4MHlle!6 177;9
Slatkovodna .kol/ka Corbicula fluminea pripada autohtono/ fauni tropskih i subtropskih regiona Afrike0
A&i/e0 !ala/skog arhipelaga0 1ilipina0 "ove 2vine/e i isto3ne Australi/e 4!orton0 56789# $okom :: veka
introdukovana /e u vode %vrope 1Fout#on- 1>$1N S*innen i saradni/i- 1>>$N "rujo i saradni/i-
1>>3N 9sTnIi- 1>>>2 i "merike 14tuarte- 1>$1N 9ounts- 1>$&2. U slivu Dunava prvi put je
registrovana 1>>1.- u re/i ?ajni 16inzelba/#- 1>>12.
U Srbiji je Corbicula fluminea prvi put detektovana u prole;e 5667# godine kod mesta Ore.ac0 na
)unavu# <kol/ke su slu3a/no otkrivene u ribarskim mre=ama# , /esen iste godine0 na isto/ lokaci/i su
uhva;eni =ivi primerci 4Paunovi; i saradnici0 >??@9# $okom dal/ih istra=ivan/a0 u periodu 5666255& vrsta
/e &abele=ena na 58 lokaliteta du= )unava0 Save i $ise# Pretpostavl/a se da /e unos .kol/ki pove&an sa
inten&ifikaci/om re3nog saobra;a/a#
1>
4ntroduk/ija C# fluminea u akvati%ne ekosisteme negativno uti3e na nativne vrste .kol/ki usled
kompetici/e 1Devi/k- 1>>12- dok lju,ture mogu izazvati za%epljenje /evi postrojenja za
za#vat povr,inski# voda- mada tako ne,to za sada nije uo%eno na teritoriji Srbije.
Sl#'+ B2 Corbicula fluminea
-ranchiura so%erbyi Be((+!(6 1:82
"lo#tona vrsta #- *!u$e Ol#*o"h+et+ n+t#.n+ -+ t!o$&'# !e*#on. U E.!o$# %e $!.# $ut !e*#&t!o.+n+ u
Bot+n#)'o% 1+?t# u Lon(onu6 1:82. *o(#ne. K+&n#%e &e $!o?#!#l+ u o&t+le (elo.e E.!o$e I Ne,+)'u6
J!+n"u&'u6 It+l#%u6 I!&'u6 Bel*#%u6 K.+%"+!&'u6 Le?'u # Ru,un#%u. U Slo.+)'o% %e -+1ele@en+ u
.o(oto"#,+ 'o%# $!#$+(+%u &l#.u T#&e.
U Srbiji je prvi put konstatovana 1>!2. godine u ribnjaku u blizini Putoga 4P+uno.#A #
&+!(+n#"#6 2<<C9. O( to* t!enut'+ n%en +!e+l &e -n+)+%no ?#!# # (+n+& %e on+ $!#&utn+ u .el#'o, 1!o%u
'+n+l+6 +'u,ul+"#%+6 !#1n%+'+ # .eA#, !+.n#)+!&'#, !e'+,+ &+ #-!+@en#, &te$eno, h#(!o
mor0olo,ki# degrada/ija. P!et$o&t+.l%+ &e (+ %e une&en+ -+%e(no &+ +lohton#, .!&t+,+ 1#l%+'+.
25
?od -ranchiura %e %e(#n&t.en ,eMu +'.+t#)n#, ol#*ohet+,+ -1o* $!#&u&t.+ ?'!@n#h F#l+,en+t+ n+
(o!-+lno% # .ent!+lno% &t!+n# tel+6 #-+ t!#(e&eto* &e*,ent+6 ?to #, o,o*uA+.+ .eAu +(+$t+1#lno&t u
o(no&u n+ n+t#.ne t+'&one6 u u&lo.#,+ &,+n%ene 'on"ent!+"#%e '#&eon#'+.
