Claudia Antist

Snaga prirodnih
sokova
Osvježavajući i zdravi sokovi od voća i povrća
• Tjedni plan za detoksikaciju i mršavljenje
pomoću sokova
• Terapija sokovima: kako liječe sokovi
• Kombinacije za četiri godišnja doba
Sadržaj
Kako što bolje
iskoristiti sokove 13
Zašl o sokovi ? 15
Pri bor 19
Ostali pribor 20
Pri j e nego što počnete... 25
Kako i kada 25
Voće i povrće u čaši 37
200 prijedloga za
zdravlje 43
Mr kva, kral j i ca sokova 45
Voćni sokovi 49
Ananas rapsodija 49
Voćni Ferrari 49
Voćni grijeh 50
Festi val dinja 50
Napi tak bogova 50
Ananas za zaljubljene 50
Mal i ne s narančom i
ananasom 52
Voćni koktel od grožđa i
ja huke 52
Kralj evski napitak 52
Koktel od šljiva 52
Breskvi ni mjehurići 53
Noćni koktel 53
Mandari na Hay 54
Božansko milovanj e 54
J abuke i j agode 54
Sok od kupi na i marelica 54
Stimuliraj ući koktel 56
Rajčica i naranča 56
Jesenji užitak 56
Superhranj i vi sok 56
Gasi m žeđ 56
Šumska jagoda 58
Uži tak naranče 58
Osvj ežavaj ući tonik s
metvi com 58
Narančada 58
Fantazij a od borovnica 60
J agode s ki vi j em 60
Dij etno osvježenje 60
Ki vi s malinama i salatom 60
Mango i ki vi 60
Bomba 61
5
J abuka za dobro jutro 61
Aromati čna jabuka 62
Dodi r crvene i zelene 62
Tropska papaja 62
Dodi r crno i crvene 62
Kao limunada 63
Mušmul o s narančom 63
Ori j ental ni tonik 64
Pasi flora 64
Zalj ublj ena lubenica 64
Lj etni sok 64
Za vruće dano 64
Egzotični dodi r 65
Grožđe za ljetnu žegu 65
Dij etni sok od marelico 66
Sorbet od breskve 66
Si rutka s j abukom 66
Prijatelj suho kože 68
Sok od grožđa 68
Hl adni punč od bobica 68
Ako ste gladni... 70
Kraljica grožđa 70
Sangrija od grejpovog soka 70
Brzi Gonzal es 72
l'unč Thai 72
Jagodi- bez šlaga 72
9
Bez glavobolj e uz kupus
i celer 98
Umi ruj uće povrće 98
Neuni šti vi koromač 98
Luk i naranča 99
Salata, paprika i jabuka 99
Pifia carrot 100
Rabarbara, kruška i
dumbi r 100
Popaj 100
Ci kl a, j abukai celer 100
Pi kantan sok od rajčice 100
Rajčica, špinati j abuke 101
Vi rgi n Bloody Mary 102
Celer s mjehurićima 102
... i još 6 ideja 103
Tropski napitci i sokovi 105
Gi nger & Li ed 106
Strast 106
Božanski nektar 107
Frape od papaje 107
Nebeska cesta 108
Hawai i 108
Dašak Istoka 109
Tropska papaja- mango 109
Sok od šećerne trske 109
Kari pski l i mun 109
7
Zi mski napitak 87
Koktel od brokule 87
Koktel od cikorije 87
Mrkva koja osnažuje 88
Uvi j ek glatka koža 88
Prokul i ca u društvu 88
Sok od povrtne salate 88
Pl odovi zemlje i sunca 90
Vrtni koktel 91
Sl atko od cikle 91
Novi život 91
Vege 91
Jabučna rapsodija 92
Šareni gaspaccio 92
Bi l j ni ekstrakt 92
Čistačica 93
Samba 93
Zločesta cikla 94
Tango rotkvice 94
Rajčica afrodizij ak 94
Rajčice s klicama 94
Breussov sok 96
Toni k od povrća 96
Dodi r zelene i narančaste 96
Mrkvom protiv stresa 96
Salata i cikle za bolji san 96
Zel eni sok 98
Koromač i crvena paprika 98
Mango l udi l o 110
Tropsko osvježenje 110
Polj upci strasti 110
Gusti sok od avokada I I I
Gusti sok od avokada II. I I I
Ružičasti dodir II I
Svi su l udi za ananasom 111
Kombinacij e 112
Kari pski napitak od
ananasa i naranče I 12
Delicija od manga 112
Tropski okus 112
Frapei , osvj ežavaj uća pića i
ml i j ečni proi zvodi 115
Frape od banane 115
Frape oil datulja i klica
s kefirom I Id
Mango i jogurt I Id
Frape od dunj e i krušaka I 16
Kefir s j agodama 117
Frape od banane i kupina l is
Frape š rižinim mlij ekom 118
I assi od mrkve i metvice I IS
Voćni lassi 120
Lassi s metvicom 120
J ogurt s krastavcem 120
Si rutka od mlijeka s
krastavcem 120
Frape od banana i badema 121
Uvarci i ostali napitci 123
Zeleni čaj sa začinima 123
Krastavac za razbuđivanje 123
Lassi s metvi com 123
Hercul es 124
Napi tak od kukuruza 124
Krastavac s l i munom za
đeloksikaciju 124
Koktel od mrkve, j abuke
i meda 124
Relax 126
Bakina metvica 126
Carev odabir 126
Carski nektar 126
Napi tak od šljiva 126
Vrč malina 127
Mal i ne i j abuka 127
Mozai k od malina 128
Pel i ka nov punč 128
Pročišćavajući sok od
naranče 128
Sunčeva eksplozija 128
Sunčani vi nograd 130
Slatki snovi 130
Tropska plaža 130
SoL od grožđa s metlom 130
Kako dobro kombi ni rati 133
8
Gi ht
Gl avobol j a
Gri pa
Hemeroi di
Hernij a
Impotencija
Jetra
Karijes
Katar
Kiselina u želucu
Kolesterol
Kolitis
Koža
Krajnici
Krvarenj e desni
Kvrgavo proširenje vena
haringi tis
Lomovi
Menstruai i ja
Migrene
Mi ši ćni grčevi
151
151
151
151
151
151
152
152
152
152
153
153
153
153
153
153
153
153
154
154
154
Zdravlj e u čaši 137
Terapija sokovima L39
Kure za čišćenje
organizma 139
Kura grožđem 139
Proljetna kura jagodama
i citrusima 140
Kura na bazi j avorovog
sirupa i l i munovog soka 140
Post uz sokove 142
Mršavlj enj e postom 143
Kura bazgom 143
Kura kvascem i sokovima 145
Kura si rutkom 145
Terapeutski sokovi 147
Akne 147
Alergij e 148
Angi na pectoris 148
Arteroskleroza 148
Artri ti s 148
1
Astma 148
Bronhi ti s 149
Bubrezi 149
Bubrežni kamena« L49
Bursitis 149
Či r na dvanaestercu 149
Či r na želucu 149
Cirkulacij a 150
Cri j evne gliste 150
Dermati ti s 150
Dijabetes 150
Dijareja 150
Ekcem (kožna bolest) 150
Morska bolest 154
Napetost 154
Nesanica 154
Neugodan zadah 154
Ni ski llak 155
Oči (zdravlj e oka) 155
Osteoporoza 155
Ozlj ede 155
Povišena temperatura 155
Povi šeni tlak 156
Probava 156
Pros l,i (a 156
Rak 156
Sl abokrvnosl 156
Srce ! 57
Tromboza 157
Umor 157
Upal a mokraćnog sustava 157
Upal a tetiva 157
Zatvor 157
Ži vci 158
Žučni kamenac 158
I (ranj i vost voća i povrća 159
Vi tami ni i minerali I 59
Ugl j i kohi drati i enzimi 160
Čišćenje 160
I lidratacija 160
Mršavlj enj e 160
Praktično informacije
o voću i povrću 160
Ananas 162
Avokado 162
Biinann 163
Bijela repa 163
Blitva 16 1
Borovnicu 16-1
Bivskva 165
Broknla 165
Celer 166
Češnjak | 66
Cikla 167
Cvjetača 167
Dinja 168
Dragušac 168
Dumbir 169
Grejp 169
Grožđe 170
J abuka 170
J agoda 171
Kivi 171
Koromač \ 72
Krastavac 172
Krumpir 173
Kruška 173
Tablica minerala 186
Kako djeluju minerali 187
Tablica vitamina t88
Kako djeluju vi tami ni 190
Nadopune prehrani 193
Što nam donose? 194
l'sencijalne masne kiseline 196
Anti oksi dansi 197
Vl akna 197
Soj in leci tin 198
Koenzi mi L99
Kvasac 200
Pšenične klice 201
Klice 202
Med/ matična mliječ i
pelud 203
Al ge. Spi rul i na 205
Dodaci prehrani u
svakodnevnom životu 207
Prehrambeni dodaci od
lj ekovitog bilja 208
Enz i mi , pri rodni sti mul ansi 225
Kazal o sastojaka 233
II
Kupus 174
Utnefa 174
Umuti 175
Lubenica 175
luk 176
Mandarina 176
Mango 177
Marelica 177
Maslačak 178
Mrkva 178
Naranča 179
Nektari na 179
Vapaja 180
Paprtfei 180
Peršin 181
Prokulica 181
Ra/ ciefl 182
Rotkvica 182
Soteta 183
S/ fltfci krumpir 183
Sl/ lDa 184
Šparoga 184
£/?///<// 185
Trešnja 185
Zašto sokovi?
J EDEMO VIŠE, ALI...
HRANI MO LI SE BOUE?
J
edemo vi še, al i smo sve manj e
u kontaktu s oni m što j edemo.
Sve j e vi še novi h okusa i vi še ili
manj e egzoti čni h gastronomski h
i skustava, ali svakodnevna hrana,
hrana koja nas izgrađuj e/ često je
zamrznuta ili prepuna dodataka i
poj ači vača okusa. Izvorna nami r-
ni ca, pl od i ndustri j ski obrađene
zemlj e, i zgubi l a j e okus. Mi sl i mo
na "pl o d" u općem smi sl u: bilo to
povrće, žitarice ili voće.
Naj češće pronal az i mo i z govo-
re poput: "To j e poslj edica suvr e-
menog nači na ži vota..." Svakako,
al i to se može promi j eni l i . Mož e-
mo postupno uvodi ti mala pobol j -
šanja koja će za kraće ili duž e vr i -
j eme bi ti kori sna za naše zdravl j e
i zbog koj i h ćemo se bolj e osj e-
ćati .
Suvr emeni tempo ži vota stva-
ra paradoks: s mjesta uzgoja u po-
l j u, voće i povrće do nas svaki put
Stiže sa sve vi še ostataka štetni h
kemi j ski h proi z voda, a sakupl j a
se nezrel o te je bezukusno (j edva
da sadrži mal o šećera i pri rodni h
sastoj aka) i ne donosi vi tal nost
koj u bi trebal o.
Kakve to vez e i ma sa sokovi ma?
U svakodnevnoj prehrani sve su
prisutnij a gotova jela, a to znači Ja
hranom unosi mo sve vi še umj et-
ni h sastoj aka. S druge smo strane,
medu ostal i m, uhvaćeni u i gru
ekstremni h okusa: sve j e puno
sl ade i puno sl ani j e... Prevel i ka
kol i či na poj ači vača okusa, često
umj etni h, dodaj e se ovoj pakl enoj
igri koja šteti našem zdrav Ij u. Isto
j e s ekstremni m temperaturama:
počevši od zamrznuti h proi zvoda,
preko j uha koj e j edemo tol i ko
vruće da gotovo što ne opeku naše
nepce, pi j emo pića koja su svaki
put sve hl adni j a.
Teško pr onal az i mo vr emena
za kuhanj e i l i za čašu vode koj u
naši" tijelo traži i to nadomj eštamo
napi tci ma puni m šećera koj i nam
pomažu da i zdrži mo dan. A naše
nas tij elo, budući tla nij e navi kl o
15
na tu praznu energi j u, upozorava
umor om. Zato smo na kraj u dana
i scrpl j eni i i zgl adnj el i ... Kada tak-
vi dođemo kući , pi tamo se da l i
kuhati i l i kupi ti brzu hranu mal e
Kosti.
Bijela repa
sadrži visok
puslnlak
kalcija; zato
je sok od
bijele repe
vrlo dobar za djecu dok rastu.
Gušterača. Prokulica sadrži nužne
elemente za stvaranje inzulina; zato se
preporučuje kod dijabetesa.
Probavni trakt. Breskva i šljiva
dobre su za sprječavanje zatvora.
Marelica zatvara i djeluje kontraktivno.
Celer olakšava probavu. Špinat čisti i
regenerira probavni trakt.
Krv. Cikla potiče stvaranje crvenih
krvnih tjelešaca, obogaćuje krv i
povećava njezinu lužnatost.
Srce. Grožđe, jabuka, limun, limeta i
češnjak, među ostalim, imaju izvrsna
svojstva koja osnažuju srce.
Jetra. Kupus štiti jetru i suzbija
bolesti. Minerali koji se nalaze u cikli
blagotvorni su za jetru i žučnu vrećicu.
hranj i ve vri j ednosti ? To j e popi
ri be koja gri ze vl asti ti rep, vrl i i r
se u krug, al i ne mora bili tak
Ovdj e nastupaj u svj eži voćni s<
kovi i sokovi od povrća.
Bubrezi i mjehur. Lubenica,
grožđe i borovnica pročišćavaju
bubrege i urinarne traktove. Šparoge
potiču rad bubrega i crijeva.
Glava. Sok od celera olakšava
glavobolju. Sok od kivija, kao i od
marelice i manga, idealan je za
otklanjanje umora, stresa i povišene
temperature. Grožđe je sedativ i
pomaže pri uspavljivanju.
Kosa. Salata, zahvaljujući siliciju
koji sadrži, revitalizira kosu i kožu.
Krastavac i paprika donose zdravlje i
vitalnost kosi, koži i noktima.
Oči. Koromač se preporučuje se tret-
man za očne bolesti i migrenu. Mrkva
je dobra za vid.
Koža i ten. Mrkva, slatki krumpir
i avokado sadrže vitamine koji su
potrebni za zdravlje kože.
Grlo i ždrijelo. Sok od ananasa
i sok od đumbira djelotvorni su u
liječenju faringitisa i blagotvorno
djeluju na glasnice.
SOKOVI su korisni čitavom organizmu
Deset dobrih razloga za sokove... i još jedan
1 Započeti dan dobrim prirodnim sokom znači započeti ga s dodatnom
zalihom energije koja nam je potrebna da bismo se bez napetosti suočili s
dnevnim zadacima.
2 Osim što su ukusni, sokovi su izvor zdravlja jer sadrže visoku koncentraciju
vitamina, minerala i oligoelemanata.
3 Za razliku od većine ukusnih jela, sokovi ne izazivaju negativne
nuspojave (ne sadrže kolesterol, pomažu u smanjenju stresa i napetosti...)
4 Ne debljaju jer je riječ o sastojcima koji imaju vrlo malo masnoće i općenito
malo kalorija.
5 Nude beskrajno mnogo raznovrsnih kombinacija, što osvježava
svakodnevni meni.
6 Sokovi su originalan i ukusan način uravnoteživanja dijete. Od
najjednostavnijih do najsloženijih, mogu se pripremiti u pet minuta.
7 Nedostatak vremena više nije isprika! Sokove se priprema brzo i lako.
8 Kure za čišćenje organizma mogu se temeljiti na sokovima koji su
blagotvorni za zdravlje i uljepšavaju život.
9 Kada stisnu vrućine i mori nas žeđ, zdrava su zamjena uobičajenim
napitcima u boci i, nije naodmet spomenuti, djeca ih vole u obliku sladoleda.
10 Budući da su lako probavljivi, izvor su brze, kvalitetne i zdrave
energije.
... i još jedan: Uvođenje sokova u svakodnevni život ulaganje je u zdravlje i
vlastitu dobrobit.
Voće i povrće nuž an su el e-
ment svakodnevne prehrane te j e
važ no j esti i h u dovol j ni m kol i či -
nama. Sokovi od voća i povrća da-
j u energi j u i , osi m svoga prof i -
nj enog okusa, ako i h kombi ni ramo
s hr anj i vom i ur avnot ež enom
prehranom, imaj u proči šćavaj uća,
regenerati vna i revi tal i z i raj uća
svoj stva.
Ova knj i ga j ednostavan j e po-
zi v, naj ukusni j i mogući , za mal u
promj enu u nači nu prehrane koja
može započeti tekućom hr anom,
oni me što pi j emo. Na kraj u knj i ge
dane se dodatne i nf ormaci j e za
one koji žele nastavi l i ovi m putem.
Sada vas ostavl j amo da se dr u-
žile s knj i gom, uz j ednostavnu, ali
nipošto nevažnu želju: U zdravl j e!
17
Pribor
PREPORUČUJ EMO ČITANJE OVOG I SLJ EDEĆEG POGLAVUA
PRIJE PRI PREMANJ A SOKOVA
Kuhinjski električni aparati
l ako nam so l ako možda ine či ni ,
nije nam potrebno mnogo razno-
vrsni h el ektri čni h aparata. Štovi-
še, uz mal o prakse i smi sl a za
red, svaki sok ili napi tak može se
pri premi ti u gotovo pet mi nuta.
Redovi to pranj e svega pri bora ne
traje duže od tri mi nute. Osi m što
j e pri prema sokova j ednostavna i
laka, ne oduzi ma mnogo vremena,
- i rezultat je napi tak koji će vaši
ukućani i prij atelj i uvi j ek ci j eni l i .
Svatko radi j e kori sti određeni
kuhi nj ski pri bor. J a, pri mj eri ce,
vol i m nož za brzo gul j enj e kr um-
pi ra koj i se l ako nabavl j a i dobra
j e pomoć u pri premi mr kve j er j e
ne treba prati ni ti se muči ti uobi -
čaj eni m struganj em.
Zaboravi te rekl ame: nema raz-
loga da si kompl i ci rate Život spek
takul arni m kuhi nj ski m aparati ma.
Nema magi čnoga uni ver z al nog
aparata koji obavl j a sve zadatke.
Za pripremu napi taka iz. ove knj i -
ge naj bolj e j e i mati tri mal a apa-
rata: stol ni mi kser/ bl ender, cj e-
di l o i sokovni k.
Kori sti t ćemo j edan, dva ili sva
tri , ovi sno o receptu. Si gurno ne-
ke od nj i h već i mate, al i ako mo-
rate odabral i samo j edan, neka to
bude stol ni mi kser jer uvi j ek daj e
j ednol i ku i bogatu gustoću soku
i z adrž ava sav materi j al koj i j e
bogal vl akni ma.
Ako ste snažni , možel e odabrat)
cj edi l o i ci j edi ti voće rukama; po-
stoje i klasična staklena i plastična
cj edila i, na kraj u, el ektri čna.
Sokovnik
Sokovni k j e trenutačno naj omi -
ljeniji kuhi nj ski aparat za i zradu
zdravih sokova. Za ljubitelje soko-
va posl ao j e gotovo nezamjenjiv.
Sokovnika ima svi h vrsta, boja i
ci j ena, a naj bolj i su model i pr i -
stupačni svakom dž epu. Pr epo-
ručuj emo kl asi čne model e: obi čno
su veći i dobro obl i kovani . Ako
svakodnevno pri premate sokove,
važno j e da sokovni k ima jak mo-
tor jer ćete tako lakše saml j el i i
tvrdi ' voće i povrće.
Sokovni k centri f ugi ra i fi l tri ra
nami rni ce koje smo umetnul i , pri -
ti šćući ih uz kruž ni ri bež - i to
j e sve.
Požel j no ga j e redovi to či sti ti .
Sokovni k i ma posudu za sok i
posudu za gusl e ostatke voća te
ga svaki put treba rastavi ti tla
bi smo došl i do gustih osla l aka.
Zato pri odabi ru model a obrati l i
1
pažnj u na to kako se otvara. Je li
to j ednostavan i prakti čan zahvat?
Pr i či šćenj u, zaboravi te na peri l i -
cu suda. Naj bol j e ga j e i sprati vo-
dom odmah nakon svake upo-
trebe. Za to su dovol j ne dvi j e
do tri mi nute. Pri sj eti mo se af o-
ri zma l ati nski h rta turi sta koj i su
j ako vol j el i kavu: "Kor i st i svoj
sokovni k češće nego posudu za
kuhanj e kave.
Ostal i pribor
Nož za guljenje
Neposredno i spod kore nal aze se
mnogi kori sni sastoj ci, a ne samo
poznati pekti n. Zato probaj te vo-
ću i povrću ogul i ti što tanj i sloj
kore. Ima voća koje se sl avl j a u
mi kser, a da ga prethodno ne
treba ogul i ti , al i za voće koje treba
gul i ti , naj važni j i j e oštar nož. Već
smo preporuči l i nož za gul j enj e
(vi di sl i ku).
Oštar nož
Dobro j e i mal i naj manj e j edan
mal i oštar nož, a j oš bol j e ako
su dva. Pri mj eri ce, kl asi čni nož
H
za rezanje krumpi ra i još j edan s
ve» om oštri com.
Mnoge vrste voća, a pogotovo
povrća, i maj u pri l i čno debel u
kor u pa ćete ubrz o pri mi j eti ti
kori snost dobrog pri bora.
Daska za rez anj e
Pref eri ram dr venu pred pl ast«
nom daskom, iako plastične daske
znaju biti zani ml j i vo di zaj ni rane.
Da bi smo izbj egli klizenj e daske,
pod nju stavl j amo vl až nu krpu.
Mal a četka za či šćenj e povrća
Voće i povrće koj e se može j esti
S korom, treba temelj ito oprati , a
katkad i očistiti četki com.
Žl i ce i l opati ce
Prednost daj emo dr veni m i plas-
ti čni m, pred metal ni m. J edna vam
mož e sl uži ti samo z a pr i pr emu
sokova.
Cjedilo
Kori sno j e odabrati ui sti nu naj -
bol j e, oi l nehrdaj ućeg čel i ka i s
čvrstomručkom. Bolje je da si l o nij e
presi tno. Neka bu-
de srednje vel i či ne
kako bi propusti l o i
nešto vi še od same
tekući ne.
Mj er na posuda
Mj erna posuda s ve-
l i ki m i l ako či tl j i vi m
mj erama bit će nam
kori sna / a određi-
vanje pravih omje-
ra. A budući da će-
te s vr emenom sve
manj e trebati mj e-
renj e, može vam po-
sl u/ i l i i kao... posuda
za gotov sok.
Ribež
Odaberi te
1
ri bež od
nehrđajućeg čel i ka.
Naj bol j e da j e samo-
stal an, a ni" u kom-
binacij i s nekim dr u-
gi m pr i bor om i l i
pri čvršćen na posu-
du. Za ski danj e osta-
taka s ri beža upo-
tri j ebi t ćemo či stu
sl asti čarsku četki cu;
lako se ništa oi l na
tni rni ce neće baci ti , a ol akšava
se i pranj e. Ci tr use, ako ni su
i / ekol oškog uzgoj a, obvez no
pri j e pri preme dobro i temel j i to
operi te.
Čistoća
Pranj e u čistoj vodi puno j e lakše
nego pranj e drugog posuda jer j e
rije« o pri rodni m pl odovi ma koji
gotovo da ne sadrže masnoću. Pa-
zite da el ektri čni aparat priji*
^stavl j anj a i pranj a i skl j uči te iz
struj e.
Kao što smo rekl i , j edna ili dvi j e
četkice dobro će vam doći za či š-
ćenje rupi ca ribeža i l i mreži ce ili
fi l tra na el ektr i čni m apar ati ma
(treba odstrani ti ostatke mesnatog
dij ela pl oda).
I Hj el ove koj i se ne smi j u smoči -
ti , pri mj eri ce di o koji sadrži mo-
tor, obri ši te vl až nom krpom. Pri j e
nego što spremi te či sti pri bor,
dobro ga osuši te.
Imaj te na umu da će određeno
povrće j aki h boja (bogato anti ok-
si dansi ma), kao što su mr kva i
ci kl a, bez obzi ra na prethodno
pranj e, l agano oboj iti di j el ove pla-
stike (ako su bij ele boji- ). Nemoj te
se ti me optereći vati , ali s vremena
na vri j eme te di j el ove stavi l e da
se namaču I do 2 sata u vodi u
koj u ćete dodal i nekol i ko kapi
l i muna ili octa. Nakon toga i h
dobro i speri te hl adnom vodom.
Tako će ponovno vrati ti pr votnu
boj u.
Odr ž avanj em či stoće i i sprav-
ni m čuvanj em, pri boru se pro-
dužuje trajnost i osi gurava dobro
funkcioniranje u pri premi sokova.
) 5
Prije nego što
počnete...
ISKUSTVO, SAVJ ETI, TRIKOVI I UPOZORENJ A
ZA J EDNOSTAVNO PRI PREMANJ E SOKOVA
Kako i kada
Uvi j ek svj eže pri preml j eni
Vel i k di o vi tami na (pogotovo vi -
tamina C) i mi neral a brzo se gubi
kada dode u doti caj s vanj ski m
utjecajima kao što su svj etlo, zrak
i topl i na, mij enj aj ući tako ne samo
svoj u hranj i vu vri j ednost, već i
boju i okus. Svatko j e vi di o kako
j abuka nekol i ko mi nuta nakon gu-
ljenja / bog oksi daci j e postaje sme-
đa.
Što se duž e čeka od pri preme
soka do konzumaci j e, vi še se i z -
gubi nj egove kori snosti . Ako i z-
ni mno mor amo sok pri premi ti r a-
nije, pomoći će nekol i ko kapi l i -
munova soka jer l i mun usporava
proces gubl j enj a svoj stava.
Istaknut ćemo, kako to ne bi smo
Ponavl j al i za svaki recept, da se
s
vi pri rodni sokovi pi j u svježi i
odmah nakon pripreme. To se ne
odnosi samo rta tradi ci onal ni sok
od naranče, već i na sok od raj čice
i bi l o koje druge nami rni ce.
Neki se sastojci (l j ekovi ti ) bi l j e,
datul j e, zači ni ) ugl avnom kori ste
suhi i l i prosušeni i katkad (bit će
spomenuto) mokri .
Al i uvi j ek i maj te na umu ovo
zl atno pravi l o: sokovi se moraj u
odmah pi ti i ne smi j u se čuvati
duž e vri j eme (ni ti , dakako, gr i -
j al i ).
Najbolji trenutak
Sok j e naj bolj i
1
piti natašte ili dva-
desetak mi nuta prij e j ela. Mož e se
pi ti i i z među obroka, al i nemoj te
ga pi ti nakon obroka j er često
zna otežati pr obavu. Općeni to,
za dnevne sate preporučuj u se
sokovi od ci trusa, a za večernj e
sokovi od povrća jer smi ruj u. Sok
od sal ate, j abuke i celera, pri mj e-
ri ce, pomoći će nam da zaspi mo.
Naj bol j e j ednom dnevno
Ak o niste navi knul i na sokove,
dobro i h j e ukl j uči vati postupno,
j ednom dnevno. U početku i h ne-
moj te previ še mi j ešati , treba za-
početi s naj umj ereni j i ma kao što
su sok od j abuke i l i mrkve. Nakon
nekol i ko dana povećaj te kol i či nu i
pri premi te pokoj i sok i ntenz i vni -
je}', okusa. To može biti kombi na-
cija naranče i grej pa ili kakvo po-
vrće, samo ili u kombi naci j i s vo-
ćem. Kol i či nu i vrstu soka odr edi -
te prema vl asti tu ukusu.
Recepti i kol i či ne
Dvi j e do četi ri čaše soka dnevno
smatraj u se pri kl adni m dodatkom
prehrani , pogotovo ako se pi j u
na prazan žel udac. Vi še od l oga
j e previ še. Ako j e riječ o postu
i l i kuri za či šćenj e or gani z ma
na bazi tekući ne, kol i či na može
vari rati od 2 do 4 litre dnevno, al i
j e u tom sl učaj u najbolje potraži ti
savj et l i j ečni ka.
Svi recepti u knj i zi i sprobani
su, a podri j etl o i m j e raznol i ko.
Uz poneki ćete recept naći i ma-
l i komentar, "napomenu majsto-
ra .
Mož da će vas neke pr i r odne
nami rni ce u pr vi mah i znenadi ti ,
al i sve j e samo pi tanj e i sprobava-
nja i odabi ra okusa koj i nam se
svi đa.
Kada j e rij eč o kol i či ni , s vr e-
menom ćete, zahval j uj ući svako-
dnevnoj praksi , poj ednostavni ti
pri premu vl asti ti h sokova. Tada
će već biti dovol j an samo pogl ed
na voće i povrće koj i su vam
na raspol aganj u, tla bi sl e točno
odredi l i omj ere.
Sve kol i či ne koj e navodi mo sl u-
že tek kao ori j enti r; sami ćete
kroz praksu i ntui ti vno doći do
sokova koj i će nači nom pri preme
i kol i či nom vama odgovarati . Al i
ni kad vas neće prestati očaravati
čudesni okusi razni h kombi naci j a,
koj i se mij enj aj u tek mal om pro-
mj enom u kol i či ni ili i z mj enom
samo j ednog sastoj ka.
Općeni to, navedeni su recepti ,
ako ni j e drukči j e navedeno, pr ed-
vi đeni za dvi j e osobe.
Svi recepti koj i već ne sadrže
tekući nu, mogu se pri premi ti u
sokovni ku, a mnogi i u (stol nom)
mi kseru/ bl enderu.
Voda i l ed
Mnoge osobe sokovi ma dodaj u
mi neral nu gazi ranu i l i negazi ranu
vodu. To nij e preporučl j i vo j er se
lime smanj uj e i zvorni okus sokova
i nj egova svoj stva. K tome, voće
pomi j ešano s vodom (pogotovo
ako je riječ o sl atkom voću) teže
j e probavl j i vo.
Recepti s vodom bol j i su ljeti
zbog tri razl oga: 1. l akši rad mi k-
sera; 2. l akši napi tak i 3. ekono-
mi čnost. Nekol i ko takvi h recepa-
ta ukl j uči l i smo i u ovu knj i gu;
sjetite se da se u svi ma nj ima voda
Cnože z ami j eni ti voćni m sokom
(općeni to od naranče ili j abuke).
U zamj enu se može upotri j ebi ti
i mal a kol i či na vode koj om smo
i spral i sokovni k pri j e uporabe za
dr ugu nami rni cu. Za l ed vri j edi
isto što smo rekl i za vodu. Ako
soku želite dati lj epši i zgl ed, do-
daj te kocki ce l eda; al i općeni to (i
suprotno suvremenoj tendenci j i u
proi z vodnj i nami rni ca) ni j e dob-
ro, sa z dravstvenog stajališta, zl o-
upotrebl j avati ekstremne okuse i
temperature.
Zaštitite zube
Ako i mate problema sa z ubnom
cakl i nom, bol j i su ki sel i sokovi
(l i mun, naranča, grejp...) žutosme-
di h tonova jer ne oštećuj u zube.
18
Tropski okusi
Zasebno pogl avl j e posveti l i smo
sokovi ma od tropskog voća, i a-
ko ćete ga pronaći i u dr ugi m
recepti ma u knj i zi . Žel i te l i pr i -
premi ti sok s točno odr eđeni m
voćem, recepte ćete l akše pronaći
ako pogl edate u Kazal o sastoj aka
na kraj u knj i ge.
Što stavljamo - to ćemo i dobiti
Ovo j e upozorenj e važ no i vri j edi
za sve sokove koje pri premamo,
bez obzi ra na kuhi nj ski aparat i
pri bor koj i m se sl uži mo.
Kval i t et a nami rni ca ista j e ona
kval i teta k oj u ćemo dobi t i u
čaši. Al i zašto pamti ti nešto tako
oči to?
Pri ci j eđenj u soka ili pri prema-
nju nami rni ca u mi kseru veoma
smo pažl j i vi što se tiče či stoće tih
nami rni ca. No kako u sokovni k
i du i nami rni ce koje nij e potrebno
gul i ti , čistoća će takvi h nami rni ca
možda biti upi tna.
Katkad će nam se, a da to i ne
pri mi j eti mo, "pr ovući " pokvar e-
no ili pl j esni vo voće koje će nam,
kada ga i z mi ksamo, uni šti ti osta-
tak soka koji j e već bio pr i pr em-
lj en.
Zato uvi j ek treba oči sti ti i dob-
ro pr i pr emi ti sve sastoj ke i , da-
kako, bez razmi šl j anj a odstrani l i
di j el ove koj i su prezrel i i l i pokva-
reni (bez obzi ra na to hoćemo l i
i h ci j edi ti , mi ksati i l i stavi ti u
sokovni k).
Isprobavanje novih okusa
Isti čemo: j edna od grešaka na po-
četku rada sa sokovni kom želja j e
da se što brže isprobaj u svi okusi i
sve kombi naci j e sastojaka, osobito
si rovog povrća. Treba biti strpl j i v
i nepce pol ako ponovno navi ka-
vati na te zaboravlj ene okuse.
Pri mj eri ce, sok od si rovog kr um-
pi ra i deal an j e za pri rodno l i j eče-
nje či ra na ž el ucu, al i ne moraj u
zbog toga svi eksperi menti rati s
nj egovi m okusom. . .
Neke vrste povrća i maj u po-
seban, j ak okus, a to dobro po-
kazuj e koncentri rani sok iz sokov-
ni ka. Zato treba i mati na umu
da su svi sokovi sakupl j eni u
ovoj knj i zi umj erena, al i snažna
prehrambena promj ena koj a se
može pokazati revol uci onarnom,
no brze promj ene ne traju dugo.
Zapamt i t e: mal o- pomal o. I mat
ćete vi še kori sti .
Bez šećera
U Hrvatskoj nema puno mjesta
na koj ima se može popi l i si guran
svježi sok. l akoga pri premaj u pred
vama, u neki m kaf i ći ma dodaj u
previ še leda ili vode, a u dr ugi m
štetan bij eli šećer, i zravno i l i pr e-
ko konzervi ranog voća i z kanti ce
(gdj e se nal azi u si rupu). J oš j e
gore ako dodaj u i j edno i drugo:
- i previ še leđa i previ še šećera.
A sve j e to poslj edica ubiranj a vo-
ća sa stabla dok je j oš zel eno i ne-
zrel o. Dobro sazrel o voće na stab-
l u bogato j e pri rodni m šećerom,
a nj egov j e sok, osi m što j e puno
z dravi j i , i puno ukusni j i pa mu
ne treba dodavati ni kakav zasl a-
di vač.
Sez onske nami rni ce i nami rni ce
i z bi ol oškog uzgoj a
Naj bol j e j e upotri j ebi ti sezonske
nami r ni ce i nami rni ce uzgaj ane
u kraj u u koj em ž i vi mo. Tako
se skraćuj e vri j eme od berbe do
uporabe.
Ni j e naodmet povez ati se s
provj ereni m dobavl j ačem; često
i sti uzgaj i vači prodaj u svoj e voće
na gr adski m tržnicama pa vas
mogu i zvi j esti ti o tome kako j e
uzgaj ano i kada je brano.
Odabi ri te naj bolj e voće i povr -
će koje j e, ako j e to i kako mogu-
će, i z bi ol oškog uzgoj a (or gan-
sko). Bi ol oške nami r ni ce su,
i ako katkad mal o skupl j e, puno
z dravi j e. Raz mi sl i te, vel i k di o
vl akana voća i povrća nal azi se
u kori . U uobi čaj enom uzgoj u
koriste se j aki pesti ci đi i kemi j ski
proi z vodi koj i ma se sprj ečavaj u
bolesti i tjeraju nametni ci . Naj veći
di o tih sastoj aka zaustavl j a se na
vanj skom di j el u nami rni ca (na
l i šću i kori ), a mnogi se ne mogu
odstrani ti vodom.
Zato se preporučuj e odstranj i -
vanj e vanj ski h l i stova (oni h naj-
zel eni j i h i bogati h vi tami ni ma i
mi neral i ma) ili gul j enj e. Al i ako
smo si gurni da SLI nami rni ce i z
bi ol oškog uzgoj a, stavi t ćemo i h
u sokovni k bez boj azni za svoj e
zdravl j e.
Pr i bi ranj u voća i povrća i zbj e-
gavaj te ono već prerezano (veći na
mi neral a i vi tami na C gubi se u
doti caj u sa z rakom) i ono najiz-
loženij e cesti (jer j e i zl oženo ve-
ćem stupnj u zagađenj a).
1
Zaobi di te i voće i povrće koje se
sjaji jer je vj eroj atno premazano
voskom kako bi i zgl edal o pri vl ač-
nije, a organi zam teško odstranj u-
j e vosak.
Ni tko nema puno vremena za
kupnj u pa j e naj bol j e sastavi ti
listu i kupi ti upravo ono što nam
treba jer pri rodni proi z vodi brže
propadaj u i kraće traj u. Uz mal o
vj ežbe vrl o j e l ako: dovol j no j e
i spl ani rati obj ede za tj edan koj i
Slij edi i sastavi l i listu potrebni h
nami rni ca.
Pri j e pohranj i vanj a
Po dol asku kući naj bolj e j e o d-
mah oprati nami rni ce i tek i h
onda spremi l i u hl adnj ak. Ni j e
preporučl j i vo ostavlj ati nami rni ce
u vodi da se namaču jer tako gube
di o svoj stava, što se l ako može
provj eri ti kod sal ate.
Voće i povrće gul i se i sj ecka
neposredno pri j e pri preme soka.
Pr i pr ema sokova od povrća
Sokovi od povrća ugl avnom su
mnogo j ačeg okusa i puni j eg sa-
il
držaja; zato j e dobro ražri j edi ti ih
vodom ili dodati j abuku ili mr k-
vu. Takoz vane zelene sokove (od
špi nata, brokul e, sal ate i l đ.) ni -
kada ne treba pri premati same,
već razri j eđene, kao što j e rečeno,
u omj eru j ednog di j el a z el enog
soka i tri di j el a nekoga dr ugog,
l akšeg soka.
