You are on page 1of 278

Реља Новаковић

Одакле су Срби дошли на
Балканско полуострво
(Историјско - географско разматрање)
ИСТОРИЈСКИ ИНСТИТУТ У ВЕОГРАДУ
ИЗДАВАЧКО ПРЕДУЗЕЋЕ „НАРОДНА КЊИГА"
1977

Садржај
Предговор
ПРВИ ДЕО
Размишљања о подацима у неким изворима у којима се говори о Србима и другим Јужним
Словенима
Константин Порфирогенит о управљању државом. (DAI) Глава 32 DAI
О Србима и земљи у којој сада обитавају - Глава 31 DAI
О Хрватима и земљи у којој сада обитавају - Глава 30 DAI
Излагање о провинцији Далмацији
Шта у глави 32 DAI може да значи „Пошто су два брата..." и шта о пореклу Срба и њиховом
балканском станишту сазнајемо из Летописа Попа Дукљанина?
Шта се из података у глави 33 DAI може закључити о пореклу Срба и о правцима њиховог
кретања према југу?
Размишљања поводом података Корнелија Непота о Индима
Поводом спомена Словена у Псеудо-Цезаријевом спису Dialogi
O траговима Словена у Присковим описима догађаја у Панонији средином V века
Кратак осврт на Јорданов опис словенског простора
Осврт на Прокопијева „сва племена Словена"
О једном кратком податку Вибијуса Секвестра
Поводом Симокатиних Словена са границе Западног Океана
О неким појединостима из Алфредовог описа Германије
Срби и Хрвати у тзв. Несторовом Летопису
Да ли се иза Ветонаца Ане Комнине крију Срби?
ДРУГИ ДЕО
Казивања о пореклу Јужних Словена, и Словена уопште, у делима хроничара XV—XX века
I Хроничари XV века
Лаоника Халкокондил и његова размишљања о пореклу Срба
О једној краткој али занимљивој вести Ласкариса Кананоса
Кратки подаци хуманисте Флавија Бјонда о пореклу Јужних Словена
Вести о освајањима Далмације у једној Светској Хроници крајем XV века
1

II Хроничари и историчари XVI века
Из Бонфинијевог казивања о насељавању Венда на једном делу Балкана
Како је Алберт Кранц тумачио досељавање Словена у Далмацију
Размишљања, претпоставке и закључци Мартина Кромера о пореклу Срба и њиховој сеоби на
Балканско полуострво
О неким појединостима Стелиног описа српског подручја између Лабе и Сале
Размишљања Петра Албина о Вендима и Србима и земљи у којој су живели
Неколико вести о полапским Србима у Карионској Хроници
Неке појединости о Вендима и Србима у Шпаннгерберговој Квернфуртској Хроници
Неке занимљивости поводом Венда и Срба у Хитрејевој Хроници
Николаус Марескалкус о Сарматима и Вендима
Словени у запажањима Себастијана Франкена
III Казивања о пореклу Јужних Словена и њихових предака у делима историчара ХVII века
Опаске Елије Ројснера о Вендима и Србима
Нојгебаурево запажање о Вендима и Словенима
Размишљања Јохана Микрелија о Вендима и Словенима
Венди у Бангертовом коментару Хелмолдове Хронике Словена
Нека Клуверова запажања о Вендима
Луцић о доласку Хрвата и Срба на Балкан
Кригер и Јеце о Вендима и Србима
Песина о пореклу и кретањима Словена
Балбинова запажања о Вендима, Словенима и Србима
Кратке Отрокочијеве опаске о пореклу Словена у Угарској
IV Венди и Јужни Словени у делима историчара XVIII века
Неке Бандуријеве опаске о Хрватима и Србима
Једна кратка али занимљива Кригерова опаска о Вендима -Словенима
Гундлинг о доласку Венда у Германију
Екартови закључци о Вендима и Србима
Шетген и Крајзиг о полапској и балканској Србији
Кратке Видебургове напомене о вендским Србима
Нека Јорданова казивања о полапским и балканским Србима
Шварцова размишљања о Вендима у Германији
Драјхаупт о Вендима-Србима у Германији
Јозеф Симон Асеман о Словенима, о пореклу Хрвата и Срба и о њиховим сеобама
Хајек и Гелазија о предбалканској Србији и Хрватској
Пејсонелов кратак осврт на нека питања из далеке прошлости Срба и Хрвата
Бели Хрвати и Бели Срби у Историји Јоана Северина
Пубичка о пореклу и досељавању Хрвата и Срба
Шлецер и Штритер о Вендима, Хрватима и Србима
Геркенове напомене о Хрватима и Србима.
Неке опаске Јосипа Александра Јаблоновског о Србима и Хрватима
Теофилус Сегерус о Вендима, Србима и Хрватима
Неке појединости из Шершникове расправе о сеоби Срба
Херманус Славикус о неким појединостима из прошлости Словена
Неки подаци Георгија Праја о Словенима у Панонији
Стефан Салагијус о пореклу Хрвата и Срба
Ритерови закључци о сеобама Срба и Хрвата
Гебхарди о раним Србима и Хрватима
Кратке опаске о Вендима и Србима Карла Готлоба Антона
Како је Јован Рајић тумачио порекло Срва и Хрвата
Нека Енгелова размишљања о старој отаџбини Срба и Хрвата
Предбалканске отаџбине Срба и Хрвата у Пејачевићевој Историји Србије
2

V Хрвати и Срби у историографији XIX века
Аделунг о Словенима, Хрватима и Србима
Кратке Вајсове напомене о Србима и Вендима
Венди,. Хрвати и Срби Христофа Шрајтера
Кратке опаске Николе Хаса о неким западним подручјима Венда
Нека запажања непознатог описивача Босне и Србије
Цојсове опаске о Хрватима и Србима
Шафарик о Порфирогенитовим вестима о пореклу Срба
Димлер о пореклу и досељавању Хрвата и Срба
Неке напомене Ота Фока о Вендима на острву Ригену
Запажања К. Николајевића о пореклу Срба и Хрвата
Неки Палманови закључци о Вендима-Словенима
Хрвати и Срби у неким радовима Фрање Рачког
В. Кетшински о неким проблемима из даљне прошлости Германа и Словена
Quant о географском положају Белих Хрвата и Белих Срба
Кратке Хагове напомене о Словенима и Србима
Гротове опаске о Порфирогенитовим Хрватима и Србима
Смичикласова разматрања о старој постојбини Хрвата и Срба
Панта Срећковић о Белој Србији и Белој Хрватској
Богуславски и Хорник о Полапским Србима
Краузе о старим Словенима
Јагићева опаска о Белој Србији и Белој Хрватској
Шулце о времену доласка Словена на полапски простор
Клаићево мишљење о предбалканским Хрватима и Србима . .
VI Проблем. Хрвата и Срба у историографији XX века
Маркартова оцена Порфирогенитових вести о Србима и Хрватима
Нодилова разматрања о старим Хрватима и Србима
Из једног Нидерловог прилога историји јужнословенских сеоба
Кратка Бјуријева опаска о Белој Хрватској и Белој Србији
К. Јиречек о пореклу и досељаваљу Срба
Нека Жупанићева разматрања поводом проблема Беле Србије
Хауптманово разматрање проблема Хрвата и Срба
Шишићеви критички погледи на порекло и најстарију прошлост Хрвата и Срба
Ленард о старој постојбини Срба
Неке Шранилове опаске о појави Словена у Чешкој и Моравској
Петар Скок о старим Србима
О неким Дворниковим претпоставкама о пореклу и раној прошлости Хрвата и Срба
Лабуда о предбалканској отаџбини Срба и Хрвата
Вернадски о раним Словенима на средњем Дунаву
Графенауерова разматрања о проблемима ране историје Срба и Хрвата
Лудатове опаске о Белим Србима и Белим Хрватима
Херберт Јанкун поводом порекла и далеке прошлости Словена
Неке напомене Б. Кочке о пореклу и раним стаништима Словена
Доминик Мандић о пореклу Хрвата и њиховом досељавању на Балканско полуострво
Кригер поводом појаве Словена на германском тлу
Здењек Вана о проблемима Словенства
А. П. Власто поводом порекла Хрвата, Срба и других Словена
Закључак
Извори и литература
3

Уредник Др ДАНИЦА МИЛИЋ
За издавача ВИДАК ПЕРИЋ
Стручно мишљење
Др МИРЈАНА ЉУБИНКОВИЋ
Др МУХАМЕД ХАЏИЈАХИЋ
У ФИНАНСИРАЊУ ОВЕ СТУДИЈЕ УЧЕСТВОВАЛА ЈЕ РЕПУБЛИЧКА ЗАЈЕДНИЦА НАУКЕ
СРБИЈЕ

ПРЕДГОВОР
Историчари и научници сродних струка већ деценијама, па и вековима, настоје да утврде
порекло појединих народа и да подробније упознају њихову најстарију прошлост. У тим
напорима наилазили су, а наизлази и данас, на готово непромостиве тешкоће од којих је
несумњиво најтежа недостатак савремених писаних извора. Многи народи о својој најстаријој
прошлости немају писаних трагова, а и кад су почели о себи да говоре и пишу остављали су у
прво време тако оскудне податке да је на основу њих немогуће добити неку прецизнију и
целовитију слику о њиховом настанку и раном развоју. На жалост, најчешће нам ни развијенији
и културнији суседи, где је таквих било, не пружају неку већу помоћ, јер обично, из разних
разлога, или ништа не знају или говоре тако фрагментарно да се једва усуђујемо да на основу
њихових исказа саставимо неку прихватљиву целину.
Међу народе о чијем пореклу и најстаријој прошлости не знамо готово ништа поуздано
спадају и Словени. Још увек је крајње неизвесно где је била прапостојбина ове велике групе
народа, из чега, на који на-чин и на којем је подручју образовано првобитно језгро Словена, као
што је до данас остало необјашњено и кад су и како су се Словени нашли на оним
пространствима на којима их најраније историјске вести налазе на езропском тлу.
У народе чије порекло и најстарију прошлост не познајемо спадају и Срби. Као део
велике словенске скупине и Срби се на историјској позорници јасније јављају релативно касно,
тек на самом почетку средњег века европске историје. Неизвесност око њиховог настанка и
кретања до доласка на Балканско полуострво толико је велика да још увек нисмо сигурни
одакле су дошли у своја данашња станишта. Сви покушаји историчара, археолога, лингвиста и
других научника да објасне где је и када настала та словенска групација и одакле су и у које
време кренули на Балкан остали су без јаснијих одговора. У напорима да се у низу нерешених
питања из историје Словена сагледа и разреши и проблем Срба, стваране су у току више векова
различите теорије помоћу којих се настојало, и настоји се и данас, да се дође до прихватљивог
решења, али су, уз сав огромни труд, постизани само делимични резултати; опште
прихватљивог решења још увек нема. Отуда је разумљиво што у редовима истраживача не
престаје жеља да се новим покушајима пронађе неки досад непознати извор сазнања или да се у
толико пута претресаним изворима сагледа нешто што пружа наду за решења макар и незнатно
боља од постојећих.
Кад је реч о Србима, наше познавање њихове најстарије прошлости толико је оскудно да
нисмо сигурни не само којој су словенској грани припадали пре него што су кренули на Балкан,
већ. не знамо поуздано ни када су се кренули из те још увек непознате предбалканске
постојбине и којим су путевима стизали на подручја на којима данас живе њихови потомци.
Шта више, могло би се рећи да још увек нисмо сигурни ни где је почела да се ствара и развија
њихова најстарија балканска заједница.
Трагајући тако за пореклом Срба, и данашњих балканских Словена уопште, за њиховом
прадомовином, а посебно за подручјима са којих су се непосредно упутили на Балканско
полуострво, истраживачи су имали у виду различите делове Европе, почев од северних обала
Црног Мора и подручја Источне Европе све до поречја Сале и Лабе. Једнима се чинило да
4

предбалканску постојвину Срба треба тражити у поречјима Буга, Припјета и Дњестра и
веровали су да су однекуд из тог дела Европе приспели у своја данашња станишта. Други су
сматрали да Срби воде порекло из данашње Пољске, док су трећи били убеђени да су давнашњи
преци данашњих Срба пореклом из поречја Лаба и Сале и да су се оданде, т.ј. из данашње
Саксоније и једног дела Чешке, упутили на Балканско полуострво.
И узроци који су покренули Србе из њихове раније постојбине, као и околности у којима су
пристизали на Балкан, били су предмет непрекидног интересовања и тумачени су веома
различито. Велики број научника везује долазак Јужних Словена, међу њима и Срба, за појаву
Авара на границама Византијског царства и за њихов пдор у унутрашњост Балканског
полуострва. И утврђивање времена продора Срба и других словенских група на Балкан једно је
од веома значајних питања којем су научници посвећивали пуну пажњу. На жалост, ни оно није
разјашњено. Додуше, у науци се с правом подвлачи да су данашњи Јужни Словени своје
насељавање завршили негде средином VII века, али је ипак остало нејасно кад је која група
почела продор, са које стране, у којем је правцу продирала и докле је допрла. Има доста основе
за веровање да је продирање Јужних Словена трајало више деценија и да су се поједини делови
нашли на Балканском полуострву још у првој половини VI века, а није сасвим искључено да их
је било дош и од раније.
Кад имамо у виду шта је све писано и закључивано о пореклу и најстаријој историји
Јужних Словена, међу њима и Срба, можемо рећи да постоје бројни закључци од којих су неки
врло прихватљиви, али да ипак ниједно од суштинских питања није решено. Не треба, међутим,
много убеђивати колико је важно да се што је могуће више приближимо жељеном одговору на
питање одакле су Срби дошли у своје данашње земље? Јер, не може никако бити свеједно
хоћемо ли њихову предбалканеку постојбину тражите у Источној Европи или у данашнхзј
Пољској и Чехословачкој, или пак на подручју данашње Немачке демократске Вековни боравак
Срба у тој непознатој предбалканској отаџбини морао је оставити дубоке трагове у њиховој
психофизичкој структури у језику и материјалној култури, у религији, друштвеним односима и
у облицима уређења. Они су и своју најранију балканску историју морали почети
продужавајући дуже времена традицију ранијег живота, те не може никако бити свеједно
хоћемо ли за том традицијом трагати негде на тлу Русије, Пољске, Румуније, Мађарске,
Аустрије, Чехословачке, Немачке или још негде другде. Не може нам бити свеједно ни да ли су
са тог непознатог подручја ститли на Балканско полуострво за неколико година или за неколико
деценија. Свако географско подручје, мање или више изоловано, одликује се својим
климатским или другим карактеристикама, облицима који су настајали било под дејстзом
природних сила или као резултат живели вековима, и грешке могу бити веома велике и
пресудне ако наше закључке доносимо везујући настанак и најранију прошлост једног народа за
простор са којим тај народ никакве везе није имао. Крајња опрезност при опредељивању за
првобитни простор, за праотаџбину, као и за подручја на којима су се поједини народи дуже
или краће задржавали у току кретања, неопходна је особито због одмеравања утицаја суседа на
развој језика, религије, обичаја и облика материјалне културе. Отуда је веома важно да
утврдимо да ли су народи, чија нас прошлост интересује, живели, рецимо; ближе келтској,
германској, илирској или грани неке групације азијских народа.
Међутим, приступајући истраживању и проучавању порекла и најстарије прошлости
неког народа мора се, баш због оскудице извора, водити рачуна и о многим другим
појединостима. Наиме, чињеница да најстаријих писаних извора најчешће или нема или су
веома оскудни, и нехотице изазива жељу истраживача да се нека стања и појаве, да би се
попунила празнина, објасне на неки други начин. На пример, и кад нема никаквих изворних
података, истраживач се мора потрудити да објасни откуда спомен истог имена на подручјима
веома удаљеним једно од другог или, што је још чешћи случај, да разреши како се десило да су
се народи једне етничке скупине нашли у непосредном суседству друге, по пореклу и
припадности саевим различите групације, а да притом у историји нема никаквог трага неких
катастрофалних сукоба и крвопролића, нити пак знакова неког мирног пристизања. Не мању
пажњу мора привући и чињеница да су се многи народи премештали са једног подручја на
друго, прелазећи стотине па и хиљаде километара, а да не знамо како се одвијало то кретање,
под каквим околностима, особито кад су у питању подручја насељена разнородним етничким
скутптнама. Да ли је то кретање ишло преко т.зв. пустих или слабо насељених територија или
се и преко насељених подручја могло у неким случајевима прелазити без опасности да маса у
кретању буде десеткована или уништена. Тражећи одговор на оваква и слична питања
истраживач, у недостатку савремених извора, може да западне у опасност да решења тражи
домишљањем, при чему се обично руководи логиком и схватањима свога времена. Будући више
векова, па и миленијума, удаљен од времена које истражује и описује, он и нехотице ствари и
5

и бројношћу онда је јако важно да сазнамо макар и приближно колико је становника имала поједина скупина. Од тога зависе наши закључци о географским одстојањима не само према групацијама друге етничке припадности. наводно. Ираклије населио недалеко од Солуна. у првом реду проблем припадности становништва Централне Европе у време кад се и о једнима и о другима почиње јасније говорити или барем јасније наслућивати у најстаријим историјским изворима.. религију. а с друге долазак азијских народа чије су особености и животни токови из основе одударали од . све до појаве азијских номадских и полуномадских народа. У круг дилема ове врсте спада несумњиво у првом реду и питање да ли су Словени и Германи могли и у врло старо време живети у непосредној близини или делимично чак и на истом подручју. зато. Ништа није јасније ни са Србима. Наша убеђења да словенско-германски антагонизам потиче чак из најтамнијих дубина њихове прошлости могу да буду веома велика сметња у истраживању и решавању многих врло значајних питања европске историје. ступања културе и др. Свако произвољно или нехотично померање збивања и стања у неке друге хронолошке оквире или на неки други простор ствара тешкоће које у тражењу истине могу бити пресудне. несумњиво корисно боље проучити правце кретања разних групација. као што не постоји ни ван времена. могли пореметити. ти исти Срби нађоше на широком простору на западном делу Балканског полуострва.поретка" старих народа у разним деловима Европе. после кратког времена. угицаји држава које су настале у Средоземљу и постепено се развијале према унутрашњости Европе. по одређеном реду који увек садржи карактеристике датог раздобља. па према томе и у немогућност живљења у истим географским регионима. већ и према заједницама исте или сродне врсте. простора и времена. зар т. а онда се одједном. морамо имати у виду пре свега простор на којем су кретања народа могла бити чешћа него у неком другом делу.зв. а то га може довести у опасност да Према каснијим збивањима. искључено да у тражењу одговора на питање да ли је могло бити овакве узајамне толеранције и колико је трајала. један је од основних задатака историје. Једно даље питање које ствара велике тешхоће при истраживању порекла и најстарије прошлости појединих народа јесте њихова бројност. Уосталом. у условима слабије насељености. германска и словенска. како бисмо рекли. за Готе се говори да су из Скандинавије. неизбежан услов за самоодржање? Зашто не бисмо могли помишљати. Усклађивање ова три елемента. Ако признајемо да су се збивања одвијала у свим фазама историје по одређеној законитости. можда један од најтежих. „ћилибарски путеви". што неминовно захтева једно подробно истраживање основних карактеристиха сваке групације: уређење. који су могли бити опште признати и поштовани као животни путеви различитих народа? Такви су појасеви могли бити и сувоземни и водени. Њега су. између осталог. то су закључци у том смислу доношени доста произвољно. Не постоји историја ван или без простора. После извесног времена те исте Готе налазимо на широком простору између Дњепра и доњег Дунава. једна је од опасности која истраживачу може да смета у покушају да да одговор на питање како су се већ на освитку историје нашле две велике скупине. време и простор у онаквом односу какав је био у време које нас интересује. онда ће нам слика реконструисане прошлости сваке фазе и сваке средине бити само у том случају јасна или барем јаснија ако смо у свакој фази сагледали човека. човека. Ако односе у простору одређујемо. а најчешће таквих података није уопште ни било. Човек и простор одувек су чинили једно јединство. да кажемо. на постојање ширих или ужих појасева „ничије земље". чини се. На пример. вековима живео у условима у којима су била могућа већа или мања кретања различитих племена и народа и без великих сухоба? Није ли можда узајамна трпељивост била животна потреба. с једне стране. и временски и просторно далеким. а да у изворима никаквог трага нема о неким сукобима које би могли изазвати кретања тако великих маса и чији би одјеци сигурно допрли до тада већ развијених држава на Средоземљу? Зато бисмо се могли запитати није ли европски свет. „природни поредак" могао је трајати веома дуго. преко Готланда. „природног реда" у оквиру којег се могла вршити размена између две или више удаљених територија преко подручја насељених разноврсним етничким групацијама. дошли на подручје доње Висле. Тај. једна уз друту. Будући да све до новијег времена нису постојали прецизнији подаци о броју становника. или је још у тој иначе тешко докучивој прошлости међу тим етнички разнородним групацијама постојао антагонизам оне врсте и јачине какав нам је познат у каснијим вековима европске историје? Чини се да од разјашњења овог питања зависе и решавања бројних других неизвесности у давној прошлости ове две велике и моћне европске групације. можда хиљадама година. који су водили са Балтичког на Црно или на Средоземно Море не указују на могућност постојања једног.појаве објашњава аналогијом. Сасвим је могуће да нису сви делови Европе подједнако трпели од разних притисака и миграција. У оба случаја имамо на почетку релативно мали простор у односу на онај који се спомиње 6 . али не и одједном укинути. узроке и циљеве њихових померања. Веровање у праиоконску нетрпељивост. Увек се спомиње податак о Србима које је. начин живота. Било би. тумачи процесе у далекој прошлости који су по облику и садржају могли бити слични али никако истоветни. Није.

Готи су са доње Висле још средином II века кренули према југу и. а Лангобарди у другој половини тога века били већ на средњем Дунаву. То је. међутим. па чак и западније. требало је разрешити тајну како су се Словени одједном нашли на том не малом простору између Висле и Лабе.зв. било као господари или као равноправни суседи. наводно. а да о том њиховом померању нема ни трага у историји? Зар је могуће да је једна значајна групација са бројним племенима нечујно прешла стотине километара и населила од давнине важна и привлачна подручја гентралне Европе? Отуда. ако су били у оскудици земљишта. а пре свега у покушајима да утврдимо положај њихове предбалканске постојбине. Има много примера из којих се може закључити да је на одређеној територији живело више скупина различите етничке припадности. у немогућности да што свестраније проникнемо у дух давних времена ми обично промене станишта већих или мањих скупина везујемо за сукобе. напуштене просторе. проистиче можда и из несхватања друте врсте. о њиховим способностима. да је јасније сагледамо. Кад се за све ово зна. елементарне недаће већих размера и др. „празним просторима" другачије расуђивали. Да би се таква логика одржала дешава се да неки истраживачи бране становиште да поједини простори остају и деценијама ненастаљени или полунасељени. међутим. Ту свакако нешто није у реду. празне. ненастањена. простора и времена. чини се. или пак као подређени становници. Пошто један знатан број истраживача сматра да се стара Германија пружала -према истоку све негде до Висле. макар и оскудни. Суд о њима. пусга.зв. катастрофалне ратове. небројене дилеме и наша немоћ да проникнемо у далеку прошлост. искључено да ми у оваквим случајевима заборављамо да одговарајући народи на одређеним подручјима нису морали живети као једини становници. јер се зна да су Вандали. представу о просторима који нас интересују стичемо пре свега према описима савременика. Ваљда је у овом смислу најдрастичнији случај односа између Германа и Словена. Или су несигурне наше представе о просторима или о бројности споменутих народа. већ измешани са мањим или већим бројем других група. Није. Тако најчешће потгуњавамо т. јер такво стање најбоље одговара њиховој комбинацији при реконструкцији ове или оне историјске фазе. Такво решење многи прихватају и не успевајући да објасне како се могло десити да је највећи део простора између Висле и Лабе стајао празан и сто и више година.домишљањем се дошло до закључка да су Словени могли продрети тако далеко према западу тек кад је читав тај простор остао празан или полупразан одласком германских народа даље на запад. Апсурдни закључци о прастаром положају Словена само у источном делу Европе и о њиховом тек каснијем кретању према западу несумњиво су последица неусклађивања три основна елемента: човека. Све је могло бити другачије него што се нама данас чини. па међу њима и Срба. а за оба се везују народи који се за неколико деценија нису могли до те мере намножити да су били у стању да после једног мањег простора одједном попуне простор огромних размера. Крајња неизвесност око тумачења појма старе Германије и прапостојбине Словена доводи у истраживањима до апсурдних закључака. ако нас неки рани извори. претпостављајући најчешће да једна скупина прелази на друто подручје тек кад га из разних разлога напусте дотадашњи становници. Уколико те промене не решавамо војним поразом или уништењем једне стране.О некима од њих знамо врло мало. упућују на одређени простор не треба тај простор обдацивати из разлога што по другим изворима на њему или у његовом суседству налазимо и народ друге припадности. у тражењу одтовора и на ово и на бројна друга питања из далеке прошлости Словена. обично се задовољавамо закључком да се једна групација нашла на новим стаништима из простог разлога што су та станишта остала. Једва се ту и тамо толерише њихова спорадична присутност. а да није увек у питању однос побеђених и победилаца. . Зато. Како је. Као што се зна. Најзад. стичемо углавном према слици коју смо добили 7 .како се сматра. Свеви и Бургунди још на почетку V века прешли Рајну. а да у изворима о томе нема ни спомена. Вероватно да бисмо и о т.. можда треба имати у виду да су хиљаду и више стотина година пре нас и схватања и односи међу народима могли бити сасвим другачији и да су народи међу сабом могли живети у условима који нам данас изгледају несхватљиви. Пошто извори не спомињу никакве уништавајуће сукобе између Германа и Словена . Наиме. чекали више од сто година да би се померали од Висле до Лабе ако је тај простор ионако остао небрањен. то искључују сваку могућност да би на том простору могли у давнини живети и Словени. као и о вредности њихових података и њихових дела у целини. није ли оправдано питање каквог смисла има теорија празних простора између Висле и Лабе и зашто би Словени. отуда што смо навикли или што желимо да имамо само чисте ситуације: једно подручје — једна етничка скупина. па зато врло примамљива за нове становнике. Теоријом празних простора не може се никако протумачити откуда извори спомињу Словене крајем VI и на почетку VII века на огромном пространству од Дњепра до Лабе. а можда и о једном и о другом.нешто касније. историјска чињеница да се Словени крајем VI и почетком VII века спомињу на западу све до Лабе. у другој половини III века њихова нова станишта пружала су се између Дњепра и доњег Дунава. У оваквим случајевима познавање макар и приближне бројности народа који нас интере-сује много би нам помогло у напору да створимо што јаснију слику збивања и стања на разним подручјима.

чија су имена остала непромењена до данас. а није у стању да његов опис упореди са неким другим описом. лако може да западне у заблуду полазећи од аналогија или од логике чије су премисе можда произвољне. Њих има доста и у односу на географско приказивање већих или мањих простора као позорница човекове историје. Човек је склон да у неким случајевима у сферу познатог укључи и нешто што није проверено. те и закључак не може бита у суштини исправан. Уопштавања су уопште једна од честих особина човекових у његовом систему размишљања. Сарматија и Скитија настали на сличан начин. који су некад имали један назив. Врло је вероватно да је појам Германије настао и развијао се са запада. Јер. не можемо бити сигурни шта су стари писци замишљали под именом Карпати и да ли су добро познавали токове и дужине појединих река. у свему поклапају са истоименим планинама и рекама данас. Невоље су особито тешке при тумачењу назива река и планина. Жеља да ускладимо дотађај са простором и временом претвара се у узалудан покушај. на жалост. Зна се да је представа о географском изгледу земље или њених појединих делова стицана вековима. на пример. лично обишао подручја која описује. Та је слика. рецимо. на пример. мада још и данас има делова евета чију праву слику не познајемо у свим појединостима. па према томе и са кривим приказивањем географске основе историјских токова. Ова два појма могла су по свој прилици настати у Грчкој или у њеним колонијама у Малој Азији или на север-ним обалама Црног Мора. Полазећи од ове чињенице морамо бити веома опрезни и крајње критични према географским подацима и описима пре више од петнаест векова. могло се десити да је оно што је као Германија било ближе Галији замишљано и као далеко пространије према истоку. што није видео. али је тек у наше доба научницима пошло за руком да подробно сагледају њену географску основу и да је прикажу у размери која најприближније одговара односима у природи. да су их каснија покољења према неким ранијим описима прихватала као реалну слику. а да се ипак не сналазимо или се једва усуђујемо да нешто одређеније тврдимо. Сасвим је могуће да се Скитијом и Сарматијом звало најпре оно што је било ближе грчким насеобинама. понекад зато што му се на основу оскудних података о том непознатом чини да то непознато мора да изгледа онако како га он замишља. При овом ваља посебно имати у виду да велику тешкоћу причињава неизвесност да ли се називи плзнина и река. Могло се у овом случају десити да је оно што је на западу било познато као Германија преовладало и обухватило и оне делове за које је тада било неизвесно коме припадају. Та чињеница могла је лако изазвати преношење појма Германије и на далеко шири простор. што није осетио или до чега није сазнањем дошао. Будући да је крајем прошле и на почетку наше ере представа о Централној и Источној Европи могла бити врло нејасна како у географском погледу тако и у односу на бројност и етничку припадност становништва. забуне око Германије и Сарматије. У таквим случајевима истраживачу остаје једино да празнине и нејасноће попуни логичким повезивањем постојећих података. Слично је могло бити и са настанком појмова Сарматије и Скитије. То поготову важи за простор северно од Карпата. па је могло 8 . јер се лако могло десити да су. а источни пак замишљали Сарматију далеко према западу. да ли Германима или Сарматима. током времена добили више назива. Географска слика коју нам они пружају потиче по свој прилици из још старијих описа путописаца или трговаца који су се кретали између Балтичког и Средоземног Мора. у повезивању непознатог са познатим. Није редак случај да нам писци наводе низ назива река. Он се постепено могао претворити у географски појам и изазвати утисак да је тај простор одувек био прекривен само германским племенима. Ми. чија су нам дела једини извор сазнања. Зато је готово сигурно да морамо рачунати са уопштавањем. или чак и појединачни географски објекти. мада то није морало тако бити. са подручја на којем су Римљани најраније дошли у додир са Германима. у току многих векова могло се десити да су нека географска пространства. а онда су се ти појмови ширили даље према истоку. али попгго не зна да ли је и сам савременик описао право стање. Није искључено да су и појмови као што су Германија. тако да већ Тацит није знао коме да припише Венеде. већ само формално прихватљив. и то утолико пре што се могло знати за германске Готе при доњој Висли. Та уопштавања постоје готово у свим сферама људског интересовања. Можда отуда настају. а да је стварно стање било сасвим другачије. северу или западу захватајући удаљенија и мање позната подручја на којима су могли живети и народи различити од оних на чијим су територијама настали појмови Скитије и Сарматије.реконструишући збивања и стања која су нам описали. Понекад то чини из подсвесне жеље да истакне себе. Ако уз податке ове врсте наиђемо још и на личности и збивања за које немамо јасније хронолошке одреднице онда наша немоћ постаје још већа. као и за нека друга германска племена између Лабе и Висле. често веома релативна. односно за ширину између Лабе и Дњепра. западни извори протезали Германију према истоку чак до Висле. Ми још ни данас не знамо поуздано ко су били Скити и Сармати и шта је све у географском погледу припадало под те називе. планина и подручја. Можемо с правом да претпоставимо да је мало ко од писаца.

За читаво то време научници нису престајали да свет приказују онако како су га видели и познавали. чудити што многи писци. јер је несумњиво потребно утврдити на којем су од горњих простора живели каснији Јужни Словени пре него што су се упутили на Балканско полуострво. Не треба се. Сарматију. Венедија. Славинија. па чак неки и у наше време. дотле Венеде у разним варијантама спомињу још грчки и римски писци. Тешкоће у том погледу биле су толико велике да се чак и на неким картама новијег времена налазе одступања која су могла чинити и чине и данас сметњу при употреби карте. непосредно везано и питање порекла Срба и Јужних Словена уопште. прошло је много времена док су проучени општи облици копна и мора. познато је да је приказивање земље хиљадама година представљало велик проблем географима и картографима.бити да је неки мањи или већи простор у поречју Висле и Одре од једних сматран Германијом од других Сарматијом. Не може бити да на неком од тих подручја. тај проблем спада у низ оних за које је посредно или. њихове представе биле су веома уопштене и оскудне. док су други убеђени да су на подручју које називамо Германијом још од веома давних времена живела и племена словекске егничке групације. Словена и Анта. и то у оном смислу као што спомињу Германију. Недостајали су инструменти којима би се могло постићи да се свет прикаже у малом обиму а да се из њега ипак без тешкоћа може сазнати његова величина у природи. писци VI века наше ере. рецимо. историјској позорници и то такорећи сасвим нечујно! Нешто у нашем знању о простирању Германије. 9 . нису живели и Словени под мало познатим именом или под именима различитим од оних под којима ће ући у историју. а онда — кад се то наслутило или кад је сасвим утврђено. Наравно. вековима су готово непремостиве тешкоће представљале размера и оријентација. поред других групација. Галију и др. да у науци није познато да извори негде бележе нека географска пространства која би се звала. наравно опет у одговарају размери. везане опет за одређивање географске припадности народа које проучавамо. Док Словене и Анте јасно спомињу тек Прокопије и Јордан. Скитије и Сарматије и о њиховим становницима на прелазу из старе у нову еру сигурно није у реду. као што је врло важно сазнати и да ли су на тим просторима одувек живели заједно само са припадницима своје етничке скупине или. Занимљиво је. Међутим. Наиме. Антија или слично. Скитије и Сарматије могло бити неизвесности и у старој и на почетку наше ере као доста карактеристичан пример служе називи Венеда. У науци се данас углавном сматра да ова три назива обухватају припаднике исте етничке групације — словенске. а затим и њихова пространства и узајамни односи. траже Словене и међу Сарматима или их изједначују са њима. и са становницима сасвим. Скитију. зато. Уосталом. другог порекла. док су познатији делови копна и мора релативно брзо добијали на картама свој општи облик. у напорима да дођемо до тог сазнања можемо наилазити и на тешкоће друге врсте. Исто тако веома је тешко било оријентисати објекте на копну и мору и приказати их на истом правцу и у истом односу као и у природи. Ипак. Вековима се није знало какав је облик земље. Да је око географске распрострањености Германије. међутим.

па и Словена. међутим. Међутим. језера. Уопштена и нејасна географска основа историјских збивања ослањала се углавном на истакнутије објекте у природи. одступање од правила да се при рекостуисању прошлости хронолошки и просторни оквири морају подударати. будући да за најранију историју Словена немамо никакве јасније описе географских положаја појединих племена. Не треба. реке. на веће и значајније планине. На пример. већ само спомене неколико ве-ћих река. Дунав. а у неким на целе токове. као што су Дњепар. ако не воде довољно рачуна о свим околностима у којима је догађај настао и завршио се. или да ли је у неким случајевима мислио на поједине делове. равнице. такав приказ ствара велике тешкоће при реконструисању историјских токова и стања. јер истраживачи. мислио на њихове целе токове или само на поједине делове. Dvornik. лако могу географску основу разних збивања или стања или превише сузити или сувише проширити. а то је већ. Одра и Лаба западамо у велику невољу размишљајући да ли је писац. Непрецизне географеке представе онемогућавале су тачније приказивање положаја појединих догађаја. Свака од споменутих река дуга је више стотина 10 . много подвлачити колико је за поједине фазе у историји важно знати на коју се дужину реке односи одређено збивање или стање. У оваквим случајевима за многе наше закључке пресудну улогу игра размера. Висла. при спомену тих река. пустиње и сл. The making of central and Eastern Europe) Сви ови недостаци у приказивању облика и величине земље стварали су тешкоће и при одређивању географских положаја разних збивања и стања у историји појединих народа. При сваком настојању да се изворни подаци схвате и прикажу што верније и у времену и у простору посебну тешкоћу ствара уопштено приказивање планина и река било као граничних обележја или као подручја одређених догађаја. Дњестар.Најстарија станишта Индо-европских народа (F.

без размере и без добре оријентације. Кад ми данас читамо те описе имајући у виду стварна удаљења разумљиво је што се тешко сналазимо. Ништа мању тешкоћу не ствара ни Прокопијев опис повратка Херула. јер нам недостају бројне појединости неопходне за усклађивање времена и простора. па ипак ни дан данас не знамо сигурно на који је простор мислио. ми. Притом можемо заборавити. свакако знатно умањено. располагао са картом на којој су биле уцртане само главне реке и планински венац Карпата. Ако је. И ако не водимо рачуна о томе колико је пута однос у природи умањен на карти можемо лако стећи сасвим криву представу о стварним удаљењима и површинама. То је један феномен који и данас постоји. да уочимо. да је. његова достигнућа у области материјалне и духовне културе морамо покушати да сагледамо и мерила људи онога времена при избору стања и збивања која описују. Најтеже је што за прве векове наше ере нема систематских детаљнијих описа земаља и народа нити има историја које би нам потпуније приказивале како су и где текли догађаји у време када се у току пропадања Римског царства битно мењала етничка карта Европе. Познато је какве све комбинације стварају истраживачи већ више од сто година. по могућности. ако је у питању једно или неколико мањих племена.километара. Сетимо се само Јордановог описа географских положаја Венеда. да се упознају. као и једно језеро. даље. Споменуте су реке Дњестар. каквим језиком пише и како је компоновао своје дело. а како. много ни подвлачити какве тешкоће ствара уопштени спомен Дунава и панонског простора. пак. Висла и Дунав. Не помаже много ни што је споменуо Карпате и извор Висле. обично узимамо у обзир целу дужину реке или барем њен највећи део. Овим кратким освртом на неке проблеме пред којима стоји сваки истраживач порекла и далеке прошлости једнога народа желело се пре свега истаћи да је задатак ове врсте необично сложен и да се не може очекивати да ће га решити једно лице. па опет нисмо у стању да реконструишемо ни положај „свих племена Словена" ни пут којим су Херули од места пораза дошли до Варна. а неке и преко хиљаду. као и поједини делови у Порфирогенитовом спису из прве половине Х века. Врло је могуће да је веома дуго непостојање одговарајућих карата условљавало уопштавања не само у односу на географске објекте већ и на етничке скупине. виде и тумаче догађаје и стања која описују као савременици. при покушају реконструисања далеке прошлости не треба губити из вида да су стари писци. у оно време или најмногољудније или војнички најјаче. Склавина и Анта. Сличне тешкоће ствара и опис Германије англосаксонског краља Алфреда с краја IX века. У свему овом од значаја је да сазнамо у којој је мери хроничар пристрасан или објективан. руковођени одређеним схватањима и методама приказивања стања и збивања. Све то није довољно кад не знамо на које је делове река мислио и шта је замишљао под називом Карпати. немогуће да се у дато време та етничка скупина пружала на простору дугом стотинама километара. са степеном знања хроничара датог времена о географској основи догађаја које приказује. Из свих ових разлога. о којем ће у овој књизи бити највише речи у настојању да се што боље сагледа порекло и најстарија прошлост Срба. Ако нам извор спомиње било коју од њих као границу подручја једног или више племена. слика коју нам је приказао допунила још неким појединостима од којих морамо доћи на другом месту и на други начин. То у очима каснијих истраживача може да изазове утисак као да на том простору није тада било и других група чија имена ко зна из КОЈИХ разлога нису споменута. Од тога јако много зависи колико му можемо веровати и шта све и у ком правцу треба истраживати да би се. Мурсијанско или Мусијанско. Варне. толико значајних пре свега за положаје и кретања Словена према Балканском полуострву. Туле и „сва племена Словена". Зато. колико је могуће подробније. Убележавани су најважнији објекти и најбројније и најутицајније групе племена. Не треба. на пример. као и неких других који овде нису споменути. Тај утисак могао је имати и давнашњи писац ако је према оскудним картама описивао стања и збивања. последњих неколико 11 . а не пружи уз то нивакву ближу одредницу. али смо немоћни што не располажемо са још неким географским одредницама. можда и нехотице свет замишљали у несразмерно малом обиму. Дњепар. Тешкоћа ове врсте има много. напротив. приказујући догађаје у Панонији. и све то у некој произвољној размери. ако су своја казивања састављали према постојећим картама. мада нам даје четири податка: једну пустињу. истраживачи далеке прошлости појединих народа морају настојати пре свега да према постојећим изворима проникну у дух времена које истражују. лако се могло десити да је догађаје и стања описивао под утиском привидне близине. Све је то јако важно кад приступамо анализи извора и кад процењујемо да ли је писац настојао да нам пружи што потпунију слику свога времена или да ли је опште и био у могућности да своје време види у ширим размерама. Осећамо да су ови Прокопијеви подаци драгоцени. да проценимо како се односе према изворима које користе. Чињеница да се земља и поједини њени делови приказују углавном у размери која може да пружи слику целине и нехотице код посматрача изазива утисак малог простора или даљина које се брзо и лако могу савладати. Чини нам се као да нам је све под руком. да ли писци разликују важно од неважног. Настојећи да осетимо дух времена које нас интересује. на пример. чак и код образованијих људи. с обзиром на вероватну малу бројност људи у племену.

и Јужних Словена. којим путевима и када. јасно је зашто је питање порекла Срба било одувек јако важно и зашто европски истраживачи већ пет стотина година. који из данашње Румуније. Ово је утолико потребније што засад један једини извор. или макар за подручја на којима су Словени живели у време кад предпостављамо да су Јужни Словени кренули на југ. Не можемо засад бити сигурни ни где је на Балкану настало првобитно језгро из којег се развила најранија државна заједница Срба. у коме се тврди да су Срби дошли на Балкан са северозапада и да су тамо живели много времена пре него што су кренули на југ. кад и како разишли до времена кад их извори почињу разликовати и јасније спомињати. што наука засад није сигурна ни где је уоптше била колевка Словена и докле су се. међутим. изазвао је међу научницима полемику која је до данас нарасла до готово несагледивих размера. како тврди тај једини извор. сасвим нејасно колико је већих или мањих словенских група дошло на Балкан. Наравно. али је невоља и то што велики број истраживача тврди да тај податак не може бити тачан. готово редовно спомињу и Србе. Јер. Знамо да је око средине VII века готово читаво Балканско полуострво било преплављено Словенима. ко је иоле упознат са проблемима ове врсте зна да је такав посао сложен и тежак. мора бити јасно да треба све учинити да се те нејасноће. опште словенске масе издвојиле неке групе и кренуле на Балканско полустрво. нормално је да истраживача морају интересовати сва подручја на којима су боравили Словени пре него што су се из те. одакле. Већ убрзо после Хуманизма и Ренесансе образовани људи на словенском југу почињу се интересовати за језик и прошлост балканских Словена. од ових које историјска наука досад познаје. Приступању покушају да се да одговор на питање одакле су Срби дошли на Балканско полуострво ваља рећи да је у нашој земљи писано доста о пореклу Јужних Словена и међу њима и Срба. како нас уверавају неки научници тврдећи да за то имају јаке доказе. напредовање у том смислу осетило се особито у XVIII веку када се јављају дела од великог значаја за даљи развој јужнословенске историографије. нема никаквих поузданих доказа да су Словени тамо уопште и живели у време које тај извор спомиње. Као што је већ речено. јер наводно. природно је да онај ко се интересује за порекло Срба. разреше колико је могуће више. Према томе. није могла бити доказана убедљивијим аргументима. решавајући проблем Словена. и поред знатног напредовања историјске науке у нас. Како не може никако бити свеједно да ли су Срби дошли са северозапада. или макар неке од њих.деценија постаје све јасније да је у пословима ове врсте неопходна сарадња стручњака више научних дисциплина. јер. али не звамо ништа поуздано који су од тих Словена дошли преко доњег Дунава. јавио се и непрекидно растао и број истраживача који су уверавали да је извор веродостојан тврдећи истовремено да су Словени тамо живели не само у време кад су Срби пошли на југ него и много векова пре. Можемо слободно рећи да нам је непознато и да ли су Срби приликом доласка на Балкан сачињавали једну бројнију компактну етничку скупину или је под тим именом наишла једна мања групација под чијим је називом и организацијом било више сродних племена који су заједно са Србима наступали из предбалканске постојбине. тамо у то време није било Словена. Још увек је. или са севера или истока. Будући да су ова два крајње опречна мишљења саставни део опште полемике око порекла Словена и Германа и њихових односа још од најранијих векова европске историје. ако се већ не зна одакле је која садашња балканска словенска групација дошла. антрополошког и лингвистичког материјала. да поновимо. да кажемо. јасно је да су истраживачи порекла Срба морали увек да се интересују и за резултате истраживања порекла Словена у целини. Све што је досад у нашој и у страној историографији урађено у истраживању порекла и најстарије историје Јужних Словена није могло дати одговор на неколико питања без чијих се решења не могу разумети ни први векови њихове балканске Историје. ни порекло нити предбалканска постојбина. Јер. из Паноније или евентуално преко данашње Аустрије. Напротив. а утисак је да чак ни постојећи писани историјски извори нису пажљиво искоришћени. Међутим. наводно. Ипак. све ове неизвесности односе се и на Србе. када је много учињено пре свега на прикупљању и издавању извора. па чак ни неке појаве неколико векова касније. ниједна од постојећих теорија о пореклу Јужних Словена. ако је чињеница да постоји читав низ нерешених питања у вези са пореклом и најстаријом прошлошћу Срба. нарочито у XIX веку. тај извор. Поред оних који су тврдили или тврде и данас да извор није веродостојан и да Срби нису могли доћи на Балкан са северозапада. можемо рећи да за последњи век и по резултати у проучавању порекла и далеке прошлости Јужних Словена нису дали одговоре на бројна суштинска питања. Наравно. Не знамо сигурно ни када је која група ступила на Балкан нити како се и где почела учвршћивати. па и Срба. спис византијског цара Константина Порфирогенита. Према томе. све се више испољава да још уаек нема довољно сакупљеног и свестрано истраженог археолошког. ако би био веродостојан податак да су Срби дошли на Балкан са северозапада и то пошто су њихови преци на том истом подручју живели већ 12 . Невоља је. мора да се интересује и за порекло Словена уопште. особито за њихова најстарија станишта. Није нам познато ни значење имена. Међутим. на изглед врло јасно наводи одакле су Срби дошли на Балканско полуострво.

Фазмеру (M. остало је да се уз помоћ других научних дисциплина приближимо прихватљивом решењу. што би значило да нема никакве основе тражити Словене пре V. археологија. Међутим. па.. али таквог или. најпре изнео историјат досадашњих напора. сличног ризика били су. антропологија. чини се да нам је дужност да уз напоре истраживача друтих грана покушамо да и у постојећим историјским изворима пронађемо нешто што би. и поред на изглед непремостивих тешкоћа пред којима се налази решење питања порекла и најраније прошлости Срба. У том циљу је и написана ова књига.вековима. VI или почетка VII века западно од Висле. Писац је свестан ризика са којим је ушао у овај посао. Dvornik. потребно је још доста времена да би се дошло до резултата којима би се могли потврдити или побити једна од двају главних теорија о распрострањености Словена. на нихову анализу. пошто се засад другим постојећим писаним историјским изворима не може сасвим поуздано потврдити ниједна од двају општих теорија о географској распрострањености Словена на почетку средњег века. The Slavs. лингвистика и др. пошто су све оне. могло допринети да нам неке појединости постану јасније или што би барем могло изазвати неку нову идеју у овим општим покушајима да се реше веома значајни проблеми европске историје. Можда би неко методолошки другачије поступио. Опредељивање за композмџцу каква је овде остварена више је ствар личног избора него захтева научне методологије која писцу није непозната. релативно младе науке. што значи да ће се по свој прилици морати чекати и на решење питања порекла и распрострањености Срба пре поласка и доласка на Балкан. макар и незнатно. развојем и природом проблема порекла Срба и покушајима његовог решења. Но. вероватно. 13 . Their Early History and Civilisation) Напротив. да су Германи све до почетка средњег века живели и чак до Висле. све до почетка средњег века живела само германска племена. Vasmer) (F. био би то један аргуменат више за велики број научника који нас убеђују. Основни разлог што је садржај књиге овако сложен састоји се из жеље да се пре свега шира јавност у нас мало свестраније упозна са настанком. већ и на избор литературе и на композицију дела. било би јасно да су Словени још и много векова пре VI столећа живели и тамо где се сматра да је била Германија и где су. опет веома дуго. На жалост. Но. као што се обично ради. како многи мисле. свесни и сви бројни истраживачи који нас већ вековима подстичу олакшавајући нам пут до на изглед непрозирне прошлости. а онда се тек упустио у анализу и објашњење сопствених гледишта. тумачење и објављивање резултата. писац у оваквим случајевима преузима ризик не само у односу ка избор теме и извора. Првобитна станишта Словена према М. ако би се могло доказати да горњи податак није веродостојан.

а у неким је овако учињено. између осталог. Аутор ове књиге желео је да наведе што већи број старијих писаца и из разлога што је убеђен да су многи од њих неправедно искључени из историографије. не морају бити у праву ако се питају зашто су заступљени они који се већ давно не спомињу у историографији. Но.зв. а да се нико није сетио да им ода признање. проблемима размишљали и закључивали бројни истраживачи од XV века до наших дана. Овакав рад је настао из још једног разлога. које се приписују савременим историчарима. безначајним историчарима дато много више простора. јер су неки радови заиста права реткост. Писац ове књиге не може се ипак оправдати ШТО је изоставио неке радове који су неизбежно морали ући у број ових овде приказаних.читаоци и после свега не буду у стању да се определе за неке од изречених судова неће превише сметати.Међутим. Ако. а друто што аутор ове књиге нема намеру да се овде упушта у решавање проблема порекла Словена уопште. то је разграничење појма Германије и етничка припадност њених становника од најстаријих времена до јасне појаве Словена. расправе и студије или дела друге врсте. Било би сувише претенциозно кад би после толиких бројних и драгоцених резултата заслужних истраживача широм света преузео на себе да о свему даје суд кад је ионако свестан да се решење не може постићи без свестране сарадње истраживача више струка. а затим да своје закључке упореди са сличним вестима у другим изворима. макар и приближно. У неким случајевима тај утисак може да буде само привидан. док ће за прекор што нису споменути и неки заслужни савремени истраживачи бити несумњиво у праву. да је понекад старијим и т. Они који овај недостатак буду осетили приметиће истовремено да су споменути неки писци који су или давно заборављени или нису никад ни били цењени. колико је за тај проблем везано питање порекла и доласка Срба на Балканско полуострво. какви се напори улажу у наше време и какви су резултати постигнути у проучавању порекла и најстарије историје Срба. могло видети. одмах рећи да у овој књизи нису употребљени сви извори који би могли доћи у обзир приликом разматрања једне овакве теме. Један од разлога што су ти писци увршћени у овај преглед јесте пре свега тај што се у овој књизи први пут у нас даје један овако нешто опширнији пресек кроз петстогодишњу историографију посредно или непосредно везану за проблем порекла Срба. како је наговештено. На крају овог предговора можда треба још једном сажето рећи шта је истраживачима највише отежавало решавање кључног проблема и шта им још и данас причињава тешкоћу. да би се могло пратити како су у разним фазама уочавани и решавани проблеми порекла Срба у склопу осталих Словена неопходно је да пратимо напоре што већег броја истраживача. писац је свестан да овим својим прилогом не даје никакво коначно решење већ само указује на још једну могућност сагледавања неких постојећих извора. Анализом и проценом неких извора почиње се из разлога да би се читаоци најпре упознали са неким важнијим појединостима и могућностима тумачења најосновнијих података на основу којих се закључује о пореклу и кретањима Срба. Наиме. а онда је у другом делу приказано како су о тим истим и неким другим. старијим или млађим. Ваља. већ у првом реду за оне читаоце које интересује историја свога народа а нису у могућности или им је теже да се лично упусте у овакав посао. Писцу је чак веома жао што није био у могућности да дође до дела још неких писаца из периода XVI и XVII. За њега се опредељује зато што је једини те врсте. и зато што су дела појединих старијих писаца тешко доступна и што је већина њих мало позната многим нашим читаоцима. Та неизвесност рађала је дуго тешкоће око питања 14 . Можда би се могло још додати да је због готово непрегледне историографије XX века опширнији осврт на њу остављен за другу прилику. као што ни у другом делу нису приказани сви чланци. Неким читаоцима пашће у очи и то да су писци несразмерно заступљени. Зато је. ипак. ова књига није писана само за малобројни круг стручњака који су и сами у стању да дођу до сазнања овакве врсте. а савременијим мало. Пре свега. Писац настоји да анализом појединих његових вести то и докаже. већ само да прикаже. Зато. пак . Њиме почиње мада то није хронолошки најстарији извор. јер ионако још није време за доношење коначних решења. макар у главним цртама. Према томе. међутим. Писац би био веома задовољан кад би овом својом књигом подстакао стручњаке и друге заинтересоване за један свестранији и организованији рад на истраживању порекла и далеке прошлости Срба. Ни на који друти начин не могу се очекивати битнији повољни резултати но овом послу. осврт на њихова дела истовремено и израз пијетета према њиховим напорима и резултатима. писац оставља заинтересованима да сами пресуде вредност тих запажања упоређујући их са мишљењима и закључцима бројних других истраживача. па и оних из XVIII века. јер само тако можемо добити јаснију слику о развоју научне мисли на овом пољу у току више векова. У неколико случајева читаоци ће моћи и сами да уоче да су многе идеје. али и зато што верује да су његови подаци у већини случајева веродостојни. делимично. а овде је заступљен један део да би се. једно због тога што је то практично готово немогуће на једном релативно ограниченом простору. упознавајући. поникле још у главама тих давних прегалаца. писац ове књиге почиње свој рад анализом извора и то најпре јединот извора који на изглед јасно казује одакле су Срби дошли на Балканско полуострво. читаоце најпре са неким својим запажањима. настојећи тим путем да потврди своја основна објашњења. Дакле. па је разумљиво ако смо зажелели да сазнамо шта су о томе мислили и истраживачи које смо готово сасвим заборавили.

мада је DAI заиста једини за сада познати старији извор у којем се налази на изглед сасвим 15 . Словачке и Паноније. као и распрострањеност у најстарије време била је једна од главних преокупација истраживача не само у раније време већ и данас. У новије време један круг истраживача и Србе доводи са пољске територије. радиности. Предмет интересовања били су и узроци кретања. религија. Што се тиче спомена Срба и Хрвата. Неки. сматрају да у Панонији нема Словена пре доласка Авара. Не може бити да свестранија заинтересованост за проблеме ове врсте не донесе резултате јасније и прихватљивије од постојећих или можда од ових изнетих у овој књизи. облици и садржај материјалне културе. Појединци. док се за Хрвате најчешће каже да су пореклом из околине Кракова и североисточне Чешке. да ли су вршена самостално или под утицајем Гота и других неких германских племена. несловенским називима. мада су сва ова и многа друга питања била предмет истраживања још у првим деценијама интересовања научника за прошлост Словена. пак. уређења и др. на изглед. њихово име и порекло. Тако би се Словени. Германско-словенски проблем истицан је особито у вези са великом сеобом германских племена на запад и југ. уверени чак да Сармати највећим делом и нису нико други до Словени. по другима из данашње Саксоније. у близини етнички сасвим различитих групација које су могле више или мање утицати на измене у језику. Многи су у томе видели решење времена када су Словени почели продирати према Лаби и још западније или брже и дубље према југу. Вандала и њихових односа према Вендима које многи налазе на истом подручју на којем други виде само германска племена. или су вршена у саставу хунског или аварског савеза? Веома сложено питање јесте и време када су се почеле осећати разлике међу Словенима у погледу језика. кад је реч о балканским Србима. издвојила су се у основи два мишљења: по једнима су Срби дошли ва Балкан негде из данашње Галиције. Моравске. по некима. да се установи њихова географска распрострањеност у различитим фазама и да се разграничи однос Словена према Германима и другим групацијама са којима су долазили у додир. Укратко. Они који продор Словена на запад и југ везују за долазак Хуна уверавају да због тога не можемо рачунати са Словенима пре тога периода ни у Панонији нити северно и западно од ње. облика. Правци кретања Словена на Балкан углавном су тројаки: преко доњег Дунава. истражујући порекло Срба и њихову предбалканску домовину. настојало се да се сазна где је првобитна постојбина Словена у Европи. што би имало да значи да их пре Хуна нема ни у поречју Одре и Лабе. Тај непроцењиви извор за проучавање прошлости Срба и неких других балканских Словена јесте небројено пута коришћено дело византијских хроничара познато под именом De administrando imperio (DAI). за време када су се поједини делови Словена нашли на периферним подручјима. за чудо. Ово се питање с правом везује за проблем њихове распрострањености уопште. проблем Словена везују за постојање Сармата и сматрају да са Словенима треба рачунати свуда где има Сармата. док би се по другима појавили у њој тек у време Хуна. ПРВИ ДЕО РАЗМИШЉАЊА О ПОДАЦИМА У НЕКИМ ИЗВОРИМА У КОЈИМА СЕ ГОВОРИ О СРБИМА И ДРУГИМ ЈУЖНИМ СЛОВЕНИМА КОНСТАНТИН ПОРФИРОГЕНИТ: О УПРАВЉАЊУ ДРЖАВОМ (DAI) Готово у свим досадашњим покушајима научници су. Али. култури и друштвеном уређењу. Опредељујући се за теорију и полапском пореклу Срба он оставља другим. да се утврде њихове етничке карактеристике. религије. најчешће приписивано цару Константину Порфирогениту (945—949). нашли врло рано и у Панонији. Појава Венда.а да на овај или неки други начин покушају да бране неку другу теорију од углавном три теорије о пореклу балканских Срба. преко Карпата и преко Чешке. Зато се истраживачи разних грана науке и данас баве углавном истим питањима којима су се вековима бавили и њихови предходници. У склопу тих зједничких напора и писац ове књиге жели да да један прилог општим напорима да се разјасни колико је могуће више порекло и најстарија прошлост Срба и неких друтих Јужних Словена. религији. спомиње и земљу из које су директно дошли на Балканско полуострво. не може се рећи да је било које од њих разјашњено до те мере да би у науци било прихваћено као опште признато.порекла и састава Свева. међутим. Тиме се та струја оштро супротставила оним истраживачима који тврде да су у Источној Германији Словени живели још од најстаријих времена и да су многа племена која неки приписују Германима у ствари словенска само са. полазили од засад јединог извора који. Но.

поред података о Србима. већ и због приказивања њиховог доласка на Балканско полуострво. то се најбоље може видети из ових неколико места о којима ће бити говора у овој књизи и који ће послужити као основа за разматрање читавог проблема порекла Срба. писац на једном месту саопштава: „Остали Хрвати остану у суседству Франачке и зову се сада Белохрвати. воде 16 . савладали Ава-ре и покорили Далмацију.".. ти подаци на неким местима веома много допуњују неизбежно је разматрати иетовремено и једне и друге. . Тако у 30 глави DAI. која се назива Саксијом . а трећи су ватрено заступали гледиште да Порфирогенитови подаци недвосмислено упућују на данашњу Саксонију и Чешку држећи да су се Срби само оданде могли упутити на Балканско полуострво. Порфирогенитов спис је до данас доспео подељен у поглавља међу којима су нека посвећена и Хрватима и Србима. великом краљу Франачке. налазе и подаци о предбалканској постојбини Хрвата.1 У тој истој глави писац још једном указује на предбалкански положај Белохрвата. То је неизбежно не само због описа пребалканске постојбине оба народа.2 Првобитна станишта Словена према Л. Кад је.јасан опис предбалканске отаџбине Срба. други су на основу тих истих вести били уверени да су Срби дошли на Балкан из данашње Пољске. Their Early history and Civilisation Занимљив и драгоцене податке о географском положају предбалканске Хрватске. Сасвим је јасно да су настали пре свега услед различитог тумачења основних података. Како се у поменутом византијском спису. пружа нам писац и у 33 поглављу свога списа. баш ти несумњиво драгоцени подаци изазивали су до те мере недоумицу међу научницима да су за последњих сто и више година на основу њих изграђиване читаве теорије — често крајње опречне. The Slavs. т. Овако различити закључци. Док су једнима подаци у DAI изгледали као сигуран доказ да предбалканску отаџбину Срба треба тражити негде у Источној Галицији. на једном месту констатовао како су се Авари.ј. населили у њој. посвећеном Захумљанима. Ево неких важни. а како се. видевши да је Далмација добра земља. наиме. Као што се зна. Нидерлу (F.(овако је и у књизи) насељени у крајевима Далмације. где су сада Белохрвати". уз то. казујући како су Хрвати дошли на Балкан. извођени на основу истих података. Бели Хрвати и имају свог архонта: потчињени су Отону. Упадљиво је колико их писац везује једне уз друге. додао је и овај податак: „У то време Хрвати становаху с оне стране Багибарије. Dvornik. Уосталом. свакако су занимљиви али истовремено и зачуђујући. У сваком случају веома крупна разилажења у тумачењу овог драгоценог извора за проучавање најстарије прошлости Срба изазивају потребу да се тај исти спис и даље истражује не би ли се у њему уочиле нове појединости који би неке од постојећих схватања или потврдиле или још одлучније одбациле. уз коју се спомиње и положај Срба. али је колебање могло настати и из других разлога.

46—47 5 Исто. Ово утврђивање веродостојности података. она некрштена. чак и са делимичним резултатима. може да буде од значаја при нашем опредељивању за предбалканска станишта Срба и Хрвата. обрадио Божидар Ферјанчић. Мађарске). 37.ј. 3 Исто. посвећеном Захумљанима.ј. Наслов овог поглавља у садашњим издањима гласи „О Србима и земљи у којој сада обитавају". и неких других јужнословенских народа.ј. 2 Исто. иза тог брда пролази река названа Бона што значи добро. У сваком случају све говори да у наведеним описима има елемената који омогућавају покретање не само питања предбалканске постојбине Срба и Хрвата. Мађарске). њима је у суседству и Франачка. Ако бисмо. било Словена пре доласка Срба и Хрвата на Балканско полуострво. архонта Захумљана. а шта је могућа конструкција византијског хроничара и из којег су времена ти евентуални изворни подаци. Ове вести су и досад биле једина основа у вишевековним покушајима научника да се установи где су Хрвати и Срби живели пре него што су пошли на Балканско полуострво. које посвећује искључиво Србима. насељених с оне стране Турске (т. 4 Исто. словенски податак. шта је у тим вестима о Србима (и Хрватима) изворни. ако би се утврдило да су Бели Срби и Бели Хрвати из северног и северозападног правца кренули на југ или југоисток негде крајем VI или почетком VII века. 59—60. као и касније прераде византијских писаца. која се назива И Бела. Али да погледамо подробније какве нам све закључке омогућава 17 . И још нешто. нашли макар и нејасну потврду да је на подручју. Захумљани су названи по планини која се зове Хум. онда би такав закључак могао бити необично значајан и за нека општесловенска питања у Централној Европи. Јер. Како је у свим досадашњим покушајима резултат зависио у првом реду од тога како су схваћене неке појединости у наведеним Порфирогенитовим описима. потиче од некрштених становника на реци Висли. то ће и у овој студији први посао бити да се што је могуће детаљније анализирају горе наведене вести. колико буде могуће. У том случају могли бисмо смелије рећи да онако описани географски подаци у DAI упућују само на један простор и то онај који се од Византије налазио на северном и северозападном а не на североисточном правцу. У тој анализи свакако ће бити најважније да се установи. Тамо су дакле и ови Срби од давнина настањени". византијски писац има и једно поглавље. Ако би се подробном анализом горњих података могло доказати. или макар приближно утврдити. Међутим. 32. или макар приближно проценити. исто као и велика Хрватска. 31 (даље Извори II). некрштеним Србима". да су Срби и Хрвати пре поласка на југ становали „од давнине" на том северном и северозападном правцу.порекло од некрштених Хрвата названих и Бели који станују с оне стране Турске (т. особито за простор до којег су се Словени раширили према западу у време пре него што су се делови Срба и Хрвата са тог простора упутили на Балкан.4 Најзад.3 1 Византијски извори за Историју народа Југославије. Београд 1959. или према неким другим изворима. потичући из времена оног архонта који је цару Ираклију био пребегао. Уводни део тог поглавља писац описује овим речима: „Треба знати да Срби воде порекло од некрштених Срба названих и Бели. т. било би јасно да су тамо били и коју стотину година раније. који су названи и Литцики и насели се на реци названој Захлума". Род антипата (проконзула) и патриција Михајла сина Вишетиног. а у близини Франачке и граниче се са Словенима. већ и далеко шира. пошто је у овој земљи велико брдо на коме су два града Бона и Хум. које су податке о себи дали сами Срби или Хрвати приликом доласка на Балканско полуострво било би нам схватљивије зашто су византијски хроничари баш оним речима описали њихове предбалканске отаџбине. на које нас наведеним описима упућује Порфирогенит. Они пак поседују сасвим довољно елемента за анализу и расправљање о могућој предбалканској постојбини Срба и Хрвата. ако би се анализом горњих вести могло утврдити. Јер. том II. особито старијим. Ево неких важнијих података из тог поглавља: „Захумљани који сада тамо станују су Срби. а иначе на језику Словена Захумљани значи „они иза брда". не мање интересантне и значајне податке пружа нам писац и у 33 поглављу свога списа. после разлучивања шта је у горњим описима оригинални српски или хрватски податак а шта византијска реконструкција према српским казивањима. 30.5 Ових неколико навода о Србима и Хрватима једини су те врсте за које досад знамо. у крају који се код њих назива Бојки. били бисмо далеко смелији у нашим предпоставкама да су византијски хроничари сасвим добро знали одакле су Срби и Хрвати дошли на Балкан.

и ако су приликом свога доласка могли сасвим јасно да опишу одакле су дошли. Писац је знао да до тада није постојала никаква писана историја Срба. која се назива и Бела. Мађарске).. пре свега старијим. вероватно кад је уз друге податке о Србима требало истаћи и то да ови 18 . па ма колико тај посао био сложен и тежак... Пре свега. те се у вези са њим може поставити читав низ питања. не може се ничим доказати. његов манир при писању. па је приступајући састављању једне кратке историје.". Приступајући овом послу можемо почети од главе 32.. али се због превелике опширности његовог дела не можемо овде упуштати у оцену појединих ставова и закључака. Прилози читању и разумевању разних старина. па и сваке речи. Зато ћемо и приступити најпре анализи појединих реченица и реченичних делова. То је на византијском двору морало бити одавно познато. у крају који се код њих назива Бојки.. Можда је он увек био уверен да је сакупио истините податке и да заиста сматра да „Треба знати." чиме нам даје један занимљив податак мада веома неодређен. Није искључено да је један од разлога и тај што се анализи ових вести није прилазило тако што би се тражио смисао не одмах читавог одељка. јер основна намера ове студије и јесте да се утврди положај њихове предбалканске постојбине. сасвим природно и разумљиво.. Зато ће бити добро да што пре видимо шта је писац мислио да „Треба знати. поготову ако се његов опис може макар и делимично потврдити другим изворима. почео. безуспешни. насељених с оне стране Турске (т.. и ако можда само стилски израз. и што хоће да исприча.6 Сви покушаји да се на основу горњих података стекне јасна представа о предбалканској постојбини Срба остали су. мора нас интересовати када је овај податак настао. По свој прилици да их Византинци о томе нису ништа ни питали. Ако се при анализи даљег текста овог извора може колико-толико утврдити да његови подаци одговарају стварном стању. нити неких других балканских Словена. 46—47. Сам почетак означен са „Треба знати.. нити би имало смисла сматрати да је писац почео да се распитује о пореклу Срба тек кад је започео да пише њихову кратку историју. „Треба знати. чини се. Тек кад се установи да су пишчеви појмови повезани у један логички склад може се говорити о смислу одељка у целини. На „Треба знати . То може да буде један стилски израз. Не би требало ни помишљати да се у Византији у Х веку није знало одакле су поједини балкански Словени дошли. Колико има истине иза тог израза мора се испитати и то и јесте основни задатак истраживача при анализи извора. невероватно је да су приликом свога доласка они сами саопштили Византинцима да воде порекло од некрштених Срба." он одмах надовезује . Београд 1957... ГЛАВА 32 DAI О СРБИМА И ЗЕМЉИ У КОЈОЈ САДА ОБИТАВАЈУ Подсетимо се најпре још једном шта нам византијски хроничар казује на почетку своје хронике о Србима: „Треба знати да Срби воде порекло од некрштених Срба названих и Бели. као што је речено. која се у овом спису налази и на другим местима. по свој прилици још од времена када су Срби пристизали на Балкан." тешко да би изрекао неко ко није располагао поузданим подацима. 535—1226... она некрштена. " мада звучи као фраза не мора да изазива само такав утисак. ипак одражава уверење писца да је оно што зна.." како је у истину било. већ најпре сваке реченице. онда бисмо били уверенији да „Треба знати. исто као и велика Хрватска.ј. 6 Исто. јер су то морали и сами знати. њима је у суседству и Франачка.анализа напред изнетих описа у главама 30—33 DAI...." уобичајена фраза. уз пажљиву процену њихових међусобних односа. По свему судећи горњи податак је забележен касније.. и која не значи да писац њоме жели да јаче истакне потребу да и други знају нешто што он сматра да је истина..". да Срби воде порекло од некрштених Срба. У нас је најопширније о Порфирогенитовом делу расправљао др Душан Поповић. јер се евентуалним утврђивањем његове хронологије може посредним путем олакшати оцењивање не само његове вредности већ и вредности других података у овом поглављу. Да ли је овај податак настао тек у IX или у Х веку или је забележен убрзо по доласку Срба на Балканско полуострво? Који су то некрштени Срби у VI а који у IX или Х веку? Ко је могао правити разлику између крштених и некрштених Срба? Да ли је то податак самих Срба или је византијски писац ту разлику навео правећи поређење између балканских Срба и оних који су остали у старој постојбини? Оно што је. Мишљење да је „Треба знати. вредно пажње. То што он овај израз употребљава и на другим местима не мора да значи да се и у тим другим случајевима не руководи убеђењем да је оно што хоће да каже заиста било тако. Тамо су дакле и ови Срби били од давнине настањени". сигурно јесте да Срби нису били крштени кад су полазили и кад су дошли на Балкан. али не бисмо само због тога смели унапред да подценимо све што иза тога стоји.. посвећене Србима. са обавештењем ко су ти Срби и одакле су дошли.