+ranchiura so'erbyi %e (o,+A#n !#1l%#, $+!+-#t#,+ .helohanellus nikoloskii6 .. hovarkai #
Sphaerospora renicola. N+ o.+% n+)#n ?#!en%e .!&te ,o@e $o&!e(no ne*+t#.no ut#"+t# n+ !#1l%u
$o$ul+"#%u.

Sl#'+ 72 +ranchiura so'erbyi
;. ZAKLJULAK
Uti/aj biolo,ki# invazija na biolo,ku raznovrsnost Srbije nemogu8e je pre/izno o/eniti-
ali se moe zaklju%iti- na sada,njem nivou poznavanja problema- da su odre3ene oblasti u
Srbiji pogodna re/ipijentska podru%ja i da stopa introduk/ije u njima raste.
4ntroduk/ija- adapta/ija i ,irenje vrsta- pored uti/aja na biodiverzitet- %esto imaju i
negativne e0ekte- direktno merljive u uspe#u pojedini# oblasti privrede re/ipijenstkog
podru%ja. Aegativan uti/aj uno,enja alo#toni# invazivni# vrsta dokazan je u
poljoprivredi- ,umarstvu- vodoprivredi i ribarstvu. Stoga- problemi koje izazivaju
biolo,ke invazije prevazilaze oblast za,tite prirode. Eioinvazije su op,tedru,tveni-
globalni problem- koji se mora #itno re,avati. Eitno je pre/izno de0inisati vektore unosa i
pogodna re/ipijentska podru%ja. Ovi poda/i koriste se za pripremu metodologije pro/ene
21
rizika od vodeni# invazija- a sve sa /iljem suzbijanja bioinvazija- kako bi se spre%ila dalja
degrada/ija vodeni# stani,ta i mogu8nost negativni# uti/aja na ekonomskom planu.
U Srbiji su u toku aktivnosti na polju istraivanja- razumevanja i suzbijanja biolo,ki#
invazija. Finistarstvo za,tite ivotne sredine i 4E4SS su izradili predlog "k/ionog plana
kontrole uno,enja- pra8enja i suzbijanja alo#toni# invazivni# vrsta. Ovaj dokument
polazna je osnova za razradu detaljni# strategijski# dokumenata i planova za smanjenje
uti/aja bioinvazija u Srbiji.
C. LITERATURA
"ganovi8- F. 11>!>2: Salmonidne vrste riba i nji#ov uzgoj. 4C6?O WSvjetlost<- OOU?
'avod za udbenike- Sarajevo- p. 325.
"k/ioni plan 1255!2: "k/ioni plan kontrole uno,enja- pra8enja i suzbijanja alo#toni#
invazivni# vrsta. Ugovor br. 451@55@4(275&@51 od 1$.5$.5&.- Finistarstvo nauke i
za,tite ivotne sredine i 4nstitut za biolo,ka istraivanja ;Sini,a Stankovi8<
"rujo- ?.D.- Foreno- D.- ?amos F.". 11>>32: .#e "siati/ /lam Corbicula fluminea
1FRller- 1!!42 in Burope. "meri/an Fala/ologi/al Eulletin 15112: 3>@4>.
Eeran- ). 11>>!2: Pirst re/ord o0 Sinanodonta 'oodiana 1Follus/a- Eivalvia2 in t#e
9ze/# ?epubli/. "/ta So/ietatis 'oologi/ae Eo#emosloveni/ae +ra#a &1112: 1@2.
Eij de Vaate- ".- Gazdze*ski- 6.- 6etelaars- L.".F.- Collas/#- S.- Van der Velde- C.
125522: Ceograp#i/al patterns in range eUtension o0 +onto@9aspian ma/roinvertebrate
spe/ies in Burope. 9an. G. Pis#. "Juat. S/i. (>: 11(>11!4.