Ako j e sok pregust, razri j eđi l e
ga sokom od l i muna i l i džoker
sokovimn od j abuke ili mrkve jer se
općeni to dobro sa svi me si , izu.
Da biste pronašl i sok koji odgo-
vara vašem ukusu, hrabro kombi -
ni raj te ki sel e sokove sa sl atki ma,
aromati čne s bez ukusni ma, voće
s povrćem. . . ), al i nemoj te to i s-
probavati na pri j atel j i ma! Ak o
j e okus i dal j e prej ak, uvi j ek
možete dodati šećera ili meda/ al i
zapamti te, l i me žel i te pobol j šati
sok, a ne sakri ti i zvoran okus.
Klice
Sokove od kl i ca pronaći ćel e na
vi še mj esta u knj i zi . Manj e su
poz nati , al i su veoma hranj i vi i
z dravi .
Bez veći h pol es kota od kl i ca
možete napravi ti sok l ako da i h
prije stavl j anj a u sokovni k zamo-
tate u list sal ate.
Mješavina okusa
Ako pri premate razne vrste so-
kova (od j agoda, di nj e, celera...)
j edan za dr ugi m, treba i mati na
umu da se okusi j edni h i drugi h
mogu početi mi j ešati .
Da biste to i zbj egl i , nakon pr i -
preme svakog soka i speri l e cij eli
sokovni k. Postoj i i j ednostavni j e i
prakti čni j e rješenje: nakon svakog
soka napravi te sok od j abuke koji
će prekri ti sve ostal e okuse u so-
kovni ku.
Umjetnost zavođenja očima
Ži ve i pri vl ačne boje sokova mogu
se mij ešali u kombi naci j e koje još
vi še i sti ču nj i hovu atrakti vnost
pri vl ačeći i one koj i ni kada ni -
su i sprobal i recepte kao što j e,
pri mj eri ce, recept za sok od špi -
nata.
Mož emo i h posl uži ti i u neo-
bi čni m čašama. Net ko će prije
posl uži vanj a dodati listić metvi ce
ili perši na, ili ukrasi ti čašu kri š-
kom voća - naranče i l i l i muna
i l i , još orgi nal ni j e, kakve dr uge
nami rni ce. Neke sokove možete
posl uži ti u lj usci (kori ) voća od
kojega su napravl j eni (prethodno
dobro opranoj ) kao što su kokos,
di nj a, l ubeni ca, naranča ili avo-
kado...
Ukusni i z dravi ukrasi
Ako koktel u dodamo žl i cu pi rea
od j agode ili mal i ne, dobi t ćemo
pri hvatl j i vu notu prof i nj enosti .
Zbog veće gustoće past će na
dno čaše, ostavl j aj ući iza sebe
ori gi nal ne crvene tragove.
Soku se može dodati i i stučen
bj elanj ak; nekol i ko trenutaka na-
kon što preko njega ul i j emo sok,
i zroni t Će na površi nu daj ući na-
pi tku pj enast i zgl ed.
Ne smi j emo zaboravi l i ni na dj e-
cu: ljeti ćemo i ndustri j ske sl ado-
lede koji su ugl avnom puni umj et-
ni h boja, zami j eni ti i zvrsni m l e-
deni m "l i z al i cama" od sokova.
"Nek t ar " ni j e nektar
Ne žel i mo gubi ti vri j eme na upo-
zorenj a kol i ko mal o kori sti za z d-
ravlj e i maj u sokovi u boci, od koj ih
su mnogi pri preml j eni dodava-
nj em vode sami m koncentrati ma
voća (u koj ima se nal azi i šećer i
konzervansi ). Dovol j no j e reći da
nemaj u ni kakve veze sa svj eži m
33
sokovi ma, nj i hovi m vi tami ni ma i
ostal i m svoj stvi ma.
Na tržištu je ono Sto se nal azi
iza nazi va "nektar " kobno j er se,
pod zašti tom zakona, i skri vl j ava
l i j ep koncept (koj i tradi ci onal no
oz načava esenci j u, "ambr oz i j u"
bi l j nog svi j eta). Tako se podupr e
pi će na bazi šećera i vode... i mi -
ni mal nog postotka voća. U ovoj
knj izi poj am nektar upotrebl j ava-
mo da bismo vrati l i nj egovo i zvor-
no poetsko, kl asi čno značenj e.
Juhe, umaci i dresinzi
Neki temel j ni sokovi od voća i
povrća mogu posl uži ti i za pr i -
premu j uha, umaka i sočni h dre-
šinga.
Kada j e riječ 0 umaci ma, sokovi
su temelj i z vrsni h dresi nga kao
pri l oga raznol i ki m j el i ma: dobroj
zelenoj sal ati , krumpi ru pečenom
u pećni ci , tj estenini...
Ukusni ili terapeutski recepti?
Oboj e. Treba stal no i mati na umu
poznatu l l i pokr atovu maksi mu:
"Neka ti hrana bude lij ek, a lijek
hr,i na." Dakako, postoj e sokovi
koji su vi še "z a už i tak" i oni koji
vi še "sl už e z dr avl j u".
U ovaj smo knj i zi kombi ni ral i
sve vrste recepata. Svaki od nj i h
i ma vi tal i z i raj uća i energetska
svoj stva, međuti m, neki su vi še za
uži tak, a drugi , ne manj e ukusni ,
imaj u i staknuto terapeutsko dj e-
l ovanj e.
Upamti te, što su kombinacije
j ednostavni j e, to su bolj e. I to tla
i I
s l i , prema ki neskoj tradi ci onal noj
medi ci ni , sokovi od voća vi še j in
(kao što su dinj a i naranča, pr i -
mj eri ce) te mogu dovesti orga-
ni zam u stanj e neravnotež e j er
opterećuj u rad sl ezene. Zato su,
u tom smi sl u, naj bolj i sokovi od
j abuke, kruške i mr kve.
Tol i ko o sokovi ma i nj i hovoj
terapeutskoj važnosti . Al i ne br i -
nite jer sve se može pri l agodi l i .
Ako, pri mj eri ce, pri mi j eti te da j e
vas ž el udac preosj etl j i v na do-
bar j utarnj i sok od tri naranče,
dovol j no ga j e uravnoteži ti tako
da na pol a čaše naranče dodamo
još pola čaše soka od mr kve.
Ili naranču zami j eni te manda-
ri nom i pol ovi com grej pa. I l i . . .
Nema i zgovora!
Svatko može I M A H KORI ST I
od ovi h sokova!
Što učiniti
s mesnatim
dijelom
Nakon što smo istisnuli sok
iz voća i povrća, možemo is-
koristiti i bogatstvo njihova
mesnata dijela. To je dio u
kojem se nalazi najveći dio vlakana i
manji dio minerala i vitamina.
Mesnati dio jabuke služi kao sastojak u
doradi kolača i želea za povrće. Može se
dodati i umacima kako bi se poboljšala
jela od tjestenine ili ribe (pokušajte, na
primjer, s mrkvom, lukom, jabukom i
malo vrhnja).
Meso plodova možete i karamelirati u
bogate hranjive ploške koje će dobro
doći u jutrima kada ne stignemo pri-
premiti sok. Dobra su zamjena i inte-
gralni kolačići od višanja, jabuka, ja-
goda, krušaka... A dodamo li ih obič-
nom jogurtu, ubrzo ćemo zaboraviti
na industrijske jogurte i nećemo više
poželjeti druge.
Jasno je, s mesnatim dijeom može se
napraviti sve, osim baciti ga. Ali ako
ga ne želite u kuhinji, uvijek se može
iskoristiti kao namirnica za kokoši i
ostale životinje ili kao izvrsno prirodno
gnojivo.
35
Voće i povrće u čaši
ODABIR VOĆA I POVRĆA
UPOTREBA NE TAKO ČESTIH NAMI RNI CA
Gotovo sve nami rni ce koj e se
nal aze u receptima ove knj ige
lako ćete pronaći u trgovi nama,
a ako se samo mal o potrudi te,
pronaći ćete i one manj e česte.
Trgovi ne l j ekovi ti m bi l j em i di -
jetetske trgovi ne sa svj eži m pro-
i zvodi ma i maj u u svoj oj ponudi
doista ši rok izbor nami rni ca - od
dumbi ra do si rupa od j avora (i l i
"si rupa od kadul j e" koji j e, vi dj et
Ćete poslij e, i vrl o kori stan za ku-
re či šćenj a). Tako se, uz mal o i ni -
ci j ati ve, sve može uvesti u ovaj
svij et okusa koj i j e vel i k dar za
organi zam i puni ga energi j om.
I ne zaboravi te: nema l i menki .
I i zbj egavaj te z amrz nute nami r -
ni ce, osi m u i z ni mni m sl učaj e-
vi ma.
Umj esto toga, kao što ćemo
to i sti cati u cij eloj knj i zi , ako j e
i kako moguće, uvi j ek biraj te vo
će i povrće iz. ekol oškog uzgoja
(organskog ili bi ol oškog), to jest
bez dodataka i ostataka ferti l i -
zatora, pesti ci da i štetni h kemi j -
ski h proi zvoda. U naj bol j em sl u-
čaj u, ni su preporučl j i vi .
U Europskoj uni j i postoj i z a-
kon koj i ureduj e i štiti sve na-
mi rni ce i proi zvode ekol oške agri -
kul ture, koj i se l ako razl i kuj u od
ostal i h j amstvenom marki com. I ,
na kraj u, nami r ni ce i proi z vodi
bi odi nami čke agri kul ture (koj u su
raz vi l i sl j edbeni ci učenj a antro-
pozofi j e Rudol f a Stei nera) j oš su
j edan mogući put u potrazi za
naj većom kval i tetom, a u ovom
sl učaj u na vrl o supti l noj razi ni , u
nami rni cama.
Sl i j edi kratko pogl avl j e o ma-
nj e česti m nami rni cama. Na kra-
j u knj i ge pronaći ćete l i stu i ko-
mentare za ostal e nami rni ce.
Đumbi r
Omi l j enost dumbi ra u Kuropi nag-
lo raste. Doda li se u maloj kol i či ni ,
sokovi ma (mrkva i naranča, mrkva
i j abuka Ltd.) daj e ugodan, l agani )
pi kantan okus.
Lako ga j e nabavi l i , i dovol j no
ga j e ogul i l i i ci j el oga sl avi l i u
sokovni k. Pri prema se i ribanjem.
Aloe vera
Kada u ovoj knjizi govori mo o aha
veri, mi sl i mo na vrstu Aloa vera
barbadensis, i ako se i kod drugi h
vrsta i spi tuj u moguća terapeutska
svoj stva.
Ak o sokovi ma dodamo mal o
soka ili mesa aloe vere (25 ml ) naš
će ukusni napi tak post.ili i zni mno
kori stan pri proči šćavanj u i re-
generaci j i organi z ma. Prodaj e se
već obrađen, al i j e skup. Uspi j ete
li nabavi ti list aloe vere, vri j edi l o
j e truda.
Čaj evi i napi tci od ži tari ca
Čaj evi se u ovoj knj i zi katkad j av-
ljaju kao kompl ementaran sasto-
j ak soku, pri mj eri ce čaj od metvi -
ce. No pažl j i vo s čaj evi ma i vo-
dom u sokovi ma jer nisu najbolja
kombi naci j a s voćem i mogu i za-
zvati probavne smetnj e.
Vi še i l i manj e ori gi nal no pi će
i napi tci mogu se dobi ti i od soje
i ži tari ca (ri ža, j ečam). Pr epor u-
čuj emo i h zbog nj i hove oči te hra-
nj i ve važnosti i zato što su zbog
rastuće popul arnosti postali i zvrs-
na zamj ena za kravl j e ml i j eko.
Vi še i nf ormaci j a o njoj pronaći
ćete na kraj u knj ige.
Dodaci prehrani
Vi tami ni , mi neral i i ol i goel ementi ;
koenz i m Q- 10; l eci ti n, i sof l avon
i dr ugi proi z vodi od soj e; med,
pel ud i matična mlij eč; pi vski kva-
sac, pšeni čne kl i ce; prokl i j al e sje-
Spi rul i nu
Riječ je o hranj ivoj algi koja postaje
sve omi l j eni j a. Upotrebl j ava se
kao hranj i vi dodatak, a počela se
dodavati i sokovi ma (al i u vrl o
mal i m kol i či nama jer ima jak okus
mora).
Pšeni čna tr ava
I'rile- vi še od trideset godi na Ann
Wi gmore j e u J užnoj Ameri ci pred-
stavila ml ade i zdanke pšeni ce ta-
kozvanu pšeni čnu travu, a danas
su poznati nj ezi ni j aki anti kan-
cerogeni uči nci , hranj i vost i opća
regenerati vna svoj stva. Ri j eč j e o
prokl i j al om zrnu pšeni ce i l i sl i č-
ni h sj emenki , a sok koj i se od
nj ih dobi j e bogat j e kl or ol i l om,
vi tami ni ma, mi neral i ma i ol i go-
genic
Mitima koji štite organi z am.
3 9 ;
menke; al ge (uz spi rul i nu); gin-
seng, ehinncea, gi nko... I dakako:
češnj ak, l i mun i l uk koj i , i ako ni -
su prehrambeni dodaci , puno su
dj el otvorni j i od mnogi h... Zašl o se
znanost više ne zani ma za ta tri ču-
desna savezni ka našega zdravl j a?
Vj eruj emo da za to postoj i samo
j edan razl og: zato što se od nj i h ne
mož e napravi ti vel i ki bi zni s. Sve
su tri nami rni ce svakome nado-
mak ruke i to po pri hvatl j i voj ci j e-
ni . Znanost daje prednost l i j eko-
vi ma i z dal eki h zemalj a...
Dodatke koj e ova knj iga pr epo-
ručuj e, l ako ćete nabavi ti u bol j i m
l j ekarnama i trgovi nama l j ekovi -
tog bilj a. Sl i j edi l e upute koj e se
nal aze na ambal aži svakog pro-
i z voda. Do danas ni su pri mi j e-
ćene ni kakve n us poj ave ili neu-
či nkovi tost pri preporučenoj dozi ,
al i j e uvi j ek dobro pri j e se savj e-
tovati s l i j ečni kom. U trgovi nama
raspol ažu obi l j em i nf ormaci j a o
hranj i vi m dodaci ma prehrani , ko-
j i su i u Eur opi sve omi l j eni j i .
Na kraj u knj i ge govori t će se
j oš mal o o osnovni m dodaci ma
prehrani , kako bi smo i h, kao mo-
gućnost, mogl i uz i mal i paral el no
sa sokovi ma, i l i čak u nj i ma.
K
Mrkva, kraljica sokova
MRKVA SE IZVRSNO KOMBI NI RA SA SVI ME
I DJ ELOTVORAN JE ANTIOKSIDANS
Z
na se da je mrkva bogata bo-
l a karotonom (pr ovi l ami nom
A). Karoteni su dj el otvoran artti-
oksidans to mrkvu čine savršenom
nami rni com za očuvanj e vi da, al i
i za usporavanj e procesa starenja
jer rj ešavaj u probl em sl obodni h
rad i kala koji se svakodnevno stva-
raju u našem organi z mu. Lj ubi te-
ljima osunčanog tena, karoteni
pružaj u i zašti tu od sunčevi h
zraka.
Mr kva je a I ka I iza lor i rem i na-
l i / . iior; pri donosi proi zvodnj i eri -
trocita i pobolj šava obrambeni me-
hani zam tijela, uravnotežuj e i re-
gul i ra probavu i uvi j ek j e prepo-
ručl j i va, posebno u posl j ednj em
tromj esečj u trudnoće i za vri j eme
doj enj a. Općeni to daj e snagu, a
posebno u slučaj u anemi j e.
To j e veoma omi l j eno povrće j er
tvori prekrasan most prema voću,
tj. dobro se s nj i m kombi ni ra pa
j e i zvrstan džokcr u pri premi so-
kova.
Sokovni k j e i deal ni aparat za i s-
ti ski vanj e či stog i koncentri ranog
soka mr kve. Gustoću dobi vamo
ako mr kvu pri premamo u mi kse-
ru, i ako u tom sl učaj u treba doda-
ti vode (i l i svj eže pri preml j enog
soka), zato što tako zadržava sva
svoj a vl akna. Za sok j e naj bolj a
sorta mr kve nmiles.
Evo nekol i ko pri j edl oga za pr i -
premu soka od mrkvo u mi kseru
(ako nij e spomenuto drukči j e) u
kombi naci j i s dr ugi m voćem i
povrćem. Svi su oni , naravno, po-
godni i za pri premu u sokovni ku.
Ako se ne navodi drukči j e, kol i či -
na j e nami j enj ena j ednoj do dvj e-
ma osobama.
Budući da se kombi ni ra s gotovo
svi m vrstama voća i povrća, mr k-
vu mnogi s pravom nazivaj u ''kra-
ljicom sokova".
45
U ci j el oj knj i zi poj avl j uj u se
sokovi s mr kvom.
Jabuka, naranča i mrkva
1 nasj eckana jabuka« 1 ogul j ena
i nasj eckana naranča, 2 ogul j ene
i nari bane mr kve i 150 ml na-
ranči nog soka (ili negazi rane pr i -
rodni ' mi neral ni ' vode)
Mrkva i mandarina
250 ml soka od mr kve i 2 ogu-
lj ene i nasj eckane mandari ne
Celer, mrkva i jabuka
3 kori j ena cel era s l i stovi ma,
prerezana po sredi ni , 2 nasj eckane
mr kve i 2 j abuke bez petel j ke i
nasj eckane
Cikla, mrkva i jabuka
2 si rove mr kve nasj eckane na
komadi će, I nasj eckane mr kve i
1 j abuka, bez petel j ke i nasj ec-
kana
Rotkvica, jabuka i mrkva
1 svež anj rotkvi ca bez l i šća,
1 j abuka, bez petel j ke i nasj ecka-
na i 3 nasj eckane mrkve
Pastrnak, mrkva i nar anča
2 vel i ka nasj eckana pasl rnaka,
I nasj eckana mrkva i 2 ogul j ene
naranče
Jabuka, mrkva i muškatni oraščić
2 j abuke, bez petel j ke i nasj ec-
kane na komadi će, 3 mr kve i mal o
nari banog muškatnog orašči ća
Mr kva, ci kl a i j avorov si rup
3 mrkve, 1 mal a ci kl a, mal o ci -
meta ili vani l i j e i pol a čaj ne ž l i -
ce si rupa (od j avora - j avorova
melasa, ili j abuke). Od nami rni ca
se napr avi sok i doda mu se
si rup.
Crvena papr i ka, mr kva i cel er
1 crvena papri ka, 2 mr kve i
I korij en cel era, sve nasj eckano.
Špi nat, j abuka i mrkva
4 nasj eckane mr kve, 1 svežanj
l i stova špi nata i 1 j abuka, bez
petelj ke i nasj eckana
Kruška, mrkva i perši n
2 kruške bez petel j ke i 3 nasj ec-
kane mrkve; j edna žlica svj ežog
perši na, si tno nasj eckanog
16
Si mfoni j a boj a
1 mrkva, 2 lista sal ate, 5 l i stova
špi nata, I kori j en cel era, pol a
avokada usi tnj enog ml j evenj em
i 1 raj či ca. Pr i pr i pr emi sve se
nami rni ce stave i stovremeno u
sokovni k. I z vrstan j e sok proti v
umora.
Mr kva i j abuka
2 mr kve srednj e vel i či ne, I j a-
buka i oko 0,5 I mi neral ne vode
To j e kl asi čna kombi naci j a u pr i -
premi sokova. Ogul j ene i nasj ec-
kane mr kve i j abuke samel j i te
zaj edno s mi ner al nom vodom.
Ako žel i te, sok možete dodatno
zači ni ti s nekol i ko kri ški l i muna.
Voda se može zami j eni ti sokom
od naranče.
Ovaj se sok može pri premi ti i u
sokovni ku, bez vode. Rezul tat j e
j ednak, al i j e okus j ači.
47
Voćni sokovi
Ako nije drukčije spomenuto, n sljedećim je receptima
količina namirnica dovoljna za malo više od jedne čaše
soka, što ovisi o veličini voća i njegovoj sočnosti.
Uvijek kada je moguće, biramo prirodno uzgojene
namirnice.
Ananas rapsodi j a
1-2 ananasa
1 kg breskve
0,5 kg jagoda
1 mala dinja
250 ml hladnog soka od jabuke
4 žlice meda
Radeći po ovom receptu dobi t
ćete 10- 12 čaša soka koji vol e svi ,
pa čak i dj eca. Sve voće stavi te
u sokovni k, al i ga možete i kom-
bi ni rati : j edan di o napravi te u so-
kovni ku, drugi u mi kseru. Na kra-
j u dodaj te med i sok od j abuke
!e dobro promi j ešaj te (dr venom
žl i com). Posl uži te dobro rashl a-
đeno.
Voćni Ferrari
pola lubenice
3 jagode
4 kruške srednje veličine
pola litre soka od jabuke
Za pri premu ovog j arkocrvonog
soka sve voće oči sti te (koru l u-
beni ce odbaci te) i pri premi te u
sokovni ku. Ako žel i te gazi rano
osvj eženj e, dodaj te pola litre ga-
zi r,me mi neral ne vode, al i umj esto
toga preporučuj emo dobro ohl a-
đeni sok od j abuke - lakše se pr o-
bavl j a, dok voda povećava taksa-
ti vni uči nak svega voća, pogotovo
di nj e, l ubeni ce i grožđa (općeni to
svega ljetnog voća). Poslužite dob-
ro rashl ađeno.
Dr ugi pri j edl og (/<i 4 osobe):
800 g l ubeni ce i sok od 8 l i muna
Voćni gri j eh
1 jabuka
1 naranča
1 limun
1 breskva
3 kriške ananasa
nekoliko bobica ribiza
Ovo j e bezal kohol na vari j anta po-
znatog koktel a Sex on the beach.
Voće pri premi te, izmij ešaj te u so-
kovni ku i ul i j te u vel i ki vrč. Do-
daj te ri bi z te posl uži te dobro ras-
hl ađeno.
Festi val di nja
1/4 dinje kantalupe (žute)
1/4 li mete
Rasi j eci te di nj u i i z vadi te koš-
ti ce. Li met u ogul i te i narež i te
na komade. Sve izmij ešaj te u so-
kovni ku. Ako ste pri j e pri preme
voće čuval i u hl adnj aku, sok će
biti pravo osvj ežen je.
Napi tak bogova
A jabuke
1/4 limuna
šumsko voće po ukusu
Oper i te i nasj eckaj te j abuke i
šumsko voće, sve stavi te u sokov-
ni k te dodaj te kori cu l i muna (po-
bri ni te se da ne sadrži pesti ci de).
Odmah posl už i l e. Akt) vam j e
ostalo j oš šumskog voća, ubaci l e
ga u sok kao da vam j e sl učaj no
upal o. Ovo j e ukusna nagrada
koj u si možete pri ušti ti nakon
izleta, pogotovo ako ste šumsko
voće ubral i putem.
Ananas
za zaljubljene
1 velika kriška ananasa
6 jagoda
šalica bijeloga grožđa
Nareži te oči šćenu pl ošku ananasa
bez srči ke. Ski ni te bobi ce grožđa
s granči ce i operi te i h. Oper i te
i j agode, odstrani te i m "z el enu
kapi cu'' i, ako ih i ma, odstrani te
pl j esni ve dijelove. Sve voće sta-
vi l i ' u sokovni k. Za ovaj se uži tak
isplati potrudi l i nabavi l i sezonsko
voće. I ne obraćaj te pažnj u za
nazi v, ovo j e piće uni verzal no, čak
i za one "sl obodnog" srca.
Mal i ne s narančom
i ananasom
150 g malina
1 naranča
1 veća kriška ananasa
Ogul i l e naranču i ananas i od-
strani te mu srči ku. Narež i te vo-
će i izmij ešaj te ga s mal i nama u
sokovni ku. Popi j te ga istog trena
- j er teško je odol j eti !
Voćni koktel
od grožđa i j abuke
1 gro/cl bijelog ili crnoga grožđa
2 jabuke
1 kriška oguljenog limuna
Operi te grožđe i j abuke i s kri š-
kom l i muna i h pri premi te u so-
kovni ku. Okus se ne mij enj a puno
sl avi mo l i bij elo ili crno grožđe,
mij enj a se samo boja.
Kraljevski napi tak
1 grejp
1 velika kriška ananasa
1 jabuka
1 kriška limete
Ogul i te grejp i pri premi te ananas:
odstrani te mu koru i sredi šnj i di o
ili srči ku koja je tvrda i vlaknasta,.
Operite i narežite j abuku i limetu
i sve voće istovremeno stavi te u
sokovni k. Ovo j e piće dobro za
gašenj e posl i j epodnevni ' žeđi .
Koktel od šljiva
3 šljive
1 kruška
1 naranča
Naj pri j e pri premi l e sok od kruške
pa oi l šlj iva (bez košti ca), a zati m
od naranče i - odmah ga popi j te.
Ubrzo ćete osj etiti uči nak koktel a
te osjetiti novu vi tal nost, al i sva-
kako pri pazi te na pr obavu: šl j i ve
i maj u veće l aksati vno dj el ovanj e
nego os| ,i l o voće.
i >
Breskvi ni mjehuri ći
1 breskva
1 naranča
pola limete
gazirana voda po ukusu
Ogul i te l i metu i naranču; želite l i
j aču ar omu, sl avi l e pokoj i koma-
di ć kore (al i samo ako j e voce i /
bi ol oškog uzgoj a). Operi te bresk-
vu, prereži te j e i i / vadi l e košti cu.
Kada j e sok zgotovl j en, dodaj te
gazi rane vode.
Noćni koktel
I velika kriška ananasa
1 slatka jabuka
6 jagoda
Operi te i narežite j abuku i ananas,
ogul i te ananas i odstrani te tvrdi
sredi šnj i di o. Operi te j agode i sve
zaj edno pri premi te u sokovni ku.
Sok se z ove "noćni koktel ", al i ga
možete pi l i u svako doba.
Mandari na Hay
3 mandarine (ili carske naranče)
1 velika kriška ananasa
šalica crnoga grožđa
Od mandari ne, kao i carske (sl at-
ke) naranče, uvi j ek ćete dobi ti
sok koj i j e manj e ki seo, a takav
j e i zvrstan za probavu. Ogul i l e
mandari ne, oči sti te ananas, o d-
strani l i ' mu srči ku i operi te groz-
de. Sve i stovremeno stavi te u so-
kovni k i uži vaj te u i spi j anj u!
Božansko mi lovanje
100 g bijeloga grožđa
pola limuna
1 velika kriška ananasa
I stovremeno u sokovni ku pri pre-
mi te grož đe, ogul j eni l i mun i
ananas bez srči ke. Ako i mate crno
grožđe, možete dodati nekol i ko
ci j el i h boba koj i ma ste otki nul i
petel j ke. Kontrast u boji j e vr l o
ori gi nal an... a sok vrl o ukusan!
J abuke i j agode
3 slatke jabuke
8 jagoda
Operi te, pri premi te u sokovni ku
i posl uži te. Ako su j agode i z bi o-
loškog uzgoja, i skori sti te i zel ene
petelj ke i l i stove.
Sok od kupi na i
marel i ca
šalica kupina
5 marelica
Izaberi te marel i ce koj e ni su zel e-
ne, ogul i te i h (ako ni su i z bi ol oš-
kog uzgoj a) i i zvadi l e im košti cu.
Operi te kupi ne i sve zaj edno sta-
vi te u sokovni k. Kupi ne možete
nadomj esti ti neki m dr ugi m šum-
ski m voćem.
Moj i pri j atel j i uvi j ek naj pri j e
napr ave sok od voća koj e i ma
i ntenzi vni j u boju kako bi ostal i m
voćem koj e pri premaj u posl i j e
"opr al i " sti j enke sokovni ka.
Sti muli rajući koktel
2 jabuke
nekoliko listova koromača
1 kruška, 1 mrkva
dumbir (po ukusu)
Operi te krušku, koromač i j abuke
i nasjeckajte i h. Ostruži te i operi te
m r kvu.
l i st ove koromača stavi l e u so-
kovni k s ostal i m nami r ni cama.
Sok proci j edi te i posl uži te,
Sok pospi l e dumbi r om, dal će
koktel u egzoti čnu notu.
Rajči ca i naranča
1 rajčica, 3 naranče
Nešto drukči j i okus. Raj či cu i na-
ranču operite i izmiješajte u sokov-
ni ku. Naranču možete' i i sci j edi l i ,
al i ovako i mal e manj e posla i pr-
ljate manj e pri bora.
J esenji uži tak
4 velike jabuke , 4 velike kruške
Ni šta lakše: ogul i te i narežite voce
i pri premi l e ga u sokovni ku. Ako
soku želite dati nešto drukči j i o-
kus, dodaj te mal o Cimeta U prahu.
Izvrstan je u kombi naci j i s mal o
soka od mrkve. To j e okus utj ehe
koji ki šne jesenje dane pretvara u
ugodan doži vl j aj .
Superhranj i vi sok
150 g grožđa
1 naranča
1 kivi
pola cikle srednje veličine
Operi te grožđe i ogul i te ci kl u, ki vi
i naranču. U sokovni ku pri premi -
te ci kl u pa sve ostal o voće. Ovaj
se sok posebno preporučuj e tr ud-
ni cama.
Gasi m žeđ
2 jabuke
200 g borovnica
1 manji bijeli ili crni grozd <.jio/d<)
J edan od sokova koji najviše osvj e-
žavaj u. Operi te borovni ce i j abu-
ke; ako j abuke ni su i z biološkog
uzgoj a, treba i h ogul i ti . Otki ni te
bobe s grožđa i sve nami rni ci - pri -
premi te zaj edno u sokovni ku. Ri -
ječ je o i / vrsnom soku koji osvje-
žava u topl i m l j etni m poslije-
podne vima.
S6
Šumska j agoda
15 do 20 jagoda
2 kivija
1 naranča
Operi te j agode, ogul i te ki vi i sve
stavi te u sokovni k. Naknadno do-
daj te svježi sok od naranče.
Žel i te l i biti maštovi ti , posl u-
žite ovaj sok u vi sokoj čaši s oše-
Ćereni m rubom (sj eti mo se, me-
ti u I i m, da bi šećer trebal o i zbj e-
gaval i , pogotovo bi j el i ). Rub čaše
natrlj aj te l i munom i čašu kratko
okreni te na j astuči ć od šećera. Po-
sl uži te pi će i uži vaj te.
Uži tak naranče
2 ili 3 naranče
1 jabuka
Tko to nij e probao? Operi te i na-
reži te j abuke i sve nami rni ce i sto-
vremeno pri premi te u sokovni ku.
I l i pomij ešaj te svj eže oci j eđen sok
od naranče sa sokom od j abuke.
Ovo j e ukusan klasični napi tak.
Osvježavajući toni k s
metvi com
2 cvijeta metvice
pola žličice integralnog šećera od šećerne
trske
pola žličice limunova soka
2 žličice grejpova soka
pola čaše tonika
Zdrobi te cvj etove metvi ce s pola
žl i či ci ' šećera i uspi te smj esu n
čašu. Zati m j e napuni l e z drob-
l j eni m l edom. Dodaj te pol a ž l i -
čice l i munova soka, dvi j e žličice
grej pova soka i pola čaše toni ka.
Ukrasi te l i stovi ma metvi ce i kri š-
kama l i muna.
Narančada
1 naranča
1 limun
1 mrkva srednje veličine
Operi te i ostruži te mr kvu i pr i -
premi te j e u sokovni ku. Dodaj te
oci j eđenu naranču i l i mun. Dobro
promi j ešaj te i odmah posl uži te.
Sj etite se i ukusne vari j ante s j a-
bukom.
53
Fantazi ja
od borovni ca
200 g borovnica
1 banana
3 naranče
4 grejpa
150 g trešanja bez koštica
Ogul i te naranče, grej p i bananu i
sve sastojke izmiješajte u sokovni -
ku. Možete dodati med, ali bolje
j e pri vi kavati se na pri rodan o k u s
voća, kol i ko god ki sel o bi l o, i
už i vati u nj egovoj punoći .
J ag'ode s ki vi jem
150 cj jagoda (10 do 12 komada)
2 kivija srednje veličine
Iskori sti te ovo ukusno voće i nten-
z i vni h boja na najbolji nači n. Ope-
ri te j agode i ogul i te ki vi . Izradi te
sok u sokovni ku. Ovaj j e sok bogat
vl akni ma i vi t ami nom C. Dan
pri j e pri preme soka, voće čuvaj te
u hl adnj aku. No to j e pi tanj e uku-
sa, a ovi si samo o stupnj u zrelosti
voća.
Di jetno osvježenje
1 komad dinje
2 kivija
Ogul i te di nj u i ki vi j e i pri premi te
i h u sokovni ku. To j e ukus u ko-
j em možete uži vati bez boj azni od
kalorij a.
Kivi s mal i nama
i sal atom
2 kivija
100 g malina
1 salata cikorija
Ogul i te ki vi j e, operi te mal i ne i
sal atu te sve zaj edno izmij ešaj te
u sokovni ku. Posl uži te dobro oh-
lađeno. Mal i ne su voće koje kratko
traje, a potraga za nj ima u šumi s
dj ecom zabavna j e i z drava igra.
Mango i ki vi
pola manga
1 kivi
2 male kruške
1 grančica svježe metvice
Ogul i te ki vi i mango, operite kruš-
ke i sve i zmi j ešaj te u sokovni -
ku. ('.otovom soku dodaj te opranu
svj ežu metvi cu. Ovaj sok možete
pri premi ti i štapni m mi kserom.
Bomba
300 g crnoga grožđa
2 male banane
3 naranče
Ogul i l e naranče i pri premi te i h
u sokovni ku zaj edno s opr ani m
i otki nuti m bobama grožđa. Sok
izlijte u mi kser, dodaj te narezane
banane i sve izmij ešaj te. Ovaj će
sok i zgl edati vrl o pri vl ačno ako
ga posl uži te s l i sti ći ma metvi ce i
tanki m pl oškama l i mete.
J abuka za
dobro j utro
2 jabuke
pola crvenoga grejpa
Grej p ogul i te, oprane j abuke nare-
žite i sve i zradi te u sokovni ku.
Ovaj sok i zmeđu obroka smanj uj e
glad te ubl ažava krul j enj e koje se
katkad j avlj a u žel ucu.
I i
Ako se osjećaj gl adi j avl j a uj ut-
ro, razl og j e vj eroj atno "pad raz i -
no šećera u kr vi ". To se l ako rješa-
va promj enom neki h nez dr avi h
prel i ra m be n i h navi ka.
Aromati čna j abuka
3 jabuke
1 mala lukovica koromača
ili sladića po ukusu
Nareži te j abuke i koromač i pr i -
premite i h u sokovni ku.
Pr vi pr i j edl og: koromač z ami -
j eni te sl adi ćem, prethodno mar i -
ni r ani m (6 sati u vodi ).
Dr ugi pr i j edl og: mal i na i j abu-
ka (vi di str. 127.).
Dodi r crvene i zelene
5 jagoda
pola kivija
1 naranča
pola kriške ananasa
Ovo kl asi čno pi će tol i ko j e pro-
finjeno da ćete ga si gurno ponovi -
ti . A to će biti lako jer voće možete
j esti i pi l i kol i ko god želite.
Tropska papaj a
pola papaje
1 ili 2 jabuke
pola limete
1 komad korijena đumbira
debelog jedan prst
Ogul i te l i metu i operi te j abuke i
dumbi r. Sve zaj edno izmij ešaj te u
sokovni ku te dobi veni sok ostavi te
po si rani . Papaj u prereži te popola
i žl i com odi j el i te mesnati di o od
koro. Promij ešaj te u mi kseru zaje-
dno s već prij e pri preml j eni m so-
kom od ostal i h nami rni ca.
Dodi r crne i crvene
šalica crnoga grožđa
pola šalice slatkih trešanja
1 jabuka (po želji)
Operi te grožđe i trešnj e iz koj i h
ste i z vadi l i košti ce i pri premi te
sok u sokovni ku. Ovo tamno pi će
može se "r az vedr i t i " kocki cama
j abuke čiji se okus savršeno slaže
s okusom grožđa i trešanj a.
< >
Kao l i munada
4 limuna
3 žlice integralnog šećera ili melase
1 I vode
6 listića svježe metvice
U posudi zagri j te mal o vođe, do-
dajte šećer ili mel asu i miješajte pet
mi nul a da se šećer dobro otopi .
Ugasi te vatru i dodaj te metvi cu;
pokrij te i ostavi l e đa stoji još de-
setak mi nul a. U međuvr emenu
ocij edite limune- . Sada je trenutak
da dodate oci j eđen l i munov sok
i preostal u vodu i snaž no pr o-
mij ešate.
Posl uži te dobro rashl ađeno.
Mušmul e
s narančom
4 mušmule
1 naranča
Sok j e i ntenz i vne svi j etl e boj e i
pomal o neobi čna okusa. Ukl oni te
stabl j i ku, koru i košti ce mušmul a
i pri premi te ih u sokovni ku zaj ed-
no s ogul j enom narančom.
Ori jentalni toni k
1/4 ananasa
pola jabuke
1 komad đumbira, debljine otprilike
polovice širine prsta
Ogul i te ananas, i zreži te sreći ište
j abuke i operi te đumbi r. Pri j e pr i -
preme u sokovni ku, sve nami rni ce
nareži te. Dumbi r sokovi ma daj e
osobit okus, l agano zači nj en.
Pasi fl ora
1 pasiflora (voće)
3 naranče
pola limete
Oci j edi te naranče i li metu te so-
ku dodaj te ogul j enu i narezanu
pasi l l oru. Kratko sve samel j i te u
mi kseru i posl uži te.
Zaljubljena l ubeni ca
1 komad lubenice
2 limuna
Ogul i t e voće i pri premi l e ga u
sokovni ku. Ni šta l akše, nij e čak
potrebno ni vadi l i košti ce l ubeni -
ce jer ih sokovni k sam odj elj uj e.