. Али пре него што наиђемо на те географске податке задржимо се сасвим кратко на следећим пишчевим речима: „названих и Бели. нема сумње да је о овоме знао доста и сам писац.. пре свих они који сматрају да су Срби дошли на Балкан из данашње Саксоније. један део историчара. Готово је сигурно да та група није била мала и безначајна. јер показује да је писац веома добро знао о коме је реч. Оно што засад можемо тврдити са доста поуздања јесте да Срби нису себе називали и Бели. онда овај податак може имати посебну вредност и у другом смислу. Но. Па чак да су неким случајем и изгубили име. живели на истом подручју на којем су били и они делови Срба који су у VI веку одатле отишли на Балкан. наиме. али можемо помислити да су их тако називали неки њихови суседи. Ако су. ти Срби.. могла продужити живот. Како положај Беле Хрватске у науци готово и није споран. по одласку једног њеног дела на Балкан. Познато је да чак ни најстарији хроничари при спомену Срба не називају ове Белим Србима. онда бисмо морали очекивати да ти преци балканских Срба нису могли изгубити име или бити уништени не само у том веку већ ни у следећем. и где су живели и ови Срби чију историју почиње да пише. писац се ни најмање не колеба. А ево куда нас он упућује. препустимо самом писцу да нас упути. мисли да назив Бели долази од Аlbis . онда је то доста поуздана основа за закључак да Беле Србе треба тражити негде непосредно уз положај Беле Хрватске. географски положај и друге особености.. пак. можемо претпоставити да назив Бели и за једне и за друге означава можда или исто порекло или приближно исту територију.. Идући даље за његовим описом положаја Беле Србије наилазимо на податак „ . насељених с оне стране Турске (тј. желећи можда да означе њихов полапски положај или уопште географски положај у односу на неку другу скупину. али може ипак да буде драгоцен. Ако смо сигурни да је ово поглавље писано у првој половини Х века и да га је писао сам цар. при опису положаја Хрвата назива ове Белим Хрватима. не само у Х већ и у каснијим вековима.названих и Бели . Само их Порфирогенит тако назива.. Наиме. Мађарске). тако било. он би макар наговестио да постоји недоумица у порекло балканских крштених Срба. како је речено." је тај даљи занимљиви податак. По свему судећи то није српски податак. међутим. То ће рећи да бисмо и у XI. Податак је особито значајан због тога што нам јасно говори о две групе Срба. Да ли их треба тражити источно или западно. те су обе те групе и после одвајања морале дуже времена испољавати заједничке црте. у првом реду несловенски. није ли то доказ више да је био добро упућен у ствари о којима пише? Овај податак је утолико интересантнији што писац. Ако према томе знамо положај Беле Хрватске и ако писац уз њу даје и опис Беле Србије. морали у неким изворима наићи на јасан траг тих предака и сродника балканских Срба. Ако би. названи и Бели. већ јасно каже на које је некрштене Србе мислио дајући нам сасвим одређене географске податке који у његово време означавају положај сродника балканских Срба. Вредност овог податка јасна је већ на први 19 . па и у XII веку.. Кад византијски хроничар каже . покрштени. северно или јужно од Беле Хрватске. тражећи положај Порфирогенитових некрштених Срба морамо водити рачуна и о овим појединостима. да не идемо даље. Зато. Откуда онда да Порфирогенит Србе назива и Бели? Питање је заиста сложено." Као што се види. ако је средином Х века та група некрштених Срба била још увек бројно и просторно знатна. традиција о њиховом некадашњем постојању морала би се задржати и до нашег времена. да је било више група тих некрштених Срба. каквих колебања. развијати се и јачати задржавајући своје име. . воде порекло од оних који су у време писања дела били још увек некрштени. као што знамо. та група је. као што знамо. а врло је вероватно и много векова више. засад још увек нерастумачен." као да је хтео да подвуче да Срби нису сами себе тако звали. Одмах нас интересује да ли су сами Срби дошљаци саопштили Византинцима да се зову Бели или је писац другим путем до-шао до тог сазнања? Веома је мало вероватно да су горњи податак саопштили Византинцима сами Срби. одавде почињу његови драгоцени географски подаци којима очигледно жели да ближе објасни где живе ти некрштени Срби. и да је и у његово време било неких сумњи. па чак ни много векова касније. Сетимо се само да се ни по доласку на Балкан нигде не спомиње назив Беле Србије као што се на пример јавља име Беле Хрватске. само једна претпоставка. уколико у међувремену није било неких катастрофалних ратова или каквих природних недаћа. То поређење могао је извршити писац који је био добро упознат са географским положајем предбалканске Србије и који је добро знао да ти преци и сродници балканских Срба у његово време још увек нису били крштени. док је писац довде имао само две-три најопштије напомене.балкански. онда је очигледно да је у његово доба негде на северу морала постојати нека група Срба која до тада још није била крштена. у Константиново време још некрштени. У настојању да растумаче откуда назив Бели. По законима вероватноће. Кад он уз друге податке о предбалканским Србима зна да их зову још и Бели. што је сасвим могућно кад писац каже да просторно велика група балканских Срба баш од њих води порекло. По свим мерилима не би смело да причињава никакву тешкоћу изналажење њихових станишта и то. То је. Међутим.Лаба. онда су обе групе морале живети заједно најмање четири до пет стотина година. Она би се морала сачувати не само у сећању потомака већ и у језику и траговима материјалне културе.

". зове Бојки. на пример Бохемија. како неки уверавају. Њему ништа није сметало што се од доласка Срба до његова времена много шта изменило на простору између предбалканске и балканске постојбине Срба. међутим. по својој прилици изворне. Очигледно је одмах да је писац овим желео да читаоца тренутно изведе из недоумице око источног или западног правца. ако је мислио на Бојку као на неку источнију земљу. па зато. даље. Необично је. јер је засад то једина сасвим прецизна вест о називу земље у којој су Срби становали пре доласка на Балкан. На то нас упућује и сама формулација тог дела реченице: „који се код њих назива Бојки. те раније податке.... Да би византијски писац могао тако да напише могао је да располаже податком који су му у своје време саошитили или сами Срби или неко ко им је био у непосредном суседству. мада је очигледно да је споменом Бојке желео да буде што јаснији. Зато се вреди мало више задржати на називу Бојки.. Но. дотле у новије време. да ли је оригинални српски или византијски? Нормално је да одмах помислимо да су га сами Срби саопштили. јер израз „с оне стране Турске. описа не би пружало јасну слику. Но.. Па ипак. Они су можда још од раније знали да на северу постоји земља Бојка.. пошто Срби нису никако могли споменути Мађаре јасно је да је спомен Мађара на горњем месту у 32 глави DAI настао тек негде између доласка Мађара (крај IX века) и времена састављања главе 32 (око средине Х века). сликом свога времена. јер су се прилике и стања између Византије и те предбалканске Србије могле за три века до те мере изменити да навођење ранијег. Док су старији истраживачи претежно сматрали да је овде реч о земљи келтских Боја и изједначавали су Бојки са Чешком..д су говорили о својој предбалканској отаџбини.. јер се Мађари јављају у Панонији тек пред сам. Он зато и каже: „ . Не би ни имало смисла да средином Х века употреби само оне податке које су Срби дали негде још на почетку VII века. углавном од Шафарика на овамо. него чак ни после близу три стотине година нису могли споменути Турску (Мађарску) као оријентир за објашњење географског положаја своје предбалканске постојбине. али он ту недоумицу отклања и даљим подацима јасно показује да је мислио на један сасвим одређени правац. Бојки се спомиње одмах иза Турске (Мађарске). Можемо чак рећи да потиче свакако из Х века. ипак. да би био јаснији. Да није изнео и те друге податке можда би се и могло помислити да му је „она страна Турске" негде према Дњестру.поглед." може да се тумачи доста широко.. зашто онда као суседне земље тој Бојки није споменуо неке називе са пољског или руског подручја? Из свих ових дилема најјаче се намеће утисак да је писац желео да саопшти баш назив Бојки вероватно из разлога што је знао да су тај назив употребили сами Срби дошљаци ка. чињеница је да у новије време баш тај податак међу неким научницима изазива крајњу неизвесност. Овај спомен је. Бојки је ипак кључни податак.. Најзад. да би и тако могао да каже морао је располагати и другим појединостима. ускладио са географско-политичком. могло би се рећи. с тим што су неки помишљали и на Баварску. изворног. важно размотрити и кад су Византинци чули за назив Бојки." („in loco ab illis Boici nuncupato)"). на западни а не на источни. али су сада и од самих Срба чули да су дошли баш из те земље. Међутим. Дакле. крај IX века. излази као сасвим вероватно да је са подацима о Србима располагао још од раније и да је овде споменуо Турску (Мађарску) да би. То је опис који је могао дати само човек који је располагао са довољно елемената о географском положају предбалканске Србије да га је могао сасвим јасно описати према географско-политичком стању свога времена.. које као оријентири треба још јасније да представе слику географског положаја Бојке као централног оријентира. можда пре свега тиме што је очигледно да податак не потиче од самих Срба. а тек после ње писац наводи Франачку и велику Хрватску (Белу). изгледа да је за такву могућност знао и сам византијски хроничар. у крају који се код њих. нема смисла ни помишљати да се писац распитивао о предбалканској постојбини Срба тек негде уочи самог писања њихове историје. зависно од тога одакле се и у ком правцу гледа. Најлогичније је да су такво обавештење дали сами Срби који су најбоље знали како се звала земља из које су пошли на југ. саопштава и друге елементе са којима је располагао. Нас овде пре свега интересује чији је то податак. Бугу или уопште источније од поречја Висле. Сви остали подаци у ствари су само оријентири који се дају ради ближег објашњења овог основног податка.. како ћемо се определити за географски положај Бојке зависи у великој мери од тога како ћемо протумачити и остале податке којима писац обележава положај предбалканске Србије. Византинцима објашњавајући одакле су дошли. мада и међу савременим научницима има и таквих који непоколебљиво сматрају да је Бојка исто што и данашња Чешка. изванредан доказ да је визанитјском писцу било сасвим добро познато о којој је земљи реч кад каже „с оне стране Турске . Пре свега важно је констатовати да Срби не само приликом свога доласка на Балкан. Упадљиво је да византи. осим можда само образованијим људима. или зашто није споменуо Моравску за коју је морао знати.". Највероватније је да су за њега сазнали одмах по доласку Срба или убрзо потом. Како. Тај назив је морао бити веома стар и сасвим је могуће да је у непосредној вези са распрострањеношћу келтских Боја. истраживачи траже Бојку и у Источној Галицији.. 20 . као што је на другом месту подручје данашње Саксоније назвао Саксијом.јски писац није ту земљу назвао савременијим називом.

саопштили Византинцима и ко су им били суседи. зар нам византијски писци још и у току VI века нису оставили драгоцене податке о положајима неких народа у Европи? Најзад. Не бисмо уопште морали ни да постављамо питање чије је то обавештење. Држи се као сасвим сигурно да су на једном делу те Германије. Норик и Панонија. за његово време. заборавити да је још почетком IX века Византија ратовала на прилазима Балкана са једним врло моћним противником — Францима. особито у њеном централном подручју. Уосталом... Мисли се да су Келти највећим делом напустили своја станишта у IV веку пре наше ере и да су тек после тога један део раније келтске територије попунили Германи. Мада је овај проблем појаве Германа и Словена још увек нерешен. Северно од ових провинција сматра се да се простирала претежно Германија за коју многи говоре да је као географски појам могла обухватати и многа негерманска племена. Франачка. Као што се види. Јасно је већ на први поглед да је податак о суседству Франачке од изузетне вредности. На византијском двору у Х веку. Ваља имати у виду да су учени Византинци могли у извесној мери познавати географију европских народа и као наследници грчког и римског географског знања. да ли су га сами Срби саопштили Византинцима или је византијски хроничар горњи закључак извео на основу других података са којима је располагао. дакле за готово више од сто година. има пуно 21 . Одржао се само назив који подсећа на најстарије становнике тога дела Европе — на келтске Боје (Бохемија. зашто не би могао састављач. па је свакако била веома добро обавештена о распореду народа који су били или могли бити под франачким утицајем или су мим били непријатељски расположени. су једино и знали. Винделиција. овде добијамо још два оријентира географско-етничког значаја. Но. ако узмемо да ни Срби ни Хрвати нису своју земљу звали Белом Србијом или Белом Хрватском. Још у доба Римљана на северном правцу. Осим Порфирогенита ниједан други извор није забележио ни називе Бела Србија и Бела Хрватска. образоване су провинције Реција. дуж Дунава. у онаквом како га је нашао забележеног на други начин сачуваног још из времена доласка Срба на Балкан. као што су рекли како им се звала земља из које су дошли (Бојки). DAI у Х веку да на основу јасних података опишу предбалкански положај народа веома значајног за њен положај и прилике на Балкану готово од самог почетка њеног постојања. писац и у овом случају као да није ни за тренутак хтео да нас остави у недоумици. али ми не знамо за неки простор који је по њима добио назив.Занимљиво је да византијски хроничар није хтео да забележи ниједан други назив за тај простор. а сигурно и раније. Али да размотримо још неке појединости у вези са претпоставком да је назив Бојки податак самих Срба дошљака. Одмах ваља рећи да се овде недвосмислено потврђује оно на шта у географском погледу упућују и претходни подаци. те нам као једини те врсте може бити од непроцењиве вредности. Да би крајем VI или на почетку VII века стигли на Балканско полуострво Срби су из своје предбалканске постојбине морали кренути најмање коју деценију пре. што може да значи да је и сам осећао значај податка о земљи Бојки.). па га је употребио у изворном облику. како се мисли. хроничару као основни оријентир кад је уз помоћ и других података означавао географски положај предбалтичке Србије. морало је постојати доста солидно знање о географском положају важнијих европских земаља. Чешку су негде од почетка средњег века настањивали. укључјући и Балканско полуострво. Било да је и раније знао за њега или не. Гледано из Византије. разумљиво је кад Порфирогенит каже да су Срби дошли из земље „која се код 'њих назива Бојки". Бајуварија и сл. У сваком случају чини се да је Бојки у овом почетном тексту главе 32 DAI податак који можемо приписати самим дошљацима Србима. у историји се ипак зна да подручје северно од Норика и Паноније на освитку средњег века нема неки посебан географски назив. Бојка би се морала налазити само на северозападном правцу. Чини се ипак да су Срби. није за подручје северно од средњег Дунава познат неки други назив. али је чињеница да у време када су и Срби и Хрвати пошли из своје предбалканске отаџбине. Од тада до почетка или до средине Х века. По својој прилици да је тај податак служио византијском. Да би био још јаснији он на спомен Бојке надовезује и друге податке: „. она некрштена која се назива и Бела". Не треба. као и велика Хрватска. у току организовања дунавског Лимеса. На самом почетку средњег века јављају се имена Бојохемум и Бајуварија (у DAI Багибарија) и оба назива се изводе од имена кетских Боја и територијално се поклапају углавном са данашњом Чешком и Баварском. претежно Маркомани и Квади. По свему судећи. кад је у писању дошао до податка о Бојки и кад је са њим упоредио и друге географске податке морало му је бити сасвим јасно одакле су Срби дошли на Балкан. они су једкоставпо за своју земљу употребили назив за који. између осталог. Према томе. Бела Србија и Бела Хрватска. обавештеност учених људи у Византији морала је бити још шира и поузданија. Сасвим је могуће да је то било негде још на почетку VI века. или састављачи. живели Келти.њима је (Србима) у суседству и. кад је могао Павле Орозије већ почетком V века да састави један. Ако се сад вратимо на спомен Бојке пада у очи да се у досадашњем опису географски сасвим лепо поклапа спомен Бојке са податком „с оне стране Турске". доста солидан опис земаља у Европи. а можда и народи друге етничке припадности. посебно из Цариграда. Ми не знамо кад су формирани називи Бојки. може бити Словени.

Сасвим је могуће да је Атилин пораз доста утицао на веће промене на подручју између Рајне. Ако би тако заиста било можда не би требало одбацити могућност да се назив Бојки не односи само на чешко подручје. године имали на западу као суседе Тиринжане под франачком влашћу. који су знали да кажу да им се земља звала Бојки и да су им једни суседи били Франци. Наравно.основе за помисао да је спомен Франака као суседа други изворни податак од необичног значаја. можда чак нешто даље и од изворних предела реке Мајне. Зато је питање Франака несумњиво сложеније него што се на први поглед чини. Ипак. Отуда је чудно како истраживачи нису запажали колико су сви географски подаци у глави 32 DAI у изванредном међусобном складу и колико је баш спомен Франака. Ми не можемо тако олако прелазити преко ових изванредних географских података и сматрати да је један учени Византинац у Х веку могао бити толико необавештен да је из основе побркао стање и реалну слику заменио неком својом измишљеном представом. године у суседству Франака. Лабе и Одре. занимљиво је да баш код овог драгоценог податка настаје прекретница међу истраживачима од којих један број потпуно запоставља спомен Франака тражећи Бојку и Белу Србију далеко према истоку. па према томе не би ни могли рећи да су им суседи били Франци. зашто не би били у стању да кажу да су им на супротној страни суседи били Хрвати? Они вероватно нису 22 . јасно је и то да су у око време Франци могли бити суседи само једној Бојки. наравно уколико смо уопште сигурни да је Порфирогенит с правом уз Србе споменуо Франке. Покоравањем Тирингије 531 године они су дошли у непосредан додир са полапским Словенима. значајан податак. ако су у то време становали близу Франака. Овде се пре свега морамо питати где су били Франци у време кад су Срби. јер су најбоље и знали у чијој су близини становали. Сложеније утолико што можемо претпоставити да су неки Срби. Баварцима. Пошто нам је тешко да посумњамо у аутентичност података о Бојки и о суседству Франака. пошли из своје предбалканске постојбине. да је био заведен истоветношћу назива Срба на западу са. морамо погледати да ли поред географских односа постоје и неки други моменти који потврђују оправданост нашег оријентисања које нас већ према досадашњим подацима упућује на северозапад. Они једноставно или ћутке прелазе преко спомена франачког суседства или просто сматрају да је Порфирогенит био необавештен. пошао и један талас Полапских Словена међу којима је могло бити и Срба. јер у ваздушној линији размак између Галиције и положаја Франака у VI веку износи преко 1000 километара. Зашто не би могло бити да су Срби. То је свакако важан моменат у процени веродостојности спомена Франака као могућих суседа Срба. значило би да су пошли пре него што су Франци 531 покорили Тирингију. Хроничар није морао бити у недоумици и због тога што је располагао још једним податком. Али у том случају. Очигледно да им је баш спомен Франака јако сметао. значи. без обзира што је и сам хроничар могао закључити ко су били суседи Срба у време пред њихов полазак на Балкан. склони смо да поверујемо да су у праву они истраживачи који Западне Словене налазе и у простору близу Рајне. постоје мишљења да су Словени у раној фази становали не само до линије Сала-Лаба. или налазе и друге разлоге. у првом реду са полапским Србима. већ и западније. могли бисмо рећи да је неоспорно да су Срби 531. како наслућујемо. ако су међу њима били и делови Срба. општој оријентисаности у вези са предбалканском постојбином Срба не смета ни комбинација о суседству Франака почетком VI века. Лабе и Сале. мислећи на галицијске Бојке (Србе?). талико преварио па као њихове непосредне суседе навео Франке. Није искључено да је у вези са неким од тих кретања. ако је податак о Бојки и суседству Франака изворни српски. могао би се односити на суседство са Францима нешто ближе Галији и потицао би из времена када се франачки савез тек припремао за окушај са Алеманима. Тиринжанима и другим народима источно од Рајне. Сасвим се добро зна да су Франци на почетку VI века сачињавали један доста моћан савез племена у Западној Европи. Њих никако нису могли да доведу у везу са галицијским Бојкима. па би. јер наш циљ и јесте да то сазнамо поуздано. године. он би се могао односити и на време старије од почетка VI века. Према томе. онима на истоку. Јер. па би у том случају били још и пре 531. особито према западу. Међутим. Не смета нам много ни евентуална дилема да ли су сами Срби саошптили да су им једни суседи били Франци или је тај податак истакао византијски хроничар коме је могло бити јасно да уз спомен Бојке и „с оне стране Турске" нико други није могао бити западни сусед Срба него Франци. Према томе. Ствар би тако била врло једноставна кад бисмо били сигурни да Срби из своје предбалканске постојбине нису пошли на југ пре 531. Но. већ и на много шире. уз Бојку. Зна се поуздано да у V веку долази до знатних померања народа и до већих промена на том простору. дакле и Франке. јер би се мало ко. био доведен у питање и податак о суседству Франака. природније је да помислимо да су Франке споменули сами Срби. јер ни келтски Боји нису морали становати увек само на подручју данашње Чешке. на пример са покретима Вандала или Лангобарда. податком о великој Хрватској као другој суседној земљи. и поред тога што је јасно да „с оне стране Турске" наилазимо одмах на земљу Бојку. могли поћи из те своје предбалканске отаџбине већ у време Атилиног повратка са Каталаунских Поља (после 451). али ми у то нисмо сигурни. наводно. Но. у шта не сумњамо. углавном између Рајне.

Тешко нам је и да помислимо да није знао за њихово порекло и због тога што је за своје сазнање могао да користи углавном два извора: службене извешштаје. довољан и сам спомен Бојке. за причу о смрти архонта који је. који су могли бити сасвим другачији. чији. предбалканска. Ако прихватимо да је Вишеслав владао око 780. мада је. Срби по својој прилици ту предбалканску Хрватску нису звали велика Хрватска. њима такав назив није могао бити познат у време боравка у суседству Хрвата у предбалканској постојбини или у време доласка на Балкан. као што се узима. док је главни циљ био да се о њима каже нешто више као о народу откако је постао саставни део царства. Ни овај опис довде ни спис о Србима у целини не губи од веродостојности. рекли бисмо да досадашњи опис никако не губи од вредности без обзира у којој мери у њему назиремо податке за које бисмо казали да садрже изворни облик. Као што се зна. о подацима о предбалканском положају Срба. Придев велики могао је настати много касније кад је успостављена и балканска Хрватска и кад се могло правити поређење између ње и оне раније која је у територијалном погледу могла бити далеко пространија. прихваћени су у историографији као сасвим поуздани и у свим српским историјама ти се подаци преписују готово од речи до речи. Дакле. да зна чак да је власт прелазила са оца на сина. а посебно је занимљиво да се не прави питање одакле је писац сазнао за Вишеслава. тај увод у главу 32 DAI сасвим кратак. довео Србе. а у којој мери су изворни подаци изгубили првобитни облик пришчевом прерадом. Но. морамо се питати како је Порфирогенит знао да је међу Србима читавих 150 година пре њега владао неки Вишеслав. онда би између тих година и времена доласка Срба на Балкан прошло једва око 150 година. део кажемо да је пишчева обрада изворних података. јер нико не сумња да су Срби стигли на Балканско полуострво у време цара Ираклија (610—641). већ је то свакако учинио сам византијски писац када је већ знао да постоје две Хрватске. прихватамо и да се један од наследника звао Вишеслав. јасно ра су по једини делови раличите вредности. Можда ће тачније бити ако за уводну. На против. временска разлика износи близу 400 година и спис је само утолико изворни докуменат за тај старији период уколико почива на изворним подацима. да представља само једно најнужније обавештење о пореклу и географском положају предбалканских Срба. Али кад смо се већ задржали на природи Порфирогенитовог списа о Србима и на макар и сасвим краткој процени шта је у њему изворно а шта није. КОЈИ је тиме хтео само да допуни и боље објасни изворне податке. јер се и иначе добија утисак да је. Из овога произилази да по својој прилици нису Срби били ти који су земљу својих суседа назвали великом. покушај да се напише кратка историја Срба и дело је у ствари најранија позната интерпретација изворнилс података о Србима. првобитнм облик можемо само назрети. а сматрамо невероватним да је тај исти писац. до догађаја ближих пишчеву времену. Од најстаријих вести. Наиме. међутим. чини се. нама не би ништа сметало да је суседство Хрвата. и ми све то прихватамо. То је сасвим могуће. Предпоставци да је означавање суседа Срба дело самог византијског хроничара иде у прилог баш спомен велике Хрватске. а нико у то не сумња. мада не увек потпуно јасни. можда ће бити од користи да мало размислимо о још неким појединостима. Можда би овде требало размислити нису ли Византинци располагали још неким подацима које писац главе 32 није унео сматрајући да је довољно јасно ако напише овако како је до нас и дошло. на пример. Нема никаквих знакова да је писац уводни део измислио. У историографији се не прави много питања откуда је Порфирогенит сазнао за све те податке. а да су много година пре Вишеслава владали потомци оног архонта који је Србе довео из предбалканске постојбине. можемо рећи да нам нимало не би сметало чак и ако бисмо сасвим сигурно знали да су спомени и Франачке и велике Хрватске додатни елементи византијског хроничара. Ако је све то тако било. који зна за те детаље. из простог разлога што и није било друге са којом се њена величина могла поредити. као и о његовим наследницима. како бисмо рекли.своје хрватске суседе звали Бели. Ми. док је садржај који приказује збивања из IX и Х века несумњиво изворног карактера. наводно. мада у строгом смислу речи нису прави извор. године. очигледно је да се поглавље о Србима не може у целини окарактерисати као извор. рекло би се. јер је тада постојала само једна Хрватска. досад смо могли запазити да његови подаци стоје у једној логичној повезаности и да имају тежину историјских аргумената. Једино се покушава да се поједини догађаји сместе у одређене хронолошке оквире и да се архонтима који се спомињу одреде године живота или владања. могао знати одакле је дошао читав народ којим су ти архонти владали. реконструисана слика византијског хроничара ком. службене забелешке о народима који су нападали Византију и насељавали се на њеној територији и казивања тих 23 . Отуда се чини да је много ближе истини ако кажемо да је глава 32 DAI најстарији.е је могао бити. као и спомен суседства Франака. Као што је напоменуто. подаци о лицима и збивањима у Србији од доласка Срба на Балкан до средине Х века. као. неки од њих живели можда и читавих 150 година пре него што је почео да пише њихову историју. Радослава и Просигоја и ако су. али су име Хрвати свакако познавали. па да му буде јасно ко је Србима био западни а ко источни сусед. северна. коју у оно време није сигурно нико звао великом.

а да нико ни од Византинаца ни од Срба. што као и у случају са некрштеним Србима не може бити податак Срба дошљака. рецимо. а уз то. пре средине Х века. Пре ћe бити сасвим обрнуто. и да је она била мала. памти како је текло наслеђе и зна за име Вишеслава. облике уређења. а очигледно је да је за предбалкански положај и једних и других сазнао на исти начин. за начин живота. Како год да претпоставимо не можемо се никако помирити са мишљењем да је Порфирогенит до те мере био неупућен у порекло Срба да је био приморан да за њихову предбалканску отаџбину измишља земље и народе. можемо се питати зашто би онако описан положај Беле Хрватске био тачан. тобож. значи више векова после доласка. да поновимо. Али нека је чак и тако. по својој прилици.ј. било би опет чудновато и невероватно да та традиција. било ко да је извештавао царску канцеларију.истих народа о себи. чак и старијим него што су они о Хрватима. главне групације које су покривале безмало половину Балканског полуострва. па је утолико чудноватије кад се узме да је цар веома добро описао положај Белих Хрвата а да је положај Белих Срба једноставно измислио. као и о Хрватима. Према томе. логично је да је Византија будно пратила сва збивања на њеним границама и да су било у Цариграду или у другим центрима сакупљани извештаји о народима и догађајима који су стално бивали допуњавани. Занимљиво је да се придев бели 24 . податке је свакако црпао од самих дошљака. Дакле. то је већ неприхватљиво. који је. Но. али да није знао ни за Србе ни за Хрвате. знајући о којим је Хрватима реч. није знао одакле су ти не много давнашњи преци дошли? Чини се да се никаквим комбинацијама не може бранити становиште да Порфирогент није могао знати одакле су Срби дошли на своја балканска станишта. Претпоставимо да писац није ништа користио од материјала у царској канцеларији. да га је онако описао јер није. Да је реч о само једној групацији. за разлику од балканске. Још је упадљивије да је у историографији углавном оцењено да се Порфирогенитов опис положаја Белих Хрвата може прихватити и реконструисати и према другим изворима. већ само оно што се међу самим Србима традицијом преносило. чини се да о свему овом морамо водити рачуна кад процењујемо веродостојност царевих вести о предбалканској постојбини Срба. још бисмо и могли помислити да. већ да говоре о земљама и народима са којима њихови преци никакве везе нису имали. још и у Х веку. мада су подаци о Белим Србима још потпунији. крштене. нека је цар почео интензивније да се бави Србима тек кад је почео да пише своје дело. И зар би било на свом месту да један владар оставља сину у наследство измишљотине о народима о којима је требало знати што поузданије податке? Не верујући Порфирогенитовим подацима о предбалканској постојбини Срба. може се наћи потврда и у другим изворима. несхватљиво би било да не искористи и све оно што је у царској канцеларији било од раније забележено о Србима. већ накнадна констатација византијског хроничара. Али да се вратимо и погледамо шта писац још говори о Белој Србији и о великој Хрватској и чији би то податак могао бити? Он каже да је та суседна велика Хрватска ''она некрштена''. неки историчари заборављају да би смо из тих разлога могли бити неповерљиви и према његовим подацима о предбалканској отаџбини Хрвата. Врло је вероватно да су нешто од тога о Србима Византинци знали и пре него што су се ови коначно разместили по Балканском полуострву. Нормално је помислити да је двор био заинтересован не само за порекло народа који су придолазили већ и за њихове особености. ето. Ако би тако било. једва три стотине година после досељења. био у стању да сазна праву истину. ратничке особине и сам начин ратовања. а положај Беле Србије измишљен. њихову традицију. није много шта знало о Србима. да идемо још даље. Отуда изгледа невероватно да се већ и далеко пре Порфиргенита. Јер. Наиме. српској. него да се цар почео распитивати о њима тек кад је започео да пише њихову историју. вероватно из исте врсте извора. а да не зна из које су земље дошли носиоци те исте традиције. На горњи податак писац додаје ''која се назива и Бела''. и о постојању Срба на положају где их Порфирогенит смешта. како је могуће и помислити да се било из службених аката или по причању самих Срба знало ко им је и којим редом владао. северна. није био сигуран одакле су дошли. У суштини је извор био само један. те би испало да цар није могао да сазна праву истину о пореклу две. По свој прилици да ни тај податак није потекао од Срба дошљака. већ је свакако опет резултат пишчевог доброг познавања ситуације у том делу Европе. т. једноставно забележио да је у питању у његово време још увек некрштена Хрватска.

Ниједан једини истраживач није покушао да установи шта горња два податка могу да значе и у чему би могла бити њихова вредност. од почетка). Одмах се може запазити да је један од горња два податка географски („тамо"). већ само бележи ''названи и Бели''.од давнине".. Упадљиво је да је заједничка компонента и Србима и Хрватима тај придев бели. На први поглед горња два податка (''тамо'' и ''од давнине'') сасвим су неодређена и ваљда су зато у историографији и остала потпуно запостављена. Овим речима цар као да завршава свој кратки али по свој прилици драгоцени опис географског положаја предбалканске Србије. Значење појма „тамо" једноставно је ако смо прихватили да су сви претходни географски подаци веродостојни. А дотле да погледамо шта писац даље казује у свом кратком опису предбалканске постојбине Срба: ''Тамо су дакле и ови Срби од давнине настањени''. То је податак .. што може да буде знак да између тих Дукљанинових и Порфирогенитових Белих Хрвата постоји директна веза.. Ако су Бојка. Са . по којој су их странци разликовали од других Срба и Хрвата. Бандури је тај део реченице превео са „Illic igitur initio Servii hi habitabant"7. 25 . а други хронолошки (. онда је доста једноставно одредити географски положај предбалканске Србије и „тамо" би се односило на простор уз који су горња три податка у непосредној вези. Сасвим је. о чему ћe на другом месту више бити речи. који би можда могао потицати од заједничке реке Лабе (Аlbis-Бела). без много размишљања могли бисмо рећи да је њихова вредност у суштини иста колика је и вредност оних података наведених пре ова два. с тим што се овде јавља и један нови податак који може да има изванредну вредност и који се јавља само на том месту и нигде више у читавој нама познатој историји. ''која се назива и Бела''.од давнине". што ћe најпре значити да су их други тако звали.тамо" и „од давнине" писац једноставно понавља на својствен начин оно што је раније рекао. „initio". балканских. „С оне стране Багибарије" и „С оне стране Турске" Занимљиво је да Поп Дукљанин за један део балканске Хрватске употребљава назив Бела. близина Франака и белих Хрвата у директном географском суседству. У ствари.ј.јавља и уз Србе и уз Хрвате. па ипак писац ниједном речи не истиче да су било једни или други сами себе тако звали. т.

изворних података. пре поласка Срба на југ тај део Европе био је поприште многих бурних догађаја. односно колико је дуго „тамо" живео пре него што је пошао на југ. да поновимо. У свим горњим случајевима реч је о временском распону дужем од 4—500 година. могао својим речима да опише предбалкански географски положај Србије. ако је византијски хроничар све остало записао онако како је чуо или макар приближно приказао према изворном казивању. јер је заиста крајње неодређен. Јер. већ одавно настањивали тај део Германије. „одавно беше".од почетка" може се одмерити макар и приближно једино проверавањем не само његове веродостојности већ и веродостојности других података. а не да остави један онако крајње неодређен податак. кад смо већ у недоумици шта може да значи израз „од почетка" или „од давнине" сетимо се и неких других из-раза у DAI којима се означава дубока старина.. нигде више. Но.ј. Зато се одмах морамо питати зашто је овај податак остао тако неодређен и чија је могла бити таква информација? 7 Imperium Orientale . можда су Срби и споменули неке од тих догађаја рекавши да су већ веома дуго пре тих збивања живели у својој предбалканској постојбини. али можда сасвим једноставан. Лангобарда. те можемо помислити да у горњим случајевима заиста нису били у могућности да било шта одређеније назначе. Морамо се због тога питати како је могуће да народ. Можда вредност овог неодређеног хронолошког податка и лежи баш у његовој крајњој неодређености. Бургунда. Parisiis MDCCXI. Такав је случај вероватно био и са дужином боравка Срба у предбалканској постојбини. Међутим. па међу њима и Срби. Вероватно да између њиховог доласка у ту предбалканску постојбину и одласка одатле на Балкан постоји неки веома дуги временски период. Све ово указује на могућност да су Срби заједно са осталим Полапским Словенима могли бити веома стари становници Германије. већ и Словена уопште. Овде ваља рећи да писац само уз опис предбалканске отаџбине Срба додаје да су тамо живели од почетка. облику саопштили сами Срби приликом доласка или по доласку ка Балканско полуострво..ј. Но. да иза доста јасног описа географског положаја Беле Србије и после једне врсте потврде тога описа у виду прилога за место „тамо" наилази одједном крајње неодређени хронолошки податак „од почетка". Tomus Primus. Сасвим је могуће да су Срби пре доласка на Балкан толико дуго живели у својој предбалканској постојбини да се генерације које су оданде кренуле нису више сећале ниједног јаснијег податка који би Византинцима послужио као хронолошка оријентација за одређивање дужине боравка Срба у тој предбалканској постојбини. Није ли то упадљиво и не одаје ли утисак извесне сигурности у оно што је већ раније рекао о предбалканској постојбини Срба? Но. па је чудно да Срби нису споменули ниједан од тих крупних збивања. другачије са хронолошким податком „од почетка". ваља имати у виду и то да византијски хроничари најчешће радо наводе хронолошке податке кад су у стању да их одреде. односно ако су Срби приликом доласка на Балканско полуострво описали где су раније боравили и ако су притом саопштили да су .. није био у стању чак ни приближно да објасни када је дошао у ту предбалканску отаџбину. међутим. или пре хунске најезде на Галију. т. То су обично „некад давно".. да су га у тако неодређеном.тамо" живели „од почетка". али су им ови. у сваком случају дужу од 500 година. особито оних који су настањивали 26 . уз помоћ. чини се. по свој прилици да у овом погледу ни сами Срби нису пружили довољно јасних хронолошких појединости из којих би се макар и приближно могао одредити неки временски распон. изворни. вероватно. наиме. Тако израз „од почетка" не би био од значаја само за проучавање давне прошлости Срба.међутим. т.. као и вредност податка „тамо" тако и вредност податка . могли рећи једино то да се код њих прича да су тамо живели од вајкада и да традиција не зна ни за какав догађај који би указивао од када се тај почетак може рачунати. схвативши да се заиста не може ни приближно одредити тај период. Али. Нису. па је византијски хроничар.. од како се зна онда и тај крајње неодређен и на изглед безвредан податак добија јасније димензије и његова би вредност могла бити непроцењива не само за српску већ и за словенску прошлост уопште. па би било логично очекивати да и у хронолошком погледу буде прецизнији. Ту мора да постоји неки врло јак разлог. Врло је могуће да су се Византинци код Срба распитивали колико су дуго живели у земљи из које су пошли на Балкан. и ако је према томе реконструисао стање пре доласка Срба на Балкан. Није искључено да су Византинци још пре доласка Срба на Балканско полуострво знали да су Словени. Херула и других. зашто не бисмо поверовали да је и податак „од почетка" забележио по истом извору. да сматрамо да је писац био образован човек и да је релативно лако. 99 Можемо одмах рећи да је први утисак да је горњи податак изворни. Упадљиво је. „у давна времена". Opera et studio Domini Anselmi Banduri . ако је оригиналан. Овде. који је умео сасвим лепо да објасни одакле је дошао.. једноставно употребио израз који означава веома дубоку старину. по свој прилици онако како су Срби саопштили? Логично је. рекли да су тамо живели још пре сукоба са Римљаниима или још пре покретања Вандала. на пример. Као што се зна.

није искључено да су Византинци и за Хрвате знали још пре него што су и дошли на подручје Византије. какви се подаци о Србима могу наћи у 31. по својој прилици пре свих других Византинци. служи писцу Турска (Мађарска). Наравно. па бисмо већ имали распон од 200—300 година. Још ако би било. као што се сматра. Но. зашто не бисмо поверовали да су и Срби с правом говорили да су тамо живели толико дуго да нико није био у стању да ту временску дужину ближе искаже.е. описујући предбалкански положај Хрватске. да није једно исто лице саставило сва поглавља DAI у којима се говори о Јужним Словенима. У досадашњим напорима да се одреди не само простор већ и дужина боравка Срба у предбалканским земљама упадљиво је да ниједан једини истраживач није узео у обзир податак „од почетка". сигурно византијски. 8 Извори II. податак. састављач 31. али може бити. тако је нису могли споменути ни Хрвати. Необично важан податак у опису географског положаја Хрватске јесте спомен Франачке. природно је да је њихов предбалкански положај описао према стању свога времена. односно неодређено дуго. уз ово што је досад речено вредело би. већ каснији. хрватских. јер тада у Панонији није још ни постојала. а он је. колико се зна. Франачка је важан оријентир била и уз опис положаја Беле Србије. и да византијски писац с правом бележи само да су „тамо" живели „од почетка". воде порекло од некрштених Хрвата названих и Бели који станују с оне стране Турске (т. односно хрватски. Глава 31. Обе су с оне стране Турске. или неко други. и овде „с оне стране Турске" није оригинални словенски. глави DAI. као и у случају Срба. али је свакако настао на основу изворних. а када је касније. DAI O ХРВАТИМА И ЗЕМЉИ У КОЈОЈ САДА ОБИТАВАЈУ Као што је познато. онда би то био веома јак аргумент за закључак да је Словенa било у Полабљу ако не још у прадавно време онда сигурно пре V или чак и пре IV века н. па међу њима и Срби. пре других покушаја погледати најпре колико су подаци о географском положају предбалканске Србије у глави 32 DAI у складу са подацима у другим поглављима овог драгоценог списа. где смо констатовали да Срби приликом доласка на Балкан нису могли споменути Мађарску. вести. старе Германије. да Срби по свој прилици нису могли да изразе колико су дуго њихови преци живели у тој предбалканској постојбини. и Србију и Хрватску. да су га употребљавали само странци. приликом доласка на Балкан описали одакле долазе. Уосталом. као оријентир употреби Турску (Мађарску). Мађарске) а у близини Франaчке и граниче се са Словенима. јер се и на тај начин може у довољној мери проверити веродостојност вести у сваком поглављу где таквих вести има. међу којима су и други подаци упућивали византијског хроничара да. ако је тачно да је према изворним подацима византијски писац с правом Полабље означио као предбалканску постојбину Срба међу кодима се ниједна генерација није сећала колико су дуго њихови преци живели на том . Порфирогенит. што је сасвим вероватно. а Византинци су то по свој прилици или одмах забележили или на неки други начин сачували у сећању.предбалканском простору. Као и у случају предбалканске Србије у глави 32. као заједнички оријентир за обе предбалканске земље.зв. Јер. Довољно је само имати у виду да Срби дошљаци нису споменули ни три-четири генерације својих предака као становнике те предбалканске постојбине. 37 Хрвати су као и Срби. Податак Бели можда је Хрватски.ј. зато. у Х веку. а то би доста говорило против мишљења да су Словени. Ако и из њихових навода можемо доста јасно да уочимо да Словене на западу спомињу и много пре VI века. као да потврђују и неки други рани византијски писци као и извесни западни хроничари. о којима ће касније бити речи. То што он каже да је положај Хрватске био „с оне стране Турске" може да буде само доказ више да је веома добро познавао где су Хрвати живели пре него што су пошли на југ. и ако би и у свим другим поглављима подаци о географском положају Срба били у складу. Дакле.8 Како видимо. Помен Франачке треба да је 27 . дошли на подручје Лабе тек у VI или чак у VII веку. узео да састави кратку хронику Хрвата.поједине делове т. naјранији писани хронолошки наговештај у вези са далеком прошлошћу Срба и свакако најближи догађајима на које се односи. некрштеним Србима". били бисмо готово сигурни да византјиски састављачи нису ни могли другачије описати него онако како су то изворни подаци налагали. Он је најстарији чак и ако узмемо да не потиче од Срба из времена њиховог доласка на Балкан. Погледајмо. главе DAI овако започиње поглавље о предбалканској постојбини Хрвата: „Хрвати који су сада насељени у крајевима Далмације.

У сваком случају западни део Беле Хрватске морао се пружати према западу толико да је византијски писац оценио да мирне душе и овде може споменути Франке као јасну одредницу. да је уопште реч о подручју источно од Висле? Какве би везе уошпте могли имати Франци у VI. онда је јасно да су према опису у глави 31 Срби. до пораза код Аугсбурга. па чак и у IX веку. док је при опису Србије означио да су Србима Франци били у суседству. добијамо само општи правац. он је приликом састављања главе 31 тај положај описао имајући у виду стање у првој половини Х века када су Франци (Немци. једино схватљиво за савременике. те су негде до средине Х века допрли можда до поречја горње Нисе. што би значило да он не описује онај обнос који су му приказали Хрвати. по свој прилици. два различита значења. при чему се сматра да су убрзо потом заузели и подручје Милчана.у близини Франака" односи на чешко подручје. то је само једна врло вероватна претпоставка која би морала били потврђена убедљивим доказима. већ и. док је прецизније одређивање географског положаја Беле Хрватске доста сложено. а никако источно.. стање какво је било у његово време. доласка на Балканско полуострво нису Византинцима могли дати онакве податке. Кад он каже да су се Хрвати граничили са Србима. после чега је настао продор Мађара према западу. односно са подручјем западне Русије кад је удаљење између ових подручја износило више стотина километара? Упадљиво је да византијски писац не наводи никакав посебни назив за подручје Беле Хрватске. односно на подручју 28 . јер је тако било не само природније. на којем су Франци били у близини. већ према њиховом опису реконструише слику приказујући. а да су истовремено суседи били и Бели Хрвати. Тиме. Податак је наизглед врло прецизан и свакако да је писац знао шта пише. Саксонци су тек 928. Наиме. некрштеним Србима". живели и у североисточном делу данашње Чешке. Отуда. а Франци су се само налазили у близини. Није мање сложено и питање граничних суседа — Срба. Пошто је готово сигурно да Хрвати приликом. као што је споменуо Бојки за Белу Србију. На том истом правцу. не би имао никаквог разлога да спомене Србе као граничне суседе Хрвата. и није данас у науци споран као положaј Беле Србије. међутим. а то није исто. као суседи могли бити само западно од Белих Хрвата. Саксонци су после 928 много брже напредовали преко горње Лужице и биће да се близина Франака односи на тај правац. Да ли би чак и мање учени Византинац могао споменути Франке као суседе или као народ у близини да је реч о подручју Галиције или Белорусије. Овде. од којих се два. Суседство и близина су два појма. уосталом. доста успоравали продор Саксонаца. пошто је писац имао свакако јасну представу о предбалканском положају Хрвата. Немци) у првој половини Х века кад писац каже да су се налазили у близини Беле Хрватске. а може бити да је у питању један део Срба који је остао у предбалканској постојбини и чији је географски положај био сасвим добро познат и у Х веку. Подручје данашње Чешке све до краја IX века покривала је Великоморавска држава. Готово је сигурно да у овом случају не може бити речи о оним Србима који су до средине Х века били покорени од Франака (Саксонаца). очигледно односе на Х век. Само. Турска и Франачка. мада ће по својој прилици бити тачно да је та Хрватска обухватала и изворни предео Висле заједно са околином Кракова. Ова претпоставка не мора бити превише смела. да су се налазили између Срба и Хрвата. дотле је код описа положаја Беле Хрватске напоменуо једино да се налази у близини Франачке. Кад се у уз ово има у виду да је писац пре тога навео да је та Хрватска „с оне стране Турске" готово је сигурно да је у питању правац према Бескидима и Судетским планинама. да ли у њеном северном или северозападном делу — тешко је рећи без прецизнијег и свестранијег проучавања. Чини се да је неоспорно да се у његово време још увек јасно знало где живе преци балканских Хрвата и Срба.. Ако после овога имамо у виду да је у глави 32 Белим Србима Франачка била у суседству. са. а може бити и Бобре. треба размотрити најпре где су могли бити Франци (Саксонци. рецимо. Да су Франци (Саксонци) били тада у Чешкој и у Лужици. Но. (Немаца) према југоистоку. можда би требало размислити о још једној могућности. Није искључено да је овде близина износила колико је био обиман простор Беле Србије. Као што се зна. Наравно. док спомен Срба може да се односи и на Србе пре поласка Хрвата на југ. који су све до 955. писац јасно наводи некрштене Србе као непосредне суседе. не смемо ни да помислимо да се . тврђаву Гломача. сигурно је да не би употребио тако прецизан израз да није добро познавао просторне. осим уз горњу Вислу. Да ли би то могло значити да се келтски Боји нису простирали и преко подручја Беле Хрватске? У сваком случају ништа не смета да на основу горњих података и каснијих докумената доста приближно установимо географски положај Беле Хрватске. подручјем источно од Пољске. ван сумње је да је горњи опис реконструкција пишчева према стању његова времена. даље. Смисао је јасан: непосредни суседи. Али да се задржимо још мало на подацима да су Хрвати „у близини Франачке" и да се „граниче са Словенима. западном. У горњем опису упадљиво је да су дата три оријентира. Саксонци) били доста близу западних граница Беле Хрватске. етничке и територијално-политичке односе на домаку Беле Хрватске. т. суседи на граници. године заузели Јану (Гану).јак доказ да и Белу Хрватску треба тражити више према западу него према истоку. који. већ врло вероватно о оном делу тих истих Срба који су тада живели на подручју Чешке. били су Хрватима Срби. јер има доста основе за помисао да су Бели Хрвати.ј.

Значи. у време у којем хроничар региструје такво стање. Састављач овог дела главе 30 вероватно је добро познавао стање и односе у том делу Европе. није писац ни имао намеру да каже да је један део Хрвата у VI или на почетку VII века остао у суседству Франачке. која се назива Саксијом и некрштени су. Но. Дакле. а Франци могли бити Хрватима само у близини. Глава 30. Он је сигурно знао за чињеницу да су 928. У суштини и писац главе 30 описује исти положај. године. Но. а гранични суседи били су им Бели Срби. а има и других елемената који указују да су састављачи различита лица. Наиме. Чини се да она може бити најпре у овоме. према помену Отона (свакако првог) јасно је да је кази-вање настало после 936.ј. Очигледно је да је састављач овог дела главе 30 најсавременији. 31. те се тиме знатно променило стање које је забележио писац главе 31 за чије време су Бели Срби добрим делом још увек били независни. Он их истиче као носиоце државне организације а не као етникум. па зато и не спомиње Србе. а суседи Хрвата сада су Франци. Немце) чија се држава у његово време раширила и преко српске територије. Наравно. Бели Хрвати и имају свог архонта. а писац сигурно није регистровао горње стање баш из исте године кад је Отон I почео да влада нити је он одмах стекао епитет велики. писац овог дела главе 30 само нам потврђује описе аутора других поглавља DAI у којима се говори о предбалканским постојбинама Хрвата и Срба. DAI ИЗЛАГАЊЕ O ПРОВИНЦИЈИ ДАЛМАЦИЈИ Казујући како су Хрвати дошли на Балкан. Кад аутор каже „Остали Хрвати остану у суседству Франака" чини се да се то може протумачити једино као да је хтео да каже да су остали на подручју које је сада одмах до Франачке. Бела Хрватска писца главе 30 морала је бити на истом месту на којем је била и према другим подацима и описивачима. године СрбиГломачи пали под власт Хенрика I Саксонског. јер су се у време поласка једног дела Хрвата на Балкан Франци. Овде. њен обим.. Као што смо видели.горње Моравске. у глави 30.ј. барем на први поглед. али су они за њега престали да постоје као независна групација.9 9 Исто. видећемо да је разлика само привидна. савладали Аваре и покорили Далмацију. само су се променили војнополитички односи у њеном суседству. Кад он каже „Остали Хрвати остану у суседству Франачке . У сваком случају изгледа да гранично суседство између Белих Хрвата и Белих Срба долази у обзир или на подручју данашње горње Лужице или на територији северне Чешке (северозападне или североисточне?). вероватни непосредни западни суседи Белих Хрвата. чини се да и ове Порфирогенитове вести у глави 31 недвосмислено упућују да и Белу Хрватску и Белу Србију тражимо само између горње Лабе. писац главе 30 реконструише према стању свога времена. већ да је остао на подручју о чијим савременим суседима говори. у првом реду после победе над њима код Аугсбурга 955. живе са Турцима (Мађарима) у љубави и ступају са њима у сродство". " одмах нам пада у очи да се његов опис и опис писца главе 31 доста разликују. писац на једном месту саопштава ово: „Остали Хрвати остану у суседству Франачке и зову се сада Белохрвати т. разлика је једино у времену. писцу главе 31 Франци су Хрватима у близини. а врло је вероватно да је формална разлика настала и отуда што су и писци различита ЛИЦА. према односима из средине Х века. на први поглед рекло би се да постоји знатнија разлика између описа положаја Беле Хрватске у главама 32 и 31 и овог у глави 30. писац главе 30 знао је да Срби поразом од Саксонаца нису били уништени. Оно што је он знао о географском положају предбалканске Хрватске. мада. т. те је и разумљиво што хроничар овде истиче Саксонце као суседе Хрвата. у ствари Немци--Саксонци. потчињени су Отону великом. после чега су убрзо савладани у Милчани. Већ је ово довољно да посумњамо да је исто лице саставило главу 30 и 31. а о томе је знао углавном исто што и писци главе 32 и 31. јер је Отон I те године дошао на власт. за проверу ове претпоставке и веродостојности описа Беле Хрватске можемо се позвати и на казивање састављача главе 30 DAI. (Саксонци) налазили доста далеко према западу. нема Срба. и поред на изглед врло јасних података о географском положају Беле Хрватске. Он нам за Хрвате даје 29 . Али да покушамо да утврдимо откуда ова разлика у подацима о Хрватима у глави 31 и 30 DAI.ј. године. нисмо још увек у стању да сасвим сигурно одредимо њено подручје. Међутим. т. па зато наместо њих истиче само победничке Саксонце (Франке. Као што се види. горње Сале и горње Висле укључујући и један део данашње Чехословачке. чак на левој обали Сале. јер би то била бесмислица. краљу Франачке. већ вероватно тек после већих успеха у борби против Мађара.

чини се. нема сумње да су њени поједини делова од особитог значаја. нити да су ти преостали Хрвати били потчињени Отону. ми имамо још један савремени податак из којег се да закључити да Белу Хрватску ваља тражити само тамо куда нас упућују и досадашњи описи. а шта његова лична реконструкција према изворним вестима.. Него. да је једно исто лице саставило оба поглавља или да су подаци из истог времена. мада користећи различите оријентире. да састављач наведеног дела главе 30 не спомиње ни Турску ни Србе. глави наилазимо на једном месту на још један спомен Белохрвата. Кад је описивао како су се Авари. али да је. што за одређивање предбалканске постојбине Хрвата и Срба може имати веома велики значај.ј. од значаја је овде чињеница да писац 30 . ко је из одређених разлога желео да уз опис неких других догађаја прикаже и њихову предбалканску постојбину. 30 То је свакако случај и са податком о Белохрватима преко Багибарије. а никако негде према истоку. да ли је то могло бити исто лице које је записало податке о Хрватима у 31 глави? Вероватно да није. Није ли то најбољи знак да су сви располагали веродостојним вестима које су сваког хроничара упућивали увек на исти простор? Мада је питање за себе колика је историјска вредност главе 30 у целини. Наиме. а видећемо да је и веома значајан. у поглављима 31 и 32 мислило само на Беле Србе на западу. или на неком другом правцу. неизвесност постаје знатно мања. Хрвати су једино могли саопштити да је један њихов део остао у старој постојбини. Упадљиво је да је ово једино поглавље DAI у којем се географски положај Белих Хрвата описује на два места али на два сасвим различита начина. хрватска. ако смо у праву са тумачењем да се у овом поглављу Срби не спомињу само зато што су већ коју деценију били под Саксонцима. писац главе 31 упућује нас на „с оне стране Турске". 10 Исто. Ништа нам не смета што као оријентир немамо ни Турску (Мађарску) ни Белу Србију. Он не спомиње ни Турску (Мађарску) ни Србе.чак и један податак који као да нам објашњава нешто што смо раније само наслућивали. после одласка једног дела Хрвата оданде на југ. а ипак даје о географском положају Хрвата у суштини истоветан податак као и остали. Кад приказује географски положај предбалканске Хрватске. кад он каже „и зову се сада Белохрвати. остали писци. а ипак нас упућује да Белу Хрватску тражимо тамо где је смештају и састављачи главе 31 и 32. Ево из којих разлога. Сада се морамо питати. додао је и овај податак: „У то време Хрвати становаху с оне стране Багибарије. ипак потврдио оно исто што су износили и. поглавља наводи Франке као суседе па да будемо уверени да је и он знао само за један положај Хрватске. у овој истој 30. Но. Уз оно што смо о положају Хрватске сазнали од састављача главе 31 и 32. Наиме. Али ко је то био. али нису могли споменути ни Франке ни Отона I. где су сада Белохрвати". Све се ово десило читавих 300 година после доласка Хрвата на Балканско полуострво и то је могао сазнати само неко ко је за то био посебно заинтересован. Не мора чак ни да буде важно да ли је овде Багибарија изворни податак или не (вероватно да није). Писац главе 30 нема ниједан од горњих оријентира. Да су били на истоку од Беле Хрватске. Како се после овога може посумњати у обавештеност састављача DAI кад сви они. сасвим нам је довољно што нам писац овог дела 30. писац овог дела главе 30 не би имао никаквог разлога да их не спомене. кад горњи податак упоредимо са другим вестима о Хрватима у том истом поглављу или у главама 31 и 32. указују само на једно подручје? Нико од њих ниједном речи не упућује да Белу Хрватску тражимо негде источније од Висле. за онај исти који смо приближно утврдили према оријентирима у главама 31 и 32. у ствари сасвим нестаје.Бабјој Гори. зашто би за опис истог подручја и истог народа давао сасвим различите податке? Одговор. као ни земљу Саксију (Саксонију).Баварској или о Багибарији . населили у њој. доста јасно говори да је имао друге изворе. Бели Хрвати.. Пада одмах у очи да у овом случају имамо један сасвим нови податак који је самим тим врло привлачан. Мада у науци постоји извесна дилема да ли је у горњем случају реч о Багибарији . Али да покушамо да из горњег описа састављача овог дела главе 30 извучемо још неке закључке. Могли бисмо одмах и без много размишљаља рећи да међу његовим подацима нема ниједног чисто хрватског. т. Чињеница. јер би још и у његово време били независни. може бити само један: горње податке о Хрватима у глави 31 и 30 оставила су два различита лица и у различито време." као да је јасно да се нису увек тако звали него само сада. пре свега да видимо шта би у његовом казивању могла бити изворна.10 Мада овој податак и сам за себе много говори. да су некрштени и да су живели у љубави са Мађарима. видевши да је Далмација добра земља. Његов значај је велики пре свега због тога што се налази у поглављу чији је састављач несумњиво различито лице од састављача поглавља 31 и 32. описујући савремено стање. треба га ипак оцењивати само у склопу са осталим описима Белохрвата и Беле Хрватске. онда би и ово неспомињање Срба било доказ више да се и раније. близу Франачке" и као граничне суседе спомиње Србе. а Франци се јављају према Хрватима чак и као нека врста непосредне господареће силе. вест. чиме је можда хтео да каже да је тај назив настао касније.

каже да су Хрвати у то време становали „с оне стране Багибарије". по својој прилици истог писца. добијамо утисак да су сви наведени подаци у потпуном међусобном. Да поновимо. сасвим је могуће да су називи Бели Срби и Бели Хрвати настали касније. у свим подацима положај Срба и Хрвата истиче се углавном у односу на земље јужно и западно од њих. Подручје горње Висле и горње Одре имало је кроз Моравска Врата и долину реке Мораве веома погодну везу са средњим Дунавом. долином Мораве. ови последњи се нигде не спомињу као суседи велике (Беле) Хрватске. зашто не би знао да неки од њих рецимо Печенези. да нема ни најмање међусобне опречности. онда је. како то да писац ниједом речи не спомиње Србе као жртве Печенега? Обично се сматра да је исто лице написало и 31 и 32 главу DAI. па ако то лице зна врло добро да Белу Хрватску у Х веку пљачкају Франци. свакако Баварске. и ако је то било тако упадљиво да је писац сматрао да такав однос треба свакако забележити као једну особеност оба народа. складу. податак о пријатељским односима Хрвата и Мађара као да нам потврђује постојећу претпоставку да су Бели Хрвати. хиљаду километара даље од источне границе Франачке VI—VIII века. у овом тражењу најбољег решења не треба запоставити ни податак да Хрвати „живе са Турцима (Мађарима) у љубави и ступају са њима у сродство". Како је могуће да Белим Србима у суседству буду и Франци и Бели Хрвати. ако су Срби били источно од Хрвата. Баварци (Багибарија) и Турци (Мађари) указује да су византијски писци предбалкански положај Срба и Хрвата замишљали и налазили једино на северу и северозападу. Ако је тако. Ево због чега. Да поновимо. најстаријих познатих извора о предбалканској постојбини Срба и Хрвата закључити да Белу Србију треба тражити источно од Белих Хрвата? Да поновимо. док описује збивања око освајања Салоне и Далмације. могло протумачити да је реч о подручју негде у пределу Галиције и источних Карпата! Да подвучемо и то да су у овом 30 поглављу у два маха истиче да се Хрвати сада зову Белохрвати. мало даље. када су се на Балкану почеле образовати њихове нове заједнице. јер Византинцима иначе не би много ишло у прилог да истичу хрватско-мађарску слогу. Једва да има смисла и помишљати да су такве везе успостављене преко Бескида. после овог осврта. Већ сама чињеница да се спомињу само Франци. Народи који су живели на простору између моравске узвисине. онда је то могло бити једино у случају ако су оба народа живела у непосредном суседству. а очигледно је да је реч о народу који се налазио или који је нападао са источне стране Беле Хрватске или можда са југоисточне.овог дела главе 30. Ако је сигурно да су Бели Хрвати живели на подручју Мале Пољске. Мада писац главе 31 помиње да велику Хрватску сталио пљачкају Франци. Још један је моменат упадљив. Несхватљиво је како се из ова два податка. осим у околини данашњег Кракова. што би било природно ако 31 . дакле по својој прилици и у време када су Срби кренули на Балкан. Турци (Мађари) и Печенези. јер ако је писац и у овом случају описао право стање био би то доказ више да је добро познавао прилике. с обзиром и на остале податке у глави 30. чији високи планински венци знатно отежавају комуникације између подручја северно и јужно од његових висова. имајући у виду велику вероватноћу да су писци могли бити различита лица из разних времена. живели и на подручју горње Мораве. Наиме. Турци (Мађари) и Печенези. Сасвим другу слику пружају горњоугарска удољина и долина реке Мораве и њене притоке Таје. онда географски положај Беле Србије морамо тражити само између Франачке и Беле Хрватске. Тако присан однос могао се развити једино на подручју данашње Моравске и Словачке. Кад сад. упоредимо све податке у DAI о предбалканског географском положају Срба и Хрвата. Ако су Србима суседи били и Франци и Бели Хрвати. Ако су Бели Хрвати и Мађари живели у таквој слози да су ступали чак и у сродство. као и у поглављима 31 и 32. што нас подсећа на раније споменуту претпоставку да вероватно ни Срби ни Хрвати нису себе тако називали када су приликом доласка на Балканско полуострво описивали своја предбалканска станишта. оријентисани ка Дунаву између Кремса и Братиславе и даље ка југу и југоистоку. Но. Источно се спомињу Бели Хрвати у односу на Белу Србију. негде у Галицији. којим би се могло подкрепити ово мишљење ваља се још мало задржати на спомену Печенега. или макар наговештај. пљачкају и Белу Србију. Наиме. а да притом географски положај Беле Србије тражимо негде у Галицији. Ова његова опаска може нам помоћи чак и у опредељивању за географски положај Беле Хрватске. па можда и све до надомак Дунава. наилазимо на оно место где се каже да су се после доласка Хрвата у Далмацију неки Хрвати задржали у суседству Франачке. Можда и ову чињеницу треба имати у виду кад размишљамо где да тражимо раније постојбине Срба и Хрвата. а не на истоку или североистоку. ако је писац с правом истакао присне односе између Хрвата и Мађара. та веза била најприроднија долином Мораве и можда и Vaaga. јер у том истом поглављу. ако писац подвлачи да између других и Печенези стално пљачкају Хрвате морамо се питати. може ли се на основу горњих. Тражећи још неки доказ. Бескида и Малих Карпата били су природом географског положаја.

Турци (Мађари) и Печенези пљачкају Белу Хрватску. Зато. Ако би овакво мишљење било оправдано помогло би нам не само у нашем опредељењу за положај старе постојбине Срба. Јер. Никаквог разлога није било да аутор горње вести не спомене Србе. И не само то. Источна Галиција у којој Шафарик и други налазе Бојку и за њу везују Беле Србе није ни била у Х веку у власти Печенега. ако су били западно од Белих Хрвата. можемо ипак претпоставити да је међу тим Словенима било и племена српске групације. али о томе нема чак ни наговештаја а камо ли неких поузданијих података. који и иначе подједнаки значај придаје и Белим Хрватима и Белим Србима. Анализирајући те изворе можда ћемо назрети и одговор на засад крајње неизвесни. па би ови. Како је речено. у вези са нападима Печенега хроничар није споменуо Беле Србе. Тиме бисмо још више подкрепили наш утисак да су византијски хроничари веродостојно описали географске положаје предбалканске Србије и Хрватске. из Беле Србије. јер је знао да их није ни било на правцу напада Печенега. становници тог подручја које је некад било у суседству Франачке. Да су Бели Срби били источно од Белих Хрвата значило би да су у време напада Печенега на Хрвате били већ покорени.ј. ако је писац с правом рекао „остану" онда би то могло да значи да су се ту налазили. што доста јасно указује да је у време кад је вест забележена Бела Хрватска била још увек непокорена. Међутим. ако се и у неким другим изворима. последње упориште Срба-Гломача. али привлачни. Али. и из података о Печенезима излази да се Бели Срби у Х веку нису налазили између њих и Белих Хрвата. Печенези средином Х века нису трајније поседовали територију Источне Галиције где је по некима била постојбина Белих Срба и неспомињање Белих Срба у вести о пљачкашким походима Печенега није настало због тога што су наводно ти Бели Срби били покорени већ једноставно што их византијски хроничар није ни замишљао на том подручју. т. ни у једном поглављу нема спомена о приликама у Белој Србији у време кад Франци. Да су Срби тада. кад у истој реченици каже „као и суседни јој Срби".им је. да се Порфирогенитови подаци односе несумњиво само на једно подручје — полапско. а између Прута и Дњестра њихова власт се пружала само јужно од Мохиљева. Према томе. Неспомињање. поготову што је у опису употребљен израз „пљачкају''. била на путу. како се мисли. Турака (Мађара) и Печенега потиче несумњиво из средине Х века мора бити јасно да хроничар није могао ни споменути Беле Србе као жртве франачких пљачкашких похода. Но. поготову старијим од DAI. зашто Бели Срби. после више покушаја Франци (Немци. и Хрвати и Срби стигли на Балкан негде у првој половини VII века. и уопште. На против. на историјским картама подручје које су држали Печенези у Х и XI веку захвата углавном територију између Карпата и реке Прута. што значи да је сасвим добро знао да су Срби становали у непосредној близини Хрвата. па не би имало никаквог смисла да их спомиње као жртве приликом похода Франака на Белу Хрватску са новоосвојене територије. морали пре Беле Хрватске прећи преко подручја Беле Србије. Саксонци) покорили су 928 Јану (Гану). морамо ипак трагати и за другим изворима који би нам колико-толико могли потврдити да су Срби заиста давнашњи. ако не и раније. свакако споменуо да су Печенези нападали и пљачкали Беле Србе — да су се налазили у Источној Галицији. јер је знао да су у време кад ове нападе спомиње Бели Срби били већ увелико покорени. а у вези са нападима Франака није их споменуо. Јер. ако су неки Хрвати остали на старом подручју док су се други делови упутили на Балкан. били источни суседи Хрвата било би несхватљиво да хроничар у том тренутку и њих не спомене као жртве напада Печенега. као што неки мисле. Дакле. т. као што знамо. нису споменути у вези са нападима Франака. Ево због чега. Кад сад узмемо да горња вест о пљачкању Беле Хрватске од стране Франака. пак.ј. Као што се зна. у тражењу и других извора у којима се спомињу Словени даље према западу морамо имати у виду и ове хронолошке наговештаје писаца DAI. логично је да претпоставимо да су се „тамо" налазили и у VI веку. Ако су. те би писац. не само у време сеобе него и раније. хронолошки податак да су Срби живели „тамо" још „од почетка". те су се Бели Хрвати нашли одједном угрожени са запада од победничких Франака. јер би Франци на путу за Белу Хрватску морали прећи преко територије Белих Срба. па чак ако се српско име и не наводи у сваком од њих. поред већ истакнутог података из главе 32 „од почетка" ваљало би можда размислити и о податку у глави 30 да су неки делови Хрвата остали у суседству Франака. спомињу словенске групације на том подручју. ма колико да нас већ и горњи подаци доста јасно упућу]у да ранију постојбину Срба тражимо на западу. Дакле. јер византијски писци и не наговештавају да су било Срби или Хрвати на то раније подручје стигли негде тек у време када су неки њихови делови кренули на југ. Међутим. такво питање је само на први поглед оправдано. Кад смо већ код питања да ли су Срби заиста давнашњи становници баш тог подручја. приметиће неко. даље. видели смо да у глави 32 писац за Србе каже да су „тамо" живели „од почетка". 32 . већ би нас јаче учврстило у уверењу да је византијски хроничар био у већини случајева веома добро обавештен о догађајима које нам приказује. из онога што је познато. уколико на Белу Хрватску нису нападали однекуд с југа. Белих Срба у вези са пљачкашким походима Франака дошло је по свој прилици из сасвим других разлога. јер је знао да су Срби били већ више од двадесет година покорени од стране Франака. Колико се зна.

један од њих. а друга је казивање византијских савременика не само о непријатељском расположењу већ и готово непрекидним нападима тих народа са севера на византијско подручје још од друге половине VI века. Осим тога. прича звучи невероватно само у том случају ако ту Србију из које је. године.ј. где се налазила та предбалканска Србија из које је један брат извео. те свакако не би равнодушно посматрали како нека већа или мања маса народа прелази преко њихове територије да би се прикључила непријатељу. наиме да се односи на Србију негде још пре доласка Срба на Балканско полуострво и да су два брата наследила власт од оца још у тој непознатој предбалканској Србији. Али да покушамо да се поближе упознамо са околностима које се супротстављају и самој помисли да је неко из једне од горњих области могао повести велику масу народа и за време Ираклијеве владе довести без препрека и потреса чак до солунске области. Управо.зв. један брат извео део народа замислимо негде у Галицији или у Полабљу где научници најчешће стављају Порфирогенитову Белу Србију.. кад се читава горња реченица подробније анализира може се стећи утисак да је њен смисао далеко сложенији него што се мисли. цара Ромеја.". јер је већ досад доста јасно да су формулације реченица старих писаца често пута такве да их једна можемо схватити. Како је пре ове реченице писац приказао географски положај предбалканске Србије. па скоро и кроз читав период Ираклијеве владавине.Међутим. У таквим околностима мирно покретање тобож половине Срба из Беле Србије и насељавање у Солунској теми не може се готово ни замислити а камо ли остварити.. Горња реченица у целини гласи овако: „Пошто су два брата наследила власт од оца над Србијом. наводно. 33 . не знамо сасвим поуздано. 47.. ко је држао власт северно од Саве и Дунава и да ли је уопште било могуће да неко из удаљене земље покрене. да бисмо били уверени у веродостојност пишчевог казивања морамо испитати какве су околноети биле у то време на прилазима Балкана. Дакле. Јер. ШТА У ГЛАВИ 32 DAI МОЖЕ ДА ЗНАЧИ „ПОШТО СУ ДВА БРАТА. "11 И ШТА O ПОРЕКЛУ СРБА И ЊИХОВОМ БАЛКАНСКОМ СТАНИШТУ САЗНАЈЕМО ИЗ ЛЕТОПИСА ПОПА ДУКЉАНИНА? Око горње реченице у историографији није било много задржавања и расправл. у т. Не звучи ли казивање састављача главе 32 о начину насељавања Срба и сувише наивно ако схватимо да је реч о пребегавању из неке далеке Србије? Његовом казивању супротстављају се у првом реду ове две чињенице: једна је постојање бројних народа на широком простору дуж византијске северне границе и то непријатељски расположених према њој. цар Ираклије га прими и као место насељавања даде му у солунској теми Сервију.. половину народа да би га мирно превео преко тог пограничног подручја и населио у Византији у време кад народи баш са тог подручја на домаку Балкана воде жестоке борбе управо против те исте Византије. Ми. која отада тај назив носи". наводно. међутим. шири осврт на смисао горње реченице може нам помоћи да будемо мало критичнији и према неким подацима овога и других извора.ања. можемо искористити прилику да се истовремено упознамо и са неким подацима у једном домаћем рукопису из XII века. Покушавајући да проникнемо у смисао наведене реченице и оценимо колико нам може помоћи у опреде-љивању за географски положај предбалканске Србије. половину народа и довео га на подручје Балкана које је било под Ираклијевом влашћу. јер је сматрано да је њено значење сасвим јасно. већ и о времену када су дошли на Балкан и где су почели учвршћивати своја нова станишта. т. Међутим. 11 Исто. пре него што се упознамо са подацима у другим изворима биће можда од користи да се задржимо на још једном податку из главе 32 DAI који гласи „Пошто су два брата наследила власт од оца над Србијом." можемо помоћи да добијемо јаснију слику не само о предбалканској постојбини Срба и Хрвата. већ само наслућујемо. завршавајући тај опис реченицом „Тамо су и ови Срби од давнине настањени" сматра се да је сасвим природно да се и наслеђивање власти односи на ту Србију. наводно. преузевши једну половину народа пребегне Ираклију. праотаџбину балканских Срба. а сигурно је да није свеједно где се та Србија налазила између 610 и 641. Летопису Попа Дукљанина.. није искључено да нам једна подробнија анализа података „Пошто су два брата . а затим да погледамо шта нам је састављач 33 поглавља DAI саопштио о далекој прошлости неких каснијих балканских словенских групација.