22
Eoj%i8- 9. 11>$22: +ovijesni razvoj slatkovodnog ribarstva. 4n: Eoj%i8- 9. H 4. Eunjeva/
1eds.2: 155 godina slatkovodnog ribarstva na tlu Gugoslavije. +oslovna zajedni/a
slatkovodnog ribarstva Gugoslavije H ?ibozajedni/a- 'agreb- pp. !@(>.
Eo#me- F. 11>>$2: Bin neuer Pundort der 9#inesis/#en .ei/#mus/#el 1Sinanodonta
'oodiana2 in Fitteleuropa. Leldia 21(@&2: 1&&.
9aki8- +. 11>$32: .#e nort#er*est re/ord o0 Pseudorasbora parva 1S/#legel2 1$42 in
Xugoslavia and t#e 0irst one in Vojvodina. Eiosistematika >122: 1(1@1(3.
9aki8- +.- Lristi8- M. 11>$!2: .#e i/#t#Io0auna o0 +an%eva%ki rit *etlands 1Eelgrade2
*it# spe/ial re0eren/e to t#e allo/#t#onous 0is# spe/ies. Eulletin du Fuseum
dYListoire Aaturelle- Serie E- )ivre 42: 153@11$.
9aki/- +.- )en#ardt- F.- 6olarevi/- G.- Fi/kovi/- E.- Legedis ". 125542: Distribution o0
t#e "siati/ /Iprinid Pseudorasbora parva in Serbia and Fontenegro. Gournal o0 Pis#
EiologI &(: 1431@1434.
9arlton- G... 11>>&2: Eiologi/al invasions and /rIptogeni/ spe/ies. B/ologI !!1&2: 1&(3@
1&((.
9opp- C.L.- =esleI- 6.G.- Vilizzi- ). 1255(2: +at#*aIs o0 ornamental and aJuarium 0is#
introdu/tions into urban ponds o0 Bpping Porest 1)ondon- Bngland2: t#e #uman ve/tor.
G. "ppl. 4/#t#Iol. 21: 2&32!4.
9ounts- 9.). 11>$&2: .#e zoogeograp#I and #istorI o0 t#e invasion o0 t#e United States
bI Corbicula fluminea 1Eivalvia: 9orbi/ulidae2. "meri/an Fala/ologi/al Eulletin-
Spe/ial Bd. 2: !@3>.
9sTnIi- E. 11>>>2: Spreading invaders along t#e Danubian #ig#*aI: 0irst re/ord o0
Corbicula fluminea 1O.P.FRller 1!!42 and C# fluminalis 1O.P.FRller1!!42 in LungarI
1Follus/a- Eivalvia2. Polia Listori/o Aaturalia Fusei Fatraensis 23: 34334(.
Devi/k- =.S. 11>>12: +atterns o0 introdu/tions o0 aJuati/ organisms to La*aiian
0res#*ater #abitats. +ro/eedings Pres#*ater Stream EiologI and Pis#eries
Fanagement SImposium. Department o0 )and and Aatural ?esour/es- Division o0
"Juati/ ?esour/es- pp. 1$>@213- Lonolulu- L4.
Bssl- P.- ?abits/#- =. 125542: "ustrian "/tion +lan o0 4nvasive "lien Spe/ies. Pederal
FinistrI o0 "gri/ultural- PorestrI- Bnvironment and =ater Fanagement- Vienna-
"ustria- p. 1(.
23
Calil E.S.- Ae#ring S.- +anov V.B. 1255!2: =ater*aIs as invasion #ig#*aIs 4mpa/t o0
/limate /#ange and globalization. 4n: Aent*ig =: Eiologi/al 4nvasions. B/ologi/al
Studies Ar. 1>3: (>@!4- Springer- Eerlin.
CergelI G.- .u/akov F. 125532: "z amurgeb 1Perccottus glenii DIbo*ski- 1$!!2 else
ele0ordualsa a Vojdasagban. Lalaszat >&: 1($@1&5.
Cirardi- L.- )edouU- G.9. 11>$>2: +rZsen/e d Anodonta 'oodiana 1)ea2 en 0ran/e
1FollusJues- )amellibran/#es-Unionidae2. Eulletin Fensuel de la So/iZtZ )innZenne
de )Ion ($: 1$&@2>5.