(>vaj je sok dobar za čišćenj e orga-
ni zma.
Ljetni sok
šalica bijeloga grožđa
pola limuna
pola celera bez lišća
50 ml vode
kocke leda (po želji)
Ogul i l e l i mun i s boba ma grožđa
i cel erom izmij ešaj te u sokovni ku.
Ul i j te sok u vrč i dodaj te vodu.
Mož ete posl uži ti s kockama l e-
da.
Za vruće dane
6 krastavaca
6 limeta
1 naranča
listovi metvice
Operi te krastavac (i l i ga ogul i te
ako ni j e i z bi ol oškog uzgoj a).
Ogul i te naranču i l i mete, operi te
l i stove metvi ce i sve pri premi l e
u sokovni ku, ostavl j aj ući naranču
za kraj.
Egzoti čni dodi r
2 kruške
1 jabuka
1/4 limuna
jestivo cvijeće
Kruške i j abuke operi te i i zvadi te
im središnj i di o s košti cama (ako
nisu i z bi ol oškog uzgoj a dobro
ih je i ogul i l i ). Zaj edno s drugi m
Voćem, u sokovni k sl avi te i čet-
vrti nu ogul j enog l i muna. Napi tku
ćele dati egzoti čnu notu ako ga
ukrasi te l ati cama j esti vog cvij eća
bez štetni h sastoj aka: l ati cama r u-
ža, kri zantema i dr.
Grožđe za ljetnu žegu
150 g bijeloga grožđa
pola limete
Operi te grožđe i pri premi te ga u
sokovni ku. Oci j edi te li metu i dobi -
veni sok pomij ešaj te sa sokom od
grozda. Posl uži te u vi sokoj čaši i
dodaj te kocki ce l eda.
Uz ovaj i zvrsni sok možete po-
sl uži l i ogul j ene bobe grožđa bez
koštica.
Di jetni sok
od marel i ce
6 marelica
2 kriške žute dinje (kantalupe)
1 breskva
1 žličica sojinog lecitina
Ako i h ne možete nabavi ti i z bi o-
l oškog uzgoj a, marel i ce ogul i te.
U sokovni ku pri premi l e marel i ce
i di nj u bez kore. breskvu ogul i te i
narežite te je posl uži te uza svj eži
napi tak.
Sok zači ni te soj i ni m l eci ti nom.
Sorbet od breskve
1 kg bresaka
4 naranče
Recept j e predvi đen za 4 osobe.
Ogul i te i narežite breskve. Oci j edi -
te naranče i zaj edno s breskvama
i h i zmi ksaj te. Rezul tat bi trebao
bi ti gl atka krema. Prel i j te sadržaj
u metal nu posudu i ostavi te u
z amrz i vaču 5 do 6 sati .
Otpri l i ke svakog sata promi j e-
šajte smj esu kako se ne bi stvori l i
vel i ki komadi l eda.
Sorbet izgleda još pri vl ačni j e ako
se posl uži u čaši . Ako žel i te sl atki
sorbet, dodaj te četi ri žl i ce smedeg
šećera, si rupa ili mel ase dok ga
pri premate u mi kseru.
Nemoj te kori sti ti med j er one-
mogućava i spravno zal eđi vanj e.
Si rutka s j abukom
sirutka (ili 150 ml mlijeka)
1 jabuka
U sokovni ku pri premi te j abuku
i dodaj te joj l agano ki sel u si rut-
ku. Pr ethodno i sprobaj te doda-
j ući nekol i ko kapi (ako j e riječ o
pri rodnoj tekućoj si rutki ) ili naj -
manj u ravnu žlicu (ako j e u prahu).
Posl uži te dobro rashl ađeno. Na-
pitak je veoma osvježavajući i zdrav.
Si rutka j e i zvrsna za r evi tal i -
zacij u cri j evne Hore. Ako j e vo-
l i te i l i se uspi j ete pr i vi knut i na
nj ezin okus, postat će dobar pr i -
j atel j vaši h sal ata j er j e možete
upotri j ebi ti umj esto octa. Vrl o j e
dj el otvorna kod bezbroj ni h tego-
ba i, u vanj skoj uporabi , za rane
i ekceme.
Prijatelj suhe kože
1 jabuka
5 velikih mrkava
1 komad dumbira
Oči sti te mr k vu, j abuku nareži te
na komade i l i kri ške i ogul i te
dumbi r. Sve pri premi te u sokov-
ni ku. . . I već j e gotovo! Ovaj j e sok
rev i ta 1 iz i raj u ći i koži daj e i zni mnu
el asti čnost i mekoću. Mogući " su
razne vari j ante ovog napi tka, kao:
• mr kva, j abuka i perši n
• mr kva, ci kl a i nekol i ko l i stova
sal ate (mogu se dodati 1- 2 l i sta
bl i tve).
• mr kva, krastavac, ci kl a.
Sok od grožđa
300 g grožđa
Svatko j e u nekoj pri godi pri pre-
mao sok od grožđa. Već smo na
j ednomu mj estu u knj i zi govori l i
o prednosti ma i nedostaci ma pr i -
ređi vanj a sokova s košti cama i l i
bez košti ca, a sada ćemo se samo
pri sj eti ti nj i hova regeneral i vnog
svoj stva. Grož đe spada među naj -
bolje nami rni ce koje postoj e i uza
svoj e anti oksi dantsko dj el ovanj e,
uvi j ek j e zani ml j i vo kao sredstvo
za regeneraci j u energi j e u bi l o ko-
joj situaciji i u bilo kojim godinama.
Popi j emo l i ga pri j e spavanj a,
pomoći će nam da se opusti mo i
zaspemo.
Hl adni punč
od bobi ca
100 g šumskog voća
(kupina, malina, ribiz...)
ili 100 ml soka od borovnice
350 g dinje
1 grozd bijeloga grožđa
U sokovni ku pri premi te sok od
bobica i di nj e. Nakon loga dodaj te
bij elo grožđe iz kojega ste i zvadi l i
koštice. Ako ovom punču dodate
kocki ce leda i l i ga tri sata ostavi te
u z amrz i vaču, mi j ešaj ući ga ener-
gi čno svaki h pol a sata, dobi t ćete
hranj i v i ori gi nal an l j etni l edeni
napitak koji će svatko rado popi ti .
Ako ste
gl adni ...
1 zrela banana, oguljena i narezana
1 oguljena i nasjeckana naranča
sok od pola limete
80 ml negazirane mineralne vode
(ili sok od naranče)
Banane bi trebal e biti prezrel e jer
soku daj u gustoću. Ovaj sok usp-
j ešno utažuj e gl ad. Sve nami rni ce
sl avi l e u mi kser i miješajte pola
mi nute. Kao što smo već spome-
nul i , ova vrsta sokova s vodom
ni j e tol i ko gusta, al i j e j ednako
dobra.
Kralji ca
grožđa
Svoj i m ci l rusni m okusom, sl atki m
i mal o zači nj eni m, grožđe dodaj e
gustoću napi tku. Nemoj te poči ni ti
grešku i zostavl j aj ući grož đe j er
ono daj e bl agu sl atkoću ki sel osti
grej pa.
100 g bijeloga grožđa bez peteljki
pola grejpa, oguljenog i nasjeckanog
1 žličica listova metvice
80 ml negazirane mineralne vode (ili
prirodnog soka od grožđa)
Sve sastojke dobro mi ksaj te pola
mi nute. Proci j edi te i odmah po-
sl uži te.
Sangri j a od
grej povog
soka
1 I soka od crnoga grožđa
2 nasjeckane banane
250 ml soka od grejpa
1 narezana jabuka
250 ml soka od naranče
1 naranča u kriškama
1 nasjeckana breskva
1 štapić cimeta
kocke leda
6 klinčića
Zagri j te kl i nči će u soku od l i mu-
na i pustite ih da se namaču. Po-
mi j ešaj te sve ostal e nami r ni ce.
Oci j edi te kl i nči će i dodaj te i h
punču. Posl uži te s l edom.
Brzi Gonzales J agode bez šl aga
3 narezane jabuke bez peteljke
4 šljive bez koštice
1 žličica cimeta
Punč Thai
300 ml soka od naranče
pola svježeg oguljenog
i nasjeckanog ananasa
1 zreli mango - oguljen,
bez koštice i nasjeckan
1 komad dumbira - oguljen i
narezan na 2,5 cm
naribana kora limete
2 žlice listića svježeg korijandra
150 ml gazirane mineralne vode
(ili soka od ananasa)
Sve nami rni ce dobro samel j i te te
posl uži l e. Sok j e vrl o osvj ežava-
j ući . Navedena kol i či na je / .a 4
osobe.
250 g čistih jagoda
2 velika kivija, oguljena i narezana
2 naranče (svježe ocijeđen sok)
150 ml negazirane mineralne vode (ili sok
od jabuke ili mrkve)
1 svježa samljevena crvena paprika
J agode, ki vi j e, sok od naranče i l i
vodu i zmi j ešaj te u mi kser u u
smj esu bez grudi ca.
Ul i j te mj ešavi nu u čaše i umj esto
uobi čaj enog šl aga, zači ni te svj e-
ž om crvenom ml j evenom papr i -
kom. I uži vaj te u novom okusu.
Aromati čan ledeni
napi tak od ananasa
3 kriške ananasa
malo cimeta u prahu
drobljeni led po želji
Napr avi te sok od ananasa, nato-
či te ga u vi soke čaše i stavi te po
strani . Dodaj te kocke l eda i pos-
pi te ci metom i dobi t ćete vr l o
aromati čan sok. Ako nemate po-
sudu za drobl j enj e leda, zamotaj te
/ >
komad l eda u či stu kr pu i razbij te
ga tvr di m predmetom.
Ne preporučuj emo previ še hl ad-
na pi ća al i , kao što smo već rekl i ,
sve ovi si o kol i či ni , učestal osti ...
i svakoj osobi .
Superkruška
Srela kruška, bez srčike i narezana
250 ml soka od grožđa
sok od 1 limete
Mal i ne, si rup od j avora i 4 žl i ce
vode (i l i soka) mi ksaj te dok ne
dobi j ete j ednol i ku tekući nu. Ako
želite rj eđi sok, dodajte vi še vođe
(i l i soka) i proci j edi te ga kroz cj e-
di l j ku.
Mj ešavi nu ulij te u čaše za koktel
i dodaj te ostatak vode i l i soka (po
želj i) te ukrasi l e ci j el i m mal i nama
i l i sti ći ma svj eže metvi ce.
Dr ugi pri j edl og: Mal i ne se mo-
gu zami j eni l i j agodama. Si r up od
j avora i z vrstan j e anti oksi dans,
pobošl j ava či šćenj e organi zma.
Krema od borovni ca
225 g borovnica
2 male zrele banane, oguljene
300 ml soka od naranče
2 kuglice sladoleda od vanilije
Mal i ne i si rup
od j avora
100 g malina
2- 3 žlice sirupa od javora
500 ml gazirane mineralne vode
(ili soka od naranče)
nekoliko cijelih malina, listovi metvice
za ukras
Šaku borovni ca ostavi l e po stra-
ni za ukras, a ostal u kol i či nu, za-
j edno s bananama i sokom od na-
ranče, i zmi ksaj te. Mi ksaj te dok ne
dobi j ete j ednol i ku smj esu.
Kr emu ul i j te u dvi j e šal i ce i uk-
rasi te sačuvani m bor ovni cama.
Dodaj te kugl i cu sl adol eda i od-
mah posl uži te.
J abuke i šl j i ve pri pre-
mi te u sokovni ku. Pos-
pi te ci metom, promi j e-
šajte i posl uži te.
Dobro izmiksajte
sok od grožđa i
krušku. Posl uži te
u dvi j e čaše i
dodaj te sok od
I i mete po
ukusu.
J užnjački
afrodi zi jak
30 g listića prženog badema
2 zrele nektarine, bez koštice i narezane
1 oguljena i nasjeckana naranča
60 ml mineralne vode ili soka od naranče
sok od limuna
U mi kseru pri premi l e j ednol i ku
smj esu od badema, nektari na, na-
ranča i mi neral ne vode (ili soka od
naranče) i soka od l i muna.
Na kraj u ul i j te sok u šal i ce i
ukrasi te ostatkom bademovi h l i s-
tića.
Kozmobi otski napi tak
od j agoda
150 g jagoda, opranih i narezanih
100 g amasakea
1 žličica tahinija
0,5 I vode, prokuhane s pola žličice soli i
ohlađene
Izmi ksaj te sve nami rni ce i dodaj te
j oš vode ili j agoda, ovi sno o ž e-
ljenoj gustoći . Ovaj se sok može
napravi l i i od drugog voća.
Krema od krušaka
i šljiva
1 zrela narezana kruška
2 zrele narezane šljive
80 ml soka od naranče
15 g zdrobljenih pistača
bez ljuske
Stavi l e krušku, šl j i ve i sok od
naranče u mi kser i mij ešaj te dok
ne dobi j ete j ednol i ku smj esu. Po-
sl uži te u dvj ema šal i cama i uk-
rasi te pi sl ačom.
Breskva u ledenoj
vaniliji
1 mala breskva, zrela i bez koštice
1 mala banana, zrela i oguljena
150 ml soka od naranče
1-2 velike žlice smrznutog jogurta
od vanilije
Breskvu, bananu i sok od naranče
mi ksaj te dok ne dobij ete j ednol i č-
nu smj esu. Dodaj te smrz nuti j o-
gurt od vani l i j e i j oš mal o mi j ešaj -
te. Koktel od breskve posl uži te
/ i
od mal i , po mogućnosti na koma-
di ći ma leda u čaši ,
Prijedlog. Ovaj se koktel može
pri premi ti i ako bananu z ami j e-
ni mo sa 180 g šumskog voća (ku-
pi ne, mal i ne, ri bi z), a breskvu ž l i -
com tekućeg meda.
Trešnje, j agode, sok od naranče i
bademe izmiješajte dok ne dobi j e-
te j ednol i ku smj esu.
Posl uži te u čašama s usi tnj eni m
l edom (sok možete i proci j edi ti ).
Ukrasi te ostatkom l i sti ća bade-
ma.
Pi nk Panter Punč od ananasa
85 ej jagoda
110 g crnoga grožđa bez peteljki
listići metvice za ukras
J agode i grožđe stavi te u mi kser
i mij ešaj te dok ne dobij ete uj ed-
načenu smj esu. Ukrasi te l i sti ći ma
metvi ce.
Nektar od
j agoda i
trešanja
50 g jagoda
150 g trešanja bez koštica
150 ml soka od naranče
30 g listića prženih
badema (po želji)
1 oguljeni ananas, izrezan i bez srčike
600 ml soka od naranče
1 dinja galia bez koštica, oguljena i
narezana
svjež đumbir od 5 cm, oguljen i narezan
2 svežanja listova svježe metvice
Sok od naranče, ananas, di nj u,
svj eži đumbir i svežanj l i stova
svj eže metvi ce i zmi ksaj te u j ed-
nol i ku smj esu.
Ako želite pi tki j i sok, proci j edi -
te ga i prije no što ga ul i j ete u ča-
še, posl uži te ga u vel i koj posudi .
Punču dodaj te ostatak narez anog
voća i svežanj svj eže metvi ce te
odmah posl uži te. Navedena ko-
ličina dovoljna je za 4 osobe.
Ti
Punč od lubeni ce
1 lubenica
sok od 2 limete
6 jagoda
Ovaj j ednostavni lj etni sok može
se posl uži ti u kori l ubeni ce. U tom
se slučaj u pij e na dugačku i ši roku
sl amku.
Naoštrcni m nožem odreži te ka-
pu l ubeni ci . Žl i com i z vadi l e mes-
nati di o l ubeni ce, odstrani l e košti-
ce i pri premi l e u mi kseru. Dodaj -
te i sok od l i mete te mi j ešaj te
30 sekundi .
Na kraj u dodaj te j agode tako da
ostanu pl utati .
Di nj a i ki vi
300 g dinje kantalupe, oguljene i narezane
2 oguljena i narezana kivija
300 ml soka od naranče
ploške naranče za ukras
Di nj u, ki vi j e i sok od naranče
miksajte dok ne dobij ete j ednol i ku
smj esu. Ako želite rjeđi sok, pro-
cij edite ga. Posl uži te u čašama na
vi sokom stal ku, ukrašeno pl oš-
kama naranče.
Punč od pasi flore
meso 4 pasiflore
4 male zrele banane, oguljene i narezane
2 zrela manga, oguljena, narezana
i bez koštica
300 ml kokosovog mlijeka
300 ml soka od naranče
Čaše za punč ostavi te 20 mi nuta u
z amrz i vaču i l i dok se ne zamagl e
od hl adnoće.
Mi ksaj te banane, mango, koko-
sovo ml i j eko i sok od naranče dok
ne dobi j ete j ednol i čnu smj esu.
Punč ul i j te u vel i ku posudu i
dodajte sjemenke i mesnati dio
pasi fl ore. Zasl adi l e. Pije se odmah
i z dobro ohlađenih čaša. Navede-
na kol i či na je za 4- 6 osoba.
Plavi uži tak
2 nasjeckane jabuke
4 zrele šljive bez koštica
150 ml prirodnog soka od jabuke
malo mljevenog cimeta
J abuke, šl j i ve i sok od j abuke i z-
mi j ešaj te u mi kseru u j ednol i ku
smj esu. Sok ul i j te u čaše i ukrasi te
ml j eveni m ci metom.
Koktel od pasi flore
2 pasiflore;
meso i koštice izvadite žlicom
1 veliki mango, oguljen,
bez koštice i narezan
150 ml soka od ananasa ili naranče
Mango, voće pasi fl ore i sok i z-
mi j ešaj te u mi kseru u j ednol i ku
smj esu.
Ukusan napi tak od
dinje i grej pa
nekoliko kriški dinje
1 iscijeđen grejp
metvica po želji
Izrežite grej p popol a i i sci j edi te
sok. Sve smi ksaj te i dodaj te usit-
njene listići- metvi ce te posl uži te
ohl ađeno.
Druge kombi naci j e: rajčica i l u-
beni ca, sok od di nj e (po želj i uz
dodatak vi na porto), kruške, kr um-
pi r.
Koktel od marel i ca
4 zrele marelice, bez koštica i
narezane na četvrtine
1 nasjeckana jabuka
2 oguljene mandarine
150 ml soka od naranče (ili jabuke)
Marel i ce, j abuku, mandari ne i sok
izmiješajte u mi kseru u j ednol i ku
smj esu. Posl uži l e odmah.
T8
Sokovi od povrća
Pretpostavljamo da se od mrkve i voća može dobiti sok bogata okusa,
idi od špinata, salate, cikle, prokulice...? Da, i od tog povrća! Da bismo
nepce naviknuli na nov okus sirovog povrća, najbolje je miješali ga S
voćem koje je lako probavljivo, kao što su jabuka ili kruška, koje su za to
savršene.
Najbolje je odabrati sezonsko voće i iz ekološkog uzgoja; inače ga
prije upotrebe svakako treba dobro oprati ili. u pojedinim slučajevima,
ogulili. Ako se ne spominje drukčije, recepti su predviđeni za I do 2
čaše. Zapamtile da se intenzivni okusi povrća, pogotovo u početku,
mogu ublažili razrjedivaujem vodom. Početnici bi ili trebali pripremali
odvojeno i tek naknadno pomiješali. Ove sokove treba uvijek pili svježe
pripremljeni:!
Formul a 1
2 mrkve
2 šake sojinih klica
4- 6 korijena celera
pola male cikle
1 šaka peršina
1 šaka špinata (ili blitve, kupusa
ili listova cikle)
1 kruška i/ili jabuka
clumbir (2,5 cm, tanko
oguljene kore)
Kao zani ml j i vost, uz ovaj recept
navodi mo neke sastojke koje orga-
ni zam dobi va preko ovog ukus-
nog soka. Na pri mj er:
Ci kl a sadrži f ol nu ki sel i nu, vi ta-
mi n C, mal o drugi h vi tami na (B, ,
l i ,, B, i B5 ,), kalcij , magnezij , fosfor,
kal i j , natri j , bakar, željezo i ci nk.
Per ši n sadrži betakaroten, vi ta-
mi n B3 , B, i B, (mal o manj e ova
posl j ednj a dva); kal ci j , žel j e/ o,
fosfor, kalij i natri j .
Kr uška sadrži betakaroten, fol nu
ki sel i nu, vi tami n C, mal o vi tami na
B,, B2 , Bv B5 i B( ) ; kalcij , magnezi j ,
fosfor, kal i j ; bakar u tragovi ma,
željezo, magnezi j i ci nk.
Duga
3 mrkve
1 list bijelog celera
1 jabuka
pola cikle
1 šaka peršina
Operi te dobro sve voće i povrće,
pri premi te ga u sokovni ku i ulij te
u ši roke čaše.
Zapamti te, ako j e voće i povr će
i z bi ol oškog uzgoj a, možete ga
pri premi ti bez gul j enj a, i skori šta-
vaj ući tako maksi mal no nj egova
svoj stva.
Superkoktel
od povrća
4 mrkve
3 stabljike celera
pola šalice nasjeckanog koromača
pola jabuke
1 šaka bobica
peršin
Sve pri premi te u sokovni ku.
Rajčica iz vrta
6 zrelih rajčica
1 limun
1 krastavac
Nakon što ste ga tanko ogul i l i ,
krastavac pri premi te u sokovni ku,
posebno i sci j edi l e l i mun te ova
dva soka zasebno čuvaj te po stra-
ni . Dobro operi te rajčice hl adnom
vodom, i zreži te i h na komade i
i zmi ksaj te, zači ni te sa 4 žl i ce l i -
munovog soka i 4 žl i ce soka od
krastavca.
Na kraj u dodaj te sol i po žel j i .
Ostatak soka od l i muna i kras-
tavca i skori sti te kao z ači n za
sa l aki .
S I
Aperi ti v od špi nata
I manji svežanj špinata (5 ili 6 listova)
4 mrkve
pola jabuke
Dobro operi te sve sastoj ke i pr i -
premi te i h zaj edno u sokovni ku.
Špi nat i ma i ntenz i van okus, al i
j e u ovoj razri j eđenoj kombi naci j i
ugodan nepcu. Ovaj sok od špi -
nata j edan j e od oni h tzv. zel eni h
sokova.
Aperi ti v od salate
3 lista salate
3 mrkve
2 stabljike celera
pola jabuke
Dobro operi te sal atu, mr kvu i
celer. J abuku ogul i te i i zvadi te joj
srči ku. Nakon toga sve zaj edno
pri premi te u sokovni ku. Ovaj j e
sok najbolje popi ti 20 mi nuta prij e
j ela.
3 lista cikle
4 ili 5 mrkve
pola zelene paprike
1 jabuka
Mor amo se češće sjetiti skromne
ci kl e jer su neka njezina svoj stva
nevj eroj atna. Ponudi t ćemo tri
mogućnosti .
Aper i t i v: Operi te mrkve i l i sto-
ve ci kl e. Papri ku prereži te po po-
l ovi ci i i zvadi te sve sj emenke. Oči s-
tite j abuku. Sve sastoj ke pr i pr e-
mi te u sokovni ku. Ori gi nal no j e
u ovom receptu to što se kori ste
l i stovi , a ne pl od ci kl e. Ovaj sok
i ma vel i ku hranj i vu vri j ednost.
Dr ugi pr i j edl og:
3 mr kve, I ci kl a i
I zelena papri ka.
Ovo j e napi tak
koj i daj e
mnogo
energi j e.
Zato, ustani te i
vj ežbaj te!
Tr eći pr i j edl og:
6 mrkava, pol a ci kl e
i (po želj i) nekol i ko
l i stova ci kl e.
s ,
Aperi ti vi s ci klom
Turboenergetska
rajči ca
3 rajčice srednje veličine
1 limun
pola žlice rotkvice
1 stabljika celera
pola češnja češnjaka
3 jušne žlice jogurta
Oci j edi te l i mun i sok sačuvaj te
po strani . Ogul i te češnj ak, operi te
raj čice i celer i sve pri premi te u
sokovni ku. Posl i j e dodaj te l i mu-
nov sok i j ogurt. Promi j ešaj te i
pospi te nari banom rotkvi com.
Ovaj j e sok pi kantna okusa.
Druga j e mogućnost da rotkvi cu,
umj esto da j e ri bate, stavi te s os-
tal i m sastoj cima u sokovni k.
Ljetni aperi ti v
2 zrele rajčice
1 mali krastavac
malo origana, bosiljka ili paprike
(po želji)
S rajčica odstrani te zel ene petel j -
ke, rajčice dobro operi te. Ako mi s-
lite da j e krastavac premazan vos-
kom, ogul i te ga. Sve zaj edno i z mi -
ješajte u sokovni ku. Ovaj ukusan
sok, možete dodatno oživj eti s ma-
l o ori gana, bosilj ka ili papri ke.
Zeleno
i znenađenje
1 veliki list kupusa
3 jabuke
Li st kupusa operi te, zgužvaj te i
usi tni te u sokovni ku. Nakon toga
operi te i nareži te j abuku, odstra-
ni te srči ku, pri premi te u sokov-
ni ku i dobi veni sok pomi j ešaj te sa
sokom oci kupusa, či j i ćete okus
j edva pri mi j eti ti .
S(
Koktel od cvjetače
2 grančice cvjetače sa stapkom
4 mrkve
1 slatka jabuka
1 šaka peršina
Oper i te, i zreži te i pri premi te u
sokovni ku sve sastoj ke, počevši
od perši na. Sok od j abuke (koj i
se, kao i sok od mr kve, s gotovo
svi me dobro sl aže) dodaj ete na
kraj u. Sl atki okus ovog soka sva-
kome godi .
Zi mski napi tak
6 mrkvi
2 grančice bijelog celera
2 češnja češnjaka
1 šaka peršina
Operi te i pri premi te mr kve, ce-
l er i per ši n. Ogul i t e češnj ak i
usi tni te ga u sokovni ku s dr ugi m
povr ćem. Ak o u sokovni ku naj -
pri j e preradi te češnj ak, sok od
svi h ostal i h nami rni ca pomoći će
vam da ukl oni te nj egov mi ri s sa
stij enki sokovni ka.
Koktel od brokul e
3 grančice brokule sa stapkom
4 mrkve
pola jabuke
Dobro operi te povrće i j abuku, po-
sebnu pozornost obratite na pra-
nj e brokul e kako ne biste pr evi d-
j el i kukce sakri vene u nj ezi ni m
l i stovi ma. Sve sastoj ke pri premi te
u sokovni ku i posl uži te odmah.
Koktel od cikorije
1 salata cikorija
3 mrkve
1/4 salate
Ovo j e j edi nstven "koktel kal ci -
j a" j er j e veoma bogat ovi m mi -
neral om. Mož e mu se dodati i po-
koj i dobro oči šćen list kopr i ve
(stavi te rukavi ce kako se ne biste
opekl i ) da bi se dobi l o j oš vi še
kal ci j a.
Pri prema se uobičaj eno u sokov-
ni ku.
S7
Mrkva koja osnažuje Prokul i ca u društvu
6 mrkvi srednje veličine
2 crvene paprike
1 zelena paprika
pola brokule
Nami r ni ce pri premi te kao i obi č-
no te izmij ešaj te u sokovni ku. Po-
sl uži te odmah kako ne bi i zgubi l e
svoj a svoj stva.
Uvi jek gl atka koža
6 mrkvi
pola zelene paprike
Operi te i ostružite mrkve. Papri ku
prereži te popol a, odstrani te sj e-
menke i petel j ku. Ci ste nami rni ce
pri premi te u sokovni ku.
T r i k. Ako često pri premate sok
od mr kve u sokovni ku, vj eroj atno
će se nj egovi di j el ovi , bez obzi ra
na redovi to pranj e, l agano oboj i ti .
Da biste i h oči sti l i , ostavi te i h ne-
kol i ko sati u vodi u koj u ćete do-
dati nekol i ko kapi vari ki ne. Na-
kon toga i h dobro i speri te s mno-
go čiste vode.
Pri j edl og: dodaj te stablj iku celera.
1 zrela rajčica
1 mrkva
1 grančica celera
2 prokulice
kocke leda (po želji)
Nakon što sve nami rni ce operete i
narežete, pri premi l e ih u sokovni -
ku. Za lj etnih vrući na posl uži te s
kockama l eda.
Sok od povrtne salate
3 grančice brokule
1 češanj češnjaka
2 zrele rajčice
2 stabljike celera
pola zelene paprike
Operi te rajčice i odstrani te stab-
l j i ku. U vodi operi te brokul e i
papri ku, odstrani te sj emenke. Na-
stavi te s cel erom: odstrani te mu
l i stove. Na kraj u ogul i te češnj ak.
U sokovni ku naj prij e pri premi te
brokul u, zati m češnj ak, rajčice, ce-
ler pa papri ku. Zači ni te po ukusu.
Pl odovi zemlje i sunca
1 mala cikla
1 šaka peršina
1 kriška ananasa
Ovaj sok se ne preporučuj e počet-
ni ci ma j er, i ako ananas mal o ubl a-
žava i ntenzi van okus ci kl e, možda
će nekome i pak bi ti prej ak.
Sve se pri prema u sokovni ku.
Započni te s perši nom kako bi se
nj egov okus i sprao ostal i m nami r-
ni cama koje sl i j ede. Ne pr epor u-
čuj e se vi še od j ednog soka s ci k-
l om dnevno.
Kada se navi knete na okus peršina,
vj eroj atno ćete ga početi stavl j ati
u sve sokove od povrća. Vrl o j e
ukusan pomi j ešan s mal o raj čice.
Vrtni koktel
1 češanj češnjaka
3 grančice brokule
2 lista kelja
5 mrkvi
kajenski papar
sol, ocat
maslinovo ulje (po želji)
Češnj ak očistite, a ostale nami rni ce
operi te. Češnj ak i brokul e z amo-
tajte u l i stove kelja i stavi te u so-
kovni k zaj edno s mr kvama. Po-
papri te po ukusu. Žel i te l i po-
j ačati okus, dodaj te sol i , octa i
masl i novog ulj a.
Slatko od cikle
3 male cikle
4 mrkve
pola rimske salate
2 naranče
2 jabuke
Sve" operi te (mr kvu i ci kl u četki -
com pod ml azom vode) i ogul i l e
naranče. Sve zaj edno pri premi l e
u sokovni ku, a sok posl uži te u
vi soki m čašama. J abuke možete
zami j eni ti kruškama.
Novi život
4 mrkve
pola jabuke
1 komad dumbira
Očetkaj te i operi te mrkve, j abuku
i đumbi r te sve zaj edno izmiksaj te
u sokovni ku. Druga pol ovi ca j a-
buke može se i skori sti ti za drugi
sok i l i sal atu.
Vege
4 jabuke
2 grančice bijelog celera
Operi te j abuke i celer i pri premi te
i h u sokovni ku. Ova se dva oku-
sa dobro sl až u, a sok j e vr l o
ukusan.
91
J abučna rapsodi j a
3 srednje velike jabuke
1 stabljika celera
3 srednje velike mrkve
1 limun
Operi te j abuke (ako izgledaj u kao
da su premaz ane voskom, bol j e
j e ogul i ti i h), operi te celer i mrkve.
Ogul i te l i mun i pri premi te ga u
sokovniku sa svi m ostal i m na-
mi rni cama.
Dr ugi pr i j edl og: Ova "j abučna
r apsodi j a" vari j anta j e sve o mi -
l j eni j eg soka od j abuke i mr kve.
Obi čno se pri prema u j ednakom
omj eru tih dvi j u nami rni ca.
Šareni gaspaccio
6 zrelih crvenih rajčica
1 zelena paprika
1 krastavac
2 češnja češnjaka
pola luka
krušne mrvice od kruha starog 1 dan
1 šaka oguljenih badema
1 I vode
sol, ocat i ulje (po želji)
pola naranče (po želji)
Kol i či na u ovom receptu dovol j na
j e za šest osoba. Da biste pri pre-
mi l i ovaj ukusan gaspaccio, ope-
rite raj čice (ne treba ih gul i ti ) i
papri ku stavi te pod ml az vode da
odstrani te sve sj emenke. Ogul i te
češnj ak i l uk i napravi te gusti
pi re.
Proci j edi te pi re kako biste odi -
j el i l i svu tekući nu te dodaj te vo-
du, krušne mrvi ce - koj e ste pret-
hodno namoči l i u ulj u i octu - te
narezane bademe. Izmi j ešaj te sve
u mi kseru i posol i l e po ukusu.
Posl už i te rashl ađeno. Po žel j i ,
možete dodati sok od pol a na-
ranče.
Biljni ekstrakt
2 lista salate
4 lista kupusa
5 mrkvi
3 grančice brokule
pola jabuke
Nakon što ste na uobi čaj en nači n
pri premi l i nami rni ce, zgužvaj te
l i stove salate i kupusa i pri premi -
te ih u sokovni ku zaj edno s bro
kul om, j abukom i mr kvom.
))
Či stači ca Samba
2 ili 3 mrkve (ovisno o veličini)
pola krastavca
pola cikle
6 mrkvi
pola cikle
1 šaka peršina
Ogul i te i operi te mr kve, ogul i te
krastavac i ci kl u te sve pri premi te
u sokovni ku. Ovaj j e sok i zvrstan
za osobe koje j edu previ še mesni h
proi zvoda i nami rni ca opterećeni h
mašću jer i ma proči šćavaj uće dj e-
l ovanj e, kao što mu i nazi v go-
vor i .
Operi te mr kve, ci kl u i perši n. Na-
kon toga pri premi te nami rni ce u
sokovni ku tako da počnete i za-
vrši l e s mr kvom. Ovaj j e sok i z vr-
stan za dane i spunj ene f i zi čkom
ili psi hi čkom akti vnošću: stresom,
prol j etn i m u morom...
) I
Zločesta ci kla
1 mala cikla
1 cikorija
2 limuna
J oš j edan i zvrstan nači n da se i s-
kori ste svoj stva ci kl e.
Tango rotkvi ce
6 rotkvica
2 krastavca srednje veličine
1 rajčica
6 listova kupusa
1 cikla srednje veličine
Operi te rotkvi ce i ci kl u četki com
u hl adnoj vodi . Krastavce ogul i l e
jer i h često premaz uj u voskom
da ljepše i zgl edaj u, a taj se vosak
ne odstranj uj e vodom (ako su i z
bi ol oškog uzgoj a možete i h pr i -
pr emi ti u sokovni ku s kor om,
samo i h operi te). Operi te raj čice
i l i stove kupusa i sve usi tni te u
sokovni ku. Po želj i možete dodati
j oš j ednu raj či cu. Naz i v "t ango"
povez an j e s pi kantni m okusom
rotkvi ca.
Rajčica afrodi zi jak
3 srednje velike rajčice
2 mrkve
2 stabljike celera
Operi te i nareži te raj čice; vodom
dobro operi te granči ce cel era, a
mr kve dobro očetkaj te pod ml a-
zom vode. Pri premi l e sve nami r-
nice u sokovni ku i posl uži l e dob-
ro rashl ađeno. Možete dodal i ma-
l o i ntegral nog šećera od šećerne
trske, i ako j e bolj e ne mi j enj ati
pri rodan ukus povrća.
Rajčice s kl i cama
2 rajčice
2 mrkve
sok od klica (lucerna i pšenica)
1 krastavac
1 paprika
1 stabljika celera
peršina po ukusu
Pri j e pri premanj a svi h nami rni ca
u sokovni ku i procj edi vanj a, po-
vr će dobro operi te i nareži te.
Tako pri preml j enom soku dodaj te
nekol i ko žlica soka od klica (vi di
str. 95.).
M
95
Breussov sok
1 sirova cikla
2 mrkve
1 mesnati list celera
1 mali krumpir
4 rotkvice
Mogu se i skori sti ti i komadi ći
stabl j i ke i čvršći l i stovi . Ovaj j e
sok nj emački lij ečnik pri rodne me-
di ci ne Rudol f Breuss pr epor uči -
vao svoj i m paci j enti ma u lij ečenj u
raka.
Toni k od povrća
1 brokula
1 svežanj celera
3 velike rajčice
4 prokulice
3 velike mrkve
pola svežnja luka
2 grančice peršina
Ogul i te l uk i oči sti te cel er, o d -
strani te vel i ke l i stove. Odstrani te
vanj ske l i stove prokul i ca. Mr kve
očetkajte pod ml azom vode, ostalo
sve operi te. Nakon toga namirnice
su spremne za sokovni k.
Dodi r zelene i
narančaste
5 listova špinata
5 mrkvi
5 listova salate
1/4 celera
4 grančice peršina
Oper i te povr će, pr i pr emi te ga
u sokovni ku i posl už i l e dobro
ohl ađeno. Od celera upotri j ebi te
deblj i di o stablj ike.
Mrkvom proti v stresa
1-2 mrkve
1 jabuka
2- 3 prokulice
Sve pr i pr emi l e u sokovni ku i
posl uži te što pri j e.
Salata i cikle
za bolji san
100 g salate
100 g oguljene cikle
Popi j te prije spavanj a. Pomaže pri
nesani ci .
Zel eni sok
6 velikih listova salate
2 narezana mlada luka
1/4 narezanog krastavca
125 ml negazirane mineralne vode
Sve nami rni ce dobro mi ksaj te ot-
pri l i ke 30 sekundi . Proci j edi te i
odmah posl uži te.
Ovaj sok obogaćuj e sal ata; tajna
j e u uporabi vanj ski h listova sa-
late (ako nisu špri cani ) jer su hra-
nj i vi j i i bogati j i kl orof i l om. Zato
ne bacajte vanj ske l i stove! Krasta-
vac soku daj e svj ež i nu, a ml adi
l uk profi nj en okus.
Koromač i crvena
papri ka
1 mala nasjeckana lukovica koromača
1 narezana crvena paprika
bez peteljke
1 oguljena naranča
Sve nami rni ce pri premi te u so-
kovni ku. Dobi veni sok promi j e-
šajte i posl uži te.