а можда чак и потпуно онемогућило. претпоставимо да се онај брат одлучио да пребегне Ираклију из неке далеке Србије и то између рецимо. по савременим византијским изворима између 614 и 630 говори о словенским нападима на Солун. готово је сигурно да полазно подручје за та освајања треба тражити најпре у панонском басену. 610 и 623. те по свему судећи у том периоду не може бити речи о пребегавању велике масе народа кроз ратно поприште на којем се води борба против те исте Византије у коју би се. Свакако није случајно дошло до уједињавања једног дела Словена под Самовом влашћу. године. Сличне би тешкоће постојале и да је у питању било кретање из Галиције. Зна се да је око 623. и то најпре 614 а затим и 618 и 630. да ове околности размотримо још подробније.Од средишта полапских Срба до Солуна у ваздушној линији износи око 1500 километара. Но. а по својој прилици 602 и Салона. Ко би се уопште усудио да из тако велике удаљености покрене тако рећи читав народ. и поведе их у крајњу неизвесност. Може се пребећи преко границе. упорно употребљавају изразе „пребеглице". не само ратнике. У међувремену пада велика аварско-словенска офанзива на Византију и напад на сам Цариград (626). наиме да су Срби и Хрвати. „пребегоше". Одатле се још и могло пребећи. Ипак. „пребегао" и сл. Но. Када је то могло бити и како се могло десити ако се мисли на далеку предбалканску отаџбину Срба негде на простору између Лабе и Дњестра? Већ само израз пребегао изазива сумњу да је реч о неким подручјима удаљеним једно од другог близу две хиљаде километара. Сасвим. Речено је већ да нема смисла ни помишљати на Полабље или на Галицију као на исходишта пребегавања. године образован под Самом велики савез словенских племена против Авара. али не из неке велике даљине већ. Питање је само одакле? Ако је пребеглица онај који у току непријатељства или борбе две зараћене стране пребегне са једне на другу. а и да не говоримо да између 610 и 641. док је од границе Галиције до Солуна удаљење нешто мање. Ако. на пример. са подручја под аварском влашћу. јер се. Ни хронолошка разматрања не иду у прилог мишљењу да је реч о пребегавању из неке далеке Србије. највероватније са територије некадашње римске Паноније или из Норикума. и веома су тешке чак и за неометано кретање велике масе народа. али је тако нешто готово немогуће претпоставити. ако се на то решио на самом почетку Ираклијеве владе. против претпоставке о далекој Србији као полазном подручју за „пребегавање" говоре и друге околности. У природи је раздаљина од оба подручја далеко већа. преко реке или чак и преко неког ширег простора. однекуд из непосредног суседства. године. године византијски приврженици (какви су били Срби позвани од Ираклија) не би могли тај простор прећи без непрекидне борбе. као што знамо. трајао до 60-тих година VII века тешко је и помислити да би могао постојати разлог да за то време једна већа маса Словена са тог правца крене у Византију и још да на том путу пређе преко аварске територије непријатељске и према Самовом савезу и према Византији. Како је тај савез. па било да је знао или не шта се све дешава између његове дотадашње отаџбине и подручја које је било под Ираклијевом влашћу. То је свакако симптоматично и указује на вероватноћу да је заиста у питању пребегавање. а вероватно и неки други градови. оно сигурно од доласка Авара у Панонију 567. упутио један од браће да би се ставио на страну цара Ираклија. Врло је вероватно да је Ираклијева дипломатска активност захватила и словенски свет како у самом аварском савезу тако и на његовим границама. заиста напустили аварски или други сазев и прешли („пребегли") на византијску страну. у сваком случају нема смисла помишљати на територију Самовог савеза нити на пребегавање за време његовог постојања. кад говоре о начину на који су Срби и Хрвати населили Балканско полуострво. другачије звучи кад замислимо Србе и Хрвате било у склопу аварског савеза или као слободне становнике негде на домаку Балканског полуострва. а можда и нека друга словенска племена. али да је онај један брат још у Полабљу или у Галицији одлучио да пребегне Ираклију звучи невероватно. упадљиво је да византијски хроничари. Хуна и Лангобарда. Ако византијски извори листом говоре о словенским или аварско-словенским продорима у дубину Балканског полуострва још у другој половини VI века и ако знамо да је Сирмијум пао 582. До краја VI и почетка VII века подручје северно од византијске границе било је увелико испуњено словенским и аварским заједницама које су се ту почеле образовати ако не још од времена Вандала. у супротни табор. тобож. широког и коју десетину километара. како се сматра. Држи се да је тај савез обухватио већи број племена између полапског и аварско-словенског подручја. Сасвим је могуће да су Авари са собом 34 . јер се и тај савез борио против Авара. Византијски хроничар каже како је онај један брат са својом половином Срба пребегао Ираклију. што би још више отежавало и знатно успоравало кретање. Природне препреке било од Полабља или од Галиције до Солуна и бројне су и велике. његово кретање морало је трајати сигурно најмање неколико година и то под претпоставком да на путу није имао никаквих сукоба са Аварима или са другим народима. онда бисмо могли поћи од једне сасвим нове претпоставке. Зна се да је савез био усмерен и против Авара. међутим.

да су тих година и Срби и Хрвати. можда баш кад су Авари били развучени и ангажовани више него икад у својим европским походима. тамо где је аварски фронт и иначе био ослабљен формирањем Самовог савеза. можда баш поводом аварско-словенског похода на Цариград 626. да кажемо. Готи. Најчешће је и најпре ту бивао образован било савез племена или нека трајнија државна организација. е. Хунима или Лангобардима. Бела Хрватска и Бела Србија пре најезде Авара (око 560 н. Ти су Словени (Источни) могли сачињавати прву или главну словенску основу аварскословенског савеза који је Византији задавао озбиљне ударце особито од краја VI века.) (F. понети византијским обећањима. Гепиди. Хуни. Хуни. Панониија је одувек била нека врста одскочне даске за све народе који су са те 35 . Тај снажни аварско-словенски савез у овом продирању од истока према западу могао је покорити и она словенска племена која су у Панонију продирала из Полабља и из данашње Пољске и Чехословачке — било још са Вандалима. И ако засад немамо никаквих сигурних индикација за постојање такве прибалканске Србије и Хрватске. јаче подстакнута опасношћу на источним границама царства појавом Арбљана.довукли делове оних Источних Словена кроз чија су подручја прошли продирући у Панонију. Авари. пребегли на византијско подручје. Држава Анта. Dvornik. допринела да је двадесетих година VII века. Словени. прибалканске Србије и. или пак самостално. Балканско полуострво је у току своје историје било од других народа угрожавано најчешће или од доњег Дунава (на пр. Готи. а да је пребегаван. дошло до одлучнијег покрета Словена против Авара у Панонији и у њеном суседству. не мора да значи да је у питању нека фантастична замисао. Вероватно да је или тежак положај Словена у аварском савезу или вешта византијска дипломатија у доба цара Ираклија. The Making of Central and Eastern Europe) Ако би овакво размишљање имало основе морали бисмо истовремено истаћи и могућност постојања неке. Хрватске.е неких других Словена (међу њима и Срба и Хрвата) са територије аварске државе на подручју Византије требало да ојача одбрамбени систем Византије према Панонији из које су ако не још од раније оно свакако од продора Келта увек наилазиле опасности по државе и народ на Балканском полуострву. Може бити да је Самов савез имао за циљ да са севера изврши притисак на Аваре. Вандали. Мада засад нема никаквог доказа. Чини се да се израз пребегавање може употребити само у случају ако станишта и Хрвата и Срба замишљамо негде на самим прилазима Балкану са његове северне. Авари) или из Паноније (Келти. врло је вероватно да су негде у трећој деценији VII века. Словени). односно северозападне стране. Лангобарди.

Травуније. Зашто би Словени у томе били изузетак? Било одакле да су кренули. То би се слагало и са подацима који казују да је и насељавање Срба. Дакле . па су свакако и Срби и Хрвати застали на домаку Балкана и остали ту и коју деценију образујући на том прибалканском простору своја нова станишта. Мада ни географски положај ни обим његове „садашње Србије" не знамо. мора се признати. а главна маса у споријем ритму попуњава освојена подручја и опустошене области обнавља и оспособљава за живот. Захумље и Паганију. Веома је карактеристично да се у царевом спису могу наћи географски описи Дукље. мада је упадљиво да Порфирогенит област Босне спомиње у поглављу о Србији. било самостална или под аварском влашћу. јер цар ниједном речи не наговештава да би ту ранију Србију требало тражити на тој страни. такав израз не би смео ни споменути јер би био бесмислен. па преко Дунава у поречје Муре. али је то засад само претпоставка без доказа. а по свој прилици и у Х веку. као и са могућим постојањем њихових с прибалканских станишта. али није морала. свакако се морамо питати није ли оно морало настати негде на правцу којим су Срби продирали на Балкан. њихово кретање ка југу било је усмерено по својој прилици преко Чешке и Моравских Врата. природно је да закључиво да почетке образовања српске племенске заједнице треба тражити у западном делу Балкана. Војничке дружине биле су ударна снага која је крчила пут. други ритам. Драве и Саве. Са тог подручја. управо са тог дела Паноније. слутње да је у Босни у тим раним вековима било Срба. Из царевог описа не знамо ни колика је била област Босне ни докле се пружала према западу. Већа је неизвесност у вези са Босном. Ми не знамо сигурно где би могла бити та станишта. ако исти писац тврди да су становници Травуније. већ налаже потребу да се поразмислимо и о неким питањима и појавама везаним за досељавање Хрвата и Срба. на франачког хроничара Ајнхарда. Врло је вероватно да је Србија пре „садашње Србије" обухватала и Травенију. Но. Захумља и Паганије воде порекло од истих Срба до којих и становници земље коју он назива „садашњом Србијом". Пада нам на ум да су могли бити Срби.стране упадали на Балканско полуострво настојећи да га освоје или опљачкају. али су вероватно морала бити на правцу који је водио најкраћим плтем од њихове предбалканске отаџбине према Балканском полуострву. што опет упућује на њихову прибалканску и давну предбалканску постојбину. Ратници прелазе просторе брзо и изненада. по подацима у истом спису наслућујемо да је у IX. а не у централном. пре свега за утврђивање географских положаја њихових првих стабилнијих балканских заједница. да је реч о некој далекој северној отаџбини Срба и Хрвата. док се. већ се могло лакше пребећи. У те раније географске оквире могла је бити укључена и . Порфирогенит не говори ништа ни о становницима Босне. Кад су стигли на домак Балканског полуострва готово је сигурно да није одмах цела маса прешла границу и упутила се у неизвесност која је могла довести у питање опстанак читавог народа. Захумља и Паганије Срби као и они из „садашње Србије". Но. Отуда су и њихови застоји могли по свој прилици имати сасвим другачији вид. Инстикт самоодржања налагао је да главна резерва остане подаље од ратних попришта. као и Хрвата. Ако су Срби пошли из Полабља. Зашто је то тако учињено засад не знамо. Панонија је могла послужити као неко сабиралиште и бити неисцрпни резервоар за војне снаге које су одатле кретале у освајачке походе. тешко доћи. вероватно.садашња Србија". а не посебно као и остале. Географски положаји тих раних заједница морају имати везе са географским положајима њихових најстаријих предбалканских отаџбина са правцем њихових кретања оданде на Балкан. На исток од те Србије не треба ни помишљати. односно да је ранија Србија могла бити и у неким другим географским оквириима. а за подручје источно од Раса нигде и не наговештава да је тада било настањено Србима. Чак се и номади не залећу увек са читавом масом. Паганије и Хрватске. ова кретпоставка о могућности постојања једне прибалканске Србије и Хрватске на правцу њиховог кретања са севера на југ захтева не само неке чвршће доказе.. да поновимо. или јужном. Словени нису припадали типу номадских народа и њихово је кретање имало.те друге географске оквире можемо наслутити из Порфирогенитивих података по којима становници Травуније. Он у својим Аналима 36 . Ако имамо у виду да још увек нисмо сигурни где је било најраније језгро српске племенске групације по доласку на Балканско полуострво. а Хрвати из Мале Пољске. до којих је. допирала „до Раса". док је основна маса народа остајала да обезбеђује животне услове и да војне одреде попуњава свежим снагама за даље нападе. засад. постају смелије кад се позовемо на један извор старији од Порфирогенита више од сто година. започето са северозапада а не са североистока или истока. Њена источна граница морала се додиривати са западном границом „садашње Србије" али не знамо сигурно где. на византијску територију и тај израз би у том случају сасвим одговарао. Да ли то најраније језгро српске групације треба тражити источно од Константинове „садашње Србије" или западно? Одговор на ово питање морамо потражити пре свега у том истом извору који споменом „садашње Србије" очигледно хоће да каже да је пре тога стања постојало неко друго. једино се о Србији и Босни не дају подаци као о другим областима. севера или запада. Према томе. Претпоставка потиче једино отуда што цар Босну спомиње у оквиру поглавља о Србији. са истока.

и Р. истраживачи најчешће изражавају мишљење да су горњи описи нереални. quae a montanis fluunt contra septentrionalem plagam et intrant in magnam flumen Donavi vocavit Surbia". Racki. quam et Bosnam vocavit. Ово Загорје он назива још и Surbia. То што се један број научника сложио да би Борова планина могла бити данашња Борова глава у пределу горљег Врбаса не мора да значи да је проблем Борове планине решен и да сад знамо тачније где је западна граница Дукљанинове Босне односно Сурбије. али је тражење Борове планине (Mons Pini) изазивало а и сад изазива велике тешкоће. чак можда и западно од ње. У источну границу. Тражећи такав податак можемо се одмах зауставити на оном месту на којем писац бележи како је краљ Будимир (Светопелек) поделио земљу према географским карактеристикама и народима на два основна дела. Ако за ову претпоставку потражимо било какву потврду у неким од познатих старијих рукописа несумњиво је да је најпре треба потражити у казивању једног домаћег летописца у т. 305—306 (даље:Дукљанин). Летопису Попа Дукљанина. Кад су се научници определили за Борову главу замишљајући под тим положај Дукљанинове Борове планине као да су заборавили да је он рекао да Сурбија захвата читаво Загорје. Посебно је питање да ли је Дукљанин био у праву кад је тај простор укључио у Сурбију. догод се не докаже да западно од Борове главе не постоје или није постојала никаква друга Борова глава. Documenta. који Дукљанин укључује у Сурбију. По свему судећи ти Срби су тада живели негде у пределу Уне. Тиме бисмо још више ојачали нашу претпоставку да су се најстарија станишта Срба на Балкану почела стварати од личко-гатачког подручја померајући се временом све више према истоку и југоистоку. не можемо тај простор западно од Врбаса одбацити док се не уверимо да га је Дукљанин без основе укључио у Сурбију. Пре свега. доказе. јер нам ништа не каже на основу чега је дао овакав опис Сурбије. 306. Новаковић.зв. заборавља се да је Дукљанин географски положај Приморја (Мaritima) одредио рекама које теку са планина и утичу у море (Јадранско) и да је то Приморје. за нашу историју драгоценом... на Приморје (Maritima) и на Загорје (Transmontana). Исто. готово да нико и не сумња. што би могло значити и винодолско Загорје. негде на северозападним прилазима Балканском полуострву.Surbiam autem quae et. сасвим вероватно на подручју данашње Лике. и то овако: . Дакле. само до Борове главе у пределу горњег Врбаса. Можда се само морамо потрудити да га боље упознамо.15 15 Исто. Дрину. сви досадашњи покушаји да се горња два описа схвате и да се прецизније одреди географски положај Сурбије остали су безуспешни. Што се историчари нерадо и ретко позивају на овај домаћи извор не мора да значи да је толико безвредан да га треба сасвим изоставити. преко Босне. У сваком случају. Београд—Загреб 1928. које он дели на горњу и доњу Далмацију. Transmontana dicitur. В. односно на Белу и Црвену Хрватску. Зато ћемо овом приликом покушати да у њему пронађемо неки податак који би колико-толико ишао у прилог нашем мишљењу о прибалканској Србији и о почецима и ширењу заједнице српских племена са северозападног Балкана у централни и југоисточни. свој продор на Балкан започели из Паноније идући по свој прилици долином Уне. Zagreb 1877. једино су се највише задржавали покушавајући да одреде границе Босне. quam Rassam vocavit ". Врло је занимљиво како он описује општи положај ове Србије: „aguas vero. in duas divisit provinciam: unam а magna flumine Drina contra occidentalem plagam usque and montem Pini. Прилози за КЈИФ. 37 . односно у њен западни део — Босну. на изглед. Тезе за расправу о кнезу Борни.. 3—4.13 Ту Србију или Трансмонтану (Загорје) он је поделио на два дела.14 Као што је познато. св. уверљивије.Documenta). 327 (даље: Racki. И заиста. alteram vero ab eodem flumine Drina contra orientalem plagam usque ad Lapiam et (ad paludem Labeatidem). 307.описује и устанак панонског кнеза Људевита (818—823). Ајнхард на једном месту каже како је Људевит једном приликом побегао из Сиска и отишао међу Србе. немајући и неке друге. него чак и западно.. значи цело подручје које се пружало с оне стране планина које су раздвајале Приморје од Загорја. јасно формулисана података: Дрина и Монс Пини. задржавши се једно време не само дуж те реке и источно од ње. XXXVII. с обзиром да су дата два. Београд 197). Борова планина или слично не можемо тврдити да се Дукљанинова Сурбија простирала на западу. 13 14 Ф.12 12 F. Ако би се то могло доказати и другим изворима добили бисмо значајну потврду напред изнете претпоставке да су Срби из прибалканске Србије. Кад бисмо се ограничили на Борову главу у изворном току Врбаса значило би да бисмо сасвим занемарили велики простор између Врбаса и Купе. књ. замишљао од Валдавина (Винодола) до Бамбалоне (Драча). У том свом делу. Шишић. односно у Босну. Летопис Попа Дукљанина.

Но. његов брат Остроил упао је у Илирију. па бисмо можда могли закључити да Дукљанин није без основе читаво Загорје подвео под један политички или етнички појам. нова држава стварана. Ибра и Западне Мораве или за неко друго подручје у источном делу Балканског полуострва.16 Мада се о спомену Гота и о Тотили и Остроилу могу изводити свакојаки закључци. па да с пуним правом посумљамо да се Дукљанинова Сурбија према западу простирала само до Борове главе. на Балканско полуострво са његове северозападне стране. Пиве и њихових притока или према Лиму и Белом Дриму. а онда загорских стичемо утисак да он не би никад набрајао земље и збивања тим редом да су почеци образовања те ране државе везани . рачуна о смеру којим је. води. јер би на том путу одмах после Горње Мезије била на реду Превалитана. не би је писац споменуо као последњу већ као прву освојену покрајину. не можемо лако одбацити могућност да се до Дукљанинова времена сачувала традиција о првобитним словенским земљама и о правцу којим су настајали. заузели најпре Панонију. затим су. дакле с северозапада ка југоистоку. Лима.17 Може ли се и помислити да би писац горњим редом описивао освајања да су Тотила. казује како је Људевит 822. наследивши оца Остроила. Ако би се све ово могло потврдити још неким аргументима. што никако не мора да значи да је Сурбија обухватала етнички састав који је припадао искључиво Србима. источне како се у нашој историографији најчешће тврди. прича Дукљанин. дошли бисмо но закључка да би се са Крбавом. да кажемо. писац опет почиње од оног дела који се пружа од Валдевина (Винодола): „ab loco Dalmae . под Сурбију. Већ сам спомен ове двојице. за области Пиве. па онда подручја која гравитирају притокама Дунава. Самим тим што писац тако очигледно истиче значај најпре приморских области. можемо с правом претпоставити да се и до Х века сачувало знање да су Лика. који је преко 300 година старији извор од Дукљанина. Тотила и Остроил су. да би најзад дошао у Превалитанију и ту се задржао. сећање на укључивање у првобитну српску државу и оног подручја које Порфирогенит назива „садашња Србија". Крбава и Гацка још од раније сачињавале или посебно подручје са посебним називом или су пре укључивања у хрватску државу припадале неком другом племенском саставу. имао државу чије крајње границе Дукљанин овако описује: „Fuerunt autem regni eius fines de Valdevino usque ad Poloniam (includentes) tam maritimas. Остроил и Свевлад наилазили са доњег Дунава или однекуд између Сирмијума и Виминацијума? Не може никако. Уосталом. да Људевит из Сиска бежи међу Србе. који је по наређењу свога оца Остроила пошао из Превалитане да осваја „regiones transmontanas".. 38 .. а не са североисточне или. што би значило и винодолско Загорје. и њима сродне групације. упадљиво је да су до Дукљанинова времена сачувана сећања на ове правце освајања: Панонија — Илирија — Далмација — Превалитана. Дакле.рецимо. а затим је ратом освојио Далмацију и приморске крајеве. продирали на Балканско полуострво. Кад дели Приморје на два дела. па тек онда „ab eodem loco Dalmae usque Bambalonam civitatem. У опису Свевладовог освајања Загорја сачувано је. куда се упутио преко Истре и Аквилеје. као и Салоне. наишли. 17 Исто. упали у Тевтонију. Крбава и Гацка чак ни у његово време нису улазили у састав ни географске ни политичке Хрватске. много шта готово сасвим непознато. Пошто се Тотила определио за освајање Италије. већ да те три области „њихов бан само држи под својом влашћу". Реч је о оном делу у којем Дукљанин казује о освајањима Тотиле и Остроила. остаје и даље упадљиво да цар те три области не замишља у саставу Хрватске. Све што је досад речено имало је за циљ да ојача претпоставку да су Срби и Хрвати. 16 Исто. тврди да Лика. 295. указује да је у једном раном периоду опасност наилазила са северозападне стране.Довољно је да се сетимо да Ајнхард. Најпре се спомињу приморске области — Маритима (значи Далмација). usque ad Valdevino". вероватно. 295. која припада Приморју. Имамо утисак да се и у том опису на неки начин сачувала традиција о правцу којим су Хрвати и Срби. које пре свега ваља тражити у пределу Срба или горње Уне и да су уопште Лика.18 Тај исти смисао сачуван је и приликом описа поделе земље у доба Будимира (Светопелека). што по својој прилици могу бити само подручја или у правцу Таре. Наиме. Продужетак освајања тим смером потврђује се и казивањем о акцији Свевладовој. чини се. Дакле. quam transmontanas regiones". И ако ни после свега овог не можемо рећи да смо доказали нешто непобитно. Крбава и Гацка у Људевитово и Борнино време сачињавале подручје које по свему судећи није тада било у политичкој зависности од Приморске Хрватске. чак и кад писац описује положај и обим целокупне освојене територије. quae nunc dicitur Dyrachium "19. Свевлад је. године из Сиска пребегао Србима и да имамо у виду да се Срб на Уни под тим именом спомиње још у средњем веку. у прилог мишљењу да је северозападни правац вероватнији можда бисмо могли навести још један Дукљанинов опис. без обзира што нам је у односу на имена владалаца. Ако овом додамо још да и Порфирогенит. па и на саме догађаје. пошавши из своје земље. далеко уверљивијим од ових овде наведених.. Ликом и Гацком сасвим поклапао простор готово до Купе. 200 година старији од Дукљанина. Таре.

одређујући врло уверљиво и њихове географске положаје. То је одувек био најдиректнији пут од Солуна за средњу Европу преко Паноније и њим су се могли упутити неки делови Срба незадовољни својим стаништима у Солунској теми. сачували до те мере да их Порфирогенит у Х веку јасно разликује од других народа. Да су се у „своје земље" упутили идући према североистоку било би природније да им је цар доделио земље негде у источном делу Балкана. или у суседству. Дакле без обзира да ли је догађај верно описан или не. у Травунији и земљи Конављана и у „садашњој Србији". јер би се та Србија налазила у склопу осталих сродних племена од којих до Порфирогенитовог времена ниједно није испољавало толику државотворну моћ да је могла за тако кратко време да 39 . чињеница је да писац. било по Ираклијевом наговору или као независни освајачи. наводно. у данашњој источној Србији или у Бугарској. доделио земље у Паганији. 19 Исто. морамо имати у виду и претпоставку да је према горњем податку. По свој прилици нема основе ни за помисао да су ови Срби пошли из околине Солуна чак у своју далеку постојбину. одржала све до средине Х века. И поред све неизвесности да ли је насељавање Срба изведено на горњи начин. морали сачувати и далеко после Х века. Дакле. по преласку Дунава покајали и преко стратега који је управљао Београдом тражили од Ираклија да им додели другу земљу. и да је оданде само један део народа прешао на Балканско полуострво. уколико се ова царева прича заснива макар и делимично на историјској истини.18 Исто. били савладани српски Гломачи. земљи Захумљана. на пример. Тај пут је за више стотина километара краћи него онај кад би према доњем Дунаву ишли преко Београда или преко Виминацијума. на позив цара Ираклија. док се на западу српска племенска организација. Да је. упад-љиво је да писац ове Србе из околине Солуна води преко Дунава недалеко од Београда. Ираклије обезбедио у Солунској теми. до Порфирогенитовог времена сачувала нека Србија и да је цар на њу мислио кад је рекао да је један брат по наговору цара Ираклија повео половину народа и населио у Солунској теми. после многих деценија борби против Германа. природно је да помислимо да се до Х века морала сачувати и она друга половина која је остала у старој отаџбини. и то не само топоними и хидроними. мада у новим условима. у даљем тражењу одговора на питање одакле је. те исте Србе смешта . она би се могла користити као једна индикација више да су се Срби упутили најлакшим и најнепосреднијим путем у Панонију из које су највероватније и дошли на Балкан. тај један брат довео половину народа. Присталице мишљен»а да су Срби дошли на Балкан из Источне Галиције преко доњег Дунава морали би доказати да се негде на том подручју. занимљиво је да писац правац кретања Срба у њихову ранију отаџбину доводи у везу са Београдом. што ће рећи са комуникацијама које су вардарско-моравском долином водиле у Панонију. дотле у изворима нема спомена о некој Србији у Галицији и у суседству мада би се. а онда одатле посредством београдског стратега добио земље у „садашњој Србији" и осталим областима чије становнике цар назива Србима. ако је то пребегавање било негде за време Ираклија. и поред дугих борби са Германима и другим народима. каже писац на том месту. које цар назива српским. 306. да је тамо икад била стара постојбина балканских Срба. Према томе. није ли упадљиво да се и „садашња Србија" и све друге области. Да су се враћали ка доњем Дунаву преко Бугарске не би имало никаквог разлога да писац спомиње стратега Београда Да је по свему судећи реч о северозападном смеру указује и податак по којем је Ираклије овим Србима. па онда долином Искра на Дунав према Влашкој низији. 296. други део народа морао остати на подручју са којег је једна половина кренула на југ. налазе одмах јужно од Паноније? Да су Срби долазили са доњег Дунава с правом бисмо се могли запитати зашто су на том правцу занемарили Бугарску и данашњу источну Србију већ су се увлачили у планинске пределе централног и западног дела Балкана? Но. и којим путем. кренули натраг „да се врате у своје земље". Противници постојања прибалканске постојбине Срба и уопште мишљења да су Срби на Балканско полуострво наилазили са северозападне стране скренуће одмах пажњу на ону Порфирогенитову вест по којој су Срби. и ако су се Срби на Балкану. већ по свој прилици долином Струме на данашњу Софију. а неке карактеристике сачувале и све до наших дана. кад би био тачан. Они су по својој прилици кренули у оне прибалканске крајеве из којих су непосредно и дошли на Балкан. сигурно врло тешким. незадовољни стаништима које им је. тобож. Дакле. Овако. У оним условима на северним границама Византије то би било неизводљиво. Они су се.осим у „садашњој Србији". говорећи о кретању Срба у „својој земљи" и о преговорима њиховим са стратегом Београда. само још у западном делу Балканског полуострва. Мада не можемо зната поуздано шта је ту све истинито. после обраћања стратегу Београда. Да су пошли у своје земље негде према доњем Дунаву не би имали потребе да иду преко Београда. тешко би се могло објаснити зашто се у Х веку на том подручју не спомиње нека заједница српског племена као што се спомиње на полапском простору где су тек 928. наводно. њени трагови. Галиција била постојбина каснијих балканских Срба.

Где су се ове две групе." можда бисмо морали размислити о још једној могућности. западна континентална Далмација била је за Византију изгубљена још крајем VI века. Београд 1972. па је доста сумњиво да је писац у праву кад каже да су већ до Ираклија те земље „опусте од Авара" и да је Ираклије баш ту населио Србе из Солуна. Захумље. до Цетине у сваком случају. ако верујемо подацима у глави 30 и 31 DAI. да су Срби дошли из Полабља и да су се после могућег привременог задржавања у северној или југозападној Панонији почели насељавати на Балканском полуострву почев од његовог северозападног дела. Историјски часопис. да се оно можда односи на пресељавање са северозападног дела Балкана на југоисточни. ако се у DAI говори о нападима Словена и Авара. могли рећи да је првобитно језгро српске државно-племенске заједнице настало у западном делу континенталне Далмације. пао је велики део Далмације. најбројније. Прича не изгледа у целини логична. На страну што је неизвесно колико је та прича уопште прихватљива. пре свих. године.20 Вести говоре да су Авари некако у то време продрли преко Истре и у северну Италију. Због тога остаје неизвесно и одакле је Ираклије одвео тај један део Срба чак у околину Солуна. а можда и нешто западније. односно девет насељених градова.. можда ми претерујемо кад сматрамо да је немогуће да су Срби из околине Солуна населили читаву Паганију. из тог новог таласа. ваљда је логично да су то учинили да би се сами населили у тим земљама. не би било немогуће. ако је уопште било неког пребегавања. у овој дилеми око правца досељавања и око постојања или непостојања прибалканске Србије и око тумачења податка „један од њих. Ево из којих разлога. али чак и она. а можда и Босну. Травунију и „садашњу Србију". узмемо као сасвим могуће да Крбава. пак. особито у глави 29 и 30. било тачно. Лика и Гацка нису биле у саставу те вероватне првобитне Хрватске. јер не мора да значи да су само они постали становници горњих области. како неки тврде. преузевши половину народа пребегне Ираклију. Уколико би било тачно да су Срби своја најранија балканска станишта почели образовати с обе стране Уне и ако би било могуће да су два брата тек у тој новој балканској Србији наследила власт од оца. кад говори о Белим Хрватима. и ако по причању Ајнхардовом смемо да наслутимо да су Срби којима је Људевит пребегао 822 становали негде у области Срба. Нека запажања о 29. После овог вероватно првог аваро-словенског таласа могао је наићи један нови словенски налет са севера. 20 Р. населиле знамо само делимично. Но. Да су ту били преци балканских Срба и да су се очували вероватно би их. најкасније одмах после 582. јасно је да и њено прихватање или одбацивање зависи од решења питања правца кретања Срба из предбалканске или евентуалне прибалканске Србије на југ. он. Пре свега. особито онај део о расељавању тих истих Срба у друге делове Балкана. Но. наиме. Ако би. Белим Србима и Хорутанима. настала око 1113. и ако је тачно да су Авари (у глави 32 не каже Словени) прогнали Романе. Управо. Она је после тога контролисала само узани приморски део. Мада писац каже „а те земље опусте о Авара (јер из тамошњих земаља они изгнаше Романе који сада станују у Далмацији и Драчу)"21. ниједном речи не указује на тај источни простор. Међу њима су могли бити и Хрвати и Срби. Дакле. Ако. можда бисмо могли претпоставити да је један од браће на Ираклијев позив са тог првобитног балканског подручја повео један део Срба да би се ставио на византијску страну. мада је оваква претпоставка привлачна и вероватна. споменула руска хроника. књ. Но. а пре тога. што би значило да су горе наведене земље биле насељене Аварима (и Словенима). као што је добро познато. указује на Моравску и Чешку. године. Продором до Салоне Аваро-Словени су пресекли копнене везе Византије са западним делом континенталне Далмације.. глави De administrando imperio. онда за Хрвате можемо са доста поузданости рећи да су се населили најпре на подручју једанаест жупанија. по свој прилици. Порфирогенит би барем нечим наговестио да на ту Србију мисли кад сопштава одакле су Срби његова времена дошли на Балкан. као што један део истраживача сматра. Травунију. ХТХ. онда бисмо. и 30. Шта је било са оним Аварима и Словенима) за које писци главе 29 и 30 кажу да су заузели Салону а затим убрзо почели да пљачкају Романе у равници и по 40 .потисне име и етничко обележје једног словенског народа који би ту морао живети вековима. Захумље. а не на Галицију. Крајем VI или на самом почетку VII века Аваро-Словени су заузели Салону (602?). Да се предбалканска Србија налазила негде у Галицији. позната под именом Несторова хроника. Новаковић. готово је сигурно да не можемо сматрати да су те земље сасвим опустеле. узимајући у обзир и Паганију.

. позвани. Драви и Сави. у којој и данас станују".ј. да их истовремено не упоредимо са подацима на другим местима у истом или у другим списима. те би њихов пут у Панонију и на Балкан водио по свој прилици кроз Моравска Врата ка Дунаву негде између Беча и Комарна. т. тобож. као да указује и податак о пребегавању Хрвата.. од Ираклија. како је могуће да су Хрвати пребегли цару Ираклију „у време када Авари ратујући протераше одавде Романе . Треба. што значи готово осам година пре него што је Ираклије и дошлао на власт. јер би све то било пре него што је Ираклије и постао цар. По наређењу цара Ираклија ови Хрвати заративши и одавде истеравши Аваре. године.. Ако пажљиво пратимо шта о нападу на Салону бележе писци главе 29 и 30 и ако поверимо шта о истом догађају казују папа Гргур I и Тома Архиђакон. да би и Хрвати. те би Хрвати и Срби. а међу њима и ова да су Срби са севорозападног дела Балканског полуострва прешли на византијско тле. морали прећи и преко територије тих Словена. 22 Исто. у односу на оно што је раније било. на пример хронолошких. освајачи Далмације и Салоне. опустеле земље населио Србе из околине Солуна? Можда би било мало јасније кад бисмо помислили да је писац под изразом опустела мислио на опљачкана или опустошена. особито да је тешко поверовати да се њихово пребегавање односи на долазак са неког далеког предбалканског простора. ако су АвароСловени још крајем VI и самом почетку VII века заузели добар део континенталне Далмације. очигледно је да морамо бити опрезни кад о свему овом закључујемо и несумњиво је да не можемо податке из појединих поглавља изоловано користити. ако су хтели доспети на Балкан. да питање пребегавања Срба није тако једноставно. Ипак. морали прећи преко аварске територије. милом или силом савезника Авара.. прича о пребегавању Срба под вођством једног брата. У глави 31 DAI хроничар о том догађају казује ово: „Ови Хрвати дођоше као пребеглице цару Ромеја. уништили их и завладали њиховим земљама? Како се после овога можемо помирити са казивањем писца главе 32 кад говори да су солунски Срби населили тако-рећи оне исте земље које тек што су били заузели Авари и Словени исггред којих су се Романи повукли у приморске градове? Зар је могуће да се само за можда деценију-две стање до те мере изменило да су ти Аваро-Словени. јер је са византијског становишта. Он на горњем месту за Хрвате каже да су пребегли Ираклију у време кад Авари ратујући. убрзо после пада Сирмијума. у време када Авари ратујући протераше одавде Романе. 41 .. остаје необјашњива све док не рашчистимо шта је било са Аваро-Словенима пре доласка Срба и док не утврдимо где су били Срби кад су пребегли. као и у случају Срба. 21 Извори II. Ови Романи беху протерани од Авара у дане истог цара Ромеја Ираклија. 49. ". Отуда. Неизвесност око овог питања појачава и познати податак хроничара главе 29 и 30 у којима стоји да су заједно са Аварима на Салону и Далмацију нападали и неки Словени. стање после доласка АвароСловена могло пружати слику опустеле земље. ма колико привлачна и вероватна. а онда даље према Мури. Све дотле претпоставке могу бити веома различите. Ако би тако заиста било значило би. зато. те би се појам пребегавање једва могао и замислити а камоли извести. Уосталом. добијамо утисак да су Аваро-Словени стигли у залеђе Салоне убрзо после 582.. а затим и Салону и њено подручје. наравно уколико је то пребегавање уопште тачна вест. онда је очигледно да неке хронолошке податке у глави 31 DAI морамо користити врло опрезно. наводно.. има и проблема друге врсте. пре него што Срби пребегоше истом цару Ираклију.узвишеним местима.ј.22 Савремени историчари су убеђени да је предбалканска постојбина Хрвата заузимала свакако и околину данашњег Кракова. по наређењу цара Ираклија у тој земљи Авара. Наиме. ишчезли па је Ираклије на те. које се налазило југоисточно и источно од дотадашњих српских станишта. протераше одавде Романе. населе се. а да су саму Салону заузели најкасније 602. боље размислити да ли оно у време има исто значење као и у данe истог цара Ромеја Ираклија или су то само приближни хронолошки подаци? Кад писац о тим догаћајима говори читава три века касније лако се могло десити да је хронолошке одреднице ређао према најважнијој личности временски блиској догађајима које описује. Ако је тако.. т. 38—39. године. Из анализе хронолошких вести у DAI у вези са доласком Хрвата и Срба на Балканско полуострво добијамо утисак да међу вестима састављача DAI има несклада због којег је тешко закључити да се све то десило у ереме кад су Авари протерали Романе. Но.

по садржају у глави 32 DAI све то морало да се обави за време Ираклија. да је то истина. да се обе групе. који је већ имао доста обезбеђена станишта у позадини. а Срби. одлуче да послушају Ираклија. као ни стару постојбину Хрвата и Срба. значи између 610 и 641. ако би тако могло бити. и то преко аварске територије. 610 предузео мере да покрене Хрвате и Србе 113. онда би хронолошки оквир за сва горња збивања био још краћи. На изглед је. широку више стотина километара. ваља имати у виду да би. оснују чак Сервију у Солунској теми. Ако имамо у виду да Ираклије није сигурно већ. прешавши опет коју стотину километара. Не треба заборавити да се сматра да су Авари 582 заузели Сирмијум. Како онда можемо поверовати да су за свега тридесет година. Кад би тако било смемо ли и помислити да је Ираклије са 30 година своје владавине успео да наговори и Србе и Хрвате да напусте ту своју праотаџбину. јер је вероватно то и био главни разлог због којег Ираклије позива у помоћ Хрвате и Србе. мада би. протераше одавде Романе. у ствари и мање. одреде ко ће да крене ко да остане . Исти Хрвати у то време имали су за 42 . да би се преселили (пребегли!) на Балкан.. пребродили све препреке и стигли да се за време владе истог цара сместе у своја нова станишта. Да то прибалканско подручје не треба тражити негде на истоку. па према томе и према сваком ко је желео да се стави на њену страну.што јасно указује да су Авари већ били протерали Романе кад су наишли Хрвати. а не кретање читаве масе народа навикнутог на седелачки начин живота и који би се нашао у сасвим новој средини. и не само оне. Но.По наређењу цара Ираклија. Зар би само Ираклијев позив могао да покрене ове две удаљене групе и то истовремено. и Срби и Хрвати кренули из далеких праотаџбина. Треба само погледати на карту па се лако може оценити какав би то подвиг био кад би Хрвати и Срби долазили оданде и то под непрекидном борбом. са неке територије ближе позорници догађаја — са неког прибалканског подручја. Да збивања око пребегавања Хрвата и Срба нису ишла баш онако како нам DAI приказује. морао постојати неки врло јак разлог да се и Хрвати и Срби покрену са својих многовековних предбалканских станишта да би на позив цара Ираклија кренули у далеку неизвесност и то сви такорећи у исто време. Уз све ово за тих 30 година да Срби стигну. ако се мисли на Србе у Источној Галицији. да тамо проживе извесно време. чак у залеђе Солуна. То би било сасвим логично. да се при прелазу Дунава опет покају. обрате се стратегу Београда. па „после неког времена" да се покају. указује и чињеница да се све ово што се говори о борбама Хрвата (и Срба) са Аваро-Словенима дешава у западном делу Балканског полуострва. Хрвати би прешли Ираклију када су Авари (и ранији Словени) већ били заузели подручје са којег су после свакако вишегодишњих борби протерали Романе.да најзад крену са тог стотинама километара широког и десетинама километара дугачког простора.. и да ли уопште да поверујемо у такав податак. да пређу опет више стотина километара са севера на југ или са североистока на југозапад. те оно у време може да има значење пошто су. године. а камо ли прихватити као историјску истину. а Ираклије најзад да им додели „садашњу Србију". мада би од Кракова Хрвати морали ићи једним правцем. као да можемо закључити и из ове реченице: .. а овај опет цару Ираклију. непријатељски расположене према Византији. У такву причу тешко је и поверовати. заративши и оданде истеравши Аваре населе се . па би тај део реченице могао имати овакво значење: пошто Авари. ови Хрвати. у недоумици како да протумачимо Порфирогенитов навод о пребегавању Хрвата и Срба цару Ираклију.23 У сваком случају требало им је 20— 30 година да од Саве стигну до мора и то је сигурно био војнички напад једног полуномадског народа. а да су тек 602 заузели Салону. па самим тим и прича још мање вероватна. наводно. њихова станишта од станишта Хрвата била удаљена око 500 километара. Дакле. њихових предбалканских отацбина. или како неки хоће тек 612—614. да изврши све потребне припреме. те кад би Хрвати и Срби долазили негде са истока морали би читаву аварску или аварско-словенску територију прећи (пребећи!) по дужини. о пре свега да није у питању пребегавање из неке далеке предбалканске постојбине.. тобож. године. крену натраг у „своје земље". Травунију и земљу Конављана. већ. Наравно. наводно. Паганију. и каква би то организација била да и једни и други стигну чак на западни део Балканског полуострва такорећи истовремено.. по својој прилици. у тој земљи Авара . из Галиције сасвим другим. земљу Захумљана. он их не позива и не покреће чак из неке њихове далеке старе постојбине.

прибалканска територија могла је једно време служити као резервоар из којег су хрватски ратници црпли снагу док су ратовали и осваjали своју нову. године. Но. 298—304. а ако је и могло бити сигурно да се не односи на пребегавање из далеке прекокарпатске отаџбине већ са неког привременог прибалканског подручја. по којој је из раније постојбине кренула не једна породица. су Хрвати кренули у рат против Авара. да кажемо. а да су тек 582 заузели Сирмијум. Наиме.ј. кад Порфирогенит каже да је Ираклије пребегле Србе населио у Солунској теми. . Зато би можда требало имати у виду још и ову могућност.архонта Поргиног оца". у 30 глави. и ако је тек требало да те Аваре. Да се присетимо да су Авари дошли у Панонију негде око 567. децом. и две сестре Туга и Буга. при чему ваља имати у виду да Аваро-Словени нису сигурно били безопасни противници и да се нису тако лако мирили да ратом освојено привлачно подручје препусте новим придошлицама. И израз 43 . као да би се могло рећи да нисмо сигурни да је пребегавање било Срба или Хрвата извршено по Ираклијевој вољи. Ипак. и то родови. коју је требало тек освојити.. т. нити се ту уопште и спомиње Ираклијево име и његово наређење по којем. отаџбину. Зато је далеко вероватније да су и Хрвати. по наређењу церевом. 23 Bulletino di archeologia e storia dalmata XXX. кад су дошли на домак своје будуће балканске постојбине. не смемо изгубити из вида да се податак у глави 31 (о пребегавању Хрвата у време цара Ираклија и о борби њиховој са Аварима по наређењу царевом) никако не слаже са податком у глави 30 DAI у којој се после описа географског положаја старе отаџбине Хрвата казује овако: „А једна породица. стоком и свом другом имовином. Пошто су ови неколико го-дина међусобно ратовали. Кад ипак и даље размишљамо о времену и начину насељавања Хрвата и кад се питамо шта је у DAI прихватљиво а шта не. овде нема ни речи о пребегавању по царевом наговору. а тек после још 20—30 година стигли до далматинског приморја и то у ситуацији кад је Византија једва и била у стању да брани континентални део Далмације. У сваком случају. одакле било да су долазили. Како је пре тога писац рекао „ови Хрвати дођоше пао пребеглице цару Ромеја Ираклију . Но. по свој прилици. Хрвати однесу победу и једне од Авара побију. али су. ако не и племена. разлика између казивања у глави 30 и 31 о истом догађају налаже опрезност при закључивању. чији је географски положај тешко одредити као и дужину боравка на њему. на њиховој будућој територији били Авари (по свој прилици и неки источни Словени). И овде је упадљиво да су Хрвати са Аварима ратовали „неколико година" што опет наводи на закључак да је главна маса народа за то време или негде застала или се крајње споро кретала док су ратници покоравали Аваре. Хрвати и Срби не би сигурно могли постићи успех да су у тај сукоб пошли из неке стотинама километара далеке отаџбине и упустили се одмах у рат против Аваро-Словена који су као браниоци били у далеко повољнијем положају од нападача. Врло је вероватно да се појам пребегавање може и за њих употребити само кад је у питаљу неки ближи територијални однос. већ свакако група родова. морали негде да предахну. балканску.24 Добар део истраживача сматра да је глава 30 DAI изванредан извор при чему њен значај истичу и због тога што држе да је њен садржај заснован претежно на хрватској народној традицији. Spalato 1907. оделивши се од њих. Напротив. са својим народом стигне у Далмацију и ову земљу затекну под влашћу Авара. на шта указује и податак „са својим народом". мада у другим њеним деловима крајње несигурној. причање о доласку Хрвата по свој прилици садржи истиниту основну нит." не излази ли као неизбежно да су Хрвати. кад су они наилазили. ратом победе и потисну. може бити да би требало испитати нису ли Срби пребегли на византијску страну у време аварско-словенског похода на Цариград? Са географског становишта то би било вероватније него нека друга претпоставка. уз сваку резерву. наиме петоро браће: Клукас и Ловелос и Косенц и Мухло и Хрват. Та. можда ће ипак од свега бити најоправданије ако се каже да подаци у DAI обавезују истраживаче да о доласку Хрвата и Срба на Балканско полуострво доносе коначне закључке тек пошто овај драгоцени извор испитују далеко пажљивије него што је то досад чињено. долазећи из удаљене праотаџбине најпре застали на неком прибалканском подручју одакле су или по Ираклијевом наговору или уз његову помоћ кренули у рат против Авара (Аваро-Словена) и освојили своја балканска станишта. на основу свега што је овде речено наслућивања и оправдана и могућа. ако би тако било занимљиво би било утврдити зашто та традиција ни једном речи не наговештава које су побуде покренуле браћу и сестре да се крену из раније постојбине на југ. а преостале принуде на покорност". Ако су. застали да би се припремили за тај отсудни окршај са Аваро-Словенима. зар се може и помислити да ће у такву авантуру кренути сви родови заједно са женама. Основна маса народа морала је негде застати и можда годинама боравити пре него што су ратници припремили простор за нова станишта. седелачког народа? Зар није логичније да помислимо да су Хрвати.

ништа не смета Порфирогенитов податак о њиховој жељи да се врате у своју ранију отажбину или на своја ранија станишта. али се мора рећи да је и поред врло значајних резултата. Та би жеља била мање разумљива да се у околини Солуна населила нека компактна маса. Та чињеница налаже будућим истраживачима да се још подробније позабаве питањем ауторства и веродостојности поглавља 29 до 36 DAI. На крају овог одељка посвећеног проблему предбалканске отаџбине Хрвата и Срба и њиховом правцу кретања према Балкану. Спомен Тотиле може да буде једна индикација више за претпоставку да је он ушао у традицију само зато што су и Словени на западном делу Балканског полуострва највећим делом и сами дошли са тог правца. између осталог. Зашто би и један и други ушли у 44 . а још је већи број оних који тврде да је маса Словена у Панонији још више повећана продором Лангобарда из Полабља према средњем Дунаву. са женама. док су неки у новије време убеђени да је Дукљанинов Светопелек идентичан са Свентополком. Један део научника уверава да је у Панонији било Словена још у доба Атиле. али само оних углавном на западном делу Балканског полуострва. Чињеница да су за станишта добили околину Солуна говори у прилог претпоставци да се то прелажење десило негде дубоко у унутрашњости Балканског полуострва одакле није било далеко и тешко доћи до Солуна. Питање историјске вредности података у Летопису Попа Дукљанина предмет је готово непрекидног интересовања домаћих и страних истраживача. пребегли кад су били далеко на југу. 24 Извори II. Ако бисмо претпоставили да су Срби пребегли негде у близини северних граница Балкана. сигурно да вреди опет споменути и Тотилу и Будимира (Светопелека). Источни Готи су пре 493. или боље један њихов део. чак јој више иде у прилог. ако имамо у виду све што је досад речено или наслућено о северном и северозападном пореклу Срба к Хрвата и о правцима њиховог кретања према југу. који су после извесног времена могли зажелети да се из нове средине врате својима. који је погинуо у готско-византијском рату у Италији. који се у Хрватској редакцији Летописа зове Будимир. На против. већ то спомињу једино састављачи главе 31 и 32. можда не би требало да се чудимо зашто је домаћа традиција сачувала сећања на Тотилу и на Светопелека и уплела их у збивања везана за настанак најранијих заједница међу Јужним Словенима. Израз „Готоманија" у историографији вероватно да има корена. пре одласка у Италију. За Светопелека. а пре него што су потучени од Византије. У овом случају Срби су могли у току аварско-словенског похода сами или по наговору Византије да се одвоје од Авара и пређу на византијску страну. било би природно да су их Византинци населили ближе граничном подручју ради одбране од Авара. ако не од раније. поседовали су. Како се зна.„пребегли" одговарао би најпре стању кад се две или три стране налазе у рату. Претпоставци да су Срби. Ову претпоставку још више потврђује спомен Светопелека. Само. великоморавским кнезом из друге половине IX века. Од бројних појединости. Оваква претпоставка је вероватнија од неке друге и из других разлога. да бисмо били још уверенији у којој је мери хроничар у праву кад нас упућује да на западу тражимо њихове предбалканске постојбине. много шта у овом занимљивом извору остало нејасно. занимљивих за проблем порекла Хрвата и Срба. Откуда сад да се и Тотила и Светопелек нађу у једном домаћем летопису који излаже у првом реду историју балканских Словена. Укључивање Тотиле и његовог брата Остроила у словенску традицију вероватно није ништа друго него сећање на некадашњи боравак или на истом тлу у Панонији или у њеном суседству. децом и свом имовином. Ево због чега. онај ко буде и даље проучавао начин на који су Хрвати и Срби дошли на Балкан треба да има у виду да у глави 29 и 30 нема спомена о пребегавању. Међутим. 30. Ако су Срби пребегли док су били у неком ратном походу може се претпоставити да су у питању били у главном ратници. Тотила је био источноготски краљ (541—552). као и питању евентуалног привременог станишта пре коначног настањивања на Балканском полуострву. Није искључено да се крајем V и у првој половини VI века један део Словена са подручја Чешке и Моравске и померио према југу и можда чак населио један део Паноније јужно од средњег Дунава. неки сматрају да је легендарни владар. и велико подручје на западном делу Балканског полуострва. оно можда из времена боравка Гота и Словена на подручју између западне Паноније и вратница Италије. можда ће бити од користи да се још мало задржимо на Дукљаниновом податку о Тотили и краљу Будимиру (Светопелеку). Таква маса лакше би се привикла на нову средину и било би мање разлога да се са свом својом имовином покрене на далеки пут. углавном опет у неизвесност. а да њихова евентуална прибалканска станишта тражимо на правцу од средњег Дунава према западном делу Балкана. особито у последње време. држали добар део западне Паноније. средином VI века.

. потиче од некрштених становника на реци Висли. Germ. а то су баш земље које су. ни Ханзијус ни Белијус не сумњају да су у Панонији некад живели и словенска племена из Моравске и да се због њих. као главна 45 . Lipsiae (без године. пошто су описане границе Турака (Авара). Slaui. Што је летописац можда и ту нека лица и догађаје побркао и ставио их у нереалне хронолошке оквире не мора да смета нашем закључку да Светопелек не би никако ушао у домаћу традицију да подручје којим је он владао није традиционално везано и за далеку прошлост Хрвата и Срба. dein Moraui. који је цару Ираклију пребегао. хтео да каже да и Михајлов род потиче од тих истих СрбаЗахумљана. пратити већ у делу Caroli Andreae Belii. a затим наставља „Мох de flumunibus magnae Moraviae locutus. али је садржај овог поглавља такве природе да му и поред свих досадашњих тумачења вреди посветити још више пажље у жељи да се покуша са неким тумачењима и решењима која досад нису узимана у обзир. дела у којима се наговештава могућност да је Велика Моравска захватала добар део Паноније. при чему за југ каже „ad meridiem Chrobati (in Illyrico. Gothi. каснија. Захумљани који сада тамо станују су Срби. по свему судећи. одмах иза спомена Срба као становника Захумља. биле укључене у Светопелеку (Свентополкову) Велику Моравску. поуздано се зна. али пошто и земљу и њен народ поробише Авари. Да погледамо. qui ante illuc terrarum immigrauerant)". још једном што о Михајлу Вишевићу говори византијски хроничар у 33 глави свога списа у склопу са подацима о Захумљанима. остаде пуста. али свакако после 1677). Cl. The Hague. ШТА СЕ ИЗ ПОДАТАКА У ГЛАВИ 33 DAI МОЖЕ ЗАКЉУЧИТИ O ПОРЕКЛУ СРБА И ПРАВЦУ ЊИХОВОГ КРЕТАЊА ПРЕМА ЈУГУ? Подаци у глави 33 DAI. Gepidae.26 Овај изванредно значајан податак о роду Михајла Вишевића послужио је. т. архонта Захумљана. којима је и посвећено ово поглавље: „ . иза тог брда пролази река названа Бона. по којем је Светопелек имао јак утицај на прилике на Балканском полуострву. зато.. једном делу истраживача порекла Срба као сасвим поуздан доказ да су Срби на Балканско полуострво дошли са Висле.. iam Auaria. Захумљани су названи по планини која се зове Хум. Ту. Отуда. Дакле.ј. nunc Köres. qui Temessus . et rursum Hunni Auares dicti. Langobardi. Белијус наводи ову Ханзијусову реченицу: „Pannoniam.27 Међутим. I. nominat Timesem. има неке основе ако се подсетимо да и сам Порфирогенит сматра да су Срби и Хрвати морали доћи до својих балканских станишта само преко Чешке и Моравске. Crisum .25 Остављајући овај проблем за неку другу прилику. што значи добро.традицију балканских Словена да су било Хрвати или Срби дошли однекуд из Источне Галиције са којом Светопелек никакве везе није имао? Укључивање Светопелека у настанак најранијих заједница међу Хрватима и Србима. ac postremum Hungari. 16—18. discerpserunt: ita iam Hunnia. ac demum Hungaria nomen obtinuit". Titzam .". пошто је у овој земљи велико брдо на коме су два града Бона и Хум. на страни 21. Чини се да треба веома пажљиво проверити да ли је писац спомињањем рода Михајла Вишевића. чини се. Moravia's history reconsidered. кад се у будуће свестраније буде истраживало порекло Хрвата и Срба не треба изоставити ни казивање о Тотили и Светопелеку.. потичу из времена оног архонта. aliquando et Morauia magna. 6. такву мисао можемо. као што се зна. de vera origine et epoha Hunnorum Avarum Hungarorum m Pannonia.... што ће рећи да се поред теорије о полапском и источногалицијском појавила и теорија о пореклу балканских Срба са територије данашње Пољске. па онда преко Паноније. ма како нејасно приказано. p. Sacrae T. да погледамо шта се о пореклу Срба може наслутити из казивања у глави 33 DAI. A reinterpretation of medieval sources. Позивајући ce затим на Hanzius-a V. ut gentes innumerae. Род антипата (проконзула) и патриција Михајла. Commentatio Historico-critica. Већ и сад има научника који о Светопелеку дају једно врло смело али и веома прихватљиво решење.. као и подаци у другим поглављима. per vices. 25 Imre Boba.. С правом је оцењено да је тај податак веома значајан за проучавање проблема порекла Срба. Посебну пажњу у овом поглављу привлачи вест о пореклу рода Михајла Вишевића. Панонија једно време звала Велика Моравска. Уз нека друга. проблем није тако једноставан. Ова земља Захумљана беше под царем Ромеја. Hunni. cum Sclauinis. наводно кнеза Захумљана. Срби... Hungaris Tissza . пре Угарске. који су названи Литцики и насели се на реци названој Захлума". а иначе на језику Словена значи „они иза брда". били су много пута предмет интересовања истраживача порекла Срба и других Јужних Словена. или су у питању две групе различите етничке припадности. сина Вишетиног... 1971.

говорећи о тим истим Србима. нормално је да помислимо да је и у 33 глави. а род Михајла Вишевића био би нешто сасвим друго. него чак ни не наговештава да би се њихова стара постојбина могла простирати до те географске дужине. У историографији се сматра као доста поуздано да је лице које је написало поглавље 33 саставило и поглавље 32. Their Early History and Civilisation) Приступајући разматрању овог питања морамо одмах имати у виду да се о њему не може расправљати изоловано. у глави 33 DAI. ако један архонт доводи све Србе. Титоград 1967. ако је тако.ј. знамо да хроничар у описима раније постојбине Срба не само да нигде не спомиње Вислу и Литцике. на пример да спомене реку Вислу и име Литцики или барем један од та два назива. давао исте податке сматрајући да су њихови преци живели на истом подручју на којем су живели и преци Срба описани у осталим поглављима. Историја Црне Горе.. 59—60. писац је убеђен да је претке „садашњих" Срба довео онај исти. Другим речима. писац позива на оно што је рекао у другим поглављима у којима говори о Србима. поглављима спомене исте оријентире и друге податке. То значи. у вези са пореклом Срба. не можемо ни о Србима у Захумљу ни о роду Михајла Вишевића закључивати ништа поуздано само на основу података. међутим. Првобитна станишта Словена према К. Dvornik. Према томе. 291—294 (даље: Црна Гора). Но.. нормалио је да очекујело да приликом описа раније постојбине Срба у другим. The Slavs. да бисмо се уверили да је тако подсетимо се како Порфирогенит описује предбалканску постојбину Срба у другим поглављима у којима спомиње Србе. Јажџевском (F.маса становника Захумља били би једна група. ако верујемо да је хроничар у другим поглављима написао о Србима оно што је знао. као и 34 до 36. 26 27 Извори II. који. ако се у 33 глави. Према томе. То је. о тим. Захумљани и да су и једни и други дошли однекуд са Висле. који је цару Ираклију пребегао". онда су сви они морали долазити и из једне области. Ако је мислио да је род Михајла Вишевића истог порекла као и Срби. архонт који је довео Србе и у друге области у којима та групација живи у његово време. где их налази и како описује њихову ранију постојбину. Јер.) говори. Ми. Ево због чега. потичу из времена оног архонта. У глави 31 он каже како 46 . 31 и по свој прилици и 29. врло је важно да се подсетимо шта он о њима говори у тим поглављима. т. Србима у осталим поглављима. спомиње Србе у поглављу 33 (О Захумљанима. А ево шта нас највише подстиче на овакво размишљање. морамо најпре погледати шта исти писац. истим. наиме. ова реченица у 33 глави: „Захумљани који сада тамо станују су Срби.

37. док на подручје између Варте и Висле нико није ни помишљао. она некрштена. Упадљиво је. И најзад. потиче од некрштених становника на реци Висли који су названи и Литцики и населили се на реци названој Захлума". из времена оног архонта који је пребегао цару Ираклију". ни о Литцикама. а на другом месту тај исти хроничар о истом народу да каже да су са Висле и да потичу од становника по имену Литцики? Географски се ова два описа не могу ускладити.. кад је могао. О Србима.. Један је: „Захумљани који сада тамо станују су Срби. да су оба описа веома јасна. 46—47. Ако бисмо после овога и даље били убеђени да је Порфирогенит споменом Висле и становника званих Литцики сматрао да су и Срби оданде дошли на Балканско полуострво морали бисмо закључити да је био веома слабо обавештен и што би било још горе. названих и Бели. ".шта би византијског хроничара могло спречити да каже да су се налазили северно од Беле Хрватске? Да су се Бели Срби. воде порекло од некршетних Хрвата названих и Бели који станују с оне стране Турске (т. 31 Исто. колико је познато.ј. видели смо да писац у другим поглављима помоћу више одредница доста убедљиво приказује географски положај Беле Србије упућујући нас на запад од Белих Хрвата. на исту етничку групу. а не на исток или север.29 У глави 34.ј. а на другом само род архонта Михајла назначивши да је пореклом од становника званих Литцики. Мађарске). Ево због чега. а као што се зна засад се тај појам везује само за Чешку и околину и за Источну Галицију. насељених с оне стране Турске (т. Зато. пада у очи да састављач 33 поглавља даје два већ на први поглед различита податка о пореклу становника Захумља. да су и географске и етничке одреднице такве да се могу доста успешно реконструисати. исто као и велика Хрватска. много подвлачити да би могло бити од великог значаја ако бисмо установили да је писац свесно на једном месту споменуо Србе. међутим. уз свако поштовање напора оних истраживача који казују да „најпрецизнији податак о прапостојбини Срба јесте онај о Захумљанима на Висли" или који закључују овако: „Према томе.28 У поглављу 32. Мађарске). односно Неретљанима. о Висли. међутим. прапостојбину Захумљана треба тражити између Висле и Одре". Јер. 61—62. некрштеним Србима".„Хрвати који су сада насељени у крајевима Далмације. али не у оном смислу како је досад схватано. Не треба. посвећеном Србима. т. посвећеноj Травуњанима и Конављанима. који су ту од оног архонта који је пребегао цару Ираклију из некрштене Србије"30. зашто би у 32 поглављу. у крају који се код њих назива Бојки. 30 Исто. Да није тако. који се опредељују за висланско порекло Срба. што указује на велику вероватноћу да их је писац с разлогом баш на оним местима и у онаквом склопу употребио. као што се види. 28 Извори II. није било покушаја да се утврди да ли су ови подаци само на изглед различити или се и суштински разликују. нигде нема ни речи ни. сина Вишетиног. архонта Захумљана. а други је: „Род антипата (проконзула) и патриција Михајла. 64. Пре свега. мада се у свим поглављима говори о истим Србима. њима је у суседству и Франачка. као и у случају рода Михајла Вишевића.ј. Да су Бели Срби по пореклу исто што и Литцики. стоји да „Исти Пагани воде порекло од некрштених Срба. Тамо су дакле и ови Срби од давнине настањени". Пре свега. нашли бисмо се у ситуацији да не прихватимо ниједан од његових географских описа ранијих постојбина Хрвата и Срба који се иначе у историографији сматрају изузетно значајним. Да бисмо се у то уверили треба да размотримо како се још може разумети садржај текста о Захумљанима и о роду Михајла Вишевића и у чему би се састојала та изузетна вредност тог описа у целини. О Паганима. шта бисмо друго и могли да помислимо о писцу који на једном месту тврди да су Срби у старој постојбини као суседе имали Франке и Беле Хрвате и да су сами своју земљу звали Бојки. Нема чак ни наговештаја о тој страни. преци 47 .31 Дакле. као да су заборавили да Порфирогенит јасно вели да су ти исти Срби своју ранију постојбину звали Бојки. која се назива и Бела. Већ на први поглед добија се утисак да вести у том поглављу имају изузетну вредност. а у близини Франачке и граниче се са Словенима. да су се налазили негде између Варте и Висле . а истина може бити само једна. сасвим једноставно да каже да су дошли са Висле и да су истог порекла као и становници звани Литцики? Затим. онако околишио описујући стару постојбину Срба. писац овако описује њихово порекло и ранију постојбину: „Треба знати да Срби воде порекло он некрштених Срба. предлажемо да погледамо могу ли се наведени подаци у 33 глави DAI и другачије тумачити. По свему судећи ова два податка никако се не могу односити. укратко се каже ово: „Тамошњи Срби воде порекло од некрштених Срба. у поглављу 36. савремени истраживачи. У историографији. 29 Исто.

Ако би се могло сасвим поуздано утврдити да Литцики нису исто што и Бели Срби. Композиција главе 33 и начин казивања указују да је сасвим огуће да Порфирогенит споменом имена Литцики није ни помислио да их изједначи са Белим Србима. О Србима Захумљанима није хтео да понавља оно што је рекао у другим деловима свога списа. Пре свега. он у 33 глави прелази на један дотад сасвим неуобичајен садржај. дошли и Литцики. да су то они исти Срби о којима је говорио и у другим поглављима и чији су преци дошли.. Кад се већ одлучио да да ове податке природно је да помислимо да је већ био обавештен о тој личности и његовом пореклу.ј. зар би писац уопште смео да спомене Франке као њихове суседе. То су Литцики на Висли. Кад је тако указао ко су основни становници Захумља. а они да су називани Бели. Кад један Словен у првој половини Х века добије титулу антипата и кад се уврсти у редове патриција свакако да је за такво признање морао постојати јак разлог. хроничар у другом делу овог поглавља прелази на род архонта Михајла и по свему судећи овом својом опаском оставио нам је податак непроцењиве вредности. Да су било једни или други пре поласка на Балканско полуострво живели у поречју Висле. а ко му је отац и који је крај Захумља населио његов род. вишеструка. можда непосредних предака данашњих Пољака. опште узев. податак „од некрштених становника" изгледа нам доста неодређен. Да није имао посебне вести о Михајлу и његовом роду зар би могао да да ова три у његово време свакако сасвим јасна податка: некрштени становници. припадници неких Словена на Висли. т. наводно. што не би смело да нас изненађује. Мада о томе не знамо ништа поуздано. Кад читамо његово излагање уопште можемо запазити да готово по устаљеном шаблону даје увек најпре неке опште податке. бити да је у питању нешто друго. пребегао цару Ираклију. да је то сасвим јасно те због тога само подсећа да су то они исти Срби који су. он за њих даје сасвим друге географске оријентире. Да су њих двојица били Срби не схватамо зашто цар не би то рекао? Не видимо никакав разлог да то прикрије. дошли са оним архонтом који је у своје време. Податак о реци Висли такође нам је доста неодређен али осећамо да је од великог значаја. зашто исти писац није и за њих рекао да су 48 . у сваком случају да пружи податке оне врсте као што је то чинио објашњавајући и друге појмове. зар не би било нормално да је цар и реку Вислу узео као једну од одредница за опис географског положаја њихових старих постојбина. ако је реч о Србима. али није много ни значајан. од којих потиче Михајлов род. Да су Литцики били Срби или Хрвати. Друго. зато. налазили северно од Белих Хрвата. као и остали. рачунајући. наводно. Спомен Висле драгоцен је и зато што из њега сазнајемо да је цар знао за ту реку. Пре ће. Даље. за те исте Србе каже да потичу од становника који су називани Литцики? Не вреди ни помишљати да је византијски хроничар за исти народ могао дати до те мере различите податке. па зато ваљда и налази за потребно да о том новом податку каже нешто више. осим Белих Срба. то је једини случај у DAI да се спомиње појам рода и да се истовремено зна и за име његовог старешине. писац нам саопштава и име етничке групације из које се тај род развио и најзад — даје нам и географски положај те групе. да поновимо. наводно. али је оценио да о Михајловом роду вреди дати обавештење оне исте врсге каква је дао приликом описа Срба и Хрвата. и то: чија је била земља раније и шта је са њом било до доласка Срба или Хрвата. како се чини. Кад је то описао. да каже којег је порекла и одакле је дошао. Белих Хрвата. а драгоцен је због тога што њиме дознајемо да је један део Словена дошао на Балкан и са подручја Висле. или да каже да им се земља звала Бојки и да се налазила с оне стране Турске (Мађарске)? Или. вредност овог Порфирогенитовог податка била би и у томе што бисмо њиме сазнали да су на Балканско полуострво. Вредност је. а онда одједном да. па је за њу морао знати И кад је описивао географске положаје Белих Срба и Белих Хрвата. Пажљивим разматрањем података у глави 33 стичемо утисак да је писац хтео да нас обавести да је основна маса Захумљана припадала скупини оних истих Срба који су заједно са осталим Србима дошли из Беле Србије чији је положај описао раније. каже да су названи Литцики. зашто би исти писац на једном месту рекао да им се земља звала Бојки. становници Захумља Срби. Неодређен је зато што не знамо о којем је делу Висле реч. и можда и многих других. цар за те некрштене становнике на реци Висли.балканских Срба. додавши још и неке географске податке. На византијском двору знало се свакако доста подробно о Михајлу и његовом оцу Вишети. па га зато у овом поглављу и не спомиње. прелази на род антипата и патриција Михајла. у доба цара Ираклија. можемо свакако претпоставити да је Михајло нечим значајним задужио Византинце чим су му доделили тако високу титулу. Али баш овакав опис географског положаја земље предака Вишетиних и Михајлових указује колико поверења можемо имати и у цареве описе прапостојбине Срба и Хрвата. а онда истиче ко су садашњи становници напомињући.. а Вислу и не спомиње. прецима балканских Срба. Цар је могао сматрати природним да о том великодостојнику и византијском приврженику каже одакле потиче. У сваком случају разумљиво је што је цар желео да о том достојанству каже коју реч више. Мора бити да је цар с разлогом оценио да тај податак треба посебно да истакне. И кад је у првом делу тог поглавља рекао да су. Да поновимо. река Висла и народ Литцики? Додуше. ваљда. дотле у другом делу наводи један сасвим нови податак.