Cozlan- ?.B.- Sop#ie St@Lilaire- S.- Peist- S.=.- Fartin- +.- 6ent- F.). 1255(2:
EiodiversitI: disease t#reat to Buropean 0is#. Aature 43(: 154&.
Larka- ".- Sallai- '. 11>>>2: Forp#ologi/al 0eatures o0 "mur sleeper 1Perccottus glenii
DIbo*ski- 1$!!2 its #abitat and spreading in LungarI. Lalaszat >2: 33@3&.
4tuarte- 9.P. 11>$12: +rimera noti/ia a/er/a de la presen/ia de pele/ipodos asiati/os en el
area rioplatense. Aeotropi/a 2!: !>@$2.
Gankovi8- D. 11>$(2: BUtension o0 Pseudorasbora parva 1S/#legel2 1$42 in Serbia-
taUonomi/ /#ara/teristi/s o0 t#is 0is# spe/ies 0rom Foravi/a ?iver 1Sout# Forava
?iver Easin2 and its possible role and signi0i/an/e 0or i/#t#Io0auna o0 t#e open *aters
and 0is# ponds. 4/#t#Iologia 1!112: 1@12.
Gankovi8- D. 11>>$2: Aatural reprodu/tion bI "siati/ #erbivorous 0is#es in t#e Xugoslav
se/tion o0 t#e ?iver Danube. 4tal. G. 'ool.- &(- Suppl.: 22!@22$.
6araman- F. 11>$32: Pseudorasbora parva S/#legel 1+is/es- 9Iprinidae2 a ne* element
in t#e i/t#Io0auna o0 Serbia. 4n +ro/eedings o0 Se/ond SImposium o0 S? Serbia 0auna
1.odorovi/- F.- ed.2- Eelgrade- pp. 12!@135.
6inzelba/#- ?. 11>>12: Die 6[rb/#enmus/#eln Corbicula fluminalis- Corbicula fluminea
und Corbicula fluviatilis in Buropa 1Eivalvia: 9orbi/ulidae2. Fainzer
Aatur*issens/#a0tli/#es "r/#iv 2>: 21(@22$.
6o,el- V. 11>>(2: .#e 0irst re/ord o0 Anodonta 'oodiana 1Follus/a- Eivalvia2 in
Slovakia. "/ta zoologi/al Universitatis 9omenianae Eratislava 3>: 3@!.
)odde- ".- +almerini- B.- 9astagnolo- ). 1255(2: Anodonta 'oodiana 1)ea- 1$342
1Follus/a- Eivalvia- Unionidae2- a non@indigenous spe/ies *ide@spread in 4talI:
9omparison o0 t#e biologi/al /I/le in native /ountries 10ar east2 and in 4talI 1Fodena
24
9anals2. +resented at 4V 4nternational 9ongress o0 t#e Buropean Fala/ologi/al
So/ieties- Aaples- 4talI 15@14 O/tober 255(.
)odge- D.F.- .aIlor- 9.".- Loldi/#- D.F.- Skurdal- G. 2555: ?edu/ing impa/ts o0 eUoti/
/raI0is# introdu/tions: ne* poli/ies needed. Pis#eries 2(1$2: 21@23.
Faletin- S. 11>$$2: .#e large@mout#ed bla/k bass 1!icropterus salmoides )a/epede-
1$52- +is/es 9entrar/#idae2 presen/e in t#e open *aters o0 Vojvodina. +ro/. O0
;Finerali- stijene- izumrli i ivi svijet Eosne i Ler/egovine<- pp. (3!@(3>- Sarajevo.
Faletin- S.- Muki8- A.- Filjanovi8- E.- 4van/- ". 11>>!2: Status o0 allo/#t#onous
i/#t#Io0auna o0 +anonian Easin in Xugoslavia. Bkologija 32122: $!@>$.