Bez gl avobol j e
uz kupus i celer
300 g kupusa
100 g celera
j ednom dnevno na prazan ž el u-
dac.
Umi ruj uće povrće
2 kriške lubenice
3 lista kelja
1 rajčica
1 stabljika celera
Sok umi ruj ućeg dj el ovanj a, proti v
nemi ra i nervoze.
Neuni šti vi koromač
pola lukovice koromača, sitno nasjeckane
1 oguljena i naribana mrkva
2 velike zrele narezane rajčice
125 ml negazirane mineralne vode
Sve sastojke miksaj te pola mi nute.
Proci j edi l e sok i odmah ga posl u-
ži te. Koromač j e nabol j e konz u-
mi ral i si rov jer j e lak za probavu
)8
i svi m sokovi ma dodaj e posebnu
notu. Pazi l e na kol i či nu jer je to
bilj ka s j aki m okusom; kol i či nu
uvi j ek možete povećati . Nakon
mal o vj ežbe, vj eroj atno ćete ga
dodavati svi m svoj i m omi l j eni m
sal atama.
Luk i naranča
1 luk, oguljen i nasjeckan
2 naranče, oguljene i narezane
150 ml negazirane mineralne vode
Sve sastoj ke kratko i zmi ksaj te.
Proci j edi te i posl uži l e.
Luk j e l akše probavl j i v i omo-
gućuj e dobru kombi naci j u s na-
rančom u sokovi ma, al i i u sa-
l atama.
Salata, papri ka i j abuka
1 narezana salata
1 narezana paprika bez peteljke
1 nasjeckana jabuka bez peteljke
Sal atu, papri ku i j abuku pri pre-
mi l e u sokovni ku, promi j ešaj te i
posl uži te.
Fina carrot Popaj
pola ananasa
2 velike mrkve
pola limuna
Sok mož ete pr i pr emi ti tako da
sve nami rni ce izmij ešate u sokov-
ni ku ili da mr kvu posebno nar i -
bate. Obj asni t ćemo postupak za
ovaj drugi pri j edl og: dobro ope-
ri te mr kve i naribaj te i h. Ogul i te
ananas, odstrani te srči ku i pri pre
mi te ga u sokovni ku. Oci j edi te
pol a l i muna. Nari banu mr kvu po-
mij ešaj te sa sokom od ananasa i
dodaj te žl i cu l i munovog soka; pr i
posl uži vanj u dodaj te i komadi će
l eda.
Rabarbara, kruška i
đumbi r
2 komada rabarbare bez listova
2 kruške bez peteljke, nasjeckane
1 žlica narezanog đumbira
Rabarbaru, kruške i đumbi r pr e-
radi te u sokovni ku u sok. Pr o-
mij ešaj te i odmah posl uži te.
1 vrhom puna šaka mladog špinata
2 oguljene i narezane naranče
1 nasjeckane jabuka
125 ml negazirane mineralne vode
Špi nat se bez kuhanj a si rov dodaj e
u sok j er j e tako puno hranj i vi j i .
Sve sastoj ke kratko i zmi ksaj te.
Proci j edi te i posl uži te.
Ci kla, j abuka
i celer
1 sirova narezana cikla
2 nasjeckane jabuke
2 stabljike celera
Sve sastojke izmiješajte u sokovni -
ku, promij ešaj te i posl uži te.
Pi kantan sok
od rajčice
3 velike narezane zrele rajčice
1 žlica nasjeckanog bosiljka
nekoliko kapi tabascaili pikantnog umaka
80 ml negazirane mineralne vode
Sve sastojke miksaj te pola mi nute.
Proci j edi te i posl uži te.
Zrel e domaće raj čice uvi j ek su
vrl o ukusne. Vri j edno j e truda po-
novno navi knut i nepce na ovaj
sok. Svj eže ubrane raj či ce samo
naribaj te (ogul j ene, al i uvi j ek si ro-
ve) i l i proti sni te kroz prešu za
pi re. Okus dobrog umaka od si ro-
ve raj či ce (s mal o sol i i ul j a) neus-
por edi v j e s bi l o koj i m dr ugi m
okusom.
Tabasco će joj dodati mal o pi -
kantnosti .
S đumbi r om: okus soka od do-
maće rajčice j ednako j e bogat kacia
mu se doda mal o soka od đumbi -
ra (1,5 cm).
Rajči ca, špi nat
i j abuke
3 narezane rajčice
1 veliki svežanj špinata
1 jabuka bez peteljke i nasjeckana
Raj či cu, špi nat i j abuku pr i pr emi -
te u sokovni ku. Promi j ešaj te i po-
sl uži te.
Virgin Bloody Mary
300 ml soka od rajčice
2 narezane velike rajčice
sok od 1 limete
1 crveni feferon,
narezan i bez sjemenki
1 žlica šećera (po želji)
Ovo j e recept za pi kantnu i z ači -
nj enu bezal kohol nu verzi j u kl a-
si čnog koktel a koj i se sl už i s
đrobl j eni m l edom. Sok od raj či -
ce, dvi j e ci j el e raj či ce, sok od
l i mete, feferon i šečer izmij ešaj te
u mi kseru. Preradi te u gustu j ed-
nol i ku smj esu te posl uži te u dvi -
j e čaše u koj e ste prethodno stavi -
l i drobl j eni l ed. Odmah posl u-
ži te.
Celer s mj ehuri ći ma
2 velike stabljike celera
s nasjeckanim listovima
1 narezana jabuka
150 ml mineralne vode
Sve nami rni ce miješajte kratko u
mi kseru. Proci j edi te i posl uži te.
Ako želite sl adi sok, umj esto j a-
buke stavite mr kvu. Sok će bili j ači
ako celer pri premi te u sokovni ku
i dodate ga j abuci , bez dodavanj a
vode.
Nećemo govori ti o proči šćava-
j ući m i bl ago af rodi zi j ački m svoj -
stvi ma cel era. Da bi ste dobi l i
puni okus, cel er i skori sti te ci j el i ,
s l i stovi ma. No imaj te na umu da
j e cel er j akog okusa te ga dozi raj te
po ukusu.
102
Tropski napitci i sokovi
BEZALKOHOLNI KOKTELI, EGZOTIČNI I
REVITALIZIRAJUĆI LJETNI NAPITCI
P
odri j etl o j e tropskog voća r e-
l ati vno; tako ki vi dobro uspi -
j eva u medi teranskoj kl i mi , i ako
to voće i z vorno dol a/ i i/ , Nove
Gvi nej e. Na Medi teranu smo se
već na vi kn idi na banane i datul j e,
koje se u dr ugi m zonama j avlj aj u
kao egzoti čno voće. Rane j agode,
pa čak i naranče, donedavna su u
Vel i koj Bri tani j i i i stočnom di j el u
Eur ope bi l e l uksuz. No određe-
no voće i pak smatramo tropski m:
ananas, kokos, j abuka custard
(mrežasta anona), guj ava, mango,
papaj a, voće pasi fl ore...
U cij eloj se knj i zi provl ače r e-
cepti koj i sadrž e tropsko voće.
U ovi h nekol i ko koje ćemo sada
predstavi ti , l i su ukusni pl odovi
glavni sastojci. Predl ož i l i su i h
moj i ameri čki pri j atel j i , obož ava-
telji koktel a, koj i su j ednog dana
odl uči l i i sprobati nove okuse bez
al kohol a. U Kal i f orni j i su otvori l i
bar u koj em se pri premaj u i skl j u-
či vo pri rodni sokovi - i doži vj el i
vel i k uspj eh.
Svi su recepti za 1- 2 osobe.
Zači ni koj e predl ažemo na kraj u
ukrasi t će svaki sok i dati završnu
notu vašem tr udu. Ži vj el i !
Gi nger & Fred
0,5 del soka od borovnice
0,6 del soka od grejpa
0,6 del soka od naranče
0.3 del soka od đumbira
1 žlica meda
1 ploška naranče kao ukras
Sve nami rni ce, zaj edno s l om-
Ij eni m l edom, i zmi ksaj te. Dobro
promi j ešaj te. Mj ešavi nu ul i j te u
vi soku ohl ađenu čašu. Ukrasi te
kri škom naranče.
Strast
120 ml soka voća pasiflore
90 g nektara gnjave
3- 5 kapi ekstrakta badema
muškatni oraščić za začin
Sve sastoj ke, osi m muškatnog o-
raščića, pri premi te u mj ešaču za
koktel (siinker), zaj edno s drob-
l j eni m l edom. Posl uži te u vel i koj
ohl ađenoj čaši i zači ni te s mal o
muškatnog orašči ća.
Božanski nektar
1 del soka od ananasa
1 del soka od mandarine
0,8 del kokosovog mlijeka
1 banana narezana na kolutove
naribani kokos
Izmi ksaj te sokove, kokosovo ml i -
jeko i bananu. Mij ešaj te dok se ne
zapj eni . Ul i j te u dvi j e ohl ađene
čaše i ukrasi te ri bani m kokosom.
Frape od papaje
120 ml soka od naranče
120 ml soka od papaje
120 ml kokosovog mlijeka
1 banana narezana na kolutove
naribani kokos
Nami r ni ce miješajte u mi kseru
dok se ne napi tak ne z apj eni .
Fr ape ul i j te u ohl ađenu čašu i
dodaj te nari bani kokos po žel j i .
Kol i či na j e dovol j na za 2 osobe.
Nebeska cesta
Hawai i
150 ml soka od ananasa
120 ml soka od gujave
60 ml soka od naranče
kriška naranče za ukras
Sastoj ke i zmi j ešaj te u mi kseru
tako da smj esa bude gusl a i bez
komadi ća voća.
Sok ul i j te u ohl ađene čaše i
ukrasi l e kri škama naranče.
150 ml soka od naranče
120 ml soka od lubenice
90 ml soka od ananasa
30 ml soka aloe vere
1 žlica pčelinjeg peluda
Sve sastoj ke mij ešaj te u mi kseru
dok se ne sj edi ne. Sok ul i j te u
dvi j e dobro ohl ađene čaše«
Dašak I stoka Sok od šećerne trske
180 ml soka od jabuke
120 g datulja bez koštica, namočenih
zgnječenih
pola žlice cimeta
2 klinčića
Sok od j abuke i datul j e dobro
izmij ešaj te u mi kseru pa prelij te u
pl i ću posudu i kuhaj te na laganoj
vatri otpri l i ke 30 mi nuta. Posl už i -
le u zdj el i cama.
Ovaj j e sok ti pi čan za Santo Do-
mi ngo. Tanko ogul i l e vanj ski di o
trske i provuci l e ga kroz val j kasto
cj edi l o. Dobi t ćete rezul tat sl i čan
obradi u sokovni ku. Sok posl uži te
s mal o droblj enog leda (vidi sliku).
šećerna trska u svome pr i r od-
nom obl i ku ne i za/ i va poj avu ka-
rij esa, kao ši o bi se mogl o pomi s-
l i ti , i vrl o j e hranj i va i kori sna.
Kari pski l i mun
Tropska
papaj a-mango
150 g soka od papaje
70 ml soka od limete
pola srednjeg manga, oguljenog i
narezanog, bez koštice
1 žlica meda
Sve sastoj ke izmij ešaj te u mi kseru
dok ne dobi j ete sok koj i boj om
podsjeća na snij eg koji samo što se
nije otopi o. Sok poslužite u vel i koj
ohl ađenoj ćasi .
Od l i muna i mal o mel ase, meda
od šećerne trske ili i ntegral nog
Šećera napravi te si rup. Si r up mo-
žete čuvati u z amrz i vaču (samo
j edanput!) ili hl adnj aku, al i ga j e
naj bolj e odmah upotri j ebi ti .
Žel i te li s dr uštvom uži vati u
osvj ežonj u, si rupu dodaj te vode.
Pri j e posl už i vanj e dodaj te sok
od nekol i ko svj eži h l i muna i (po
žel j i ) mal o l i mete.
Mango l udi l o
90 ml soka od manga
120 ml soka od bijelog grožđa
120 ml jabučnog soka
(ili jabučnog vina)
Sve sastojke stavi l e u inješać kok-
lela (slinkcr) i snažno potrošile. Na-
pitak ulijte u dvi j e dobro ohl ađene
čaše.
Tropsko osvježenje
120 ml soka od ananasa
120 ml soka od kivija
120 ml soka od papaje
infuz (oparak) svježe metvice za začin
Sokove s mal o drobl j enog leda mi -
ješajte dok se smjesa ne zapj eni .
Posl uži te u dvi j e, prethodno oh-
l ađene, vi nske čaše.
Na kraj u zači ni te metvi com po
ukusu.
Poljupci strasti
60 ml soka od voća pasiflore
1 žlica sirupa (ili marmelade) od malina
gazirana mineralna voda (ili sok)
1 kriška naranče za ukras
Sok i si rup ulij te u vel i ku, dobro
ohl ađenu čašu i dodajte mi neral nu
vodu ili sok, l agano mi j ešaj ući .
Ukrasi te narančom.
110
Gusti sok od avokada
1 zreli avokado, oguljen, bez koštice i
narezan
150 ml svježega prirodnog soka od rajčice
(rajčicu naribajte bez kože ili je protisnite
kroz presu)
60 ml soka od limete
1 mali narezani zeleni čili
1 češan češnjaka, sitno nasjeckan
soli po ukusu
svježa sitna crvena paprika, po ukusu
limela (velika ploška) za ukras
Sve sastojke osi m sol i , crvene pap-
ri ke i l i mete izmiješajte u mi kseru.
Napi tak ostavi te u hl adnj aku j e-
dan sat i ulij te u vel i ke dobro ohl a-
đene čaše. Pospi te sol j u i papr i -
kom, ne mij ešaj te. Ukrasi te kri š-
kom l i mete.
radi te (u mi kseru) u gl atku kre-
mu. Zači ni te po želj i. Ul i j te u po-
sudu (i l i šalice za j uhu) te pospi te
nari banom korom l i muna i si tnom
cr venom papri kom.
Ruži časti dodi r
90 ml soka od breskve
60 ml soka od gujave
gazirana mineralna voda
grančica svježe metvice
Sok ulij te u mj ešač koktel a, dodaj -
te drobl j eni led i dobro protresi te.
Posl uži te u dobro ohl ađeni m ča-
šama i dopuni te mi neral nom vo-
dom. Promi j ešaj te i zači ni te svj e-
ž om metvi com.
Gusti sok od avokada I I .
1 zreli avokado, oguljen, bez koštice
1 narančasta paprika, očišćena
1 žličica sjemenki korijandra
sok od pola limuna
60 ml negazirane mineralne vode
sol i sitna crvena paprika
naribana korica limuna
sitna crvena paprika za ukras
Papri ku, avokado, sj emenke kori -
j andra, sok od l i muna i vođu pio-
Svi su ludi
za ananasom
1 mali zreli ananas, oguljen i narezan
komad đumbira (2,5 cm), oguljen
175 ml negazirane mineralne vode
Sve nami rni ce stavite u stolni mi k-
ser i kratko miješajte. Proci j edi te
i odmah posl uži te. Kol i či na do-
vol j na za 2- 3 osobe.
Ml
Ananas i đumbi r i maj u diges-
ti van uči nak i i zvrsna su kombi -
naci j a. Taj na j e u odabi ru zrel og
ananasa koj i j e sl atkog i punog
okusa (prepoznat ćete ga po to-
me što mu se l i stovi krune l ako
ki daj u).
Kombi naci je
Sl j edeći recepti l ako se
pri premaj u, a dopuštaj u i
mnoge kombi naci j e. Probaj te,
svi dj et će vam se:
• mango, ananas i mrkva
• kruška, ananas i mango
naranča, papaj a i ananas
" grožđe, ananas i voće
pasiflore
Kari pski napi tak od
ananasa i naranče
3 koluta ananasa
sok od jedne naranče
Odstrani te koru ananasa. Izreži te
tri kol uta, i zvadi te srči ku i narežite
na komade. Ananas pri premi te u
sokovni ku i dodaj te ga soku od
naranče.
Deli ci ja od manga
60 g zrelog manga, zgnječenog
3 velike jagode
30 ml soka od limete
kriške limete za ukras
Sve sastojke smi ksaj te, osi m j edne
j agode i l i mete, s mal o drobl j enog
l eđa. Ul i j te u vel i ke, dobro ohl a-
đene čaše za vi no. Ukrasi te j ago-
dom i l i mel om te dodaj te leti.
Tropski okus
1 zrela banana, oguljena i narezana
1 zreli mango srednje veličine,
oguljen, bez koštice, narezan na prutiće
sok od pola limete i naribana
korica limete
60 ml soka od naranče
naribana korica limete za ukras
U mi kseru izmij ešaj te bananu,
mango, sok, kori cu l i mete i sok od
naranče. Mij ešaj te dok ne dobi j ete
j ednol i čnu kremu. Posl uži te j e u
šal i cama ukrašeni ma nari banom
korom limete. Kol i či na j e dovol j na
za 2 osobe.
II.)
Frapei, osvježavajuća
pića i mliječni proizvodi
Frape je izvrsna nadopuna prehrani, a katkad i dobra zamjena za
obrok. Medna pčela, Karipski miks ili Policija od manga i breskve
prava su gozba za nepce, pogotovo za najmlađe. Priprema frapea
koti kuće omogućava nam da bolje nadzirano kakvoću namirnica te
izbjegnemo šećer i sirupe koje neki proizvođači dodaju da bi prikrili
lošu kvalitetu voća koje je ubrano nedozielo s vrlo niskom razinom
prirodnog šećera.
Neki se frapei proizvode od ndijeka i njegovih derivata, neki od voća,
a neki sadrže sok ili mlijeko od soje, suhog voća ili žitarica. Zobeno
i rižiuo mlijeko spadaju u najlakše probavljive i iznimno hranjive
napitke. Sokovi od soje malo su teže probavljivi, ali ih zbog njihove
visoke hranjive vrijednosti svakako treba uzeli u obzir. Zato, ostavite
sokovnik da se odmara: stolni mikser je glavni u pripremi ovih
recepala.
Frape od banane
1 banana
1 čaša mlijeka
Vrl o j e j ednostavno:
Ogul i te bananu i pri premi te j e u
mi kseru zaj edno s ml i j ekom.
/ bog svoga sastava ban.ma se
ne pri prema u sokovni ku nego u
mi kseru. Svatko joj može dodati
svoj u "t aj nu" (npr. mal o ci me-
ta). Nj ez i n karakteri sti čan sl atki
okus daj e osnovni ton bi l o kojoj
kombi naci j i sokova. Kravl j e ml i -
j eko može se nadomj esti ti bi l j -
ni m ml i j ekom, zobeni m ili soji-
ni m.
II .
Frape od datulja
i kli ca
s kefi rom
3 datulje bez koštice
1 žlica pšeničnih klica
1 banana
150 ml kefira
2 žlice integralnog šećera
cimet u prahu
Sve sastojke izmij ešaj te u mi kseru
dok se ne sj edi ne. Frape posl uži te
dobro rashl ađen i ukrašen ci me-
tom u prahu.
Mango i j ogurt
1 mango
250 ml infuza od metvice
0,5 I jogurta
Ogul i te i narežite mango i zaj edno
s ostal i m sastoj cima izmij ešaj te u
stol nom mi kseru dok ne dobi j ete
homogenu smj esu. Zasl adi l e i nte-
gral ni m Šećerom od trske po žel j i .
Rashl adi te u hl adnj aku.
Frape od dunje
i krušaka
1 dunja
2 kruške
200 ml biljnog mlijeka
Ogul i l e i nareži te dunj u i sl avi te
je u posudu s ml i j ekom te zagrij te
na l aganoj vatr i (oko 10 mi nu-
ta). Nakon toga dodaj te ogul j ene
kruške narezane na komade i sve
zaj edno i zmi j ešaj te u mi kser u.
Dobi veni sok proci j edi te. Možete
posl uži l i hl adno ili topl o.
Kefi r s j agodama
150 ml kefira
10 srednje velikih jagoda
1 žlica meda
J agode operi te i nareži te te i z mi -
ješajte u mi kseru zaj edno s kef i -
rom. Dodaj te med i dobro i z mi -
ješajte. Posl uži te rashl ađeno. Ri j eč
keif na turskom znači bl agosl ov,
što upućuj e na osvj ežavaj ući uči -
nak ovog z dr avog napi tka koj i
se već nekol i ko stolj eća pij e na
Bl i skom i stoku. Zbog speci f i čne
fermentacij e, kefir posj eduj e slične
kval i tete kao i j ogurt (koji nastaje
tzv. ml i j ečnom f ermentaci j om).
Frape od banane i
kupi na
Frape s ri ži ni m
mli jekom
1 banana
kupine po želji
sojino mlijeko
U mi kseru i zmi j ešaj te bananu i
kupi ne s mal o soj i nog ml i j eka
te ul i j te u čašu. Soj i no ml i j eko
dodaj te po želji ovi sno o gustoći
koj u želite posti ći . Ovaj se napi tak
mož e pri premi ti i sa sokom i l i
zobeni m ml i j ekom.
1 I rižinog mlijeka
sok i kora od jednog limuna
1 štapić cimeta
med ili smeđi šećer
Na laganoj vatri kuhaj te nekol i ko
mi nuta rižino ml i j eko, l i munovu
koru, ci met i smeđi šećer.
Posudu ukl oni te s vatre i nepre-
ki dno mij ešaj ući dodaj te l i munov
sok kako bi se okusi ravnomj erno
i zmi j ešal i . Napi tak posl uži te hl a-
dan i l i topao.
Sl i j edi nekol i ko recepata s lassijem... s koj i m možete pri premi ti puno
razl i či ti h napi taka. Lcissi j e napi tak koj i dol azi i z Indi j e. Veoma j e
osvj ežavaj ući i za nepce i za žel udac, pogotovo nakon pi kantnog
obroka.
Ako u nazi vu napi tka proči tate Inssi, znači da ćete u sastoj cima
pronaći j ogurt i vodu jer - lassi j e zapravo to. Ne zvuči ukusno, al i
j e tako osvj ežavaj uće da će se neki ma od vas ubrzo "podvući pod
kož u".
Lassi od mrkve i
metvice
1,5 kg svježe mrkve
60 dag svježe metvice
250 ml jogurta
2 žlice smedeg šećera
400 ml hladne vode
Dobro operi te metvi cu i mr kve
koje ste prethodno ogul i l i ili ost-
rugal i . Metvi cu dodaj te u sokov-
ni k, ostavlj aj ući nekol i ko listića za
ukras. Nakon toga dodaj te mr kvu
i izmij ešaj te.
Its
U dobi veni sok umiješajte j ogurt,
šećer i vodu. Sve zaj edrio dobro
izmij ešaj te u mi kseru i posl uži te
odmah. Kol i či na j e dovol j na za
4 osobe.
Voćni lassi
1 šalica jogurta
1 šalica voćnog soka
2 banane
malo cimeta ili muškatnog oraščića
med ili integralni šećer
Sve sastoj ke stavi te u mi kser (po
žel j i i l ed) i mi j ešaj te srednj om
brzi nom kako bi ste dobi l i gustu
kremu.
Lassi s metvi com
1 jogurt
1 šalica koncentriranog uvarka od metvice
mango ili breskva bez koštice
2 koluta ananasa
I vilicom protisnuta banana
pola žlice meda
Mj ešavi nu pri premi te U mi kseru s
kockama leda. Pije se hl adno.
J ogurt
s krastavcem
1 šalica jogurta
1 krastavac
1 žlica nasjeckanog luka ili češnjaka
Operi te krastavac, nasj eckaj te luk
i pomiješajte zaj edno s j ogurtom u
mi kseru. Dobi t ćete gusti napi tak
speci fi čna okusa.
Si rutka od mli jeka s
krastavcem
200 ml sirutke od mlijeka
pola krastavca
A listića metvice
kocke leda (po želji)
Operi te i tanko ogul i te krastavac.
Operi te listiće metvi ce i otresi te
kaplj ice vode. Pri premi te j e u so-
kovni ku zaj edno s krastavcem i
pomij ešaj te sa si rutkom. Posl už u-
j e se dobro rashl ađena ili s koc-
kama leda.
Frape od banana i
badema
4 banane
50 g badema u listićima
pola litre bademovog mlijeka
1 žlica meda
Ogul i te i nareži te banane te ih s
bademovi m ml i j ekom i medom
i zmi j ešaj te u mi kseru. Posl uži te
u čašama i ukrasi l e listićima ba-
dema.
Kr avl j e i l i bi l j no
ml i j eko?
Kr avl j e ml i j eko u
r ecept i ma o vo g pogl avl j a
mož et e z ami j eni t i soj i ni m
ml i j ek om (i l i z obeni m koj e
se l akše pr obavl j a).
Dl
A
Uvarci i ostali napitci
RAZNI NAPITCI I UVARCI KAO DODACI SOKOVI MA
U ovo poglavlje uključeni su neki napitci s klicama sjemenki, i
oni nešto "posebniji", le uvarci koji u malim količinama daju
mirisnu aromu nekim sokovima, kao što je to slučaj s uvarkom
od metvice.
Zeleni čaj sa zači ni ma
1 žličica zelenog čaja
1 šalica vode
kora od naranče i limuna
muškatni oraščić
vanilija u štapićima
sok od limuna
kocke leda (po želji)
1 žličica integralnog šećera
Li sti će čaja stavi te u čaj ni k, do-
daj te koru od naranče i l i muna,
mal o muškatnog orašči ća, štapi ć
vani l i j e i i ntegral ni šećer. Zati m
ulij te ki puću vodu, pokl opi te kako
biste dobi l i i nfuz i ostavi te da se
ohl adi . Pri j e posl uži vanj a dodaj te
l ed, sok od naranče i nekol i ko ka-
pi l i muna.
Krastavac za
razbuđi vanje
2 kruške
1 svežanj drag ušća
6 listova kupusa
pola krastavca
2 rajčice
Sve sastojke dobro operi te, ogul i te
i narežite na komadi će te ubaci te
u sokovni k.
Lassi s metvi com
1 jogurt
1 šalica uvarka od metvice
mango ili breskva bez koštice
2 koluta ananasa
1 vilicom protisnuta banana
pola žlice meda
m
Svoj i ni okusom sok nam dočarava
daleku Indiju.
Hercul es
1 mrkva
5 listova špinata
2 lista salate
1 stabljika celera
1 rajčica
pola mljevenog avokada
Sve povr će dobro operi te, na-
re/ i te na komadi će i samel j i te.
Ova kombi naci j a voća i povrća
savršeno dj el uj e proti v umora.
Napi tak od kukuruza
200 g kukuruza
1 limun
I I vode
1 žlica meda
Isci j edi te l i mun i ostavi te sok da
stoj i. Zakuhaj te vodu s kukur u-
z om i kuhaj te 15 mi nuta.
Kukur uz oci j edi te i tekući nu
ostavi te da se ohl adi . U tekući nu
dodaj te l i munov sok i med te pro-
mi j ešaj te. Ovaj j e napi tak bogat
vi tami ni ma i vrl o kori stan u l i -
j ečenj u bol esti kože, uz rokovane
nedostatkom vi tami na B.
Krastavac s l i munom
za detoksi kaci ju
0,75 I soka od krastavca
250 ml soka od limuna
Kombi naci j a soka od l i muna i
krastavca vrl o j e ukusna i poznata
po svoj i m proči šćavaj ući m i hra-
nj i vi m svoj stvi ma.
Koktel od mrkve,
j abuke i meda
1 I soka od mrkve
250 ml soka od jabuke
med
Ovo j e klasična kombi naci j a. J abu-
ku i mr kvu posebno pr i pr emi l e
u sokovni ku pa pomi j ešaj te. Za-
sl adi l e medom. Uobi čaj eno j e na
I mj eri cu soka od j abuke dodati
•I mjerice soka od mrkve.
Rel ax
100 g salate
100 g oguljene cikle
Popi j te pri j e spavanj a.
Baki na metvi ca
listići metvice
cvjetovi kamilice
sjemenke koromača
Ovaj se recept, podri j etl om i z sre-
di šnj e Eur ope, pri prema s papre-
nom metvi com umj esto obi čne.
Zasl adi te medom.
Carev odabi r
cimet
listovi kupine
prženi korijen cikorije
naribana kora od naranče
šipak
korijen dumbira i sladića
ginseng
voda
Ovaj se uvarak može pri premi ti po
vl asti tom ukusu mi j enj aj ući om-
j ere nami rni ca, a može posl uži ti i
kao osnova za sl j edeće napi tke:
Carski nektar
8 žličica Carevog odabira
pola I prokuhane vode
1 I soka od ananasa
1 I soka od borovnice
1 žlica soka od limuna
med
Nakon što j e uvarak pri preml j en
(prethodni recept), pomij ešaj te ga
sa z akuhanom vo do m i ostal i m
sastoj ci ma i posl už i te kada se
cml adi . Ni j e potrebno dodatno
rashl adi ti . Dobi ti ćete od 8 do 10
čaša napi tka.
Napi tak od šljiva
125 g suhih šljiva
1,5 I vode
med (po želji)
Suhe šl j i ve kuhaj te deset mi nuta
u vodi . Ostavi te da odstoj e, pro-
ci j edi l e ih i sačekajte da se ohl ade.
Napi t ak j e dobar ako pati te od
zatvora.
126
Vrč mal i na
maline
cvjetovi hibiskusa
cvjetovi kamilice
voda
cimet
Sastoj ke ostavi te da odstoj e u pro-
kuhanoj vodi 10 mi nuta. Nakon
loga ih proci j edi te i tekući nu za-
sl adi te medom. Ovi m uvar kom
možete pri premi l i i sl j edeće na-
pi tke:
Mal i ne i j abuka
8 žlica Vrča malina
1 I soka od jabuke
pola I prokuhane vode
kriške naranče
U 5 mi nuta napravi te uvarak, oci -
j edi te i pomij ešaj te sa sokom od
naranče. Na kraj u dodaj te kri ške
naranče i posl uži te.
127
Mozai k od mal i na
cvjetovi hibiskusa
prženi korijen cikorije
ribana kora naranče
suho voće u prahu (malina,
kruška i jabuka)
Savršen napi tak za ljetne vrući ne,
gasi žed. Za pri premu ovoga l e-
denog čaja ul i j te pola litre ki puće
vode na 4 žl i či ce uvarka, ostavi te
da odstoj i 10 mi nul a i proci j edi te.
Uvar ak možete zasl adi ti medom.
Dodaj te 1- 2 čaše hl adne vode i
čuvaj te u hl adnj aku.
Pel i kanov punč
cvjetovi kamilice
listići metvice
prženi rogač
sjemenke piskavice
sjemenke koromača
prženi slad od ječma
vanilija
Savršeno piće za dj ecu; ukusno j e i
zdravo. Nj egov ugodan okus može
se dodatno zasl adi ti medom.
Proči šćavajući sok
od naranče
limun i naranča
sok od klica lucerne (alfaalfa klice)
med po želji
gazirana voda
Vi še o kl i cama pogl edaj te na str.
201./ 202.
Sunčeva
eksplozi ja
cvjetovi hibiskusa
listići kupine
cvijet naranče
cvijet kamilice
prženi korijen cikorije
korijen sladića
badem (aroma u prahu)
sok od naranče
Sunčevu eksploziju sl adak je uvarak
koj emu dodaj emo sok od naranče.
Preporučuj e se piti uj utro. Mož e se
zasl adi ti medom. Ovi m uvar kom
mož emo pri premi ti Sunčani vi-
nograd.
I 18
Sunčani vi nograd
6 žlica Sunčeve eksplozije
0,75 I soka od bijeloga grožđa
0, 50 I kipuće vode
2 žlice meda
Zahval j uj ući grož đu, ovaj j e uva-
rak vrl o hranj i v i ima pročišćava-
juća svoj stva.
Slatki snovi
cvjetovi kamilice
listići metvice
cvjetovi lipe
listići kupine
cvijet naranče
plod bijeloga gloga
listovi pasiflore
Ovaj uvarak osnova j e mnogi m
čaj evi ma i vrl o je dobar /.a opuš-
tanj e te proti v nesani ce.
Tropska pl aža
cvjetovi hibiskusa
limun (meso)
naribane kora naranče, med
Uvar ak pri premi te s ki pućom vo-
đom. Mož e se piti hl adan ili to-
pao.
Sok od grožđa
s medom
jedan grozd grožđa
(oko 300 g po osobi/ čaši)
sok od limuna (po želji)
med (po želji)
Gr ož đe operi te i otki ni te s groz -
da. Proti sni te ga kroz prešu i pro-
ci j edi te, žl i či com gnj ečeći ostatke.
Ak o sok pri premate u mi kseru,
neće i zgubi ti na hranj i vosl i , al i
će biti neukusni j i (zbog koštica).
I )ođavanj em l i munovog soka do-
bit ćel e ki sel kast okus. Žel i te l i
sl ađi sok, dodaj te meda.
Kako dobro kombinirati
SLJ UBLJ I VANJ E VOCA I POVRĆA. . . TE OSTALIH NAMI RNI CA
D
a bi smo naj bol j e i skori sti l i
bogatstvo sokova, treba i mati
na umu da su često naj j ednostav-
nij e kombi naci j e naj bolj e. Pri tom
nisu sve kombi naci j e pri mj erene.
Štovi še, neke se nami rni ce ui sti nu
loše sl ažu. Početkom XX. stoljeća
stručnj aci su napravi l i i ntui ti vnu
kl asi f i kaci j u nami rni ca koj u su
nekol i ko godi na poslij e i sprobal i i
upotpuni l i lij ečnici Howar d Hay i
Lud wi g Wal b. To j e ono što znamo
kao kompati bi l nost nami rni ca.
Da bi smo r az umj el i važ nost
kombi naci j e nami rni ca, poz nati
l i j ečni k pr i r odne medi ci ne cir.
Vi cente Fer r andi z obi čavao j e
davati sl j edeći pri mj er: "Pi j et e
l i ml i j eko s octom pomi j ešano
u j ednakom omj er u?" Dakako
da ne pi j emo; ni kome to neće
pasti na pamet. J ednako tako,
postoj e dobre i loše kombi naci j e
(kompati bi l nosti ) nami rni ca, koj e
naš i zgubl j eni i nsti nkt i naše zas-
pal o nepce ni su sposobni pr e-
poznati .
Žel i l i tko probal i ? Pr ovedi te
j ednostavan test: j edno j utro do-
ručkuj te samo sok od naranče.
Sl j edeći dan, sok od naranče s
mnogo dvopeka, čaj ni h kol ači ća
i l i bi skvi ta. Osj eti t ćete raz l i ku
či m dvopek umoči te u sok. To j e
zbog toga što ži tari ce nisu kom-
pati bi l ne s ki sel i m voćem.
Oni naj skeptičnij j dvopek mogu
zami j eni l i sl atki m peci vom. Vi d-
jet ćete da su sastojci peci va (braš-
no, kvas, ul j e i šećer) tol i ko ne-
spoj i va sa sokom da j e dovol j no
probati samo j ednom pa da istog
trena dobi j emo osj ećaj "punog
ž el uca" i l ažne sitosti.
Što je kompatibilnost?
" Nekom pati bi 1 nost" podrazu mi -
j eva da se dvi j e i l i vi še nami rni ca
ne uzi maj u zaj edno ti j ekom istog
obroka, kako ne bi smo otežal i
probavu.
Općeni to gl edano, neki m se oso-
bama či ni da i m odgovara sve
što j edu, dok dr uge kada mi j e-
šaju i naj manj e kol i či ne neki h na-
mi rni ca i maj u probavne smetnj e
(ž garavi cu, dugotraj nu probavu,
nadi manj e, protj erano puštanj e
vj etrova i td.).
No neke su pogreške u probra-
ni važ ni j e od samog kombi ni ra-
nja nami rni ca: npr. pretj erano uz i -
manj e protei na i l i neproporci onal -
no povećavanj e unosa prerađeni h
i umj etno uzgoj eni h proi zvoda.
Poz nal i l i j ečni k pri rodne me-
di ci ne clr. Pđuar đo Al f onso rekao
j e: "Pri unosu mal i h kol i či na ne-
ma nekompati bi l nosti . "
Dvi j e su vrste znanstveno do-
kazani h nespoj i vi h nami rni ca, po-
gotovo ako se uzi maj u u pretj e-
rani m kol i či nama:
• organske ki sel i ne sa škrobom
• protei ni sa škr obom.
Ta će se nespoj i vost odraz i ti
ovi sno o starosti i sl anj u probanog
sustava pojedinca (konstitucij i čov-
j eka) te u slučaj u pretj eranih dij ela
i l oši h prehrambeni h navi ka.
Treba i zbj egaval i mij ešanj e škro-
ba ili brašnasti h nami rni ca (kruh,
ži tari ce, krumpi r...) s nami rni cama
ki sel og okusa (veći na voća) jer da
bi probavni fermenti sl i ne (enzi mi
sl i ne) mogl i dj el ovati na škrob;
potrebni su im al kal ni , a ne ki sel i
uvj eti . St oj e voće kiselij e, uči nak
je gori .
Dobro je znati...
Umjerenost
lako su sokovi uvijek izvor zdravlja,
osobe koje pate od kandidijaze, hipo-
glikemije ili dijabetesa moraju ih umje-
reno konzumirati jer zbog velike koli-
čine šećera izazivaju brzo povećavanje
glukoze u krvi. Oprezne trebaju biti
i osobe sklone kožnim osipima i in-
fekcijama probavnog trakta uzrokova-
nih gljivicama. U tim se je slučajevima
najbolje posavjetovati s liječnikom
specijalistom.
Starije osobe
lako starijim osobama sokovi pomažu
u probavi hrane, treba imati na umu da
se većina korisnih vlakana (taksativnih)
nalazi u onim dijelovima voća i povrća
koje odbacujemo pripremajući ih u so-
kovniku. U tom slučaju može doći do
zatvora.
Adolescencija: ne samo sokovi
Tijekom razvoja, organizam traži veći
unos proteina nego što to dijeta na bazi
sokova može omogućiti. Sokovi su,
međutim, zdrava zamjena industrijskim
napitcima.
Cikla
Nije dobro piti više od pola čaše soka
od cikle dnevno.