не знамо тачно колики је простор захватио старо Захумље. вест о сродству Михајловог рода са висланским Литцикама значајна је и за истраживање правца кретања неких словенских група из раније постојбине према Балканском полуострву. да су били Срби или Хрвати. опште узев.зв. најприродније је да су на југ пошли кроз т. јер би било природно да се на Балкану на блиском простору нађу две групе које су и на предбалканском подручју биле у суседству. Али да се задржимо још мало на податку о реци Захлуми. која се сматра предбалканском постојбином Хрвата могла бити удаљена од вероватне 49 . односно с оне стране Турске (Мађарске) и из суседства Франачке и Велике Хрватске. јер ако знамо поуздано да су Литцики дошли са подручја Висле. али се сматра да је приближно било пространо негде између 3500 и 5000 км2. По свему судећи. Пошто истраживачи сматрају да су Литцики живели негде између Варте и Висле. Но. истој етничкој групи. У ствари. не спомињући никакав посебни део Захумља. која је названа и Бела. Моравска Врата или негде у близини. јасно је да је реч о једној захумској реци. Али да се најпре још једном подсетимо шта цар говори у првом делу овог поглавља. етнологе и лингвисте. или су једни од њих дошли пре а други касније? За нас је ипак најважније сазнање да је један део висланских Словена продро чак до реке Захлуме. Србима.названи и Бели. Управо. док за Беле Србе и Беле Хрвате морамо посредним путем да утврђујемо где су се налазили пре поласка на Балканско полуострво и којим су се путем кретали према новим стаништима. Захумља најсроднији по налазима материјалне културе и по лингвистичком материјалу. Тешко је и поверовати да би се Литцики са својих станишта западно од Висле упутили на Балкан идући преко Карпата или преко доњег Дунава. било би занимљиво истражити који су крајеви. О томе бисмо могли знати и више и боље кад бисмо сазнали да ли су се Срби и Литцики насељавали истовремено. названој Захлума". додуше. Срби. кад приповеда о византијском штићенику и. шта би га могло спречити да каже да су се поред назива Литцики звали још и Бели? Податак о Литцикима морао је бити познат у византијској царској канцеларији ако не још. а Срби населили остало подручје Захумља. подаци о Литцикама са Висле и о њиховим стаништима у Захумљу пружају доста јаку основу за закључак да је род Михајла Вишевића могао бити сроднији са Хрватима него са Белим. потичући из времена оног архонта. цар тачно зна у који се крај тог Захумља доселио део словенских Литцика са Висле: "и насели се на реци. Уколико би се то и на неки други начин могло потврдити дошли бисмо до једног доказа више да су у праву сви они истраживачи који Порфирогенитове податке о географском положају Беле Хрватске везује за Малу Пољску и суседне крајеве. ваља рачунати и са могућношћу да је до Х века била сачувана јасна традиција о пореклу појединих народа и група. мада нисмо сигурни где је река Захлума. који је цару Ираклију пребегао". који су били потомци висланских Литцика. овај податак је у историографији тумачен различито. Кад писац каже да се Михајлов род населио на тој реци пада нам одмах на ум да је подручје те реке само део Захумља. Сасвим је могуће да су о њима као и о осталим словенским дошљацима постојали подаци још од времена њиховог доласка на Балкан. та вест је најјаснији доказ да су неки делови Словена сигурно дошли са севера Она је у ствари једини јасан податак о подручју са којег су неке словенске групе дошле на Балкан. Како бисмо могли објаснити откуда су се после дугих перипетија иашли на Балкану опет у близини својих старих суседа — Белих Хрвата. Он ту каже: „Захумљани који сада тамо станују су Срби. Но. док је околина Кракова. Опис је доста јасан. Зашто би Порфирогенит на оволиком простору споменуо само реку Захлуму као ново станиште Литцика да није поуздано знао да су се преци Михајловог рода баш ту населили: Да у Захумљу заиста није било разлике између становника који су се у пишчево време звали Срби и становника у поречју Захлуме. и пре Вешете. Уосталом. зашто би писац посебно спомињао и Србе (Беле) и Литцике? Дакле. О овим Србима као становницима Захумља цар овде говори уопштено. Значење је несумњиво овакво: У време пишчево („сада") становници Захумља су. Јер. То никако не мора да значи да око Захлуме није тада било и Срба. да погледамо још један податак који нам даје за право да посумњамо да је Михајлов род истог порекла као и остали становници Захумља. и то они Срби који су дошли из земље Бојке. Колико је познато. за претке Вишетиног и Михајловог рода имамо сасвим поуздан податак да су дошли са Висле. па су Литцики одабрали предео дуж реке Захлуме. што је од значаја не само за историчаре него и за археологе. узимамо овај податак као поуздан. данашње Пољске и. а не да су названи само Литцики? Ако је већ знао ко су Литцики и одакле су. оно свакако док је он био жив или у време кад је Михајло постао проконзул. Пре свега. можемо са великом вероватноћом претпоставити да се у језику једног дела Јужних Словена налазе примесе говора којим су у VI веку и раније говорили неки Словени између Варте и Висле. пријатељу Михајлу. ако већ. по неким појединостима рекло би се да Срби и Литцики у Захумљу нису припадали. а веома је важно за какво ћемо се тумачење определити. Међутим. Ми. што би значило преко подручја Белих Хрвата. Било да Белу Србију замишљамо у данашњој Саксонији или у Источној Галицији јасно је да су оба простора од могућих станишта Лицтика била удаљена близу 400—500 километара. као што је јасно да је један део висланских Словена населио баш њено поречје.

да поновимо. што сматрају да је сасвим довољно за стварање теорије о повисланском пореклу балканских Срба. За Србе и Хрвате и њима сродне или суседне групе трагове кретања и узајамног прожимања треба тражити пре свега на панонском простору. ма колико привлачни. 32 Црна Гора. дошли смо до сазнања о његовом пореклу а тиме смо. доста убедљиво говори у прилог мишљењу да су неки делови Литцика кренули из своје повисланске постојбене према југу по свој прилици преко Беле Хрватске и вероватно се заједно са њима кретали преко данашње Моравске. доста оштро супротстављају мишљењу да топоними типа Сарб поуздано доказују да је ту било исходиште -предака балканских Срба. Као што је речено. Дакле. што је у оно време могла бити реткост за једног Словена. особито у вези са правцима и временском дужином кретања. Источно од те линије могла су се населити она словенска племена која су продирала преко источних Карпата и доњег Дунава. додајући потпуно разговетно да су ту живели још од давнина. То је био најкраћи и најједноставнији пут са подручја данашње Пољске на Балканско полуострво. Како је већ речено. Но.е. словенска група дошла на Балкан са подручја данашње Пољске. у исто време сасвим другим оријентирима приказује ранију постојбину балканских Срба. да су на Балкан пошли највероватније у исто време и истим путевима. готово сасвим случајно.32 Но. могао би бити од ширег значаја и за проблем доласка Словена на Балканско полуострво. Срба у другим поглављима. Два се разлога. истичу да се на подручју Варта—Висла налази низ топонима типа Sarb међу којима и један назив Balosorbye. које се ни најмање не слаже са описом географског подручја рода Михајла Вишевића. долазећи са простора Висла—Лаба. било би бесмислено очекивати да би се на тај позив кренули најдужим и најтежим путем. могли пристизати и Бели Срби и неке друге словенске групе које су живеле између Висле и Лабе. Истраживачима остаје да одмере шта је овде јаче: да ли чињеница да исти хроничар у исто време за постојбину Срба даје једне елементе. томе се веома озбиљно супротставља пре свега казивање истог писца и у исто време о предбалканској постојбини. односно са подручја данашње Пољске. и то још читав народ са свом својом имовином. податак о Литцикама са Висле и о њиховим стаништима на реци Захлуми. Словачке и западне Паноније. ови називи. рекли бисмо. а чија нмена засад још не знамо или их само наслућујемо. а за Литцике потпуно друге. Други разлог. Порфирогенитов податак о Литцикама односно о роду Михајла Вишевића.постојбине Литцика свега око 150 километара или. Први је. што не значи да између ове две основе групе није одмах или временом дошло до мањих или већих прожимања. научници нису сигурни ни како је гласила првобитна 50 . па чак и сви остали балкански Срби. насељавале на југу простор који се пружао приближно западно од линије Тиса— Велика Морава —Јужна Морава— Вардар. та два простора налазила су се скоро у непосредном суседству. пореклом са Висле. Још ако би било тачно да су и они. којима су Литцики и Бели Хрвати пристизали на Балкан. Међутим. не узимајући уопште у обзир ово пишчево казивање о Србима у другим поглављима. Ова разматрања и чињеница да су потомци Литцика и на Балкану били сасвим близу потомака Белих Хрвата указују да је могуће да су Литцики и Бели Хрвати били по пореклу блиски. због којег се топоними типа Сарб не морају узети у обзир као доказ за порекло балканских Срба јесте чињеница да се до данас ништа поуздано не зна шта значи име Бели Срби. У сваком случају. Благодарећи чињеници да је Михајло био угледни великодостојник. дознали да је једна. чињеница да исти писац који је описивао порекло рода Михајла Вишевића. Није искључено да су те групације. или наш утисак да спомен рода Михајла Вишевића у поглављу о Захумљанима мора да значи да и једни и други воде порекло са истог подручја. балкански простор био привлачан за све Словене северно од Дунава. у шта је тешко поверовати. податак о Михајловом роду наводи нас на закључак да је негде између V и VII века н. као што смо видели. дошли на позив цара Ираклија. не могу се ипак узети као необориви докази да је Порфирогенит помишљао на то подручје кад је описивао предбалканску постојбину Срба. као и Хрвати и Срби. чињеница да Порфирогенит за Михајлов род каже да је од становника званих Литцики из поречја Висле. односно од почетка. из овог што је овим размишљањима речено поводом порекла рода Михајла Вишевића јасно произилази став да тај податак не мора да значи да су и остали Захумљани. Наравно. недалеко од станишта потомака Белих Хрвата. По свему судећи ни они ни Хрвати нису имали потребе да прелазе стотине километара лутајући око Карпата да би најзад опет ушли у Панонију у коју су кроз Моравска Врата могли доспети много једноставније. улази сигурно у ред вишеструко значајних вести. неки истраживачи. 293. Сасвим је могуће да је тај простор за све Словене који су долазили са подручја Висла—Одра—Лаба служио као дужа или краћа етапа на путу из раније постојбине у нову — балканску. боље речено. на први поглед чак и убедљиви. Ако тај податак повежемо са подацима које нам Порфирогенит пружа о Белим Хрватима и Белим Србима стичемо доста јак утисак да су путевима. Шта више.

сигуран доказ да је постојбина балканских Срба. а Порфирогенит би и за његову ранију постојбину рекао да се зове и Бела или би на неки други начин то назначио. особито спомен назива Balosorbye. а то сигурно не би рекао да су живели 50 до 100 километара даље од те реке. те их је и са те стране тешко узимати у обзир као неки доказ да је назив Литцики у вези са топонимом типа Сарб и да су оба назива у директној вези са захумским Србима или чак са пореклом балканских Срба уопште. али да се из њега није морало развити свуда неко племенско име. вредело рећи још нешто. а не са Варте. Међутим. као што знамо. да ли Sarb. зашто се међу племенима пољске групације није задржало ниједно племе са именом Срби кад сам Порфирогенит наговештава да је само један део Срба из Беле Србије дошао на Балкан. Нотећ или ОДРУ. Но. Кад је овакав закључак стваран нико се није питао како се могло десити да се на пољској територији није задржао назив Бела Србија као ознака за неко пространије подручје кад сам Порфирогинет у Х веку каже за земљу предака балканских Срба да им се земља звала још и Бела? Или. што би значило да би се још и у Х веку на пољској територији морала налазити преостала група Срба које би суседи морали звати Бели Срби. Убеђени да се све што је у тој глави споменуто односи на Србе. а топоними типа Сарб . Висле и топонима типа Сарб настала је свакако због погрешног тумачења Порфирогенитовог казивања у глави 33. ти су топоними у документима забележени у периоду од XIII до XVI века. да поновимо. Surb и сл. да је пореклом од Литцика са Висле и Литцике треба тражити негде ближе Висли а не мешати их са топонима типа Сарб. Још кад је установљено да се на пољској територији налази 36 топонима типа Сарб и кад је углавном прихваћено да се Литцики могу довести у везу са именом деде Мјешка I. већ на различитим подручјима. и више их има уз Варту него уз Вислу. Наиме. поред онога што је сам Порфирогенит рекао о географском положају Беле Србије. Зато. а Михајло је споменом Висле хтео можда да истакне да је његов род од тих Литцика. Да се све то заиста односило на пољско подручје за то би знао и Михајло Вишевић. Забуна око Литцика. Ова се питања могу поставити утолико пре што се топоними типа Сарб. особито они у Захумљу уз које је његов род на Балкану становао од доласка са севера. поред онога што је напред речено. дакле далеко од Висле између 125 и 200 километара. добија се утисак да су у питању не две већ три сасвим различите ствари. зашто је споменуо Вислу а не Варту. не можемо ништа поуздано тврдити кад не знамо на какав смисао указује основа Сарб. Највећи број назива (19) налази се или у непосредној близини Варте или у њеном сливу. док су три на удаљењу од 70 до 125 километара. била негде у северној или средњој Пољској ваља. па би. ако је то подручје Беле Србије. простиру на површини око 300 Х 400 километара. кад су га питали одакле је.на пример. јер Порфигенит каже да су Литцики дошли са Висле. ако је Михајло знао тачно одакле је а нормално је да је знао. Sorb. Од осталих 25 шест су недалеко од Одре. Ако је већ чињеница да се није сачувало ниједно племенско име Срба. што би могло значити да је намерно поменуо Вислу да би истакао ту разлику. понети јасним споменом Висле.основа. односно Белих. Варте и Висле и да је то име било заједничко за низ сродних племена. а не од оних на другим подручјима. неки научници су. Према томе. јер би то било као кад би . т. Међутим. ако се упореде Порфирогенитови подаци о географском положају Беле Србије са географским положајем Литцка и ако се уз то узме у обзир распоред назива типа Сарб. добио се утисак да је питање предбалканске постојбине Срба потпуно решено: Срби су једноставно дошли из северне или средишне Пољске. Пре свега. налазе се растурени на површини приближно око 300 Х 400 километара. Једноставно. или неку другу мању или већу реку дуж којих има више топонима типа Сарб него уз Вислу? Он зна тачно да су његови преци. као што је речено. али тако да се види да су сви из истог краја. указати на још неке појединости.ако су на карти тачно означени.ј. није рекао да долази из Беле Србије већ каже да је од Литцика са Висле? И зашто. четири су на десној а један на левој обали реке. живели на Висли. неко био рођен у Младеновцу а други тврдили да се родио негде на Дунаву. ако већ не знамо ни значење ни околности под којима се јавило име Срби можемо претпоставити да се није морало јавити само на једном месту. он. према Левицком. а то је већа површина него иједна од оних које су Срби населили по доласку на Балкан. управо један је на самој Одри. 51 . поводом тврдње да су топоними типа Сарб. Три топонима су готово на самој балтичкој обали. звани Литцики. каже сигурно онако како му је објаснио сам Михајло или неко из његове породице. Но. Ако је тако морамо се питати зашто Михајло или неко из његове породице. Лестик или Лестек. лако могли закључити да су сви Срби морали доћи оданде. кад се на карти пажљивије размотре положаји тих топонима може се видети да се од 36 назива само пет налази близу Висле на удаљењу од 10 до 50 километара. Географски положај Беле Србије нема никакве везе са географским положајем Литцика на Висли или на домаку Висле. рекао да је са истог подручја као и остали Срби. али нам ти подаци ништа не казују ни о старости ни о томе како су настали. Srb. требало би можда проучити нису ли Литцили живели не само на Висли већ и на далеко ширем простору између Одре. кад смо већ код топонима типа Сарб можда би.

Порфирогенит ничим не наговештага да споменом Беле Србије мисли на данашњу пољску територију. нормално је што је у 33 глави све то изразио једном реченицом из које се ипак јасно види шта је хтео да каже. по имену своје етничке јединице обележавајући на тај начин подручја која су населили. да послужи као доказ више да Порфирогенит није изједначавао Михајлов род са Србима Захумљанима. Уводни део обухвата порекло садашњих становника. каже да су Срби који потичу из времена оног истог архонта кога је споменуо кад је говорио о Србима у другим поглављима. 3 у Македонији. Није искључено да положај у сливу Варте указује на извесне обавезе у одбрани тог подручја од евентуалног напада са запада. домаће становништво на тај начин обележава придошлице што њихова насеља назива именима која карактеришу етничку припадност нових становника. као по правилу. уз друге разлоге који су овде истакнути против мишљења да топоними типа Сарб у данашљој Пољској потврђују. повлачио према истоку. Немцима) један део Полапских Словена. Тај шаблон је у основи заступљен и у глави 33 (о Захумљанима). наводе само најосновнији подаци. да треба и о њима да пружи уобичајене опште податке. у другом делу поглавља. географски приказан њихове раније постојбине и кад је како су дошли у своје садашње земље.нити знамо за неко подручје чији би назив указивао на вековни боравак Срба на пољском подручју. што је свакако карактеристично и ствара утисак да су их домаћи становници давали досељеним српским становницима. био у питању етнички састав који се по имену и пореклу разликовао од основне масе становништва Захумља. које их је прихватило или као слободне или их претворило у неку врсту зависног друштвеног слоја. Размишљајући да ли је овако могло бити подсетимо се још једном да се од 36 назива типа Сарб 31 односи на села и мања места. писац је у првом случају оценио да је довољно да за најбројнији део становништва Захумља. без икакве намере да се ближе одреди њихова припадност или средство са неким другим скупинама. да. упадљиво је да је такав случај и у свим другим поглављима. Упадљиво је. Већина ових назива је сасвим касног порекла. писац је сматрао. описујући подручје Захум. То може да буде знак да су у питању касније придошлице чијим су насељима у највећем броју случајева имена дали не они сами већ домаће становништво. наводно Константинову вест да се Бела Србија налазила између Одре и Висле. Будући да је у претходној глави дао основне податке о Србима уопште. међу њима и део Срба. од тога 4 у Босни и Херцеговини. да је на Балкану забележено 19 топонима са основом која означава српско порекло. Можда ни географски положај највећег броја топонима типа Сарб није случајан. 3 на језера и 2 на реке. једном за Србе. Најчешћи је случај да се приликом доласка на нова станишта или преузимају стари називи уз извесно прилагођавање сопственом језику или се дају према природним одликама или. Дакле. прешао Одру и населио се претежно у сливу Варте. чиме је показао своје изврсно познавање композиције текста и стилистике. пада нам на ум да су топоними типа Сарб могли настати и касније. И он то чини на исти начин као и раније. Пошто је овде. држећи се свога правила обавештавања. што је можда опет чест случај. особито од времена Карла Великог. 5 у Србији (од тога три на Косову и један у Војводини) и 1 у Хрватској. можда још приликом насељавања Словена. Разлика је једино што овде није била у питању никаква шира етничка скупина већ само један њен део.ља он поступа по истом шаблону по којем је описао и остала подручја у поглављима 31 до 36. али . Свуда се. а за које се сматра да су из средњег века. ваља размислити и о пореклу и начину настанка ових топонима на тлу Пољске. једна родовска јединица. Порфирогенит је вероватно о њима знао и више. чини се. Кад већ размишљамо о постанку ових назива ваља се сетити да је доста ретко да припадници извесне етничке групације сами дају имена својим местима. Кад се обрати мало већа пажња на садржај и начин излагања у појединим поглављима може се јасно уочити да се писац тог правила држи и у глави 33 и та чињеница може. на пример. Кад је реч о ранијој постојбини дају се само најглавнији оријентири и саопштава ранији назив групе. на словенско подручје источно од линије Лаба—Сала. Наиме. други пут за Литцике. рекама. планинама и др. 52 . Кад је после овог прешао на род Михајла Вишевића хроничар је опет применио свој шаблон. али ако је до данас доспео његов оригинални текст онда је очигледно да није желео да саопштава ништа опширније. уз то. Да није уобичајено да припадници једне етничке скупине дају насељима називе по свом имену можда може да послужи и чињеница да према Именику места из 1965. да су настајали можда од краја IX или у току Х века или чак и после.не једанпут већ двапут. Дакле. па чак и без намере да се ближе одреди њихов географски положај. Њихов настанак могао би се довести у везу са све јачим притиском Франака. Од тих 19 назива највећи део се налази на грчком подручју или у пограничним појасевима. Наиме. по свему судећи. Сасвим је могуће да се у току више деценија немилосрдне борбе са Францима (Саксонцима. Уосталом. којима припадају и захумски Срби. од Срба. Упадљиво је да се не наводи ниједан топоним везан за веће место или за неко утврђење. године у читавој Југославији има само 13 места са основом Срб. Литцики су у DAI споменути само да би се означило одакле потиче род угледног достојанственика Михајла Вишевића.

можда би требало испитати нису ли Византинци још од дошљака погрешно чули и записали Захлума место Захолма или Захлома. мада су лингвистичке комбинације Левицког врло привлачне. Но.Па ипак. можда би вредело рећи коју реч о мишљењу Левицког да је назив Литцики у вези са именом Льстъкъ! (Лестко). да су се Литцики и формирали на Висли као племе или група племена и ту. јер ако су Михајло или Вишета саопштили да су им преци живели на Висли и да су припадали племену Литцики. Према томе. Левицки каже да је овај Лестко могао живети на крају IX века. Ако се ова два имена уопште могу изједначавати пре би се могло рећи да је било обрнуто. Левицки и други који праве комбинације Льстъкъ — Лестко — Литцики као да заборављају да то што Порфирогенит име Литцики промиње у Х веку не мора да значи да је то име из тог или неког блиског времена. Требало би још испитати нису ли Литцики не друго име већ једино име за тада можда најраспрострањеније племе т. јер је по свој прилици облик Литцики старији. он се при њеном опису држи строго свога принципа. ако би било што је и најприродније. Залом? У сваком сдучају вредело би крајње пажљиво истражити називе из Невесињског краја и упоредити их са називима негде са подручја горње Висле. Подаци. назив етничке скупине којој су припадали у старој постојбини (Литцики) и где су се населили у новој постојбини (река Захлума). онда би било јасно да су ти Литцики као Словени могли или морали становати на Висли још и далеко пре поласка једног њиховог дела на Балкан. Наиме. Мјешка I. кад су дошли на Балкан. Срби. Глас х се током времена могао изгубити али будући да Залума ништа не значи могло се место Залума појавити Залома. а ако су Византинци још онда забележили одакле је ко дошао. или неког сличног овом облику. чак и ако узмемо да су Византинци тек у Х веку сазнали од Михајла да његов род води порекло од Литцика са Висле опет бисмо дошли до истог закључка. 1975. и Литцики припадали истој групацији. Кад већ спомињемо да би име Литцики могло значити неко веће племе или групу племена која је у раном средњем веку сачињавала основу из које се касније развила вољска групација.33 Међутим. Значајним не само за српску и пољску историју. већ и за словенску прошлост у ширем смислу. добили име са којим су Михајлови преци пошли 53 . су у ствари исте врсте као и у случају описп ширих група: верско обележје (од некрштених становника). наводно. 19—43). већ можда Лестко са Литцикама. у вези са Лестком. дедом. да поновимо. поред Срба. Можда би се тим путем могла потврдити Порфирогенитова вест да је род Михаила Вишевића дошао са Висле и населио се у суседству Срба Захумљана. сигурно је да не можемо сматрати да је то племе настало тек кад су Михајлови преци већ напустили повислански крај. Можда би за проблем порекла Михаила Вишевића било од користи проучити није ли Порфирогенитова река Захлума данашња река Залома у Невесињском крају. Но. У сваком случају стручњаци би се могли још подробније позабавити овим вишеструко значајним Порфирогенитовим податком. што је једино нормално. могло би бити да су Византинци још у VII веку знали да су на реку Захуму дошли. Он сигурно не би овако поступио да су захумски. навели у ствари засад најстарији познати облик имена које означава припаднике касније пољске групације. у току тог формирања. и Литцики са Висле. па је онда од овог последњег настало данашње Залома. Вишета или још пре њихови преци. чини се да би се тешко могло прихватити да име Литцики стоји у вези са именом Лестко. Можда је то најближе истини и може бити да су Михајло. Још ако би било. географски положај (река Висла). могло се десити да су и Михајлови преци још тада саопштили да су њихово племе у старој постојбини звало Литцики (уколико су Византинци уопште правилно забележили назив тога племена). а који су Византинци у VII веку или касније на свој начин разумели и забележили. ако је Михајлов предак дошао на Балкан кад и остали Захумљани и друга племена. да су Михајлови преци још приликом доласка на Валканско полуострво саопштили Византинцима да су од Литцика са Висле. Јер. да је Лестек изведено од Литцики или неког сличног облика. како се. споменом имена Литцики. 33 Један осврт на мишљење Левицког и неких других историчара у вези са питањем порекла Михаила Вишевића дат је у чланку Да ли су сви Захумљани пореклом Срби? (Поводом рода Михаила Вишевића) — Историјски часопис XXII. Кад ово имамо у виду можемо се истовремено још једном запитати да ли уопште вреди узимати у обзир комбинације Левицког са именом деда Мјешка I или би се требало вратити Скоковом мишљењу по којем Линзике (место Дитцике) одговара словенском Лед'ска што означава стари израз за Пољаке. звао деда Мјешка I. Скок је једино могао погрешити што је исправљајући Ditcike у Linzike мислио да је реч о реци. што би значило да Литцики нису могли бити. чији је назив у старој постојбини могао гласити и нешто другачије. као што је сасвим добро знао и ко су становници осталих области које је у другим поглављима описао. Чини се да после овога можемо слободно рећи да је овако могао поступити само писац који је веома добро разликовао становнике Захумља. што је опет и вероватно и крајље логично.зв. Бошковића није немогуће да је народним етимологизирањем од Захлума настало Залома. пољске групације. већ да га спомиње под тим именом као обележје својих давнашњих предака. По мишљењу др Рад.

V. саопштили да име се ранија отаџбина звала Бојки.? Подручје Лужичке културе (F. заједно са неким деловима Белих Хрвата. морамо прихватити да су до поласка живели у тим својим ранијим постојбинама. Ако прихватамо да су Срби. и Михајлови преци су дали податак о својој земљи. изванредан путоказ за јасније опредељење о постојању Словена између Висле и Одре још у V веку. могли бисмо претпоставити да је њихов боравак на Висли трајао и много деценија или још пре много векова пре него што су неки делови Литцика. Their Early History and Civilisation) Тврдње тих хроничара о постојању Словена у средњем Подунављу и северно од Карпата и извора Висле у потпуном су складу са казивањем словенских дошљака кад казују да су оставили земље у којима су остали да живе њихови саплеменици настањени ту „од почетка". Нисмо ли. кад се поново зауставимо на Зaхумљанима. Као што су Бели Срби. да се налази на Висли. Јордановог широког пространства Венда северно од Карпата и. Нека су се оданде покренули тек крајем VI века. можемо. На страну што формирање и уобличавање племена са посебним именима захтева и дуже време од сто година. не бисмо смели ни помишљати да су тамо боравили мање од сто година. Прокопијевог спомена „свих Словена" на путу Херула према Варнима. извор готово подједнаке вредности као и вести хроничара. Можда неће бити на одмет ако кажемо да се у 54 . казати да нису сви Захумљани Литцики нити подручје висланских Литцика треба сматрати постојбином балканских Срба. Сасвим је могуће да у спомену Литцика имамо једну потврду више и за веродостојност Непотовог податка о Индима (Вендима?). додавши да ту живи народ Литцики.на југ. уз Јорданове Венеде. Има пуно основе за претпоставку да нам је спомен Литцика. негде најдаље крајем VI века кренули на Балканско полуострво. ако не и много раније. кад су дошли на Балкан. На крају. Белих Срба и неких других. Хрвати и Литцики стигли на Балканско полуострво негде на почетку VII века. као и Симокатиног податка о Словенима на граници Западног Океана — о чему ће даље бити речи. по свему судећи. поред Беле Србије и Беле Хрватске. извора Висле. идући овом логиком. а не да су однекуд пред сам полазак тек стигли у та своја предбалканска станишта. Велика вредност Порфирогенитовог податка о пореклу Михајловог рода и јесте у томе што нас је можда и нехотице упутио где још. као и Литцики. VI и VII века. што јасно говори да су на истим подручјима морали бити и крајем V века. да тражимо претке каснијих балканских Словена. The Slavs. По свему судећи има много основе да се и на њих примени опаска коју је Порфирогенит забележио рекавши да су Бели Срби у својој предбалканској отаџбини живели „од почетка".:. Dvornik. у прилици да тврдимо да су нам српски и хрватски дошљаци.

док је управљао Галијом као проконзул. било да су Венди живели само у источном делу Балтичког Мора или и дуж обале обе Помераније. како већина научника прихвата. Данас је готово опште прихваћено да су Венди живели на балтичкој обали. по свему судећи. у археолошким налазима или путем лингвистичких проучавања нађу довољно доказа помоћу којих би се могао прецизније и јасније установити територијални однос између германске и словенске скупине у далекој прошлости. једино нисмо сигурни од када и у којем делу. Непот и његови савременици могли су живети у уверењу да су морепловци били у стању да из Индије доплове чак до германске обале. једно као да је јасно: Непотови Инди могу бити несумњиво само словенски Венди. али је врло вероватно да је или још Непот или неки његов савременик од изговорене речи Венди чуо звук Инди и тако записао. како се чини. Чини се зато да можемо доста смело рећи да нас и подаци у глави 33 DAI упућују да предбалканску постојбину балканских Хрвата и Срба тражимо на северу и северозападу а не у неком другом правцу. Африке. сачињавали најзападнију групу старих Словена. Непот и његови савременици могли су се преварити поводећи се за оновременим знањем о величини и облику земље. али се засад ничим не може доказати да у то време и обала западно од Висле није била обухваћена појмом Sinus Venedicus . У том смислу улаже се посебан труд да би се утврдило која имена међу бројним називима племена и народа означавају словенско порекло или припадност. пошто је у такву могућност тешко поверовати. Кад се у науци један део Балтичког Мора обележева са Sinus Venedicus обично се притом мисли на дсо између Висле и Мемела. који су. 34 Cornelii Nepotis Quae supersunt apparatu critico adiecto edidit Carolus Halm. остаје нам да претпоставимо да су у случају наведених бродоломника заиста у питању припадници вендске (словенске) групе. будући притом уверен да је тадашњи свет сав опкољен водом.B i Pomponii Melae de Chorographia libri tres. 55 . али се не искључује могућност да их је било и западније од Висле. Lipsiae 1880. Lipsiae MDCCCLXXI.м. као и за правац њиховог кретања ка Балканском полуострву. стаништима били једни уз друге или једни другима у суседству. Тешко је поверовати да би све то могло бити случајно. временски доста блиским. неки истраживачи су се без много размишњања одлучили да ове Инде прогласе за Венде — Венеде. Не знајући за Америку и Аустралију и истовремено имајући сасвим искривљену слику о величини Азије. није ли упадљиво да су се на Балкану једни уз друге нашли Хрвати. наводно. па чак и Европе. Тако је Помпоније Мела забележио да је Корнелије Непот причао како је Квинту Метелу Целеру. Но. не можемо бити сигурни како је овај податак записан у оригиналу. а да по Порфирогенитовим подацима излази као највероватније да су и у предбалкански. а тешкоћу ствара и чињеница да се у разним изворима. по трећем краљ Батаваца) поклонио Инде који су ради трговине допловили. у којима су забележени називи разних племена и народа. мада су можда у питању само различито забележена имена за исти народ. Јер. у напорима да се разјасне бројна питања најстарије прошлости Словена један од најпречих задатака истраживача јесте да у познатим изворима. јављају различити називи на. 126. Невоља је. Та неизвесност може врло често да наведе истраживача на помисао да је реч о различитим етничким групама. recognovit Carolus Frick. 65—66 Пошто тај Непотов рукопис није сачуван. Истраживачи који хоће да докажу да је Словена било у једном делу Централне Европе још и пре наше ере радо цитирају вест који су неки римски писци преузели из иначе за нас изгубљених списа римског историчара Корнелија Непота. истом подручју. и то у исто време. Недоумица је овде повећана и тиме што је за неке случајеве веома тешко утврдити да ли су имена правилно забележена или су нам сачувана у измењеном облику. држи се да су свакако живели негде при ушћу Висле и можда и нешто источније. Управо. али су услед буре били избачени на обалу Германије. Један такав пример имамо. још у спомену Инда код римског писца Корнелија Непота. чак из Индијског Мора. најчешће не пружају јасније податке о њиховом географском положају.34 Будући да је заиста тешко и помислити да су још у оно време Индиј-ци могли допловити чак из Индије до батавске обале. што извори. а која пак германско или неко друго.њему крије кључ и за смелије опредељивање у вези са одређивањем географског положаја Беле Србије и Беле Хрватске. међутим. Срби и Литцики. краљ Боја (по другом тумачењу краљ Свева. Но. РАЗМИШЉАЊА ПОВОДОМ ПОДАТКА КОРНЕЛИЈА НЕПОТА О ИНДИМА Као што је већ на почетку напоменуто.

Ενετον). Ако Непот није могао да разликује Инде од Венда. могли бисмо сматрати да им је за овладавања морском пловидбом било потребно најмање неколико деценија. Краљ Свева или краљ Батаваца? Одговор је веома сложен и због тога што једна неизвесност повлачи другу. Дакле. онај део његовог рукописа у којем је и податак о Индима није сачуван. Али помисао о продору Инда-Венда све до германске (батавске) обале омогућава још једну претпоставку о којој вреди размислити. Ако је тако. Исто. чувши реч Инди. на нашу срећу. Као што се зна. 37 Константин Николајевић. као што ћемо касније видети. не можемо бити потпуно сигурни да је још Непот Венде заменио Индима. Наиме. зато. Критичка покушења у периоду од првих пет векова србске историје. Метелу Целеру. тада проконзулу Галије). 126. То је само вероватно. К. препричао."37. прешли сва мора између Индије и Германије. као што је вероватно да је то могао учинити и сам Мела. 35 36 Исто. Но. Наиме. можда.'unde in eas terras devenissent requirendo cognosse. дакле.. Винди. а по свој прилици и много раније. Неизвесност је још већа кад на другом месту читамо овакво тумачење истог податка: „Indos a rege Sueborum dono datos". Забуна.Али поводом овог Непотовог податка намеће се и читав низ других питања. већ због географске неупућености у подручје где су ти Инди (у ствари Венди) живели. Vinidi) (Venthi. Али кад већ спомињемо могућност да је заблудом могло бити забележено Инди место Венди. када се мало више размисли о Непотовим Индима. већ нам је познат само из казивања Помпонија Меле који га је читао и. под Индијским Морем мислио на Вендско Море. а није искључено да су тамо били још и од раније.е. и поред све неизвесности чији је у ствари тај податак. а да су описи даље према унутрашњости веома несигурни.36 Нема сумње да се овде морамо питати како је могуће да су Инди. Србски 56 . вреди већ овде указати да је један српски историчар још пре више од сто година настојао да објасни гласовне промене које су се могле јавити у изговору разних назива и имена који су озна-чавали Словене. наводно. јер непосредно пре ове реченице за исте Инде каже се: „Indos quosdam a rege Boiorum dono sibi datos" (тј. Непот под Индима није ни могао помислити на Инде из далеке Индије. Пре свега. оправдано што многи научници верују да је Тацит знао доста добро само оно подручје које је било ближе граници Римског царства. 126.. (Vandi.. Ако је. морамо се још мало задржати на питању аутентичности. не познавајући подручје Европе око Балтичког Мора. били становници јужне балтичке обале. наиме. Венеди или Виниди. поготову ако. па тако на једном месту каже : (Indi). па ни само Балтичко Море. што би значило да су морали већ дуже времена живети негде уз море. око питања Непотових Инда могу постојати и друге дилеме. Но. . Ако би тако било то би могло бити од значаја и за процену знања о том делу Европе и у време Корнелија Тацита.. стиче се утисак да је реч о Венедима (Вендима) који су још у време Непота. Vindi. Veneti) опет су дакле исто. а да се одједном као влас-ник тих истих Инда-бродоломника јавља краљ Боја. јер може бити у вези са ближим одређивањем географског положаја Венда на балтичкој обали. Непот. с правом можемо сматрати да су били добри морепловци. ипак помислио да су у питању азијски Индијци. можда бисмо поводом Непотових Инда могли претпоставити још нешто. ако не и писали. Ако је Николајевић у праву. није морала долазити због изговорене или написане речи Инди. особито приликом одмеравања веродостојности његовог описа Германије. ако је Непот заиста био убеђен да су његови Инди пошли чак из Индије и прешавши све воде били буром избачени на германску (батавску) обалу. vi tempestatium ex Indicis aequoribus abreptos emensosquae intererant tandem in Germaniae litora ехissе"38. другим речима могло је бити да је у његово време међу Римљанима знање о земљама дуж јужне обале Балтичког Мора било веома слабо. онда је могло бити да су Римљани или Германи словенски изговор речи Венд-Венди тако изговарали. и ако узмемо да се Инди-Венди не би усудили да крену морем у готово потпуну неизвесност пре него што су постали доста искусни морепловци. што би значило да су на балтичкој обали морали боравити још од другог века пре н. Venedi. Било би разумљиво кад бисмо узели да је Непот. да ли је Тацит. Отуда ми не знамо поуздано чије могу бити ове речи: .. онда је тешко веровати да је податак о краљу Боја (или Свева) као дародавцу његов. Непотовог податка о Индима. могао бити сасвим сигуран у пространство Германије према истоку и географске положаје народа које описује. да је звучало као Инди. ако су његови Инди исто што и Венди-Венеди и ако су лађама стигли чак до германске (батавске) обале. Vendi. онда можемо претпоставити да није ништа знао о словенским Вендима. Ако је бродолом избацио Инде на германску обалу средином првог века пре н. Није ли. (Аntes) Entes.е. наводно. верујући у водени појас око северног дела Европе. само сто година касније.

али би се. Boguslawski. Widsith. морамо користити логичким расуђивањем. опет из те исте вендске групације.39 Кад сад узмемо да су Готи са балтичке обале кренули према Црном Мору половином П века н. 31 (даље: Николајевић). London 1936. Tom III. наводно. без обзира на сву неизвесност око Непотових Инда. 39 Исто. Posen 1868. могли на Балтику становати и пре Гота. Was sprich für die Sesshaftigkelt der Slawen in den Fluse-gebieten der Oder und Weichsel seit über 3000 Jahren. у недостатку поузданих вести. година XXXV. Овде би се могло додати и то. 16. уколико је Фротов рат са Готима истинит догађај. Ketrzynsky. То би се слагало са већ изнетом претпоставком да су још Непотови Инди-Венди били вешти морепловци. јер ако су Непотови Инди-Венди живели на балтичкој обали и пре наше ере сасвим је могуће да су други Словени. тамо где их под именом Срба и Хрвата смешта.40 Ако је данско-готски рат истинит догађај и ако је Фрото имао за савезнике Венде. N. 3.е.. ако је чињеница да су Инди-Венди допловили негде до данашње холандске обале јасно је да су се из Балтичког Мора морали пробити кроз неке од бројних мореуза између данашњих данских острва или уз саму обалу Шведске. живео. Brit. 3. он постаје још интересантнији и вероватнији кад се доведе у везу са неким другим раним изворима у којима наслућујемо исто или приближно исто подручје као и у случају Непотових Инда. али. 711. могао везати и за крај IV века — ако је тачно да је један херој из тих ратова. Die Lygier. дакле. и Enc. Најзад. N. Speculum VIII. истраживачи с правом препоручују да његове вести ваља опрезно користити с обзиром да у описима има и таквих појединоети које звуче крајње чудно и невероватно. Напротив. ПОВОДОМ СПОМЕНА СЛОВЕНА У ПСЕУДО-ЦЕЗАРИЈЕВОМ СПИСУ ДИАЛОГИ У науци се сматра да су Диалоги састављени почетком V века. Размишљајући о свему овом вреди се подсетити и оног дела англосаксонске поеме Widsith у којој се казује како је дански краљ Фрото (Frotho) ратовао против балтичких Источних Гота и како је том приликом као савезнике имао и Словене (Венде). Белих Хрвата и Литцика исправна. В. по другима. У Будиму 1862. као и Kemp Malone. 1887. 1. то није искључено да се и подаци о Словенима односе на време пре V века. Јитланд и јужну обалу Шведске и сасвим је могуће да су били и у пријатељским односима са њима. 40 Иначе. већ који је у том делу света био моћан и утицајан и који је подручје мореуза тако добро познавао да се без великог ризика могао упустити у пловидбу њима. 3 (превод ca пољског за потребе наставе у Johann Gottfried Herder — Институту) и др. 1892. Наиме. Офа.. могли још од давних времена живети и нешто јужније и западније. Alterth. Упуштање у пловидбу поменутим мореузима могао је предузети не само онај који је имао веште морепловце.летопис за годину 1861. можемо сасвим слободно убројати и Венеде. наша размишљања о предбалканској постојбини Белих Срба.излази као сасвим вероватно да је у поеми Widsith сачувано сећање на веома ране борбе балтичких народа међу које. У том случају лако је могло бити да су Инди-Венди још у веома давно време настањивали и острво Риген и обалу Предње Помераније. Tom I. и овде се. Slav. Још ако би било тачно да су на тај пут кренули због трговине могло би се још смелије закључити да су морали бити веома давнашњи становници јужне балтичке обале. нека су неки њихови делови остали и даље на балтичкој обали . тај податак не би требало одбацити као безвредан. I. Јаnuarу 1933. Ако су Инди-Венди прошли кроз мореуз врло је вероватно да су добро познавали и народе који су настањивали данашња данска острва. 38 Kemp Malone. W. 1949. У сваком случају мисли се да се у Пееудо-Цезаријевом спису први пут срећемо са именом Словена. онда су ти Венди могли бити пре свега морепловци и бити уз Фрота са ратним лађама и чамцима. On Kings Alfred's Geographical Treatise. онда би се већ сад могло рећи да је Порфирогенит с правом употребио израз „од почетка".Konrad Jazdžewiski. како се претпоставља да се писац за неке појединости свога списа служио и изворима из IV века. 104. 76—77. Tom II 1889. књ. 27—28. Ако су. само не знамо поуздано на којем делу. 74. у IV веку. 75—78. по свему судећи. да је дански краљ пошао у ратни поход по свој прилици заједно са оним Вендима који су живели ближе данским острвима. добро упућени византијски цар и хроничар Константин Порфирогенит. 8. Но. 1. чини се.38 Овај рат неки стављају најраније у V век н. Наравно. да се подсетимо: на Непотовим Индима задржали смо се не бисмо ли у њима наслутили некакву везу са Порфирогенитовом тврдњом да су Срби живели „тамо" „од почетка" или са нашим наслућивањем да су Михајлови Литцики живели између Висле и Одре још у V веку. част друга. Иначе. он о Словенима казује сасвим укратко уз спомен и неких других народа. Poznan. Dzieje Slowianszcyzny Polmocnozaohodniej do polowy ХП1 w.. Дакле. више научника било је убеђено да су Непотови Инди у ствари Венди (Словени): Schafarik. што може знатно да помогне у нашим 57 . можда баш са потомцима Непотових Инда. Marburg 1951. који су судећи по Непотовим Индима.е.

Они још од краја III века врше притисак на римску границу на доњем Дунаву и у више махова продиру на подручје римске државе јужно од Дунава. кад он Склавине и Фисонце. по свему судећи. Како то да Вавилонци. да напусте леву обалу Дунава. ако је макар једне од њих. Готи су у то време до те мере били значајни да би ПсеудоЦезарије. живели Готи. једини нешто јаснији податак је спомен Дунава као географске одреднице. Београд 1955. Да их по свој прилици није ту замишљао говоре и неке прилично проверене чињенице. када су.. и хране се лисицама. и то сви без изузетка. том I. У сваком случају. 41 Византијски извори за Историју народа Југославије. при чему су у једном налету продрли чак до Хадријанопоља (Једрене) где су 378 задали велики пораз римској војсци.". свакако пре споменуо Готе него неки други народ тада мање значајан и у том делу свакако потчињен Готима. ставља на други крај земље стичемо утисак да по свој прилици под тим није могао мислити на доњи Дунав. А много се прича и о Лангобардима. Да ипак поновимо. како се мисли. односно њихова западна грана. дивљим мачкама и вепровима и међусобно се довикују као вукови кад завијају. Додуше. онда је логично да помислимо на народе које спомиње набраја према географским положајима који су у то време заузимали. на северној црноморској обали. Зато. а друге наводи вероватно као њихове ближе или даље суседе. ако су Подунавци прави назив било за Склавине 58 . Ево тог његовог одељка: „ .. подаци су крајње неодређени и заиста чудни.напорима да његове Словене географски ближе одредимо. у историји је опште прихваћено да су пре продора Хуна у Европу. 4—5. после продора Хуна и пропасти источноготског савеза. Уз сву могућу претпоставку о пишчевој неупућености у величину и облик земље. Било би бесмислено сматрати да нас Псеудо-Цезарије. били приморани. а и о Фисонцима не знамо ништа. дакле део према Атланстком Океану и Северном Мору. али и он мало помаже.. 42 Исто. замишљајући Склавине и Фисонце „на другом крају земље" упућује да их тражимо већ на доњем Дунаву или у Влашкој Низији. . с правом назвао Подунавцима. тражимо на простору између источних Карпата и Црног Мора. Но. Ако је у то време међу Готима и Хунима и било каквих словенских или фисонских групација. нема никакве основе да Склавине и Фисонце. у односу на Вавилонце.. као Подунавце. уз можда нејасну представу о Балтичком Мору и Скандинавији. Управо. има разлога да и Склавине тражимо негде не много далеко од Дунава. Нема сумње да су Хуни били Псеудо-Цезарију веома добро познати и вероватно да би и њих споменуо да је под другим крајем земље мислио на доњи Дунав и Влашку Низију. Норима и западним Галима као и о народима који не познају меркуровско-сатурновско познавање звезда . оне су морале бити сасвим безначајне у склопу савеза које су наметали било Готи или Хуни. а Склавине именује одмах до њих. једва бисмо смели и помислити да је под другим крајем земље имао у виду већ другу обалу Црног Мора и Влашку Низију. између Дњепра и Дњестра. били раздвојени готово једино Малом Азијом и Црним Морем. у првом реду Фисонце. Пошто се овакав ток догађаја на подручју Дунава од III до друге половине IV века у науци не оспорава. слободни и без поглавара. јер би ова два географска појма. Наиме. Мада писац очигледно наводи Дунав као основни оријентир..42 Као што се одмах може запазити. Склавини и Фисонци који се називају и Подунавцима. ови су Западни Готи своја станишта на доњем Дунаву задржали све до друге половине IV века. да је реч о доњем Дунаву. 2 (даље: Извори I). да писац зна за Готе потврђује оно место где он каже да Готи Фисон зову Дунавом. Уосталом. док се они други (Фисонци) уздржавају чак и од допуштеног природног уживања меса? Они први (Склавини) су дивљи. махнитају у огавном мешању са сродницима? Како то опет да они који живе на другом крају земље. јер не знамо о којем је делу Дунава реч. готово је сигурно да Псеудо-Цезарије није у то време могао замишљати на истом простору и Западне Готе и Склавине и Фисонце. Убрзо после повлачења Западних Гота на то подручје продиру Хуни скупа са побеђеним Источним Готима и по свој прилици и неким другим народима из тог краја Европе. да први (Склавини) радо ждеру женске дојке јер су пуне млека и при томе одојчад разбијају с стене као штакоре. Дакле. они други (Фисонци) пак уздржавају се од сваке прождрљивости и покорно се потчињавају свакоме ко наиђе. Али нека је горње народе унео према стању на самом почетку V века морали бисмо опет помислити да с разлогом једне од њих назива Подунавцима. Чак нисмо сасвим сигурни ни да ли су само Фисонци Подунавци или у Подунавце убраја и Склавине. засад још ништа не знамо за који његов део везује и Склавине и Фисонце. између Дњепра и доњег Дунава. пошто своје вође и старешине стално убијају било на гозби било на путу. Псеудо-Цезарије је свакако морао знати да је у његово време насупрот Вавилонији под другим крајем земље сматрана западна ивица Европе заједно са Британијом. Али на којој дужини његовој? Ако је Псеудо-Цезарије свој спис саставио на основу извора и казивања с краја IV века. Вавилонија и доњи Дунав.

а не употребљава назив Германи. Фисонце.хрватска групација идући из својих предбалканских постојбина на југ. или барем једни од њих. Веома је вероватно да је у питању средњи Дунав негде у данашњој Угарској.југоисток којим се. Ако би ова размишљања имала основе. на жалост. Упадљиво је одмах да оба писца. Лангобарде. или макар један од њих. тачно да је Псеудо-Цезарије своје Дијалоге писао почетком V века. по свој прилици.. Бојске и „друге подунавске народе". именујући Амилзуре. Тоносурсе. ". Заиста је чудновато да се не може установити о којим је народима реч и о којем простору. Норима и Западним Галима. колико се зна. јер су. наиме. спомињу Дунав као одредницу за означавање станишта народа о којима говоре. ми то. значи и у време кад Псеудо-Цезарије говори о Склавинима и Фисонцима као Подунавцима. онда би то значило да је још Псеудо-Цезарије знао да је Словена било негде на домаку Дунава и то најпре средњег. Норе и Западне Гале. Наиме. не знамо. за овакву претпоставку немамо никаквих поузданих доказа. а на то нас у првом реду нагони чињеница да писац употребљава назив Подунавци. Под Западним Галима Псеудо-Цезарије мисли свакако на европске за разлику од Гала у Малој Азији. И цареви подаци о Белим Хрватима и Литцикама доста су у складу са Псеудо-Цезаријевим вестима о Склавинима. кретала српско . Но. додаје „и друге подунавске 59 . стичемо утисак да је Псеудо-Цезарије Склавине и Фисонце замишљао негде на подручју Дунава у Панонији све до Моравске и Чешке. кад је приказао неке особености Склавина и Фисонаца. што значи да прва два народа.44 Сви покушаји истраживача да утврде припадност и географски положај наведених народа остали су безуспешни. ова његова опаска могла би да буде врло значајна и кад бисмо били уверени да горње народе спомиње водећи рачуна о географском распореду. Има. Итимаре. што оставља утисак као да се ипак држао извесног реда. док Приск. Разлоге због којих је тако поступио не можемо знати. јер су тамо у време које описује били Готи и Хуни. Лангобарди крајем IV и почетком V века могли бити негде недалеко од средњег Дунава крећући се од доње Лабе према Панонији. Ако. Норе и Западне Гале. у праву што Склавине и Фисонце стављамо у подручје средњег Дунава. Ако је. Већ из овога као да се јасно види у ком правцу замишља други крај земље. као што знамо. Тоносурсе и Бојске. али има индикација. Псеудо-Цезарију су Подунавци Склавини и Фисонци. 5. Итимаре. Ако смо. по времену блиска један другом.северозапад — гледано из Византије. или за оба народа. а како Псеудо-Цезаријеви подаци о Склавинима и Фисонцима потичу по свој прилици још из краја IV века могли бисмо рећи да у његовом казивању налазимо макар и незнатну потврду Порфирогенитових података о давнашњем живљењу Срба у предбалканској постојбини на правцу југоисток .или Фисонце. О ТРАГОВИМА СЛОВЕНА У ПРИСКОВИМ ОПИСИМА ДОГАЂАЈА У ПАНОНИЈИ СРЕДИНОМ V ВЕКА У Присковом опису неких збивања средином V века посебно је занимљиво и значајно казивање о хунском вођи Руи који „спрема ратни поход на Амилзуре. у Галатији. а Приск горње народе спомиње поводом свог боравка у хунском табору 434. Ипак. дакле. али се не можемо отети утиску да се у основи ипак држао неког реда..43 43 Исто. међутим. У даљем набрајању изненађује нас назив западни Гали. упадљиво је да писац после Склавина и Фисонаца спомиње Лангобарде. Нори не би могли бити нико други него становници провинције Норикума. што би се готово сасвим поклапало са правцем северозапад . Постоје разне претпоставке. али најчешће наилазимо на мишљење да су то или хунска или Хунима сродна племена која су тада живела негде у источном делу хунског европског савеза. Затим. 9. сматрао Источним Галима. везује за Дунав. писац. онда је јасно да су ти народи морали бити на својим подручјима и коју деценију раније. Додуше. по Порфирогинитовим подацима. изузмемо доњи Дунав и Влашку Низију. Да се подсетимо да Порфирогенит за Србе у VI или VII веку каже да су у тој ранијој прадомовини живели „од почетка". 44 Исто. појединаца који сматрају да је порекло горњих народа сасвим неизвесно. Његов општи смер навођења народа био би југоисток северозапад. додаје „А много се прича и о Лангобардима. спомен Лангобарда био би сасвим разумљив. јер се одмах морамо питати ко су му били источни Гали? Упадљиво је да писац спомиње Склавине. већ само наводи Лангобарде не означавајући којој групи народа припадају. и ако изузмемо простор Нора и Лангобарда. међутим. пошто стално пребегавају у ромејску војску". онда их треба тражити или негде у Панонији или још даље уз Дунав. мада је неке народе свакако изоставио. које је.

Итимари. Он као да није хтео да поименично наводи имена тих других народа. а чини се да је још теже за та подручја везати народе које Приск поименично наводи или за које само каже „остали подунавски народи". док други скрећу пажњу да се етникон Бојски спомиње још и у античком Епиру и Тесалији. Приск. тражећи ту исту Бојку. Тоносурси. Разматрајући Псеудо-Цазаријеве вести дошли смо до закључка да простор око доњег Дунава и Влашке Низије готово и не долази у обзир као станиште било Склавина или Фисонаца. Итимарима и Тоносурсима. Атилиног претходника. Западна граница хунских освајања до 40-тих година V века вероватно није прелазила појас који је водио приближно од словачких Рудних планина према југу Дунавом до Фрушке Горе обухватајући по свој прилици и Срем. Имајући у виду податак о намераваном рату треба се сетити да су се Византинци на састанку у Маргуму обавезали да „неће ступати у ратни савез са народима који су у рату са Хунима". из чега произилази као врло вероватно да су и они први били подунавски народи. У време кад је Приск 434 био код хунског војсковође Руе. у овој неизвесности ипак сигурно јесте да оба ова писца указују да је у њихово време негде дуж Дунава било Словена. Византинци су се 434 обавезали да неће склапати савезе са народима који су у рату са Хунима. То. У сваком случају казивање обојице упућује нас на помисао да је Словена било у близини Дунава већ крајем IV века. а камо ли на границама Балкана. већ је само наговестио да их на том простору којем је Дунав главно обележје. Бојски и „други подунавски народи" припадали хунској групацији. Да поновимо. дакле далеко пре него што су се Хуни и појавили у Европи. мада. у историографији се сматра да већина Прискових народа припада хунској групацији. Чини се да има више разлога који су против мишљења о Влашкој Низији и доњем Дунаву. а да је Шафарик. онда као најлогичније произилази да по својој прилици нису живели сви на истом сектору Дунава. Но. Спомен „других подунавских народа" неизвестан је сам по себи. Као што је напоменуто. јер се верује да су оданде најлакше могли пребегавати на ромејску страну. а исто тако је несхатљиво да би Руа спремао читав ратни поход на горе наведене народе ако је реч о припадницима хунске скупине. у време кад је Приск 434 ишао на хунски двор изгледа да Хуни још увек нису били освојили подручје римске провинције Паноније нити су прешли побрђе на линији Бакоњи — Матра. чудновато је зашто су пребегавали Византинцима баш у време кад је хунски савез био у великој офанзиви. такорећи савременици називају различитим именима. Међутим. Овом у прилог иде и чињеница да су Хуни тек 441 освојили Сирмијум. ако су и Псеудо-Цезаријеви и Прискови народи Подунавци. рекло би се. Тамо нема трага ни Амилзурима. према томе. само је питање на којем простору. Кад Приск каже да Руа спрема ратни поход на Амилзуре. Итимаре и друге зашто не би могло бити да су у питању народи који су били на правцу напредовања Хуна од истока према западу? Зашто би уопште пребегавали хунска племена. Пре свега. супротним од оних са којег су Хуни наступали. тешко нам је да Прискове Бојске сматрамо хунским племеном и да их замишљамо негде у Влашкој Низији и на доњем Дунаву кад им тамо ни пре ни после никаквог трага не налазимо. Уз ово треба имати у виду да неки истраживачи сматрају да Тоносурси нису хунског порекла. Кад се у вези с Бојскима сетимо да Порфирогенит земљу Белих Срба назива Бојки замишљајући је северозападно од Византије. мада не спомиње Словене несумњиво да на њих мисли кад говори о „другим подунавским народима". Но оно што је рекли бисмо. пре звучи као нека врста обезбеђења у случају будућег рата Хуна са неким народима него као њихов захтев због рата који су у том тренутку водили. има још. нашао у Источној Галицији земљу Боики. али их аутори. а врло је могуће да се и међу народима чија имена наводи крију у ствари Словени.народе". Мада није једноставно растумачити ову одредбу споразума имамо утисак да је пре реч о нечему што може тек да наиђе него о догађајима који су прошли или су у току. Врло је могуће 60 . каснији од њих двојице. морали живети негде у источном делу хунског савеза. па би. још увек није поуздано да су Амилзури. Управо. Зато можда вреди покушати са неким другим правцима. судећи барем по опису пута којим се Приск кретао идући до хунског табора. а не нека друга која су била покорена или која су била у опасности да буду покорена? Није ли логичније да беже покорена племена која нису припадала хунској скупини или да беже она племена која су била у непосредној опасности да буду покорена? Чини се да о свему овом морамо водити рачуна кад настојимо да одговоримо на питање ко су били народи које Приск спомиње и где су боравили. Итимари и остали били хунског или њима сродног порекла и да је њихово пребегавање преко Дунава на византијску територију вршено негде из Влашке Низије. Хуни су вероватно обраћали посебну пажњу на границу према Византији од ушћа Дунава до Карпата и ту су хунски поглавари распоредили свакако најпоузданије народе и војне јединице Ако су Амилзури.

једино из разлога да би се утврдило колико је Порфирогенит био у праву кад је рекао да су Бели Срби у својој ранијој постојбини живели још од почетка. Исто тако мисли се да се за Словене може везати и Присково казивање да су им варвари иа путу за хунску престоницу нудили разна пића међу којима и мед и камон. Das Auftreten der Hunnen in Europa.45 45 Исто. мада не спомиње назив Словени.Цезарије. Милчане и Моравце. Слично објашњење за ове називе дао је писац и у свом делу Attila und die Hunnen. Baden . Но.). Та претпоставка можда може да се подкрепи и сличношћу назива Прискових народа са називима народа које налазимо касније северно од средњег Дунава или у сасвим непосредном суседству. због опасности од Хуна. Београд 1952. У суседству те исте Бојке и Мораваца налазимо нешто касније и народ у чијем називу осећамо призвук Прискових Амилзура. кад говори о варварима који живе међу Хунима. а међу њима и Срба. у Галији. имена Амилзура. Као што знамо. пребегавали на византијску страну. Altheim. и тим путем је по свој прилици прешао баш преко подручја на којем се касније сасвим јасно зна за Србе. као и ПсеудоЦезаријеви Склавини. и да су и неки Прискови народи везани за исти простор.. У двосложном називу Тоносурси.Baden 1951. било би то од изванредног значаја не само за проверавање веродостојности Порфирогенитових вести о Србима и Хрватима. као и Псеудо . У Присковим Итимарима осећа се призвук имена Моравци.). праотаџбине Белих Срба. Водећи рачуна о законима развоја језика и чинећи нужна поређења неки научници закључују да је медос по свој прилици стара словенска реч. има баш њих у виду када нам описује збивања у Панонији и њеном суседству у вези са Хунима средином V века. било колико да су оправдана или не. наговештавао да је Словена било у Подунављу још крајем IV или макар у V веку. Фисонци. и Фрања Баришић. а Атила је већ 451 био далеко на западу. мада су 434 склопили уговор о ненападању. Tomus II. али и недалеко од тадашњих хунских станишта. Surpe. Ако су Хуни тек 441 заузели Сирмијум. добијамо извесну основу за закључак да би се Прискови народи. могли односити на панонски басен и подручје које на њега непосредно належе са западне стране. Иначе. scient. Наиме. Претпоставку да је Псеудо-Цезарије под Склавинима и Фисонцима као Подунавцима мислио делимично и на Панонију. Hung. Итимара и Тонсурса недвосмислено тумачи као хунска. 59—60. Порфирогенит своју Бојку замишља или на подручју Чешке или у суседству. којима су неки варвари у Панонији обављали превоз преко река. покренута су. како се мисли. Да су њихова станишта могла бити у непосредном суседству Порфирогенитове Бојке. Ако овом размишљању додамо да би и „други подунавски народи" у то време више пристајали уз Панонију него уз Влашку Низију и доњи Дунав. а дотле били негде између Тисе и Дунава. Управо. F. Овоме треба додати и чињеницу да Приск. То су Полапски Милчани (Milcieni и сл. назив Прискових Бојска упадљиво је сличан са називом Порфирогенитове Бојке. реч у употреби у Римском царству. други део — Сурси има основу Sur и веома много подсећа на бројне називе којима су рани хроничари означавали полапске Србе (Surbi. пажљивије разматрање Псеудо-Цезаријевих и Прискових вести о називима и географским положајима неких народа и њихово везивање за панонски простор као да даје за право оним научницима који неке речи и обичаје међу Хунима у Панонији приписују Словенима. а да је камон. каже да осим свог језика говоре или теже да говоре хунски. Marahani. Surfe. особито за хронологију њиховог кретања као и за простор на којем су се нашли много пре него што се иначе у науци мисли. па су Хуни желели да од Византије добију гаранцију да неће тим народима пружити подршку. доста рано прихваћена од Словена. готски и латински. добро је познато да један круг истраживача спомен чамаца-моноксила. сва ова размишљања и закључивања. Из тога се извлачи закључак да варварски језик којим су говорили као матерњим може да буде само 61 . Зато је врло важно да се установи да ли и Приск. Зборник радова Византолошког института I. 14—15. да се подсетимо. живели у Присково време у Панонији. Вероватно да неки старији историчари с правом говоре да је са Атилом на Каталаунским пољима било и Словена. Surui и сл. В. већ се зна само за акције према западу и северозападу. Аcta archaeologica Acad. При овом имамо у виду да су Хуни. Нема нигде никаквог наговештаја о некој хунској акцији према доњем Дунаву ради кажњавања тобожњих пребеглица. као Подунавци. Приск као извор за најстарију историју Јужних Словена. које старији хроничари називају Maravari. доводи у везу са Словенима сматрајући да је прављење и употреба моноксила било тада заступљено искључиво међу Словенима. сасвим је могуће да су појединци и групе из још неосвојених делова некадашње римске Паноније. Maraharii и слично. Пре свега. Budapest 1952. ако би нам и он. већ и уопште за прошлост Словена. пре свега оних који су. не треба много ни доказивати. 441 заузели Сирмијум. као да подкрепљују и неке друге појединости које Приск спомиље описујући свој боравак међу Хунима. Јер.да се податак о пребегавању у румејску војску односи на подручје коме је претила непосредна опасност од Хуна и на којем је можда стално долазило до међусобних чарки.

а на северу до Висле. Било би несхватљиво да су Хуни. Најзад. тамо већ затичу морамо се питати да ли су Псеудо-Цезаријеви Словени и Словени које наслућујемо у Присковом казивању припадници исте словенске гране или припадају различитим групама? Сасвим је могуће да су Хуни у Панонији затекли. Уз проблем порекла балканских Срба. те вреди видети какве нам он податке пружа о њима. Словени живе од града Новиетуна и језера званог Му[р]сијанско. 46 Један покушај тумачења неких Прискових вести изнет је у чланку:Р. Новаковић. које су са разних страна. [и] почев од извора Висле. река које су више дана хода удаљене једна од друге. а да нису покренули никога од Словена. Пошто је споменуо реке које протичу кроз Дакију и констатовао да исту земљу окружују планински венци. тамо где се у три крака изливају воде Висле бораве Видиварии састављени из више племена. 1970. најхрабрији од њих.а се питање откуда су се ту нашли? Ако их оба писца. Историјски гласник 1—2. до Дњестра. Анти. пак. Уз све остало што је овде указано на могуће постојање Словена у панонском Подунављу и ова је претпоставка сасвим реална. Иза њих обалу Океана држе Ести. " 47 62 . повукли са собом Источне Готе. између осталих народа. ако већ верујемо да су Словени живели у поречју Дњепра. Мада су сада њихова имена различита сходно родовима и местима.. Словенима на овом простору који нас тренутно интересује. са разним варварима и у различита времена пристизали у овај велики и привлачан простор.46 Али да погледамо шта се и из других извора овог раздобља може закључити у вези са. врло миран народ . а по некима чак и Дона. Јордан своје казивање наставља овим речима: „Од њихових левих падина које се пружају према северу. простиру се тамо где Црно Море прави кривину између Дњестра и Дњепра. и Словене које спомиње Псеудо-Цезарије. ако смо у праву да је Словена било у Панонији крајем IV или почетком V века поставл. кад пишу о народима у Панонији. На обали Океана. Веоград. ипак се првенствено називају Словенима и Антима. Врло је могуће да је већ у доба ПсеудоЦезарија и Приска живело у Панонији више словенских група. на неизмерном пространству налази се многољудни народ Винида. Дњестра. али је исто тако могуће да је један део Словена дошао са Хунима. Задржаћемо се на оном месту које јеу досадашњим истраживачима изгледало најинтересантније. КРАТАК ОСВРТ НА ЈОРДАНОВ ОПИС СЛОВЕНСКОГ ПРОСТОРА Јорданове вести су од изванредног значаја за проучавање порекла и далеке прошлости Словена. долазећи са истока.словенски. .

припадају једном стаблу и сада се јављају под три имена. а са истока просеца река Таузис . Исто тако је сводим умом и храброшћу подчинио и народ Еста. нашом кривицом. е. ипак су у оно време сви били подчињени власти Херманариковој. између осталог. Ч.која брзо и бесно излива своје воде у Истар"... док су на западу Германи и река Висла. У овој Скитији са запада прво племе су Гепиди окружени великим и обилним (знаменитим) рекама. Уосталом. да бисмо стекли што бољи утисак о доследности Јордановој кад о истим појмовима говори на разним местима наведимо још и његов опис Скитије: „Скитија се иначе граничи с Германијом све до места где извире река Истер или где се простире Му[р]зијанско језеро. а. 72. Тизија протиче на северу и северозападу. који настањују највећи део обале Германског Океана.. чињеница да је Јордан о ранијим временима писао било на основу старијих извора или по чувењу. Два подручја најстарије словенске хидронимије. Граница Римског царства (Lech Leciejewicz. Понтом и крајњим коритом реке Истра. како смо на почетку нашег излагања и приликом набрајаља племена почели говорити. кажем ова земља Скитија протеже се и у дужину и у ширину и са истока на самом свом почетку има Сере који живе уз обалу Каспијског Мора. Москва 1960. јер по 63 .. Но. а са југа Персијом. Скрижинской. Дњестра и Вагасола. Иберијом. наиме Венети.49 Будући да се сматра да је Јордан своје дело писао средином VI века (по Шафарику 552) можемо претпоставити да је осим савремених збивања приказао и стања која су могла постојати више деценија пре његова времена.. која се од свог ушћа до извора зове Данубиус. Исто. Албанијом. 6. Анти и Славени: мада они данас. Slowianszyzna Zachodnia) Из даљег казивања Јордановог вреди. а владао је тако и над свим народима Скитије и Германије". Словене и Анте: „А ови [Венети]. Е. с југа пак сам велики Дунав. са севера је окружена океаном. у неким случајевима то се запажа сасвим јасно.48 47 48 Иордан о происхождений и деяниях Гетов — Getica. указује да при одмеравању и коришћењу његових вести морамо бити опрезни. и протеже све до реке Тире. издвојити још једно место на којем писац спомиње Венеде.Словени у I—II веку н. као и великог Дњепра и до планине Тавра . 90. Најзад. свуда бесне.

онда је с правом употребио везник et. на опис тог подручја додао да је окружено високим планинским венцима нормално је да помислимо да је узео у обзир не Карпате у целини већ само онај део који са севера окружује Дакију. Кад је.користи само једна. eorumque sedibus antiquissimus pro anno 1772. и од извора Висле на огромном подручју Винида простире се многољудни народ" (није искључено да би ово . quod in aqiulomen vergit et ab ortu Vistulae fluminis per immensa spatia Winidarum natio populosa consedit". Кад је Јордан описивао положај Дакије он га је углавном одређивао рекама не споменувши ниједну западно од Тисе. Ако после овога погледамо на карту добијамо утисак да . Tomus I. . што би се односило углавном на Источне Бескиде и Шумовите Карпате. 49 Исто. Пубичка још 1772 користио текст са везником et (F."50. Готово да не би имало логике доводити опис једног огромног простора у зависност само од извора једне реке. S.. што ће рећи да је претежно имао у виду подручје Баната. Но.per immensa spatia". употребљавају текст са везником et. и тамо где товори о распростирању Словена.. па. по свој прилици. и то на простору широком готово хиљаду километара. Шафарик је такође штампао текст са свезом et . 51 P.et abu ortu Vistulae" неки други смисао који би био више у складу и са осталим местима на којима писац спомиње Словене. док се ту Венети и не спомињу.. Schafariks Slawische Alterthümer. зато. умањује се смисао израза . јер ако узмемо да је Winidarum једно племе. Доба од VI —Х века.многољудни" могло да значи много племена). од две географске одреднице . 69).(Slawische Alterthümer. као што то неки чине. од „ab ortu Vistulae. Како се може сложити да је на неизмерном пространству живело многољудно племе Венета. . Овај део се као по правилу увек преводи са . па макар се под тим мислило и на читаво изворно подручје. Tomus II. знао да Винида има и западно од тог правца на ранији опис додао је још и et abu ortu Vistulae. на шта надовезује ово: „nixta quorum sinistrum latus. Тек додавањем ове друге одреднице писац је повезао Карпате у целини. али да одмах кажемо да је по свој прилици погрешно почињати најпре.свој прилици вредност података није увек иста. као што се то најчешће чини. Ма колико да је то племе било многољудно невероватно звучи да је као једно племе могло заузети тако велико пространство. Кад је. 50 У нас су тако почињали још Ст. J. Leipzig 1844..преко неизмерног пространства простире се многољудно племе Венета (Венеда)". То знатно отежава остварење наше жеље да из Јорданових података утврдимо колико су у праву били старији писци кад су говорили о раним стаништима Словена. Dissertatio de Venedis et Antis. Leipzig 1844. било би неразумљиво откуда одједном да су у том једном племену бројна друга племена а међу њима као најпознатија Склавини и Анти. . Pubitschka. Неки старији писци. Одабрани извори за српску историју. од Западних Карпата. Ваља одмах рећи да је на више места Јорданово казивање веома нејасно. 71. наиме. баш онако како је по свој прилици и сам писац желео. Да почнемо од једног већ небројено пута коришћеног описа. Ево због чега је везник et врло значајан. Треба пре свега видети није ли писац у тој реченици хтео да каже ово: „ . Ако пак схватимо да су Винидарум односи на један велики географски простор који је добио назив по некој заједничкој 64 . до Источних Карпата. који многи истраживачи сасвим запостављају. на жалост. Да погледамо.. будући да је. већ треба узети у обзир и другу одредницу. Имајући у виду тај део Карпата он је подвукао да се почев од његових северних обронака пружају огромна пространства Винида. односно Западних Бескида.". Станојевић и В.51 Ако је везник et стајао и у оригиналу и ако је Јордан иоле добро познавао обим и правац пружања Карпата. а делимично можда и на Западне Карпате. Узимањем у обзир само једне одреднице. 659. Ево због чега.. Ово Винида могло би да значи да је реч о пространству на којем. И J. али да се међу њима разликују поједина племена која имају и посебне називе.. постоји ли у горњој реченици која почиње са „. II.52 Кад бисмо Winidarum схватали као једно племе и кад бисмо том племену приписали оно многољудни (natio populosa). principaliter tamen Sclavini et Antes nominantur". 659). То звучи утолико невероватније кад одмах затим читамо да су на том пространству најистакнутији били Славени и Анти."immensa spatia" у Јорданово време сигурно обухватају подручје западно од Висле. сасвим би чудно звучало кад бисмо Quorum nomina везали за Winidarum. онда оно изазива потребу да се мало више удубимо и у значење реченице . слично. 20). даље. Acta Societatis Jablonovianae III. Јордан описао Дакију додао је да је та земља окружена високим планинским венцима. Тако је Ф. Ћоровић. међутим. ако овако тумачење има оправдања. видећемо. и истовремено да су на том истом пронстранству најистакнутији били Склавини и Анти. Romae 1775. Да је то могуће указује већ следећа реченица: „Quorum nomina licet nunc per varias familias et loca mutentur.... 229. Но. је живела једна групација чији је заједнички назив био Виниди или. Београд 1921. То би значило да се и северно од извора Висле и северно од осталог дела Карпата простире само племе Венета. Lipsiae 1773. jep ce тиме. Aseman користи Јорданов текст ca et (Kalendaria ecclesiae universae.per immensa spatia Winidarum natio populosa consedit". II.