Fanganelli- C..- Eodon- F.- Pavilli- ).- 9astagnolo- ).- Ciusti- P. 11>>$2: 9#e/klist delle
spe/ie della 0auna d\4talia- mollus/#i terrestri e d\a/Jua dol/e. Brrata ed addenda- 1.
Eollettino Fala/ologi/o 331>@122: 1(1@1(&.
Fari8- S.- Aikoli8- V.- Legedi,- ".- Simonovi8- +. 125532: Srednjero%ni program
unapre3enja ribarstva na ribarskom podru%ju ;Sava 44< za period 2553 255!. godina.
Eiolo,ki 0akultet Univerziteta u Eeogradu i G+ ;Srbija,ume<- Eeograd.
Farkovi8- C.S.- Simovi8- S. 11>>!2: Some aspe/ts o0 e/ologI o0 Pseudorasbora parva
19Iprini0ormes: 9Iprinidae2 in t#e Fe3uvr,je ?eservoir 1Serbia- Xugoslavia2.
Fuseum and 4nstitut 'oologii +olskiej "kademii Aauk 45: >(@151.
+aunovi/- F.- 9sanIi- E.- 6nezevi/- S.- Simi/- V.- Aenadi/- D.- Gakov/ev.odorovi/- D.-
Stojanovi/- E.- 9aki/- +. 1255!2: Distribution o0 "sian /lams Corbicula fluminea
1Fuller- 1!!42 and C# fluminalis 1Fuller- 1!!42 in Serbia. "Juati/ 4nvasions 2122:
15(@112.
+aunovi/- F.- 9sanIi- E.- Simi/ V.- Stojanovi/- E.- 9aki/ +. 1255&2: Distribution o0
Anodonta 4Sinanodonta9 'oodiana 1?ea- 1$342 in inland *aters o0 Serbia. "Juati/
4nvasions 1132: 1(4@1&5.
+aunovi/- F.- Filjanovi/- E.- Simi/- V.- 9aki/- +.- Djikanovi/- V.- Gakov/ev@.odorovi/-
D.- Stojanovi/- E.- Veljkovi/- ". 1255(2: Distribution o0 non@indigenous tubi0i/id
*orm +ranchiura so'erbyi 1Eeddard- 1$>22 in Serbia. Eiote/#nologI H
Eiote/#nologi/al BJuipment 3: >1@>!.
+avlovi8- S.'.- Filo,evi8- S.F.- Eorkovi8- S.E.- Simi8- V.F.- +aunovi8- F.F.- ]iki8-
?.V.- Sai%i8- '.S. 1255&2: " report o0 Orconectes 41axonius9 limosus 1?a0inesJue-
2(
1$1!2 ^9rusta/ea: De/apoda: "sta/idea: 9ambaridae: Or/one/tes: Subgenus
PaUonius_ in t#e Serbian part o0 t#e ?iver Danube. Eiote/#nologI H Eiote/#nologi/al
BJuipment 1: (3@(&.
+etrS- B. 11>$42: O//uren/e o0 Anodonta 'oodiana 1)ea- 1$342 1Eivalvia: Uniona/ea2 in
LungarI. `llatani k[zlemenIek !1: 1$1@1>1
+lan%i8- G.- 11>232: ?ibe Save ^Pis#es o0 t#e Sava ?iver_. )ov. ?ib. Vj. 32- 'agreb.
+ojoga- 4. 11>!!2: +is/i/ultura. Bditura 9eres- Eu/uresti. 3(! pp.
+ujin- V.- Faletin- S. 11>$!2: Diet o0 +russian /arp 1Carassius auratus gibelio Elo/#2 in
t#e 9arska Eara. .is/ia 22: >3@>$.
?eis/#utz- +.). 11>>$2: Vors/#lag 0ur deuts/#e Aamen der in Osterrei/# na/#ge*iesenen
S/#ne/ken und Fus/#elarten. Aa/#ri/#tenblam der Brsten orarlberger
Falakologis/#en Cesells/#a0t &: 31@44.