Sokovi i ži tari ce za doručak
Omi l j eni mi i sl i (s voćem) s pravom
spada medu naj zdravi j i doručak
kada nami rni ce nisu zastupl j ene u
j ednakom omj eru, tj. kada kol i či na
svj ežeg voća nije j ednaka kol i či ni
žitarica (j edne nami rni ce mora biti
manj e); i nače ćete možda osj etiti
teži nu u žel ucu.
Naj bol j e j e sok popi ti na praz an
žel udac, a ostatak doručka pojesti
mal o posl i j e.
Probava proteina u želucu zapo-
či nj e zahval j uj ući f ermentu koj i
se u nj emu i zl učuj e (pepsi n), a
koj i potpuno dj el uj e j edi no ako
se nal azi u ki sel ome medi j u. Ako
se u i stom obroku mij ešaj u vel i -
ke kol i či ne protei na i škroba (ma-
hunarke s kr umpi r om, kruh sa si -
r om, i td. ), otežava se probava i
j edni h i dr ugi h j er j e enz i mi ma
sl i ne otežan pri stup škrobu, a pep-
si nu pri stup protei ni ma.
Terapija sokovima
SOKOVI ZA BOLJI I ZDRAVIJ I ŽIVOT
Kure za či šćenj e
organi zma
Li j ečni ci pr i r odne medi ci ne s
ovom su vrstom kori snog liječenja
započel i prij e mnogo godi na. Tak-
vi h kura i ma razni h vrsta, a u
nastavku govor i mo o naj bolj ima
i naj češće pri mj enj i vani ma.
Nekol i ko dana pri j e započi nj a-
nja kure požel j no j e, čak nuž no,
napusti ti neke nez dr ave navi ke
kao što su ci garete, al kohol i
teška hrana temel j ena na mesni m
proi z vodi ma. Takva se vrsta kura
i suzdržavanj a od hrane ni kada
ne smi j e završi ti nagl o, već po-
stupno. Kur e koj e sl i j ede traj u
sedam dana, al i se prema potrebi
mogu skrati l i . Ukl j uči vanj e pr e-
hrane temel j ene na sokovi ma od
voća i si rovog povrća u osobne
navi ke samo j edan dan u tj ednu,
zahti j eva mnogo manj e vol j e, a
kori sni rezul tati za or gani z am
vi de se vrl o brzo.
Kur ama za či šćenj e, organi (po-
gotovo oni koji se bri nu za či stoću
tij ela: j etra, bubrezi i cri j eva) pro-
či šćavaj u se odstranj uj ući ostatke
i otrove koj i su se u nj i ma na-
kupi l i . Prednosti su kura na bazi
sokova pred strogi m postom u
tome što se ne stvara zastoj u
energi j i i vi tal nosti , već se u tij elo
i dal j e unosi dovol j no energi j e
za nastavak akti vnosti , a si rovo
voće donosi i broj ne mi neral e i
ol i goel emente (el ementi u tra-
govi ma).
Ako se odl uči mo za kuru na bazi
sokova, dobro j e znati koje j e voće
i povrće pri hvatl j i vo za nj ezi no
uspj ešno provođenj e. Dobro su
poznata proči šćavaj u ća svoj stva
grozda čij e j e dj el ovanj e posebno
važ no za rad j etre. Pogl edaj mo.
Kura grožđem
To j e naj poznati j a kura. Ri j eč j e o
tradi ci onal noj i najčešće upotreb-
l j avanoj kuri . Ta j e kura najbolji
nači n pri preme za j esen i početak
"novoga ci kl usa rada ili učenj a".
To j e dobar nači n da osl obodi mo
tij elo vi škova koje smo nakupi l i
l i j ekom prazni ka. Branjeni nezre-
loga grožđa uskraćujemo si nj e-
gov potpuni okus bogat pr i r od-
ni m šećeri ma koje organi zam mo-
že i zravno asi mi l i rati . Pr i uz i ma-
nj u nedozrel og voća, organi z am
će i mati probl ema s pr obavom.
Dozrel o voće s.iđrži puno vode.
Ova kura nije nova, u svoj i
1
j u j e
doba preporuči o i sam I l i pokral ,
a održala se do našeg vremena,
što nij e mal o j amstvo za nj ezi nu
isprobanu dj el otvornost. Započi -
nje tako da se prvi dan posti samo
na vodi . Drugi se dan uzi ma samo
grož đe (dobro prož vakano ili u
obl i ku soka) i l ako se nastavl j a
naj manj i- tj edan dana. Mož e se
uzeti od 1,5 do 3 kg grožđa dnev-
no (svatko kol i či nu treba uskl adi ti
sa svojim potrebama).
Kur u treba preki nul i postupno:
podnevni obrok grožđa z ami j e-
ni te dr ugi m voćem, nakon toga
možete pri j eći na si r ovu sal atu,
a tek potom na kuhano povrće.
Tako se treba hrani ti tj edan da-
na pri j e nego što se vr at i mo
uobi čaj enoj prehrani . Al i uvi j ek
postupno. Samo napr i j ed! Ova
j e kura j ednostavna jer grožđani
šećer organi zam neposredno op-
skrbl j uj e energi j om i vi l al nošću.
Otkri veno j e tla se neposredno
i spod površi ne kože grožđa nal a-
zi snažan anti oksi dans, resberi -
trol . J oš j edna vrl i na koj u se može
dodati ovom darež l j i vome voću.
No ne treba se z avaravati oprav-
danj em da grozi l e sadrži taj sas-
toj ak (koj i usporava starenj e) dok
pi j emo vi no i šampanj ac...
Prolj etna kura j agodama
i citrusima
J ednako su tako poznate i kure
na bazi j agoda (i deal ne za raz -
dobl j e neposredno pri j e lj eta) te
one na bazi naranča i l i ci trus, i
(ove posl j ednj e j e popul ari z i rao
profesor Capo, po/ nal i neuropat
XX. stoljeća) ili kure na bazi j a-
buke i drugog voća. Postupak j e
j ednak onome u receptu za kuru
grož đem.
Kura na bazi j avorovog
sirupa i l i munovog soka
Ova se poznal a kura prvi put
i sprobal a pri j e pedesel godi na.
U nj ezi nu se kori snost uvj eri l o
na desetke tisuća l j udi . Ri j eč j e
0 izvrsnom nači nu da se uvede-
mo u svij et pročišćavanja orga-
ni / ma, kol i ko uči nkovi tom i rege-
nerirajuĆem, toliko i j ednostav-
nom za pri državanj e.
Ova j e kura dobar nači n pr o-
vođenj a "got ovo pr avog posta"
koj i j e uči nkovi t, al i bez ri zi ka
jer smanj uj e ili potpuno uki da
kl asi čan post oi l same vode (koj i
se, budi mo i skreni , u praksi vrl o
mal o pr ovodi ). Kur a si r upom
nij e ni lij ek ni ti nači n prehrane;
to je i zvrstan nači n čišćenj a orga-
i zma na bazi j avor ovog si rupa i
l i munovog soka.
Kura nije usmj erena na odr e-
đenu bolest, već j e to dobra opća
terapija koj om ćemo, bez ri zi ka,
spri j eči l i ili se nosi ti s poreme-
ćaj i ma i smetnj ama kao što su
alergij e/ astma, kožne bol esti , gi -
nekol oške bol esti , povi šeni tl ak,
artri ti s, reumati zam, zatvor, nadu-
tost... I zvrsna j e pomoć u proči š-
ćavanj u organi z ma te, u sl učaj u
pretilih osoba, u bez opasnome
mršavl j enj u.
Javorovov si rup j e bogat oligo-
elementima i dr ugi m kori sni m
hranjivim tvarima. Sa sokom od
l i muna pruža upravo ono ši o j e
or gani z mu potrebno u kuri za
čišćenj e organi zma (posl u).
Kur a traje otpri l i ke sedam dana
(može se produži ti naj vi še do de-
set dana) ti j ekom koj i h se uz i ma
sok pri preml j en od j avorovog si -
rupa i ocijeđeno!', l i muna. Svaki se
dan pij e S- 10 vel i ki h čaša napitka
(otpri l i ke svaka dva sal a), a pri j e
prvog uzi manj a, prvi se dan uzme
uvarak s l agano l aksati vni m dj e-
l ovanj em.
Kako pripremiti napitak
Napi tak se sastoji od:
• 1 čaše vode (po mogućnosti
mi neral ne ili i zvorske vode,
uvi j ek negazirane)
2 žlice kval i tetnog bi l j nog
si rupa (možete zami j eni ti
j avorovi m si rupom, re/ ul l al
neće izostati)
• sok od pol ovi ce l i muna (ili
l i mete)
• prstohvat kaj enskog papra
Naj bol j e bi bilo kada bi nam ovaj
napi tak bio j edi na hrana naj vi še
deset dana, ali mu se može dodati
kap ili dvi j e metvi ce dnevno.
I I I
Kao što sni o i vkl i , nagl o preki-
danje posta ili pol uposta (što je i
Ova kura) nije dobro za zdravl j e.
Da bi smo potpuno ukl oni l i ri zi k,
post treba započeti i za vrši li po-
stupno. Na to treba j ako pazi ti .
Tako, prvi dan nakon završetka
kur e pi j te samo mal o soka od
VOĆa (naranče). Drugi dan sok od
voća i dvi j e porcij e j uhe od povrća
(u podne i navečer). Treći dan već
možete ukl j uči ti kakvi ) svj eže vo-
će za ručak i sal atu za večeru. Sl j e-
deća tri dana postupno uvodi te
uobi čaj ene nami rni ce, u početku
u mal i m kol i či nama: kuhano po-
vrće, ži tari ce i mal o i ntegral nog
kruha, j oš voća i sokova, pokoj a
čaša soka od j ečma ili riže...
Zadnj e ćete u prehranu vrati ti
jaja, sir i složenij a jela. Mi sl i l e na
tO da je vaše tij elo tek oči šćeno
tako da ni kako nemoj te pretj era-
no optereći vati svoj probavni sus-
tav u pri j el azni h 7- 10 dana!
Post uz sokove
Možete provodi ti i pol u post, ši o
služi za vj ežbu. Dovol j no j e pri rod-
no produži ti noćni post: doručak
i l i večeru Zamijenite sa 2- 3 čaše
si rupa od bilj nog soka i vode. Tek
kada smo si gurni u napi tak i nj e-
gove bl agodati , nastavl j amo s
postom, al i bi bi l o dobro da nas
pri tom prati ti l i j ečni k specij alist.
Post j e j edna od naj pri rodni j i h,
naj j ednostavni j i h i naj dj el otvor-
ni j i h terapi j a. To j e nači n pr o-
či šćavanj a tijela - i uma - koj e
l j udsko biće oduvi j ek pr ovodi .
Kl asi čan j e obl i k posta na osno-
vi vode; međuti m; dobro j e vodu
nadopuni l i voćni m sokovi ma.
Ukusni sokovi savršeno su društvo
za provedbu ovoga pri rodnog i
kori snog posta. Tij ekom posta, so-
kovi od svj ežeg voća opskrbl j uj u
organi zam energi j om i vi tal nošću,
koj e su mu potrebne i pri donosi '
nj egovu či šćenj u.
Svi osj ećamo potrebu da se bar
j ednom godi šnj e odmor i mo i i s-
kl j uči mo i z dnevne i nl i ne. A pro-
matramo li tijelo kao cj el i nu, zašl o
ne dati godi šnj i odmor i svoj oj
j el ri , svome probavnom sustavu
i svoj i m bubr ez i ma? Ti j el o j e
z ahval no kada ga s vremena na
vri j eme "ugodi mo", kada mu da-
mo vremena da se osl obodi svi h
otrova koj e j e skupl j al o či tave
godi ne i koji ga j ako opterećuj u.
I I
Treba mu bar nekol i ko dana
"pr edaha" kako bi se temel j i to
oči sti l o.
Kur a či šćenj a, pol u post ili pot-
puni post upr avo su to - pr e-
dah i odr ž avanj e z dravl j a. Pr e-
poručuj emo kure za čišćenj e orga-
ni zma zato što su j ednostavne i
l ako se provode; potreban j e samo
pozi ti van mental ni Stav. Dovol j no
j e bi l i naj manj e dvadeset i četi ri
sata (al i bol j e nešto duž e!) bez
i kakvi h nami rni ca osi m ukusni h
sokova od pri rodnog voća. Kur e
se mogu produž i ti na tj edan da-
na, al i dobro j e posavj etovati se
s l i j ečni kom i pronaći ravnotež u
koja odgovara svakom poj edi ncu.
Ne z aboravi te da ćete treći dan
možda osj eti l i određenu nel ago
du: bockanj e u l eđi ma, nestanak
apeti ta i si . Ne moral e se bri nul i
j er to j e dobar znak: tij elo se či sti
od otrova.
Mršavl j enj e postom
Mršavl j enj e? Zar se postom mo-
gu i zgubi ti ki l ogrami ? Da, i to j e
vrl o z dravo gubl j enj e ki l ograma.
Kurama za čišćenje organi zma pri -
rodno se gubi suvi šna teži na. To
j e j edan od naj spektakul arni j i h i
naj vj eroj atnij ih rezultata. Ovakvo
provođenj e kura olakšava upozna-
vanj e vl asti toga tijela i shvaćanj e
potrebe da ga čuvamo u dobru
zdravl j u...
I skustvo j e pokazal o da ti j ekom
traj anj a kure žene prosj ečno i z -
gube pri bl i žno 400 g, a muškarci
pri bl i žno 500 g. J edenj em voća i l i
povrća u kol i či ni do 1800 kal ori j a,
može se i zgubi l i oko 325 g mas-
nog tki va.
Gubi tak ki l ograma ovi si t će o
kol i či ni porci j e. Kao što j e znano,
osobe koj e i maj u probl ema s pre-
ti l ošću, brže mršave od oni h koj e
i maj u samo pet ki l ograma vi ška.
Kura bazgom
Lj udska bića oi l davni h vremena
uži vaj u u bl agotvorni m svoj stvi ma
bazge. Bazga se, ne bez razl oga,
smatra "svet i m" stabl om i pridaj e
joj se sposobnost tjeranja zl i h du-
hova i pri vl ačenj a dobri h kućni h
duhova i l i [ara. Sok od bazge po-
tiče odstranj i vanj e toksina iz tijela
i proči šćava organi zam. Nj egova
su gl avna svoj stva:
143
Kako kod kuće
pri premi ti kuru na bazi
soka od bazge
Namirnice
2 jušne žlice cvjetova bazge
9
pola litre vode
8 žlica soka od bazge
Priprema
1. Zakuhajte cvjetove bazge u vodi.
2. Pustite infuz da stoji 10 minuta,
nakon toga procijedite.
3. Dodajte sok od bazge.
Pripravak se pije topao; može mu se
dodati pola žličice meda.
8
vi tami n C, koj i oj ačava obram-
beni mehani z am organi zma
• vi tami n B, i B2 , koj i dj el uj u na
kr v i kož u
• ni aci n, umi ruj ućeg dj el ovanj a
'- karoten, koj i osnažuj e i muno-
l oški sustav i j ača kožu i oči
mi neral i : natri j , kal i j i želj ezo.
Tvr đe bobice bazge ni su j esti ve.
Dobar j e sok od bazge koj i se
dobi j e pr okuhavanj em cvj etova,
i ako se u posl j ednj e vri j eme u
trgovi nama može kupi ti či sti sok
od bazge obogaćen mušmul om.
Ako j e žel i te pri premi ti kod kuće,
dovol j no j e u pol a l i tre vode z a-
kuhati dvi j e vel i ke žl i ce cvj etova
bazge. Ostavi te da odstoj i deset
mi nuta i oci j edi te, a zati m dodaj te
osam žl i ca si rupa od bazge - i sve
j e gotovo. Pr i pr avak se pij e topao,
a ako j e previ še gorak, dodaj te
pol a žl i či ce meda.
Kur a za či šćenj e na baz i soka
od baz ge i i nf uza cvj etova iste
bi l j ke sti mul i ra bubrege, cri j eva,
žl i j ezde znoj ni ce te poj ačava i zba-
ci vanj e toksi na, a i stovremeno j a-
ča obrambeni mehani z am orga-
ni zma.
Dan pri j e početka kure, drži te
se di j ete bogate vl akni ma, koja
će pomoći u či šćenj u cri j eva, i
pi j te šal i cu i nf uza bazge uj utro
i navečer. U sedam dana, kol i ko
traje kura, svaki put kada osj etite
gl ad, popi j te mal o soka od bazge,
čak do osam puta na dan. Nakon
završetka kure treba se vrati ti uo-
bičajenoj prehrani slij edeći savj ete
postupnog pri j el aza koj e smo na-
vel i za kuru grož đem.
Kura kvascem i sokovi ma
Rij eč j e o kur i koja na organi z am
i ma proči šćavaj uće i detoksi ka-
ci j sko dj el ovanj e, dreni ra cri j eva
i šti ti od bol esti kao što j e arte-
roskl eroza. Kombi naci j a "post a"
i "i nt egr al nog kvasca" vr l o j e
bl agotvorna. Tako pi vski kvasac
poj ačava dj el ovanj e posta u kom-
bi naci j i sa sokovi ma, i obratno.
Počnete l i s tekući m kvascem
(tako da ga ukl j uči te u normal nu
svakodnevnu di j el u), već kraj em
pr voga tj edna vi dj et ćete r ez ul -
tate, na pri mj er na koži . Nakon
j ednodnevnog posta i kvasca mo-
žete nastavi ti uz i mat i kvasac u
svakodnevnoj pr ehr ani , al i naj -
duž e šest tj edana.
Kur a kvascem sastoj i se oci j ed-
nog dana pr i pr eme, šest dana
čišćenj a (naj vi še) i j oš j ednog dana
opor avka. I z ni mno j e važ no pri
svakom postu strogo se držati upu-
ta i, osobi to, postupno se vraćati
na ustal j enu prehranu.
Pi j e se mal o manj e od l i tre so-
kova od povrća, podi j el j ene u se-
dam obroka. Postupno se doda-
j u dvi j e (j ušne) žl i ce kvasca (pre-
poručuj emo pi vski kvasac i l i kva-
sac od ci kl e) tri puta na dan (ako
j e rij eč o tekućem kvascu, ukup-
na dnevna kol i či na i z nosi oko
70 ml ).
Ti j ekom pri preme i povratka na
uobi čaj enu prehranu., obi čno se
j edan sat pri j e j ela i posl i j epodne
uz i ma čaša ki sel og kupusa s dvi j e
žl i ce kvasca. Ti h dana obroci ne
smi j u bi ti obi l ni (treba postupno
pr i vi knuti žel udac i cri j eva na te-
kuću di j etu da bi smo se posl i j e
ponovno vrati l i na krutu hranu).
U tom sl učaj u naj bolj e j e odabrati
svj eže i si rove nami rni ce: j abuku,
sal atu, povr će kuhano na par i ,
j uhu oci povrća, l agani obrok od
ri že.
Kura sirutkom
Kur a si rutkom j e dj el otvorna, al i
zahti j eva uzi manj e vel i ki h kol i či -
na si rutke, tako da preporučuj e-
mo postupak koj i j e uobi čaj en u
Nj emačkoj gdj e se si rutka dodaj e
u određene sokove, či me se eks-
ponenci j al no podi že nj i hova nut-
ri ci oni sti čka vri j ednost.
,45
Terapeutski sokovi
J EDAN SOK ZA SVAKU BOLEST
ABECEDA ZDRAVLJ A ZA NAJ ČEŠĆE POREMEĆAJ E
M
nogi poremećaj i koj e ćemo
spomenuti u nastavku, mo-
gu bi l i simptomi nečega puno oz -
bi l j ni j eg od obi čni h bol esti , npr.
ži votni h navi ka. Zato j e važno po-
traži l i i zvor bol esti jer ćemo si'
često promj enom određeni h ži vot-
ni h navi ka (cigarete, al kohol , kava,
vi še tj elovj ežbe, pronal aženj e vr e-
mena za uži vanj e u mal i m ži vot-
ni m zadovol j stvi ma...) osl obodi ti
mnogi h smetnj i . Uravnotežena di -
j eta, bogata voćem i svj eži m povr-
ćem, koja organi z mu osi gurava
potrebne hranj i ve sastoj ke, osno-
va j e dobra zdravl j a. Sokovi koje
preporučuj emo pomaž u u borbi
proti v mogući h poremećaj a i do-
nose dobre rezul tate. U svakom
sl učaj u, ol akšat će l i j ečenj e. Al i
bit će puno dj el otvorni j i ako i h
uskl adi mo sa savj eti ma lij ečnika.
Osi m uporabe sokova kao ukus-
ni h i dj el otvorni h l erapeutski h
mj era, dobro j e ovu pri rodnu i
uravnotež enu di j etu pri l agodi ti
osobni m pot reba tri a.
Sokovi koje navodi mo u nastav-
ku mogu se uzi mal i svaki dan; ka-
da j e ponuđeno vi še mogućnosti ,
odabi r ovi si o osobnom ukusu. Ovi
se recepti preporučuj u za opi sane
bolesti i nj i hova j e uči nkovi tost
i sprobana.
Vri j edi truda i sprobati l j ekovi -
tu snagu pri rode i nj ezi ni h i z van-
redni h svoj stava, al i napomi nj e-
mo da nema brzi h rješenja, vi se
i l i manj e čudot vor ni h. Posti ći
dobro zdravl j e i spri j eči l i bol esti
možemo j edi no vl asti ti m trudom
i upornošću.
Akne
Za ukl anj anj e akni i kož ni h ne-
či stoća dobro j e smanj i ti konz u-
mi ranj e masne hrane, čokol ade,
ml i j eka, vrhnj e i nj i hovi h deri vata
te uzeti :
I 17
Sok 7
6 mr kvi
I zel enu papri ku
Sok 2
3 mr kve
7 l i stova špi nata
Al ergi j e
Mogu se smanj i ti pomoću:
I arti čoke
3 mr kve
1 stabl j i ke cel era
Angi na pectoris
Ovaj pri rodni sok može ubl aži ti
kr vni tl ak:
2 kol uta ananasa, 1 papaj a
2 l uka i perši n
Arteroskl eroza
Umj erena tj elovj ežba, vi tami n E
i ovaj sok mogu pomoći . Pi j e se
čaša dnevno svakoga soka:
Sok 1
6 i l i 7 j agoda
3 mr kve
7 ili 8 l i stova špi nata
Sok 2
I kol ul ananasa
I češanj češnj aka
1 mrkva
Artritis
Dobro j e uzi mati puno celera koj i
se može pomi j ešati sa:
I vel i ki m kol utom ananasa
pola crvenoga grej pa (što
sl ađeg)
Astma
Sokovi utj eču na smanj enj e sl uzi
koj u u pl ući ma stvara astma. Oda-
berite j edan od navedeni h sokova
i pijte ga tjedan dana. Isprobaj te ih
redom dok ne otkrij ete koji vam
naj vi še odgovara. Preporučuj e se
uzi manj e j ednog češnja češnj aka
svaki dan.
Sok 1
1 grej p
1 j abuka
Sok 2
3 mr kve
6 ili 7 l i stova špi nata
I is
Sok 3
1 mrkva
150 g drag ušća
perši n
2 krumpi ra
Sok 4
6 l i stova sal ate
1 komad cel era
Bronhi ti s
Sok od rotkvi ca i l i muna pomaže
pri i skašl j avanj u katara. Suvi šno j e
spomi nj ati da treba prestati puši ti
i nastoj ati prebi vati na mj esti ma
vi še nadmorske vi si ne, na či stom
i svj ežem zraku te i zbj egavati pre-
tilost:
3 lj ute rotkvi ce
2 l i muna
2 l uka
I bijela repa
350 ml vode
Bubrezi
Treba pi l i puno vode (2 litre dnev-
no) da bi smo i h održal i z dravi ma;
preporučuj e se i:
5 šparoga, 50 ml vode
1 arti čoka, 50 ml vode
Bubrežni kamenac
J abuka ima proči šćavaj uća i dre-
riažna svoj stva:
3 j abuke
1 šalica borovni ca
Bursitis
Da bi smo ubl aži l i posl j edi ce ove
bolesti koja zahvaća zgl obove, pre-
poručuj e se:
I svežanj dragušca
4 ili 5 mrkava
pol a j abuke bez koštica
Či r na dvanaestercu
Da bi smo ga spri j eči l i , treba pi ti
sokove od:
3 krumpi ra
1 j abuke
pola čaše vode
Či r na žel ucu
Za čir na ž el ucu dobri su sokovi
koj i sadrže vi tami ne B i C te be-
takaroten:
pola raj čice i 2 stabl j i ke celera
I komad gl avi častog kupusa
(oko 10 cm)
I l )
Ci rkul aci j a
Za ci rkul aci j u j e najbolja tj elovj ež-
ba i, dakako, sokovi .
Soku možete dodati mal o đum-
bira ili lj ute rotkvi ce.
Či sti sok od mr kve.
Cri j evne gliste
Petnaestodnevna kura na bazi
ti kve i češnj aka može dal i dobre
rezultate u borbi proti v ovoga cri -
j evnog nametni ka. Naj bol j e j e iz-
mj enj i vati dva soka:
Sok l
pol a ti kve i 55 ml vodi-
Sok 2
I češnj ak n 275 ml vode
Dermati ti s
Ako j e uzrok nedostatak vi tami na
A, dobro j e uzeti sok od:
1 mr kve
1 j abuke
1 komada cel era
Di j abetes
Osi m l i j ečni čkog savj eta, prepo-
ručuj u se neki sokovi koji imaj u
ni sku razi nu ugl j i kohi đrata:
•I mrkve
1 j abuka
4 lista salate
3/ 4 šal i ce zel eni h mahuna
4 prokul i ce
Di j arej a
Preporučuj u se dva soka koja mo-
gu pridonij eli ubl ažavanj u tegoba:
1 svežanj listova kopri ve
I češanj češnj aka
200 g kelja
Blaža varijanta:
1 papaja (200- 250 g)
1 kol ut ananasa
Ekcem (kožna bolest)
Kada j e uzrok ekcema fi zi čki , mo-
žemo ga lij ečiti:
Sok l
5 mr kvi i 1 stabl j i kom cel era
10 l i stova špi nata i 4 lista bi j el e
repe
4 granči ce đragušca
Šok 2
2 papaj e i 2 mr kve
l>(
Gi ht
Gi ht j e bolest koja nastaj e zbog
prevel i ke kol i či ne mokraćne ki se-
l i ne, što j e gotovo uvi j ek poveza-
no s pretj eranom kol i či nom mesa
i nj egovi h deri vata u pr ehr ani .
Osi m zdravi j e prehrane, preporu-
čuj emo:
1 l i mun
2 kruške
Gl avobol j a
Al ergi j e na neke nami rni ce (osi m
al kohol a i dr ugi h otrovni h tva-
ri ) pri donose gl avobol j i . Dnevni m
povećavanj em unosa voća i povr -
ća u pr ehr anu, spri j eči t ćemo
gl avobol j e. Ako se bol nastavl j a,
razmi sl i te o homeopatskom lij eče-
nj u, pa čak i o akupunkturi . J edna
kura čišćenj a pomaže u otkl anj a-
nj u štetni h tvari iz organi z ma i
obi čno donosi pozi ti vne rezul tate
u borbi proti v gl avobol j e. Preporu-
čuj emo i dva j ednostavna soka:
Sok 1
4 mr kve i 2 stabl j i ke cel era
Sok 2
3 mr kve, 1 ci kl a i I krastavac
Gri pa
Gr i pu ćemo lij ečiti sokom od l i -
muna i meda te:
1 komad cel era
2 mr kve i 1 j abuka
1 naranča
Hemeroi di
Sokovi koji pobol j šavaj u probavu,
pomaž u i u sprj ečavanj u heme-
roi da:
7 l i stova špi nata
1 mr kva
pol a stabl j i ke cel era
Prijedlog: 1 bijela repa i l i 1 kr um-
pi r i 100- 150 g dragušca.
Herni j a
Sprj ečava se vj ežbanj em trbušni h
mišića i z dravom di j etom:
I krastavac
3 mr kve
1 mal a ci kl a
Impotenci j a
Kao i mnogi dodaci prehrani koj i
postoj e na trži štu, vi tami n E j e
dobra pomoć. Ovaj vi tami n ćemo
151
pronaći npr. u giiisciigu, pšeni č-
nim kl i cama, medu i pel udu.
Preporučamo vam uzi manj e na-
mi rni ca koj e osnažuj u, a ne tol i ko
same af rodi z i j ake. Zob (sok i l i
ml i j eko od zobi ) isto tako dj el uj e
kao i z vrstan osnažuj ući napi tak.
J ednako dj el uj e i sok od:
Sok 1
3 mr kve i I granči ce celera
Sok 2
I j abuke i pola ci kl e
J etra
Sastoj ci pi vskog kvasca sprj eča-
vaj u probl eme j etre; uz. to, treba
i zbj egaval i al kohol i masnu hra-
nu te pazi l i na opskrblj enost orga-
ni zma vi tami ni ma grupe b. Mo-
žete odabrati :
Sok I
2 mrkve, I ci kl a i 1 krastavac
Sok 2
2 mr kve, pol a j abuke i
komad «elera
Mož ete dodati i mal o perši na.
Kari j es
Za zdravl j e zubi , osi m maslačka«
kopri ve i kupusa (koj i su vi še-
- manje pri sutni u svi m sokovi ma),
preporučuj emo:
Sok l
mogranj i mrkva
Sok 2
2 grozda crnoga grožđa
pol a šal i ce trešanja bez košti ci
Katar
Proti v katara dobro j e uzeti I če-
šanj češnj aka svaki dan te ovaj
sok:
2 l i muna
2 lj ute rotkvi ce
35 ml topl e vode
Mož el e dodati 1- 2 l uka.
Uči nkovi ta j e i kombi naci j a oi l
300 g pa pa je, 2 kol uta .ina na sa i
i grej pa.
Ki sel i na u žel ucu
"Al k al ni " sokovi ubl ažavaj u ki se-
l i nu u žel ucu:
2 ili 3 mr kve
pola krastavca
pbla ci kl e s l i stovi ma
Kol esterol
Mr kve i j abuke sl i l e od štetnog
kolesterola:
5 mrkava i pol a j abuke
đumbi r (otpri l i ke 1 cm)
1 svežanj perši na
Kolitis (upal a debel og
cri j eva)
I ),i bi smo spri j eči l i i lij ečili kol i ti s,
dobro j e uz i mal i voćna vl akna,
u/ meki nj e i i ntegral ne ži tari ce.
Kl asi čan sok:
2 j abuke i 2 mr kve
Koža (obogaći vanj e
osi romašene kože)
Pokušaj te sokovi ma (koj i se i me-
đusobno mogu kombi ni ral i ):
meso papaj e;
sok oi l l i muna i krastavca;
j abuka i ci kl a
Kraj nici
Osi m ci trusa, pi j te topao slj edeći
sok:
1 ljuta rol kvi ca
1 l i mun
2 l uka
2 mr kve
Krvarenj e desni
Ci trusi pomažu u j ačanj u desni :
l / l grej pa
I kol ut ananasa
(pri bl i žno 2,5 cm)
1 j abuka
1 mal a kri ška l i mete
Kvrgavo proši renj e vena
Preponu uje se tjelovježba (bi ci kl ),
i ntegral ne ži tari ce i sokovi od l i -
muna i naranče.
Laringitis
Osi m i spi ranj a grl a mj ešavi nom
l i muna i topl e vode, preporučuj e
se sok od:
2 mr kve
2 kol uta ananasa
Lomovi
I ),i bi se obnovi l e, sl oml j eni m kos-
tima treba kal ci j , protei ni i vi ta-
mi n C. Zbog toga j e preporučl j i vo,
uz omi l j eni svj ež soka od naranče,
j ednom na dan uzel i sok od 450 g
boraži ne ili sok od mogranj a.
Dobro j e svi m sokovi ma dodati
kopr i vu i šaku kl i ca l ucerne. Pre-
poručuj emo:
1 ki vi (i l i 1 naranča) i 1 j abuka
Menstruaci j a
Pri rodno lij ečenj e probl ema ili ne-
redovi tosti kod menstruaci j e:
Obilna:
1 ci kl a i 0,5 kg koromača
Neredovitu:
2 j abuke i šaka l i stova kopri ve
Bolovi:
sok od pol a ananasa
Mi grene
Raz l og mi grene j e ži včana kont-
rakcij a kr vni h žila u mozgu. Mo-
ž emo i h l i j eči ti sa:
2 stabl j i ke koromača
1 mrkva
Mi ši ćni grčevi
Ovaj sok, bogat kalcij em, pomaže u
sprj ečavanj u grčeva u mi ši ći ma.
4 mr kve
4 stabl j i ke cel era
1 svežanj špi nata
1 svežanj peršin.)
Morska bolest
Proti v mučni ne u vožnj i , pri j e pu-
ta uzmi te:
2 j abuke
1 kruška
komad đumbi ra (od 2,5 cm)
Napetost
( i rožde, jagoda i ananas naj vi še
opuštaj u:
I vel i ki kol ut ananasa
(oko 2,5 cm)
1 grozd (120 g) bij eloga grožđa
Nesani ca
Cel er i salata smi ruj u ži vce i po-
bolj šavaj u san:
5 mr kvi , 2 stabl j i ke cel era i
2 lista salate. Mož e se dodati
šaka klica l ucerne.
Neugodan zadah
(halitoza)
Ako j e povremen, žvači te list per-
ši na. Ako probl em ustraj e, potreb-
no j e saznati uzroke koj i se obi čno
krij u u probavnom procesu i pre-
hrambeni m navi kama. Vrl o su ko-
ri sni enzi mi ananasa i papaj e te se
mogu pi ti kao sok i l i samostal no.
Isto tako:
3 mr kve
6 l i stova špi nata
1 krastavac
Ni ski tlak
Za održ avanj e opti mal nog tl aka
ne smi j ete pi ti al kohol ni puši ti ,
u/ imaj te češnj ak i mr kvu. U sl u-
čaj u ni skog tlaka ili hi potenzi j e
(pad krvnog tlaka pri prel asku u
stoj eći pol ožaj ):
3 mr kve i 6 l i stova špi nata
Oči (zdravl j e oka)
Uvi j ek j e preporučl j i vo uz i mati
vi še vi tami na A, j ednako kao i
betakarotena i z mrkve, kao što već
svatko zna. Preporučuj emo:
sok od papaj e;
sok od mr kve, celera i
koromača (mož e se dodati
i perši n, dragušac i kl i ce
l ucerne).
Osteoporoza
Gubi tak koštane mase nadokna-
đuj e se uzi manj em kalcija koji se
mož e asi mi l i rati : kopri va i mog-
ranj nam u l ome mogu pri rodno
pomoći . J ednako tako i sok od:
5 i l i 6 mr kvi i 4 lista kupusa
4 granči ce perši na i pol a j abuke
Ozl j ede
Za l i j ečenj e ozl j eda potrebni su
protei ni i vi tami ni C i K. Vi t ami n
K nal az i se u kl i cama l ucerne.
Dobra kombi naci j a je:
200 g klica l ucerne
150 g boraži ne
1- 2 mr kve
Povi šena temperatura
Povi šena temperatura dobar je po-
kazatel j da organi z am dj el uj e na
upal e. Na povi šenu temperaturu
treba gl edati kao na savezni ka
koj i nas obavj eštava o i strošenosti
tijela.
Zato se uvel i ke gri j eši kada se
uz i maj u l i j ekovi j er ne či ne ni šta,
samo kompl i ci raj u si tuaci j u i us-
poravaj u oporavak. Treba l i j eči ti
uzrok, a ne temperaturu. U sl u-
čaj u povi šene temperature kori s-
ti te hi droterapi j u i pi j te vodu i
neke sokove, pogotovo ci truse.
Preporučuj u se grožđe i celer, a
za lij ečenj e upal e sok od češnj aka,
kelja i l uka. Pomaž e i ovaj sok:
100 g bij eloga grožđa
100 g crnoga grožđa
I j abuka
Povišeni tlak
Osnovna j e mj era sprj ečavanj e ili
liječenje preti l osti . Pušenj e i al ko-
hol apsol utno su zabranj eni . Po-
trčimo je uzi mati I češanj češnjaka
dnevno s čašom soka ođ mrkve.
I čašu soka po odabi ru:
Sok l
3 koluta ananasa (i malo papaje)
Sok 2
3 mr kve, I ci kl a, krastavac;
3 naranče
Probava
J abuka j e vel i ki čistač probavnog
sustava. Pri j e nego što se uopće
poj ave žel učane tegobe, uzmi te:
sok ođ j abuke i koromača
(naj bolj e u j ednakom omj eru)
Prostata
Nadomj estak pri preml j en od pal -
me, kao i ci kl a, pomaže pri prob-
l emi ma s prostatom. J ednako l ako
i sok od:
2 ci kl e, 1 j abuke i 50 ml vode
Rak
bi l o bi l akomi sl eno bolest poput
raka nastoj ali izlij ečili samo soko-
vi ma. U nazi vu "r ak" obj edi nj uj u
st> različite i speci fi čne bolesti po
vez ane s tumori ma. Dakako da
treba posjetiti lij ečnika, al i naj važ-
nij e j e održati pozi ti van mental ni
stav i opti mi z am.
Sokovi od si rovog voća i povr -
ća mogu bi ti hranj i va podr ška,
pogotovo oni bogati betakarote-
nom.