истраживачи су много пажње поклонили и једној његовој вести која као да се односи на Западне Словене. али од којих су ипак најпознатија имена (Quorum nomina) Склавина и Анта. 660. сигурно је ипак да ни једне им друге не ставља на подручје северно од извора Висле нити од северних падина Карпата. а Антима између Дњепра и Дњестра.прастарој етничкој групацији.. Упадљиво је још и то да нам писац описује само простор Склавина и Анта а не и Венета. уз сву неизвесност где су станишта његових Склавина и Анта.54 Мада на одговарајућем месту није описао географски положај Венета. а онда одједном Склавинима и Антима као деловима винидске групације даје сасвим други простор: Склавинима подручје између града Novietunense и Му[р]сијанског језера. тј. Њих је назвао Венетима по свој прилици зато што су им станишта покривала прастари венетски. ОСВРТ НА ПРОКОПИЈЕВА ''СВА ПЛЕМЕНА СЛОВЕНА'' O вредности Прокопијевих вести за историју Јужних Словена писано је веома много и ван сумње је да се његови подаци о нападима Словена на Балкан с правом убрајају у извор првог реда.". Анте и Венете. у Јордановом опису добили једну потврду више да је Словена. Овде би ce „ab una stirpe exorti" могло односити на Винидарум. Чини се да се код ове чињенице морамо замислити кад настојимо да растумачимо израз „per immensa spatia Winidarum. јер се по свој прилици односи на неко веома старо време када је на том простору живела етничка групација из које су се током времена развили Венеди. онда бисмо могли узети да је на том простору живео бројни свет (natio populosa) који се разликовао по разним родовима и местима. Одмах је упадљиво да је писац раније споменуо као најпознатија племена Склавине и Анте. 54 Један покушај тумачења наведених Јорданових података учинио је и писац ове књиге у чланку Кратак осврт на Јорданов опис словенског простора (у штампи). што ипак не би смело да нас сасвим омете да проникнемо што више у смисао његовог казивања. Склавини и Анти. узима се да је овај Прокопијев податак од изузетног значаја. 52 53 Исто. винидски. Описујући пак положаје Склавина и Анта Јордан је свакако описао стање свога времена до којег су се из прастаре. вендској. по свему судећи. Неизвесност постаје још већа кад погледамо који и колики простор приписује Склавинима и Антима. наиме: Венети.ј. простор. јер аутор тај простор замишља у првом реду између Карпата и Балтичког Мора. У сваком случају његово указивање на Виниде северно од извора Висле и Карпата од непроцењиве је вредности. винидске основе развила бројна племена међу којима Јордан горња два спомиње по свој прилици као тада најзначајнија или можда најкомпактнија. а све tо нема никакве везе са огромним пространством од извора Висле и северних обронака. на прастаро подручје које је носило назив по исто тако прастарој етничкој основи — винидској. врло је могуће да је само њих замишљао северно од извора Висле и Карпата. а да су вести о Западним Словеним у ово доба крајње оскудне. било западно од Висле и далеко пре VI века и да је саевим могуће да је Порфирогенит говорио истину кад је предбалканске отаџбине Срба и Хрвата везивао за север и северозапад. можда и предања. 659. Исто. Да може бити речи о некој заједничкој основи из које су израсла и развила се племена са посебним називима као да писац казује и у овој реченици: „Nam hi."53. Кад бисмо узели да Winidarum natio populosa значи да је реч о једном многољудном племену како бисмо растумачили да он одједном за подручје тог једног племена везује три: Склавине. Без обзира што у науци још није разјашњено на који је простор Склавина и Анта писац мислио. а још је упадљивије да је. Ево о чему је реч. ut initio expositionis vel catalogo gentis dicere coepimus. Писац каже да су сада. што би морао учинити ако бисмо Винидарум схватили као многољудни народ међу којима су најпознатији Склавини и Анти. Но. Анти и Словени. Карпата. У својој познатој Историји готског ратовања Прокопије под годином 495 прича како су Лангобарди поразили Херуле и како су се ови после пораза 65 . у време кад он о томе пише. позната три имена тог некада заједничког стабла. Antes. готово је искључено да на том простору смемо замишљати само једно племе — ако бисмо Винидарум схватили као што се схвата. . под именом Винида или Венеда. т. ab una stirpe exorti tria nunc nomina edidere id est Veneti. С обзиром да је реч о збивањима крајем V или на почетку VI века.. Зато би требало видети није ли Јордан неке ствари побркао комбинујући старије изворе. док је сад додао и Венете. са стањем свога времена.. Sclavi. Тако бисмо.

387—388 (Neudruck der Ausgabe von 1896). прошавши „сва племена Словена" прошли затим неку пространу пустињу. узима се као врло вероватно да су и једни и други боравили тада негде на подручју средњег Дунава и да је до одсудне битке могло доћи на подручју данашње Словачке. зар се и Јорданова и Прокопијева вест у извесном смислу не поклапају и са податком Корнелија Непота о Индима — ако одбацимо и помисао да је реч о људима из далеке Индије. Како је то веома тешко установити. па тек после тога стигли до Варна. у томе иде даље кад каже да су Херули. који Словене као Виниде налази око извора Висле и даље према северу. највероватније у њеном јужном делу. Нека и није реч о некој пустињи у правом смислу речи. Одре и Лабе било словенских групација крајем V и почетком VI века. 2.па их воде чак око источнихКарпата. Кад он каже да су Херули. Die Kolonizierung und Germanisierung der Gebiete zwichen Saale und Elbe. Шта би у то време могло задржати Словене да не попуне тај простор од Висле до Лабе? Лангобарди су тада већ били на средњем Дунаву. све до краја VI или чак до почетка VII века нису успели да продру до поречја Одра — Лаба. или уз доњу Лабу или јужно од острва Ригена претпоставља се као сасвим природно да су Херули. Не знамо ни за једно друго германско племе које би се у то време могло супротставити огромној маси Словена о којој тако јасно говори Јордан. Ако овом додамо да су западно од Хрвата били Срби и да су и једни и други на том месту становали свакако и много пре него што су пошли на Балкан. који су. како неки и процењују. прошли „сва племена Словена". У овој књизи ће на више места бити споменута поједина мишљења о том веома занимљивом и важном податку. Прокопије и Порфирогенит. О најстаријој Прокопијевој вести о Словенима. предлаже Eduard Otto Schulze. нема никаквог смисла ни правити такве комбинације за крај V или за почетак VI века кад нас два савременика. Византолошки институт књ. Међутим. по свему судећи. опет је тешко прихватити да би Херули изабрали баш такав пут. 22. и ако бисмо сматрали да су Варни живели негде уз доњу Лабу или јужно од Ригена. Није ли то веома блиско Јордановом казивању о неизмерном пространству Винида северно од извора Висле. да би са средњег Дунава дошли до Варна.сва племена Словена" морала бити на том правцу. Јордан и Прокопије. Прокопије. од Дунава на Прут па на горњу Вислу.. 57 Један чудан пут Херула. Прокопије нам није рекао где је дошло до овог одсудног сукоба нити којим су се путем Херули повукли. Зборник радова САН. живели источно од Висле.56 Да је сасвим могуће да су Херули крајем V или почетком VI века на свом путу до Варна пролазили преко словачке територије указује нам. довољно је да обратимо само мало већу пажњу Прокопијевом казивању. пре него што су дошли до Варна. непобитно доказује да је у изворном пределу Висле. морали кренути према северу или северозападу. Утврђивање приближног положаја ратног попришта зависило је и зависи од тога где су били Херули и Лангобарди крајем V и на самом почетку VI века. како се чини. Wiesbaden 1969. XXXV. већ о ретко насељеном подручју. пространа пустиња би износила близу 600—700 километара. Један део научника настоји да кретање Херула усмери другим правцем . па да увидимо да неки заобилазни пут Херула не долази уопште у обзир. спомињући Словене. те би и . Он нам тиме казује да их није било само у изворним пределима наведених река већ и даље према северозападу. будући да не морамо буквално схватити да је реч само о северу већ и западу па чак и о северозападу. У нас је о томе најуспелије расправљао Ф. 552—553. по њима. Београд 1953 Уосталом. 56 Литература о походу Херула веома је бројна. Вандали. Уосталом да поновимо. ако бисмо узели да су „сва племена Словена" допирала само до надомак горње Висле. јер је то и немогуће. као што смо видели и Прокопијев најближи савременик — Јордан.57 По томе би се Прокопијека „сва племена Словена" у крајњем случају могла налазити на простору негде до горње Висле. Die Ostgermanen. чак и кад не бисмо узели у обзир Јорданово и Порфирогенитово казивање о Словенима које је у изванредном складу.једним делом повукли и стигли међу Варне пролазећи успут „редом сва племена Словена" 55 На жалост. држећи се углавном једне у суштини неодрживе теорије да је све до Висле било подручје Германије и да Словени. Geschichte der deutschen Stämte bis zum Ausgang der Völkerwanderung. На страну што се једва може и замислити да је крајем V и на почетку VI века постојало у том делу Европе неко велико подручје тако слабо настањено да се о њему могло говорити као о пустињи. Свеви и Бургунди одавно су већ били напустили тај простор и отишли на запад. књ. Мünchen 1934. Како су Варни тада живели. За врло сличан пут Херула определио се Ludwig Schmidt:. јер о томе нема никаквих савремених прецизнијих података. 55 Византијски извори I. Он је иначе сматрао да се сукоб између Херула и Лангобарда десио између 491 и 512. Баришић. о то је управо тамо одакле Порфирогенит сматра да су дошли Бели Хрвати. уверавају да је Словена 66 . онда излази да Јордан. Ево због чега.

потукли Тиринжане. Тако би могло бита. Вибијус. Једни мисле да је то било почетком V века. тешко је и помислити да је припадала некој трећој етничкој групи а да је Прокопије не спомене. У том смислу. године Франци. али ћемо пре тога погледати шта можемо да уочимо из података неких хроничара пре Алфреда. српски град. односно да ли писац такво стање описује као савременик или указује на неко раније време? Ако би било да је Вибијус своје дело написао у VI веку морали бисмо се питати који су се Свеви у то време граничили са Србима кад се зна да су они заједно са Вандалима и Аланима на свом путу у Шпанију још око 407. мислио Секвестер налазимо и у делу: Christophori Manlii Gorlicensis patricii Comentariorum rerum Lusaticarum Deigma. будући да Прокопије између Варна и словенске територије не спомиње никакву другу скупину осим што наводи пустињу. Slavia. На такав закључак као да нас упућује и један западни писац — Вибијус Секвестер. Питање заиста није једноставно. Србе налази као становнике Полабља. II. 658.. 67 . године били негде на Рајни при ушћу Мајне. Ако се са лингвистичке стране и може доказати да су Цервецији исто што и Срби. али не каже коме је припадала. Scriptores rerum Lusaticarum Antiqui et recentiores. а Порфирогенит тврди да су негде на том простору Срби и Хрвати живели већ врло дуго пре него што су се упутили на Балкан. Sešit 1. Према томе. Види и напомену 615. Занимљив осврт на Вибијусов податак дао је А.58 У науци није утврђено кад је живео Vibius Sequester и кад је писао наведено дело. ако су Цервицији заиста Срби. Eicholz. На једном месту. Ту. Дакле. Brückner. већ и неки млађи који описују старије време. Према томе сасвим је могуће да се Прокопијева „сва племена Словена". О ЈЕДНОМ КРАТКОМ ПОДАТКУ ВИБИЈУСА СЕКВЕСТРА У свом кратком опису земље Vibius има и овај податак који је још увек предмет интересовања многих истраживача: „Albis Germaniae Suevis a Cerveciis dividit:mergitur in Oceanum ". 658 претпоставља да је Секвестер живео између 500 и 600.60 Као што смо видели из осврта на досадашње изворе сасвим је могуће да су Срби живели уз Лабу док су тамо били још Свеви. V Praze 1922. ако Јордан северно од извора Висле подразумева Словене и ако Прокопије као савременик тврди да су Херули на путу да Варна прошли кроз „сва племена Словена". II. на страни 318. што и јесте вероватније. видећемо. већ као Eichicht. односно негде на прелазу из IV и V век још увек могли бити тамо где 30-тих година VI века налазимо Сасе и Франке у борби са Тиринжанима. док се Свеви тада и не спомињу. преко чије територије прелазе Херули односи на Словене почев од горње Висле и горње Одре и све до Варна. у савезу са Сасима. али се одмах напомиње да Алтамерус и Глареанус (Althamerus et Gllareanus) тумаче да је то град Херуска. а ако је ипак писао као савременик и ако је тачно да је реч о суседству између Свева и Срба. савремени извор који. 384—385. на страни 641. Пре Brüknera je још Неу. 16. Dobeln 1887. Било би најприродније да је и та пустиња припадала једној од две групације. 59 Шафарик. а и западно одатле. Ha ово додаје да је и Меланхтон Сервестум сматрао старом насеобином Срба. године. тврдио да Zerbst не треба тумачити као Србиште. није могао горњи опис дати као савременик. Да је Вибијус по свој прилици описао реално стање не наслућујемо само из онога што су на том северном подручју казивали старији писци. quercetum. додајући да се у близини налази село Enchholz. Јер. Poczatki Slowianszczyzny ZachodnieJ. да је Вибијусов податак најстарији. док други сматрају да је Вибијус живео и радио између 500 и 600 година или око 550.. остаје питање времена кад је такав географски однос постојао. познато је да су на домаку Лабе 531. ставио је „око 550". Tomus I.било тада и западно од Висле. што ће рећи да су у првој половини VI века уз Лабу са њене западне стране могли бити Саси и један део Тиринжана. онда је и Вибијус с правом могао рећи да су Суби били на Лаби још у време када су с друге стране реке живели Свеви. наводи како Пеуцерус каже да се српско име одржало у Горњој Лужици а да на старе насеобине Срба подсећају градови Sorbekum и Servestum (Zerbst).59 Што се тиче самог податка о Цервецијима бројни истраживачи су убеђени да је Вибијус под тим називом мислио на Србе. Die slavischen Ortsnamen des Königreich Sachsen. по свему судећи и изванредног Прокопија можемо узети као врло јак доказ да је у поречју горње Висле и горње Одре. Ročnik I. 58 Шафарик. Осим тога. поеебно је занимљив опис Германије англосаксонског краља Алфреда. јер су Свеви крајем IV. ако је живео у VI веку или нешто касније. онда је могао живети и писати негде на почетку V века како неки и уверавају. сигурно било Словена већ у V веку а можда и раније. по свој прилици. 60 Једно старије мишљење о подручју на које је. или Варнима или Словенима. Lipsiae et Bidissae 1719.

док је стварно удаљење износило и коју стотину километара више. Да поновимо. и чак и много раније. Њих пак саме (три заробљеника) послали су да хагану донесу то извињење. одлучи да им забрани повратак. Дакле. Но. Панонији и на доњем Дунаву. Но. Управо. А ови. Кад су заробљени Словени споменули Западни Океан у намери да приближно опишу одакле долазе. али се истовремено сматра да је у горњем случају реч о прерушеним аварских уходама. поготову ако имамо у виду и Непотове Инде. Словена у великој мери било и по Балканском полуострву. било према доњој Лаби или према Померанији. било би им одмах сумњиво да су заробљени Словени изјавили да су дошли са подручја на којем тада није било Словена. Ако су Авари у то време већ били негде на тлу данашње Чехословачке или у близини не би требало да изгледа невероватно ако су одатле покушали да задобију и нека севернија словенска племена. онда бисмо у његовом казивању имали једну потврду више да је словенска групација заузела преостор дуж Балтичког Мора не само у VI већ. ма колико да наведемо Симокатино казивање звучи неубедљиво. одбише му савезништво. 61 Извори II.61 Узима се да се овај догађај десио у 592. имајући у виду нове офанзиве према Византији. затим планински венац Карпата и уопште бирати погодније пролазе. Даље. и ако је могло бити да су у питању Словени у аварској служби. години. остаје ипак као најважније да се установи да ли је у то време било Словена и на граници Западног Океана. Они. Ако бисмо узели да се код Симокате под споме-ном Западног Океана подразумева Балтичко Море. А хаган. настојали да у свој савез укључе и словенска племена даље према северу. чак и да су у питању аварске уходе зашто би имали потребе да спомињу чак Западни Океан и тако дуго путовање. што је захтевало многа већа или мања одступања од основног правца. Међутим. питамо шта су ови Словени замишљали под Западним Океаном. до краја VI века у Византији је морало бити већ толико много Словена да се лако могло проверити којим су језиком говорила та три заробљеника. уверавајући га да им је убиствена даљина пута. што би значило да је само кретање трајало и знатно краће. Од ова два податка особито је упадљива дужина трајања путовања. постоји и мишљење да се тај назив односи на Балтичко Море. међутим. чак и да је реч о аварским уходама не можемо сасвим пренебрегнути спомен Словена на граници Западног Океана. као што смо из других кзвора видели. да је хаган чак тамо послао изасланике да скупљају војну силу и часте племенске поглаваре великим поклонима. Затим. чувши да је ромејеки народ по богатству и човекољубљу такорећи најславнији. III. тешко доказати. Пошто су Византинци свакако знали где све у Европи има Словена. Горње податке не смемо одбацити и због чињенице да су Авари на врхунцу своје моће продрли доста дубоко према северозападу. јер је требало прећи бројне реке. У сваком случају и убиствена даљина пута и рок од 15 месеци у приличном су складу са податком о Западном Океану и оба податка доста јасно указују да је реч о заиста великој даљини у коју свакако треба укључити простор северно од Карпата. ипак преовлађује убеђење да је углавном Лаба били западна граница словенског света на почетку средњег века.ПОВОДОМ СИМОКАТИНИХ СЛОВЕНА СА ГРАНИЦЕ ЗАПАДНОГ ОКЕАНА У својој Историји. Мада има мишљења да је Словена било и на домак Рајне. тешкоћа не би била велика кад бисмо боље познавали распрострањеност словенског света у првим вековима наше ере. Превалили су тај пут за петнаест месеци. кад је у то време. при чему се одмах морамо питати зашто ли би ови Словени уопште споменули Западни Океан уз подручје са којег су дошли да заиста није било тако? Чиме би се иначе могли руководити? Кад се. дужина кретања зависила је у извесној мери и од временских прилика. примивши дарове. оглушивши се о закон о посланицима. Од обале Балтичког Мора до доњег тока Тисе има у ваздушној линији преко хиљаду километара. па није искључено да су. писаној у првој половини VII века Теофилакт Симоката на једном месту казује како су Византинци у Пропонтидском приморју ухватили три човека који су изјавили да су Словени „и да су настањени на граници Западног Океана. па ако су желели да се прикажу као Словени могли су то учинити и без великог околишења и приказати се за неке од тих ближих Словена. чињеница је да спомен Словена на граници 68 . улуче прилику те побегну у Тракију". Размишљајући како да разумемо Симокатино казивање и питајући се да ли су Словени заиста дошли однекуд са севера или северозапада не можемо сасвим да запоставимо ни податке тројице заробљених Словена о убиственој даљини пута и о путовању које је трајало 15 месеци. додали су да је каган чак тамо послао изасланике да скупљају војну силу. Ова неизвесност ствара велику тешкоћу. Ако су аварске уходе желеле да постигну неки циљ морали су водити рачуна да не спомињу нешто што би Византицима било одмах сумњиво. пада нам одмах на ум да може да буде реч о Атлантском Океану. при чему ваља помишљати да поменута тројица нису можда ни путовала зими. То је. крајем VI века. још и у V веку. пак.

. Али. може да нам посведочи Прокопијев савременик Јордан на оном месту у својој Историји где говори о упаду Вандала у Панонију све до Мориша и Караша. и Р. по времену блиске онима о којима смо читали у досадашњим изворима. Далеминци су заиста и у његово време. 63 Одељак из Алфредовог дела узет је и обележен према чехословачком издању: Lubomir Havlik. Band V. пошто се њихов географски положај не може разматрати изоловано. Управо. Зато Симокатин податак о Словенима на Балтичком Мору у VI веку радије узимамо као истинит него као измишљен. морамо се ту и тамо задржати и на спомену народа које писац наводи као оријентире за означавање положаја Хрвата и Срба. те би било још чудније зашто је Алфред описивао положаје све три српске групације понаособ. 37. Die Geschichtschreiber der deutschen Vorzeit. 69 . а северно од Далеминаца јесу Срби (Surpe). 60—62. a северно од земље Maegtha јесу Сармати до горе Рифен". Новаковић. као што је. А источно од Далеминаца јесу Хрвати. с правом рекао да су западно од тих Срба (Surpe) били Суселци. Северно од Хрвата (Horiti) je земља Maegtha. О НЕКИМ ПОЈЕДИНОСТИМА ИЗ АЛФРЕДОВОГ ОПИСА ГЕРМАНИЈЕ Из овог драгоценог списа размотрићемо само оне делове у којима се спомињу географски положаји Срба и Хрвата: а) „ . Но. B.62 Упадљиво је у оба случаја да је реч о такорећи истом полазном простору и истом циљу: Балтичко Море — Банат.. a западно од њих јесу Суселци (Sysile). без обзира да ли је сматрао да међу њима има разлике или нема. Vznik a Počatku Slovanu V. јер се идући од Далеманаца према истоку заиста наилази на Хрвате."64 Ови Алфредови наводи. У тексту а) опис положаја Хрвата и Срба углавном одговара опису који за ова два народа даје мало касније и Порфирогенит. чији положај готово сви савремени истраживачи налазе у Малој Пољској и делимично и у североисточној Чешкој. Јордан се позива на Dexippus-a који је поход и рат забележио уз напомену да су Вандали то удаљење једва могли прећи за годину дана. али.Западног Океана у приличној мери поклапа са споменом Непотових Инда. по свему судећи. Praha 1964. Slovanĺ v anglosaske chronografii Alfrĺda Velikeho. .. а пошто су били само једно племе у широкој српској групацији.63 б) „ . Алфред своје дело писао крајем IX века. према ономе што знамо о положају Срба (Surpe) мало нас збуњује што их Алфред ставља северно од Далеминаца. као што видимо. Напомињући да су Вандали пошли од Океана. источно од њих јесу Сармати а јужно од њих су Срби (Surfe). a јужно од њих јесу Хефелди (Haefeldan). да погледамо и један каснији извор у којем можемо назрети Једно старије стање и географске односе. Опште узев. по неким појединостима из његовог дела да се наслутити да су у неким случајевима у питању односи које Алфред уноси вероватно по старијим рукописима. али се мора одмах рећи да су и поред свестраних и савесних анализа неки делови остали крајње нејасни што на први поглед свакако зачуђује кад се има у виду да је спис из релативно касног времена и кад се доста поуздано зна о положају разних народа на подручјима која Алфред описује. Преовлађује мишљење да су и Суселци (Sysyle) такође припадали српској групацији. он је веома добро описао географске положаје све три групе. Leipzig (1883). Да Симоката није измислио даљину од 15 месеци и да је она по свој прилици у вези са Словенима негде у близини Балтичког Мора које прихватамо под именом Западног Океана.. јер се сви истраживачи слажу да су и Далеминци (Гломачи) у ствари Срби.. Бургунди имају на западу такође морски рукавац а на северу Шведе. у суштини. Мада је.. Кратак осврт на Јорданов опис словенског простора (у штампи). као и његово дело у целини. он је могао рећи да су северно од Далеманаца били Срби. и то једно од најмоћнијих српских племена у Полабљу. Ости имају на северу такође морски рукавац и Виниде и Бургунде (ond Vinedas ond Burgendan). öbersetzt von Dr. Подударност је фрапантна. а и раније. Од Алфредових података посебно нас интересује спомен Срба и Хрвата. Wilhelm Martens. у ствари од Балтичког Мора. Према овој српској групацији Алфред је веома добро одредио положај Хрвата. Јорданових Винида и Прокопијевих Словена на путу Херула према Варнима. северозападно од Моравана су Далеминци. били северозападно од Моравана. Реч је о Опису Германије англосаксонског краља Алфреда (871—901). 62 Jordanes Gothengesohichte.. били су предмет интересовања бројних истраживача.

није знао ништа више од онога што је рекао. по њему. посебно осећа за подручје источно од Одре и северно од Карпата. У том погледу можемо застати већ код спомена земље Maegtha која се. баш северно од Хрвата. како се чини. Алфред на том подручју зна још само за земљу Висла (Wisle lond). 60—62. онда би то за нас било врло значајно сазнање. уметнуо опис из неког много старијег текста у којем је за северни део Европе употребљен назив Сарматија или се спомиње земља Маеgtha за коју још увек не знамо где је била — ако jе уопште и постојала под тим именом. Сармата и земље Маеgtha. онда поред њих. Ако. боравили још у VI веку словенски Литцики. Има се утисак да је Алфред на овом месту. не познавајући стање на подручју источно од Одре и северно од Хрвата. Дакле. како нас у овим Алфредовим описима не интересује само географски положај појединих народа већ и хронолошка вредност података.64 Исто. пак. Упоредимо ли Алфредов опис територије источно од Одре са описом тог дела Европе код његовог савременика Географа Баварског можемо одмах запазити велику разлику. то нам је јако важно да уочимо да ли се у Алфредовим описима назире негде и време старије од IX века. дакле. и то по свој прилици према неком старом рукопису. јер бисмо били уверенији да се и неки други његови нејасни описи јављају отуда што је поједине просторе описивао користећи податке из разних времена. Уз ово сетимо се поузданог податка да су уз Вислу. Сармати. Но. Ово се. пољске групације кад се зна да је на том подручју већ средином Х века дошло чак и до формирања пољске државе. Из ње се да наслутити да Алфред тај простор не описује према савременом стању. ако је Алфред за тај део Европе имао савремене податке није никако смео да наведе називе као што су Сарматија и земља Маеgtha чији називи одговарају једном далеко старијем стању граографског знања.зв. 70 . Занимљиво је подсетити на Баварски Географ. Зато највише и зачуђује што Алфред не наводи ниједно племе из т. налази северно од Хрвата а још даље према северу налазили би се. Ако његове Хорите [Хрвате] замишљамо на простору око горње Висле. не спомиње ни Сарматију ни земљу Маеgthа мада сводим описом захвата и подручје на којем бисмо морали тражити макар једну од наведених земаља да су под тим именом постојале у IX веку. како писац тврди. тaкoрећи Алфредов савременик.

Surbi. У том делу Алфредова списа посебну тешкоћу ствара спомен Оста. даље. Ево која племена спомиње Географ Баварски на простору на којем бисмо свакако морали да тражимо Алфредове Хефелде јужно од Оста а Сурфе (Србе) јужно од Бургунде: Nortabrezi. могуће да Алфред крајем IX века упоређује просторне односе Оста. Talaminci.. а ни речи нема о Остима. нашли заједно са Свевима и Аланима чак на Рајни негде при ушћу Мајне? Како је. напустивши још пре тога своја ранија станишта. в. разлика између описа ова два писца очигледна је.zv. Rozpravу ČAV. Ргаhа 1956 (даље: Хорaк и Травничек).Вероватни положај народа према једном одељку Алфредовог описа Пошто та слутња заиста има оправдања морамо бити опрезнији и приликом коришћења Алфредових података у осталим деловима његовог описа Германије. Descriptio civitatum ad septentrionalem plagam Danubii (t. Осте је Алфред 71 . Готово се са сигурношћу може рећи да крајем IX века северно од Хефелда (Хавољана) нису постојали Ости као етничка група. Morizani. Hehfeldi. Бургунда и Хефелда (Haefeldan) кад његов савременик Географ Баварски на приближно истом простору познаје читав низ појединачних племена и чак зна колико имају градова (ако под civitas подразумева град). Као што се види. Винедима и Бургундима. Ако пођемо од претпоставке да је Алфред у том делу текста описао савремено стање одмах ћемо се сукобити с питањем како је могуће да су се крајем IX века у непосредном просторном односу нашле чeтири горње групе. Ваvоrsky geograf). Roиnik: 66.65 65 Шафарик II. Sešit. и Bohuslav Horak i Dušan Travniček. 673. кад су се Бургунди 407. Linaa. Бургунда и Срба (Surfe). године. И поред дугих напора бројних истраживача да протумаче поједине детаље у Алфредовом спису нека места су и до данас остала веома нејасна. Винеда. Винеда. Bethenici. Smeldingon. Утисак је да Алфред ни овде није увек приказао савремено стање. поготово што се већ зна да неке појединости у тексту под б) просторно и временски не могу да се међусобно ускладе. Vuilci.

Пошто је за познавање Алфредових података важно добро познавати и ране данско . онда би Порфирогенит. De situ Daniae. Werner [Stargardiae 1739]. што им је остало од њихових првих познатих станишта на Балтику у Померанији. то може бити занимљиво ово место на страни 58 у чланку М. обалу. Ако су оба писца у праву. Можда би за будуће расправљање о овом питању вал.словенске односе. ab Osta (на другом месту Ostam) Uternam. B. Ersten Band. Он иначе одлучно издваја Вандале и Венеде и заступа овај ред поседања Германије: „Vandalis Venedi.. Засад се никаквим комбинацијама не може разјаснити како су се Срби у IX веку моглi наћи јужно од Бургунда. Савремени хроничари тешко да би у IX веку за подручје између Карпата и балтичке обале рекли да је станиште Сармата. viri Petri Groeningii consulis.. као каснији. Adami. 66 Један опширнији осврт на неке Алфредове податке види у чланку: Р. Herausgegeben von Walter Schlesinger.. Frothonem quendam Slaviam subegisse" (Conradi Samuelis Schurzfleischii Opera historica politica. Aelteste Geschichte der Deutschen. приморски становник" (Johann Christoph Adelung. По свој прилици да у расправљања о географском положају Оста треба укључити и Аделунга. Legit ante me Lambecium.". inter quos praecipui sunt Weletabi. s. с обзиром да се зна да су се и Бургунди 407 налазили на Рајни. Godofr. Односно. Wend. septentrionale littus tenent. Dissertatio. 92... У збирци: Rudolf Kötzschke. quae trans Daniam sunt. Berolini На страни 466 Шурцфлајш наводи како су Венеди најпре настањивали Сарматију. али и као таква она би пре припадала неком старијем времену него што је IX век.. Deutsche und Slaven im Mitteldeutschen Osten. већ само географско обележје за племена која су становала ближе Балтичком мору. у неком старом рукопису. да назив Ости нису ознака за одређену етничку групу.". и Порфирогенит са описом географског положаја и њиховим давнашњим боравком „тамо". по свему судећи Адамови Хаисти налазили би се баш тамо где и Алфредови Ости. aliaeque diverse incolunt nationes. као и у многим старим језицима. Како је у тумачењу Алфредових података једно од засад нерешених питања спомен Оста. У збирци: Erpoldi Lindenbrogii. Београд 1975. Детаљније разматрање Алфредовог дела показује да његове податке о Србима и Хрватима можемо с пуно разлога узети као значајне доказе о веома раном боравку Срба у Полабљу. Аделунг у једном тренутку констатује да Ости нигде не пасују. D. Спомен Оста може да буде само доказ више да је Алфред за подручје источно од доње и средње Лабе употребио неке врло старе рукопксе. које у старом немачком наречју. et omnes in eo insulas. V.. inquit. Scriptores rerum Germanicarum septentrionalium. Daniae Regie. 3—50. то ипак не значи да се ни у даљој прошлости нису могли наћи у таквом односу. што ће рећи само негде до IV или евентуално до почетка V века. 72 . Анахронистички звучи и упоређивање Бургунда и Срба (Сурфе).. Dani siquidem ac Sveones quas Nordmanos vocamus. Ausgewählte Aufsätze. Чини се да ово Аделунгово тумачење иде у прилог мишљењу које се у овој књизи износи поводом Алфредових Оста. Срби Константина Порфирогенита и англосаксонског краља Алфреда. Invadunt Vandalorum ditiones Venedi. Померани (Q. Кад ce сетимо да су се јужно од Алфредових Оста налазили Хавољани (Haefeldan). Reddunt monumenta Danica. Можда се на ове Осте односи и реченица „deinde usque quo perueniatur ad Hostam (у нап. vel religuarum. Овој претпоставци иде у прилог и спомен Сармата као становника источно од Бургунда. .. Једно тумачење Алфредових вести дато је и у делу Die Völkertafel Germaniens in der angelsächsischen Orosius-Bearbeitung aus der Zeit König Alfreds von England. indicit M.. Regionum natura scribere. tabulis lego. Greifswald 1862. Germanis Scythae successerunt.ало узети у обзир и назив Маријандини (Mariandynos) за које се каже да су приморски становници. онда је сасвим могуће да су се једно време налазили јужно од Бургунда. Karl Friedridh Wilhelm Hasselbach und D. изванредно потврђивао оно што је Алфред однекуд забележио о географском положају Срба и Бургунда.. Ако је Порфирогенит у праву кад Србе налази западно од Белих Хрвата и кад каже да су тамо били „од почетка". Venedis Sarmatae. Vandal ca немачким наставком -еl значи исто као и Wende. sinum [мисли на Балтичко море] multae circumsident nationes. ihrer Sprache und Literatur bis zur Völkenvanderung Leipzig 1806. 50—61. Herausgegeben von D. (Codex Pomeraniae diplomaticus. Die Oste). Ad littus australe Slavi Haisti.. Hamburgi Anno 1706: „Hunc.. 13. Важно је истаћи да Аделунг сматра да име Оста (Ostyäer) највероватније „води порекло од Wand. Johann Gottfried Ludwig Kosegarten. .66 Но. наиме.споменуо можда као групацију која је такав назив добила по географском положају..Slaviam in publicis Erici. Darmstadt 1961. qui Wilzi dicuntur.. de antiquissimis Pomeraniae colonis. имали бисмо доказ да је Порфирогенит касније с правом претке балканских Срба нашао у Полабљу где су боравили још и у време кад су Бургунди били негде између балтичке обале на северу и станишта Срба у предбалканској постојбини. и Алфред са податком о Србима као јужним суседима Бургунда. 220). али само до времена пре него што су ови кренули на запад. на шта додаје да је вероватна претпоставка да су то каснији Aestier. Новаковић. до којег је Алфред дошао на неки начин. Зборник Историјског музеја Србије 11—12. значи море. 3—1).. можда је од интереса задржати се и на овом податку Шурцфлајшовом: „. s. Задржавајући се на Питеасовим Остима (Ostyäer). Dan.

али зна да су се на том простору развили временом Чеси. о чему овде не можемо говорити. а се тиже Слов}ни: Хровате Б}лии. Пошто је на једном месту констатовао како су Словени један од 27 народа Јафетовог стабла. и Серебъ. За питање предбалканске постојбине Хрвата и Срба Несторов податак је од значаја што нас упућује само на један правац: северозапад-југоисток. То се могло знати и много даље од Чешке и Моравске. Угарска и бугарска земља. 67 Шафарик II. можда. летописац додаје да су се после дугог времена учврстили на Дунаву где су сада. чим он каже да су имена добили тек кад су се одатле раселели. али је однекуд могао сазнати да се не само у његово време већ и много пре у Моравској и Чешкој знало за Хрвате. све дотле летописац не каже који су то Словени који су са Дунава дошли на подручје Моравске и Чешке. па онда казује овако: i-aко пришедше с}доша на р}ц} имãнема Морава и прозваша cã Морава. летописац налази Словене на подручју на којем су у његово време били Угри и Бугари. Но. више извора указују да су Словени још од давних времена могли бити настањени северно од Карпата. Несторов опис није једини пример којим се заступа обрнути смер кретања: југоисток . али можемо претпоставити да је реч о времену више векова пре летопишчевог. наводи и географски податак о предбалканској постојбини Хрвата и Срба. Не треба. те добијамо утисак да се у току тог кретања није још знало како су се ти Словени звали. Другом не зна старо географско име. а други Чеси нарекоша сã. ипак његова вредност није тиме готово ништа умањена. Сасвим је могуће да су и један и други имали неки заједнички извор — или непосредно казивање народа о којима је реч или неке старе записе настале временом и на основу усменог казивања. али кад је требало да читаоцима ближе опише те Словене који су населили Моравску и Чешку он је рекао „а ово су ти Словени: Бели Хрвати. као и Порфирогенит. јер је писац ту очигледно пошао за оним веома старим вестима по којима су Словени у Европу дошли с југа. Као што смо видели. Као што је већ напоменуто. ЗВ. Због дубоке старине и крајње неизвесности ту је лако могло доћи до пометње. за веома стари период писац ниоткуд није могао дознати за имена појединих словенских племена која су се кретала тражећи трајнија станишта. НЕСТОРОВОМ ЛЕТОПИСУ Као што смо досад могли видети. То је познати Несторов односно Лаврентијевски летопис.северозапад место северозапад . Јер.ако изоставимо спомен Јафетовог стабла. читав век и по старији од руског летописца. постоји и један словенски извор који Србе и Хрвате налази на готово истом подручју на којем и Порфирогенит замишља њихову предбалканску постојбину. 684. одбацити и могућност да су Руси до неких података дошли и преко својих раних веза за Византијом. и Хорутане".СРБИ И ХРВАТИ У Т. што не може бити друго до доњи и средњи Дунав. Но. Неко ћe после овога упитати зашто летописац није споменуо Хрвате. већ тек кад је ближе објашњено ко су Моравци и становници Чешке? Мада не можемо знати поуздано зашто то није учинио можемо покушати да дамо макар приближан одговор. Он не на-води све правце и подручја на која су ти подунавски Словени отишли. Србе и Хорутане као давнашње становнике било тог подручја или неког у непосредној близини. После тога наводи да су се ови Словени разишли на све стране и да су добили имена по местима на којима су се настанили. Из опширне Несторове хронике узећемо само онај део у којем се спомињу Срби и Хрвати. Као што се зна. Србе и Хорутанце по имену још док су били на угарској и бугарској земљи. Видећемо касније да у старијој историографији има више таквих 73 . после овога долази за нас најдрагоценији опис. Срби. Да је тако сведок је Порфирогенит. па нам се чини да су своје најраније називе добили тек кад су доспели у Мораву и на суседна подручја. али и она два која спомиње драгоцени су подаци за проучавање предбалканске историје Јужних Словена. док је говорио о врло далеким временима писац није могао да поименце спомиње поједине словенске групације.67 Као што се види . јер се из пишчевог казивања може доста јасно уочити да у случају Срба и Хрвата описује неко веома давно време. на срећу. Не смета дного што од та два подручја по имену назива само једно: Морава.југоисток. Мада се сматра да овај летопис потиче из краја XI или из почетка XII века. Несторово казивање посебно је драгоцено због тога што је то други старији извор који нам. Које је то време не можемо поуздано знати. Наиме. подударност је тако упадљива да нам одмах пада на ум да су оба писца описали заиста стварно стање. каже. и Хорутанци". У сваком случају. док су они први по реци Морави добили име Морава (Моравци). То што он каже да су ови Словени дошли у те земље кад су се са Дунава растурали на све стране не може много да смета. што ћe рећи да је за више од сто година млађи од Порфирогенита. што нас учвршћује у уверењу да је Порфирогенит с правом за Србе и Хрвате рекао да су дошли из северног и северозападног правца сматрајући притом да су тамо живели од почетка.

али се готово сви од реда држе само једног правца. на једном месту спомиње и неке Ветонце. 74 . Као што се види. и северу. скрећући и савијајући према истоку. до варвара Ветонаца. Како нас. пошто Ана на горњем месту Ветонце спомиње у вези са збивањима из 1018 и 1114 године. 68 Византијски извори за Историју народа Југославије III. али чији је један податак веома интересантан и могао би да буде и врло значајан. а Порфирогенит за све њих каже да воде порекло од некрштених Срба. Ана продужава овим речима: . сви везују северозапад са југоистоком. Ако Ана Пагане (Неретљане). Порфирогенит у 33 и 36 глави тврди да су становници тих области пореклом Срби. Ако се само подсетимо шта о становницима ове две области говори око два века старији Порфирогенит можемо у нашој претпоставци ићи и даље и рећи да је Ана под Ветонцима по свој прилици мислила на припаднике српске групације на јадранском приморју. Шта више. ако се ветонски и српски простор поклапају на Балкану морали би се поклапати и на предбалканском подручју. 393 (даље: Извори III).По средини се пружа веома велико море ширином се простирући све до италске обале. онда је логично да претпоставимо да назив Ветонци потиче можда из предбалканске постојбине. Несумњиво је да вреди истаћи да овај руски летописац Србе и Хрвате не спомиње као староседеоце Источне Галиције. Но. Порфирогенит уверава да су становници све три горње области дошли из земље Бојке или са подручја где су им суседи били Франци и Бели Хрвати. ДА ЛИ СЕ ИЗА ВЕТОНАЦА АНЕ КОМНИНЕ КРИЈУ СРБИ? За проблем порекла Јужних Словена. описујући збивања на Балкану. који додуше. не говори непосредно о пореклу Срба. несумњиво да је веома занимљив један податак у спису Алексијада.. пак. то је при-родно да тамо и потражимо трагове назнва Ветонаца. а можемо узети у обзир и Травуњане.мишљења. Захумљане. Наиме. Ако бисмо у томе макар и делимично успели били бисмо уверенији да је Порфирогенит с разлогом говорио да су Срби дошли на Балканско полуострво из Полабља. а то би свакако учинио да су им старе постојбине биле у том делу Европе. Из времена блиског настанку Несторове хронике имамо још један занимљив и значајан извор. 375. У овом ванредно значајном историјском спису Ана Комнина. назива Ветонцима. Београд 1966. Јер. а и не спомињу неки други смер. можемо с доста вероватноће претпоставити да су у питању пре свега становници Неретљанске области и Захумља. којима управо насупрот лежи земља Апулаца". у првом реду Срба.68 То је све што Ана казује о Ветонцима. с правом се сматра да је реч о Словеним. делу цареве кћери Ане Комнине. она не каже ни ко су ни одакле су. а по дужини. Описујући географски положај Драча.

који су се опредељивали за словенско порекло горњих назива. али да бисмо били уверенији у то морали бисмо знати шта су о овим и сличним називима говорили историчари у даљој и ближој прошлости.. Није немогуће да је назив Ветонци нешто измењени облик неког веома старог имена ширег значења. Wittenburge. као и име вендских (словенских) Битина звуче веома слично Аниним Ветонцима. Bytenci. али да су га имали у виду били би сигурно још одлучнији у свом уверењу да је реч ословенском називу. Овде ваља подвући да ниједан од истраживача који су се опредељивали за словенско порекло имена Vetin. ако трагајући за писцима. Byten. Byčno. Wittendorf. или на пр. један поред обале реке Сале. Bytin. Wittenberg. Wittenförden. као образована жена и писац. при чему не треба заборавити да су и Ветин и Витенберг били на подручју Полапских Срба. поводом настанка градова поред Сале и Лабе Албин нас упознаје и са мишљењем да су та утврђења подигли најпре Битини. године на десној обали Сале и том приликом спомиње како је Франачка изградила тада два града. Byt. ови: Bethenici. можда истакла своју ученост. Wittingen и сл. У жељи да пронађемо ко је још од старијих историчара употребљавао називе сличне Аниним Ветонцима можда вреди забележити и једну сасвим кратку вест коју је забележио Адонис Виенензис и којим обавештава како се неки Витинги и Алби (Vuitingi et Albi) дуго наговарали 75 . једно вендско племе. Vitenci и сл. Wetha. Упадљиво је да називи оба ова града. Међутим. горња имена се било по облику било по звуку могу доводити у везу са називом Ветонци. Wittenbug. Wetin и сл. Као што се види. као на пример: Wettin. У својој Новој Мајсенској Хроници Албин на једном месту говори о ратовима Франака против Срба 806. Wittenweier. У овом настојању можда вреди имати у виду да је Ана балканске Србе назвала Ветонцима знајући. уопште. пођемо хронолошким редом морамо међу првима споменути Петра Албина. Читајући то имамо утисак да је Албин располагао подацима по којима су градови Ветин (на Сали) и Витенберг (на Лаби) словенског порекла. Wittinga. није спомињао Анине Ветонце. а који је она споменула да би. Да ли нису знали за тај назив или су га омашком превидели не можемо знати.и сл. Veita. Beth или Vit. Иначе.Могући положај народа према Бургундима као главном оријентиру У потрази за траговима Ветонаца у Полабљу морамо поћи од оних назива чија је основа Vet-. Vetin. а други поред Лабе. Ако сад на простору Лаба—Сала—Одра или Лаба—Сала— Мајна потражимо називе са напред указним основама наћи ћемо више имена који нас могу заинтересовати. Wittensee. Witenborn. за њихово порекло и може бити за неки веома стари назив који није био у употреби. Wit-. Ако су неки од њих били убеђени да је у наведеним називима основа словенска могли бисмо смелије рећи да је Ана Комнина с разлогом један део балканских Срба назвала Ветонцима имајући у виду неки прастари назив. Wet-.

код спомена Ветеника. За нас је важно да и ови Витинги имају основу Vit — као и Анини Ветонци. Што се тиче географског положаја Бетеника. Chr. I. Шафарик се позива и на Титмара наводећи онај део у којем се спомињу Ветеници (dicti sclavonice Vethenici. Basilaee 1568. и најзад да Withen има исту основу као и неки напред наведени називи. Да би потврдио закључак о горњем положају Ветонаца. von J. par Joachim Lelewel. године. и поред свега Шафарик није био сасвим сигуран да ли су Вјетници (Wjetniker) народна групација или само једна класа. 70 Scriptores rerum Luzat. он ништа више не каже о Витенима. И Нидерле сматра да су српски Ветеници (Vettenici) живели негде на десној обали Лабе у близини Лињана. свакако је занимљивија вест коју налазимо код Христифора Манлија. Cucesburgienses). И учени Аделунг се определио за словенско порекло назива Wettin. али је врло вероватно да је имао неке податке о њима. који је становао на источној страни Елбе". пре него што је ишчезао. Almag и др. али подвлаче да се не зна како су се звали на словенском језику. Али Аделунг спомиње и име Withen и то на једном месту на којем констатује како су Словени један од најраспрострањенијих народа старог света. које Шафарик назива и Vjetniker. Шмит и Палацки тврде да је кућа Ветин словенског порекла. нити је могао да се одлучније изјасни за њихова станишта. Bechelenzi. 1802. али истовремено скреће пажњу да Вајсе. у напомени забележио ово: „Ветеници. 69 Adonis Viennensis archiepiscopi. Bechelenzi и Bethenclereri. када је Карло Велики против њих и Глињана послао војску која је том приликом опустила њихову земљу. Deutschen. добијамо утисак да Аделунг под овим Витинима подразумева Словене. Tom I.Саксонце на устанак.69 Но. Ипак. према градовима Витенбергу и Цербсту чија подручја многи историчари приписују српској племенској групацији. Желећи да своје мишљење подкрепи Аделунг подвлачи да називи Deuten. 24. Meissen. Chronologisches Verzeichnis der Quellen der Süd -. 81. Аделунгу се учинило да је тај назив морао имати једно шире заједничко значење.75 Крајем прошлог века пољски историчар Богуславски тврдио је да су Бетеници Географа Баварског у ствари словенски Битенци (Bytency).78 Покушавајући овако да Анине Ветонце доведемо у везу са сличним називима у Полабљу можемо додати и то да је и један стари домаћи хроничар. додао је. Ти су Витини могли становати и јужно од Бранденбурга. Jazygen. које спомиње Географ Баварски.77 У новије време Бетенике спомињу Хорак и Травничек. Наиме.72 Кад се Лелевел задржао на називима Bethenzr. I. по њему.73 Има се утисак да је Лелевел сматрао да су Бетеници постојали као племе. 71 Directorium D. близу града Витенберге. Bethelclereri. које. 591. Adelung. истичући да се род Вјетника јавља у историји најпре 811. Данас се та стара Ветаница назива Фатница79 (Пејачевић је бележи као Vitaniza). народ словенски. Но. „то су Бетеници (Bethenici) који су после ишчезли". Breslau 1852. бележећи жупе у Травунији забележио и једну која се звала Ветаница (у италијанском преводу Vetniza). LVI.Sachsischen Geschichte. имају значење људи. названа тако по истоименом граду. а не неко локално. Поп Дукљанин. XXVII. Манлије бележи како је Peucerus сматрао да су неки Витини становали око Берлина и Бранденбурга.71 На жалост. сматрајући да су њихова станишта била уз Лабу у суседству Лињана.'74 Насупрот овом мишљењу Посе је био убеђен да је породица Ветин. кад имамо у виду да је Аделунг био уверен да је назив Ветин словенског порекла и да Витине спомиње углавном у склопу народа који су ишчезли или су припадали старом или раном средњем веку.. није одговарало огромном простору и несталним становницима. чији се назив. 212. Поводом Аниних Ветонаца свакако да је интересантан и спомен Ветеника. Издајући Monumenta Poloniae Historica. 76 . Withen. писци се углавном оријентишу на подручје од Бојценбурга (словенски Вуčno Byten) до града Витенберге. Размишљајући о значењу имена Славен — Словени.. Најзад. каже Шафарик. Gothen. breviarium chronicorum ab origine mundi Gregorii Turonici Historiae Francorum libri decem. Hunnen. немачког порекла. из Мајсенске хронике у којој су забележени као Bethenzr. јавља у значењу пограничних чувара. 73 Geographie du Моуеn Age. Шафарик се позива и на Географа Баварског који каже да су Bethenici били близу Смелдинга и Морицана. али му се чинило да би могао бити негде на десној обали Лабе. O њиховом географском положају ни Лелевел не каже ништа одређеније. 72 Шафарик II. Да су Ветеници (Вјетници) живели на источној обали Лабе да се закључити. Аугуст Бјеловски је уз Титмарову хронику. 592.

Vit. а ове даље и . Имамо утисак да нам је он и нехотице одговорио на питање шта би могао значити назив Аниних Ветонаца.По овим законима дакле и најстарије форме претвориле су се најпре у . бисмо закључити да је Анин спомен Ветонаца изванредно значајан податак који нас учвршћује у уверењу да су Срби вендског порекла. 14—15.и сл. 78 Хорак и Травничек. као и подаци у другим изворима који указују на давнашње Словене северно од Карпата и у Полабљу. 326. и небројена таква посејана као племенска или међу Словенима од Волге до Сале и Лабе од Балтика до Адријатика. на једном месту каже овако: „Србъ. Boguslawski. Poznan 1889.80 Као што се могло приметити.. споменом Ветонаца. је Aнa споменом Ветонаца сачувала у ствари један од најстаријих назива који обележава вендско порекло Срба. 116—118. Николајевић продужава: . у свом опису користио казивања старијих хроничара и што су ова два писца једини од свих досад 77 . 76 W..: „А да је и од ЕД-НДИ међу њима самим [мисли на поједине словенске народе] трага остало. Захумље. Зато бисмо можда. 61. залазећи у етимолошка објашњења. и оне само у познатом језику дотрајале". 74 Monumenta Poloniae Historica. 265. 75 Codex diplomaticus Saxoniae Regiae. Lwow 1864. Leipzig 1882. Николајевић казује овако: „Што се тиче трећега (онај монограм представљаће 4 главне веријанте овога имена: а влашка форма све старије и позније изговоре славенских јусова œ=¢n -an-on-un. Николајевић долази до резултата који могу бити посебно интересантни кад су у питању Анини Ветонци и кзиви са основом Vet-. Николајевић. баш онако како нас уверава и Порфирогенит. 37. Tom I... Wettin]. мислећи притом очигледно на Србе. Његови закључци су утолико занимљивији што ни у овој својој опширној расправи нигде не наводи Анине Ветонце. Ветаница. Николајевић међу бројним именима која изводи из прастарог [Венди] спомиње и Веда. Но. Виталина.Износећи како је развој даље текао. дакле. дакле сви са основом као и они у Полабљу. Неретљанска област?) и полапског простора. на крају овог осврта на Анине Ветонце можда ће бити од користи да се сетимо закључака и једног српског историчара још пре више од сто година. Витаница. Летопис 104/1861. па међу њима и Срба. Нестора смо узели у обзир само зато што нам се чини да је и он.81 80 Николајевић. Анином Алексијадом и казивањем Тома Архиђакона доста смо се удаљили од оних извора и писаца који су нам као савременици оставили податке на основу којих смо могли закључити да су Словени и пре почетка средњег века настањивали подручја између средњег Дунава. имају још једно од далеко веће важности" Мало даље. *** Као што се може запазити са Несторовим летописом. као и Порфирогенит. уз сву опрезност могли рећи да нам. Карпата и Балтичког Мора и између Лабе и Дњепра. 79 Дукљанин. 77 L. тражећи одговор на бројна тешка питања из далеке прошлости Словена. Slovanske starožitnosti III. 13. Витаница. дакле једне из Полабља друге из Херцеговине. на својствен начин упутила да ранију постојбину Срба тражимо у Полабљу — на оном истом подручју на које нас упућује и Константин Порфирогенит. и Slovo три су старе речи у словенском језику. што ће рећи да је независно од њих дошао до решења која указују на везу између Анине балканске Ветоније (Травунија. сведоче ове форме истога имена: ! (Weitgau). и. 239. односно западнословенског.Да не заборавимо да у Херцеговини постоје и називи Витаљина. 15. 1 Band. осим свога етимологичког значења. Идући у својим разматрањима још даље. Виталина.. да њихову предбалканску отаџбину ваља тражити само на вендској територији. 116. . Витина и сл. Ако би тако било могли. 30—31. Niederle. Витанци. на већ споменутог Константина Николајевића. Herausgegeben von Otto Posse und Hubert Ermisch.. v Praze 1919. Ветници (Vethenici). да поновимо. Æ=în-en-in)". које. (Vethenici). Ветаница. Кад се поред ове очигледне сличности назива у Херцеговини и назива у Полабљу узму у обзир и Порфирогенитови описи предбалканске постојбине Срба и Хрвата. добијамо утисак да нас је Ана Комнина. Dzieje Slowianezczyzny polnocno-zachodniej Tom II. Наиме. Erster Haupttheil. 36. Вета (Weitgau [Vetin.

па и о Србима и Хрватима. Особито се трудио да објасни постојање и односе Илира са другим балканским словенским народима и да разреши питање Сармата и Скита. на оним местима која су значајна за разрешење питања порекла Срба и Хрвата и њихове предбалканске постојбине. као и предбалканску постојбину Хрвата и Срба. Забуну је могла створити и чињеница да су Јужни Словени дошли на Балканско полуострво са различитих страна. ДРУГИ ДЕО КАЗИВАЊЕ О ПОРЕКЛУ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА. особито западни извори. Што у низу досад поменутих извора нису узети у обзир и неки други. поготову ако нису били расположени или нису били у стању да критички провере вести са којима су располагали. И СЛОВЕНА УОПШТЕ. није искључено да се и у традицији спомињало више праваца миграција што је код писаца изазивало недоумицу. тако ни у даљим одељцима ове књиге неће ни издалека бити обухваћени сви хроничари и историчари који су се овим проблемом бавили. али ништа поуздано не сазнајемо о времену када су дошли на та подручја. Но. задржати. Но. о Словенима уопште. и XVI и каснијих векова. али нам оне описују углавном збивања од средине VI века и ближе. али је врло вероватно да нису увек располагали са старим записима или званичним актима. делима задржаћемо се углавном. Желели бисмо да сазнамо да ли у његовом приказивању има какве подударности 78 . као што ни у првом одељку нису били обухваћени сви извори који би могли бити интересантни за овај проблем. ЛАОНИКА ХАЛКОКОНДИЛ И ЊЕГОВА РАЗМИШЉАЊА О ПОРЕКЛУ СРБА Кад пратимо Халкокондилова разматрања можемо одмах да приметимо да га је доста намучило питање порекла и старости не само Срба и Бугара. и где су замишљали првобитна станишта Словена. али ћемо се. ако су је узимали у обзир. Из њихових казивања дознајемо где су у то време живели Хрвати и Срби. разлог је углавном што сви они махом доносе вести које се односе на време када су се Хрвати и Срби већ покренули из своје предбалканске постојбине и стигли на Балканско полуострво или су се увелико налазили на путу за своју нову отаџбину. питање порекла Срба И Хрвата саставни део проблема порекла Словена у целини. Један такав писац је и Лаоника Халкокондил. Традиција. истраживача да из малобројних и оскудних извора прикажу настанак и најстарију историју Словена — једне велике и значајне групације европских народа. византијски хроничар из XV века. као што је већ речено. У ДЕЛИМА ХРОНИЧАРА XV и XX ВЕКА I ХРОНИЧАРИ XV ВЕКА Уколико је више векова пролазило од доласка Срба на Балканско полуострво. већ и других народа. Разуме се. неизвесност око њиховог порекла и предбалканске постојбине бивала је све већа. У науци су познате бројне хронике у којима се спомињу Словени из полапске словенске групације. Ми га само ради тога и спомињемо. те би прикупљање и обрада већег броја радова био веома дуг и сложен посао. све до наших дана. Ни истраживачи много векова касније нису успели да разреше ове сложене проблеме европске историје. могла је после читавих седам и више векова бити доста несигурна.познатих старих хроничара у својим описима навели и географске податке о предбалканским стаништима Срба и Хрвата. тумачили најстарије изворе о Словенима. Писци који су зажелели да напишу историју појединих балканских народа или да истакну нека важнија збивања из њихове прошлости користили су различите изворе. јер у историографији још увек није састављена једна потпунија библиографија радова ове врсте. а како је током векова међу њима могло доћи да знатнијег мешања. више пута и на писцима који су расправљали. јер је. Писац се ипак нада да ће и осврт какав ће овде бити дат пружити доста јасну слику многовековних напора. Халкокондил је за нас посебно интересантан због његових описа географског положаја Срба на Балкану и покушаја да укаже одакле су дошли на та подручја. неизбежно. Што у томе није имао успеха не треба се чудити. за тезу која се заступа у овој књизи и ту су подаци драгоцени и они ће ту и тамо бити коришћени кад буде речи о томе како су хроничари и историчари XV. па међу њима и Срби и Хрвати. У њиховим.

на страни 1339 спомиње „Vithungos et Noricos". 1342. у току 6 века приспели са чешког простора преко северног планинског венца у област средње Лабе. будући свестан да се тако само прича. каже он. ed. Међутим. ништа се сигурно не може рећи. и одатле су се кретали према западу и југозападу. per Achilem Pirminum Gassarum. Die vor-und frühgeschichtlichen Burgwälle der Bezirke Halle und Magdeburg. Историјски часопис. а и Витенберг (Wittenberg) није нешто као Вајсенберг (Weissenberg).. где на једном месту стоји: „ . од народа који је живео близу Северног Океана. vol. додајући да је тај податак најстарији писани податак о словенском граду на том подРУЧЈУ (Paul Grimm. Овде ваља подвући да Тома свакако није имао Порфирогенитов рукопис. живи једно племе. за назив Вета Паце и Шлезингер сматрају да је неодређен. а да никаквих доказа нема. за проблем Аниних Ветонаца може бити да вреди имати у виду и ове Шурцфлајшове опаске: „Неки мисле да је Росток (Rostock) исто што Розеншток (Rosenstock). herausgegeben von Hans Patze und Walter Schlesinger. али је као образован човек који је живео и делао у Хрватској могао на више начина да сазна одакле потичу словенски становници Хрватске. простирући се и према Тесалији. Aus dem Geschichtswerk des Laonikos Chalkokondylos. дошли у земљу на Јонском Мору и затим подчинили и населили подручје све до Венеције. Fracofurti et Lipsiae MDCCXXXV.". Халкокондил као да поуздано зна да носе различита имена. зове Русија. На ово надовезује још једну значајну опаску. Schlesinger.. Band 6.. 377. али да су им обичаји исти и да говоре истим језиком. на различитим подручјима.или макар и неке сличности са оним што знамо из причања Константина Порфирогенита или што наслућујемо из назива Аниних Ветонаца. па међу осталим и на одређеним местима на Пелопонезу. Monumenta spectantia Historiam Slavorum Meridionalium. sive Discursus historico-politicus de Germaniae principum nonnulorum originibus . наиме како све од Дакије до Пинда. о чијем је подручју реч. digessit Dr. каже. али то је обично лупетање.. Паул Грим сматра да се из тог имена може извести назив главног града жупе Вета. која се сада.83 Но. Веома је занимљива и његова примедба да тај народ (реч је о Словенима) живи расут по Европи. из најудаљенијег дела Европе. der Wissensehaften zu Berlin. Lipsiae MDCCXXVIII. Burchardus Menckenius . superatis Burgundionibus. ако није био сигуран у порекло. 219. потиснути од Авара... на планини Тајгет и на (предгорју) Тајнарон. прешли Дунав. 220. у Лаконији. 34 (даље: Европа у XV). додајући да би Weidahaburg (Wettaburg) из 766 могао означавати центар једног предсловенског подручја. Fr. године. qui Lingones appellantur". Ове слутње о северном пореклу Бугара и Срба Халкокондил испољава у више махова. Он се на једном месту отворено пита није ли можда било онако како неки мисле. 26. Jahrhundert von Byzantinern gesehen. primum quando Aetius Moesa Romanae militae dux. Бугари и Срби. circiter airnum salutis CCCCXXXVI delere agrediabatur. јер где је ту Бели брег? То су вендске речи. прешао Дунав и доспео до ивице настањеног света. Berlln 1958. XVIII. Europa im XV. наиме да су ови народи. Das Frühmittelalter. земљу Трибала (Срба) и земље Илира на Јонском Мору све до Венеције. 332. Zagrabiae 1894. ac rebus gestis civium reipublicae augsburgensis. Нешто пре ове вести писац. наиме. 82 Franz Grabler. Халкокондил одмах признаје да ни од једног историчара није могао ништа поуздано да сазна о односима између Илира и Сармата. и одакле су се због хладноће и неподобности за становање иселили. Што год да се прича. дошли с друге стране Дунава. Могли иисмо једино приметити да се „de partibus Poloniae" може односити и на неке суседне земље. У обема областима називају се Власима. јер је Росток вендска реч. у збирци Scriptores rerum Germanicarum precipue Saxonicarum.. Можда би за истраживање Аниних Ветонаца вредело имати у виду Annales de vetustate originis. а нарочито га је мучила неизвесност да ли су Сармати дошли с оне стране Дунава и населили Мезију (Бугарску).. да се тај свет из земље на Јонском мору иселио.. али не могу да 79 . Tomus I.82 81 Нешто опширније о овом проблему види у чланку: Реља Новаковић — Ненад Пејчић. и из Сарматије. Historia Salonitana. Ко би могли бити Ветонци Ане Комнине. Неких сто година после Ане Комнине значајан податак о пореклу словенских становника Хрватске оставио нам је и Тома Архиђакон рекавши на једном месту „Venerunt de partibus Poloniae. из Хрватске и Пруске. сигурно један од изузетно важних. dein.. Београд 1971. јер је Тома можда мислио и на неке друге словенске становнике Далмације поред Хрвата. Köln—Graz 1968. Отуда је овај његов податак. По свој прилици да уз овај проблем можемо споменути и податак о Weidahaburg-y код кога су Срби били побеђени 766. Међутим.. Schriften der Sektion für Vor-und Frühgeschichte. Rački. књ.. односно одакле је ко дошао. Vittingorum gentem in Germania. мада сасвим кратак. Jo.. a то се у потпуности слаже са Порфирогенитовим податком о географском положају предбалканске постојбине Хрвата. Халкокондил се aeh у следећој реченици пита није ли било обрнуто. Затим. јер су ту становали Срби-Венди које су после Саксонци протерали и тамо се сместили" (Conradi Samuelis Schurzfleischii Germaniae principes. W. Byzantinische Geschichtsschreiber. Одмах уз ово писци додају да су вероватно словенски Срби. Graz—Wien—Kö1n (1954).. (Thomas Archidiaconus. Lindaviensem. Fünftes Kapitel. а затим даље преко Сале у области горње Мајне и до Фулде (Geschichte Thuringens. Deutsche Akad.. 25).

Jahrbuch des Collegium Carolinum. " (Emanuel Šimek. одакле су их протерали Јазиги и вероватно и Квади. који су у своје време. 36. подлегли агресивним Германима и били асимилирани. спомиње. Њихови остаци (Cotini.). што би се поклапало са подацима у неким старијим изворима који доста јасно указују на западно порекло Срба. дошло је до бројне превласти тако да је временом келтска мањина ишчезла. Он је морао знати да су Илири стари становници Балкана. што ће рећи да и њихова станишта замишља углавном на некадашњем илирском 80 . Неки су се раширили и по суседним крајевима и учврстили између река Сале и Лабе. Размишљајући у више наврата о томе он се на једном месту одлучује да каже да су Трибали (Срби) од илирског (словенског) стабла. Карактеристично је да Халокондил кад говори о Србима готово их редовно изједначује са Илирима.н. новим придошлицама. Плиније.е. I) заузели су велики део Далмације". Позивајући се на Дубравија Орбин додаје да су по Србима (Sirbi) добили називе градови Serbeco и Serbesto. Дошљаци су преузели име бројнијих Келта који су држали ову земљу. неки отишли према Дунаву. 38. Мизи [Бугари]. У Моравској су се Volcae и даље задржали. Band 10. име обе групе Влаха настало је из тог келтског извора. тамо су дошли са севера и (према извештају Ајмојина у књ. У новије време Шимек је дао овакво тумачење: „Боји и чешки народи делом су напустили своја станишта. наставља Шимек. Халкокондил у више махова спомиње Илире. али никако није могао да разреши њихов однос са Словенима. Што се. 84 Исто. Што се тиче румунских Влаха. Cranjala (Kranžalov) бескрајно мали (само 26 речи и то само таквих које се односе на послове пастира који живе у Карпатима). стару постојбину Срба у Меотиди. Tschechen und Deutsche in den Sudeten-Ländern. Оданде су. тиче Срба он поводом њиховог напада на Тирингију и Саксонију на стр. Птоломејеви и Касија Диона). но будући да су Словени приликом доласка на Балканско полуострво населили некадашње илирске области. Дакле. Bohemia. а други су се упутили преко широких сарматских простора у Пољску. Germanen und Slawen. (прве словенске дошљаке у Панонији забележио је још у I в. Халкокондила спомиње и Mavro Orbin. У источној Моравској њихово име Volch-Walch-Walach наследили су словенски Власи (Walachen) као потомци Словена. да су из земље са запада дошли. сачували су се све до IV века. Халкокондил једноставно и Словене зове Илирима. 4.е. Vorkelten und Kelten. особито керамичким. Velka Germanie Klaudia Ptolemaia. 38—39. гл. 650—651). D. стичемо утисак да је Орбин у једном тренутку прихватио мишљење да су Срби дошли из Полабља у Горњу Мезију. 36—37. Халкокондил нам није могао рећи ништа одређено о пореклу и предбалканској постојбини Срба. Полани и Сармати (Руси) говоре сличним језиком. Питање етничке припадности и имена Влаха и данас је једно од изузетно тешких. In Pesaro MDCI.84 83 Исто. Постепено је растао број Словена и од првобитне мањине. у Горњу Мезију. долазећи кроз Моравска Врата. Н.знам. Brno 1953. сматрам да је вероватно и могуће да су и они своје име наследили од Волска (von den Volcae). 85 (Европа у XV веку). раселили постепено у малим групама источну Моравску као земљорадници. По мом мишљељу. те мора да су међусобно сродни. али из његовог казивања можемо ипак наслутити да се у његово време говорило да су Срби дошли из неке земље са запада. има се утисак да је Халкокондил највише мучило питање одакле су Трибали (Срби) дошли у данашње крајеве. Ово моје објашљење порекла имена источноморавских словенских Влаха. II regno De gli Slavi. на једном месту каже како их називају Босанцима. каже. O овим моравским Власима говори и Ernst Schwarz. svazek IV. као што се могло видети. 47 даје ове податке: „Ови Срби (Sorabi) део су оних које Лаоника Халкокондил ставља у област Трибила у Горњој Мезији. и то за време боравка старих Дака у садашњој Словачкој. Дакле. Кроати. пак. на Јонско Море и продрли одатле до Скопља85 подвукао Р. према археолошким налазима. а онда су продрли у Геманију недалеко од Пољске. Шта више.. он. а делом су у току I века н. Ту Шварц устаје особито против мишљења Шафарика и Нидерла. Мишљења су веома различита. О њима постоји бројна литература. Илири. који је народ дошао пре који после. као и многи други. завршава Шимек. у крај по имену Лузатија. упореди његов назив Peiso=Pelso= =Pleso за Plattensee — Блатно језеро. кретање и станишта словенских племена. Те су речи могле доспети у Моравску из Украјине. а види и код Аурелијуса Виктора). Орбин де иначе доста несређен и несигуран кад приказује порекло. пастири и сл. Тацитови. München 1969. према подробној студији. само једно знам сигурно — да Трибали [Срби]. Против таквог објашњења најречитије говори околност да је фонд речи заједнички моравским и румунским Власима. према Плинију. Ипак. по мом уверењу историјски је боље засновано него уобичајено објашњење доласком румунских Влаха у касном средњем веку. Иначе. каже Халкокондил. па су то преузето име понели са собом премештајући се у своја нова источнија станишта.