?i/#ardson- D.F.- +I,ek- +.- ?ejmanek- F.- Earbour- F.C.- +anetta- P.D.- =est- 9.G.
125552: Aaturalization and invasion o0 alien plants: /on/epts and de0initions. Divers.
Distrib. &: >315!.
STrkTnI6iss- ". 11>$&2: Anodonta 'oodiana 1)ea- 1$342 a ne* spe/ies in ?omania
1Eivalvia: Uniona/ea2. .ravauU du Fuseum d\Listoire. Aaturelle ;C."ntipa< 2$: 1(@
1!.
Simonovi8- +.D.- Aikoli8- V.+. 11>>(2: 4/#t#Io0auna o0 t#e Vlasinsko jezero reservoir.
"r/#. Eiol. S/i. 4!11@22: !1@!4.
Simonovi8- +.D.- Aikoli8- V.+. 11>>&2: Pres#*ater 0is# o0 Serbia: an annotated /#e/k list
*it# some 0aunisti/ and zoogeograp#i/al /onsiderations. Eios 1Fa/edonia- Cree/e2 4:
13!@1(&.
Simonovi8- +. 125512: ?ibe Srbije. AA6 4nternational- 'avod za za,titu prirode Srbije-
Eiolo,ki 0akultet.
Simonovi8- +.- Fari8- S.- Aikoli8- V. 1255&2: ?e/ords o0 "mur sleeper Perccottus glenii
1Odontobutidae2 in Serbia and its re/ent status. "r/#. S/i. Eiol. ($112: !+@$+.
S*innen- P.- )eInen- ?.- Sablon- ).- Duvivier- ).- Vanmaele- ?. 11>>$2: .#e "siati/ /lam
Corbicula 1Eivalvia: 9orbi/ulidae2 in Eelgium. Eulletin del lY4nstitute ?oIal des
S/ien/es Aaturelles de EelgiJue. Eiologie &$: 4!@(3.
2&
Kipo,- K.- Filjanovi8- E.- +ej%i8- )j. 125542: .#e 0irst re/ord o0 t#e "mur sleeper
1Perccottus glenii DIbo*ski- 1$!!- 0am. Odontobutidae2 in t#e Danube ?iver. 4"D
)imnologi/al ?eports 3(: (5>(15.
Uris#ients- V.4.- 6ornius#in- ".V. 125512: .#e ne* spe/ies in t#e 0auna o0 Ukraine
Sinanodonta 'oodiana 1Eivalvia- Unionidae2- its diagnosti/s and possible *aIs o0
introdu/tion. Vestnik zoologii 3(: !>$4.
=atters- C... 11>>!2: " sInt#esis and revie* o0 t#e eUpanding range o0 t#e "sian
0res#*ater mussel Anodonta 'oodiana 1Eivalvia: Unionidae2. Veliger 45: 1(2@1(&.
=el/omme- ?.). 11>$$2: 4nternational introdu/tions o0 inland aJuati/ spe/ies. P"O Pis#.
.e/#. +ap. 2>4.- p. 31$.
=estbrooks- ?. 11>>$2: 4nvasive +lants- 9#anging t#e )ands/ape o0 "meri/a: Pa/t book.
Pederal 4nteragen/I 9ommittee 0or t#e Fanagement o0 AoUious and BUoti/ =eeds
1P49FAB=2- 15> p. =as#ington D.9.
=iesner- 9. 1255(2: Ae* re/ords o0 nonindigenous gobies 1Aeogobius sp.2 in t#e
"ustrian Danube. G. "ppl. 4/#t#Iol. 21: 32432!.
:ie- S.- 9ui- X.- )i- '. 125512: DietarImorp#ologi/al relations#ips o0 0is#es in )iangzi
)ake- 9#ina. G. Pis# Eiol. ($: 1!141!2>.
***.maturski.org
2!