Sok I
(1 mr kvi
3 granči ce brokul e
(sa stabl j i kom)
Sok 2
8- 10 mr kvi i 1- 2 ci kl e na dan
Sok 3
marel i ca i mrkva
Sl abokrvnost
Dobro j e uzeti zel eno povrće bo-
gato žel j ezom:
I dragušac
I ci kl a s l i stovi ma
4 mr kve
1 vel i ki svežanj špi nata
Srce
Srce j e dobro održ avati u f ormi
l agani m vj ežbama i izbj egavanj em
kol esterol a. Gr ož đe proči šćava
krvni ' žile; sok oi l povi ci proćiš-
ćuj e i osnažuj e:
5 mrkava
6 l i stova špi nata
4 lista sal ate
1/ 4 bi j el e repe
1 svežanj perši na
Tromboza
Tr omboz u mora l i j eči ti l i j ečni k
specij alist. No i prehrana j e važna
te stalna konzumaci j a mrkve i češ-
nj aka:
2 mr kve
1 češan češnj aka
I krastavac
Umor
Mr kva i j abuka dva su naj bolj a
"osnaž i vača" proti v umora i nedo-
statka energi j e koje nam pri roda
nudi . Naj bolj a j e kombi naci j a:
6 mr kvi
2 stabl j i ke celera
1 svežanj perši na
češnj ak
Upal a mokraćnog sustava
Borovni ce, grožđe i ananas po-
mažu u sprj ečavanj u upal a:
2 sl atke j abuke
pola mogranj a
Upal a tetiva (tendinitis)
U lij ečenj u upal e pomaže povrće
bogato si l i ci j em, kao što su kras-
tavac i l i papri ka.
4 mr kve i 2 krastavca
2 i l i 3 prstohvata crvene
papri ke
1 manj i svežanj perši na
Zatvor
Uzi manj e vel i ki h kol i či na vl akana
najbolje je sredstvo protiv zatvora.
157
Evo nekol i ko prijeti los',.):
Sok I
I vel i ki kol ut ananasa
4 mr kve
1 j abuka
1 svežanj perši na
Šok 2
2 ili 3 j abuke
1 kruška
Živci
Pri rodne nami rni ce bogate vi ta
mi nom IJ , i 13,, pomažu pri učvrš-
ći vanj u ži vaca. Isto tako:
pol a l ubeni ce, 6 l i stova kupusa
2 raj čice i 1 stabl j i ka cel era
Žučni kamenac
Kombi naci j a povrća koja može po
moći u otkl anj aj u kamenca:
Sok l
6 mr kava, pola ci kl e
3 granči ce peršin.)
Sok 2
2 j abuke,
1 komad celera
2 ci kl e
Sok 3
1 ci kl a
I krastavac
l i stovi kopri ve
158
Hranjivost voća i povrća
PRIRODNI IZVOR ŽIVOTA I ZDRAVLJA
1
/ ao što smo već rekl i , općeni to
. govoreći , prehrana u i ndust-
ri j al i zi rani m kraj evi ma nij e zdra-
va. U društvu u koj em vl ada užur-
banost, uvel i ke j e pri sutna tzv.
brza hrana (koj a dobro suzbi j a
osjećaj gl adi , al i nij e dobra i za
probavu). Tako "var amo" probavni
sustav nepri rodni m i nez dravi m
pr oi z vodi ma kao što su prženi
kr umpi r , sl asti čarski pr oi z vodi
i l i čokol ada. Ukratko, "dar i vamo"
naš organi zam prekomj erni m kol i -
či nama zasi ćeni h masti , protei ni -
ma ži voti nj skog podrij etla/ umj et-
ni m dodaci ma i boj ama.
Si roti probavni sustav mora pro-
bavi ti vi šak protei na, masti i adi -
ti va, a da bi u tome uspi o, mora-
j u mu pomoći vel i ke doze vi tami -
na i mi neral a koj i h u organi z mu
često nema dovol j no. Kada se to
dogodi , žel udac mora poslati "vi š-
kove" koje nij e mogao probavi ti
u j etru, bubrege i ostal a tki va,
stvaraj ući l ako z dravstveni prob-
lem i preti l ost.
Stručnj aci /.a zdravl j e savj etuj u
unos naj manj e sedam obroka po-
vrća i dva obroka voća dnevno.
Što se tiče zdravl j a i energi j e, pot-
vr đeno j e da bi čovj ek za opt i -
mal nu kval i tetu ž i vota trebao
j esti od 50 do 75% si rove hrane,
no to nij e uvi j ek l ako zadovol j i ti .
Nemaj u svi ni vol j e ni vremena
da se tome posvete. U svakom
sl učaj u, umj esto da poj edemo
2 kg mr kve (što stvarno ne dj el uj e
pri vl ačno), mnogo j e prakti čni j e i
j ednostavni j e popi ti j e u j ednom
soku.
Mož da i za vol i mo sokove te
počnemo pri ređi val i razna i z ne-
nađenj a naj prij e vl asti tom nepcu,
a zati m i nepcu naše obi tel j i i pr i -
j atelj a. Ori gi nal ni koktel i od voća
i povrća ni su samo z dr avi , već i
vrl o ukusni i pri vl ačni .
EVO kako dj el uj u sokovi .
Vi tami ni i mi neral i
Dodatna doza vi tami na i mi neral a
odl azi i zravno u stani ce koje ili
naj vi še trebaj u (smatra se da 95%
ž i votni h supstanci j a i z sokova
ulazi i z ravne u krv). Čak ni pre-
hrana temeljena na pr i r odni m
pr oi z vodi ma, ur avnot ež ena i
z drava, ne sadrži opti mal nu kol i -
či nu hr anj i vi h t var i , pogl avi to
ol i goel emenata... Zato se sokovi ,
kada se uzi maj u u pri mj erenoj
kol i či ni , pretvaraj u u vr i j ednu
potporu zdravl j u i energi j i .
Ugl j i kohi drati i enzimi
Sokovi povećavaj u kol i či nu enz i -
ma (vidi poglavlje o enzimima na sir.
225.). Preko nj i h ne unosi mo samo
vi tami ne i mi neral e, već i znatne
kol i či ne ugl j i kohi drata i enzi ma,
koj i su, medu ostal i m, odgovorni
za apsorpci j u i pri j enos ki si ka te
pr obavu i asi mi l aci j u hranj i vi h
tvari iz nami rni ca.
Či šćenj e
Proči šćuj e i obnavl j a organi z am
jer pogoduj e odstranj i vanj u tok-
sina iz tijela.
Hi drataci j a
Odrasl a osoba treba od I do 2,5
litre vode na dan. Veći na voća i
povrća sadrži visok postotak vode,
zbog toga konz umaci j a sokova
osi gurava dobru hi đral aci j u.
Mršavl j enj e
Danas nam moda nameće provo-
đenj e razni h, vi še ili manj e stri kt-
ni h, dij eta koje su često varl j i ve i
nezdrave; mi l i j uni l j udi (pogotovo
ml adi h) pati od bol esti kao što su
anoreksi j a i bul i mi j a. Treba znati
da j e prvi korak za emoci onal nu
ravnotežu pri hvaćanj e samog.) se
be. Pri tom treba pri hvati ti da j e
vi šak ki l ograma prije svega zdrav-
stveni , a ne estetski probl em. Moda
se mij enj a iz dana u dan; ono što
j e prije nekol i ko stoljeća bio poj am
l j epote, danas se u potpunosti od-
bacuj e. Ri j eč j e o uspostavl j anj u
prehrambene ravnotež e, a to će
samo po sebi dovesti do toga da
nestanu suvi šni ki l ogrami .
J ednostavan j e recept za po-
stizanj e ove ravnoteže i zbaci vanj e
iz prehrane šećera i al kohol a te
nami rni ca zasićenih masti ma. Tre-
ba kontrol i rati i unos nami rni ca
bogati h kal ori j ama (čokol ada, sl at-
ko...) te ukl j uči ti vi še svj eži h si -
r ovi h proi z voda, i ntegral ni h ž i -
tarica i sal ata.
Uputno j e razne gri ckal i ce za-
mi j eni l i čašom soka koj i sadrži
mal o kal ori j a i masti , l e uni j el i
mal o vj ežbe u svoj ži vot. Ki vul l . i t
U (
će bi ti oči t: nekol i ko ki l ograma
manj e i, ono što naj važnij e, usvoj it
ćemo niz z dravi h navi ka koj ih se
poslij e vi še nećemo htjeti odreći .
Prakti čne i nformaci j e o
voću i povrću
Na sl j edeći m strani cama donosi -
mo sažetak o hranj i vi m i l erapeul -
ski m svoj stvi ma najčešće konz u-
mi ranog voća i povi ci , nekol i ko
savjeta za nj i hov odabi r i čuvanj e
li- pri premu sokova. Ne zaboravi l e
da sokove treba popi ti što pri j e
nakon pri preme. Voće treba dobro
oprati i osuši ti pri j e čuvanj a.
J ednako tako, upamti te da "z e-
lene sokove" (gotovo sve od povr-
ća) treba uz i mal i razri j eđene l ak-
ši m sokovi ma (j edna mj erica z e-
l enog soka i Iri mj erice soka druge
vrste), kao što su sok od j abuke
i l i mr kve.
***
Netko se može zapi tati zbog čega
sve te i nformaci j e. Slj edeće se stra-
ni ce mogu i preskoči ti , naravno.
Al i kada j ednom za vol i mo soko-
ve, pitanj e gl asi : "Kako smo toliko
dugo ži vj el i bez toga pri rodnog
i zvora ml adosti ?" Sokovi od svj e-
žeg voća i povrća su vi sokoener-
getske nami rni ce koj e magi čno
preobraž avaj u čovj eka u osobu
zdravi- kože i bl i stavi h oči j u.
Sokovi su često naj j eftinij i i za-
si gurno naj uči nkovi ti j i nači n odr-
žavanj a zdravl j a u bilo koj em raz -
dobl j u ž i vota. Nor man Wal ker ,
pi oni r u širenj u sokova u Sj evernoj
Amer i ci , koji j e umro u 113. go-
di ni , rekao je:
"Ne postoj i samo jedna nami r-
ni ca (danas mož emo dodati : ni
vi tami nska nadopuna) koja bi po-
sj edoval a tako energetski ur avno-
teženu kombi naci j u svi h sastoj a-
ka važ ni h za z dravl j e. "
Sokovi i maj u dugu i sl avnu po-
vi j est u anal i ma naturopati j e i
z dr avst vene prakse. Temel j su
mnogi h "čudot vor ni h" kura u
prošl osti , za čiji uspj eh možemo
z ahval i ti nevj eroj atnom uči nku
koj i nastupa kada or gani z am
dobi j e vel i ku "i nj ekci j u" anti oksi -
dansa i prij eko potrebni h vi tami na
i mi neral a. Tako se povećava ko-
ličina energij e i obrambena sprem-
nost organi zma koj i se onda l akše
bori s određeni m bol esti ma.
U I
162
,64
165
K (
I« /
168 169
170 171
172
174
175
l/ s 179
IM
is »
18 i
Tablica mi nerala
(mg na 100 g namirnice) . = nema podataka + = u tragovima
Kako dj el uj u mi neral i
Bakar. Nuž an j e za pr avi l nu
apsorpci j u želj eza, al i u ve-
l i ki m kol i či nama može bi ti
štetan.
Ci nk. Šti ti i munol oški sustav.
Pospj ešuj e osjet vi da, mi ri sa
i okusa. Pomaž e si l i ci j u u
održ avanj u z dravl j a kose,
kože i nokti j u.
Fosfor. Pomaž e pri stvaranj u
zubi i kosti . Ubl až ava umor
i regul i ra tj elesnu tempera-
turu. Pomaž e u apsorpci j i
masti . Hr ani mozak, pogl a-
vi to hi pol al amus.
J od. Regul i ra akti vnost štitnj ače.
Dj el uj e anti septi čki i pomaž e
u otkl anj anj u sl uz i u di šni m
kanal i ma.
Kal ci j . Pomaž e u stadi j u rasta i
pri / .grušavanj u krvi . Regul i ra
ri tam rada srca. Akti vi ra enz i -
me za probavu masti i proteina.
Kal i j . Sti mul i r a rad srca. Daj e
z dr av i z gl ed kož i . Pomaž e
u otkl anj aj u edema i otpušta
grčenj e mi ši ća.
Magnezi j . Pomaže pri i zmj eni tva-
ri u organi z mu i i skori štavanj u
hranj i vi h nami rni ca te j e važ an
za mi ši ćnu akti vnost. Odr ž ava
186
ravnotež u ž i včanog sustava. Sumpor . Či sti cri j evne sti j enke.
Nat r i j . Pomaž e u probavi . Poma- Održ ava zdravl j e zubi , nokti j u
že u osl obađanj u tekući na iz i hrskavi ce. Pomaže u stadi j u
or gani z ma. Regul i ra raz i nu rasta. Šti ti j etru,
ugl j i čnog di oksi da. Žel j ez o. Crvene krvne stani ce ob-
Si l i ci j . Pomaž e pri odr ž avanj u navi j a ki si kom te pogoduj e
ml adol i kosti . Ol akšava bol koja di šnom sustavu. I deal an j e u
nastaj e zbog tendi ni ti sa. J ača sl učaj u f i z i čkog i psi hi čkog
nokte. umora. Nedostatak željeza uz -
rokuj e anemi j u.
Tablica vitamina
(mg na 1 00 g namirnice) * = nema podataka + = u tragovima
188
Kako dj el uj u vi tami ni
Vi t ami n A (reti nol ): J ara obr am-
beni i i munol oški mehani z am.
Pobol j šava vi d. Ako j e pr i r od-
nog podri j etl a, neće naškodi ti
ni ako ga uz memo u pr evel i -
ki m kol i či nama.
Vi tami n B, (ti ami n): Šećer u kr-
vi pretvara u energi j u. Srce.
Pomaž e u kontrol i ranj u dij a-
betesa. Al kohol i nhi hi ra ti a-
mi n.
Vi tami n B, (ri bofl avi n): Omogu-
ćuj e i zmj enu ugl j i čnog di ok-
si da. Dobar za sportaše i di j a-
betičara koj i se loše ili rigoroz-
no hrane. Nj egov nedostatak
može dovesti do pucanj a kože
i kutova usni ca.
Vi tami n B3 (ni aci n). Prenosi vo-
di k u unutrašnj ost stani ca.
Kol esterol . Bol esti krvož i l nog
sustava. Vi sok arteri j ski tl ak.
Gl avobol j e. Artri ti s. Nez amj e-
nj i v j e za z dravl j e kože, j ezi k i
probavni trakt.
Vi t ami n B6 (pi r i doksi na). j ača
i munol oški i ž i včani sustav.
Kori stan kod probavu i h prob-
l ema i probl ema s kož om. J e-
di ni vi t ami n koj i sadrži ko-
balt.
Vi t ami n Bl 2 (kobal ami na). liner-
gij a. Anemi j a.
Vi t ami n C (askorbi nska ki sel i -
na). Anti oksi dans. Odgovor an
z a f or mi r anj e i munol oškog
sustava. Utj eče na apsorpci j u
želj eza. Dj el uj e kao anti septi k
i sprj ečava upal e. Kr var enj e
desni . Prehl ade i gri pe.
Vi t ami n D. Ol akšava apsorpci j u
kal ci j a. Za starij e osobe. Sprj e-
čava rahi ti s. Stvara se u koži
nakon sunčanj a.
Vi t ami n E. Anti oksi dans. Rane
i opekl i ne. U sl učaj u muške
i mpotenci j e i steri l nosti te kod
krvož i l ni h i neurol oški h prob-
l ema. Vi tami n E j e od pr esud-
nog značenj a u razdobl j u trud-
noće.
,90
Nadopune prehrani
PREMA ZDRAVI J OJ PREHRANI , URAVNOTEŽENI J OJ . . .
I PUNOJ ENERGI J E
T
i j ekom godi na nutri ci oni sti su
kl asi f i ci ral i hranj i ve sastoj ke
kao "esenci j al ne" ili "neesenei j al -
ne". l- lseneijalni hranj i vi el emen-
ti su one ami noki sel i nc koje l j ud-
ski organi zam ne može pri rodno
proi zvesti te ih zbog toga treba
osi gurati prehranom ili nadopu-
nom prehrani .
Ako dnevna potreba za nj i ma
prelazi 100 mg, mi neral i se svrsta-
vaj u U skupi nu esenci j al ni h. Ne-
esenci j al ne hranj i ve el emente ili
ol i goel emenl e tijelo pri rodno pro-
i z vodi pa nutri ci oni sti ne prepo-
ručuj u svakodnevno unošenj e tih
tvari u or gani z am. Neki od tih
ol i goel emenata potrebni su orga-
ni z mu u dnevni m dozama u mik-
rogrami ma (1 mi krogram j e 0,01
mi l i gram).
Al i što se događa s oni m što
j edemo? l ako se sve esenci j al ne
ami noki sel i nc nal aze u voću i
povrću koje svakodnevno j ede-
mo, teško ih j e dobi l i u potrebni m
kol i či nama kako bi smo zadovol j i l i
mi ni mal ne dnevne potrebe. Za-
to j e, za dobro f unkci oni ranj e
organi z ma, dobro dodati poneki
di j etetski dodatak koj i nam omo-
gućuj e da ih dobi j emo u dovol j ni m
kol i či nama. Kal ci j , kl or, žel j ezo,
magnezi j , fosfor, kal i j , j od, natri j
i sumpor, zaj edno s ostal i m ele-
menti ma i ol i goel emenl i ma, vrl o
su važni za organi z am. No treba
i mal i na umu da neki mi neral i
koj i su u mi ni mal ni m kol i či nama
bi tni za naše z dravl j e, u veći m
doz ama mogu biti vr l o opasni .
TJ toj se grupi nal aze ol ovo, ž i va,
al umi ni j , arsen i kadmi j .
Al i ni j e dobro uz i mati previ še
mi neral a, kao ni dodataka pre-
hrani , koje u prehranu val j a uk-
lj učili uravnoteženo, u omj eri ma
koji odgovaraj u našoj fizičkoj kon-
m
stitucij i, godi nama i svakodnevnoj
akti vnosti . Čak i mi neral tol i ko
potreban kao što j e kal ci j , može
bi l i toksi čan ako ga uz i mamo u
pretj erani m kol i či nama. Naj bolj e j e
odabrati dobrog nutri ci oni sta koj i
će nam u tome pomoći (al i imaj te
na umu da postoj e nutri ci oni sti
koj i su gorl j i vi zagovorni ci vel i ki h
kol i či na prehrambeni h dopuna).
Sto nam donose?
Mož da ćemo se zapi tati što mi -
neral i , te si ćušne supstanci j e, po-
sj eduj u da su tako važ ni za naše
zdravl j e. Danas znamo da j e nj i -
hov dopri nos vel i k i da j e dobro u
našoj prehrani napravi l i mjesta za
ove dodatke. Mi neral i osi guravaj u
građevni materij al za kosti i druga
vezi vna tki va, omogućuj u prij enos
el ektri čni h i mpul sa ž i vci ma i , na
kraj u, podupi ru f unkci j u enzi ma
u f i zi ol oški m procesi ma (npr. od
reprodukci j e DNA do pr oi z vod-
nje protei na). Tri su, znači , važna
ra/ loga da ih ne zanemari mo,
/ na se da naši preci ni su pati l i
od pomanj kanj a mi neral a. Zbog
čega se danas, kada tol i ko pa-
z i mo na pr ehr anu, suočavamo
s ti m probl emom? Di j el om j e to
zbog nerazbori ta nači na uzgoj a,
posl j edi ca čega su pl odovi koj i
i maj u mal o mi neral a.
U stabi l nom ekosustavu bi l j ke
apsorbi raj u mi neral e i z zeml j e l i -
j ekom rasta i rađanj a pl odova.
Kada bi l j ka uvene, mi neral i se
vraćaj u zemlj i i ponovno ih koriste
druge bilj ke. Al i ako vrtl ar i ščupa
bi l j ke i l i voće i pl odove u ž etvi , iz
tog se ci kl usa i zuzi maj u nj i hovi
mi neral i . Tako tlo postupno gubi
mi neral e i vrtl ari ga moraj u početi
gnoj i ti .
A zbog pretj erane uporabe k e-
mi j ski h gnoj i va bilj ke nemaj u do-
I ) I
vol j no potrebni h hranj i vi h tvari i
ol i goel emenal a, i ako i maj u j ed-
nak i zgl ed, ili čak lj epše i zgl edaj u
nego pri j e nekol i ko desetlj eća.
Bi l j ke su sada i zl oženi j e bol es-
ti ma j er j e, zbog nedostatka mi ne-
ral a, nj i hov i munol oški sustav sl a-
bi j i . Da bi se taj probl em ri j eši o,
a pl odovi sti gl i do našeg stol a,
potrebno j e mnogo pesti ci da. Za-
to svaki put pl odovi imaj u sve više
potenci j al no toksi čni h supstanci j a
koje su ri zi čne za naše zdravl j e,
I stovremeno se smanj uj e hra-
nj i va vri j ednost voća i povrća. U
posl j ednj i m j e desetl j eći ma pr i -
sutnost određeni h mi neral a u na-
mi rni cama pala od 20 do 30 posto.
I vi ta mi nski sastav može vari rati
unutar iste sezone, ovi sno o l ome
kada j e pl od ubran. Za organski
uzgoj eni m nami rni cama (i z bi o-
l oškog ili bi odi nami čkog uzgoj a)
potražnj a j e sve veća j er te nami r-
ni ce ne sadrže pesti ci de i mnogo
su z dravi j e i hranj i vi j e. Ri j eč j e o
i z vrsnom posl u za pol j opri vred-
ni ke jer se nj i hov trud kompen-
zira vi ši m ci j enama u prodaj i i
zadovol j stvom što j e nj i hovo voće
i povrće hranj i vi j e i zdravi j e te bez
toksi čni h ostataka i pesti ci da.
l ako j e bolj e mi neral e i vi tami ne
unosi ti i z ravno i z prehrambeni h
nami rni ca, dobro j e u pr ehr anu
ukl j uči ti vi tami nske pri pravke koji
će smanj i ti nedostatak hranj i vi h
tvari voća i povrća.
Tako naše sokove možemo po-
pratiti neki m di j etetski m doda-
cima koj e ćemo pronaći u trgo-
vinama z dr ave hrane u obl i ku
tableta i l i kapsul a. Od mal o ci nka
koj i će vrati ti vi tal nost našoj kosi
do poznatog koenzi ma Q- 10 ko-
j i , uz to što j e j ako kori stan za
kož u, puni organi zam energi j om
potrebnom za ci j el i dan, postoj e
dobri mul ti vi tami nski kompl eksi ,
nadopune prehrani .
Dodaci prehrani i zvrsno se slažu
sa sokovi ma, al i ne zaboravi te da
je pol robno dobro j esti!
U nastavku ćemo navesti ne-
ke od supstanci j a koj e se u ob-
l i ku kapsul a mogu pronaći u trgo-
vi nama z dr ave hrane, a sadrž e
pri rodne sastoj ke i kori sne su za
zdravl j e. To su tablete bez šećera
i sol i (i bez škroba koji može iza-
z i vati al ergi j u) te bez umj etni h
z asl adi vača. Mogu se pronaći i
koncentrati l j ekovi tog bilja koj i
sadrže nj i hova akti vna svoj stva.
Tako možemo saznati i kol i ku ko-
l i či nu određeni h el emenata posj e-
duj e odr eđeno l j ekovi to bi l j e i
kol i ka j e nj ezina stvarna "snaga"
i uči nkovi tost.
Esenci j al ne masne ki sel i ne
Masne ki sel i ne temel j ne su struk-
turne j edi ni ce l i pi da, tj. masti u
našoj prehrani . Organi z am može
si nteti zi ral i mnogo masni h ki sel i -
na, al i one koje ono ne može si nte-
ti zi rati u dovol j ni m kol i či nama
moraj u se unij eti prehranom te se
nazi vaj u esenci j al ne masne ki se-
l i ne. Masne ki sel i ne mogu bili za-
si ćene, monoz asi ćene i pol i za-
sićene, ovi sno o stupnj u na koj em
se temelj ni lanac mol ekul a uglj ika
kombi ni ra s vodi kom.
Dvi j e esenci j al ne masne ki sel i -
ne su l i nol enska (omega- 3 masna
ki sel i na) i l i nol na (omega- 6 masna
ki sel i na), a u obi l j u ih nal az i mo u
dj evi čanskom ul j u sj emenki lana,
suncokreta i pšeni čni h klica. Tako
ulje od pšeničnih klica, zbog vel i ke
kol i či ne vi tami na E, pol i ce važne
fiziološki« funkci j e, pogl avi to mi -
ši ćnog i l i mf nog sustava.
I Esencija I ne masne ki sel i ne vr -
l o su kori sne za organi z am; dj e-
l uj u na pr odukci j u hor mona i
zdravl j e i munol oškog i krvoži l nog
sustava. Odr ž avaj u str uktur u i
funkci j u stani čni h i subcel ul arni h
membr ana. Zaduž ene su i za
pri j enos i el i mi naci j u kol esterol a
I H
iz organi zma te održavanj e kože
i ostal i h tki va ml adi ni i f l eksi bi l -
ni m, što duguj emo nj i hovoj f unk-
ci j i podmaz i vača.
Kupi t i se mogu perl i ce bi l j ne
žel ati ne (mekane su) i l i nj i hov
sok u tekućem stanj u: ulj e od sun-
cokreta, od pšeni čni h kl i ca, lana
ili l j ubi či ce (noćurka). Mož emo i h
kori sti ti kao ulje za salatu ili kao
dodatni okus za omi l j eni sok od
povrća.
Ta se ulja preporučuj u kod arte-
roskl eroze, trudnoće i u meno-
pauz i . Pomaž u i pri probavl j anj u
masne hr ane i ako j e potrebno
uni j eti u organi z am veće kol i či ne
vi tami na E.
Anti oksi dansi
Pri mj er: kava šteti organi zmu zato
što proi z vodi sl obodne rađi kal e
koji dj el uj u na starenj e. No proti v
ti h nepri j atel j a ml adosti i mamo
anti oksi danse koje organi zam ne-
broj eno puta dnevno stvara kako
bi se zašti ti o.
Anti oksi dansi se često spomi -
nj u u ovoj knj i zi . Zapamt i mo da
su među naj važ ni j i ma oni koj i
sadrž e karotenoi đe kao što su
betakaroten, vi tami n C i vi tami n E.
Esenci j al ni su anti oksi dansi i
pi gmenti koj e sai l rži voće i po-
vrće (kao resberi l rol u gr ož đu,
pri mj eri ce) i komponente koj e
nal azi mo u neki m bi l j kama, kao
pol i f enol i zel enog Čaja i l i gi nko,
ci nk i sel eni j .
Postoj e i anti oksi dansi u obl i ku
dodataka prehrani ; dj el uj u vrl o
dobro, al i ni su nuž ni , pogotovo
ako se l eži z dravom nači nu pre-
hrane, danas aktual nom naturi š-
ti čkom ili mal o bl i ski j em, pozna-
t omu medi t er anskom nači nu.
Kompl eksi pri rodnog pol i f enol a
koj i se dobi va od grož đa, bo-
rovni ce, gi nka, ulj a od ekstrakta
sj emenki grožđa... mogu se uz i -
mati sa sokovi ma.
Vl akna
Nedostatak vl akana izbj eći ćemo
ako u svakodnevnu prehranu uk-
l j uči mo kruh i i ntegral ne ži tari ce
te obi l nu kol i či nu voća i povrća. I
sokovi sadrže vl akna, čak i ako i m
se odstrani mesnati di o koj i ostaje
nakon i sti ski vanj a tekući ne.
"Vl ak na" su sve hr ani dbene
supstanci j e koj e naš or gani z am
197
rte može probavi ti . Svr st avamo
ih u dvi j e grupe: topi va u vodi i
netopi va u vodi .
Vl akna topi va u vodi nal aze
se u zobi , pekti nu, guar u, j ečmu,
grahu i morski m bi l j kama, a ne-
topi va u pšeni čni m meki nj ama,
i ntegral ni m ži tari cama, kori vo-
ća i povrća te suhom voću; ap-
sorbi raj u vel i ku kol i či nu vode,
pol i cu rad cri j eva i kori sna su za
Čitav probavni sustav.
Vl akna prol aze kroz probavni
trakt či stoći cri j eva, pomaž ući
i m l ako da bolj e obavl j aj u SVOJ U
f unkci j u. Lj epl j i va su te uskl ađuj u
gl ukoz u u kr vi , usporavaj ući nj e-
z i nu apsorpci j u u kr vni protok.
Pomaž u i u sni žavanj u povi šene
razi ne kol esterol a.
U t r govi nama ćemo pronaći
vl akna u obl i ku dodatka pre
hrani (pekl i n j abuke u pr ahu,
meki nj e od / obi . . . ), no ako se
hrani mo uravnoteženo, ni su nam
potrebna.
Pr omotr i mo pri mj er kori snosti
vl akana: pekti n i z grej pa pomaž e
u sni ž avanj u razi ne "l ošeg" ko-
l esterol , i i pri donosi "či šćenj u"
arteri j a; preveni ra začeplj enj e ar-
teri j a i pomaž e u r educi r anj u
tromboci ta u nj i ma. U cri j evnom
traktu stvara tanki sloj vode, a lo
sprj ečava apsorpci j u masnoće.
Soj i n lecitin
Leci ti n se kori sti u nami rni cama
kao emul gator masnoća. To j e va-
žan i zvor fosfol i pi da (koj e nal a-
zi mo u gradi svi h stani čni h mem-
brana) i potreban sastoj ak za sve
ži ve sl ani ce l j udsko; ; organi zma.
Zato i mi ši ćne i ž i včane stani ce
sai.li/ i> tu esenci j al nu masnu sup-
stanci j u.
Leci ti n j e i zvor vi tami na B, po-
naj vi še kol i na, i puno ga i ma u
ž umanj ku i soj i. Masnoće koj e se
nal aze u or gani / mu, kao što su
kol esterol i drugi l i pi đi , mogu se
ol opi l i u vodi i l ako odstrani l i iz
organi z ma.
Leci ti nom se i z vrsno i zbj ega-
vaj u štetne masti u arteri j ama i
dr ugi m vi tal ni m organi ma. Nj e-
gova j e prednost, kada j e ri j eč
0 l eci l i nu u granul ama (postoj i
1 l eci ti n u kapsul ama, s mekom
žel ati nom) što se i zvrsno miješa
sa sokovi ma.
I ) S
Koenzimi
Naj poznati j i j e koenz i m Q- 10 i l i
ubi ki non koj i j e postao vrsta "peći
za stani čno i zgaranj e".
Svaka sl ani ca našega tijela ima
"peć za i z garanj e" koja se z ove
mi tohondri j i koja je, uz pomoć
koen/ .ima Q- I 0 (supstanci j a slična
vi tami ni ma koj i otapaj u masti ),
zadužena za stvaranj e energi j e od
nami rni ca koj e unosi mo. Zato j e
Q- 10 posebno važ an za osobe koj e
Se bave Sportom i l i i ntenz i vno
ž i ve.
s godi nama/ a danas i nači nom
ž i vota, potroše se sve pri rodne
199
zal i he ove supstanci j e koj e orga-
ni zam posj eduj e. Zato vri j edi tr u-
da svoj u prehranu obogati l i do-
datnom kol i či nom koenzi ma Q- 10
koj i odmah daj e mnogo energi j e.
No nj egovi se naj bolj i uči nci (po-
ml ađi vanj e kože, prevenci j a sr-
čani h tegoba i l i nj i hovo pobol j -
šanj e, opće dobro stanj e...) ne
j avl j aj u odmah. Rezul tati će bi l i
to vi dl j i vi j i i cj enj eni j i , što su
nj egovi nedostaci u pr i r odnoj
/ al i bi organi zma bi l i veći .
Kvasac
Pi vski kvasac uni verz al an j e pr e-
hrambeni dodatak. Vi šak kvasca
koji se dobi j e ti j ekom pr oi z vod-
nj e pi va odvaj a se, pere i či sti
od nečistoća (el emenata ži tari ca
i hmel j a). Zat i m se proti skuj e
kroz prešu kako bi se smanj i o
sadržaj vode i pažl j i vo gri j e radi
sprj ečavanj a procesa fermentaci j e
te kako bi se omogući l o dj el ovanj e
supstanci j a koje se nal aze u sta-
ni cama kvasca nakon otvaranj a
nj i hovi h sl i j enki .
Pr vi pi vski kvasac u pri rodnom
stanj u, koji se mogao korist ili u
pr ehr ani , dobi ven j e 1930., al i
se nj egova upotreba u medi ci ni
bilj eži 5000 godi na pri j e toga.
Pi vski kvasac sadrž i i z ni mno
akti vne mi kroorgani z me koj i se
brzo množe. U tom procesu nas-
taju gotovo svi vi tami ni i protei ni
bi l j nog podri j etl a, uz mi neral e i
ol i goel emenl e vi soke bi ol oške vr i -
j ednosti .
Vrl o j e kori stan u svome i nte-
gr al nom tekućem obl i ku, al i j e
naj pri stupačni j i suh, u pahul j i -
cama (uz i ma se j edna do dvi j e
žl i ce dnevno). A budući da i ma
gorak okus, i zvrstan j e u sokovi -
ma od voća i povrća. U posl j ednj e
se vri j eme u trgovi nama mož e
nabavi ti kvasac od ci kl e koj i j e
sl i čni h svoj stava, ali boljeg okusa.
Pi vski kvasac vrl o j e bogat oli-
goel ementi ma (gl ul ati on, kr om,
sel en) te posj eduj e vi še od tri de-
set raz l i či ti h f ermenal a nuž ni h
za održ avanj e ži vota. Savr šen j e
za j ačanj e ži vaca, proči šćavanj e
organi z ma i regeneraci j u cri j evne
fl ore. I k tome:
• opti mal an j e za j etru
• sprj ečava krvož i l ne tegobe
• akti vi ra i nzul i n i reduci ra
razi nu šećera u krvi
• sl i ti kož u, nokte i kosu
- najbolji je pri rodni i zvor
kompl eksa vi tami na B.
U pogl avl j u o kurama za čišćenj e
organi zma pronaći ćete kuru na
bazi sokova i kvasca.
Pšeni čne klice
Pšeni čne kl i ce nnj hranj i vi j i su di o
zrnj a. Upr avo j e tu smještena vi -
talna, energetska i protei nska sna-
ga ove kori sne žitarice. Sadrži 35%
protei na vi soke hranj i ve vr i j ed-
nosti , 8% esenci j al ni h ami noki -
sel i na, oko 48% ugl j i kohi drata,
l ako asi mi l i raj uće šećere i ot-
prilike 12% masti , medu koj i ma
i l osl ol i pi d l eci l i n, 0 koj emu smo
već govori l i , te nezasi ćene masne
ki sel i ne (vi tami n V, l i nol ej ska k i -
sel i na). Pšeni čne kl i ce i zvrstan su
i zvor vi tami na A, B (pri j e svega
B5) i E (30 mg na lOOg) te mi neral a
(ci nk, želj ezo, kal ci j , fosfor, bakar,
magnezij ...).
Obi čno brašno ne sadrž i pše-
ni čne kl i ce. I ndustri j a i h ukl a-
nja radi dugotraj nog skl adi štenj e
brašna, oduzi maj ući mu tako ener-
getsku vri j ednost. Samo i h rij etka
integralna brašna, tjestenine i kruh
sadrže. Veći na i ntegral nog kruha
koj i se pr oi z vodi dodavanj em
meki nj a i ntegral nom brašnu, ne
sadrži pšeni čne kl i ce.
Pšeni čne kl i ce preporučuj u se
kao dodatak prehrani u trudnoći
i dojenju./ za oporavak/ za razdob-
lja učenj a, stresa, i ntel ektual nog
zamora i poti štenosti te kao zašti -
ta od arteroskl eroz e, anemi j e...
Mogu se nabavi ti u perl i cama i
u kl i cama, paki r ana tako da se
čuvaj u u hl adnj aku. Savršene su
za doručak (1 žlica sa sokom od
voća ili povrća) ili kao dodatak
sal ati . Naj z dravi j e i h j e uzi mati
zaj edno sa zrnj em pšeni čni h kl i -
ca. Tek prokl i j al a pšenica sadrži
dvostruku kol i či nu kalcij a i mag-
nezij a te vi tami n C. Uz to ude-
seterostručuj e kol i či nu provi ta-
mi na A i udvostručuj e kol i či nu
vi tami na B,, BI 2 i PP.
Klice
Izdanci prokl i j al i h sj emenki među
naj bol j i m su i naj revol uci onarni -
jim namirnicama/ napose u hl ad-
ni m kraj evi ma. Ponovno otkri ve-
ne prij e otpri l i ke dvadeset godi na,
s l akoćom obogaćuj u sve vrste
salata, a dodaj u se, al i umj ereno
(j edna šaka) mnogi m sokovi ma.
Kl i ci ' su savršene zimi kada ne-
dostaj e povrća ili j e povrće uz -
goj i mo pomoću kemi kal i j a i u
pl asteni ci ma. Kao što smo rekl i ,
nij e riječ o naj starij oj živoj nami r-
ni ci (postoj e zapi si o kl i cama soje
u Ki ni i z 3000. g. pr. Kr. ). Kl i ce
su autenti čan i zvor kl orofi l a, en-
zi ma i vi tami na. Nj i hov j e Uzgoj
ekonomi čan, a kada i h pri kl adno
doz i r amo i kombi ni r amo, okus
označava cij eli j edan novi svi j el
koj i svakako treba upoz nal i .
Kl i ce spadaj u U nami rni ce bo-
gate vi t ami ni ma, mi ner al i ma i
ol i goel ementi ma. Ta j e nami rni ca
"unapri j ed proba vi j ena" pa se l a-
ko asi mi l i ra. Ci j ena nj i hova uz -
goj a, kao i ci j ena gotovog pr o-
i zvoda j e minimalna; kl i ce su j e-
dan oi l naj j efti ni j i h i zvora hra-
nj i vi h tvari koji postoje.
Zahval j uj ući sna/ i rasta, te
skr omne sj emenke su potpuna
mani festaci j a ži vota. Sai l rže hor-
mone rasta, a protei ni vi soke bi o-
l oške vri j ednosti i proces klij anj a
pretvaraj u ih u autenti čno nutri -
ci oni sti čko čudo.