Les origines de l'Etat Polonais. goren (узвисина). па међу њима и Срба. Кананос нас упознаје са Пруском. главни град Данциг. али је од значаја да се из свега што нам је Халкокондил испричао може наслутити да су Срби дошли однекуд са запада и да су своја балканска станишта почели стварати најпре на некадашњим илирским подручјима ширећи ce постепено према истоку и југу. каже. Kao што је познато. kalen (бара). Идући даље према западу наилази. Viarce и Bridino (у једном рукопису Bridrino). Kao што се види. La Pologne au Xе congres international des sciences historiques a Rome. каже да су морали бити бројни чим је аварски бајан настојао да их придобије за војну и политичку сарадњу. Поводом Кананосових вести о Зигиотима в. visoke breg (висока обала). Европа y XV в. starbrode (стари прелаз. trestini lug (тршчана мочвара). газ). Јер. то је било познато и пре. Вендска земља) са главним градом Либеком (Лупек). пловећи по Балтичком Мору. Напуштајући Ливонију и град Ригу. Wendische Kultstätten. Исто тако корисна је и његова констатација о распростирању једног словенског племена од Дакије све до крајњег југа Пелопонеза. У вези са словенским становницима Прибалтика занимљива запажања даје и Thede Palm. knezegraniza (кнежева граница). bisterniza (плаховита река). У њој је. земља St(h)lavonia (Славонија. овде има много места у којима се говори истим.подручју. Кад је то рекао Кананос нам саопштава једну појединост која је не само занимљива већ по свој прилици и веома драгоцена. особито на оне Венде (Словене) који су били ближи балтичкој обали.. brosa most (брезов мост). jezer (језерце). Lund 1937. glambikelug (дубока мочвара). О ЈЕДНОЈ КРАТКОЈ АЛИ ЗАНИМЉИВОЈ ВЕСТИ ЛАСКАРИСА КАНАНОСА Кананос је као морепловац и трговац пловио у XV веку и по морима у северним деловима Европе. J. (Codex Pomeraniae. особито при ушћу Одре. I. Додуше.. 103—104. Тако је. 1962). горњи податак може да буде од великог значаја. да бисмо могли да проценимо његову вредност морали бисмо знати да ли је Кананос заиста до те мере познавао словенски језик на југу Пелопонеза и онај у околини Либека да је са сигурношћу могао рећи да је језик Зигиота толико сличан ономе на северу да су Зигиоти само из ових крајева могли отићи чак на Пелопонез. studeniza (извор) ztulp. вредело пажљивије проучити Етикуса: Die Kosmographie des Istrier Aaithikos in latieinischen Auszüge des Hieronymus. Warszawa 1955. Georgacas. doberpol (добро поље). За проверавање Кананосових уверавања да је језик околине Либека истоветан са језиком Зигиота на Пелопонезу можда треба имати у виду и ове словенске речи забележене у Померанији. bosepol (божје поље). за коју каже да лежи у крајњем углу Балтичког залива. glinka (глина). описао и земље које је успут видео и посетио. stolp (стуб) итд. Вутке сматра да је овде реч о Узедому и Волину. pyask (песак). Byzantinische Zeitschrift. вели он. Сасвим је могуће да би за питање старости Словена на балтичкој обали. језиком као и међу Зигиотима" 86 86 Die Nordlandreise des Laskaris Kanasos. и Διον Α. Етикус на северу Германије спомиње и два острва. Веома је значајна и његова опаска о боравку Срба на Јонском Мору мислећи притом и на Јадранско Море. Наиме. Називи су несумњиво интересантни. Он ту товори да је на облик храмова у предхришћанско доба могао деловати и утицај из Скандинавије.. поготову кад имамо У виду да би се Симокатини Словени с краја VI века. damba gora (храстово дрво). 81 . swanta gora (света гора). herausgegeben von Heinrich Wuttke. Leipzig 1953. за проблем порекла једног дела Јужних Словена. Наравно. пошто је рекао да је у тој словенској земљи главни град Лупек (Либек) писац продужава овим речима: „Одатле воде порекло Зигиоти на Пелопонезу. Ζαχγθηνογ Οι Σλαβοι en Σλλαβι Αθηναι 1945 и D. The Mediaval names Melingi and Ezeritae of Slavic groups in the Peloponnesus. dogle most (дуги мост). 43 München 1950. и њиховом ширењу према западу и према истоку (до Скопља). за које Aleksander Gieysztor.

Па ипак. Наиме. Пре свега.Словени половином VI в. Кананос је могао познавати словенски језик којим су говорили Зигиоти. мада смо у недоумици. ваља имати у виду да се Кананосов податак не може разматрати изоловано. већ само у склопу и других вести које нас јасније или мање јасно упућују на исти правац или на приближно исто подручје. н. Кананосова вест. (Lech Leciejewicz. не даје нам за право да је без икаквог проверавања прихватимо као сасвим поуздану. ми морамо помишљати и на другу могућност. мада веома привлачна. Дакле. не смемо је олако ни одбацити. е. Slowianszczyzna Zachodnia) Но. и кад је дошао међу Венде (Словене) на Балтичком Мору могао је бити до те мере изненађен сличношћу говора Венда да му се тренутно учинило да његови Зигиоти ниодкуд другде нису могли отићи на Пелопонез већ само одавде. 82 .

али на ово одмах надовезује да тамо нису остали дуго.. тада су први пут примили хришћанство". Сетимо се само да и Халкокондил тврди како је од Дакије све до Пинда и Тесалије било насељено једно племе. а који је водио порекло од германских Боема. Наиме. и кад најзад у истом веку Кананосов земљак. живећи на прекретници две епохе. сматрају да су ови Ајнхардови Остабтреци у ствари источни Ободрити и да су тако названи за разлику од Ободрита (Бодрића) на доњој Лаби. готово без изузетка.. Видећемо да се и читав век и по касније многи историчари позивају на Бјондов ауторитет. који су по свој прилици живели тада у Банату све до Дунава. и Сверопилус краљ Далмације и народ који му је био подчињен. Већ на том месту његово објашњење изазива пуну пажњу. можда ће од интереса бити и ова трећа Бјондова вест: „. Бјондо је био убеђен да су Далмацију и Илирик заузели они Словени који су дошли са подручја Чешке и Пољске. Већ и ово што је досад рекао веома је значајно за проблем порекла Срба и неких других јужнословенских племена. Ова Бјондова књига подељена је на декаде и није пагинирана.. Најзад. што ће рећи 83 . природно. Пишући своје знаменито дело. веома много заслужни за ширење нових путева сазнања у области историје.87 87 Blondi Flavii Foruoiuliensis Historiarum de inclinatione Romanorum imperi. а дошли су пак из прекодунавских крајева".88 Најзад. настоји да објасни шта је било и са некадашњим римским провинцијама — Далмацијом и Илириком. Склави заузеше Истру и Далмацију и од њих наречена би Склавинија. Њиховој ревности и научној знатижељи можемо захвалити што су сачувани од пропасти многи рукописи непроцењиве вредности.. поједини учени људи настоје да свет прикажу у новом светлу и зато вредно истражују изворе сазнања упознајући се тако са дотад скривеним и затуреним рукописима из ранијих времена. Кад је у једном одељку говорио с Далмацији Бјондо је. Ho. али није ни наговестио да би тамошњи словенски језик могао бити сличан са језиком словенских Зигиота на Пелопонезу. баш тамо где је и Либек. КРАТКИ ПОДАЦИ ХУМАНИСТЕ ФЛАВИЈА БЈОНДА О ПОРЕКЛУ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА Полет који захвата добар део Европе у периоду Хуманизма и Ренесансе означава прекретницу и у области историјских истраживања. дакле опет међу Словенима. наиме. јер се један њихов део издвојио и у доба цара Маврикија стигао у Далмацију и Илирик. Сматра се сасвим вероватним да су приликом досељавања Полапских Словена Ободрити застали у Банату.а они који су остали код куће нешто мало касније променили су имена и једни се назвали Пољацима (Polons) а други Чесима (Boemos)". при спомену краља Сверопила додао још и ово: „. зашто не би било могуће да је Кананос међу Вендима на Балтичком Мору могао осетити не само језичку сличност већ можда и чути да су неки Словени некад давно отишли оданде негде далеко на југ. Историју од пада Римског царства.Кад знамо шта о пореклу Срба говори Порфирогенит и кад имамо у виду да по свој прилици и Анине Ветонце (Србе) ваља тражити негде дуж Лабе. Флавије Бјондо спада сигурно у ред оних хроничара који су. пошто је описао шта се дешавало у Германији кад се Стилихон. али је још значајнија његова следећа реченица. али је можда један њихов део продужио све до Пелопонеза. Бјондо има још један занимљиви податак из којег се може извући исти закључак о пореклу Словена у Далмацији као и горе. Кад овако расуђујемо треба се сетити да франачки хроничар Ајнхард у првој половини IX века спомиње неке Остабтреце. не треба изгубити из вида да је Кананос био и у Данцигу. познати римски војсковођа. Бјондо. наслућује да су Трибали (Срби) могли доћи из неке земље на западу. Горња вест је у првој књизи прве декаде. Impressarium Venetis Thomam Alexandrinum anno salutis MCCCCLXXXIIII Kalendis Julii. Кад је. рекао да су се неки Словени доселили у Далмацију и Илирик.. Ослобађајући се превеликог утицаја цркве и њене идеологије. Бјондо тај опис овако завршава: . умешао у тамошња збивања и пошто је констатовао да су Вандали и Бургунди напустили своја подручја. а то се готово сасвим поклапа са оним што нам је саопштио Порфирогенит тврдећи да су Хрвати дошли из Беле Хрватске. Кад Кананосов податак посматрамо у склопу свих других вести о пореклу појединих јужнословенских племена стичемо утисак да нам и он на један особен начин указује да порекло Срба треба пре тражити на северозападном подручју него негде другде.89 Дакле. као што се могло видети. Халкокондил. Бјондо казује како су на њихове земље стигли са истока Словени. Историчари. међутим арапски Сарацени нападоше Сицилију: целу приморску обалу опустошили су пљачком и пожаром.

или су обадвојица однекуд преузели те податке независно један од другог.91 Исти преводилац и Славонију назива вендском земљом. утолико пре што. Muratori. као и Порфирогенит. а Бели Срби из Бојке. Наслов немачког издања према немачком рукопису из 1493. што је несумњиво врло интересантно. Она је. 29—36). da L. као што смо већ досад видели. и непознатом писцу Светске Хронике то је изгледало нормално. s. пређоше у Италију. 1564.који води порекло од боеманских Немаца". што је мање вероватно. Занимљиво је да је преводилац „словенски народ" превео са „вендски народ" и додао . али је упадљиво да се њихови подаци о освајачима Далмације потпуно подударају. 88 Исто. Но. декада I. једино и зову Вендима. доћи до записа у којима је било забележено одакле су дошли они Словени који су заузели Далмацију и истовремено упадали и у Италију.. није усамљено. Кад упоређујемо Бјондове и Порфирогенитове вести треба да имамо у виду да је и Бјондо. Уз ову вест у индексу стоји напомена: „Словени воде порекло од Бохема и Германа"90 Наравно. Бјондово дело штампано је у Венецији и он је могао или ту или у неком другом италијанском граду. можда у Риму. познати писац у овом случају мисли само на Словене у Далмацији.. што се налази на крају Треће декаде књиге једанаесте. 84 . па га и ми можемо прихватити као вероватно. Он ту поред Словена спомиње и готског краља Тотилу (De migrationibus populorum septentrionalium. A. И Макијавели. Али да се вратимо наведеној вести о пореклу далматинских Словена. Сверопилус као краљ Далмације спомиње се и у овој вести: „Међутим Словени. Ту чињеницу не смемо пренебрегнути и повести се за неким мање убедљивим вестима. max. буквално иста као и код Бјонда. књига III. То можемо двојако тумачити: или је он све Словене називао Вендима. Занимљиво је знати да је после података о томе где је и када књига штампана. supra decades Blondi ab Inclinatiore Imperii usque ad tempora Joannis Vicesimi tertii Pont. године гласи: Register des Buchs der Chroniken und Geschichten mit figuren und bildnissen von anbeginn der Welt bis auf dieses unsere Zeit. Citta di Castello MDCCCCXIII. 171. кад говори о нападима на Илирију у време цара Јустинијана. за разлику од осталих Словена. Горња вест у индексу налази се под СХII. ВЕСТИ О ОСВАЈАЧИМА ДАЛМАЦИЈЕ У ЈЕДНОЈ СВЕТСКОЈ ХРОНИЦИ ИЗ КРАЈА XV ВЕКА Поред Бјонда неки старији историчари доста често су се позивали и на ову Хронику у којој је вест о Сверопилу истоветна као и код Бјонда. и то од речи до речи. У оба издања обележени су само листови. који су за време папе Хадријана Трећег и далматинског кнеза Сверопила примили хришћанство. Да ли је могуће да је непознати писац при састављању своје обимне Хронике већ познавао Бјондове податке и преписао их.. с обзиром да је од појаве Бјондове књиге до штампања Светске Хронике прошло само неколико година. Као и Бјонду. Вреди напоменути да поред латинског оригинала ове Хронике постоји и стари немачки превод. Бјондо сигурно није знао за Порфирогенитов спис. можемо рећи да ниједан од ова два писца није ни покушао да посумња у наведено порекло Словена у Далмацији и Илирику. године гласи: Registrum huius operis libri chronicorum cum figuris et imaginibus ab Initio mundi. могао доћи до старих података у црквеним или манастирским центрима у Италији или је могао користити још увек дошта свежу традицију. Parte I.из околине Кракова.. Можда из неког касније изгубљеног извора? Тачан одговор тешко је дати. или је назив Венди употребио зато што је био уверен да су Словени и у Далмацији и у Славонији пореклом из групе Западних Словена које стари историчари. Factus ex Italico sermone Latinus Per Hieronimum Turlerum. штампан текст под насловом Abreviatio Pii Pont.. књига II. спомиње нове народе који су наилазили са севера и прелазили Дунав. као што се види. Tom III. max. 89 Blondi Flavii. декада II. 90 Наслов Хронике штампане на латинском језику према рукопису из 1493. било како да је. потукоше Сарацене наневши им велики пораз и отераше их са брда Гаргана" (Rerum Italicarum scriptores .. односно преузео. наводно Сверопилове поданике.. коју по свој прилици треба тражити на подручју Чешке и у њеном суседству.

Отуда се у XVI веку јављају бројна дела и из области историје.*** Карта у Светској Хроници (1493) Са Хроником Света можемо рећи да се завршава један период у којем су се писци углавном задвовољавали да само региструју стања и догађаје. раширено у претходном столећу. Интересовање за прошлост. уродило је плодом. Није искључено да су многи стари рукописи током векова уништени или су постали тако ретки да су готово неприступачни. Прикупљање старих хроника и других рукописа и превођење класичних дела омогућили су примену нових метода у писању историјских дела. Историјски списи XVI века увелико остављају утисак научних расправа у којима се писци позивају било на изворе или на друге писце прихватајући или одбацујући њихова мишљења. Тај проблем је и за писце тога столећа био веома сложен. ова Хроника се најчешће цитира као Chronicon Mundi. што ће рећи ca погрешном годином. Иначе. критички истраже и процене опредељујући се за оне који су им се чннили најверодостојнији. шеснаестим. свестрано заинтересованих учених људи жељних да објаве свету плодове свога рада на истраживању сложених проблема европске и светске историје. 91 Немачко издање CLXXI: Dessgleichen auch Sueropilus der König zu Dalmacia mitsambt seinen vndertanigen Windischen Volck das von den beheimischen teutschen Vrsprung gehabt hat. Norimbergae 1494. Отуда је вредност историјских списа из периода Хуманизма и Ренесансе и у томе што се у њима могу наћи и трагови тих изгубљених или тешко приступачних рукописа. Ни једнима ни 85 . Особиту тешкоћу причињавало је питање односа Словена и Германа. и шеснаести век је доба размаха гласовитих хуманиста. Мноштво историјских извора пружало је могућност научницима да их међусобно упореде. У њима наилазимо веома често на драгоцене податке и описе до којих је данас тешко доћи у изворном облику. веком запажају се у историографији уочлхиве промене. уз незнатни покушај да поређењем разних података дођу и до неких својих закључака и оцена. Са следећим. За нас је од значаја што се и у делима хуманиста и других учених људи XVI века сусрећемо са проблемом порекла Словена.

Нека су се двојица доцнијих писаца и угледали на најранијег. Tomus I. Но. Право решење није нађено. али додаје да је један део тих Словена за време Маврикија отишао у Далмацију и Илирик. али под истим именом. већ. како каже. упадљиво је да у Бонфинијевом причању има подударања са вестима код Бјонда и писца Светске Хронике не само у досадашњем описѕ већ и у односу на спомен Светопилуса (код других Сверопилус) наводно краља Далмације. од тих преосталих и до данас постоје Бохеми (Чеси) и Полони (Пољаци). који воде порекло од Бохема. За оне који су остали на старим стаништима каже да су променили имена и једни су названи Пољацима (Polonos). да се закључити да се један део каснијих Јужних Словена у Далмацији. 31 93 Исто. наравно. Но. што ћe рећи да је био уверен да је насељавање тих Словена (међу њима. што наводи на помисао. да су можда настала према географским карактеристикама подручја на којим су живела и германска и словенска племена. наиме. Из ових Бонфинијевих речи у којима се јасно осећа призвук Бјондовог казивања. Други су мислили да су у питању две гране.92 Он ову мисао понавља и на другом месту казујући да су Истру и Далмацију заузели Словени долазећи из прекодунавских крајева. ни Бонфиније нема јасну слику о пореклу Венда и Словена уопште. јер би морало бити сачувано сећање на долазак Венда као на сасвим посебан народ. Ево због чега. проблем Вандала и Венда био је и остао занимљив баш због те своје недокучивости. једна германска друга вендска (словенска). и Бонфиније истим речима казује да су далматински Словени потомци оних Словена који су остали у Бохемији (Чешкој). по свој прилици једино могућу. подчинио тамошње (далматинске) Словене.другима није се знало порекло нити се знало када су дошли на подручја не којима их историја затиче. Кад њихова казивања пажљивије пратимо можемо запазити да већина ипак разликује Германе од Словена. Сасвим је могуће и то да имена и Вандала и Венда у својој основи имају исто значење. Ivanyi et L. који је. а други Чесима (Bohemos). на путу за Иберијско полуострво. in IV tomis. Чињеница да на територији старе Германије извори спомињу и Вандале и Венде стварала је посебну забуну. 62. за истраживача је занимљиво да утврди откуда су се у делима горња три хроничара нашле истоветне вести о пореклу и правцу насељавања каснијих далматинских Словена. Истри и Илирику сматра потомцима оних Словена који су остали на северу где су временом образовали Чешку и Пољску државу. Чак ни данас нисмо сасвим сигурни какво је решење најбоље.93 92 Antonius de Bonifinius Rerum ungaricarum decades. ипак се мора поставити питање где је тај најстарији нашао наведене податке и у каквом виду? Да ли су v том тренуткѕ већ били онако формулисани или их је он сложио на основу вести сакупљених са разних страна? Пошто је сасвим могуће да је Бјондо најранији састављач горњих драгоцених 86 . а то је за наш проблем најважније. и Срба и Хрвата) предузето са подручја горња Лаба — горња Висла. Juhasz. што ћe рећи да су њихове земље у Германији морале остати ненасељене. Кад имамо у виду ову могућност готово да нам и не смета што рани писци Словене зову час Вандалима час Вендима. Дакле. Но. Ваљда зато ни он није могао да не спомене Венде (Словене) са Вандалима и Бургундима. Упадљиво је. Али извори о томе ћуте. Ако су на те земље касније дошли Венди (Словени) било би чудно да се око оба имена прави толика пометња. да се за германске Вандале зна да су на самом почетку V века били на Рајни. као и Бјондо и непознати састављач Светске Хронике. Сличност назива наводила је многе на закључак да је реч о једном народу. германског племена. али подвлачи да нису сасвим оставили првобитна станишта. Бонфиније најпре говори о Словенима око Азовског Мора и Дона. или само Вандалима. Lipsiae 1936. да су и Вандали и Венди још од најстаријих времена живели у суседству и да је пометња и настала отуда што никакво сећање не достиже до њихових почетака. а онда их налази на подручјима Вандала и Бургунда. Fogel et B. Ediderunt J. II ХРОНИЧАРИ И ИСТОРИЧАРИ XVI ВЕКА ИЗ БОНФИНИЈЕВОГ КАЗИВАЊА О НАСЕЉАВАЊУ ВЕНДА НА ЈЕДНОМ ДЕЛУ БАЛКАНА Као и други. каже.

Он у том смислу скреће пажњу на. Он Бјонда спомиње и кад констатује да је име Вандали општи назив племена. а не. и то Вандали чак у Африку.. КАКО ЈЕ АЛБЕРТ КРАНЦ ТУМАЧИО ДОСЕЉАВАЊЕ СЛОВЕНА У ДАЛМАЦИЈУ Један од раних писаца XVI века који је уложио пуно труда да што боље разреши проблем Вандала и Венда (Словена) био је и Алберт Кранц. за које каже да је исти као и онај који употребљавају Словени у Далмацији. caput V. Liber I.96 Будући убеђен да су Вандали [Венди] продрли у своје балканске земље за време цара Маврикија. да су из Далмације прешли у Бохемију [Чешку] под воћством Цета [Zetho]". Кранц се без двоумљења позива на Флавија Бјонда и буквално каже овако: „Према Бјондовом сведочанству сматрамо да су Вандали (које он [Бјондо] и други називају Словенима) из својих садашњих станишта кренули у Далмацију. И Кранц каже да су Вандали (Венеди) заузимали многа подручја и да су им имена временом мењана и умножавана. Тек се из истих обичаја. по њему. MDXVIII mense septembri. прешла Дунав и доселила се у Истру. Његова су запажања изванредна и веома много одговарају ономе што о Вендима закључујемо поводом Непотових Инда и Јорданових Винида. Срби и можда и неки други) у та своја станишта дошли са Лабе и Висле. као и о кретањима са севера на југ. У литератури се наводи углавном овај други. Beh у предговору Кранц говори о Вандалима као о Словенима и сматра да спадају у најстарије народе у Европи. наиме. Бохема (Чеxa) и Далматинаца исти. forisque gestis. Што се тиче времена када су се Вандали (Венди. што је истоветно са оним што је за Виниде рекао још Јордан. 87 . и не помислимо да је реч о истом племену кад у разним удаљеним покрајинама прочитамо различита имена. Hispanias. Горња вест је у предговору (Proemium) под aii. На ово Кранц додаје да је језик Полона [Пољака]. при чему наводи чак и годину 583 када се. а у његово време су. Далмати и Хистри [Словени и Истри]. међу којима доста јасно назиремо и Србе. Africam. И Кранц схвата да су ти староседеоци Европе делимично напустили своја стара станишта и отишли на југ. Мало даље.података. пошто је израсла у огромну масу. како каже. Убеђење Кранцово да су Вандали (Словени) веома стари становници Европе поклапа се и са Порфирогенитовим обавештењем да су Срби још од почетља живели на подручју са којег су кренули у Далмацију. једном покренути.. ac bellis domi. и најбројнији. Словенима) у Саксонији. et Dalmatiam migratione: et eorum regibus. описао како су Вандали и Бургунди напустили своја стара станишта и отишли на запад. Хрватску и Истру где су се учврстили на подручјима која и данас држе". Хрватску и Далмацију. на једном листу стоји само Wandalia Alberti Kranz. Proemium. наставља Кранц. које наши зову Словени . већ из Бохемије у Хрватску". Coloniae impressa MDXVIIII.. У том смислу је и његов следећи закључак . Убеђен да је тако Кранц закључује „да нису Бохеми пореклом од Далмата већ Далмати [далматински Словени] од Бохема и других Вандала [Венда]". Понекад. спомињу тамо под именом Склавина место Вандала. поуздане трагове словенског говора у словенским деловима Саксоније. Бохеми. као и онај међу осталим Вандалима (Вендима. дакле под другом годином. у његовом делу наћи ћемо и веома занимљиве закључке поводом порекла и досељавања Јужних Словена. да су сви они један народ".а стари су их звали Вандали. Истру и Илирик у време цариградског цара Маврикија. et eorum patrio solo. Кад је. aiii-aiiii.да су Полони. ac in Italiam. Galliam. 96 Исто. а V. закона и језика види да је реч о једном племену. Кранц посматра и језичку страну проблема. Словени) преселили на Балканско полуострво. Из ње се можемо поново уверити у његово убеђење да су каснији Јужни Словени пре поласка на југ живели у суседству Вандала и Бургунда. Али.94 94 Wandalia in qua de Wandalorum populis. Coloniae agrippinae anno sal. скупили оружје и кренули у Далмацију. наслов. остаје нам засад да се још једном подсетимо да су још средином XV века неки писци били убеђени да су далматински и истарски Словени (Хрвати. Желећи да буде што убедљивији у својим закључцима о Вандалима (Вендима) и о њиховој старој постојбини. како неки булазне. каже.95 Веома је занимљива и значајна још једна Кранцова опаска о времену када су Полапски Словени кренули на југ. скраћени. Кранц доводи ту сеобу у везу са аварско-византијским међусобицима и закључује „Да су Вандали [Венди] Бохеми. из чега мало даље закључује још једном „да се Вандали [Венди] нису иселили из Хрватске у Бохемију [Чешку]. Кранц каже да је око двестоте године после њих друга грана њиховог племена.97 95 Исто.

.. Он је убеђен да су на северу живели још и у време кад су тамо боравили германски Вандали и Бургунди. може се јасно запазити да он њихове претке налази међу Западним Словенима и то од веома давних времена. Кранц подвлачи дубоку старост Вандала (Венда) у Германији.97 исто. између осталог. некада су заузимали Словени (Sclavini). tam superioris quam inferioris. Тих година се још један хроничар позива на Бјонда кад говори о једном делу Јужних Словена: Tomus primus Chronicon D.. Germaniae. 293.Illyri-Bossinenses et Dalmatae". Мада се после овога само по себи разуме којим су се правцем ови Словени морали кретати идући са севера на југ. . De saxonicae gentis vetusta origine . quorum coloni majori ex parte puram habent. Тих година Србе. cap... Francofurti ad Moenum MDLXXX. Вилци. преко Паноније. ab mitio mundi ad annum Christi nati MCCCCC. потиснувши временом старе становнике. Anno Salutis MDXXX. Кранц ниједном речи не спомиње Србе. Nicolai Cisneri . Додуше. За Србе Кранц каже да су вандалско (вендско) племе које је становало између Сале и Лабе. Вандале и Вендре спомиње и Пиркајмер (Bilibaldi Pirckheymeri. а све скупа одговара и Порфирогенитовим описима предбалканске постојбине Срба и Хрвата у Полабљу и у прикарпатеким пределима. За нас је од посебног значаја што је Кранц. Saxonia. дошао до сличног убеђења. sed manserunt eorum reliquiae Bohemi et Poloni. Срби (Sorabes) и Вилци. део Саксоније и Мекленбуршког војводства. при спомену града Ростока он каже . И у свом другом делу. ништа Вандалима и Вендима није било заједничко осим сличности имена. studio. Дакле. Писац ту.. из овог кратког осврта на Кранцово тумачење порекла једног дела Јужних Словена. Кранц нас ипак извештава да су до далмaтинске и истарске обале дошли из Бохемије [Чешке] преко Паноније.. како и Порфирогенит каже. Срби. Сад... Тако на страни 679. „од почетка". qua Dalmatiae utuntur. па би тамо и Срби морали бити.. Занимљиво је како Кранц овде описује простирање Вандала (Венда) од границе са Саксонцима: Од границе код вандалског (венског) Старгарда (Oldenburg — Стари град) подручје Вандала (Венда) пружало се према истоку обалом Германског Мора све до Пруске. каже Кранц.. Он их ни овде не сматра дошљацима. et opera Josephi Simoni Assemani. Beati Rhenani Selestadiensis rerum germanicarum libri tres.. Далмације и Илирика јасно нам је да међу њима замишља и Србе. Цели овај приморски појас од Висле. Један од тих старијих писаца који је заступао мишљење да су Чеси из балканске Хрватске. licet historia Bohemica Bohemos ac Polonos dicat ex Dalmatis ortum habere.. већ као да су ту били од самог почетка. Ha Бјонда се много касније позива и знаменити Асеман који уз своје гледиште у вези са балканским Словенима у Далмацији и оним у Саксонији наводи.. Coloniae MDLXIIII. I. Lib. „Ta земља je сада. на страни 748 каже: „А Sclauis his.. Дакле. Врло је занимљиво којом згодом Пиркајнер спомиње Србе (Sorabos) и где их све налази. Calendis Julii. Istria Sclauonia est dicta. 5. али кад стално говори о становницима Истре.Civitates novae a Sorabis Sclavis conditae". и ову необично интересантну Бјондову опаску: „Sunt etiam certiores proximis in regionibus Slavorum reliquiae apud Saxones. Занимљиво је да Пиркајмер на страни 715 има и ову опаску: ... Romae MDCCLV.. Tomus primus. Venerunt autem Slaui ex regionibus trans Danubium sitis. cum praefatione. Saxonia. D. Anno MDLII. 88 . Johannis Naucleri praepositi Tubingensis. указује да је Кранц у својим истраживањима дошао до закључка да је заједничко име настало по свој прилици као последица веома дугог живљења на истом подручју или у веома блиском сродству.. Венди и остали словенски народи заузели су и подчинили земље које су напустили Вандали и други ранији становници". Liber I. Norimbergae. nec tamen ea loca reliquerunt. каже писац даље.98 98 Alberti Krantzii Rerum Germanicarum historici clariss. мада не спомиње Порфирогенита. Slavonicam loquutionem" (Kalendaria ecclesiae universae. I. Blondo authore. Argentorati Anno MDCX. Descriptio.." дакле два сасвим супротна гледишта. та подручја испуњавају Саксонци. наиме да су Словени веома давнашњи становници Полабља. са великим делом провинција у унутрашњости. дошли у Чешку јесте и [Joannes Dubravius] Historiae regni Boiemiae.. мада није знао за Порфирогенита и његове податке о предбалканској постојбини Срба у Полабљу. Кранц је готово читавих шест стотина година касније дошао до приближно истог закључка. Већ сама чињеница да он и германске Вандале и словенске Венде назива истим именом — Вандали." Своје разликовање Венда од Вандала писац истиче на страни 701: „ ." Кранцов опис вендског подручја од Олденбурга до Пруске и његово убеђење о дубокој старости Венда на том подручју у потпуности се поклапа са подацима о Непотовим Индима и Јордановим Винидима. caput I. Libri XXXIII.

R. Но. Проучавајући изворе које је сакупио и разматрајући резултате до којих су историчари дотад дошли. који називају виндским и винтским (Vindicam et Vinthicam). Виниди) не треба изједначавати са Вандалима. Danduti. Пошто је на страни 1542 најпре рекао како постоји извесно размимоилажење поводом праваца којима су Словени придолазили на. Кромер на једном месту своју мисао овако формулише: „Северно од Истре и у Панонији.100 Размишљајући како је све могло бити у давна времена и где су све боравили Словени. и тако се измешали са преосталим Вандалима да нису само браковима измешали породице. њихове сроднике потукли су и протерали са Лабе на Салу и тада су Вандали. И заиста. сигурно је да су Словени око 500. Rer. док је на југу. Кромер уошпте Сарматији посвећује доста пажње прихватајући давнашње схватање да је Висла граница између Сарматије и Германије. Cimbr. а када су прешли реку упутили су се према западу. који су одатле узнемиравали римске провинције Илирик. Germ. Hall in Sachsen 1679. да су у разна времена на истом месту становала различита племена. додаје Кромер. Писац ту. To су. затварају Сарматске планине (Карпати). Caupti. Rathe der Stadt Hall zu Ehren. dass daruber die alte Teutsche Sprache corrumpiret. некада су настањивали Словини. Wismariensis megapolitani genealochronicon Megapolitanum omnis aevi. 1610). Крамеру се у једном тренутку чинило да су кренули из Сарматије према југу до Дунава. нови. или. ined. наводно.. cap. које зову и Срби (Sorben). Кромеру изгледа природно да су током времена могли прећи у Германију и 89 .а и данас држе.. у књизи има и других занимљивих запажања о старости Венда-Срба у Полабљу. Wohl W. J. осећајући да је проблем тежак и будући уверен да Словени и поред сличности имена (Вандали. und mit den Wandalen vereinbaret und befreundet. Кромер покушава да географску и хронолошку неусклађеност протумачи дајући једно образложење које можемо прихватити без икаквог двоумљења. који су сада Трансилвани и Влахи. године по Христовом рођењу дошли у ове крајеве Балтичког Мора. па су морали тражити друга станишта. Durch Ernestium Brotuff. каже.. трагајући за пореклом и првобитним стаништима Словена. он притом додаје да нису у питању само земље у којима сада станују Полони [Пољаци]. Mon. Varini. Lipsiae 1745). vermischet und gemein worden ist" (M. Bürgern zu Marsburg (Weiland J. Ту су напали и потукли старе народе Тевтоне и напредовали даље преко Лабе све до Сале и ту су заузели више области. et Megalopolensium.. као што је. пишући своју књигу о пореклу и историји Пољака. све до Бохемије.Als haben sich die Witzer Wunden und andere Slaven aus Sarmatien so heuffig in diese Lender und Stette gemachlich eingedrungen. Плајсе. Suarini oder Suarones oder Suordi. пак. Далмацију и Истру". она станишта која су некад давно држали Вандали. Што је у тим напорима био врло често у недоумици не можемо му замерити кад знамо да смо чак и данас у том погледу у великој неивесности. германског. били Венди у грофовији Лајсник (Leissnick) на Мулди. већ je из два различита језика.. И Хермундуре. Herthani. напуштене вандалске земље.РАЗМИШЉАЊА. Боеми [Чеси].. I. од Дачана. Кромер је сакупио за оно време прилично велики број извора и историјских дела настојећи да њиховом анализом и поређењем добије што јаснији одговор на иначе крајње неодређено питање порекла Словена. T. 8). заузели изворе код Халеа. Елстера и других вода" (с. T. Canuti. 45. Bernhardi Latomi. ПРЕТПОСТАВКЕ И ЗАКЉУЧЦИ МАРТИНА КРОМЕРА O ПОРЕКЛУ СРБА И ЊИХОВОЈ СЕОБИ НА БАЛКАНСКО ПОЛУОСТРВО Већ сама чињеница да је Мартин Кромер у своје време радо цитиран говори да су га многи каснији историчари оценили као изврсног познаваоца најстарије историје Словена. Слично казује и Латомус: „. Не сумњајући да су Словени од вајкада становници Сарматије. Да ли су ови Склави-Срби отворили и нове изворе нисам читао". 99 Исто. 21. Lipsiae 1739. да је на неком пространом подручју. nach Ordnung der Zeit und Sippe (oder Geschichte) E. Мекленбуржани и Саксонци.101 Међутим. Скитија. коју Страбо назива Buiemum. Иначе. објашњава Кромер. ined. У збирци Mon. Сасвим је природно. scripta. те су се повукли у северна подручја између Лабе и мора. und Delmanci.ј. Занимљиво је које све групе писац на овом подручју приписује Србима: „Calucones. т. писац продужава овим речима: Било како да је. Кромер је у једном тренутку дошао до закључка да не може бити сумње да су Словени држали . E. 1554) in zweyen Büchern verfasset und mit Fleiss beschrieben. за појаву Венда каже: „Кад су Готи заузели Угарску протерали су Венде или Словене из њихове земље Вандалије. praec. делимично напуштене. Cauptani..102 Што се тиче питања одакле су Словени дошли на вандалска и бургундска подручја. Eudosii. словенског и вандалског. Крајем XVI века о Вандалији и Вендима говори се и у чланку Joannis Simoni Vandalia a. Померани. Historiam regni. dynastiae ducatus et principatus Meoklenburgici continens (Ao. 1598. каже. IV. . Шлезани. већ и неке друге земље северно од Црног и Азовског Мора и Дунава.. germ. на страни 6. Изједначивање Венда са Вандалима налазимо и у књизи Chronica von den SaltzBornen und Erbauung der Stadt Hall an der Sala in Sachsen gelegen. Сви су се ови једним именом звали Срби (Sorabi) и налазили су се између Лабе и Сале и око Мулде. Кашуби. настао трећи.. und die Wendische Zunge mit eingewurzelt. у исто време живело више народа.. Венди или Винди. Склави. Liber II. Cauri. Венди.

понавља Кромер. много шта изменило. Кромер даље додаје нешто што је за нас посебно занимљиво. 103 идто. у Јорданово време. За ову своју мисао Кромер се позива на Прокопија. око 600 година. Исто. Тим поводом Кромер казује како су Квади. било под именом Венеда или Венета. Неизвесност око имена Вандали. односно. Наиме. Кромер још једном тумачи и то тако што му се чини да је збрка настала вероватно отуда што су Венеди (Венди. Далмацију и Истру. Убеђен у веродостојност Јорданових података. . када се спомињу Венеди. при чему се позива на Кранца који је тврдио да су Вандали (Словени) одвајкада држали подручја уз Сарматске планине [Карпате]. Словене и Анте не везује са Вандалима већ ca Винидима или Вендима. Говорећи о Сарматији. према различитим подацима јавила су се три имена: Венети. до Јордановог времена. већ настоји да дође до било какве хронолошке одреднице којом би ближе одредио време и правце кретања Словена. Венеди или Винди. Сарматима и Вендима основни извор му је Јордан. Исто.". Није ли ова појединост изванредно значајна за одређивање географског положаја Венеда или Венета. Basileae 1568. племена настала из једног или да су се Словени и Антн развили од Венеда. он наставља овако: „Иста та места касније. Илирик и Далмацију. Грегорија. 13. 6. Јордана. и оданде су узнемиравали Панонију" и продрли у Илирик. На ово. на шта додаје да су тада држали иста подручја која сада држе Моравци и Шлезани. каже. 105 исто. Но. Особито значајна Кромерова опаска у вези са горњим племенима јесте да су или сва три.103 Пажњи Креомеровој није измакла ни чињеница да Јордан на другом месту.105 Овим се Кромер приближио питању продора Словена у Панонију и даље на југ.ј. 100 Martini Cromeri de origme et rebus gestis Polonorum libri XXX. 12—13. запажа и друге веома корисне појединости. Он. тражећи колевку Словена. Имајући у виду његов опис положаја Венеда северно од левих обронака Карпата и извора Висле.. који су узнемиравали римске провинције. још увек није сигуран када се то десило. Словеии и Анти. били Словени и Венеди. можемо закључити само једно: да је главна вендска маса. 12. пошто је рекао да су Квади становали тамо где су сада Моравци и Шлезани. т. Бјонда и Сабеликуса. па зато наводи да су по некима Словени продрли у Илирик и Далмацију тек после цара Јустинијана или око 550. тј. кажу Сауромати. На то Кромер додаје како из тога произилази да су некадашњи Сармати. Анти и Словени. Tertium ab authore diligenter recogniti. Он се претежно на њега позива и кад брани своје гледиште да Венеди (Словени) нису исто што и Вандали. 6. и разумљиво што се Тацит питао да ли су Венди (Словени) Сармати или Германи. до средине VI века померили су се према истоку. те је отуда. да кажемо одмах да је мислио на оне у Германији.ј. Словени) заузели ранија вандалска станишта па је сличношћу имена дошло до прихватања назива Вандали. како хоће Бјондо. и не спомиње Венеде кад Бугаре наводи као савезнике Анта и Словена у време напада на Римску империју. још само Словени и Анти . 5 101 102 Исто. или како Грци. за време цара Маврикија. Ту је он веома добро запазио да се од времена Херманарика. кад Кромер говори о Вандалима. Кромер не жели да остане само на горњој констатацији. југоистоку и можда према југу. сада. Анта и Венета. истиче Кромер. Наравно. остала у Јорданово време тамо где је живела и више векова раније. 90 . Наравно. били протерани преко Дунава. поред Бугара. Јордан. јер. Док су се раније звали Венеди. настали из прастарог вендског језгра. Кромер се посебно задржава на оном месту у Јордановој историји на којем се спомињу имена Словена. говорећи о свом времену. или под неким сличним именом. 104 Но. он наводи бројне народе који у њој живе. Кромер у својим анализама извора и оценама предходних мишљења. за Словене и Венеде каже да није могао да нађе када су дошли у Сарматију.добијамо утисак да је писац сасвим добро знао да су Венеди (Венети) у то време становали негде другде. међутим. пошто нас посебно интересује на које је Словене Кромер мислио кад је говорио о продору у Панонију. није неуобичајено да народи који су однекуд дошли у нове крајеве преузму имена или по местима и крајевима или по народима чија су подручја населили. али док за неке од њих истиче да су се током времена доселили на сарматско подручје. држали су Словени и Венеди. источно и западно од Висле И северно од Карпата. шта више готово у мсто време.104 У том настојању несумњиво да је вредно пажње његово казивање о походу Ницефора Калиста Валентинијана против Сармата.Вандалију и то пре Корнелија Тацита. Ако Јордан спомиње да Римску империју у његово време нападају. године. вероватно тада само до Дунава. т..

109 Као што се могло видети. Кромер долази на помисао да то може имати везе са Венедима. у случају сеобе Словена из праотаџбине. или. услед притиска од стране Гота и Хуна. Моравска. иако је овде своја размишљања свео на јасно формулисане закључке. Валерији. Што се тиче Словена. код Јордана који му је дао повода да истражује порекло Венеда. Виниди и Вандали настала посебна. Кромер није могао да не спомене још једном Бјонда и Кранца који су тврдили да су Словени тек из Пољске и Чешке почели узнемиравати споменуте источне римске провинције. Кромер закључује да су Словени пре Маврикија становали с леве стране Сарматских планина (Карпата) и од извора Висле. као и друге суседне римске провинције. друга струја кренула је преко Истра [Дунава] и идући Савом допрла је до Далмације не мењајући име. а Пољаци или од речи поље или од првог вође народа Леха и Лаха [по-Лахи = Пољаци].јер на горњем месту он спомиње Вандалију и онај део Германије у којој су у његово време највећим делом биле следеће земље и области: Пољска. Кромер се. Боеми (Чеси) од подручја. 106 исто. Лужица. додаје Кромер. Кромер је рушевине града Винете споменуо пошто је претходно констатовао да није био у стању да проникне у етимологију имена Венеди. Оданде су. ако Јордан Словене ставља уз Сарматске планине (Карпате) и реку Вислу. који су се настанили у Панонији. једни кренули према југу. Шлезија. Овде Кромер примећује да Бјондово и Кранцово мишљење одговара подацима које нам је још Јордан оставио. па закључује да ће пре бити да је град Винета добио назив по народу. дошле из Хрватске или из Паноније. Кранца и донекле Хагецијуса. Кромер се на крају опредељује за закључак да су њихова најстарија станишта била у Сарматији. онда је нормално да је њихово кретање на југ ишло преко подручја Јазига Метанаста или преко Моравске и Паноније. Чешка. али тада нису још били ту настањени. Илирик и она места која су укључена у Хрватску и Славонију. Бјонда. на Боеме и Полоне. Наравно.106 Кромерова знатижеља у вези са пореклом Венда (Словена) навела га је у једном тренутку на помисао да спомене већ у његово време легендарни град Винету. определио за готово исто тумачење порекла Срба и неких других Јужних Словена. Кромер.108 Разлоге овим кретањима и сеобама Кромер налази или у намножавању становништва или у жељи да се освоје већа пространства. најзад. На ово Комер додаје да овако исто мисли и Бернард Ваповијус. није могао да не спомене и Антонијуса Сабеликуса који је сасвим одређено истакао да су се Словени од Кимерског Босфора [Црног Мора] поделили у две струје. одакле су узнемиравали Далмацију. Далмацији и Илирику. и поред све недоумице. Указивањем на неку давнашњу поделу Словена на две групе и на њихово кретање према западу и југу. али додаје да је остало непознато значење тога имена. Морави од реке или од краља Марта. мада није знао за Порфирогенита. шта више и Вандали: они пак. Један део је кренуо према северу [Кромер додаје: боље да је рекао према западу] и онда се раздво-јио на два дела. Кромер користи да још једном истакне да су од заједничког имена Венеди. Мезију. Ослањајући се на изворе и старије писце особито на Прокопија. Кад је тако побројао све горње земље Кромер продужава овим речима: „А ови пак Венеди. Панонију. Кромер нам је скренуо пажњу на можда једино могуће решење кад су у питању 91 . 107 Наиме. и одбацујући сваку могујаност да су Боеми. Зато. Јордана. наравно. Флавија. у Дакију. наставља Кромер. док су други отишли према западу преко Висле и раширили се уздуж и попреко по Вандалији и Германији. јер није такво име открио ни код старијих географа ни код историчара. кад је већ и на овај начин дотакао питање продора Словена у источне римске провинције. Далмацију и Илирик све до Истре. Кромер каже да није ништа открио ни у вези са њиховим именом. Кад се већ оволико задржао код сеобе Словена. или Виниди. Кромер је у закључку желео да се изјасни макар за решење која су му изгледала сасвим прихватљива. он не каже да је то име било непознато старијим писцима.107 Будући да му је било јасно да није у стању да протумачи значење имена Венди или Словени. 14 108 исто. кад се сетио остатка некадашњег знаменитог града Винете. названи су општим именом Слави или Словени". Но. 15—16. Полони и друге сродне групације на северу. при чему се позвао на Сабеликуса и Ваповијуса. него народ по граду Винети. осим. Исто. Тиме се Кромер. добија се утисак да је веровао у њихово веома старо порекло на подручју северно од извора Висле и Карпата. Мада није био у стању да процени када су Венди постали становници Германије. ипак определио за вандско порекло Словена који су освојили Далмацију и Илирик. Прихватајући мишљење о северном пореклу Венеда (Словена). и то Серби (Serbos ) или Сораби (Sorabos) од неког племена (рода). Померанија и Мекленбуршки крај. 13. Додуше. Бранденбуршка Марка и Миснија. Кромер је знао или предпостављао да се између ушћа Одре и града Камена налазе рушевине великог приморског града и значајне луке — Винете коју наводе и писци саксонске историје.

Он. постоји једно село (pagus).правци досељавања Словена на Балкан и групације које су се ту населиле. треба читати или као Хелмантикос (Helmanticos) или Целмантикос 92 . од онога што је о томе до тада већ писано. мада су Стелини закључци. Винтони (Vintthones).. orae inter Albim et Salam. у које нико не сумња да су Срби.113 Да он ове Винтоне сматра Словенима види се и из даљег казивања. Можда.111 Но. зна да су неки ранији историчари име Срби доводили увезу са Цимбрима или са Вандалима. дошло или од реке Виде (Widda) или од становника у винтонском крају (aut quod Wintonum nomen ab incolis in Wittonum tractium est). и вендска са севера. морају нас интересовати. Винули и Венеди тако названи од Германа. каже.117 Није ли то веома симптоматично и занимљиво? Стела је по свој прилици. Стела полази. на пример. Braunschweig 1773. Не треба изгубити из вида да је у његово време традиција још увек могла бити доста очувана и притом неоптерећена неким националним осећањима. а сасвим је вероватно да се распитивао и за њихово порекло. не би их требало тако олако оцењивати све док се другим методама не утврди каквог су порекла били становници између Лабе и Сале на освитку историје или макар у првим вековима наше ере. за шта би могла говорити чињеница да и данас. Јер. које он налази на српском подручју у Полабљу. 110 Erasmus Stella und dessen nun erst ans Licht tretende Commentarii De Reb. каже. с тим што је. 109 исто. те би њихово име. само је и до данас остало необјашњено откуда су се и када појавила два назива за. 458. каже Стела. од Пољске и Чешке преко Паноније. Међу те мање етничке скупине Стела убраја и Каупте (Cauptae). Pr. исти појам: Далеминци и Гломачи. Занимљиво је да Стела уз Свар-доре и неке друге народе у овим крајевима спомиње и Винтоне (Vintthones). зато. иначе.114 Стелини Винтони. Не би. које се зове Wittonus. од доњег Дунава и преко Источних Карпата. и поред све резервисаности. још Плиније говорио да су настањивали Германију и пружали су се све до Дона. народима за које је. О НЕКИМ ПОЈЕДИНОСТИМА СТЕЛИНОГ ОПИСА СРПСКОГ ПОДРУЧЈА ИЗМЕЂУ ЛАБЕ И САЛЕ110 У свом покушају да опише и објасни земљу и народ између Лабе и Сале. тамо где каже да су Винити (Vinithi). односно са северозапада и северо-истока. да се подсетимо. додаје. односно три основне групе Словена: словенска односно словенско-антска са истока. Исто. за које каже да их неки називају и Делмантици (Delmantici). додуше безначајно. Због тога не треба унапред одбацити ни Стелино домишљање у вези са Далеминцима (Гломачима). 459.. одакле и сам води порекло. које он означава као суседе Бохема. које је још Тацит спомињао. ваљда као неозбиљни. временом дошло до измене неких слова. требало одбацити ни Стелин закључак да је име Срби обухватало читав низ групација различитих имена на простору Лаба— Сала. а као историчар сигурно је настојао да на терену подробно истражи називе појединих локалитета. неће бити сувишно да. погледамо како је то Стела протумачио. за које каже да су после названи и Chauci и Chorani. Стела и ова и нека друга мишљења одбацује и каже да је име Срби настало од Свардора (Suardorum). као домородац.112 Он. Erster Beytrag von Gotthold Ephreim Lessing. као и други. ac Pop. Баш због тога ваља се задржати на још једном месту у Стелином опису полапског српског простора за који везује и Винтоне. остали у науци запостављени. пре свега због Аниних Ветонаца под којима несумњиво замишља далматинске Србе. које се раније звало Caupte. Zur Geschichte und Literatur.116 Ha другом месту Стела спомиње Хоритане (Choritani) и каже да су названи по брду Норем (а monte Chorem). како се мисли. Он ту каже да су још од Тацита споменути Винтони (Wintthones) исти они које у његово време зову Видензи (Widenses). Стела закључује овако: „Ја сматрам да Птоломејеве Целмантике (Celmanticos). па чак и Chauptani. и Свардоре (на другом месту има Saurdones) и нека друга племена између Лабе и Сале сматра веома старим становницима тога подручја (aborigines populos). Стелино дело почиње од стране 451 под насловом De rebus ac populle orae inter Albim et Salam Germaniae flumina Erasmi Stellae Libanothani Commentarii 111 112 Исто. добро познавао свој крај и његово суседство. највероватније је да су досељавање на Балканско полуострво извршиле две. 17. а осим тога Стела је могао располагати и неким подацима који су касније могли бити или затурени или заборављени.115 Ho. можда. особито његова етимолошка домишљања. Наишавши код класичних писаца на називе Хелмантици (Chelmantici) и Целмантици (Celmantici).

брдо. поводом Делмантика. Тамијус. Reudini-Reudnitz и др. Раније је писац о простору полапских Срба говорио на страни 1103. Menckenii Scriptores rerum Germanicarum praecipue Saxonicarum. Lipsiae MDCCXXVIII). Стела се на ово питање враћао у више махова. Страбона и Птоломеја писац спомиње ове групације између Сале и Лабе: Неrtanae.(Celmanticos). између осталих. Калуконес. Дрездена и јужније. мада је сада друга ширина (удаљеност) између Бохема и Целмантика". Позивајући се на Тацита. Мада још увек није ништа поуздано утврђено у вези са значењем назива Делмантици [Далеминци. 465. -itzsch. Reudini. затим.јер ако у наведеним именима заиста постоји словенски корен. Clomacos такође веома много упућује на исти смисао: Clom-acos-Colmacos-Cloim-acos= Glomači = Holm-ači == Humljani. Делмантике (у ствари Далеминце-Гломаче) обележава као суседе Бохема (Чеха). писац продужава овим речима: „ . Calucones. можда ширу. -wertzsch. па може бити занимљиво и ово место на којем он за Птоломејеве Калуконе (Calucones) каже да их анали називају Clomacos. онда би то могло значити да су још њихови савременици затекли на 93 . Ptolomaeo teste.. за које Стела каже да су тако названи по планини. 118 Исто. 119 470—494 на Стелу се касније позива. Гломакос и др. Ratisponae MDCCXXXI. значи.. У збирци J. додао је ово: . 470. готово сасвим јасно звучи као Горани. Vintones. зависно од тога како су и од кога забележена. настало име Делмантици". веома је симптоматично да се у свим горњим именима осећa призвук назива који означава хумку.. 114 Кад је мало даље. -witzsch. Varini. а не патронимичка. inhabitarunt Libonotriam vero Herthani.118 113 Исто. каже Стела.. Исто. 116 Исто. Гломачи]. као што неки Хелмионе. Чињеница је да је у свим горњим случајевима реч о становницима настањеним ближе Рудним планинама кли боље речено расутим по њиховим северним обронцима. које Страбон назива Coldulos и ставља у Свеве. 115 Исто. Suardones. Објашњавајући. брђани. гору. Quam olim Calucones. 473. за коју су временом настала различита имена. Rerum Germanicarum Scriptores. брду (а monte Chorem). Celm-iones. Ако је код Celmanticos С место Н онда је и ту исто значење. најстарији становници Мисније. 494—495. Ita Heneti in hanc intrarunt regionem". и Paulus Langius Cygneus (Chronicon Citizense. 463. сви знају да су Срби. Danduti. Varini atque Suardones tenuerunt. Hermundurorum provinciam ad Albim.Лакше је ипак поверовати да је од Целмантика или Хелмантика. Camanni. Није искључено да се сва три горња назива односе само на једну групу. у аналима називају Делмантици. што може да буде доста јасан знак да називе горњих групација треба тумачити као искључиво географска обележја. Choritani. названи од Chorem. брђани. Aviones. Helm-anticos. Једно свестраније и продубљеније проучавање Стелиних назива можда би могло дати драгоцене резултате . Celmanticos присуство истог значења је очигледно (Helm — Hlm-Hum = Humljani. У називу Helm-iones.. додаје Стела. Хелмантике. 494. што ће рећи да их сматра становницима јужних. Одмах затим Стела додаје да правилније звучи Целмантикос него Делмантикос.. Писац на ово додаје како се сматра да су Coldui.. упадљиво је да Стела Хелмантике. Eudoses. на другом месту Chorani. да су додавањем словенског наставка -itz. предела. Inter haec Heneti [Venedi] ab Odera et Sprea moventes. cura et studio Abrahami Thamii. Tomus II. Mogelani. Anno CCCCLI expulsi Svevi et Hermunduri sive Mysnenses Saxonum terras invadunt.. Tubanti.. затим Хелмантици. данас постоји заједники назив Мишани (Missinenses). Salam et Muldam occupant multosque incolas expellunt. Јер. За све ово. 1239): „Ultra Salam Doringi sedes habent. Danduti.119 За Мишане пак. Калуконес и других имена на подручју Лаба—Сала. Coldui. брдских. 462. настали од Chamanni-Chamanitz (Chemnitz). брђани). прихвата мишљење да су вендска (словенска) племена на простор Лаба-Сала стигла половином V века и то са Одре и Шпреве. Caupti. што би могло значити да их тамо замишља и пре половине V века. Требало би зато пажљивије истражити значење казива као што су Choritani. B. т. променом једног слова. O старијим групацијама између Сале и Лабе говори и Abrahamus Tamius (Chronicon vetustissimo arcis et urbis Coldicensis. In ea multae sunt opulentissimae civitates. omnes fere urbes occupant et incolas suae subjiciunt dominationi.. истакао нека мишљења о њиховом пореклу. Гломаче (Стелине Clomacos) и други стављају углавном око Мајсена (Стелини Мишани).ј. munitissimaque castella. а спомињу их још и римски писци. Eudosii. qui postea in universum Sorabi vel (ut Erasmus Stella scribit) Serabi dicti fuerunt. 117 Исто.

е. Свеви и Хермундури нису за то имали смисла. па међу њима и Срби. У том свом настојању био је много пута у недоумици размишљајући да ли да прихвати или одбаци расуђивања појединих писаца из ранијих времена. Leisnigk. рекло би се да је преовладало мишљење да су Венди првобитно живели између Црног и Вендског Мора. баш оно на које. односно Србима. Groitzsch. годишњице постојања Венеда у Миснији настало много малих поседа и грофовија. РАЗМИШЉАЊА ПЕТРА АЛБИНА О ВЕНДИМА И СРБИМА И ЗЕМЉИ У КОЈОЈ СУ ЖИВЕЛИ У жељи да што подробније прикаже прошлост Мисније. имали бисмо једну индикацију више да се у његово време о дубокој старости Венда у Германији говорило као о једној сасвим могућој чињеници. Албин се i сам сукобљава са бројним тешкоћама.122 Настојећи да што боље објасни појаву Венда у Германији. занимљиви су због тога. касније названи Срби. Colditz. сматрали Вендима. Ваља на крају додати да се подручје о којем Стела говори наводећи горње називе потпунo поклапа са Порфирогенитовим описом подручја Белих Срба уз чију су земљу Бојку живели као суседи. још од класичног доба настањене у овом крају. године. онда би излазило да су Венди на то подручје дошли негде између почетка III и почетка IV века н. каже. као и неки пре њега. каже. Lommacia. као да је сигуран да су сарматски и вендски народи од вајкада живели у суседству Германа. Нас Албин посебно интересује због тога што описује подручје на којем је становало језгро Полапских Срба. каже. Ако он сматра да су Венди у Мајсену боравили 600—700 година пре него што су их покорили Саксонци. које спомињу још класични писци. што би значило да је и Албин у извесном смислу веровао у нешто дубљу старост Венда у Мајсену. Eudosi. ранијој постојбини балканских Срба. Стеле. који су неке народе. Ако бисмо нашли да и Албин ту и тамо спомиње дубоку старост Венеда на т. Албин мисли да су сви они падали у грешку што нису разликовали Венде од германских Вандала. Устајући против мишљења Гарца. по свој прилици. он на једном месту спомиње како је за време 600. Настојећи да проникне у што дубљу прошлост Мисније. Упадљиво је да само мало даље Албин каже да се ова земља 700 година није звала Мајсен већ Sorabia. Петар Албин је. вероватно. Surbia итд. Албин њима истовремено хтео да искаже и своје мишљење о времену доласка Венда у Мајсен. сматра или претпоставља да су Венди. додајући да су у овој земљи они и почели подизати градове. прича даље Албин.120 На горњем месту пада у очи Албинов спомен 600-годишњег постојања Венда што може да буде интересантно. Албин се неизбежно сукобио са проблемом појаве германског и словенског света и њихових међусобних односа у овом делу старе Германије. Албин је био приморан да најчешће користи мишљења ранијих истраживача покушавајући да анализом њихових резултата и својим домишљањима нађе решења која би му изгледала најприхватљивија. Именујући читав низ поседа. Њега је особито занимало порекло становништа овог подручја. нападали делове Римског царства и продирали према западу заузевши постепено дивне земље између Северног Мора (свакако мисли на Балтичко) и 94 . Varini и Suardones. али не каже на које се време то односи. Сам Албин не верује много у ту могућност. међу којима и Rochlitz.. Он. Франци и Бели Хрвати. Ипак. Plawen. Brenaw. Чини се ипак да је мислио на период од доласка Венда у Мајсенску област до њиховог покоравања од стране Саксонаца 928. морао да иде и далеко шире.зв. морамо водити рачуна да ли и Албин. које он ставља између Помераније и Пруске. Strele. што је. Већ у предговору. Ако се сад сетимо да је Порфирогенит рекао да су Срби „од почетка" живели у својој предбалканској постојбини онда бисмо у Стелиним Хоританима. Венди су одатле. а које он смешта у Либонотију. али не прихвата мишљење оних који порекло Срба изводе из још старијих групација.. мада нисмо сасвим сигурни шта је хтео да каже. били веома стари становници Мисније. села и градова. кад су ојачали. Хоранима. јер. или ако о томе наводи макар и туђа мишљења. Zorbigk и др. Немајући никаквих јаснијих и поузданијих извора о пореклу и времену насељавања било једне или друге групације. мисли и Порфирогенит кад говори о Белој Србији. сасвим природно. Dalemincia. каже да је Garzo сасвим погрешно сматрао да су Hertanae. Хелмионима и Кломацима могли ако не јасно видети оно барем назрети давне претке каснијих балканских Срба. и да се за то време град Мајсен звао Мисин и Мисне.121 Ова два хронолошка податка. неки закључују да је то вендска реч. Албин не пориче њихово вендско порекло и смисао Венда за подизање кућа. из чега би се дало закључити да би Венди морали ту бити по пореклу најстарији. С обзиром да Порфирогенит тврди да су Срби „тамо" живели „од почетка". па чак. германском подручју.подручју Сала —Лаба словенска племена од којих су некима забележили имена у мање или више латинизираном облику. из чега. али није могао да избегне да понекад и тако нешто не спомене. 600 и 700 година. на пример. кактад са њима и измешани били. Бротуфа и других. Па опет.

Позивајући се на трећу књигу Филипове Хронике. Само је врло дуги боравак словенских групација унутар германских народа могао проузроковати толику неизвесност око порекла. како Албин хоће. Занимљиве појединости у вези са далеком прошлошћу и географским положајем Венда.Сарматских планина (Карпата) и од Судетских планина до Лабе и Сале. 126 Исто. односно Делмантици и други још од старине вендски становници Мајсена. са истока и са југа. свакако неприхватљиву. па и Срба. Одатле. у Полабље. Албин жели да нам прикаже коју су територију посели вендски Срби.. 154—155. и то из Скитије. населили у Пруској. 123 Исто. о томе не казују ништа поуздано. Одатле су. и вендски Срби населили у Мајсену.124 120 Commentarius novus de Mysnia oder Newe Meysnische Chronica. 143. Он уопште доста простора посвећује значењу и пореклу назива појединих крајева и градова у полапској Србији. Сале. Тиринжане и Саксонце. али су исто тако освојили и целу Тракију. 124 Исто. а према северу до Данске и Венда који су били ту на суседној обали. јачајући и ширећи ce потисли су Свеве и Хермундуре. у Албиновој Новој Мајсенској Хроници нема правог решења ни за порекло ни за време доласка Венда. године. према истоку до Елбе. Заступајући мишљење да су Венди у Германију стигли са Црног Мора. а међу њима и Срба. Епир и Илирик. Отудa ће свакако пре бити у праву они који наслућују дубљу старост Венда-Срба у Полабљу него Албин који покушава да таква мишљења оспори. Wittenberg MDLXXX Vorrede (предговор није пагиниран). Gesteltet durch Petrum Albinum. Он сматра да Венди нису на своје полапско подручје стигли пре око 600. а они. Албин каже како се ту у одељку о историји цара Валентинијана овим речима описује географски положај Саксоније: „Старе границе Саксоније простирале су се према западу до Емса. 128 Meissnische Land und Berg Chronica . што би. Албин је убеђен да је сарматског порекла. 5. Бјонда и 95 . али из његовог веома занимљивог и корисног расправљања о проблему Словена стичемо утисак да нам је пружио доста елемената за закључак да ни он ни писци на које се позива нису о Словенима-Вендима могли рећи ништа поуздано у првом реду због веома давнашњег боравка Венда-Словена у Полабљу. на југу преко Елбе до Судета. Dresden 1589. 148. 146.126 Опредељујући се тако за једну хронологију. посебно западно од Одре.тамо где су биле земље Вандала и Свева. које он назива и Хенети. продужава Албин.125 Описујући на овај начин како су други приказали долазак Венда — Словена на подручје Германије. па су тако заузели и изворе соли код Хале и једно место у близини које се звало Добребора или Добресол. Албин изражава сумњу у хронологију горњих збивања како је приказана и склон је да верује да је тај долазак уследио тек око владе византијског цара Ираклија. Албин скреће пажњу да има историчара који мисле да су Венди — Словени дошли у Германију нешто пр владе цара Теодосија Млађег. Прво су се. Албин одбацује мишљење папе Грегорија I. а онда су 451. он се притом не пита како су онда Венди могли бити непосредни суседи још старим Саксонцима..129 Наравно. Албин устаје против Стелине тврдње да су Хелмантици. при чему се позива на Филипову Хронику (Chronikon Philipi) у којој стоји да се подручје Срба на истоку простирало до извора Шпреве. године. населили земљу и изградили села и друга станишта око Мулде. узнемиравали Франке. Мизију (Мезију). Што се тиче самог имена Срби. 127 Иначе.. Већ на самом почетку овог дела наилазимо на опис старе Саксоније уз чије се границе спомињу и Венеди. Geschrieben durch Petrum Albinum. казује даље Албин. нешто после 600. могу се наћи и у једном Албиновом делу из 1589. 121 Исто. Niuemontium. по њему.е. Кад бисмо имали у виду да су Венди-Срби у Полабqе дошли тек у VI или. разматрајући шта су други пре њега говорили о Мајсенској области. каже даље. па и у Немачкој. Покушавајући даље да нешто подробније објасни како је то кретање Венеда — Словена текло и када.127 Све у свему.." 128 125 Исто. који су ту живели под бројним именима. обухватало Горњу Лужицу. Македонију. односно до Мекленбурга и Помераније . на југу до Чешке и Франконије. Vorrede 122 Исто 98—99. године под својим краљем Визимаром продрли до Одре и Шпреве. као што нам је познато. припадности и времена кретања појединих племена.122 Кад је затим поново приказивао правац кретања Венда са истока према западу. Исто. одувек били заједно са Сарматима. Том приликом су се. 140—142. цео Мајсен и горњи део Саксоније до Харца. код Висле. Елстера и других вода. рани хроничари би тај догађај свакако забележили и макар нам наговестили време тог несумњиво значајног догађаја. године н. на западу до места где се стичу Сала и Елба. чак и почетком VII века. Албин је дошао до закључка да су Венди.

130 исто. које су окружавала пространа племена Сармата и Хенета [Венеда]. Он њих. констатујући. на другом месту. 131 Chronicon Carionis a Casparo Pevcero expositi et aucti (Wittebergae) МICХСIII. p. године учествовали у Атилиној војсци. Даци (Дачани). године. Das ist: Gründlicher. Албин продужава казивање овим речима: „Исте 451. године Склави или Хенети. und Ausführllcher Bericht von dem Namen und alten Zustande des Thüringer Landes. Бранденбуршку Марку — како се данас зове. на Одри и Шпреви. каже.130 Иначе. 27. у Азији и Европи. Тиригете . Мекленбург. чије је седиште било на Висли заузели су станишта старих Вандала. на којима су се задржали и остаци Свева. говорили да су Венди дошли у Хрватску. Занимљиво је да Албин у још једном свом делу понавља тврдњу да су Хенети (Венди. 29. 359—360). Далмацију. при чему се позива и на Сигонијуса. Antiquitates Regni Thuringici. Међутим. Jena 1685.. Чини се да се то може видети већ приликом једног описа старе Германије.Кранца који су. . становали Готи. према Сидонију Аполинарију. али се не можемо отети утиску да ту и тамо нехотице наводи неке појединости које више иду у прилог претпоставци о далеко дубљој старини Венда (Словена) у Полабљу. односно хенетских (Historiae Turingorum novae specimen auctore Petro Albino nivemontio. Wobei zuletzt noch zu finden. у том истом делу.. И тако су [Склави или Хенети] испунили Померанију. Илирик и Истру из Чешке и то за владе цара Маврикија. био је различит од језика других народа. и састављач Корионске Хронике није био у стању да успешније продре у најдубљу прошлост вендске групације. Словени) дошли у Тирингију и њено суседство тек око 600. 614. 68. али су трагови њихових језика били увек пуисутни у језику осталих народа. додуше. die sonst noch nie in Druck heraus gegebene Schrift des berühmten Manns Petri Albini Specimen Historiae Novae Thuringorum. али су се та сарматска и хенетска племена шлазила расута и међу њима. међусобно сродан. Алани. Језик сарматских и хенетских племена.131 129 Исто. Албин ни овде нема никакве поуздане доказе за своје гледиште о правцу кретања и пореклу Венда. 96 . не налази у Полабљу пре VII века. На том месту хроничар казује да су старим Германима са источне стране. НЕКОЛИКО ВЕСТИ О ПОЛАПСКИМ СРБИМА У КАРИОНСКОЈ ХРОНИЦИ Као и већина писаца.. У књизи: Casparis Sagittarii p. да су Тиринжани 451. каже хроничар.." Албин на ово додаје како је преласком Хенета преко Сале и упадом у Тирингију дошло до конфузије у односу на називе места — вандалских и вендских..

као што је. Венде) и то као велике групације. Венета или Хенета примили они који су живели при Венетском Заливу и Балтичком Мору. на реци Свеви [Шпреви] названи су Лузати по старим Елизијима.132 Призвук дубље прошлости Срба и Венда у тзв. Полаби. док су назив Винда. Касуби. између Судетских планина и Лабе и Сале. и који су према родовима имали различите називе. Врло је вероватно да у старој Германији није никада било оштре географске и етничке границе између разних група. каже. мада кратка. наставља хроничар. Упадљиво је да и овај хроничар.133 97 . већ су бројна племена различитог порекла и различитих језика могла у извесним временским фазама живети као суседи без трајно одређених и по неком вештачком поретку распоређених територија. Оботрити. веома је интересантна и значајна. све до ушћа Лабе.Подручје Германије (Hagek Wenceslai a Liboczan. који су настањени између Хенета и Сораба (Срба). спомиње Сармате и Хенете (Венде) једне уз друге. као Вагри. У сваком случају кад хроничар уз стару Германију и њене становнике спомиње и Сармате и Хенете (Венете. Германији осећа ce и тамо где писац каже да су од Сармата најстарији назив Срба сачували они који су становали према Хермундурима. као и многи други. стичемо утисак да је наслућивао да су Венди још од старине били на неки начин везани за германско подручје. Pars I) Ова белешка. Annales Bohemorum. Цирципани. Они пак. и име Словени хенетског (вендског) и сарматског порекла. Померани. То је утолико интересантније што и он за име Срба тврди да је настало од Сармата.

613. Дакле. идући балтичком обалом.137 Дакле. из Илирика] разишли су се и дошли у ове крајеве између Висле и Лабе. да је и писца Карионске Хронике морала доводити у недоумицу дубока старост Венеда у Европи. с тим. за коју каже да је једна од најстаријих које се спомињу у франачким историјама. мада ни у Карионској Хроници не налазимо никакве хронолошке податке о старости боравка Венда и Срба у Полабљу и у осталим деловима старе Германије. уз ово додаје да и језик и име Венетске области у заливу Јадранског Мора показују да су Хенети продрли и у Илирик и суседне земље. хтео још једном да истакне узајамну зависност Срба на Балкану и Срба у Полабљу. он. 133 Но. вели он. аутор се задовољава да само каже да су дошли на обале Црног Мора. што и није ништа ново. војноуправне организације у граничном појасу према Полапским Србима. проширили преко Померанинје и Мекленбуршког Војводства до Лабе и преко реке Хавеле и Свеве [Шпреве]. 98 . Наиме. рекло би се. Не налазечи никакве друге податке о њиховом пореклу. Он их без двоумљења везује за Сармате. а која је организована да потискује побуњеничке Србе и да спречава њихово напредовање.136 Не знајући да означи ни време кад су се Хенети појавили у Европи ни путеве којима су долазили. Што се тиче имена Србин. занимљиво је да хроничар остатке те Српске Марке из доба Карла Великог налази у Ланзбершкој Марки (Reliqium de ea esse iudico marchiam Lansbergenisem). што су слова нешто измењена. мада је раније на једном месту рекао да су Хенети (Венди) с југа продрли на подручје између Висле и Лабе. у Померанији. Данас. па је одатле у Пруској настао назип Вендски залив".Можда ћe уз ово што је речено бити од користи да погледамо како хроничар описује источну границу Германије у доба Карла Великог. 736.135 Иначе. исто. опис географског положаја Срба у Полабљу у Карионској Хроници истоветан је са оним код Петра Албина преузетог из Филипове Хронике. писац је поновимо. Пољска. 623. Међутим. на шта додаје да се и у историји Карла Великог може прочитати да су Срби били савладани на Сали. кад говорн о Србима хроничар почиње од Словена уопште. После овога писац обjашњава како су Хенети (Венди) дошли у Полабље: „Оданде [тј. јер се. мисли да су дошли из Мале Азије. где су учврстили своја станишта. да су се одатле проширили према северу и да у његово време држе области које се зову Русија. сведочи и оно место на којем говори о Венедима дуж Балтичког Мора. каже. односно према народу Хенета. место обрнуто. као и неизвесност о правцима њиховог кретања. Ту он каже да се Германија према истоку. 136 Chronici Carionis a Philippo Melanthon aucti et expositi (1581). мада свакако неће бити у праву што Полапске Венеде доводи са Балкана.138 Аутор је овим. 132 Исто. 27—28. Сорбске Марке. каже. убеђен да је сарматског порекла. занимљиво је и значајно да аутор осећа да су ова два подручја по пореклу свога становништва од давних времена у извесном сродству. као и многи други. Аутор одмах затим настоји да објасни и откуда су Хенети дошли у Европу.131 За овај период ваља споменути и пишчев податак о организацији пограничне марке према Србима. кад је после објашњавао кретање Венеда дуж Балтичког Мора. да поновимо. 738. и заузели су Бохемију у којој су раније били Хермундури и Боји. Иначе. завршава на Лаби и бохемским (чешким) планинама. 710. из Хомера и песме о Аргонаутима зна да су у Пафлагонији живели и Хенети. Литванија. за коју каже да је сигуран да је прастара и да су Франци баш ту држали своју пограничну стражу. где се и данас налазе имена Sorben и Sorbek. 134 Исто 629 135 Исто. према описима народа које једновремено спомиње добијамо утисак да састављач Хронике Венде и Србе замишља на германском тлу далеко пре VI и V века. а испунили су и балтичку обалу.сачувано неко прастаро сећање на продирање Венеда са балтичке обале према Лаби и Сали. испричао је како су се. За иначе још увек недовољно проучено питање тзв. али није сигуран да ли их је ту довео још Антенор кад је долазио из Азије или су у те крајеве доспели кад су се већ налазили у Европи користећи прилику да се постепено преместе на југ тражећи блаже и плодније поднебље. али је чудновато да хроничар на ово додаје да му није познато које су границе према западу. при чему се позива на познату Птолемејеву вест да су Хенети [Венди] највећи сарматски народ. назив Seruia носи једно велико подручје у Илирику. око Мекленбурга и реке Хавеле.139 Сасвим је могуће да је у овом опису .

већ сама чињеница да ни он. и 106. отерали преостале Свеве који су држали она места и настанили се у Мекленбургу и Померанији. писац бележи неке припреме војске за попуњавање посаде у новој Бранденбуршкој Марки за борбу против Венда. durch M. 99 . није ипак могао да пронађе ниједан извор који би га поуздано упутио на порекло полапских Венда.140 Но. 38—39. 138 Тражећи у његовој Хроници занимљиве вести о Вендима и Србима несумњиво да је интересантна већ она вест о једном раном сукобу у којем су споменути и Венди. засад без икакве потврде у другим писаним изворима. мада је. Шпангенберг казује даље како су ови Венди продрли чак и преко Сале све до Тириншке шуме где су дали имена двема рекама Sorbatz и Loguitz. заузели и Бранденбуршку Марку и Мајсенску земљу и упали у Тирингију све до Сале и протерали Хермундуре. у Пруској.141 Као што се види. 141 Исто. које рукописе. исто. Уосталом. Наиме. И под годином 106. На жалост ми многе његове наводе нисмо у стању да проверимо. хронике и архивску грађу. In vier Blicher zusammengebracht. 28—29. није успео да из традиције извуче било какав јаснији и поузданији податак о пореклу Венда у Полабљу указује на врло велику вероватноћу да је у питању нека веома дубока старина. von der Alten und Löblichen Herrschaft Quernfurt in Sachsen. као ни многи пре њега. vor und nach der Geburt Christi. MDXC. што значи добра co. које је све цркве и манастире посетио и где се све још распитивао и скупљао податке да би што боље саставио ову своју књигу. како су заузели стара седишта Вандала на Шпреви и Одери (Одри). који су становали између Сале и Лабе. године као да доказују да му није ништа чудно што се о Вендима говори још у то време као о народима на домаку Лабе. Cyriacum Spangenberg. Имамо утисак да је он у сваком случају био склон да верује у њихово давнашње порекло на подручју Лаба-Сала. Његов спомен 101.. Зато смо склони да верујемо да у Шпангенберговим казивањима налазимо више основе за претпоставку о дубљој прошлости Венда у Полабљу него о неком њиховом каснијем доласку на то подручје. 3031. Meteritz. Упадљиво је да се најстарија прошлост Венда на овом подручју и код Шпангенберга преплиће са давном прошлошћу Вандала. и 106. 496. постаје још сумњивије кад мало даље под годином 451. веома савесно истраживао старине подручја чију прошлост описује. 140 Quernfurtische Chronicka. Остаје нам само да верујемо или не верујемо да је у том свом ревносном трагању наишао и на неке податке које после њега нико више није користио. Но. 28. ово што нам писац саопштава о Вендима и Србима под годинама 101. односно на време када су се на том подручју појавили. према писцу је још 101. и то место назвали Добрабора. те ако су Венди у Полабље дошли после њих не би било разлога да традиција до те мере побрка групације сасвим различите етничке врсте да није била у стању да сачува јаснија сећања чак ни за само 200—300 година. У вези са овим прелазом преко реке Сале Шпангенберг спомиње и Србе--Венде у близини Квернфурта [Ерфурт] и каже како су Венди тада заузели и слане изворе код Халеа где су поред постојећа два извора пронашли још један. тако да су се морали повући до Бохемских планина. 139 исто. рекло би се. Тиринжана и Франконаца један велики поход против Венда и Срба који су продрли у швапску земљу с оне стране Лабе и у Марку. Делимично су. 137 Исто. Из свега што је речено могли бисмо сма-трати да и у Шпангенберговом причању наслућујемо извесну потврду онога што нам је Порфирогенит говорио о пореклу Срба и дужини њиховог боравка у предбалканској постојбини.НЕКЕ ПОЈЕДИНОСТИ O ВЕНДИМА И СРБИМА У ШПАНГЕРБЕРГОВОЈ КВЕРНФУРТСКОЈ ХРОНИЦИ Ваља одмах рећи да састављач ове занимљиве Хронике. чини нам се да је Шпангенберг ипак био уверен да су Венди (Словени) средином V века свакако били на подручјима која су некада настањивали Вандали и Бургунди. године нашег рачунања времена предузет од стране Франака. и Шпангенберг. да би убедио читаоца у истинитост свога казивања.. наводи у предговору шта је све прочитао. Није искључеко да је то истинит опис.. мада ћe пре бити да је реч о неким збивањима у VI веку и можда нешто касније. Historischer Bericht. каже даље писац. читамо како су се Венди налазили на Висли. Свева и Хермундура од којих су прве две групе на почетку V века биле већ на Рајни.

сматрао као највероватније да су Венди посели Полабље и балтичку обалу између 500 и 600. 143 У истој књизи под насловом David Chytreus Vandalia. штo ћe рећи. Јер. што се сасвим лепо поклапа са казивањима Прокопија и Јордана о Словенима између Балтичког Мора и Карпата. док је раније. 221. Итали пак Словени. а да је наслућивао да је то могло бити и пре 500.145 142 Dauidis Chytraej Chroniokon Saxoniae et vicini orbis Arctoi. онда је то могло бити још пре IV века пре н.. године. а са истока су јој [на том делу] били суседи Хенети [Венди]. он у ствари мисли на одлазак Вандала. Јер. а крајеве у којима су. које Германи зову Венди. излази да су се и Венди могли наћи у Полабљу већ на самом почетку V века. Свева и Бургунда. обалом Германског Мора. ако су садашњу Чешку посели Словени чим су је напустили келтски Боји. Врло је занимљив и опис границе те старе Саксоније према северу. Одра-Лаба стигну на Рајну. у сваком случају сигурно је да је обала Балтичког Мора на којој живимо била од њих насељена око 600. подељене у то време на саксонски и франачки део. из Азије и са обала Јонског и Јадранског Мора. 221.НЕКЕ ЗАНИМЉИВОСТИ ПОВОДОМ ВЕНДА И СРБА У ХИТРЕЈЕВОЈ ХРОНИЦИ У Хитрејевој замашној и садржајем разноврсној Хроници пажњу привлачи већ његов опис географског положаја старе Саксоније. јер се може узети као сасвим вероватно да је Вандалима било потребно више година да са подручја. 144 Ово говори да је Хитреј. по Хитреју излази да се то морало десити још и много пре. па се и сам пита није ли то због сличности назива или отуда што су Венди заузели станишта која су Вандали напустили отишавши у Галију. На тој страни она се пружала. Дакле. колебајући се да ли су Венети дошли у Германију с југа.144 Но. Да Хитреј није био сасвим сигуран када су Венди населили Полабље и Балтик. споменом вендских (словенских) племена као источних суседа Саксоније у доба Карла Великог. излази да Хитреј. у ствари те исте Словене признаје као саксонске граничне суседе и пре 530. каже.или су Венди или Слави од давнина напредујући из азијске и европске Сарматије посели обе стране Висле и Одре све до Лабе. наиме.е. . године". /31. они су мирне душе некадашња вандалска и бургундска станишта могли заузети још у првој половини V века. рецимо. Хенети (Венди) дошли на подручје источно од Лабе: „Хенети или Венди. Pars prima. Он на другом месту чак наводи и време када су. Исто. 26. године може се запазити и из неких његових даљих описа. како се њему чини. од Рајне до реке Ајдера близу Шлезвига. Ab anno Christi 1500 usque ad 1524 cum indice. и да су се Сала и Лаба још од 530. каже ово: кад су Боји отишли из Бохемије у Баварију (Баварску) нови становници.143 Што се тиче Срба. каже Хитреј. Хитреј сматра да су дошли на Лабу и Салу са називом који потиче од старих Сармата. године биле граничне реке између Саксоније и Тирингије.146 Из горњег Хитрејевог описа као природни закључак произилази ово: ако Хитреј сматра да су Венди посели подручја Вандала кад су ови отишли на запад. јер кад спомиње фаталну сеобу. мало даље. Rostochii anno СICХСII. Он каже да су у доба Карла Великог границу Саксоније према истоку сачињавала Лаба и Сала. ако је од тога зивисио долазак Венда. а сви су они још на самом почетку V века биливећ негде на Рајни. Хиспанију и Африку? За оцењивање Хитрејевог мишљења о времену доласка Венда у Полабље занимљиво је знати да он са примером ВандалаВенда упоређује случај насељавања Бохемије од стране Словена-Чеха. значи крајем IV или на самом почетку V века. око 500. Вагри. мада нас ова Хитрејева нестабилност у хронолошком одређивању горњих догађаја приморава да будемо неповерљиви према његовом казивању. тамо где покушава да објасни сличност у називима Вандала и Венда. ако не и пре. 145 Исто. Полаби и Оботрити. и поред све неизвесности. при чему свакако мисли на назив Бохеми за словенске становнике некадашње земље Боја. који су населили земље Боја задржали су име. 219. године. Чеси (Zechi) или Словени (Slaui). посели су читаву ову балтичку обалу после оне фаталне сеобе. а неки наши писци чак и Вандали. као што смо видели. јер уопште и не наговештава неку другу групацију источно од Саксоније сем словенске. сматрао да су ту обалу посели око године 500.142 Будући да сасвим добро знамо да у време Карла Великог почињу дуге и тешке борбе Франачког царства за покоравање словенског подручја источно од Сале и Лабе. 100 . Хитреј. сада Мизи и Војтланди (Mysi et Voitlandi) настањивали су Венди-Срби (Heneti Sorabi). Што се тиче продора Словена на подручја Боја. године". чини се да се ни Хитреј није могао снаћи у бројним противречностима које су у његово време владале у вези са временом доласка Словена у Полабље и на балтичку обалу. Хитреј зна добро да су и у даљој прошлости и у његово време писци били у недоумици око Вандала и Венда. и то утолико пре што можемо сматрати да Хитреј није одбацио ни могућлост да су Венди (Словени) у Полабљу били већ и у V веку.

Vorrede. налазимо ова кратка тумачења: „Sarmata... разрушен од стране Цимбра. Reden. 464—465. Sclavus ultra. G. M. ein Wende. даље. Исто тумачење за Сармате налазимо и у чланку „Commentariolus annalium Herulorum sive Megapolensium. Guten und boesen Thaten. Mon. piratae olim ex Noricis oceani. 1575." Разумљиво је зато да писац и Пољаке назива Сарматима. ad virum insignem Casparum De nobili bellae Quercus familia. Одре и Сарматског океана.. T. ипак заслужује пажњу због својих тумачења неких географских и етничких појмова и то у првом реду због извора којима се служио. Namen. a regione Cervesiorum. с. најчувенији трговачки град Грка. СЛОВЕНИ У ЗАПАЖАЊИМА СЕБАСТИЈАНА ФРАНКЕНА У предговору свога дела Франкен почиње са неким занимљивим. Своје убеђење да је стара Сарматија на западу допирала до Одре. писац потврђује и у овој реченици: „Одавде. у којој су и данас Полони (Пољаци). Поводом Марескалковог чланка занимљиве су и опаске Johannis Bacmeisteri. 147 Занимљиво је. у објашњењу важнијих германских речи. plerumque pro Polono.. чији је најславнији град некада био Венета. али чији се остаци и данас могу видети на обали океана . Sorobi. Ernestus Joachim de Westphalen. од Одре. Veletabi. то бива.. Тако. да Марескалкус Сарматију и Сармате рачуна од реке Одре. при чему указује на Корнелија Тацита који је сам говорио како се име Германије тек недавно појавило. а посебно на Јорданов опис вендске праоснове северно од Карпата и извора Висле.. 149 101 . занимљиво је шта писац подразумева под Сарматским океаном и то пре свега зато што Сармате изједначује са Венетима (Словенима). коју према Птолемеју зове Вандус. quia Rex illorum terrae sarmaticae multum tenet. Vandalus. bb. Венди) дошли из Сарматије и заузели читаву обалу Балтичког Мора од Висле до ушћa Лабе кад су у IV и V веку и касније Вандали одатле отишли у римске провинције. у коме се наводе и старији писци. R. на шта додаје да су Немци и њихова пређашња историја раније подразумевани под именима Гали. Lipsiae 1739.. Tomus II. кад за неког кажу да је Сармата. 150 Germaniae Chronicon von des gantzen Teutschlands aller Teutschen Völker herkommen. Monumenta inedita B. qui Polonus. G. ова неизвесност око географског пространства старе Германије може да буде значајна у вези са питањем старости Словена на простору који се приписује Германима. да је у ствари реч о Пољаку. Добија се утисак да у овом чланку. erui. Dicti vero ante Sorabi ab urbe antiquissima. ined. Animadversiones GenealogicoChronologico-historico in Mareschalci Thurii Annalium Herulorum et Vandalorum libros septem. 1508. у већини. in Albis littore. каже Франкен. напомињући да Polae означава у народном језику равницу. описивао положај Херула и Ободрита. где се каже да су Словени (Венети. Скити. Ту. cis Vindum incolit.147 146 Исто. 1509—1510. Да је овде под Сарматским океаном мислио на западни део Балтичког Мора види се и из даљег описа где каже да тај херулски простор са севера окружује Сарматски океан. Teutonis Czorbieg. A. praecipue Cimbricarum. Haendeln.. G. Nicolai Marescalci Thurii Vitae Obetritarum sive Rerum Obetrčtis Gestarum libri quinque ex codice membranaceo biibliothece regiae Stockholmiensis descriptae. Он ту каже како је Германија била мало позната. ab ipso autore annalium N. први од Сармата били су Венети.148 Занимљиво је да Марескалкус на једном другом месту. R. in Gallia origo".. са истока Одра. са југа Лаба. а са запада река Багнисо (Bagniso) и Трава. ined. Немци чинили то је приписивано горе поменутим народима. у истој збирци. писац каже да су Херули живели између Лабе. преовлађује мишљење да су Венди (Словени) на германском подручју били познати већ у V веку. Келти.. ex quibus Normannorum. Сармати. варвара и Германа. и штогод су.. [Nicolaus Marescalcus Turius]. у збирци Mon. опаскама о старој Германији.ипак. Tomus II. vulgo Misenenses... чини се. Ваљало би још додати да Марескалкус код речи Венетес има објашњење да су то Птолемејеви и Тацитови Поморани. Tomus I.. ab urbe Misena.149 Као што се види кратке Марескалкове напомене о Вандалима на Балтичком Мору јако подсећају на Непотове Инде. Кад је.180 Као што је познато. Durch Sebastian Francken zu Woerd (1786). quae Sorabum. да и ова његова неодређеност иде у прилог претпоставци да је реч о некој дубокој старини до које не допиру никакви јаснији хронолошки подаци. наиме. 1719. НИКОЛАУС МАРЕСКАЛКУС О САРМАТИМА И ВЕНДИМА Мада Марескалкус не спада у ред познатијих истраживача. под Сармата каже ово: „Сармата је Вандалус и Склавус = Венд („Sarmatha et Vandalus et Sclavus = ein Wende") и пошто су у тој земљи. Lipsiae 1740. 222. Nicolai Marescalci. на пример. Thurii. 148 Исто.. на страни 235—238. али је ипак истина да та реч не означава само Пољаке већ и све Венде".. мада не и сасвим новим. et Megapolensium.

јер су сасвим у складу са оним што о томе сазнајемо из самих извора. као и један део Хрвата (Crabaten). Presbur. Њихови главни градови су. наиме. Угарску и Немачку.152 У даљем опису Германије Франкен спомиње и подручје на реци Енсу и каже да се јужно од њега налази Штајерска и да у брдима станују Крањци и Коруштанци (Kernten). а одатле у Шпанију. и то најпре у Италију. али спомиње још један на реци Енсу у Аустрији. CCXCVIII. при чему напомиље да Picus мисли да су становали на Дунаву. Код имена Маркомани. Франкен се задржава на тврдњи Иреникуса који сматра да Боји воде порекло од Бохема (vonn Behem) и најпре су становали тамо где је сада Чешка.156 151 Исто. који су за нас значајни због Порфирогенитовог описа подручја Беле Србије. каже Франкен. Русију. Врло занимљива запажања Франкенова односе се и на Боје. Тако за Лигијце (Ligii). за Маркомане Франкен вели да су их протерали Словени. Науклеруса и неких других. јасно је да се за релативно кратко време нису могли очекивати крупнији резултати. o које се и даље споре бројни истраживачи. 153 Исто. Баварској и на Енсу. bb (Франкен пагинира само листове). Склавини или Склави. Иначе. Франкен називе Boiari. ССХС1Х—ССС.155 За град Nouidurum вели да је исто што и Љубљана. Маркомани су се после населили у Норикуму. Nicklassburg. што се већ у XVI веку осетило и у области историје. Sorrabi или Sorabi су Саксонци на Сали и граниче се са Тирингијом. Brün. Bouari. Дакле и Грци су Германе на северу звали Скитима и Келтоскитима. Франкен каже да су Lignitzer. Olmuitz. КАЗИВАЊА O ПОРЕКЛУ НЕКИХ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА И ЊИХОВИХ ПРЕДАКА ВЕНДА У ДЕЛИМА ИСТОРИЧАРА XVII ВЕКА Мада је проналазак штампарије веома много допринео развоју научне мисли. као што се види. За Азијску Сараматију каже да обухвата земље где су Словени у Азији и велику Татарску на Дону и Меотском Мору (Азовском). француским народима. Венди су. Франкен говори углавном на основу казивања Јована Кариона. каже. Littaw. како то показује Страбон у књизи 11. Они са великим жаром и истрајно 102 . што ћe рећи да је сматрао да је реч о V веку. III. док су на њихово место дошли Словени. и то је све. Код спомена Венда нисмо увек сигурни да ли Франкен под тим именом мисли на Венде-Словене или на Вандале. 157 исто. а неки међу Бојима (Bois). Франкен ставља die Merhern и каже да је тај народ водио велики рат са Римљанима. Словени на Истру (Дунаву) и на Висли. који су. на једном месту каже: „Што се дешава даље према северу од Саксоније [и] Помераније приписује се Скитима или Сарматима. Утисак је да он и једне и друге назива Вендима. каже.157 Дакле. Beiern изводи из назива Boi и одмах додаје да неки траже њихово порекло међу Аварима. Народи у њој зову се Сармати. Он. ту дошли у време када су Хуни беснели по Италији и Германији. ССХС. XXX. особито са Антонином. Они су одатле отишли у Угарску и Чешку. Научна знатижеља која је хуманисте покренула у потрагу за непознатим и чији је критички дух означио нову етапу у изучавању прошлости и објашњењу 'савремених збивања захватао је све шири круг истраживача.154 Врло су занимљива и Франкенова тумачења неких етничких и географским појмова. каже. 156 Исто. Исто. 152 За Сарматске планине Франкен каже да су висови Cremnitz и Semnitz. коју он назива Бојки. У том одељку је занимљив опис како су Готи од стрaне Хуна и Венда истерани из Угарске и Тракије. 154 Исто. Занимљиво је да и у новије време неки историчари стављају Јорданов Noviedunum код Љубљане. Франкен има појединачних запажања која су врло корисна. што ћe рећи у данашњу Чешку и Моравску. који деле Пољску.153 Чешко подручје спомиње Франкен и кад говори о доласку Словена. Пошто је изнео још нека мишљења о Бојима. Чешком и Моравском. и како су се у њиховој држави сместили Хуни и Венди. Под Европском Сараматијом Франкен подразумева Пољску. познато под називом Норикум.У вези с овим је и једна даља Франкенова примедба. на шта Франкен понавља да су Лигијци данашњи Лигници и да су се граничили са Мајсеном. док Иреникус сматра да су Угри."151 У одељку о Готима. CCLXXIX. Lifland и део Московске државе који се налази у Европи.

Кад погледамо тематику и дocтигнyha истраживача XVII века и упоредимо их са резултатима истраживача XVIII и каснијих раздобља. али се најчешће полази од анализе основних извора уз покушај да се упоређивањем са другим подацима утврди степен веродостојности. каже он. Ако се постепено и систематски прати развој историографије може се доста лако утврдити да се достигнућа истраживача XVII века веома успешно уклапају у ланац напредовања историјске науке чију прву карику сачињавају. не знајући када су Венди населили Миснију. У том циљу користе се различити методи. Latine nunc conuersus interprete Elia 103 . Ројснер истиче да му је много вероватније да су Словени лагано и дуго продирали са истока према западу. 157 Исто. можемо без много тешкоће установити да су каснији историчари у много случајева „проналазили" решења која су предлагана и век два пре њих. Колико би каснијим истраживачима био олакшан посао да је у оно време скупљено још више материјала за проучавање језика. Међутим. религије или да је жива традиција била забележена на ширем простору и са богатијим садржајем. читаоци ће и сами запазити да су истраживачи XVII века у неким приликама дошли до резултата који ни до данас нису изгубили вредност. нападали римске провинције. Да није било те велике жеђи и потребе за изворима питање је колико би још драгоцених рукописа било за увек изгубљено. У вези с тим настоји се да се установи етничка припадност бројних племена и народа чија се имена спомињу у изворима али са оскудним и неодређеним подацима. резултати хуманиста XV века. Да би се написала историја појединих народа или да би се саставила историја Европе или других тада познатих делова земље. понекад били са њима и помешани. увек били у близини Германа. религију и традицију. На тај начин су обелодањене и за науку сачуване многе рукописане књиге које су лежале у црквеним и манастирским библиотекама или у збиркама појединих световних владара. објасне и опишу како су настали и развили се народи за које се у њихово време знало. Захваљујући том сазнању развија се у већој мери и интересовање за језичку грађу. као и Сармати.покушавају да објасне појаве у природи и друштву упркос тешкоћама са којима су се сретали и које су биле и бројне и веома сложене. интересовање истраживача и даље је усмерено пре свега на територијално разграничење великих етничких скупина у даљој прошлости. Пред историчарима је и даље стајао задатак да истраже. mutationibus. Иначе. Ројснеру изгледа најприродније да је то морало бити онда „када су наши напустили своја подручја и станишта". већ је научницима XVII века било јасно да се успех може очекивати само ако се прикупи што већи број писаних извора и друге грађе која омогућава да се ствари и појаве сагледају у што јаснијем виду. као да се заборавља да је у питању читаво једно столеће у којем су десетине вредних истраживача своје закључке доносили на основу дотле најчешће некоришћеног материјала и да су били у прилици да на терену дођу до података које данас можемо само преко њих користити. у Хераклијево доба. које ћe временом привући пажњу великог броја истраживача порекла и далеке прошлости Словена и других народа у првом миленијуму наше ере. Но. и ваљда се зато у модерној историографији једва и спомињу. Зато се и даље трага за старим рукописима који се ревносно преводе и штампају. Због оскудице писаних извора или због њихове нејасноће све се више увиђа да је потребно прикупљати и проучавати и друге материјале који би могли допринети разјашњењу веома сложених питања европске историје у даљој прошлости. Многи закључци историчара XVII века изгледају нам данас чудни и у већини случајева неприхватљиви. Одбацујући такву могућност. морало се најпре утврдити порекло сваког народа понаособ. Commentarius germanice scriptus a Reinerio Reinecio Historico clarissimo. rebus gestis. ОПАСКЕ ЕЛИЈЕ РОЈСНЕРА О ВЕНДИМА И СРБИМА Ваља одмах рећи да и Ројснер Венде назива Вандалима при чему додаје да су ови народи. et adventu in Germaniam. Мада је каснија истроиографија коришћење грађе ове врсте оценила сасвим скромном оценом. особито Германа и Словена. могли бисмо рећи. а то је посао који с муком решавају и модерни истраживачи. У таквом једном размаху штампано је 1611. обичаја. мора се ипак признати да су истраживачи XVII века својим трудом веома много учинили за историјску науку. CCCIIII—CCCV. године и дело цара Константина Порфирогенита De administrando imperio. Може се рећи да би неке појединости које су запазили истраживачи XVII века могле сигурно бити предмет интересовања и научника нашег времена. године. Уосталом. па чак и са оним из нашег времена.158 158 De Misenorum origine. variis dominatibus. Он зато не прихвата мишљења оних који сматрају да су Вандали (у ствари Венди) први пут дошли у Миснију у исто време када су остали Словени. па чак су. Но. око 600. каже.

постала тесна станишта у Полонији.. било као суседи Хенета или као један њихов део. Словене који су били даље према западу. остајући. али. па зато ваљда и каже: „Уосталом. Tomus II.. према западу допрли. рекло би се. до њеног ушћa и до ушћa Везера и посели све земље до Балтичког Мора. . Но. 219. населили и овај прекрасни троугао. У овом истом делу. и да су идући поред Балтичког Мора дошли најпре у крајеве око Мекленбурга. покренуше се многи народи. Наиме. 214. пак. Hanoviae Anno MDCXVIII. Rani. налази се и једна занимљива вест о Бургундима. Vilzi. У делу: Georgii Fabricii Chemnicen. Mirabiliumque. колико год је неизвесно порекло Пољака.. а затим ad Nicium et Rhenum.161 159 исто. Lutitii. Они су давно. као и друга суседна подручја". Словени] од Висле и Карпата у Германију.. Cl. садашњу Силезију. да су Мишани. volumina duo . долазећи из Сарматије и прешавши реку Вислу.160 НОЈГЕБАУЕРОВА ЗАПАЖАЊА O ВЕНДИМА И СЛОВЕНИМА Пишући своју Историју Пољске.. сасвим је природно. пак.. За оне. Нојгебауер изражава већ у следећој реченици у којој каже да су ти новодошавши Словени примили имена од суседних племена која су ту већ била настањена и која су се звала не само Венди или Винде него и Вандали.162 Ипак. Liber primus.У то време. али су његова запажања ипак необично интересантна. Бранденбуржани. па зато каже да о далекој прошлости Словена постоје различите теорије. Тако. идући Лабом. на страни 255. јер се добија утисак да о Вендима говори као о врло старим становницима подручја између Карпата и Балтичког Мора. Ево како он то излаже: „Пошто је настао онај фатални период Римске империје. наилазећи. он додаје да су свакако у праву они који говоре да су Словени названи од Германа Винди или Венди.159 На овакво своје казивање одмах додаје:.. који су те исте Словене сматрали за Вандале. која може да буде интересантна и за питање Венда (Словена): „Зна се да су Бургунди наишли са истока. Нојгебауер је настојао да најпре разреши питање порекла и најстарије историје Словена у том делу Европе. описујући откуда су се Пољаци нашли на својој садашњој територији. као и многи други. од старине настањивали она места која сада држе Полони. дошли су у онај део Германије који су пре тога настањивали Венди или Вандали. Наравно. побеђени од Гота потражили су за време Валентинијанове владе нова станишта међу Алеманима" (Fragmentum de migrationibus et mutationibus gentium in occidentis imperio. из различитих побуда. а кад су им.163 Одмах затим. Нојгебауер каже да су се звали Sorabi. Libri decem. међутим. Моравији. 218. док су. Lipsiae MDCIX. Нојгебауер казује ово: „Пољаци су словенског и сарматског порекла. мислећи притом на подручје између Лабе и Сале. и Нојгебауер наилази на непремостиве тешкоће. publice recitata Witebergae Joanne Bugenhagio Professore). зна да питање порекла Пољака и других Словена није једноставно. док на једном месту отворено каже да је тешко рећи када су Вандали (Венди) дошли у Миснију. на разне изворе и различита мишљења. Нојгебауер повремено и сам запада у недоумицу.. 1. Силезии. са подручја хенетског [вендског] народа. толико је нејасно и одакле су и када дошли у ове крајеве". успели су да од цара Константина Великог добију нове земље у Панонији. веровно. Кашуби и Померани све до Цимбричког [Јитландског] полуострва. при свом ранијем изнетом мишљењу. Memorabilium. ближе Германији. позивајући се на мишљења других.Reusnero Leorino. Rerum Germaniae Magnae et Saxoniae. Готи у Панонију и Италију.164 Нојгебауер из овога извлачи закључак да су Словени у 104 . тражећи нова станишта: Франци и Бургунди пређоше у Галију. одакле су за време владе цара Маврикија отишли у Далмацију и Илирик. A Salomone Neugebaver a Cadano. Бохемији и Русији. Нојгебауер. 160 исто. Obotriti. тако да су од Сарматских планина [Карпата] према северу посели обе стране те реке [Висле]. 161 Historia Rerum Polonicarum concinnata et ad Sigismundum tertium Poloniae Sveciaeqe regem usque deducta. каже. он каже како постоје схватања да су Словени од како се памти држали своја станишта у сарматским пољима.sis V.. што се може утврдити према старим историчарима и географима. а Хенети [Венди." Своје уверење да су Венди пре доласка неких других Словена већ живели у Германији. у другом чланку. Своја станишта и државу проширили су надугачко и нашироко према западу и северу. Vetalabi [погрешно место Veletabi] . Ројснер мало даље као да се опредељује за један период који многи други прихватају као највероватнији. и најсигурније је да су Хенети заузели тада Бохемију и Елизију.

Свевији и Готији нови народи почели називати и новим именима. да су Словени у Далмацију. 5. Он. . или нешто пре. али их сви убрајају у Сармате. irruit in Illyricum. Saui includitur. quae infra Taurum montem Orientem spectat. Не мање занимљиво је и како је Микрел схватио Птолемејев положај Венеда на Балтичком Мору. у Хроници старе Померанинје.. quas Illyrici a Venedis. који се. па је природно што му се чини да је то морало бити пре Јордана.. Писац се притом позива и на Јордана који Словене ставља с леве стране Сарматских планина и од извора Висле. али су се у старој Вандалији.. Исто. quae et Venedorum ex Germania magna oriunda. зато. мисли. Хородот. Цирципани.165 Њему се чини да је пре тако било него да су из Русије отишли одмах у Далмацију која је била не само далеко већ и брањена од стране римских царева.167 Међутим. доказивао да су у приморским градовима увек била у употреби оба језика... неки у друге делове Европе. a затим прелази на сеобу Венеда из велике Германије: „Et tum Sclauorum gens.. 3. који се сада зову Полони [Пољаци] и Бохеми [Чеси] дошли из Русије и Сарматије и заузели ове крајеве које су Вандали напустили или оставили слабо насељеним. Italia a Langobardis Germaniae nationibus perpessi sunt. De calamitatibus horum temporum. као што су Померани. Бризани. Venedi Chariones proprie dicti. похлепно су продрли и тако се измешали са преосталим становништвом да су се у начину живота и обичајима лако прилагодили". а затим су наставили поход у доњу Германију и Бохемију".". verba D. quam etiam Sextus Ruffus inter partes Pannoniae enumerat. Што се тиче правца и времена доласка Словена на Балкан.. РАЗМИШЉАЊА ЈОАНА МИКРЕЛИЈА О ВЕНДИМА И СЛОВЕНИМА Као и толики други.. Ево како он то описује: „Кад су Сармати [под тим мисли на Венде] запазили да су суседне земље остале отворене [небрањене]. данас зове Балтикус или Коданус (Codanus). Francofurti. Нојгебауерове вести о Вендима и Словенима веома су занимљиве и значајне и оне доста јасно показују да је он више нагињао мишљењу да су Венди стари становници Германије. Врло је занимљиво и значајно да Микрел. Лутибии (свакако Lutitii). 167 Joannis Micraelii observationes ad Helmoldi Chronicon Slavorum praeclpue ad quasdam Henrici Bangerti notas in idem Chronicon ejusque origines Lubicenses. У делу: Monumenta 105 .... каже да Тацит није знао да ли Венеде да уброји у Германе или у Сармате — тако су." Авентин на страни 150 најпре говори о словенском насељавању Норикума: „ . Стодерани. transgressa Danubium. sive veteris Germaniae libri VIII . али одмах примећује да поуздани историчари никада не спомињу Венде као Вандале. et commune esse credidit. каже. У сваком случају он их тамо налази средином V века н. преци дањих Пољака дошли у своје садашње крајеве. Вилци. споменувши Тацита. Пошто је тако био убеђен да је Јордан у своје време с правом говорио о Словенима као становницима већег дела данашње Пољске. Оботрити. кад одмах затим говори о времену поседања германског подручја од стране Словена имамо утисак као да ово њихово насељавање не замишља пре V века н.. каже. наиме. Не много после Нојгебауерове књиге појавило се дело Јована Авентина: Joannis Aventini Annalium Boiorum. Венди и Слави. Abares et Hunni infra amnen Annasam Noricum Ripense Danubio conterminum inuasere. 1—2. Gregoriii huc transferre placuit.е. највероватније. Marcellinus Seruorum .садашњој Пољској морали свакако бити пре 600. 165 исто.". док би се из овога могло рећи као да је Микрел прихватао гледиште да су Венди још од старине били на балтичкој обали. неки у Британију. 1657. већ само позивање на Бјонда и Кранца говори да је прихватио њихов закључак о пореклу једног дела Јужних Словена. Пошто је на страни 114 навео један занимљиви спомен Србије: . Он. Авентин је убеђен да су Словени у западном делу Балкана пореклом Венди из Германије. Уосталом. inter fontes Murae. Ex schedis auctoris autographis.. били измешани са Германима. 3. те зато и каже: „Сасвим је вероватно да су народи. и Микрел покушава најпре да се снађе са називима Венди и Вандали. Нојгебауер жели да утврди када су. 163 166 исто. . Anno MDCXXVII.166 Као што се види. отишли одатле. поводећи се за Бјондом и Кранцом. Ливије и Плиније звали Хенети. године.. Draui. 164 Исто. eam Norici portionem. Сораби. Велетаби.nomen Latinum.169 162 Исто. 4..168 На ово Микрел додаје како је у једном свом другом делу. Stetini A.е. usque Aquilensem agrum occuparunt. Микрел затим додаје да су их Хомер. nominatur adhuc ibi Seruia. Нојгебауер је веровао да је један део вендске гране преко Чешке и Паноније продро у Илирик и Далмацију. Дакле. Македонију. сматра да су по Птолемеју Венеди насељавали цео Вендски залив. Тракију и Илирик продрли далеко после Јустинијановог времена. Kao што се види. Микрел углавном сматра да су Словени дошли у земље Вандала и других суседних Германа кад су ови у V веку. et adhuc possident..

Међутим. нису тада становали у градовима. Словена]". У делу: Altes und Neues Pommerland. Lipsiae 1743. који станују на вандалској земљи. али ипак додаје да је Померанија постала вендска тек после Јордановог времена. по њему 449] „На тај начин је Немачка остала свуда празна и ослабљена. читајући Сакса и Кранца. мада је раније рекао да се не може определити за време доласка Венда. који су се одатле упутили преко Лабе против Римљана.. То као да се запажа и из овог његовог закључка: . 168 исто. 190S..... и од њих су Вилци и Љутићи (Wilzen und Liutier oder Loyzer) посели Померанију и Марку.. Ободрити у Мекленбургу. Tomus III.. Он сматра да и пољски писци. на шта додаје да сматра да су Германи више у праву од латинских писаца: „Јер су [ови] градови уистину хенетски. 12). а затим је сва постала вендска. У истој збирци. што је несумњиво занимљиво за проблем порекла Срба. Ругијци и Вандали. при Балтичком Мору. провлачи и понека идеја о постојању Словена на Балтику и пре V века." (Egidii van der Mylen. Микрел каже да латински писци те градове називају вандалским. кад је на једном месту споменуо Либек (Lubeca) и неке друге градове на балтичкој обали. Nebst Historischer Erzehlung. наишли су ту Словени. а једним делом су то остаци старих Вандала измешаних у своје време са Хенетима и Словенима". ни Данцима ни Немцима и имала је шире границе. сматрају да је Wissimirus био Пољак или Венд." (Conradi Samueli Schurtzfleischii Origines Pomeranicae. мада се Микрел. први становници били су Готи и Вандали. да је ово море поред имена Свевско Море добило и назив Вендско. поводом појаве Словена стоји ово: „ . и у суседству. Зато Микрел устаје против Кранца који. каже Микрел. Pommer-Land. 1911.. 106 . Њу су настањивали стари Венди.. делом су по пореклу Словени који су прихватили саксонски језик и право. Кад су се.ипак се. од Кракова до Торуња". кад су се северни народи раширили готово по целој Европи тражећи нова станишта. За Венде Микрел каже да су се још пре Христа упутили према Балтичком Мору.170 Но. 1911. делом су то нове породице пресељене из Саксоније и суседних области. а остали Словени по другим земљама". као и сви Германи. верује да су сарматски народ. dĺro in Nähisten Dreissig Jahren. није била подчињена ни Пољацима. 1909. на изглед.Они. Кад су ови упали у римско царство. док их Германи називају вендским градовима (Wendische-Staedte). 169 исто. .. Срби (Die Sorben oder Sirfen) настанили су се у Мајсену и Чешкој. Микрел истиче да стари Вандали. у Тацитово време германски Ести домогли Балтичког Мора с друге стране Висле. каже он. Венди су прешли реку и постепено испунили читаво подручје на којем су раније живели Свеви и међу њима Готи. herausgegeben von Christian Schöttgen (1721?). наиђоше у ову земљу Вендски народи. Варте и Висле. јер Венди нису силом наишли. и то из племена Леха и да је основао град Визмар. ипак — као да се одлучио за половину V века: [После одласка Англа и Саса у Британију. Gedruckt zu Alten-Stettin 1630. опредељује за V век као време кад вендско-словенске групације поседају Германију и суседне области. не разликује Венде и Вандале. II књига. прича даље Микрел. Микрел ту спомиње Лигијце (Lygier) које налази на простору Пољске „између планина. Што се тиче Венеда. Врата су тако остала широм отворена Словенима и Вендима. 171 исто. већ су се постепено помешали са Померанима. на страни 19. . греше кад. стичемо утисак да је морао располагати и са подацима који су наговештавали и далеко дубље порекло Венда на Балтику. Тако су Венди без отпора посели и Померанију која је раније била Немачка. или сарматском народу. Несумњиво да је за Померанију занимљива и ова напомена на страни 23: „Померанија је у свим временима била слободна. Позивајући се на Тацита. Питајући ce кад су Венди дошли у Померанију.. Пети век као време доласка Венда у Германију спомиње Микрел и на другом месту где каже: У петом веку после Христова рођења.. Занимљиво је да Микрел.. cum praefatione instruxit Ernestus Joachimus de Westphalen. он Словене у Чешкој 595 назива српским Словенима. дакле. Ваповијус и Кромер. Antiqua Pomeranorum Respublica). кад говора о победи баварског краља Тасила овако каже: „Also lesĺn wir. У Микрелијевом казивању има и других појединости које наводе на помисао да су Венди на балтичкој обали живели и пре V века. Alten Stetin 1640. За проучавање далеке прошлости Словена вредно је пажње и Микрелово дело Altes Pommer Land.. 170 Исто. Наравно. Witteb. Микрел каже да се не може одредити неко тачно време. рекло би се.171 Дакле. 1673).. 1909. којима су најзад дошли Саксонци. Наиме. што се тиче стања у западном делу земље. каже. мада у његовим размишљањима преовлађује оваква мисао ." (Johannis Micraeli.inedita Rerum Germanicarum praecipue Cimbricarum et Megapolensium... подигнути од Хенета [Венда. dass Thassilo der Вауег König im Jahr DXCV wider die Sirfische Slaven in Böhmen einen grossen Sieg erhalten haben".

Птолемеј. иако је прелиставао бројне раније историјске списе. на то указује и сам назив града чија основа је идентична са основом назива Vin-idi. додаје. имамо утисак да је то пристаниште морало заиста бити веома старо. текући према северу. што бисмо могли протумачити као да је Хелмолд знао да је пре појаве Саксонаца Винета била у првом реду словенски град. Грке и Барваре. он објашњава да Венеди нису наишли на вандалска станишта одједном. Причу о Винети писац завршава тиме што каже да су се и у његово време могли видети остаци тога старог града. делећи Померане од Вилца [Љутића]. Но. при чему одлучно понавља мишљење да Венде не треба никако мешати са Вандалима. Грци и Варвари. Па ипак. али напуштена подручја између Висле и Лабе. тако да се зато и не може тачно знати када су дошли. Но. већ постепено. што би могло значити да је на почетку наше ере већ постојао као познато поморско и трговачко средиште. Тацит. а Саксонце тек као накнадно дошавше. каже даље Хелмолд. 107 . Хелмолд додаје да је при њеном ушћу у Балтичко Море био величанствени град Винета. који је ту стајао као најчувеније пристаниште Варвара и Грка. Овај град. проредили своје земље. Уосталом. То је свакако упадљиво. већ их све држе за једно исто племе. које наши писци називају и Винити.174 Како је под тим новим становништвом мислио на Венде (Словене). особито на римске провинције.ВЕНДИ У БАНГЕРТОВОМ КОМЕНТАРУ ХЕЛМОЛДОВЕ ХРОНИКЕ СЛОВЕНА Као што је познато. рекавши како. где су живели пре него што су се померили према западу. протиче кроз подручје народа Винула [он Венде назива Вандалима. Пошто је тако истакао да су ти многобројни војни походи из Германије у римске провинције полазили нарочито са балтичке обале. већ je углавном описао стање и збивања ближа своме времену. размишљајући о старости Винете не треба изгубити из вида да Хелмолд као њене становнике спомиње само Словене. Хелмолд није залазио у дубљу прошлост нити је решавао проблем порекла словенских групацијa.са разређеним становништвом постану неспособне да спрече долазак нових становника. Винитима и Винулима]. разрушио из темеља неки дански краљ кад је наишао са великом флотом. има ипак и таквих који их раздвајају и сматрају да су Вандали једно а Винити друго. имамо утисак да Бангерт није успео да стекне неку сасвим јасну слику о пореклу и ранијем географском положају Венеда. после њих Венеди или Венди.175 Што се тиче начина на који су Венди продирали према западу. Винеде (Winedos) и Славе. како казује Хелмолд. По мишљењу ових писаца. Јордан. у његовом казивању постоји један податак који као да указује да је и Хелмолд знао да су Словени веома стари становници јужне обале Балтика. наиме. наишли Саксонци и они су добили дозволу да станују у њему. вандалском подручју.173 Желећи да објасни како је дошло до ових промена. јер. свестан да је то питање веома сложено. био је заиста највећи од свих који окружују Европу и који су настањивали Словени заједно са другим народима. Германи. на овим нашим подручјима на Балтичком Мору трипут су се мењали становници. Бангерт казује како су Вандали својим многобројним војним походима. али истовремено указује да ни други писци не разликују довољно Вандале. додаје Хелмолд. Бангерт прибегава једном решењу које је више плод логичког размишљања него етварног збивања. Но. а онда Саксонци који су их потисли из Мекленбурга и Вагрије. Прво су ту били Вандали. Вините (Vinithos). писац у том раном периоду нигде не спомиње и Германе као становнике Винете. тј. онда је готово сигурно да је од његовог оснивања до доласка Саксонаца или до уништења морало проћи више векова. каже он. Vin-di. па се задовољава констатацијом да је један део Венеда живео уз ливонску и пруску обалу. Кад Хелмолд каже да су пре доласка Саксонаца у њему као у већ великом и славном граду живели Словени. Теофилакт Симоката и читав низ каснијих писаца. одмах је скренуо пажњу да су Хелмолду стари Вандали и Винити (Vinithi) исто. који су нагрнули на плодна и привлачна. не у налету ни са великим војскама. већ део по део. Кад је. Грцима и Варварима. Наиме. Кад је Бангерт узео да прокоментарише ово поглавље Хелмолдове Хронике. Vin-iti и сл. наводно. а када су. Бангерт настоји да утврди одакле су ти дошљаци кренули на напуштена вандалска подручја. он покушава да нешто сазна пратећи шта су о Венедима писали Плиније. наставља Бангерт. а Венди Сармати. као што се види. Не могући да објасни појаву Венеда на. Бангерт заступа мишљење које је врло интересантно и које доста јасно показује колико је питање порекла Венеда и њиховог старог подручја било крајње нејасно и колико све то указује на вероватноћу да су Венеди (Словени) морали у ствари бити врло стари становници балтичке обале и подручја јужно од ње. Па ипак. Вандали су. данског краља који је разрушио један тако велелепни и значајни град. без обзира што наука још увек није о Винети стекла праву и јасну слику. У прилог томе говори и чињеница да се већ у Хелмолдово време није знало за име тог. састављајући иначе занимљиву и значајну Хронику Словена.172 Дакле. описивао ток реке Одре. Бангерт закључује да се као резултат и није могло очекивати ништа друго него да области . Град Винету је. наводно.

налази село Windische Probe. Lipsiae 1739.180 Штета је што Клувер одмах за овим каже да у овом свом делу нема намеру да брижљиво и тачно опише границу вендског подручја. друго село које носи општи племенски назив Slavvina. на шта додаје да се подручје. Кад су тако заузели станишта Вандала прихватили су и њихово име и почели се називати Вандалима.. Крањске (Carniolia). et Arnoldi. У уводу. Померанији.179 Трагајући даље за потомцима Венда. Моравској и Вендској Марки да их после никаква сила није могла одатле истерати. још занимљивије да после ове констатације казује како Германи и данас народе тог истог славенског корена у Брандембуршкој Марки. Henricus Bangertus e MSS Codicibus recensuit. Presbyteri Bosouiensis. 176 Исто. Они су похлепно упали у ове крајеве Балтичког Мора и испунили најпре обалу од Висле до Лабе и тако се измешали са преосталим Вандалима. Vinidorum Marchia. учврстивши се. Ernestus Joachimus de Westphalen. Овим се.178 За нас је. Указивање на вендске трагове у горњој Угарској можда бисмо могли протумачити као траг пута којим су нека вендска племена са севера продирала до Истре. a недалеко од њега. E codicibus manuscriptis. у оквиру овог словенског племана. које између Истре. Бангерт мисли да је тај долазак Венда започет за време владе цара Валентинијана III. С13СС1Х exponitur. Бангерт продужава кази-вање како су Венди. већ су. 9—10. Прусије и Русије. Лужици.Па ипак. које Германи простим језиком називају die Zipfer. У новије време Хелмолдовој хроници посветио је пажњу Чан дајући интересантне напомене: The Chronicle of the Slavs by Helmold. што ће рећи да је био убеђен да су илирски и далматински Словени. Свеви и други народи напустили одлазећи са подручја Коданског Залива. каже. пољски. Бангерт примећује да се оданде славонски (словенски) језик веома распространио и развио у више грана. као и становници Полабља. Tomus I. по Птоломејевом сведочанству. Priest of Bosau. seu. ad ann. наишли су суседни Сармати. 172 Chronica Slavorum Helmoldi. чешки. 9. 175 Исто. New York MCMXXXV. Translated with Introduction and notes by Francis Joseph Tschan. 12. постали постепено опасни за суседе.. преко Лузатије (Лужице).. из овог што је рекао стичемо утисак да је Клувер заступао гледиште да су словенски становници западнијег дела Балканског полуострва припадници исте групације. описујући 108 . Моравске и Чешке продрли и у Илирик и основали нова краљевства. 5. 174 Да он један њихов део везује за вендску групацију види се и из једне његове даље опаске. Клувер каже да се у Угарској. 6. Па ипак. У збирци: Monumenta inedita Rerum Germanicarum praecipue Cimricarum. у Померанији и Лузатији називају die Wenden. међутим.. не само да су заузели највећи део Европе. 173 Исто. Шлезији. Замишљајући да су збивања текла тим редом.17'3 Искоренивши старе називе. Овде Бангерт. Abbatis Lubecensis. илирски. на страни 7. под Карпатима. овако приказује надирање Венда-Словена у Средњу Европу: На станишта која су Вандали. каже. Кад је. проширили уздуж и попреко. Исто. од којих су. et Notis illustravit Lutoecae. прича даље Бангерт. рођено сасвим ново лице Вандалије. Венди су се почели називати новим именима. Славоније и Хрватске настањује народ истог стабла. као што видимо. Бангерт је однекуд стекао уверење да постоји непосредна веза између Словена на обали Балтичког Мора и оних у Илирику и Далмацији. Далмације и суседних крајева. вендског порекла и да су на Балкан дошли преко Чешке и Моравске. и то најпре преко Помераније и Мекленбурга одакле су се. на страни 1167—1168. Занимљива запажања можемо наћи и у овом Бангертовом делу: Henrici Bangerti Origines Lubecenses sive Rerum Lubecensium Commentarius ex Schediis authographis autoris erutus Anno 1727. Бангерт определио за северно порекло једног дела Јужних Словена. Фријауле.. констатовао како су се Словени тако учврстили у Пољској. НЕКА КЛУВЕРОВА ЗАПАЖАЊА О ВЕНДИМА Филип Клувер. Он се на једном месту задовољава да каже да „Све у свему Венеди нису били Германи већ Сармати. ". Ch. membranis et chartis authenticis erui. или Сарматским планинама. географ и ревносни истраживач старина. на реци Вагу. први и највећи део сачињавали Венеди из Ливоније. Незадовољни земљама око Балтичког Мора. 11. 177 Исто.177 Дакле.. et Megapolensium. као што су рутенски. да су се лако међусобно прилагодили у навикама и обичајима.. Тада је. наиме. in quibus Res Slavicae et Saxonicae fere a tempore Caroli Magni usque ad Ottonem IV. мада је савесно анализирао дела класичних писаца није ипак успео да разреши основна питања из најраније прошлости Венеда. назива Вендска Марка. између река Вага и Грана. далматински. виндски и језици неких мањих народа. затим из Литваније и суседних земаља. вендске.. Гота. што ће рећи да бисмо и Клувера могли убројити у ред оних истраживача који претке једног дела балканских Словена налазе у Германији. Anno MDCLIX.

Па ипак. КРИГЕР И ЈЕЦЕ О ВЕНДИМА И СРБИМА Кригер и Јеце почињу своје излагање констатацијом да су Срби (Serbi) венедски народ (populi Venedici). Opera Johannis Bunonis . у даљем истраживању порекла појединих словенских група које су нападале и освајале Балкан. већ да су као и други венедски и словенски народи пореклом из Сарматије. као и Птолемеја који сматра да су се ту налазила и стара станишта Сармата. Лучић у свом раду посебно спомиње папу Гргура и Павла Ђакона из чијих се вести сазнаје за продор Словена у Истру и Италију крајем VI и на почетку VII века. пошто је Порфирогенит поред положаја Беле Хрватске описао и положај Беле Србије. Он је несумњиво веома добро протумачио положај Беле Хрватске стављајући је у Пољску или Чешку. пре свега Хрвата. наводно. ЛУЧИЋ О ДОЛАСКУ ХРВАТА И СРБА НА БАЛКАН Анализирајући изворе. раније отаџбине дошли у Германију.. доказује њихов језик и обичаји. али се добија утисак као да је веровао да то нису исти Словени који су касније са Аварима заузимали Далмацију. 178 Philippi Cluveri Germania antiqua cum Vindelicia et Norico. Gvelferbyti ANN. Не могући да објасне право порекло полапских Срба. данашње Пољске. 44—45. 179 Исто. при чему је особиту пажњу посветио Порфирогенитовом спису DAI. Међутим.183 Иначе. чинило им се да су од свих највероватнија и 109 . кад је реч о Белим Србима. Кригер и Јеце изјављују да се то не може установити због веома различитих мишљења појединих писаца. врло је важно подвући да је овај писац јако добро проценио значај Порфирогенитовог дела за разрешавање овог питања. опредељујући се за положај Беле Србије. verbis et tabulis georaphicis retentis contracta. Луцић je.183 Као што се види. Ипак. пре тада. тај посао није био једноставан. Према Порфирогенитовом казивању Луцић закључује да су Далмацију заузели Авари и Словени у Ираклијево време. Vindobonae MDCCLVIII 40— 42 182 Исто. што. Ha том месту је за питаље Словена у Средњој Европи занимљива и опаска да JE могуће да су остаци Лангобарда и Вандала славизирани. 690—691.на Балкан. Луцић се интересовао и за порекло Хрвата. јер само Порфирогенит спомиње поименце Хрвате и Србе као Словене који су. Но. по свему судећи изгледа да им Луцић није посветио довољно пажње чим их и поред онаквих Порфирогенитових географских одредница олако сврстава у исту групу са Бугарима. Auctoris methodo. каже. при чему се позива на добро познат опис пада Салоне.184 Овде су писци очигледно били под утицајем Плинија који спомиње неке Србе у близини Меотског (Азофског) Мора. а Турску као Угарску. док други извори говоре о доласку Словена заједно са Аварима још у току VI века. да су некада становали између река Сале и Лабе. Међутим. у чему готово да не заостаје за најновијим истраживачима проблема географског положаја Беле Хрватске. а да се и данас њихови остаци у Лужици зову обичним језиком Венди. Но.185 Међутим. па зато и закључују „Да је сигурно да су наши Срби заједно са својим земљацима дошли оданде као из заједничке отаџбине". Сматрајући да у Порфирогенитовом опису положаја Беле Хрватске Францију треба разумети као данашњу Германију. Editio nova atque emendata. нето за време Маврикија и Фоке. Луцић је закључио да је природно да су према томе Хрвати дошли на Балкан из Сарматије. kin of the Serbs in the Balkans). писцима се чинило да Плиније и Птолемеј својим описима положаја Срба и Сармата пружају најбоље решење. . Чан за јужни део каже да је у главном био насељен словенским Србима сродним са балканским Србима (inhabited principally by the Slavs Sorbs. кад је требало да објасне када су из те своје. 180 Исто. Занимљива је и напомена на стр 48 где каже да је назив Winithi вероватно старији облик савременијег казива Wend. кажу. или из Бохемије (Чешке). прихватио Кромерово мишљење. па чак и у Бохемији (Чешкој). 181 Joannis Lucii d regno Dalmatiae et Croatiae libri sex. и Луцић је осетио сву сложеност проблема досељавања Словена . наводно. Лучић је покушао да објасни долазак Словена у Далмацију. 691. У разматрању разних извора писац тачно примећује да о освајању Далмације говори једино Порфирогенит. писци сматрају да Срби нису неки нови народ. ту као да није желео да размишља много. у време Ираклија дошли на Балканско полуострво.181 Наравно.Саксонију и напомињући да су севернији део настањивали Саксонци-Нордалбижани. Cl3ICCiLXIII 689. али не наводе имена појединих племена или мањих група. који Срби доводи из Азијске Сарматије заједно са Бугарима сматрајућ да и језички Срби више припадају групи у којој су и Бугари.

Важно је још напоменути да Кригер и Јеце не верују да су Срби дошли из. Словени су заузели не само обе обале Дунава. Руга. по пореклу и народности Сармати. Гепиди.. понети жељом за освајањем Горње Паноније. били немоћни да поврате ранију славу. Анти и Бугари заузели Мезију и Тракију. прича даље Песина. Гепиди у сукобу са Лангобардима готово истребљени... што указује да писци не верују да су Срби дошли у Германију са Балканског полуострва или уопште са југа. који су ту Панонију . он се опредељује за оне који су сматрали да су Сармати у Моравску дошли за време римских царева. знајући да не може савладати овај моћни народ који се протезао од Дунава до Северног Океана". они нису дошли сви одједном већ постепено. Пошто су Хуни били отерани. нити су насељеници које је у ове германске земље довео бохемски (чешки) кнез Чех. као Маркомани. већ и говор и начин живота. Он чак описује и како се то десило.надјачали Маркомане. Дарданаца и Тесалаца .. Руги. чију су помоћ и раније користили у борби са разним непријатељима (као што ссе то може уочити код Тацита. каже Песина. јер је више волео да их има као пријатеље и савезнике. Готи. Scriptores rerum Lusaticarum Antiqui et recentiores. .заузели пошто су је напустили Лангобарди.. Tomus secundus 1719.189 Но. И пошто су током времена. Албанију. преузели су доминацију и узели кормило у своје руке. Светонија. Вандали. Доње и Горње Сасконије.186 ПЕСИНА О ПОРЕКЛУ И КРЕТАЊИМА СЛОВЕНА Песина. Херула и Лангобарда остала напуштена места до Одре и Балтичког Мора. M. позову у своју земљу суседне Сармате. Хуни је опустошили а међу преосталим становништвом настала неслога. а да од тог времена постаје све славније име Словена или Моравана. Усхићени тим успехом. Желећи да мало прецизније одговори на питање „Када су :први пут Словени. али га је то неизбежно нагонило да се позабави и Словенима у ширем смислу. 188 Disputatio historica de Serbis. Мекленбурга.најприхватљивија мишљења оних који су сматрали да су Срби дошли у Германију некако у Атилино време. Будући да је знао да се у историји као ранији становници Моравске и Чешке спомињу Маркомани и Квади. додају писци. Само.. На сличан начин су напредовали са истока и севера Венеди сазнавши да су одласком Вандала. Лужице и Шлезије. Херули. Песина своје казивање наставља овим речима: „После Атилине смрти међу Сарматима је почело постајати чувено име Слава или Славина (Slavorum et Slavinorum).. И тако је мало по мало нестајала не само свевска моћ. Херули и Лангобарди отишли делом у Италију. Дитмарзије. краљ Хуна и господар многих других народа. дакле просторе огромне али тада сеобама и ратовима веома исцрпљене и напуштене. Песина се у више наврата дотиче ОВОГ у историји још увек необјашњеног појма. Песина има веома занимљивих запажања и у вези са померањем Венда из Моравске даље према југу. Тако он казује како су Хенети (Венеди). па тек после Словени. Тако на једном месту он каже да су у своје време Сармати до те мере развили своју моћ да су суседни народи. покренули рат против Авара." Песина затим говори како су ови Венди продужили освајање све док нису посели подручја касније Помераније. Georgius Krüger . а са новим насељеницима почео је преовладавати словенски". Песина даје један врло интересантан одговор. како они кажу. доласком новог словенског становништва. Карнију.. Форум Јулији. него као непријатеље. продужава Песина своје казивање. Лангобарди и Хуни. док је осигуравао станишта у Панонији за себе и свој народ.187 Убеђен да је рана словенска историја тесно спојена са Сарматима и сарматским простором..велике поразе било у борби са Римљанима или са другим народима. већи целу Панонију.188 Развијајући овако мисао о Сарматима. и Атила. Јулија Капитолина и других) и приме их да заједно са њима поделе срећу. као и Руги. а други пак покрили земље Трибала. Илирик. „Па чак. Песина сматра да је тај период Маркомана и Квада трајао од седамдесетих година V века. et Laurentius Jetze . Бранденбуршке Марке. делом у Африку. позивао је Сармате да са њима учврсти савез. Пошто је најпре споменуо шта су неки други мислили о појави Словена у Моравској. Епир. Venedorum Natione vulgo dictis die Wenden . бројно ојачали и својим мноштвом надалеко . Шпанију и Галију. Исто тако су и њихови сродници. Junii 1675 In Auditorio Philosophorum Wittebergae. Мисније. Квади.. потисли су побеђене у планинске кланце Валерије и Норика. исцрпивши своје снаге. 110 . и пошто су. а да су Словени наишли или за време Атилине владе или кратко време после његове смрти. босанске Србије. а Готи и Вандали. Управо он верује да се десило овако: „Пошто су Маркомани и Квади претрпели многе и . више волели да их имају за пријатеље него за непријатеље и више су настојали да са њима успоставе службени однос него да воде борбу. дошли у Моравску?".. онда када су ранији становници напустили Вандалију. Истрију. је у свом делу тежио пре свега да објасни порекло и појаву Словена у Моравској. јачајући све више и више и оставивши један део народа у Моравској. Далмацију. Македонију. Уз благонаклоност бога Марса. publico Philosophorum examini submittent horis consuetis d.

190 исто. seditiones. каже. у Сабарији. Балбин цитира Птолемеја. ab Oriente Vistula. turbae. ратујући. Popularis. Песина говори како су ови сарматски Морави (у ствари Венди. Венда и Хенета крила имена Бохема (Чеха) и Полонаца (Пољака). проширили границе преко Батоњских планина (Бакоњи). продрли у Панонију. У сваком случају Балбин. et alia id genus mala. tumultus.нису ли 111 . 185 187 Mars Moravicus sive Bella horida et cruenta. Pragae CICICCLXXX. Decades I Miscelaneorum Historicum regni Bohemiae. Наравно. Lithomislii Anno 1664. Тако. кад је требало да истакне да су Венеди још од старине држали веома велики део Европске Сарматије и да су становали дуж целог Вендског залива. као што се могло видети. али да се не зна тачно када се појавило име Словена. Словени). Песину можемо убројати у низ оних истраживача који Словене (било као Венде или као Сармате) сигурно замишља као становнике подручја између Карпата и Балтика још од средине V века. ту се населили. поставивши богове основали су седиште краљевства најпре у Горњој Панонији.. Descripta a Thoma Joanne Pessina de Czechorod.193 Он се уопште у више махова позива на класичне писце. Венеда. а затим у Доњој. et Pannoniae superioris limes fuere: ab Aquilone mare Balthicum et Oceanus (Ucalegon Germaniae. године.. према Балкану. 191 Песина као да је раније прихватио могућност о давном постојању Словена у т. flama belli Turcici Ardens. за своје време био веома обавештен и у својим разматрањима често се позивао на мишљења својих претходника. vel potius secundum quosdam Odera fluvius. 188 исто. 239. да би истакао како ни други нису били у стању да нађу право решење. Он. Балбин.190 Дакле.. СЛОВЕНИМА И СРБИМА Бохуслав Балбин је. Italiae et Poloniae Hungaria. 9 БАЛБИНОВА ЗАПАЖАЊА О ВЕНДИМА. напредовале три наведене групе Словена. можда делимично преко Паноније и преко Источних Карпата. године Словени већ имали своју државу у Германији. praelia.. Источној Германији сматрајући да је сасвим могуће да се стара Германија према истоку простирала само до Одре: „Antiqua Germaniae fines. и он је уверен да је нови моменат у односима у Германији наступио са појавом Атиле. при чему се позива на Велзеруса који је тврдио да су у време Атилине смрти преци данашњих Чеха већ били у Бохемији. Балбин се у једном тренутку пита нису ли се на Балтичком Мору све до Цимбричког (Јитландског) полуострва налазили већ око 300. и Балбин мисли да су се у рано време под именом Сармата. Prague Anno MDCLXXVII. 186 Исто. заузели и друга подручја међу којима и знатан део Илирије и Далмације. qui de Bohemiae populo. 163). у жељи да на основу старих извора утврди откада су се Венеди налазили код Сале и Лабе. Осећајући да је питање порекла и географског положаја Венеда врло сложено и да је у томе тешко доћи до праве истине. 123. Описујући даља збивања. e Societate Jesu . мада скреће пажњу да се тај назив први пут среће код Јордана и Прокопија средином VI века. . кога посебно интересује далека прошлост Чеха... 239. 240.184 Исто. и Балбина је мучило питање појаве Венда у Германији. ut Veteres tradunt. а када су. et veteribus ac novis incolis solide et nervose. 29. на једном месту чак каже да су око 440. Authore Bohuslao Balbino. Sarmatici seu Sudeti montes.192 Иначе. све до Драве. особито кад су били у питању Венеди и Сармати. као што на другом месту за положај Венеда дуж левих бокова Сарматских планина (Карпата) и северно од извора Висле неизбежно наводи Јордана. кад су ојачали. У сваком случају. 192 Liber II. Исто. sed in summa brevitate. преместили су средиште у Весприм. једна (вендска или вендско-сарматска) преко Моравске и Паноније. Песина је оставио читав низ веома занимљивих запажања и врло вероватно да ће посебно бити у праву кад сматра да су према југу. односно Хуна. 11. у Толни. Productus a Thoma Joanne Pessina e Czechorod. друга (антска и бугарска) вероватно преко доњег Дунава и трећа. са другим су. qui Bohemiam a plaga Septentrionali cingunt. указују на Тацита који ни сам није био сигуран да ли Венеде треба приписати Германима или Сарматима. мисли да је веома вероватно да су Словени у данашњу Чешку дошли четрдесетих година V века.191 У његовом казивању о продору једне групе Венда-Сармата преко Моравске и Паноније у Илирик и Далмацију налазимо истовремено потврду онога што је постојбини и досељењу Хрвата и Срба говорио и Порфирогенит. особито у случајевима када је требало да се изјасни о збивањима о којима у изворима нема много података. а онда чак каже . 186 исто. quae Moravia hactenus passa fuit. Наравно. Као и многи други. 28—29.зв. којој није споменуо име.

у саму Германију. што са нашег становишта значи с ове наше стране) пошли и заузели Истру и Далмацију и назвали је по себи Славонијом. Исто. дуж реке Саве. притиснути још и готским снагама.можда [тамо] дошли пре других германских народа". Јер. По њему би ова друга сеоба Словена овако протекла: Када је Германија била опустошена и напуштена. Амаксобији. Балбин наводи читав низ писаца који су предлагали различита хронолошка решења. ојачавши још више заузеше и друга подручја Германије до Лабе и Сале и читав простор на Балтику све до Везера. чини се. Балбин жели да упозна читаоце и са мишљењем неких других писаца о овим догађајима. 194 Као што је речено. који исто ово казују. Међутим. а према западу. временом. Он не пропушта прилику да овде спомене и Светску Хронику из 1493 у којој. 20. дакле чак и преко подручја старих Свева. Полони. Како у Германији није више било никакве силе која их је могла задржати. Балбин се задовољава да само констатује да су се Венеди временом. а затим су посели и Марку. како је и иначе често чинио. 112 . и када је Атила умро. пореклом Бохеми". рекло би се. Бранденбург и Миснију. Наравно. Панонију. 15—16 195 Исто. из Полоније и Бохемије. Овде Балбин користи моменат да се опет позове на Бјонда и Кранца. одузели су им Salem. наши. Бохеми. Балбин наводи још један његов опис: „Словени су. они нису сасвим напустили своја прекодунавска станишта: тамо су од њих и до данас остали Бохеми. или Рутени. и Роксолани. Балбин је оценио да је најбоље да наведе шта о томе казује Јован Матијас из Судета. 27. причају да су Словени напали источноримске провинције тек кад су пошли. држали станишта све до Далмације. насељенике и основали провинцију Славонију. 14—15. каже. избацивши одатле Маркомане чије су снаге биле ослабљене у Атилином. где је сада град Хале. за сваки случај. и готово сви који расправљају о Славонији. мало по мало.да су далматински Словени пореклом из Бохемије". већ и када су одатле пошли на југ. али се ипак. који. 18. Одмах затим он се позива на старије ауторе. године. сав усхићен каже да читалац и сам може из Бонфинијевог јасног казивања да запази да је Бохемија већ постојала кад су. Он каже да је у истом смислу писао и Бонфиније кад је угарску Славонију називао чешком колонијом. како каже традиција. а његови синови се међусобно посвађали. па зато и каже: „Долазак Словена и Чеха у ове крајеве [мисли на Чешку] треба ставити у време далеко пре 600. 197 Исто. раширили до крајњих граница Европе. каже. опредељује за Боландусово мишљење сматрајући да су његови аргументи необориви. али додаје да тако мисле „и многи угарски писци. 16. онда би то било и пре 500 и 400. Каринтију и Далмацију?"199 198 исто. каже. Балбин. потисли остатке Вандала код Одре и Сале и заузели подручја каснијег Мекленбурга и Помераније. будући да је о томе имао широк преглед дотадашње литературе.196 Но. наставља Бонфиније. Он ту почиње од једне констатације да су Бохеми и Полони. указују да се њени становници хвале да су. Мезију. 196 Исто. који прича како су године 451 Слави или Винди. Очигледно поштујући Бонфинијево мишљење. Тако је сад изабрао Велеславина. а затим и Бохемију. не желећи да иде тако далеко у крајње неизвесну прошлост. Балбин најрадиjе упоређује различита мишљења опредељујући се за она која су му изгледала највероватнија.197 193 Исто. али редовно прати и кретање Словена и даље од тог подручја. Илирик и Истру. повели. преко Висле. Ипак.194 У сваком случају Балбин сматра да је у тој далекој прошлости извршена прва сеоба Венда. тако да су према југу продрли у Дакију. рату и у бројним другим походима. јасно стоји .195 За начин и време доласка Венда (Словена) у Германију. Балбин је првенствено био заинтересован за далеку прошлост Чешке. каже. За нас је посебно занимљиво шта Балбин говори о кретањима Словена према Балканском полуострву. Далмацију. на шта додаје да се не противи таквом казивању. из прекодунавских крајева (Бонфиније каже преко." Очигледно задовољан овим што је Бонфиније рекао.. који су становали на Висли. наиђоше Сармати (или Слави — Словени) и заузеше најпре суседну Панонију.198 Заинтересован не само за време када су Словени дошли у данашњу Чешку. како би се иначе могло и помислити да би у оно време један нови словенски народ могао да из Бохемије и суседних области с ове стране Дунава пошаље толику војску и онолики број насељеника у Славонију. а како бисмо разумно разматрали. и том месту су дали име Добросул (Dobrosul) или Добрибор (Dobribor) и одатле и данас многа околна места носе словенске називе. прешавши на другу страну реке Дунава. Бјонда и Кранца. Најзад су Слави истерали и Хермундуре који су становали између Лабе и Сале.