Kada dode u doticaj s vodom,
ki si kom i potrebnom topl i nom,
sj emenka postaj e dvaput veća,
razbija zašti tnu ovoj ni cu i poči nj e
se razvi j al i . Akti vi raj u se nj e/ i ni
enz i mi i z apoči nj e fantasti« an
proces u koj em se mi neral ne sol i
umnož avaj u, obi l no se stvaraj u
vi t ami ni i l er ment i , masti se
transf ormi raj u, škrob se pretvara
u mal toz u i đekstri n, poti če se
dj el ovanj e naj j ednostavni j i h še-
ćera koji omogućavaj u efi kasni j e
dj el ovanj e pr obavnog sustava:
brže se i lakše osl obađa energi j a.
Sj eti l e se đa kada i h j ednom
"pož nj emo" ili kupi mo u trgovi ni ,
obi čno ne traju duž e od tj edan
dana (naj bolj e i h j e konz umi rati
či m pri j e). Posebno preporučuj e-
mo kl i ce l ucerne: dobri su pri j a-
telj i naše kr vi , a nj i hov okus
pretvara ih u kl i ce /><//• excellance.
U razbori ti m kol i či nama, prepo-
ručuj u se i kl i ce l uka, soj e, pori l u-
ka i rotkvi ce.
Kušaj te ih u sokovi ma, sal al i ili
s kuhanom ri žom. Odmah ćete
nauči ti dozi rati naj ukusni j u kol i -
či nu za svoj e nepce. Vaše zdravl j e
će to znati ci j eni ti . Uvi j ek.
Med, matična mliječ i pelud
Svi poznaj emo med, pri rodni za-
sl ađi vač koji proi z vode pčel e u
svome napornom radu u cvj et-
nom svi j el u. Vi še od 50% nj i hovi h
sastojaka su monosahari di ili jed-
203
nostavni šećeri koji imaj u i zni mno
vi soko proči šćavaj uće dj el ovanj e
za probavni trakt. Med poti če rad
j etre i vrl o j e bogat kal ori j ama i
f osf orom, a uz to j e i pr i r odni
anti septi k. U vanj skoj upotrebi ,
med j e i zvrstan pri zacj el j i vanj u
rana. U ovoj knj izi nećemo puno
govori l i o medu jer j e dobro po-
znat. Samo ćemo se kratko pri sj e-
titi dobri h svoj stava ostal i h pro-
i zvoda koji dol aze iz saća: matična
ml i j eč, pel ud i propol i s.
Kao što j e znano, u 28 vrl o mar-
l j i vi h dana pčel a radi l i ca potroši
tol i ko snage da umre. Iz i stog j aj e-
ta iz koj ega dol az i pčela radi l i ca,
može i zaći i pčela mati ca; ovi si o
hrani koj u pri ma. Mati čna ml i -
j eč j e ta hrana, speci j al ni sok
koj i pčel e radi l i ce pri kupl j aj u
za određeno j aj ašce iz kojega će
izaći mati ca, pčela koja j e puno
veća i može ži vj eti 60 puta duž e
od pčel e radi l i ce. To j e kremasti
bi j el i sok, l agano pi kantna, gorka
i kisela okusa. Zahval j uj ući nj emu
odabrana će pčel a proi zvesti do
2000 j aj ašca svaki dan nakon
samo j edne opl odnj e (i z među
300.000 i 450.000 j aj ašaca godi š-
nj e), što j e j edi nstven sl učaj u
pr i r odi . Ne zna se kako pčel e
proi z vode taj čudotvorni sastoj ak
bogat protei ni ma i hormonal ni m
supstanci j ama, ami noki sel i nama,
duši kom, vi t ami ni ma A, B, C,
D i E, dekanskom ki sel i nom
(koj a ima snažno anti mi krobsko
dj el ovanj e), šećeri ma, mi neral i ma
i ol i goel ementi ma (kal ci j , bakar,
žel j ezo, fosfor; kal i j , si l i ci j i sum-
por). Lako j e zakl j uči ti da dj el uj e
osnažuj uće i poml aduj uće, pogo-
tovo pri f i z i čkom i mental nom
umoru. Ukupno gl edaj ući , u vrl o
kompl eksnom pr ocesu, dj el uj e
i zrazi to poz i ti vno na endokr i ne
žlij ezde (pri j e svega nadbubrežne)
te na proi z vodnj u spol ni h hor-
mona, a uz to pomaže i kod razni h
poremećaj a i bol ova.
Svaki dan kada pčel e sl i j eću na
cvi j eće u potrazi za nektarom ka-
ko bi i zradi l e med, pri kupl j a se
vi šak sakupl j enoga cvj etnog pra-
ha. Pčel a na paši svoj i m i zl uče-
vi nama vl az i gamete cvi j eća dok
ne stvori l opti ce koj e se skup-
ljaju na nj ezi ni m stražnj i m nož i -
cama. Te l opti ce cvj etnog praha
su gr anul e pel uda bi l j aka koj e
obi čno nal az i mo u tr govi nama.
Smatra se da j edna pčela na dan
u i
može sakupi l i nektar s naj manj e
1500 cvj etova.
Pel ud, koj i j e esenci j a ž i vota,
i z vorno j e nami j enj en reproduk-
ci j i i hranj enj u pčel a te opskrbi
žl i j ezda za proi z vodnj u mati čne
ml i j eči , fermenata i voska. Ami no-
kiseline pel uda su 6- 7 puta jače od
iste kol i či ne ami noki sel i na jaja i
si ra. Pel ud j e j ednako l ako bogat
mi neral i ma i vi tami ni ma koje smo
već navel i . Uz to: regul i ra dj el o-
vanj e rada cri j eva i j etre, vraća
apetit, revi tal i zi ra organi zam (i de-
al an kod anemi j e). Pomaž e i kod
psi hol oški h poremećaj a, l aki h de-
presij a i stresa.
Pel ud pomaž e kod spol ne ne-
moći , i muške (kod i mpotenci j e
i z az vane pr obl emi ma s prosta-
tom) i ženske (pogoduj e menstru-
al nom ci kl usu i smanj uj e nepO-
godnosti menopauz e).
I - j edan paradoks: pel ud koj i j e
uzročni k mnogi h al ergi j a, pomoći
će nam da se zašti ti mo od alergij a
(astma, ri ni ti s, pel udna ki havi ca,
bronhi ti s, al ergi j ske mi grene...).
1, na kraj u, smedasti propol i s,
j edan ođ naj bol j i h pri rodni h anti -
bi oti ka.
Al ge. Spi rul i na
Al ge (agar- agar i karagen, dul se,
kombu i l i kel p, nori , wakame)
trebalo bi ukl j uči ti u svakodnevnu
pr ehr anu. Umj er eni m i postup-
ni m konzumi ranj em navi knut će-
mo se na nj i hov neobi čan okus
i organi z am će i mati kori sti od
nj i hovi h bogati h svoj stava.
Ovdj e ćemo se poz abavi ti samo
spi rul i nom (Espirulina platensis)
koja j e danas poznata kao sredstvo
za osnaži vanj e, proti v anemi j e i
štetnog kol esterol a te u di j etama
za mršavl j enj e.
205
Godi no 1967. botani čaru J r. mu
Leonar do, koji j e prol azi o domo-
rodačkom tržni com u Čadu, po-
zornost j e pri vukl a modrozel ena
tvar u obl i ku dvopeka. Od pra-
davni h vr emena žene pl emena
Kanembus sakupl j al e su ovu
al gu, potom bi j e suši l i i j eli kao
pogaču. Leonard j e prouči o njezin
sastav i naz vao j e spi rul i na.
Od drevnoga doba bogati j e po-
tencij al al gi zaboravl j en u Euro
pi , al i ga nij e z aboravi o i stari
ameri čki narod: A/ teci . U voda-
ma jezera Texcoco (Meksi ko) sl u-
čaj no j e otkri vena ova alga koja se
nekoć davno sakupl j al a i sl i čno
pri premal a. Danas se / na da su
jezera sredi šnj i ' i istočne Af r i ke
te keni j ski i el i opi j ski usjeci naj -
bogatij a nal .i/ i šl a spi rul i ne (gdj e
joj je pri rodno stani šte), a uzgaja
se na svi m konti nenti ma (vrl o j e
hranj i va spi rul i na koja se uzgaja
u mor u oko I l avaj a), u Ki ni (u
moru i umj etni m uzgaj al i šti ma),
J apanu. . . Zahval j uj ući studi j i i /
osamdeseti h godi na došl o se do
zakl j učka da spi rul i na može po-
stati j edna od važ ni h nami rni ca
21. stolj eća.
Danas se mož e nabavi l i pri j e
svega u prahu, a upotrebl j ava se
i u kuhanj u (u j uhama, sal atama
i dr.).
Spi rul i na sadrži mnoge važ ne
supstanci j e: betakaroten ( I 5 pu-
ta vi še od mr kve), žel j ezo, gama-
l i nol ensku ki sel i nu, mangan, ba-
kar... Tri j e puta bogatij a vi t ami -
nom E od pšeni čni h kl i ca i sa-
drži istu kol i či nu kal ci j a, l osl o-
ra i magnezi j a kao ml i j eko. Zađo-
vol j ava potrebe vegetari j anaca za
vi tami nom Bl 2 (10 g pokri va 53%
preporučeni h dnevni h potreba).
Posj eduj e i 70% protei na vi so-
ke hranj i ve vri j ednosti , vrl o ur av-
noteženi h i l ako asi mi l i raj ući h, te
5% organi z mu pri j eko potrebni h
masti koj e nal az i mo i u suhom
voću i neki m vrstama bi l j nog
ul j a. Budući da j e bogata mi ne-
ral i ma, pol i ce kori sne al kal i ni -
zi raj u će uči nke u krvi .
Nj ezi n j e okus, iako neodređen,
prodoran (podsj eća na okus čan-
či ce). Ne z aboravi l e da j e riječ o
novoj nami rni ci , dosad nepoznatoj
u našoj tradi ci onal noj pr ehr ani .
Zbog toga j u j e pri kl adno uzi mati
u kapsul ama.
Kuhani m gusti m i ri j etki m j u-
hama dodaj e se žličica spi rul i ne
po osobi , a može se dodal i i
umaci ma i pj enama (mousse).
Dodaci prehrani u
svakodnevnom životu
Zar ui sti nu trebamo toliko doda-
taka prehrani ? Nar avno da ne tre-
bamo. I deal no bi bilo kada bi sva-
ka osoba prepoznal a one naj važ-
nije le ih odabral a i uži val a u nj i -
hovoj korisnosti. Ne možemo odo-
ljeli napasti da ne i spri čamo pri ču
0 svemu šio j e pisac Pernanđo San-
chez Drago uzi mao "svako j utro
nakon tuši ranj a, pri j e dor učka":
4 kapsul e praha od rakovog okl o-
pa (Young vital); 1 j ogurt, I žl i cu
pel uda, I žl i cu soj i nog l eci ti na,
1 dozu crvenoga ginsengd, 150 mg
troiiiulila, mal o mal i ćne ml i j eči ,
I kapsul u vi tami na ioligoeleinena-
ta obogaćeni h anl i oksi danti ma,
5 tableta spi rul i ne, 6 perlica ulja od
noćurka, 6 perlica ulja pl ave ri be,
2 češnja češnj aka, 1 žl i cu j avoro-
vog si rupa, I tabletu selena, 1 kap-
sul u koenz i ma Q10, 3 kapsul e
"mačj e pandž e" (Unearia tortnen-
tosa), 3 kapsul e gi nka, 20 kapi
Serumdala na dl an ruke (apsorpcij a
putem kože; dobi va se ođ l i či nki
dudova svi l ca), I žl i cu hrastove
sj aj nice (ganodertna lucidum) koja
sadrži germani j . 1, na kraj u, 3 g
vi tami na C" i Ig vi tami na E. Pi sac
navodi i ehi nacej u (o kojoj ćemo
mal o vi še saznati poslij e).
Kao ši o smo već rekl i , riječ j e o
nečemu... vrl o osobnom! Nakon
206
ove pri če mož emo se zapi tati j e
l i uopće potrebno j esti tri puta
na dan. U svakom sl učaj u, dobro
j e i staknuti važnost ovi h dopuna
pr ehr ani u određenoj ž i votnoj
dobi . Dvadesetogodi šnj aci trebaj u
puno manj e nadopuna prehrani i
u manj i m kol i či nama. Isto vri j edi
za vel i k napor (i ntel ektual ni , f i -
zi čki i l i seksual ni i td.). Često se
to svede na 3 do 5 dodataka, ne
vi se.
Prehrambeni dodaci od
lj ekovitog bilja
Al oe vera (A loe barbadensis)
Često se kori sti kao pri rodni lak-
sati v koj i čisti i obnavl j a cri j eva.
U vanj skoj upotrebi to je j edan od
naj bol j i h savezni ka kože; lij eči i
naj veće opekl i na i kožne bol esti .
Zbog svoj i h poznati h prednosti za
zdravl j e, aloe vera j e danas j edan j e
od naj češći h dodataka prehrani ,
te ćete j e bez probl ema pronaći u
bi l o kojoj trgovi ni l j ekovi ti h bilj a.
Vi še i nformaci j a str. 38.
Bi j el a breza (Betula verrucosa)
Nj ez i ni f l avonoi đi pozi ti vno dj e-
l uj u kod uri narni h tegoba. U tera-
peutske svrhe kori ste se l i stovi ,
bi l j ni sok i kora. I ma di uretski
uči nak: j edna j e od naj efi kasni j i h
bi l j aka za poti canj e i z l uči vanj a
tekući ne. Pomaž e i pri stvaranj u
ž uči . Žel i mo l i ski nul i nekol i ko
ki l ogr ama, bi j el a breza mož e
pri tom biti vrl o uči nkovi ta. Treba
piti sok od grejpa i uzi mati bij elu
br ez u, naj bol j e pod nadz or om
speci j al i sta.
Bi j el i gl og
(Crataegus monogijna)
Ova l j ekovi ta bilj ka osnažuj e srce
zahval j uj ući f l avonoi di ma. Poz na-
ta j e po tome što pobol j šava ci rku-
l aci j u, regul i ra arteri j ski kr vni
tl ak i sprj ečava poteškoće sa srča-
ni m ri tmom. U sl učaj u kardi ovas-
kul arni h probl ema koj i ma su uz-
rok ž i vci , a oči tuj u se kao l upanj e
srca i pri ti sak u predj el u srca,
preporučuj e se uzi manj e 30 kapi
bi j el oga gloga otopl j enog u soku.
Bor ovi ca (J uniperus communis)
Zbog svoj i h protuupal ni h svoj -
stava borovi ca se kao ugodan
lij ek preporučuj e osobama koje
pate od gihta i reume te osobama
koje imaj u poteškoća s bubrezi ma.
Kor i ste se bobi ce. Zahval j uj ući
di ur eti čkom dj el ovanj u pomaž e
u i z l uči vanj u mokraćne ki sel i ne
iz organi zma, a kako i ma i anti -
septi čko dj el ovanj e, ol akšava te-
gobe pri infekcij i uri narnog trakta,
npr. upal i mokraćnog mj ehura.
Voću od kojega pri premamo so-
kove treba dodati mal o želea od
borovi ce, koj i ćemo l ako pronaći
u trgovi ni u obl i ku džema. Taj se
žel e proi z vodi od bobica borovi ce
sazrel i h na suncu i vrl o j e ukusan.
Žl i či com ovog želea mož emo za-
mi j eni ti šećer od trske i l i med
koj i stavl j amo u sok. Provj ereno
otvara apeti t u dj ece.
.208
Borovni ca, obi čna
(Vaccinium myrtillus)
Ekstrakt obi čne borovni ce koristi
se za pobol j šavanj e ci rkul aci j e te
odr ž avanj e kr vni h ži l a či tavog
or gani z ma. Nj ez i ni f l avonoi di
učvršćuj u očno tki vo, pobolj šavaj u
očnu ci rkul aci j u i povećavaj u udi o
ki si ka i energi j e u oku.
Bosi l j ak (Ocimini basil icum)
Bosi l j ak j e i zvrstan sa sokom od
raj či ce, mal o soka od l i muna i
mal o sol i . Svj eže ubran, kori stan
j e za z dravl j e. Osi m što j e vr l o
ar omati čan, osobi to dj el uj e na
pr obavni trakt i ž i včani sustav.
Uočena su nj egova anti bakteri j -
ska i anti hel mi nti čka svoj stva
(uni štava cri j evne nametni ke).
Mal a kol i či na ml j evenog bosi l j -
ka dovol j na je / a zašti tu od loše
probave i grčeva u cri j evi ma te
nadutosti i žel učani h grčeva.
Crna bazga (Sambucus nigra)
U terapeutske se svr he kori ste
bobice. Od nj ih se dobi va osvje-
žavajući sok koj i pobol j šava ot-
pornost i zdravije or gani z ma.
Ekstrakt bobica bazge pokazao
se uči nkovi ti m l i j ekom za gri pu
j er smanj uj e nj ezi no traj anj e i
si mptome. Poti če znoj enj e i i z l u-
či vanj e uri na te se preporučuj e
kod zatvora i bubrežnih kamenaca.
Ča je vac (Camellia si lies is)
Karakteri sti ke ćaj evea vezuj u se
uza zašti tu sl ani ca, ponaj vi še u
probavnom traktu, želuca, tankog
cri j eva, gušterače, debel og cri j eva
i pl uća. Vrl o j e jak anti oksi dans,
a zbog svoj i h termi čki h svoj stava
i uči nkovi t u programu kontrol e
teži ne. Ne uzrokuj e nuspoj ave, al i
ako ga uz i mamo noću i l i uvečer,
može i zazvati nesani cu. Ne treba-
ju ga uzi mati osobe s povi šeni m
kr vni m tl akom.
Češnj ak (A llium sativum)
Veoma kori sna biljka za zdravl j e,
j edna od naj kori sni j i h. Češnj ak
i ma anti septi čka svoj stva i već
se u anti čko doba upotrebl j avao
u borbi proti v mnogi h bol esti ,
ukl j učuj ući i naj opasni j e kao što
su kuga i kol era.
Ustanovl j ena su nj egova anti -
bakl eri j ska, anl i parazi tska, protu-
gl j i vi čna i protuvi rusna svoj stva:
češnj ak j e j edan od naj bol j i h l i -
j ekova za prehl adu i gri pu. Usp-
j ešno se pri mj enj uj e u sl učaj u hi -
pogl i kemi j e i vi soke razi ne kol es-
terol a. Proši ruj e i krvne ži l e, a to
pogoduj e bol j em f unkci oni ranj u
krvož i l nog sustava. U cri j evi ma
djeluje anti bakteri j ski , či me po-
goduj e probavi , rj ešava cri j evne
poteškoći" i nadutost.
Dodavanj em češnja češnj aka bi -
l o koj em soku od povrća, smanj i t
ćemo ri zi k od kardi ovaskul arni h
bol esti i razi nu kolesterola te po-
moći u regul aci j i kr vnog tl aka.
Neke će osobe možda osj eti ti
l aganu iritacij u u probavnom trak-
tu, al i to se može dogodi ti j edi no
ako se redovi to uzi maj u veće kol i -
či ne češnj aka. Prema žel j i , mo-
žemo odabrati i ul j ni ekstrakt češ-
nj aka paki ran u kapsul e (ono što
poznaj emo kao čisti češnj ak u per-
l i cama) koj i ćemo uzeti s omi l j e-
ni m sokom. Tako se i zbj egava loš
z adah koj i češnj ak uzrokuj e.
Divlji kesten
(A esculus hippocastanum)
Ima protuupal na svoj stva i sprj e-
čava oti canj e krvni h žila. Šti ti ve-
'll
ne i osnažuj e kapi l are te j e vrl o
kori sna kod poteškoća s hl adni m
stopal i ma, umor om u nogama i
l ošom ci rkul aci j om. Di vl j i kesten
može se kupi ti kao bi ol oški pr e-
parat od bi l j ni h ekstrakata u obl i -
ku kapi . Ima snažan uči nak u l i j e-
čenj u hemeroi đa i pri proši renj u
vena. Dvadesetak kapi otopi se
u soku i uzi ma nepreki dno dva
mjeseca, nakon čega ćemo si gurno
osj etiti nj egovu uči nkovi tost.
Đumbi r (Zingiber officinale)
Dumbi r j e j edan od naj bolj ih da-
nas poz nati h sti mul ansa ci r ku-
lacij e i probave. Provj ereno j e da
u trudnoću reduci ra mučni nu i
povraćanj e. Ol akšava pr obavu
i ima prouupal na svoj stva te se
preporučuj e osobama koje pal e od
artri ti sa. To j e i j edan od naj bolj ih
pri rodni h lij ekova za mučni ne koje
se poj avl j uj u u vož nj i . Pokaz al o
se da sprj ečava zgrušavanj e kr vi
(ne preporučuj e se osobama koje
imaj u probl ema s hemoragi j om ili
uzi maj u l i j ekove za zgrušavanj e
krvi ).
U terapeutske svrhe kori sti se
kori j en i l i , točnij e, podanak bi l j ke,
z apravo podzemna stabl j i ka bi l j -
ke. Kori sti se za probavni trakt.
Nema nuspoj ava, al i u neki h oso-
ba može i zazvati povi šenj e arteri j -
skoga kr vnog tl aka. Ne pr epo-
ručuj e si' ni osobama koj e pate
od ž učni h kamenaca. Pr ahom
svj ežeg kori j ena dumbi ra posi pa
se sok ili salat.i.
Ci nko (G i itko bi I oba)
Dr vo gi nko podri j etl om j e iz. Ki ne
i J apana, staro oko 250 mi l i j una
godi na. Danas j e to j edna od naj -
češće kori šteni h bilj aka za poti ca-
nj e akti vnosti mozga i protoka
krvi .
Dr vo gi nko raste u Umj erenoj
kl i mi . Nj egovi svj eži l i stovi sadr-
že akti vne f l avonoi đe koji dj el uj u
kao anti oksi dansi , što znači da
štiti stani ce od oksi daci j e.
Gi nko ši ri mož dane i periferne
kr vne ži l e i vr l o j e dj el otvoran
pri krvarenj i ma, kao što su npr.
hemer oi di i kvr gavo proši renj e
vena, te kod bol esti kr vož i l nog
sustava, nedostatka pamćenj a i
koncentraci j i
1
. Pri pi suj u mu se
i zvanredna svoj stva, naj vi še zbog
mogućnosti pobol j šavanj a ci r ku-
l aci j e krvi i protoka energi j e u
moz gu. Smatra se da pomaž e u
sprj ečavanj u adhezi j e trobmoci ta
i stvaranj u ugrušaka.
Preporučuj e se stari j i m osobama
koj e pate od gubi tka pamćenj a i
mental ni h di sf unkci j a. Dovol j no
j e u j utarnj i sok dodal i 20 do
30 kapi bi ol oškog pr i pr avka
ovoga bi l j nog ekstrakta ili pri j e
jela uzel i j ednu kapsul u. Da bi
I ret man dao rezul tate, treba ga
provodi ti od tri do šest mj eseci
i ako j e dj el ovanj e ove supstanci j e
na mozak trenutačno i poči nj e se
zamj eći vati već nakon j ednog sata
j er poti če akti vnost mož dani h
val ova.
J edi ne su moguće nuspoj ave bla-
ge probavne smetnj e, gl avobol j a
i bl age al ergi j ske reakci j e. U ve-
l i ki m dozama može proi z vesti
mučni nu. Osobe koj e uz i maj u
l i j ekove proti v zgrušavanj a kr vi ,
ne smi j u uz i mat i gi nko j er on
poj ačava protok kr vi te mož e
doći do hemoragi j e (svakako j e
potreban medi ci nski nadzor).
Gi nseng (Panax ginseng)
Ova j e bilj ka podri j etl om i z Ki -
ne i Korej e gdj e se kori sti već
ti sućama godi na. Pri rodna medi -
ci na u terapeutske svrhe kori sti
samo kori j en ginsenga. Už i va ve-
l i k ugl ed kao osnaži vač i el i ksi r
dugovj ečnosti . Bogat j e vi tami ni -
ma B i C te esenci j al ni m ki sel i na-
ma i aminokiselinama. Posebno se
preporučuj e osobama i zl oženi ma
vel i kom intelektualnom i f i zi č-
kom naporu (povećava otpornost
'I j
organi zma na Stres i osnažuj e sre-
di šnj i ži včani sustav), pri oporav-
ku te u slučaj u umora i depresi j e,
smanj ene koncentraci j e, umora
i z az vanog promj enom godi šnj i h
doba. I ako se upotrebl j ava za
borbu proti v umor a, pokaz al o
se da i ma umi ruj uće i opuštaj uće
dj el ovanj e. U trgovi nama ćemo
ga nabavi l i u obl i ku pi l ul a.
Gospi na trava
(Hypericum perfora luni)
Gospi na trava poznata j e i kao
trava svetog I vana ili z vončac.
Ekstr akt ove bi l j ke opr avdava
svoj u vel i ku popul arnost zbog
dobri h rezultata koje j e dao kao
nadopuna pr ehr ani . Ri j eč j e o
običnoj di vl j oj biljci žuti h cvj etova
i crni h pjega.
Sadrži hiperiein (crveni pi gment
koj i se dobi va gnj ečanj em bi l j -
ke). Zahval j uj ući toj akti vnoj ke-
mi j skoj supstanci j i , gospi na j e
trava dj el otvoran anti depresi v i
anksi ol i ti k. Pokazal a se kao vrl o
uči nkovi ta u rj ešavanj u bl agi h i
srednj e j aki h depresi j a. Posj eduj e
i prol ubakteri j ska i prol uvi rusna
svoj stva. Mož emo j e uzeti kada
pal i mo od nagl i h promj ena ras-
pol oženj a i l i pri mi j eti mo si mpto-
me mal odušnosti , razdražl j i vosti ,
probl eme sa spavanj em, tj eskobu,
nestabi l nost i strahove.
Kori snost ove bi l j ke duguj emo
i i nhi bi ci j ski m svoj stvi ma morio-
ami nooksi daze ( MAO) koja pove-
ćavaj ući razi nu kemi j ski h el eme-
nata u moz gu, sprj ečava tegobe
sa ž i vci ma. Gospi na trava po-
bolj šava raspol oženj e, pomaže pri
emoci onal noj nestabi l nosti , psi -
hosomatski m si mptomi ma (ovo
ukl j učuj e poremećaj e poput mi g-
rene i l i gl avobol j e, srčani h bolesti
i općeni to umora) te peri odi čni m
emoci onal ni m poremećaj i ma koj i
nastaj u zbog nedostatka sunčeve
svj etl osti .
U trgovi nama se nude preparati
bi l j ni h ekstrakal a u kapi ma i l i
tabl etama standardi z i rani h doza.
Da bi l i j ečenj e bi l o dj el otvorno,
potrebno j e otopi ti tridesetak kapi
ekstrakta u čaši soka i posrkati
pri j e spavanj a. Ak o su nam draže
pi l ul e, treba uzeti tri puta na dan
po j ednu. Preporučuj e se uzi manj e
gospine trave nepreki dno ti j ekom
četi ri ili pet tj edana, kako bi smo
uoči l i rezul tate, i ako j e pri j e za-
počinj anj a tretmana dobro posav-
j etovati se sa speci j al i stom.
Gospi na trava ne uzrokuj e ni -
kakve kontrai ndi kaci j e, i ako ne-
ke osobe svi j etl e puti ti j ekom tret-
mana moraj u i zbj egavati i zl aga-
nj e sunčevom svi j etl u j er može
doći i l o opasne kožne reakci j e.
Izl aganj e suncu trebaju i zbj egava-
li i trudni ce i doj i l j e.
Gr i mi z na r udbeki j a
(Echinacea purpurea)
Ova bi l j ka, koj om su sj everno-
amer i čki I ndi j anci ubl až aval i
z mi j i n ugri z , i danas se kori sti
zbog svoj i h i zvanredni h svoj stava
koja j e či ne i z vrsni m pri rodni m
l i j ekom. Vj eruj e se da povećava
Otpornost organi z ma i sti mul i ra
nj egove mehani z me obrane u sl u-
čaj u upal e i i nfekci j e (jak j e i mu-
nol oški sti mul ans).
Gr i mi z na rudbeki j a preporuču-
je se u lij ečenj u infekcij a di šni h i
mokraćni h putova te u lij ečenj u i
dezi nfekci j i površi nski h i dubi n-
ski h rana. Mož e se kori sti l i kao
zaštita te za oporavak od prehl a-
de, gri pe, vi roze i ostal i h infekcij a.
Povećava proi z vodnj u i akti vnost
bi j el i h kr vni h stanica i i nterferona
(pri rodna supstancij a koja se nal a-
zi u organi z mu, važna za obr am-
beni sustav i akti vi ranj e l i mfoci ta).
Povećava i stvaranj e anti ti j el a i
reduci ra prol i f eraci j u određeni h
215
štetni h organi zama. Akti vi raj ući
i munol oške funkci j e i napadaj ući
vi ruse šti ti od i nfekci j a, a neke
nj ezi ne akti vne komponente po-
tenci raj u akti vnost čitavo;- , i mu-
nol oškog sustava (poti ču koštanu
srž i l i mf no tki vo na proi z vodnj u
veće kol i či ne bi j el i h kr vni h stani -
ca koje su Zadužene za suzbi j anj e
i nf ekci j a). Vj eruj e se da otvara
apeti t i pobol j šava pr obavu.
Da bi smo iskoristili njezina svoj -
stva, svaki dan trebamo u svome
omi l j enom soku razri j edi l i 20 ka-
pi bi ol oškog pri pravka bi l j nog
ekstrakta gri mi z ne ruđbeki j e ili
j e uz i mal i u tabl etama.
J už noamei i čki grm bol do
(Peumus boldus)
Li stovi ove bilj ke dj el uj u đigestiv-
no i di uretski l esu dobri u liječenju
žučni h tegoba. Za bol j u probavu
žl i či cu listova bolda izmij ešaj te u
soku od povrća tri puta na dan. To
j e traj no zel eni grm čij i se l i stovi
sakupl j aj u ti j ekom či tave godi ne.
Kopr i va (Llrticn dioica)
Ova j e bilj ka vrl o cij enj ena u pri -
rodnoj medi ci ni , sadrži vi soku
koncentraci j u ol i goel emenal a i
kl orofi l a, zbog čega poti če stva-
ranj e cr veni h kr vni h stani ca i
osnažuj e organi z am. Budući da
j e vrl o bogata si l i ci j em, kori sna
j e kao dopuna zdravl j u kože, ko-
se i nokti j u. Pokazal o se da ima
protuupal na đi uretska i protu-
al ergi j ska svoj stva. Zato j e veoma
omi l j ena u l i j ečenj u artri ti sa,
zadržavanj a tekući na u organi z -
mu i gi b ta (nj ezine su mogućnosti
upotrebe neograni čene). Mož e se
pri premi ti u sokovni ku (1 žlica) s
dr ugi m sokovi ma.
Kor omač (l'oenicnliim vulgare)
Koromač (drugi naz i vi : ani s, ko-
morač), vrl o otporna biljka koju se
nalazi uz rubove putova, posjeduje
anti gl j i vi čna, anti bakteri j ska i
protuupal na svoj stva. Sj emenka
koromača dj el uj e kao uni verzal no
sredstvo za jačanje probavnog sus-
tava i ubl ažava cri j evne grčeve.
Pomaže i u ispuštanj a pl i nova iz
cri j eva, potiče probavu i posebno
se preporučuj e doj i l j ama. Ugodna
j e okusa.
Li ncur a (Gciiliana lutea)
Ova bilj ka otvara apeti t, ali i ma
gorak okus. Kori sti se samo ko-
ri j en, a preporučuj e se kod po-
manj kanj a teka, sl abe probave i
ti j ekom oporavka.
Lucerna (Medicago sativa)
Lucerna (al f aal f a) sadrži vel i ku
kol i či nu hranj i vi h vri j ednosti kao
što su protei ni , karotenoi di , vi ta-
mi ni B, C i H, kal ci j , žel j ezo i
kal i j .
Pomaž e u regul i ranj u raz i ne
kol esterol a te pravi l nu koagul a-
ci j u.
Lj uta papri ka
(Caps i cum fru lescens)
Pobol j šava ci rkul aci j u, posj eduj e
anti koagul aci j ska svoj stva te sti -
mul i ra probavu i uči nkovi to uni š-
tava mnoge vrste štetnih bakterij a.
Poti če znoj enj e. J edan j e od naj -
bolj ih l i j ekova za lij ečenj e prehl a-
de, i ri taci j e grl a te općeni to i n-
fekcije di šni h putova. Istražuj e se
nj ezino dj el ovanj e u mršavl j enj u.
' 1/
Maj či na duši ca
(Thymus vulgaris)
To j c z drava i kori sna bilj ka s j a-
ki m anti bakteri j ski m dj el ovanj em.
Vr l o j e uči nkovi ta u borbi proti v
bronhi j al nog kašlj a i hri pavca te
bronhi j al nog katara. Dj el uj e anti -
septi čki na di šne putove. Pokazal a
se uči nkovi tom u pobol j šavanj u
apeti ta i probave te u pr oi z vod-
nj i žuči . Nezamj enj i v j e dodatak
kod dugački h i teški h probava.
Budući da i ma j aku ar omu, treba
j e umj ereno kori sti ti .
Masl ačak
(Taraxacum officinalis)
Traj na zeljasta bilj ka zl atnožuti h
cvj etova, koja ol akšava tegobe s
j etrom i ž učni m mj ehurom. Li sto-
vi i kori j en i maj u di uretska i lak-
sati vna svoj stva pa se preporuču-
j u pri pretj eranom nakupl j anj u
tekući na u organi z mu.
Masl ačak j e j edna od bi l j aka s
naj većom koncentraci j om kal i j a;
sti mul i ra rad ž uči i j etre i poti če
probavu (otvara apeti t), sprj ečava
stvaranj e ž učni h kamenaca i po-
maž e u raz gradnj i masti . Uči n-
kovi ta j e kod nadutosti . Nez a-
mj enj i v j e sastoj ak prol j etne kure
za čišćenj e organi zma. Sok od j ed-
ne žl i ce ove bi l j ke pomi j eša se s
dr ugi m sokom i pi j e dvaput na
dan i l i se ti j ekom kure u kombi -
naci j i sa sokom kori sti nj ez i n
i nf uz.
Mati čnj ak (Melissa officinalis)
Mati čnj ak, koji j e poznat i kao me-
lisa, zelj asta j e bi l j ka koja dj el uj e
proti v grčeva i kao anksi ol i ti k te
'i s
i ma umi ruj uća svoj stva (pri rodna
j e bl aga pi l ul a za spavanj e). Vr l o
j e uči nkovi ta u otvaranj u teka i
sprj ečavanj u mučni ne ti j ekom
trudnoće. J ednako tako, dj eluj e na
sredi šnj i i peri f erni ž i včani sustav
(ol akšava probavne poteškoće uz-
rovane ž i vci ma). Nasj eckano lišće
i zvrstan j e dodatak voćnoj sal ati .
Po želj i ga mož emo dodati (j ednu
žl i či cu) i svome omi l j enom soku.
Metvi ca (Mentha piperita)
Znana su nj ezina aromati čna, anti-
septi čna i anal geti čka svoj stva.
Otvara tek i umanj uj e kol i či nu pl i -
nova u ti j el u. Isti če se j akom ar o-
mom mentol a koj u daj u nj ezi ni
l i stovi . Poti če pr obavu i stvara-
nj e ž uči . Preporučuj e se u sl u-
čaj u grčeva pr obavnog trakta i
gastroi ntesti nal ni h smetnj i . I z vrs-
na j e sa sokom od l i muna, i ako
svi m sokovi ma dobro odgovara
nj ezi n okus.
Obi čna jela (A bies alba)
Nj ez i ni i zdanci i maj u bal zami čna
svoj stva, dj el uj e proti v kašlj a i za
i skašl j avanj e; dovol j no j e otopi ti
žl i cu ili žl i či cu si rupa obi čne j e-
l e (l ako ćete ga naći u bi l j ni m
l j ekarnama) u soku od kruške i
dodati žl i či cu meda. Sok j e dobar
za respi ratorne tegobe, pogotovo
proti v kašlj a od prehl ade.
Ori gano (Origanum vulgare)
Omi l j en j e u borbi proti v suhog
i pl ućnog kašlj a zbog svoj e uči n-
kovi tosti proti v grčeva i pri iskaš-
l j avanj u. Kori sti se i kod bronhi ti -
sa i astme. Posj eduj e protugl j i vi č-
na i protubakteri j ska svoj stva i
vrl o j e uči nkovi t u lij ečenj u bakte-
ri j ski h i gl j i vi čni h infekcij a. Poti če
pr obavu i pomaž e u i spuštanj u
pl i nova i z organi zma. Kori stan j e
kod bol ne menstruaci j e.
Pasi fl ora (Passiflora incarnata)
Smi ruj e i kori sti se u borbi s ne-
sani com, povi šeni m kr vni m tla-
>\ )
kom, vegetati vnom sti gmati zaci -
j om (distort in neurovegetative!). Ne-
kol i ko se l i stova pasi f l ore pr i -
pr emi u sokovni ku (dovol j na j e
j edna mal a žl i ca dva puta na
dan) i l i se uz mu perl i ce bi l j ne
ž el ati ne koj e ćemo pr onaći u
trgovi nama pr i r odnom hr anom.
Uči nkovi t a j e kod probl ema s
arteroskl eroz om, sl abosti , općeg
propadanj a, gubi tka pamćenj a,
vr togl avi ce, povi šenoga kr vnog
tl aka, nesposobnosti koncentraci j e
te smanj ene radne sposobnosti .