позивајући се на ауторе достојне пажње. као Lipiz. -in и -ow словенског су порекла. Френцел наводи D. измешали са Свевима Хермундурима и заузели напуштене земље између Лабе. Мада Отрокочи није у свему сасвим прецизан.које су се делом задржале у Панонији а делом одлазиле на Балкан. на страни 8. делом су пореклом из старе Скитије.. Labore et studio Francisci Foris Otrokocsi. и у чланку Egidi van der Mylen. Крајем XVII века о појави Словена у Полабљу читамо У делу М. У истој књизи под насловом Cristophori Hartknoch. Дакле. Gryphiswaldiae CIOI3CCVII. За век и по од појаве штампане књиге знатно је умножен број штампаних извора из класичног и византијског периода. Lisniz. они су остаци оних Будина — Budinorum (по другима Видина — Vidinorum). ако не и пре 400. Mogellin. после одласка Вандала из ових крајева [Мисније].. Отрокочи даје једну кратку опаску и о Словенима на том подручју. Та опаска је врло занимљива и значајна. године. Abrachami Frenceli de originibus linguae Sorabicae. а једним делом пак. и Словени и Анти. Groiz итд. Додуше. и то пре свега. Colbergae 1684. Овим Будинима најстарији спомен налазимо још код Херодота". године. Deliz. Stolpin. penduntur. који су некад становали с обе стране Дона у Скитији. Opus hactenus desideratum. који су око V века населили земље које су напустили Вандали. већ били на подручју Германије. о пореклу Словена у Угарској Отрокочи казује ово: „Не сумњам да су наши Словени делом потомци Илира и Далмата. 27—28. Већ и по оном што смо чули и од других. Dalin Schmollin и др. Како кажу учени људи. Luccow. Dublin. старе повеље и други списи. народ сарматског порекла. e veterum monumentis et linguis praecipuis. Liber Primus.. и били најпре покорени од Алана. Chemniz. Велики подстицај за проучавање далеке прошлости Словена. Наиме. С обзиром на начин како групише илирске. Морави и остали део Хрвата). сва имена градова и села у Миснији на -iz. да Свеви некада нису становали по градовима. Originae Pomeranicae. Ту. моравске. Писац сматра да су ови Венди пре тога били на источној обали Висле. Sorabos). али је тек у XVIII веку постало јасно колико је ово дело драгоцено за ближе познавање узајамних односа Словена разних група и простора.. s. Сале и Судета. Што се тиче порекла једног дела Јужних Словена јасно је да је прихватио теорију о њиховом вендско-чешком пореклу доводећи их преко Паноније на Балканско полуострво. Liber.. очигледно је да је изванредни Балбин био склон да прихвати мишљење да су Словени. оно свакако у V веку. године. КРАТКА ОТРОКОЧИЈЕВА ОПАСКА О ПОРЕКЛУ СЛОВЕНА У УГАРСКОЈ Желећи да утврди порекло и старост народа у Угарској. And... на страни 43—44 каже се да су Слави--Венди крајем VI или почетком VII века населили крајеве које су пре њих држали Свеви и Вандали. бохемске. Wurzin. У књизи: Origines Pomeranicas. Тако Шурцфлајш каже да су Словени-Лехи дошли у Пољску 550. али је неоспорно да се његово мишљење о предбалканској постојбини Срба готово у целости поклапа са Порфирогенитовим. Antiqua Pomeranorum respublica. 69. делом од Венеда са Балтика. слично Песини. Oschiz. мада је пре тога навео Петра Атропеуса који је за назив Помераније говорио да је вендског порекла и да је то име добила по првим становницима у том делу балтичког приморја (Conrad Samuelis Schurcfleisch Origines Pomeranicae. 3—4. Franequere МDСХС11. при чему се позива на Јордана тумачећи га очигледно погрешно... IV ВЕНДИ И ЈУЖНИ СЛОВЕНИ У ДЕЛИМА ИСТОРИЧАРА XVIII ВЕКА У осамнаестом веку проблем Словена био је у још већој мери предмет интересовања истраживача. а кад су се Словени-Срби (Slavos. чини нам се да се из Отрокочијевог излагања да закључити да Словене у западном делу Балканског полуострва приписује истој грани којој припадају и Бохеми (Чеси) и Моравци. и Венеди. 1—14). Zwencow. нити је то и могао бити. Budisinae Lusatorum MDCXCIII (1693).. 200 Origines Hungaricae seu. већ по селима. далматинске. Pars prima. а онда заједно са Хунима дошли у Дакију и Панонију. први су пoчели оснивати градове и подизати утврђења (primos urbes et castella in has regione condidisse). Coldiz. значила је појава Порфирогенитовог списа. Нешто мало касније у Biga Orationum serenissimi Duci Croyi Ernesti Bogislai. добијамо утисак да се из његовог казивања може докучити да су се међу панонским Словенима у своје време нашли делови све три Јорданове словенске групације. Glauchow. старијик. (од којих су и Бохеми. Словени са разних страна продирали у Панонију и на Балкан. 82. Rochliz. хрватске и балтичке Словене. Opera et studium Martini Rangonis. писаца да се већ сада закључити да су. писац каже да су пре Саксонаца становници Помераније били Словени или Венеди. Слично се заступа у истој књизи. Mollerus-a који каже. прво издање се појавило још 1611.. и Отрокочи распознаје више словенских струја .. У историографији 113 . Strelow и др. по свему судећи. Mussin. особито Јужних. По свој прилици да је Отрокочи најближи истини.. затим Torgow. или Missin.199 исто. Балбин нигде не спомиње Порфирогенита. Quo vera Nationis Hungaricae Origo et Antiquitas. Тих година се уопште доста писало о појави Словена на простору западно од Висле и углавном је заступано мишљење да су се појавили после одласка германских племена на запад.200 Као што се види.

. није посветио довољно пажње Порфирогенитовим географским подацима у вези са предбалканским простором Срба. Измешани са Словенима живели су у овим подручјима Венеди. појединостима помоћу којих ће настојати да утврде веродостојност појединих извора. Чињеница да се појавом Порфирогенитовог списа први пут јавља податак о на изглед. Карантанију. пре свега Хрвата и Срба. 92. писац каже најпре да су од старине у Лужици живели разни становници. Бандури као да прихвата Порфирогенитов опис убеђен да Багибарија није ништа друго до Бабије Горе. 202 Исто. Детаљнија анализа Порфирогенитових података подстаћи ће истраживаче на размишљања и о другим. чији је говор сличнији бугарском и осталих источних Словена. ЈЕДНА КРАТКА АЛИ ЗАНИМЉИВА КРИГЕРОВА ОПАСКА О ВЕНДИМА — СЛОВЕНИМА Пишући о ранијим односима у Лужици и Мајсену. Већ je Бандури по-кушао. Tomus II. 92. Бандурију се лако могло учинити да је вероватније што Кромер прича кад указује да су Срби заједно са суседним Бугарима из азијске Сарматије прешли у Европу. Има се утисак да је био у недоумици коме да верује. који су остали становници Мисније [Мајсена] истеравши одатле свевско племе Хермундуре. мада дословно наводи Порфирогенитов текст о предбалканским положајима ова два народа. новим. да је то било у VI веку. употреба тога имена не може се оправдати чак ни тим што је у најстаријој Вандилији живео и један део Венеда. Резултати истраживања научника XVIII века показаће веома јасно колико су и неки ранији истраживачи били на добром путу кад су и без познавања Порфирогенитовог списа. Хрватску. кретањима и времену доласка на Балканско полу-острво. или he бити пре и тачније. И у једном и у другом народу постојали су различити родови (familiae). Што се тиче географског положаја Хрвата пре доласка на Балкан. Бандури не залази подробније у анализу његових података. будући да. Нови предмет интересовања историчара XVIII века биће језик. Птолемеју. или из Бохемије. каже. тако да човек просто не зна чије име пре да спомене. као што се види. а Турција садашња Угарска. која се. Јордану или писцима XVI и XVII века. додуше сасвим узгред. Свеве су у непознато време. већ се у Бандуријевим размишљањима осећа дејство једног новог извора.. данас зове Полонија. излази да су Хрвати дошли на Балкан из Сарматије. нити је упоредио њихове положаје. и проблем порекла Јужних Словена. прикључили су се Словени. особито у његовој другој пловини. а Сораби [Срби]. које он изједначује са Ветулским планинама. као што је речено. Порфирогенитов спис пpyжaће убудуће писцима могућност да упоређивањем извора доносе све разноврсније и смелије закључке. долазили до резултата који су у многоме идентични са резултатима историчара XVIII столећа. особито Босанаца. Штајерску и Крањску друкчије од оног међу Словенима који настањују Славонију. За нас је посебно интересантно што се у овом веку знатно увећава и број домаћих историчара који ревносно прате резултате истраживања научника других земаља настојећи да и сами реше нека од тих сложених питања из далеке прошлости Јужних Словена.осамнаестог века. да ли Порфирогениту или Страбону. Босну и Србију. Па пошто је. што је. Бандурију се то чини утолико вероватнијим што је однекуд стекао уверење да је наречје Словена који настањују Чешку. 201 Imperium Orientale sive antiquitates Constantinopolitanae in quatuor parte distributae . погрешно. односно са Карпатима. наставља писац. Литванију. да скрене пажњу да се и помоћу изучавања језика и наречја може успешније проучавати порекло и припадност појединих групација. пореклом из Сарматије. Неки од каснијих истраживача биће у томе много ревноснији. када су их истерали Словени од којих су Љутићи заузели доњу Лужицу. Но. додајући да су са тим сагласни и писци чешке и пољске историје о којима је говорио Кромер. opera et studio Anselmi Banduri. Пољску. НЕКЕ БАНДУРИЈЕВЕ ОПАСКЕ О ХРВАТИМА И СРБИМА Бандури је био један од раних писаца који посвећује доста пажње Порфирогенитовим подацима о Хрватима и Србима.203 114 . Порфирогенитова Франција данашња Германија. каже. постаје предмет готово непрекидног интересовања историчара.201 Па ипак.. Писац даље казује како Венде неки замењују за Вандале. јасно означеној предбалканској постојбини Хрвата и Срба пружала је истраживачима основу за стварање много смелијих закључака о пореклу једног дела Јужних Словена. каже. о њиховим ранијим стаништима.292 Дакле.. али се међу првима спомињу германски Свеви. каже писац. Овим Свевима. Parisiis MDCCXI.

каже. пак. слично тумачење налазимо и у делу Dissertationes Historicae de Lusatia quas m Academia Vitebergensi publico examini Anno МВССХIII ехроsuit M. писци дају овакво тумачење: Свеве су из Лужице истерали Лужици (Lusizi) или Лузунци . док на једном месту Гундлинг каже да су Венди населили простор између Лабе и Одре у VI веку. мислећи на Венде. Гундлинг објашњава да су земље између Лабе и Одре. Они су тако заузели највећи део свевских станишта. населили народи из велике Сарматије. што је могло бити не у VI већ у V веку или чак и у IV веку. том приликом је погинуло и много Свева. Paul Freyherrn von Gundling. Разматрајући како се тај догађај могао десити. године после Христа преплавили Лужицу. у тај податак они указују на Карионску хронику. Мало даље Гундлинг казује да је то насељавање Венеда обављено у VI веку и да су Венеди дошли из Ливландије где су. 205 исто. 6. Vitembergae. Дакле. описујући њихов нови географски положај. јер кад је мало касније рекао како су немачки народи напустили подручје данашње Нове Марке (Neu-Marck) и упали у римске провинције. Frankufrt und Leipzig 1735. где га је Ације потукао. Додајући мало даље да су ти Венди заузели више од половине Немачке. Гундлинг. или. можемо рећи. ГУНДЛИНГ О ДОЛАСКУ ВЕНДА У ГЕРМАНИЈУ Пошто је најпре описао географске положаје неких германских народа. Anno D. Кригер је. 91. Но. Lusat. Lusatiae et Budissae 1719. Tomus II.. Не верујући. писци одговарају да се због недостатка старијих података не може тачно рећи. Joannes Georgius Kunschke et Joannes Gottlob Pannach. 115 . И његова напомена да су Словени и Венеди једно време били са Свевима указује на много старије време од VI и V века. 343. писци верују да је могло бити овако: Кад је Атила повео са собом у Галију Хермундуре. бесумње 451. као што знамо.јер. Албина и друге и кажу „Ако је истина да су Срби већ у V веку. после одласка старих народа. verfertiget von Jacob Paul von Gundling. народи словенског рода. како се могло видети. 4. Тиринжана и Саксонаца. et. Samuel Gotthold Criegerus. Antiqui et Recentiores. Те народе је још Тацит називао Венедима или Вендима. rer. при чему као ранију отаџбину Венда спомиње Ливландију (додуше у Тацитово време). in Auditorio maiori publico eruditorum examini sistet A. Свеве и друге германске народе. Међу бројним делима у то време..203 De prioribus Lusatici cum Misnico coniunctionibus. питајући се да ли су Венеди врло стари становници Прибалтика... Писци овом приликом додају да многи сматрају да Словени нису одједном преплавили Германију већ у више махова. M. заузели Аустрију.206 Тако би и Гундлинг био један писац више који верује у рано постојање Словена јужно од балтичке обале. каже да су ови иароди. у те земље су дошли и населили се Венди и Словени. покорили и заузели то подручје. дотле на другом месту каже да су Венди по свој прилици упали у раније германске земље са подручја касније Пољске и то кад су Германи прешли на римско подручје. добијамо утисак да Гундлинг није био сасвим сигуран у географски положај Венда. као на пример Лангобарда.205 Као што се види. Гундлинг је морао имати више података о Вендима и по свему судећи ти су подаци били доста поуздани. на страни 297. Корушку и Далмацију (Јас. 85—86. живели у Тацитово време. и Јордан јасно каже да су Венди стари становници земаља између Одре. XXV. они ипак кажу да у једној књизи стоји да су Венети као потоп 320. R. und des dasigen Adels. они су по свој прилици или раније или у то време ушли у Лужицу. Ту.(Lusunci) и Срби (Sorabi). Geschichte der Chur-Mark Brandenburg von den ältesten Zeiten bis zum Absterben Alberchts des Andern. Aus den Landes Urkunden. који су старе становнике избацили. Script. при чему сматра да су поседање извршили долазећи са Висле и то постепено. на Рајнецијуса. а сасвим је могуће да их је било и у Ливландији. Питајући се мало даље кад су Словени дошли у ове крајеве. Карпата и Балтичког Мора. значи још пре њиховог одласка на запад крајем IV или почетком V века. Potsdam 1724. што је према Голдасту још вероватније. који су вероватно дошли из данашње Пољске и назвали се Поморани зато што су становали поред мора.204 Међутим.. веровао да јесу чим напомиње да су живели на истом подручју на којем су били и стари Ван-дали.207 204 Brandenburgischer Atlas der Geographische Beschreibung der Chur Marck Brandenburg. заузели Миснију. Apr.. Baruth-Lusat. те није било никог да се супротстави Венедима. Висле. 206 Гундлинг још на једном месту понавља мисао да су Венди посели германске земље по одласку германских племена на друга подручја.

Гундлинг додаје да су Сенони заједно са Бургундима преко старе Магдебуршке Марке отишли у Бургундију. P.и штогод има земаља између Сале и Лабе насељено је од Словена — Венда.О овом српском народу утолико сам се више потрудио [да сазнам]. Шетген и Крајзиг почињу од првог спомена имена Срби. као што се и Лужички Срби називају Серби (Serbie). 212 Исто.213 Писци одмах затим напомињу да се Зорби још и данас зову Срби (Serben). 92.214 Ho. забележио да се међу народима око Меотског Мора (Азовског) налазе и Срби.207 То произилази и из једне његове опаске поводом одласка Бургунда у Галију. за које каже да су становали између Лабе и Хавеле.. На ово писци додају ову занимљиву и значајнну опаску: . ако Екарт прихвата да су. који су несумњиво словенски народ. на главу 32 DAI (Шетген и Крајзиг омашком бележе с. како би се по Непотовим Индима закључило. Hrn von Gundling. 188. иза Турске (Мађарске) и између Франције и велике Хрватске. писци упућују на Порфирогенита.209 И Екарт овде указује да се Тацит премишљао да ли да Венете уброји међу Сармате или међу Германе. један од писаца већ на почетку каже: . питање Словена од великог значаја подстакло је Шетгена и Крајзига да напишу историју Срба — Венда (Sorben — Wenden) у жељи да објасне постојање две Србије — вендске и балканске. како Јордан каже. 210 ШЕТГЕН И КРАЈЗИГ О ПОЛАПСКОЈ И БАЛКАНСКОЈ СРБИЈИ Осећање да је за европску историју. који се другим именом зову и Срби". на шта сам Екарт додаје да је сада. Наравно. излази да и сам мисли да су између Одре и Висле становали свакако и много пре Јордана. док их је Тацит забележио као Венете и означио их као суседе Фина (Fennisque vicinos facit). Што се тиче Венеда. при чему се позива на Велеја Патеркула. Подсећају одмах да је још Птолемеј у Августово доба записао да се неки Срби налазе између Кераунијских планина и реке Ра (Волге). Geographische Beschreibung des Herzogthums Magdeburg. а особито о вендским Србима. неки верују да су овдашњи Срби—Венди дошли кроз 116 .Додуше. судећи по језику и начину живота. Georgii ab Eckhart Commentarii de rebus Franciae orientalis et Episcopatus Wirceburgensis. осим што упућују на Ратову карту (Land-Kharte Raths). упутили су се затим у овај Мајсенски крај". ако не. 31) у којој се налази добро познати опис Србије у земљи Бојки. и ту додаје „Да се од Венда. Да би сад читаоцима објаснили где се налази та провинција Србија. Шетген и Крајзиг једноставно објашњавају да су се из својих ранијих станишта померили и непрекидно ишли напред док нису дошли у велику провинцију Србију и ту се населили...е. 187. ЕКАРТОВИ ЗАКЉУЧЦИ O ВЕНДИМА И СРБИМА O пореклу Полапских Срба Екарт мисли као и многи други. Анте и Словене. 11—12). Венеди живели и северно од извора Висле. Екарт подвлачи да нико није забележио када су Словени и Анти дошли иа Дунав. Екарт каже да их германски писци називају Винидима. Екарт прихвата Јорданов опис положаја Венеда и његову поделу на Венеде. 211 Исто. јер међу досадашњим научницима нема ниједног који је ствар темељно истражио". и много раније. Како се дотле и о једнима и о другима. Исто. На жалост.211 Што се тиче друге две Јорданове словенске групације. сигурно да су Венди били сродни са Сарматима. Tomus I. 187..208 На другом месту додаје да су јужну границу ових Срба сачињавале Чешке планине. Да би сад објаснили како су се Срби нашли у својим земљама у Германији и на Балкану. а посебно за далеку прошлост Германије. а да је Плиније средином I века н. наводећи овај Порфирогенитов драгоцени опис писци нису ниједном речи покушали да објасне како су схватили ове цареве вредне географске податке.210 Иначе. али сматра да би то могло бити пошто су Готи отишли у Италију. 209 Исто. 208 Jo. Leipzig und Frankfurt 1730. Wirceburgi MDCCXXIX. знало веома мало.212 Према овоме. на шта надовезује да су „на њихово место одмах дошли Венди међу којима су најугледнији били MorassanerWenden" (J. Fr. њиховог ранијег положаја и назива. Писци ово тумаче као да су се Птоломејеви Срби у току педесетак година мало помакли према Европи. да су вендског порекла: . Ево како то они објашњавају: „Ови Срби [мисли на јужне Србе]. сигурно већ и у V веку. да су Шетген и Крајзиг схватили Порфирогенитов опис Србије у 32 глави тако као да је реч о балканској или некој прибалканској Србији најбоље се види из њиховог даљег казивања у којем објашњавају како су се Срби нашли на подручју између Сале и Лабе. Говорећи о Сенонима. у даљим размишљањима о раним словенским групацијама.. као што је ред. 187—188. оштег племенског назива сва наша словенска племена називају Венди".

Сарматију и то са севера. И тако се десило да су се Срби. аргументима које настоји да оправда посебним објашњењима. а да су њени најранији становници били тевтонски Хермундури.. један од писаца. тако да су у оно време њихови суседи били Франци".219 Виденбургов други аргуменат занимљив је посебно због хронологије догађаја које описује. звали белом Србијом. један од аутора одмах додаје: „Мени ово не изгледа вероватно. Јер. Тако један од аутора овако објашњава тај временски оквир: . убеђен да су Срби са југа дошли у Полабље. а видећемо и касније. Ја више верујем да су наши Зорби дошли овамо из Србије [балканске] и то кроз Моравску и Чешку". преселили у Галију. они су. 216 исто. 185. не упуштајући се. Убеђен да је у праву. па зато одмах каже: „Али и ми у овој земљи имамо Далмацију. и да се она пружала све до немачке границе. 213 Diplomatische und curieuse Nachlese der Historle von Ober-Sachsen. 2) исти језик. постепено подчинили и целу населили". 178—179. притом. из Пруске. показали да постоји читав низ имена која указују на веома велику сродност између полапских и балканских Срба. von Christian Schöttgen und Georg Christoph Kreysig. померили до Дунава.218 На жалост. жури да читаоца што пре увери да је у праву. када су тевтонски народи први пут почели да мењају своја места. У првом аргументу писац констатује да је Мајсенска област обухватала подручје између Сале. и Далматинци и Срби. не верујући у објашњење о пореклу Срба у Полабљу за које су се изјаснили многи научници пре њих. остављену без становништва. значи средином V века. српску државу и Далмацију на Балкану. у дубљу анализу Порфирогенитових вести о Србима и Хрватима. 215 КРАТКЕ ВИДЕБУРГОВЕ НАПОМЕНЕ О ВЕНДСКИМ СРБИМА Проучавајући далеку прошлост Мајсенске области. А да је Атила кроз ову Мајсенску земљу прошао лако је поверовати". Хермундури су се из Мајсенске земље. доселили у Миснију. наиме стару вендску жупу (Pagum) или провинцију Далеминца. 3) исти називи градова и села". Зато. 180. лако је претпоставити да је у једној огромној армији било више народа. Мада су пошли кривим путем. а не нека друга два. Најзад. по пореклу вендски народ. Тај његов други аргуменат гласи од речи до речи овако: „У трећем веку.217 Очигледно је да су писци из заблуде о Константиновој Белој Србији дали овакав географски простор. па је сасвим могуће да су се међу тим народима нашли.215 Знајући из извора да су Срби у својој ранијој историји боравили и у Далмацији.Ја дакле мислим да су неки Срби у ове крајеве [полапске] дошли са хунским краљем Атилом и да су остали и после његовог повлачења. . 1) иста имена. како сам каже. писци се нису сетили да се запитају како је могуће да ни у једном старијем извору нема ни речи о присуству Срба у Далмацији и Славонији у периоду до V века. намеравајући истовремено да укаже на раније заблуде неких учених људи и у жељи да те заблуде исправи. а затим су се са Свевима. Немајући никакве поуздане податке о правом пореклу Венда-Срба на подручју Лаба-Сала. Dressden und Leipzig 1730. Помераније и Марке". 218 Исто. und angrentzenden Ländern. 217 Исто. исто. кад су поверовали у присуство Срба у Атилиној војсци још на путу из Паноније према западу. коју су дотад држали. Видебург у одбрани својих ставова иступа са. Сигурно је од значаја што писци осећају да су баш ове две групе биле у узајамној зависности. 178.220 117 . из Полабља на Балкан. Но.. Шетген и Крајзиг су могли лако пасти у заблуду закључујући да су Срби у Мајсенску област могли доћи само са Балкана и суседног подручја. којима су припадали. 192. 181. коју су.. Но. нешто пажљивијем истраживачу овог проблема готово да и не смета кад Шетген и Крајзиг закључују „Према томе треба знати да су ови [мисли на Србе] цело подручје које данас обухвата Краљевину Славонију и Босну. 214 исто. Шетгенова и Крајзигова заслуга за проучавање односа полапских и балканских Срба ипак је несумњива.. Лабе и Чешких планина. а не обрнуто — како су многи мислили и како је природније. видели смо. писац горњу реченицу завршава овако: „И то доказујем следећим разлозима: Јер у обема земљама постоје. да Шетген и Крајзиг нису били једини који су веровали да су Срби са Балканског полуострва оташли у Полабље а не обрнуто. занимљиво је напоменути да писци покушавају да долазак Срба у Полабље и временски одреде. али су свакако у праву кад баш ова два подручја доводе у везу. Anderer Theil. делом у Хиспанију. проучавајући називе и на једном и на другом подручју."216 Да кажемо одмах да је подручје полапскосрпских Далеминаца (Гломача) по свој прилици и било основни разлог Шетгенове и Крајзигове заблуде о њиховом пореклу из балканске Далмације. а знајући за Србе.

Будући да Србе убраја у вендску групу која је у Мајсен могла наступити само са истока или са севера. Јордан покушава да њихова померања према западу прати везујући познате чињенице са логичким размишљањем. 16.. Hamburgi С1313ССХХХП. 113. 33. коју су дотад настањивали. стигли до Дунава. 120 Видебург каже: „У трећем веку. али му изгледа сасвим вероватно да Словени нису дошли у Германију одједном. чији су део били. дакле баш онако како је то и Јордан тврдио.. ако Видебург сматра да су се германске групације још у трећем веку почеле померати према западу и ако је убеђен да су ускоро потом и Хермундури заједно са Свевима напустили подручје између Сале и Лабе. онда је свакако био убеђен да су Срби у Мајсенској области морали битi већ крајем IV или на самом почетку V века. дошли у Германију. а онда су заједно са Свевима. Halle Salicae. који су из Мајсенске земље. Срби.. 219 Friderici Wiedeburgi. Симокату и Мешовиту Историју (Miscella Historia). коју су затекли испражњену. Pare altera 1735. јер се зна да су Свеви и Вандали били тада већ на Рајни. 119—136. мада је избегавао да о времену њиховог доласка каже нешто одређено. Он је веома добро познавао дотадашње резултате бројних истраживача.. На страни. односно Срби. на Теофана. Но. већ у више наврата.Као што се види. кац су тевтонски народи први пут почели да мењају своја станишта. па је зато и могао да каже да нико од тих писаца није о томе могао да каже ништа поузданије. Јордан 118 . Хермундури... Жупе Полапске Србије (према Шетгену и Крајзигу) Верујући да су Словени дошли у Германију из Русије. пак. 26. 220 Исто. то и по Видебургу излази да су се Венди у то време морали већ налазити између Карпата и Балтичког Мора. Accedunt Diplomata aliquot adhuc inedita.221 Позивајући се. Занимљивe примедбе о Вендима и вендским Србима могу се наћи и у делу D. Frideburgi Origines et antiquitates Marggraviatus Misnici. Јордан ипак као да се опредељује за време око Атилине владавине. преплавише Мајсенску земљу. тако. Rerum Misnicarum specimen primum ... отишли делом у Галију делом у Шпанију." НЕКА ЈОРДАНОВА КАЗИВАЊА О ПОЛАПСКИМ И БАЛКАНСКИМ СРБИМА Проучавајући порекло Срба и Словена уопште у Полабљу Јордан је у свом иначе обимном делу дошао до закључка да је то питање веома сложено и да је тешко рећи када у Словени. по пореклу вендски народ. теје подчинише и населише.

ј. дошао Људевит бежећи из Сиска од франачке војске. Писац мисли да је до ове промене дошло средином VI века. ако не и раније. Јордан констатује да се ту нису могли наћи однедавна већ свакако од раније. само због тога што је пронашао да и у крајњој норвешкој Лапландији и у Вартхузијској провинцији постоје називи Neudomi reca и Paeze Reca. Шварц каже да је то име познато још и као Rik или Reik и да су оба назива из тако дубоке старости дa се не сме ни помислити да су из средњег века. Македонију. тврди он. Тако је. Tomus I. и Јордан. Vindobonae MDCCXLV.222 Размишљајући даље о томе како је и када текло то њихово померање.. уколико и град и народ нису добили називе по истим или сличним географским карактеристикама. наставља Шварц.225 Он сматра да су се Словени добровољно населили у вандалскоругијској земљи и измешали се са њеним становницима. године. Размишљајући откуда је могао настати назив Vind. каже. 253. коју су затим Словени поново заузели и то само зато што се. Шварц ова два назива узима као јасан знак да је реч о једном старом језику који је био заједнички и старонемачком и 119 . наставља Шварц. Његово позивање на нордијске писце и на утицај града Винете може бити врло значајно. 221 Joan Christopori de Jordan De Originibus Slavicis. ако не цео оно барем један њсгов део. Напротив. добио име по овом граду. који се назива Винити (Winither).226 У даљем истраживању Шварц је био заинтересован за назив Vindland или Windland који се. не може наии ни најмањи траг да се немачки свет ујединио са вандалским. Наиме. Исто. Занимљиво је да Јордан у вези са досељавањем Срба у Далмацију спомиње Срб (Serp) и каже да су се у том пределу некад населили Срби и додаје да су то ти Срби међу које је 822. поред све неизвесности. 47.224 Дакле. прешли у Тракију. казивања наших писаца показују сасвим супротно. верује да су Словени већ у V веку могли становати између Карпата и Балтичког Мора. 101. између вандалских и словенских народа није било никаквих огорчених сукоба.227 Дакле. Пратећи даље шта о Словенима око Тирингије говоре Фредегар и Ајмоинус и закључујући да су Словени на том подручју око године 630 већ моћан народ. прешли у земље с ове стране Висле и у Бохемију. 224 Исто. већ су далеко пре и врло дуго живели у сасвим добром суседству пре него што су Словени заузели. великог и главног трговачког града на балтичкој обали.закључује да су Словени крајем VI века већ морали бити на балтичкој обали.. т. после одласка Вандала. In Tomus II divisum. јавља особито код нордијских писаца. Јордан очигледно сматра да постоји нека веза између њих и полапских Срба. већ да су стално били у огорченом сукобу. ове наше земље. често се подразумевају и Пруска и Мекленбург. много после Атиле. Под тим називом. 222 Исто. после 527. 223 ШВАРЦОВА РАЗМИШЉАЊА О ВЕНДИМА У ГЕРМАНИЈИ Већ на почетку свога размишљања Шварц истиче да се не слаже са Гундлинговим мишљењем да су немачки народи напустили Померанију. 101. какав се у своје време једва могао наћи у другом неком делу Европе. Земље о којима Шварц говори односе се углавном на острво Риген и Предњу Померанију. Кад је мало даље споменуо четири словенска народа на домаку Лабе. Он не верује да ове две речи припадају словенском језику и то. 87. opus chronologico--geographico-historicum.223 Њему се чини као сасвим поуздано да су се Словени учврстили у Далмацији већ око 550. а онда су. Шта више. каже. с тим што ће пре бити да је град добио назив па народу него обрнуто. године. од старонемачког и вендског становништва настала једна мешавина народа. године. Шварц мисли да је и сав словенски народ од Висле до Ајдера. Далмацију. писац стиче утисак да су Словени још пре Атиле. изгледа. Илирикум и у Хрватску. али да није реч само о антским Словенима. вели.или Windland Шварц је дошао до закључка да је врло вероватно настао по имену града Винете. Шварц је додао да су Вилци [Љутићи] први становници тог дела немачке Помераније. казује даље Шварц. Њему изгледа сасвим вероватно да је чак и држава на читавој тој обали могла добити назив по једном тако моћном и угледном граду. за време Јустинијанове владе. Могло би се зато. већ и о другим прекодунавским. односно после 406. У Шварцовом казивању постоји још једна појединост која као да потврђује његово уверење да су Словени још у давна времена могли живети на балтичкој обали заједно са Германима. Што се тиче порекла балканских Срба. очигледно је да је Шварц више нагињао мишљењу да су Словени-Венди могли бити становници Прибалтика и пре VI века. Поводом назива Rik-Hylda недалеко од Грајсвалда. који су у средњем веку германску обалу увек тако називали. као што је после било између Франака и Сасконаца. рећи да је створена једна старонемачка држава вендске народности.

имена града. године и да је град касније стално дограђиван. Врло је занимљиво и значајно да писац истиче како је грофовија Ветин у прастаро време имала далеко вежи опсеg обухватајући највећи део жупа Нудићи и Нелетићи. 120 . године. Драјхаупт није ништа одређено рекао о најстаријим становницима подручја између Сале и Лабе. које су с једне стране потисли Вилци-Венди. Он најпре казује како су солане код Халеа биле познате још од врло старих времена. а с друге стране Лабе Сенони. 225 Kurze Einleitung zur Geographie des Norder-Teutschlandes Slavischer Nation und mittlerer Zeiten insonderheit der Fürstenthums Роmmern und Rügen. каже. Они су. Да је Шварц мислио да су Венди-Словени дошли у Полабље тек кад су се Вандали и други Германи повукли и отишли на запад сигурно је да му не би пало на ум ни да помисли на неку далеку германско-словенску симбиозу. 27. 16. колика је неизвесност владала око најстаријих становника дуж Сале сведочи и Драјхауптов приказ града Хале. Они су касније познати и као Срби--Венди (Sorben-Wenden). На ово писац додаје како се мисли да је за време Отона II 981. Тражећи решење. да је Ветин вендска односно словенска реч. Овде писац додаје да су изгледа од Сенона остали називи села Sennevitz. па изгледа и сам град Хале или барем један његов део. те су франачки краљеви морали против њих да воде крваве ратове док их Карло Велики није умирио. уколико. Анин спомен Ветонаца на јадранској обали може да буде јак доказ да име Ветин не мора да има никакве везе са Видукиндом.231 Мада. Међутим. 15. као и велики број добара и села. Драјхаупт каже да су и замак и град веома стари. Писац овде износи нека мишљења о пореклу и старости Ветина. Драјхаупт се опет пита: „Одакле су град и грофовија Ветин добили тај назив?".229 Међутим. при чему додаје да је спорно где се род Budsecz налазио. . Када су потом Срби-Венди заузели Мајсен и цело подручје између Сале и Лабе. али је крајње неизвесно ко је и када подигао ова постројења. изгледа. 226 227 Исто. . на шта додаје да је то непознато. ДРАЈХАУПТ О ВЕНДИМА-СРБИМА У ГЕРМАНИЈИ Говорећи о Магдебуршкој земљи. године. . каже. von Albrecht Georg Schwartz. Лангобарди и Херусци. (Greifswald 1745). пада ипак у очи да се из његовог казивања може назрети да су Венди на том делу већ боравили док су Франци и Саксонци водили борбу са Тиринжанима. које су. како се зна. један словенски народ. савладали 531. те више верује да је име Halla постојало већ од 806. као што се види. Она не би имала разлога да их назива неким несловенским именом. него да је град или подручје добио назив од личног имена несловенског порекла. Драјхаупт се пита нису ли ветински грофови пореклом из рода Budsecz. каже. чини се ипак вероватним. па је после у своје време или од Срба назван Добребора или је у близини подигнуто ново место тога имена. По неким писцима Срби су код ових солана подигли једно село које су назвали Добребора или Добресол. Драјхаупт додаје како су се у међувремену појавили и Венди. Овде се ваља сетити да и неки други историчари сматрају да је Ветин словенско име и да Ана Комнина далматинске Србе назива Ветонцима. док најзад није заузео и Бохемију. Драјхаупт подвлачи да се ни из једне повеље нити од савремених писаца не може дознати да је град настао на горњи начин.228 Говорећи о ранијем периоду. јер су јадрански Ветонци (Срби) по свој прилици са тим именом и дошли на Балкан. на шта додаје да се један град Видин и данас налази у Бугарској. која се понекад у старим хроникама налази и као Видин. које су затим протерали Франци и Саксонци. домогли су се и ових солана. и док би. пре ће бити да су изведена од старијег. Завршавајући ово своје разматрање о замку и граду Ветину. подвлачи Драјхаупт. словенског. кад су Венди већ били савладани. док су у римско време земље између Харца и Лабе поседовали Свеви. дакле далеко пре него што се појавило име Видукинд или Витекинд. али одмах додаје да је сасвим сигурно да је Ветин врло стар и да је 916. подигнут ту град Хале. Schennewitz. при чему су. Ако ова два имена и имају неке везе са Ветином. 7.старословенском. Исто. већ био civitas или Stadt. Посебно је привлачно Драјхауптово мишљење о временској старини имена Ветин и о могућем словенском пореклу тога назива. После Хермундура власници солана били су Тиринжани. 10. касније писао о сукобима између Хермундура и Хата око ових солана на граници. Лужицу и Мајсен до Марке са Анхалтским и Салиним кругом. једни хтели да име Ветин изведу од Витекинда (Wittekindo). Драјхаупт одмах каже да се још ништа не зна ко је у најстарије време настањивао ово подручје. почели да узнемиравају не само Саксонце. већ су упадали и у Тирингију. каже. Тацит је. овај завршетак -itz нема вендско обележје.280 Слична неизвесност око порекла и старости запажа се и приликом описа замка и града Ветина. па и оно да је име настало од Видукинда I Великог. који је вероватно наступио најпре из Србије и напредујући освајао све око себе. солане припале Францима.

Свима њима је. Маркомана. На жалост. не зна се чак ни да ли се под тим појмовима подразумева увек један исти простор или се он временом мењао према кретањима и положајима народа називаних именима Скита и Сармата. некада заједничко име било Скити и Сармати. међу старим писцима као да преовлађује мишљење да је Висла била граница Скитије и Сарматије према западу. они себе звали Словенима. па закључује да су Словени морали тада већ становати тамо где је сада Пољска и где су били Вандали који су та подручја напустили и отишли. као и други Словени. 229 ЈОЗЕФ СИМОН АСЕМАН О СЛОВЕНИМА. дошавши нешто после Атилиног времена из Русије. Шпанију и Африку. Halle 1749. решавајући ово питање.228 Pagus Neletlci et Nudzici. ако се човек удуби у порекло. док се у Германији. Асеман и сам закључује да. каже. наиме. чиме се истовремено изјаснио и за тумачење да је Западни Океан исто што и Балтичко Море. Ипак. 9. Он каже да су се Вандали некад звали и Винили или Винули. Илирику и Далмацији морају сматрати као дошљаци. Чешкој. Асеман зна да се први пут спомиње код Прокопија у вези са већ добро познатим поразом Херула и њиховим пролазом кроз сва племена Словена на путу према Варнима и Тули. Но. Плиније.233 Мишљења старих писаца о Скитији и Сарматији свакако су занимљива и сигурно је да су од значаја за истраживаче порекла Словена. Као пример Асеман наводи да између Дачана. Асеман сматра да се и у Јорданово време с правом говори о имену Венеда и Германа. било у стању да прими и многа друга племена. Панонији. 121 . О ПОРЕКЛУ ХРВАТА И СРБА И О ЊИХОВИМ СЕОБАМА Своја разматрања о Словенима Асеман почиње једном констатацијом да Словени нису један народ нити су становали на једном подручју. Halle 1750. Овај пример је занимљив због тога што њиме Асеман у ствари још једном потврђује своје раније изнето уверење да су у VI веку Словени под именом Винули или Венеди већ боравили на тлу некадашњих Вандала. Асеман је о томе размишљао готово искључиво на основу Порфирогенитовог казивања. Остаје. Пољаци и Чеси.237 Што се тиче порекла. не може бити сумње да њихова ранија станишта треба тражити у Скитији и Сарматији. веома опширно цитирао Порфирогенитове описе положаја Беле Хрватске и Беле Србије. Хермундура и реке Истра има много простора и не би било ништа невероватно ако би подручје дуж Висле и германског мора. Слично објашњење даје Асеман и за назив Винули. на пример. Отуда је свакако јако важно установити границе Скитије и Сарматије. Анализирајући мишљења ранијих историчара. јер су Словени настанили германска станишта.. поготову кад знамо да многи каснији истраживачи веома смело казују да су Словени исто што и Сармати. Zweiter Theil. још увек је доста неизвесно питање њихове географске распрострањености. као што су Скитија и Сарматија. које се додељује Вандалима и Винидима или Вендима. а пре свега утврдити докле ти називи допиру према западу. 230 Исто. јер он Тацита разуме као да Венеде ставља међу Германе. 10. живели различити народи. али се углавном задовољава цитирањем њихових мишљења из којих је заиста тешко утврдити поуздане границе ових земаља. 786. Исто. а затим у Галију. најпре у Панонију. заузели подручја која су одласком Вандала остала пуста и ненасељена. особито Јордана. Као доказ за то Асеман наводи опис Теофилакта Симокате. 231 Исто. Као изврсном познаваоцу историјских извора. каже да је сасвим могуће да су у разна времена различити народи боравили на једном подручју.236 У вези с овим чини се да Асеман није био против могућности да су Венеди и у Тацитово време били у Германији. Пољској. а и Помпоније Мела Сарматију повезује са Германијом. Бјонда и Кранца. каже. Асеман на том месту не казује где мисли да су се у то време налазиле те све земље Словена. каже писац. Мада је. обичаје и језик Словена. а када су Словени заузели њихова места названи су и сами Винулима.. Према томе излази. нарочито оних који су порекло Хрвата и Срба тражили далеко на истоку Европе. што је тешко прихватити као сасвим поуздано. Он. он на другом месту довољно јасно показује да прихвата мишљење оних писаца који порекло Словена изводе од Скита и Сармата. Асеман износи једну веома занимљиву и свакако значајну мисао. али су. Erster Theil. који је приказао случај три Словена који су са Западног Океана дошли до Мраморног Мора. али се чини да се није најбоље снашао око спомена Словена и Авара у вези са нападом на Далмацију. каже да име Скита прелази и у Сармате и Германе. 666. Што се тиче имена Словен. каже. von Johann Christoph Dreyhaupt. правца и времена доласка Хрвата и Срба на Балканско полуострво. да су садашњи народи.234 На жалост.232 Асеман затим настоји да помоћу старих писаца утврди границе Скитије и Сарматије. као што је природно да су у исто време на једној пространој територији. Асеману је пало у очи да постојање Словена у Германији мора имати везе са Јордановим описом положаја Винида северно од Сарматских планина (Карпата) и од извора Висле. Асеман се ипак поводио за мишљењем неких ранијих писаца.235 Осећајући ипак колико је у овом случају тешко ускладити питање простора и времена.

232 Kalendaria ecclesiae universae. друго сачињавају Хрвати који су заузели Далмацију истеравши оданде Аваре. Асеман је очигледно веровао у постојање Словена у пределу Карпата пре њиховог покретања према југу. Гелазије је свакако знатно обогатио историографију која се односи на проблем порекла Хрвата и Срба. Јордан је рекао да су се на западу налазили Франци. Ваља одмах рећи да је Гелазије био уверен да су Словени били рани становници подручја између Карпата и Балтичког Мора. овде се Асеман јасно определио за мишљење да су Хрвати у Далмацију дошли негде са подручја горње Висле. Због тога сматра да је горе реч о Словенима и то на подручју данашње Чешке (подвукао Р. каже да треба разликовати три хрватска племена: Једно је оно у Белој Хрватској. Асеман на крају као да се ипак опредељује за Порфирогенитову Белу Хрватску на северу.). Одбачени оданде они су најпре потражили станишта између Азовског Мора. 236 Исто. Дунава и око Карпата. кад је описивао границе Свева. али ти крајеви нису остали сасвим пусти. Дона. 235 Исто. et opera Josephi Simonii Assemani.. У даљем позивању на раније писце наводи се Дресерус за кога се каже да је заједно са неким другим историчарима Шлезије. Готи и Лангобарди. Тако је поводом једног Екартовог спомена упада Срба у Тирингију наведен и онај део Екардовог казивања у којем стоји да су Венеди-Словени.у Порфирогенитово време потчињено германском краљу Отону. 193. и овде се одмах уз Бјонда наводи Хроника из 1493. Наравно.242 Пошто се тако уз помоћ извора и старијих писаца определио за рани боравак Словена на подручју старе Германије.међутим. Србија и Хрватска. у Моравској . почев од Јустинијановог времена. док по Мабилону и Хроници Готвицензе излази да се то пространо подручје већ од VI века почело звати Славија или Славонија. а затим се каже како је Јордан. Наиме. а на истоку варвари. као што је веровао да је и између Карпата и Балтичког Мора било Словена ако не још у време Вандала. године кроз земље Словена. Као доказ да је баш тако било аутор наводи дословно ово Бјондово казивање: „Словени су у Истру и Далмацију дошли највећим делом из прекодунавских области.studio. утисак да није сасвим одбацио ни могућност постојања карпатске Хрватске.240 Мало даље се говори како су Венеди-Словени били подчиљени Ругима. преко Дунава. да је сеоба јужно од Дунава могла бити остварена тек кад су из својих дотадашњих земаља били истерани Хуни. На једном месту он каже да су и Хрвати и Срби. Ту. 194.241 Да је тако могло бити указује се и на онај познати Јорданов опис положаја Венеда с леве стране Сарматских планина (Карпата) и од реке Висле. Као изврсни познавалац извора и литературе он се смело опредељивао за решења која су понекад одударала од резултата неких ранијих истраживача. у непознато време . 202. 287—298. прешавши Дунав.отерали Турци или Хазари. учествовали и Словени из Бохемије.238 Но. Ево како Асеман покушава да објасни раније положаје Хрвата и Срба. који су становали изнад Каспијског Мора. Дакле. а оданде је један њихов део. Он.239 Значи. названи друкчије Срби. 234 исто.Tomus primus. а онда се као још јаснији доказ наводи Прокопијево казивање о пролазу Херула 493.Н. Бранденбурга и Лужице тврдио да су та подручја још у V веку била испуњена Венедима. ХАЈЕК И ГЕЛАЗИЈЕ О ПРЕДБАЛКАНСКОЈ СРБИЈИ И ХРВАТСКОЈ Пажљиво разматрајући значајне Хајекове Анале. 233 Исто. на северу Тиринжани. као што су то и неки ранији писци чинили. што је врло значајно кад се има у виду подручје које Јордан приписује тим варварима. некада били савезници Атилини. MDCCLV. пореклом Герман [Гот] разликовао Германе од Сармата и Словена називајући ове друге више пута барбарима. наиме. Писац сматра да су у тим походима. тј. 294—296. а треће они хрватски становници Далмације који су прешли у Илирик и Панонију. мада Белу Србију није овако одређивао као Белу Хрватску. писац прелази на њихова померања према југу. примећује. као и Бугари. Он ту пре свега редовно истиче оне старије писце који су веровали у рани боравак Словена у Полабљу и северно од Карпата. у којој стоји 122 . дошао у оне крајеве који су од горњих народа добили називе Бугарска. писац каже да Јордан као Герман не би ту реч употребио да су источни суседи Свева били Германи. Romae.. јер су се тамо задржали њихови делови — Бохеми [Чеси]". сасвим логично. живели некад негде око Волге и да су их одатле. оно свакако убрзо по њиховом одласку из Германије..

да су далматински Словени пореклом од Бохема [Чеха]. каже. који су Каринтију. на шта писац додаје да је такво мишљење заступао и италски писац Сигонијус. Срби.244 Мало даље писац уз Бохемију спомиње и Моравију (Моравску) као предбалканско станиште Хрвата. већ на против — да су Хрвати и далматински Словени настали од наших Бохема и да су они насеобине Словена Бохемије". Илирикум и угарску Славонију називали насеобинама Бохема. Кад је одмах затим констатовао да су Срби заузели велики део Далмације. који је изврсно познавао и Порфирогенитов спис. и домаћим и страним. поводом спомена петоро браће и две сестре који су . Гелазије примећује да се из царевог описа не може ништа друго закључити осим да су Белохрвати Словени из Бохемије.према Порфирогениту. пре него што су дошли у своја каснија станишта. да је Гелазијус веровао да су се Словени већ доста рано налазили у пределима Карпата и северније.. можда сведочи и његово тумачење Јордановог спомена страве при 123 .243 Наравно. Пошто је за овим навео како Порфирогенит описује Белу Хрватску. а да Бела Хрватска не може бити ништа друго него Бохемија са осталим суседним крајевима које су Словени држали још од краја V века и одакле далматински Хрвати воде порекло.245 Иначе. а затим Бонфинијус и Боландус. Гелазије. на шта одмах помоћу Порфирогенитових података подвлачи „да Бохеми [Чеси] нису настали од Хрвата и Далмата [Далматинаца]. довели Хрвате на Балкан примећује да нису само они са својим породицама дошли у Илирик и Далмацију већ да су то учинили и многи други из разишх словенских крајева. Пре свега. Што се тиче географског положаја Беле Србије. . Гелазије је Порфирогенитов опис тако разумео као да је реч о подручју близу Саксоније. Део из књиге Hagek Wenceslai a Liboczan Annales Bohemorum Pars I Занимљиво је да Гелазије. напоменуо је да није невероватно да је међу словенским вођама било и неких од Оботрита [Ободрита Бодрића]. поседовали земље данашње Лужице и Мајсенске области где су били суседи Хрвата и са северне и са западне стране. за сва ова ранија мишљења налази потврду и у његовим описима географских положаја Беле Хрватске и Беле Србије. Гелазије с поштовањем прилази Порфирогенитовом спису из разлога што. па зато и каже да су према свим подацима.ми немамо старијег писца за нашу историју".

истиче. 241 Исто.. те немају никакве везе са Вандалима. каже.дакле језиком који је ту настао доласком Хуна. 237 238 исто. 17.247 Као истраживач.Атилином погребу. Он додаје да се на историјском путу Вандала не може наћи никакав траг словенског језика. наиме. Врло занимљива запажања о Словенима даје Асеман и у другом тому свога опширног дела. Венди или Венеди раширили дуж Сарматског Мора и Коданског залива све до Цимбричког Херсонеза (Јитланда). из Сарматије. и тај је у употреби међу Далматинцима и свим народима Илирика и по томе је добио назив илирски мада му није никада припадао. Ту он наводи Пољску и земље Бастарна. 242 ПЕЈСОНЕЛОВ КРАТАК ОСВРТ НА НЕКА ПИТАЊА ИЗ ДАЛЕКЕ ПРОШЛОСТИ СРБА И ХРВАТА У својим историјским и географским истраживањима далеке прошлости Словена Пејсонел настоји да и помоћу језичких особености појединих народа дође до жељеног резултата. Угарску и све земље у којима се словенски језик и данас употребљава. сасвим је јасно да је учени Гелазије био убеђен да су Хрвати и Срби дошли са севера и северозапада. Pragae (1761) — 65 Pars I. 239 Исто. Своје убеђење да су неки Јужни Словени у непосредној вези са северним Пејсонел износи и кад говори о језичкој сличности. одакле су се под именом Вини. 165. Словени постепено заузели све покрајине где су раније становали Вандали. што би могло бити и у V или у IV веку. Annales Bohemorum e Bohemia editione latine redditi." 248 Идући даље у прошлост. док се после упада Вина или Венеда могу на јужној обали Балтичког Мора наћи словенска имена Либека. Печенега и других — словенских племена. Рашани (Rasciens) и Срби (Serviens). што би могло значити да су се неки Словени или налазили у Атилиној војсци или су их Хуни затекли негде на свом путу у Галију или при повратку са Каталаунских Поља (451). Gelasio S. јасно доказује да су ова два народа различита. а није искључено и још раније. Пејсонел каже да су Вени и Венеди у ствари Словени. 240 Wenceslai Hagek a Liboczan. Моравску. Он још на почетку констатује да је словенски језик један од најраширенијих живих језика. Русију. 60. 129—130. Овде је занимљиво подвући да је и руски цар Петар Велики био заинтересован за проблем узајамног утицаја севернословенских и јужнословенских језика. И тако су. покушао да докаже да је славенски језик пренет са севера на југ преко Венеда или Вина. Гелазије као да прихвата Белијусово мишљење да је то реч коју су Хуни преузели од Словена. Тај језик се. исто 487. seu Prodromus quo Hayecii Proemium de origine gentis Bohemicae pertractatur. из чега би произилазило да су се на тим подручјима морали свакако налазити много пре свога поласка на југ. каже. сачувао у Угарској до данас уз угарски и немачки. 15. 79. Тај проблем. посебно на стр. каже. осим што су освојили земље које су некада држали Вандали пре него што су их напустили одлазећи на запад. Пејсонел се позива и на Тацита који је супротстављао Сармате Германима. 157. 243 Исто. Он. 492. 69. Пејсонел жели да испита подробније порекло тог језика. па зато и каже: „Намеравам да докажем да је овај језик продирао са севера према југу. односно Мађаре. 18. Визмара. писац хоће да отклони заблуду да су Вени или Венеди исто што и Вандали. 300—302. Језичка разлика. Развијајући и даље ову теорију. Он мало даље истиче како се сви писци слажу да словенски народи воде порекло са севера. воде порекло Хрвати који су освојили Далмацију. подвлачи Пејсонел. Исто.. један свој рад у којем је. каже писац. словенских народа који су дошли са подручја северно од Сарматије. на шта додаје да су сарматски народи под општим именом Словена опустошили Пољску. каже 124 . Старгарда и др.249 Разматрајћи даље проблем Словена у Европи Пејсонел спомиње и Беле Хрвате од којих. да су га донели народи који су узастопно пустошили ове крајеве и да су Илирик и све провинције с ове стране Истра (Дунава) биле последња граница њихове сеобе. Ростока. Авара. 80 и даље.246 Дакле. па продужава казујући како се тај језик одатле раширио сеобама Хробата од којих воде порекло Хрвати (Croates). Пејсонел одмах напомиње да се на подручју Угарске пре њиховог доласка говорило словенски . Кад је мало даље споменуо Порфирогенитове Турке. Пејсонел каже да је он организовао једну велику акцију за истраживање и прикупљање склавонских рукописа са циљем да се разјасни да ли је склавонски језик продро са севера на југ или се раширио са југа на север. Catharina. aucti a P. 136.

252 Дакле. и Северин придаје велики значај Атили и његовом времену. који заузимају пољску Русију. које Хијеронимус назива Аркарагантима. за које каже да су их Римљани после назвали Дачанима. док за некрштене Хрвате понавља мисао да су остали с друге стране Карпата где чине део Склавона пореклом Бастарна. 247 Observations Historiques et geographiques. Тако он сматра да су Словени после Атилине смрти одасвуд почели продирати у Моравску и суседне области одакле су истисли име Квада. Према Порфирогенитовим подацима Пејсонел описује и положај Србије (Беле). Он у то време ставља упад Хробата или Кроата у Склавонију и Хрватску.. Пејсонелу се чини да би то могло бити за време Фокине владавине. поређење између некрштених Словена с оне стране Карпата и оних крштених с ове стране Дунава. позивајући се на Јо. каже. прикључили Словенима и да им се име сачувало и касније. што им је било утолико лакше јер су ови великим делом са другим народима још пре напустили своја подручја. тј. de Peyssonel. quae Bohemiae historiam ab DCXLIV usque ad annura DCCCLII. Он тако подсећа да цар налази Склавоне и северно и јужно од Карпата. Пејсонел каже да сви ти северни и јужни Склавони имају исто порекло и исти језик. Хрватска и Склавонија. Иначе. и Слободни Сармати (Sarmatas Liberos). који по свој прилици одговарају данашњим Шлезанима. којима су били подчињени признавајући власт Отона Великог.251 Правећи. Бојанима (Boiens) и Бохемцима (Bohemiens). 10—11. VIII—IX. 245 Исто. Размишљајужи о времену када су неки од тих северних Словена прешли на југ. зависни (qui et Serui). као што се види. а затим су се разликовали као Сармати Limigantes.254 Врачајући ce ранијим вековима. исто. Ове Гете су. Мало даље. Pars II. sur les peuples barbares qui ont habite les bord du Danube et du pont-Euxin. Он каже да и Срби припадају Склавонима с друге стране Карпата. XXVI—XXXVI. БЕЛИ ХРВАТИ И БЕЛИ СРБИ У ИСТОРИЈИ ЈОАНА СЕВЕРИНА Већ и сам наслов Севериновог дела говори да је писца посебно интересовало подручје Угарске. Њихов географски положај Пејсонел описује према Порфирогенитовим подацима наглашавајући да су се граничили са Францима. донет је у ову земљу упадима келтских народа и Винда и Фина који су се ту зауставили под именом Бастарна. Шлезани. Шлезију и Бохемију.253 О овим Јазигима Северин казује како су прво били познати под именом Сармата. Пејсонелу се чини да је Порфирогенит сматрао да колевка народа које он зове Склавонима била тамо где су сада Бохеми. даље. и Пејсонел. подељени у подгрупе: Amicenses и Picenses. На ово Пејсонел примећује да је језик Бохема још и данас врло сродан са склавонским. 15—17. Он жели да прикаже ко су све били стари становници те земље. пољски Руси и московски Руси. после Атилине смрти. упућујући на Велзеруса. припада групи бројних истраживача који су били убеђени да порекло Хрвата и Срба треба тражити негде између Мале Пољске и Саксоније не искључујући и подручја ближа средњем Дунаву. IX. наставља Пејсонел. 246 исто. 249 исто.290 Настојећи и даље да проникне у праву истину Пејсонел се поново позива на Порфирогенита. казује како су се Јазиги. у земљама које се данас зову Србија. 106—107. par M. Христофа де Јордана. требало је да реше научници које је цар довео у своју земљу. затим као Венеди и најзад као Словени. при чему додаје да тамо замишља и некрштене Хрвате. како се може закључити. да су становали у темишварској провинцији и да су од њих произишли Пољаци (Polonos). првенствено од реке Мораве до Тисе. тиче овостране Угарске. A Paris 1765. Пејсонел додаје да му се чини да су историја и географија подједнако позване да отклоне сумње које још постоје у вези са тим проблемом. 125 . каже писац. Моравци (Morauos) и угарски Словени.. особито периоду после његове смрти. могао бити заједнички или барем бити у употреби мећу готским и вандалским народима који су са севера напредовали према југу до Карпатских планина и одатле до Дунава. Међу најстарије становнике тога дела Северин убраја Гете.писац. сарматски Јазиги протерали из равничарских крајева у брдске пределе према Тиси. За ове зависне Сармате (Limigantes) Северин каже. Северин за Словене каже да су најпре били познати као Сармати. complectitur. 244 исто. Што се. Pragae anno MDCCLXIII. 250 Тај језик је. 248 исто. али су становали нешто западније од Хрвата и поред Бохемије. односно Саксонцима. 11. а тај језик.

пак. јер је био убеђен да су ови народи били пре Словека становници Бохемије. Северин се позива најпре на Јордана. Што се тиче келтских Боја било је јасно да су они још много пре наше ере напустили подручје Бохемије одлазећи на разне стране. 53. 51. Наравно. те зато мисли да су се Словени у време пропасти ове две државе морали већ налазити у Германији. па онда подручја Маркомана и Квада и најзад су дошли. нису никога у нашој провинцији искоренили. зна да пре Константина нико није спомињао Хрвате. 97 256 ПУБИЧКА О ПОРЕКЛУ И ДОСЕЉАВАЊУ ХРВАТА И СРБА Као добар познавалац историјских извора. на којој су поседовали старо утврђење Стари град (Стариград — Stargard). Дакле.. наиме. 93. Zuolen. Пубичка настоји да пажљиво проучи пре свега оне изворе који непосредно или посредно говоре о старој Бохемији и њеном суседству. да је истовремено ишчезло и име Маркомана и Квада. 72—76.257 Кад је. Бистрица и Ипул указују на Јазиге. вели.. да би доказао да је тако заиста могло бити. Продор Словена у ове крајеве уследио је из Сарматије. Северин изражава сумњу да су Хрвати тада становали само у Чешкој и око Грана."256 O северном подручју као полазном и о Сарматији као земљи из које су Словени кренули најпре на запад. а онда указује и на Прокопија који је. пак. а затим и остале германске земље од Одре и Лабе. Исто..255 Исто. Sopronii 1767. ревносно казивања римских историчара о Маркоманима и Квадима. до Истре. указивао на простор Хрвата у време поласка на југ. а са друге стране Дунава проширили су се све до реке Саве. Северинус.. као и река Грон. каже Северин. Marahenzi и Marvani. Анализирајући те изворе Пубичка је проценио да је веома тешко доћи до поузданог закључка о пореклу и времену појаве Словена у Бохемији. Као временску границу пре које су Словени морали бити у Германији Пубичка узима годину 494. рекло би се. Он. elucubravit Joannes Severini. преко Моравске. каже. Но. По његовом опису. Boemani. 95.259 Ипак. Иначе. Пратећи даљи развој словенске историје.255 Своје уверење да су Словени са севера. лако определио за мишљење да Словени у Бохемији нису домороци већ досељеници. 90. 86. чију земљу. па онда на југ говори Северин и кад описује да су прво заузели вандалска станишта. Северин је убеђен да су се Хрвати са севера упутили на југ. Пубичка је дошао до закључка да се сукоб између Херула и 126 . кад Северинус говори о предбалканској постојбини Хрвата. па зато тај одељак и завршава подвлачећи да је највероватније да су први хрватски насељеници отишли у Далмацију „из наше области". главни извор му је Порфирогенит. Levotse. једном пошли према Дунаву. Kossice и др. каже. Тако је дошло.258 251 252 Исто. 253 Commentario Historica de Veteribus incolis Hungariae Cis-Danubianae A Morava ammne ad Tibiscum. Пратећи. према Тиси. сматрајући да је Јордан Анте и Склавине замишњао као становнике изворног подручја Висле. подигли су поред данашњег Ваца (Vacziam) Новиград. С друге стране порекло градова Levice. планине уз које су раније становали Хрвати не могу бити друге до Сарматске [Карпати]. Порфирогенит назива Велика Моравска. Северин се задржава на Моравској. што никако не значи. 90. Маркоманима и Квадима. Пубичка је запазио да је држава Маркомана морала највећим делом бити уништена око 396. каже писац.Северин подвлачи да су њу још од врло старих времена држали Јазиги. 257 Исто. већ сматра да су били распоређени шире. 40. Северин образлаже и навођењем неких назива у Угарској убеђен да су настали као последица овакве сеобе Словена. иначе. да су се Јазиги и Словени удружили будући да су користили исти језик и имали исте институције. за сећање на своју стару домовину и власт. Пубичка сматра да је досељавање Словена у Бохемију свакако везано за нестанак држава Маркомана и Квада. које западни писци називају општим именом Словени. Исто.. Пубичка је знао да је на основу њих веома тешко објаснити нека збивања и појаве у ранијој историји европских народа. 96. каже писац. проширили су своју државу према Тиси. Ево због чега. напредовали према Сави. односно Словене. Моравци. 16—26. али. Виндони или Виниди. за коју каже да не зна да ли је име добила по реци Морави или по сарматском ратном усклику [Марха!]. године. каже: „Кад су [Словени] са Одре. а посебним Bohemani. Будући да га је првенствено интересовало порекло и најстарија прошлост Словена на чешком подручју. 33. 254 Исто. 90. Marahani. 89. 258 Исто. али се. говорио да су Словени имали своја станишта недалеко од обале реке Истра (Дунава) [мислећи на северну страну]. Драве и Саве. 34. кад се за ово определио знао је да треба да одговори на питање када су онда Словени дошли у Бохемију и одакле? Да би одговорио на прво питање Пубичка је пажљиво проучио изворе који говоре о Бојима. Читајући Прокопија.

147—148. али се истовремено пита како то да Прокопије. док су у Бохемију дошли. По том казивању. Уверен да је само тако морало бити. заузели Далмацију коју су одузели од Авара и њихових савезника Словена. Sorbos. каже писац. Кад је. Пубичка се и ту држи Порфирогенитовог казивања опредељујући се при том за оне коментаре ранијих иетраживача који су му изгледали најприхватљивији. многи говоре да су се разишли и да су наишли и преко Бохемије и по старом називу добили име Бохеми. Пубичка је све уверенији да цар мисли на Словене на северозападу. додаје да су их писци звали различитим именима: Serbos. вели Пубичка. Према томе. opera et studio Francisci Pubitschka S. Исто. sacerdotis. од ових лужичких. У овој неизвесности око сарматских народа. баш онако како је и Јордан говорио за Словене око Висле.. односно. године. Дунава и Данске. кад описује народе азијске Сарматије. С много војске и бројним путевима прешли су преко Паноније и дошли у Далмацију где су се сукобили са Аварима и Словенима који су тада држали доњу Далмацију. казује писац даље. Иначе. Serblos. док су били у Белој или Великој Хрватској. па како су побеђени Херули кренули од подручја сукоба према Варнима. Пубичка настоји да напоредо са појавом и кретањима Срба прати и настанак и сеобе Хрвата. пошто су пре тога [по њему 493] били поражени од Лангобарда негде између Мораве и Тисе. или брдска земља. Хрвати су по Ираклијевом позиву пошли из Сарматије. Пубичка и ту понавља да се не мохе порицати да су 494. Пубичка свакако с правом примећује да нису сви Сармати. између Сале и Лабе. нешто северније од Бохемије. пролазећи кроз сва племена Словена. А кад су већ становали иза Бохемије. Што се тиче имена Хрвати. И тако су. Враћајући ce поново на Србе. То су углавном Фарлати и Асеман. Срби су. J. На ово додаје да под тим Белим Хрватима као и. каже. били Словени. према Фарлатију прича Асеман. настојећи да сазна на којем су се подручју настанили Словени. од оних у данашњем Мајсену.Лангобарда десио године 493. Пубичка каже да под тим царевим Белим Хрватима треба разумети онe Словене који су у оно време становали с оне стране Карпата и преко Угарске. пореклом.260 У даљем разматрању. За ове Србе. према Фарлатију. пратећи првенствено Порфирогенитове податке о Белим Хрватима и Белим Србима. били подчињени Францима. Хрвати и Срби. прe ће бити да су далматински Срби. то јест са подручја између карпатских планина и Саксоније. те отуда Gorovati. зашто не би могли. додао је да је тешко рећи који су народи. Chrobati. Полоне и суседне Словене. око године 480. рекао да су по одласку Вандала на запад њихове земље остале готово пусте. писац сматра да су се та сва племена Словена морала налазити између Тисе. већ препушта читаоцима да. Пубичка сматра да је то било остварено 639. треба пре свега разумети Шлезане.. 37. Пубичка се не залаже посебно за неко од бројних тумачења. на против. били прави Словени. a у данашњој Србији (Seruia) још и Seruios. Венеди и други. године. прешавши високе планине. Viennae Austriae Anno MDCCLXIX. кад каже да су Хрвати. Пубичка додаје да је реч о оним истим Францима којима су били покорени и пре. као и многи пре њега. становати. Полазећи од познатог Порфирогенитовог описа Беле Хрватске у 30. као и Бохеме који су се граничили са горњим областима. 45—46. У то исто време.263 Што се тиче самог доласка Белих Хрвата и Белих Срба из те предбалканске постојбине на Балкан. глави DAI. али додаје да су сви Словени били Сармати.264 262 263 исто. и то не под вођством једног вође. процене да ли можда име Hruati није изведено од Gorowata zem. Лужице. Пубичка. продрли у горњу Далмацију и тако покорили аварске Словене. Пубичка закључује даље да су Словени прешли преко Висле и отишли на запад око 470. не налази међу њима Србе? Неки на то одговарају да су се можда помакли према западу и помешали са европским Словенима кад су Хуни наишли из Азије. заблуда је сматрати да су ови Срби у Лужици пореклом од далматинских Срба. уз дозволу Ираклијеву. преко које су прешли Херули на путу за Варне. ab ipso inde Slavorum in Bohemiam adventu ad baptizmum Borzivoi. још је вероватније да су пореклом. Тако. дакле делимице чак у Малој Пољској и Шлезији. на пример. 235—238. Sorabos. који су становали у Далмацији. 260 261 Исто. У овом делу свога дела Пубичка даје још једну занимљиву опаску.. године боравили у данашњој Лужици. већ по родовима. 41—43. између Сале и Лабе. Белим Србима. Исто. и у самој Бохемији?262 Наравно. једним делом у Моравској. касније словенски Чеси. 127 . Но. долазећи из Сарматије. Hruati. наиме. Пубичка констатује да се не сумња да су они Словени као и Ободрити.261 259 Series chronologica rerum Slavo-Bohemicarum. на пример.. за које Порфирогенит каже да су становали према Франачкој. наставља писац. Srbos. спомиње азијску Сарматију у којој Птолемеј налази Србе.

иначе. он каже да се можда баш тада десило.. назива претежно Вендима. тј. за разлику од других. Но. Он Венде уопште дели на северне и јужне Венде. Пубичка. да су Словени заузели Далмацију. што ипак казује да сматра да Салона није пала у Ираклијево већ у Фокино време. значи. сматра да су Далмацију најпре заузели Авари. а Мела Сарматијом.266 Писац даље објашњава да под Вендима разуме онај део Венда који се повукао у јужније делове Немачке.. Први спомен Словена Штритер везује за већ добро познати сукоб између Херула и Лангобарда који он ставља у 495. да је то само једна qualitas occulta. иначе. годину. herausgegeben von August Ludwig Schlözer. Наиме. Он своје казивање почиње констатацијом да су после одласка Гота једини суседи Грка према Дунаву били Гепиди. Штритер је сматрао да су Словени све до Маврикија живели само северно од Дунава. писац прелази на словенску историју и додаје да је веома обимна и да почиње још у V веку. живели Готи. каже да су то они исти које данас називамо Вендима и који су одувек становали на балтичкој обали у Тегга incognita старог света. 230—232. Вилце или Померанске Словене.269 Са даљим описом збивања у вези са Далмацијом Штритер спомиње и далматинске Србе (Serwier oder Serbler) за које.270 128 . Писац. а с друге са земљом Белих Хрвата. каже да воде порекло од некрштених Срба настањених иза Угарске. јер су се на северним обалама Дунава појазили нови народи међу којима су најславнији били Словени. чини му се. али одмах напомиње да такво стање није дуго трајало. Дакле. Halle 1771. не сумња у полапско порекло Срба. добила назив Vinndobona [Беч]. што је дало повода да се балтички Венди замењују са јадранским. 23