Pol j ska presl i ca
(Equisetum arvense)
Pol j ska presl i ca zelj asta j e bi l j ka
koja sadrži obi l j e si l i ci j evi h sol i ,
zbog čega utječe na j ačanj e kose,
kože, nokti j u, kosti i kr vni h ž i -
la. Pomaž e u obnovi mi neral a u
or gani z mu, pobol j šava z gruša-
vanj e kr vi , i ma di uretska svoj stva
i poti če rad bubrega. Preporučuj e
se kod bol esti bubrega i mj ehura,
za sprj ečavanj e ci sti i gi hta te u
slučaj u preti l osti , vi sokoga kr vnog
tl aka, i spadanj a kose i nakupl j anj a
vode u or gani z mu. Ak o i mate
potrebu za češći m mokrenj em i
pri tom osj ećate peckanj e, presl i ca
vam može pomoći u rj ešavanj u tih
probl ema, međuti m ne zaboravi te
da i ma di uretski uči nak. U čaši
soka treba otopi ti samo 10- 15 kapi
pol j ske presl i ce i l i otpri l i ke 20 g
suhe bi l j ke pri premi ti u sokovni -
ku i pomi j ešati sa sokom.
>H
Si kavi ca
(Silybum marianum)
Zel j asta bilj ka okrunj ena pur pur -
ni m bodl j i kavi m cvi j etom či j e
sj emenke i maj u snažne f armako-
l oške uči nke na j etru. Preporučuj e
se kod pr obavni h smetnj a, za
dodatno lij ečenj e kroni čnoga vi -
r usnog hepati ti sa te kod ci r o-
ze. Šti ti j etru (sprj ečava nj ezi no
propadanj e te sti mul i ra regene-
raci j u oštećeni h stani ca) i dj el uj e
kao anti oksi dans. Povećava i z l u-
či vanj e žuči i sprj ečava stvaranj e
ž učni h kamenaca.
Si kavi ca daj e dobre rezul tate
pr i obnavl j anj u stani ca oštećeni h
al kohol om, vraćaj ući i h ponovno
u z dr avo stanj e. Akt i vne k om-
ponente si kavi ce sastoj e se od
sl oženi h struktura bi of l avonoi da
s anti oksi đantni m svoj stvi ma na-
z vani h si l i mar i n koj i sprj ečava
ošteći vanj e z dr avi h stani ca j etre
i poti če regeneraci j u oštećeni h.
Si l i mari n sprj ečava prol az toksina
kroz stani čne membrane u nj i ho-
vu unutrašnj ost te neutral i z i ra
toksi čne supstanci j e koj e usprkos
svemu uspi j u prodri j eti u nj i h.
Pr vi rezul tati vi dl j i vi su dva tj ed-
na nakon početka lij ečenj a. Si ka-
vi ca se može nabavi ti u obl i ku
si rupa koj i se mij eša sa sokovi ma.
Kr v j e vrl o brzo apsorbi ra. Nema
ni kakvi h oz bi l j ni h nuspoj ava,
osi m što uzrokuj e l ake žel učane
smetnj e u smi sl u l aksati vni h uči -
naka u pr vi m dani ma lij ečenj a.
Sl adi ć
(Glycyrrhiza glabra)
Kori j en sl adi ća, koj i spada u po-
rodi cu mahunar ki , i ma protuvi -
rusno i protubakteri j sko dj el ova-
nj e i stoga je dj el otvoran u borbi
proti v gri pe i prehl ade, kašl j a, i n-
fekci j a di šni h putova te či ra na
žel ucu. U medi ci nske se svrhe ko-
ri sti od srednj eg vi j eka. Smanj uj e
upal e i ubl ažava neke al ergi j ske
reakci j e. Često se kori sti za urav-
noteženj e hormona u razdobl j u
menopauz e i neposredno pri j e
menstruaci j e. Dokaz ao se i kod
kroni čnog umora, al i ga treba uz i -
mati pažl j i vo.
Kor i sti se saml j eveni kori j en,
pr ah i crni ekstrakt koj i sadrž i
vi sok postotak gl i ceri nske ki sel i ne
koj a zaustavl j a akti vnost enzi ma
koj i rastvara i uni štava pri rodne
hormone organi zma, korti sol . Sl a-
di ć j e i korti kosteroi d (pri su-
l,in LI hormoni ma koj e i zl učuj u
nad bubrežno žl i j ezde) koj i ima
svoj stva slična korti sonu.
Kupuj e se u prahu i l i kao te-
kući na. Ni j e ga dobro uzi mati u
vel i ki m kol i či nama j er proi z vodi
nuspoj ave kao što j e povi šeni tlak,
gl avobol j a i zadržavanj e tekući na
u or gani z mu. Srednj a doza je 5
do 15 grama kori j ena u naj vi še
šest tj edana. Možete ga pomi j ešal i
sa sokom i s mal o obranog ml i -
j eka. Ne smi j u ga pi l i osobe s
di j abetesom, trudni ce i osobe koje
i maj u povi šen kr vni tl ak.
Stol i sni k (A chillea millefolium)
I ako mu j e okus pri l i čno gorak,
vrl o j e aromati čan i pomaže kod
pr obavni h poteškoća, u zacjelji-
vanj a rana i proti v grčeva-
l n
j e j edna od naj češće kori šteni h
bi l j aka u pr i r odnoj medicini.
Ol akšava pred menstrua I ne te-
gobe i hemer oi de te pogoduj e
otpuštanj u tekući na iz tijela.
Nema nuspoj ava, al i se ne pre-
poručuj e uzi manj e u vel i ki m ko-
l i či nama u l ruti noći i l i j ekom
doj enj a. Žl i či ca stolisnika dovol j na
j e da bi smo osj eti l i nj egov pozi
tivni učinak.
Teti vi ka (Smilax aspera)
Tel i vi ka j e đrvol i ka bilj ka koja
se obi čno kori sti u borbi proti v
određeni h bolesti kože kao što su
akne, ekcemi i psorijaza (smanj uj e
nadraženost i upal u) te kao čistač
otrova i z krvi . Pomaž e u el i mi na-
ciji mokraćne ki sel i ne. Uči nkovi ta
je i u lij ečenj u reume (i ma protu-
upal na svoj stva); dj el uj e kao jak
đi ureti k (poj ačava mokrenj e), lako
se veže na otrove u organi z mu i
poj ačava znojenje.
Val eri j ana
(Val err i an a officinal is)
Val eri j ana j e biljka pri rodni h umi -
ruj ti ći h svoj stava. Sadrž i val eri -
j ansku ki sel i nu i val eranon koj i
i maj u važ nu funkciju u ž i vča-
nom sustavu. Val eri j ana j e uči n-
kovi ta kod nesani ce jer dj el uj e
kao rel aksanl ž i včanog sustava
i sedati v. Preporučuj e se u sl u-
čaj evi ma uzbuđenj a, razdražl j i -
vosti , ž i včane napetosti te za smi -
renj e mož dane akti vnosti . Uz to
smanj uj e nervozu i potiče san. Va-
lerij ana j e dobra i proti v grčeva,
a može biti korisna koti cri j evni h
grčeva koji se j avlj aj u zbog nad-
raženosl i debel og cri j eva.
U l erapeutske svrhe kori sti se
kori j en ove bi l j ke. U svome omi -
l j enom soku možete otopi ti 20 ka-
pi bi ol oškog pr i pr avka svj eže
valerijane i dodati žl i či cu meda.
Taj sok treba pi ti pri j e odl aska
na spavanj e. Katkad će se kao
nuspoj ava poj avi ti žel učane smet-
nj e, a uz i manj e vel i ki h kol i či na
uzrokuje tjeskobu, glavobolju i
mučni nu. U neki h osoba ima sup-
rotan uči nak - uzbuđuje i h um-
j esto da i h smi ruj e. Ne smi j e
se uz i mati u trudnoći i ti j ekom
doj enj a.
Zl atni ca
(Solidago virga-aurea)
Zl ati ca j e poznata po svoj i m konsti-
pacijskim i đi uretski m svoj stvi ma
(savršena j e za preti l e osobe, za
uklanjanje tekući ne iz organizma).
Pomaž e koti proši reni h vena, sl i l i
kr vne ži l e i vrl o j e uči nkovi ta
kod di j arej e. Preporučuj e se svi m
osobama koj e pate od bubrežnog
kamenca, upal e mokraćnog mj e-
hura, hemeroida i gihta.
Enzimi, prirodni
stimulansi
ENZI MI SU VAŽNI ZA ŽIVOT. TREBAMO IH DA BI SMO OBNOVILI I
POBOLJ ŠALI ZDRAVLJ E
Općeni to, enz i mi i maj u puno
vez e s mi tski m "i z vor om ml a-
dosti ", ako se pri mj ereno ur avno-
teže s prehranom i tj el ovj ežbom.
I straž i van j e i nj i hov odnos s gu-
bi tkom tjelesne teži ne, kroni čni m
poremećaj i ma i bol esti ma i muno-
l oškog sustava te dj el ovanj e na
vi ruse, u sl učaj evi ma raka i pore-
mećaja ci rkul aci j e.
Te smo podatke o enzi mi ma na-
vel i zbog dva razl oga. Pr vi j e raz-
l og važnost pol aganog konz umi -
ranja i i zl uči vanj a sl i ne pri kon-
z umi ranj u sokova kako bi se što
bolje asi mi l i ral i . Drugi j e razl og taj
što će terapij a enz i mi ma u bliskoj
budućnosti znači ti novi korak u
z dravl j u i pri rodnoj medi ci ni .
>i!}
E
nzi mi su pri rodni sastojci koje
proizvode svi ži vi organizmi,
ukl j učuj ući i l j udski . Danas se
zna za vi še od 3000 razl i či ti h
enz i ma koj i uskl ađuj u energi j u,
pri j eko potrebnu l j udskom ti j el u.
Pri sutnost enzi ma u organi z mu
u pri mj erenoj kol i či ni može spr i -
j ečiti i izlij ečiti razne bol esti , uk-
l j učuj ući i one degenerati vne i
smrtonosno.
Pri j e nekol i ko godi na započete
su terapi j e enz i mi ma, koj e se sa-
da vi še ne kori ste samo za poti ca-
nj e bolj e probave i metabol i zma
općeni to. Nj i hov napredak pove-
z an j e s i straž i vanj i ma u vez i s
i munol oški m sustavom koj i uve-
l i ke ovi si o opti mal noj opskrbi
enzimima.
J esu l i nam enz i mi potrebni?
Svi vi tal ni procesi sastoj e se od
sl oženi h kemi j ski h reakci j a po-
znati h kao metabol i zam. I'n/ i mi
su "kat al i z at or i ": poti ču kemi j -
sku reakci j u i ti me omogućavaj u
metabol i zam. Nj i hova dj el otvor-
nost uvel i ke ovi si o okol i ni . Na
enz i me utj eču či mbeni ci poput
koncentraci j e ki sel i ne, l užnatosti ,
i nhi bi tora i supstrata. Uz to su
vrl o speci fi čni : svaki enzi m potiče
samo jednu vrstu kemijske reakcije.
Ni šta se u tijelu ne događa bez
energi j e, a energi j a se ne može
ni upotr i j ebi ti ni ti pr oi z vesti
bez enz i ma. Ži vot svake stani ce
ovi si o kemi j ski m reakci j ama koje
trebaju nepreki dan dotok energij e
i enzi ma. Stani ce energi j u dobi va-
j u od proteina/ ugl j i kohi dral a i
masti koje unosi mo, al i im j e u
tome potrebna pomoć enzi ma.
Tij elu su potrebni enz i mi ne
samo radi pr obave i apsorpci j e
konz umi rani h nami rni ca, već i ra-
di npr. regul i ranj a rada ž i včanog
sustava.
Odakl e dobi vamo enz i me?
Tradi ci onal no j e hrana gl avni izvor
enzi ma. No zbog temperature ku-
hanja, radij acij e nami rni ca, duži ne
skl adi štenj a, nj i hove prerade, za-
mrz avanj a, dehi draci j e i adi ti va
često budu uni šteni te j e postotak
enz i ma u nami r ni cama mnogo
manj i . Odgovor j e na to svj eže
voće i si rovo povrće (puno bo-
gatij e akti vni m enz i mi ma), ako j e
organski , tj. ekol oški uzgoj eno.
Sve u svemu, treba nastoj al i
da dodaci uvi j ek budu i z vrstan
svakodnevni dodatak prehrani .
Obnavl j anj e probave
Kada se pr i početku hranj enj a
u usti ma počne i z l uči vati sl i na,
započi nj e sl oženi proces probave.
Prol askom kroz gastroi ntesl i nal ni
I raki nami rni ca se usi tnj ava, i z -
dvoj ene hranj i ve supstanci j i ' se
apsorbi raj u, a ostatak se ukl anj a.
Enz i mi omogućavaj u dj el ovanj e
probavnog sustava i pri sutni su
U svi m etapama ovog procesa.
Znamo da nami rni ce koj e kon-
z umi r amo sadrže protei ne, masti
i ugl j i kohi đrate, međut i m da bi
se transf ormi ral e u tvari koje or-
gani z am može upotri j ebi ti , po-
trebne su tri grupe enzi ma koje
i h probavl j aj u: prol eaze, ami l az e
i l i paze.
Prol eaz e raz građuj u protei ne
koj i su sastavl j eni od dvadese-
tak ami noki sel i na. Svaka pro-
tea za dj el uj e samo na j ednu
vrstu ami noki sel i na. Li paz e raz -
građuj u masti i ulj a (l i pi de), fosfo-
l i pi de (l eci ti n) i estere (kol e-
sterol ). Ami l az e razgrađuj u ugl j i -
kohi đr at e i naj važ ni j e šećere
(saharozu, l aktozu i f ruktozu).
Vi še žvakati
Ne z aboravi mo da bolje žvakanj e
znači bolj e z dravl j e. Budući da
probava započi nj e u usti ma s en-
z i mi ma, nami rni ce koj e unosi mo
mor amo dobro pr ož vakati . Sto
duže žvačemo, enzi mi i maj u vi še
vremena za dj el ovanj e.
Žvakanj e j e odl učuj ući či mbe-
ni k u probavi nami rni ca jer enz i -
mi dj el uj u samo na površi nski di o
hrane. Duž i m ž vakanj em veći će
di o hrane bi l i i zl ožen enz i mi ma,
što će pri doni j el i boljoj probavi .
Uz to, veći na si rovog voća i po-
vrća sadrži cel ul oz u (tj. vl akna)
koju j e prij e osl obađanj a hranj i vi h
tvari i nj i hove probave potrebno
usi tni l i .
Kada hrana sti gne u ž el udac,
ž el učani sokovi (koj i sadr ž e
enzi me) nastavl j aj u s probavom.
Pepsin (žel učana proteaza) pro-
bavl j a protei n, tj. stvara čvrste
mi ši će, z dr avu kož u, otpor ne
kosti ...
Ostal i važ ni ž el učani enz i mi
su renin (koj i odj el j uj u mi neral e
iz ml i j eka), enz i mi amilaze (koj i
poči nj u dj el ovati tamo gdj e en-
z i mi sl i ne prestaj u dj el oval i na
ugl j i kohi đrate) i želučana lipaza
(koja odj elj uj e masti kako bi spri -
ječila vi ruse i al ergi j e i zašti ti l a
ti j el o). Pokretanj e žel uca nepr e-
ki dno osl obađa tekući ne u tan-
kom cri j evu, dok se krute nami r-
ni ce pretvaraj u u kašu probavl j e-
ne hrane.
Gl avni na se probave i apsorp-
cije događa u tankom cri j evu du-
gom 7 metani , promj era 2,5 centi -
me l a ra. Na kraj u debel o cri j evo
z avršava zahtj evan zadatak pro-
bavl j anj a saži maj ući , skl adi šteći i
i zl učuj ući ostatke nami rni ca. Ko-
lon i l i dr ugi di o debel og cri j eva
sadrž i vel i ku kol i či nu bakteri j a
koje proi zvode enzi me koji dj el uj u
na ostatke hrane, na vl akna, ce-
l ul oz u, sl uz koj u j e i zl uči o pret-
hodni dio cri j evnog sustava.
Zbog svega toga, l ako j e zakl j u-
327
či ti da enzi mi i maj u odl učuj uću
f unkci j u LI apsorpci j i nami rni ca
od trenutka kada sti gnu u cri j evo
do trenutka kada prel aze u krv,
mobi l i z i raj ući i transporti raj ući
hranj i ve tvari .
Probl emi i rj ešenj a
Kat kad ni j e dovol j no samo se
i spravno hrani l i . Mož e doći do
probl ema pri ž vakanj u (bol esno
zubal o ili desni , npr.), nedostatka
kojega enzi ma ili stresa.
Uz to, bi l o koja bol est koja
se poj avi i utj eče na i zl uči vanj e
kl or ovođi čne ki sel i ne u ž el ucu,
utj eče i na i z l uči vanj e enz i ma:
oz l j ede, kemoterapi j a, ki r ur ški
z ahvat i , kroni čne bol esti , r eu-
mati z am (od ci sl i čne fi broze do
I rbušni h obol j enj a), depresi j e ili
kroni čni bol ovi i emoci onal ni stres
koj i mož e i z az vati poremećaj e
kao što j e si ndr om nadraž enog
cri j eva.
Kao što mož emo j ednostavno
z akl j uči ti : da bi smo pobol j šal i
probavu. . . moramo osi gurati vi še
enzi ma. Zbog enzi ma koje sadrže,
neke nam nami rni ce u tome mogu
pomoći , pri mj eri ce pri rodno uz -
goj en ananas. Ananas sadr ž i
bromelin koji razl aže protei ne. No
topl i na koja se stvara u procesu
konz ervi ranj a uni štava enz i me
pa ananas u konz ervi ne sadrži
bromel i n.
Bol j u pr obavu osi gurat ćemo
ako j elo započnemo svj ežom sal a-
tom, povrće kuhamo samo na pari
i ako sol (i ndi r ektni i nhi bi tor
enzi ma) kori sti mo u mal i m kol i -
či nama. Ako se j ede meso koj e
j e naj teže probavl j i va nami rni ca,
treba uz njega uzeti i nami rni ce
bogate enz i mi ma kao što su ki sel i
kupus, češnj ak ili l uk.
Tamari (umak od j apanske soje),
ako ni j e previ še sl an, j edan j e od
naj stari j i h posr edni ka enz i ma.
Dr ugi i z vor i bogati enz i mi ma
su papaj a, sl ad i pr i pr avci koj i
se mogu nabavi l i u trgovi nama
z drave hrane (ugl avnom u kap-
sul ama, al i i za otapanj e u vodi
i l i voćnom soku).
Ne z aboravi l e da su nepri j atel j i
enz i ma nami rni ce (ukl j učuj ući i
voće i povrće) uzgoj ene vodom
z agađenom pesti ci di ma. Na bi o-
kemi j skom područj u pesti ci di mo-
gu utj ecati na l j ude j ednako kao
što utj eču na kukce koj e uni š-
tavaj u, tj . tako da sprj ečavaj u
dj el ovanj e enzi ma kol i nesteraze
(koj i uni štava neurotransmi ter
aceti l kol i n).
Kol i nesteraza j e kl j učna za ž i v-
čani sustav, međut i m, pesti ci di
j e uni štavaj u. Općeni to, do pos-
tupne i ntoksi kaci j e sl oženi h sus-
tava enz i ma dol az i zbog z aga-
đenosti naše okol i ne pesti ci di ma
koj i , s druge strane, mogu i zaz-
val i hi perakl i vnost, paral i zu mi -
šića ž i vaca, probl eme s vi dom,
poteškoće u di sanj u, bol ove u
trbuhu, povraćanj e, di j arej u, sl a-
bost i td. I mnogi teški metal i
(ol ovo, ži va...) sprj ečavaj u dj el o-
vanj e enz i ma. Zbog svega toga
naj bolj e j e odabrati ekol oški uz -
goj ene nami rni ce.
Treba l i nam vi še enz i ma?
Zbog pesti ci da, uvjeta uzgoja i l o-
šeg stanj a tla, transporta, skl adi š-
tenja i kuhanj a što smanj uj e razi nu
hranj i vost naši h nami rni ca, mnogi
uzi maj u enzi matskc dodatke (po-
put mi neral a i vi tami na).
Da, potrebno nam j e vi še enz i -
ma. Al i treba i mati na umu da su
to samo dodaci i da ih treba u/ i
mal i j edi no kao dodatke ur avno-
teženoj prehrani . Ako, pri mj eri ce,
dobro ne probavl j amo ili apsor-
bi ramo ono što unosi mo u orga-
ni z am, može se dogodi ti da ćemo
trebati dodatne enzi me. Mnogi su
razl ozi za uz i manj e enz i ma, al i
i h veći na uz i ma radi ol akšavanj a
probave.
U koj i m i h kol i či nama treba
uz i mati ? Raz l i kuj emo se - a i
enz i mal ski se proi z vodi razl i kuj u
po sastavu i snazi , tako da sva-
kako treba sl i j edi ti savj et liječ-
Kako reaktivirati
enzime u
pet koraka
1. Detoksikadja (kura čišćenja ili
post i mnogo sokova).
2. Uravnotežena i "reaktivirajuća"
prehrana.
3. Enzimatski dodaci, vitamini i
minerali.
4. Dnevna tjelovježba (radi
povećavanja unosa kisika u
organizam).
5. Pozitivne misli i stav.
riika i pažl j i vo či tati svi- upute.
I 11/ i mi se obi čno dobro podnose
pa ako i zazovu nadutost ili osjećaj
si tosl i , treba samo smanj i ti doz u.
Dugo se vj eroval o da se enz i mi ,
koj i se uz i maj u kao dodatak,
ne mogu apsorbi rati . Danas se
smatra da enz i me možemo raz l i -
či to apsorbi rati , al i pri j e svega
preko mehani zma poznatog kao
pinocitoza. U ovom procesu enz i -
me, nakon povezi vanj a s recep-
torom koji se nal azi u sl uzi cri j ev-
ne sti j enke, te iste stij enke apsor-
bi raj u te prol az e kroz cri j evne
stani ce i na kraj u se osl obađaj u
u krv.
I zvori su enzi ma razl i či ti : ana-
nas, papaj a, fermentaci j e mi kroba
(poput gl j i vi ca Aspergillus). Enz i -
ma tski pr oi z vodi prehrambene
industrij e/ medu ostal i m, sadrže
papai n, pan krcat i n, tri psi n, bro-
mel i n, proteazu, ami l az u, l i pazu
ili l aktazu. Neki enzi matski pr o-
i z vodi potpuno su zašti ćeni te
se otapaj u tek u tankom cri j evu,
a ne u ž el ucu.
Ak o j e i kako moguće, i zbj e-
gavaj te pr i pr avke od goveđe i
svinj ski- gušterače.
Enzimi za mozak?
Upamti l i ' da je za brigu i hranj enj e
neurotransmi tora potrebno ukl j u-
či ti šest či mbeni ka:
• enzi mi • vi tami ni
• koenzi mi • mi neral i
• gl ukoza • ami noki sel i ne
Enz i mi su sastavl j eni od ami no-
ki sel i na koje su, ni vi še ni manj e,
nego rezul tat protei na koje j ede-
mo. Te su ami noki sel i ne prethod-
ni ci neurotransmi tora i , ako adek-
vatno asi mi l i ramo protei ne, nal a-
ze se u krvi .
Enzi mi za mršavl j enj e?
Enz i mi su katal i zatori svi h reak-
cija koje se događaj u u ti j el u, uk-
lj učuj ući i važnu funkci j u kontrol e
teži ne. Ipak, nij e pronađena ni
j edna kura za preti l ost, al i su
znanstveni ci otkri l i neke nj ezi ne
razl oge. Tako su u slučaj u nedo-
statka enzi ma neki od naj češći h
si mptoma umor, prerano starenj e
i povećanj e teži ne. Kada bi smo
se opti mal no hrani l i , daj ući pri o-
ritet protei ni ma, vi tami ni ma, mi -
neral i ma i enz i mi ma u nj i hovu
pri rodno i spravnom odnosu, naša
bi se očeki vana ži votna dob pove-
ćala i bili bi smo puno vi tal ni j i .
Svj eže voće i povrće ima vl akna
koja daj u osj ećaj si l osti . Nj i hov
sl oženi sastav ugl j i kohi đrata po-
tiče lučenj e serolonina u mozak. Te
su nami rni ce bogate i enz i mi ma.
Prednosti l i j ečenj a enzi mi ma
Enz i mi su veoma važni u či tavom
procesu i akti vnosti ci rkul atornog
sustava, ali to nije tema ove knj i ge.
Na kraj u ćemo sažeti prednosti
lij ečenj a enz i mi ma (samo neke!)
u kombi naci j i sa svj eži m voćem
i povrćem i općeni to u ur avno-
teženoj prehrani . Enz i mi ponovno
pune bateri j e organi z ma! Takva
vrsta lij ečenj a:
• Brza j e, uči nkovi ta, bez značaj -
ni j i h i kroni čni h nuspoj ava.
• Ne osl abl j uj e i munol oški sus-
tav i kompati bi l na j e s dr ugi m
l i j ekovi ma.
• Mogu j e pri mj enj i vati i di j abe-
ti čari .
• Smanj uj e potrebu za uvođenj em
dodatni h l i j ekova proti v bol ova.
• Mogu j e pri mi j eni ti paci j enti
svi h godi šta.
• Poj ačava uči nak anti bi oti ka.
• Uči nkovi ta je u lij ečenj u pos-
trombol skog si ndroma.
• Uči nkovi ta je u lij ečenj u ven-
ski h i arteri j ski h bol esti .
• Ubrz ava zacj el j i vanj e rana.
Što jesti i
što ne jesti
1. lesti mnogo svježeg voća i
sirovog povrća (ili što manje
termički obrađenog).
2. Dobro je jesti mnogo češnjaka i
luka (loš zadah može se izbjeći
boljom higijenom zubi).
3. Smanjiti unos namirnica koje
inhibiraju enzime kao što su leća,
kikiriki i soja (pogotovo ako je
riječ o sirovoj ili loše kuhanoj soji.
4. Nemojte kuhati u posudu od
aluminija.
5. Stavljajte u hranu što manje soli.
6. Izbjegavajte rafinirani šećer i
brašno (i njihove proizvode).
7. U prehranu uključite integralne
žitarice.
8. Pijte bar jedan svježe pripravljeni
sok dnevno.
9. Izbjegavajte previše topla i
previše hladna jela i pića.
10. Izbjegavajte kavu. Zamijenite je
čajevcem ili biljnim čajevima.
Kazalo sastojaka
A
Al ge, 40
spi r ul i na 205
Al oa ver a 40, 108, 208
A mas ak e 74
A nanas 16, 49- 50, 52- 54,
64- 65, 72, 76, 78, 90, 100,
105, 107- 108, 110- 113, 120,
123, 126, 150, 148, 152- 155,
157, 162, 186, 189, 228
Ar t i čo k a 148- 149
A vo k ad o 16, 33, 47, 65, 110,
124, 163, 177, 180, 186, 186
B
Bad em 39, 74, 76, 92, 106,
121, 128
Banana 60- 61, 65, 70, 73,
76- 77, 8 1 , 107, 112, 115- 116,
118- 121, 123, 162, 186, 189
Baz ga 143, 144, 210
Bi j el a br ez a, l i st ovi 208
Bi j el a r epa 16, 149, 151, 164,
187, 189
Bi j el i gl og 130, 209
Bl i t va 68, 83, 164, 186, 189
Bor až i na I 53, I 55
Bor ovi ca 50, 209
Bo r o vni ca 56, 60, 68, 73, 74,
78, 106, 126, 149, 157, 165,
186, 188, 210
Bosi l j ak 86, 100
Br es k va 16, 49- 50, 53, 65- 67,
70, 76, 78, 80, 110, 115, 120,
123, 165, 179, 186, 188
Br ok ul a 96, 164
C
Cel er 13, 16, 26, 32, 4 1 , 46- 47,
64, 70, 78, 83- 88, 91- 92,
94, 96- 98, 100, 102, 124,
148- 152, 154- 155, 157, 162,
166, 173, 184, 186, 189
Ci k l a 16, 23, 46, 68, 78, 83,
90, 94, 96- 97, 100, 102, 134,
151- 153, 155- 157, 167, 187,
189
Ci kor i j a 60, 87, 94, 126, 128,
187, 189
Ci met 56, 70, 72, 73, 77, 78,
109, 115, 116, 118, 120, 126,
127
Cvi j eće, j est i vo 66
Cvj et ača 70, 87, 168, 174, 187,
189
Č
Čaj evac 210, 231
Čaj evi 38, 39, 4 1 , 43, 122, 123,
128, 130
Češnj ak 16, 40, 7 1 , 86- 88,
9 1 , 92, 111, 120, 150, 152,
154- 157, 167, 172, 186, 189,
207, 211, 231
Či l i 11 I
Čo k o l ada 147, 159, 160
D
Da l u I j e 25, 105, 109, 116
Di nj a 28, 35, 49, 60, 65, 68, 76,
78, 79, 135, 168
- kant al upa 50, 66, 76, 168,
174
- z el ena 186, 189
Dr aguš ac 123, 149- 151, 155,
156, 164, 169
Dunja 116
Đ
Đu mb i r 16, 37, 54, 56, 62, 64,
65, 68, 72, 76, 8 1 , 9 1 , 100,
101, 106, 111, 112, 126, 152,
154, 169, 187, 189, 212
G
Gi n s en g 40, 126, 151, 207,
213
Gi n k o 40, 197, 212, 213
Go s pi na tr ava 214, 215
Gr ej p 26, 27, 35, 52, 58, 60,
70, 78, 106, 152, 153, 170,
198, 208
- cr veni 62, 148
Gr i mi z na r udbeki j a 215
Gr o ž đ e 16, 49, 56, 65, 70, 73,
78, 8 1 , 112, 130, 131, 139,
140, 144, 154- 156, 165, 168,
170, 171, 173, 178, 186, 189,
197
- bi j el o 50, 52, 54, 64, 66, 68,
70, 110, 130, 154, 155
- cr no 50, 54, 6 1 , 63, 70, 74,
152, 155
Gr o ž đi ce 170
Guj ava 105, 106, 108, 111
H
I l i bi skus, cvijet 127, 128, 130
\
I ni uz od met vi ce 110, 116
J
J ab uk a 16, 25- 26, 32, 35, 38,
46- 50, 52- 54, 56, 58, 62- 68,
70- 72, 77- 79, 83- 87, 9 1 , 92,
99, 100, 102, 105, 109, 110,
124, 126, 128, 145, 148- 156,
161, 163- 169, 171, 173,
178- 179, 186, 189
J abuk a cust ar d 65, 105, 186,
188
J ago de 33, 49, 48, 53, 58, 60,
62, 65, 72, 74, 76- 78, 8 1 , 105,
112, 117, 138, 148, 154, 171,
179, 186, 188
J aj e 142, 205
J avo r o v si r up 37, 46, 73, 141,
207
J ogur t 35, 65, 76, 86, 116- 118,
120, 123, 207
K
Kami l i ca 126- 128, 130
Kef i r 116, 117
Kel j 7 1 , 98, 150, 155
K i vi 16, 56, 58, 60- 62, 72, 77,
105, 110, 153, 172, 186, 188
Kl i ce 32, 40, 201, 202
- l ucer ne (al f aal f a) 101, 128,
155, 203
Kl i nči ć 70, 109
Ko k o s 33, 65, 105, 107
- ml i j eko 77, 107
Ko pr i va 86, 150, 152, 153,
155, 157, 216
Kof i j af i dar 72, 111
Ko r o mač (k omor ač, ani s) 16,
49, 54, 56, 62, 84, 97- 98, 126,
128, 153- 155, 162, 187, 189,
206, 217
Kr as t avac 16, 65, 66, 68, 78,
84, 86, 70, 7 1 , 94, 98, 100,
120, 120- 124, 151- 156, 169,
170, 180, 182, 186, 189
Kr i z ant ema 66
K r u mp i r 29, 78, 96, 134, 135,
149, 169, 171, 176, 183, 187,
189
Kr uš k a 35, 46, 49, 52, 54, 56,
59, 65, 66, 73, 74, 78, 83, 100,
112, 116, 123, 151, 154, 157,
158, 168, 173, 186, 189, 219
Kukuruz 124
K up i na 54, 68, 8 1 , 186, 189
K u p u s 16, 7 1 , 83, 86, 92, 94,
98, 123, 149, 152, 155, 157,
174
- ki sel i 145, 228
L
l .assi 118, 120- 123
Li meta 16, 50, 52, 53, 6 1 , 62,
64, 66, 68, 72, 73, 77, 78,
101, 109/ I 10, 112, 153, 174
L i mu n 16, 25, 27, 32, 40, 47,
50, 52, 54, 58, 60, 64- 67, 74,
78, 80, 81/ 84, 86, 92, 94, 100,
109, 111, 118, 123, 124, 126,
128, 130, 139, 149, 151- 153,
165, 173, 175, 186, 188, 219
Li ncur a 217
I i pa, cvj et ovi 130
Lubeni ca 16, 33, 49, 50, 64/
77, 98, 108, 135, 157, 175,
186, 189
Lucer na (al f aal f a) 101, 128,
155, 203
L uk 35, 40, 90, 96, 99, 120,
148, 149, 152, 153, 172, 176,
187, 189, 203, 228, 231
- ml adi l uk 98
M
Lj ekovi t o bi l j e 40, 196,
208- 20')
M
Maj či na duši ca 218
Mal i ne 33, 52, 60, 62, 73, 76,
78, 110, 127, 128, 186, 188
Mand ar i na 35, 46, 54, 68,
107, 176
Man g o 59, 72, 77, 78, 105,
109, I I I , 112, 116, 120, 123,
177, 186, 188
> u
Mar el i ca 16, 4 1 , 54, 67, 69, 78,
156, 177, 186, 188
Mas l ačak 178, 218
Mat i čna ml i j eč 40, 203, 204
Mat i čnj ak 218
Med 32, 40, 49, 60, 76, 80, 8 1 ,
106, 109, 117, 118, 120, 121,
124, 126- 128, 130, 144, 151,
165, 175, 184, 203, 204, 209,
219, 223
Mel asa 46, 63, 66, 109
Met vi ca 32, 39, 58, 59, 6 1 , 63,
66, 70, 7 1 , 74, 76, 78, 110,
I I I , 116, I 18, 120- 121, 126,
128, 130, 142, 219
- i nf uz 110, 116
- uvar ak 120, 123
Ml i j ek o 43, 65, 115, 121, 147,
163, 206, 227
- r i ž i no 1 18
- z obeno 115, 121, 151
- k ok os ovo 77, 107
- soj i no I 15, 118, 121
- si r ut ka 67, 120
- kr avl j e 39, 115
- bi l j no 116, 121
Mo gr anj 152, 153, 157
Mr k va 16, 23, 37, 38, 45- 47,
54, 58, 65, 68, 88, 9 1 , 96, 98,
102, 124, 148, 149, 151, 152,
154, 156, 178, 187, 189
Muš k a I ni or ašči ć 46, 106, 120,
123
Mušmul e) 64, 144
N
Nar anča 13, 25- 26, 33, 35, 38,
46, 47, 50, 52, 53, 58, 60- 66,
70, 72- 74, 77, 78, 80, 8 1 , 9 1 ,
92, 98- 100, 106- 108, 110,
112, 113, 123, 126- 128, 130,
133, 140, 149, 153, 155, 170,
179, 183, 184, 186, 189
Nek t ar i na 74, 78, 179
O
Ocat 9 1 , 92
Or i gano 86, 219
P
Papaj a 62, 75, 78, 105, 109,
112, I 18, 150, 180, 186, 189,
228, 230
Papar ,
- kaj enski 141
Papr i k a 16, 46, 7 1 , 72, 85, 86,
88, 9 1 , 92, 94, 98, 99, I I I ,
148, 157, 180, 186, 189
Pasi f l or a 64, 77, 78, 105, 106,
110, 112, 130, 219, 220
Pas t r nak 46, 173
Pel ud 40, 108, 151, 203,
204- 207
Perši n 32, 46, 68, 71, 83, 84,
87, 90, 91, 93-96, 102, 148,
149, 152, 154-157, 167, 169,
181, 187, 188
Pi skavi ca, sj emenke 128
Pi stači 74
Porto, vi no 78
Pšeni ca 39, 202
- kl i ce 32, 40, 116, 196, 197,
201, 202
R
Rabarbara 100
Rajči ca 13, 25, 41, 47, 56, 78,
80, 84-86, 88, 91-96, 98,
100-102, 111, 121, 124, 149,
157, 166, 172, 176, 180, 182,
187, 189, 210
Ri bi z 50, 68, 76, 186, 188
Ri ža 39, 145, 203
Ki ži no ml i jeko 118
Rogač 128
Rotkvi ca 46, 86, 94, 96,
149-153, 182, 203
Ruža, l ati ce 66
S
Sal ata 16, 68, 96, 98, 99, 154,
160, 183, 187, 189, 202
Sal ata ci kori ja 60, 87
Si rup 37, 66, 144, 219
- od javora 37, 46, 72, 141,
207
Sj emenke 39, 38, 77, 85, 202,
203, 221
- kori jandera 111
- pi skavi ce 128
- koromača 126, 217
Sl adi ć 62, 126, 128, 162, 221
Sl adol ed 17, 71, 74
Smokva 39, 186, 188
Soja, 39, 40, 203, 231
- kl i ce 202, 203
- l eci ti n 67, 198, 207
- ml i jeko 115, 118, 121
Soji n l eci ti n 67, 198, 207
Stol i sni k 222
Š
Ši pak 126
Šl ji va 16, 52, 72, 74, 77, 78,
126, 184, 186, 188
Šparoga 16, 71, 149, 184
Špi nal 16, 32, 46, 47, 71, 81,
84, 85, 96, 100, 102, 124, 148,
150, 149, 154, 156, 169, 178,
187, 186, 189
Šumsko voće 50, 68, 76
T
Tabasco 100-101
Tani ni 74
Teti vi ka 222
> is
Ti kva 150
Trešnja 63, 72, 76, 80, 185,
186, 188
- košti ce 41
Trska, šećerna 58, 94, 109,
116, 209
U
Ul je, masl i novo 91
V
Val eri jana 222, 223
Vrhnje 35, 147
Z
Zači ni 25, 39, 105, 106, 123,
169
Zelena mahuna 150
Zob 151, 198
- ml i jeko 115, 118, 151
Ž
Ži tari ce 15, 38, 39, 115, 133,
135, 152, 153, 197, 198, 201,
231
339

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful