78

1.8. Simpleks tabela

U okviru prethodnih razinatranja predstavljena je sutina i znaaj modela
linearnog programiranja, mogunosti njegove primene u ekoriomskim
istraivanjima, kao i postupak reavanja korienjem grafikog i simpleks metoda.
Dok se grafiki metod reavanja linearnog programiranja moe koristiti samo kod
zadataka kod kojih postoje dve glavne promenljive, simpleks metod predstavlja opti
algoritam koji se koristi za reavanje svih vrsta zadataka linearnog programiranja,
bez obzira na broj promenljivih. Osim prethodno prikazanog matrinog naina,
simpleks metod za reavanje zadataka linearnog programiranja se moe veoma
efikasno koristiti primenom tzv. simpleks tabele.
Simpleks tabela predstavllja tabelaran nain prikazivanja piroblema
linearnog programiranja, koji je prilagoen ;ta potrebe reavanja ovih
problema korienjem simpleks metoda. Slino kao i kod matrinog naina
primene simpleks metoda, tabelarni postupak omoguava da se u nizu iteracija
(faza), u okviru kojih su reenja predstavljena odgovarajuim simpleks tabelama,
doe do optimalnog reenja linearnog programiranja. Poetno bazino reenje, koje
kod standardnog problema maksimuma grafiki odgovara poetku prostora,
predstavlja se inicijalnom (prvom) simpleks tabelom, koja predstavlja polaznu
osnovu za odreivanje optimalnog reenja. Na osnovu prve simpleks tabele,
primenom prethodno predstavljenih simpleks kriterijuma za promenu vektorske
baze, odreivanjem vrednosti promenljivih koje odgovaraju ekstreinnim takama
konveksnog skupa moguih reenja, preko niza simpleks tabela dolazimo do
optimalnog reenja. U cilju ispitivanja postupka odreivanja optimalnog reenja
problema linearnog programiranja, opti oblik simpleks tabele predstaviemo na
primeru reavanja zadatka standardnog problema maksimuma.

(max)- =
a-,,i
a_ i -
Pcsd
odrec'r i
1.8.1.
obliku
u H
treba ors
zadovobed
ostvaru-e
prvom > :a
transfon- a
nejedna:
Nakon ir.i
obliku


79
1.8.1. Opti oblik simpleks tabele
Posmatrajmo prethodno prikazani standardni problem maksimuma u
obliku
(max)z = c,x, I C^ I i C X
a
u
x
x
+a
]2
x
2
+... + a
]p
x
p
<b
x
a
2i
X
l + "22
X
2 + - +
a
2\ p
X
p
a
m
\
x
\ +
a
,2
x
2+- +
a
m
\
p
x
p^b
Xj,x
2
,---,x
p
> 0
U ovako izraenom problemu linearnog programiranja, oigledno je da
treba odrediti nenegativne vrednosti promenljivih x
x
,...,x , za koje su
zadovoljene sve nejednaine ogranienja i za koje funkcija cilja (kriterijuma) z
ostvaruje maksimainu vrednost. U cilju odreivanja optimalnog reenja, u prvom
koraku, uvoenjern tzv. dodatnih promenljivih sistem nejedriaina se transformie u
sistem jednaina. Dodatne promenljive, osim U sistem nejednaina ogranienja,
uvode se i u funkciju cilja, i to sa koeficijentom 0. Nakon uvoenja dodatnih
promenljivih, problem (1.50) moemo predstaviti u obliku
(max)z = c,x, + c
2
x
2
+... + c
p
x
p
+ 0x
p+1
+ ...0x
p+m
a
\\
X
\
+
a
\2
X
2 +- +
a
\p
X
P
+
X
P+
1
a
2\
x
\
a
22
x
2
+... + a
2
\
p
x
p
+
x
p+2 ^2
a ,x, + a -,x~, +... + a , x + x -- b
"jil"! m 2 2 m\p p p+m
x,,x
2
,...,x > 0
Poetno bazino reenje problema (1.51), kao to je ranije naglaeno,
odreuje se tako to pretpostavljamo da su vrednosti realnih (glavnih)
(1.51)
80
promenljivih jednake nuli, tj. x, =x
2
= ... = x = 0, a vrednosti dodatnih promenljivih
slobodnim lanovima sistema ogranienja, tj. x
p
+j =6, (/ = l,...,w) . Na osnovu toga,
prvu simpleks tabelu, koja predstavlja poetno bazino reenje problema (1.51),
moemo predstaviti u obliku:

Simpleks tabela I, koja predstavlja poetno bazino reenje problema (1.51),
obrazovana je na sledei nain:
U prvu kolonu tabele uriosimo koeficijente koji se u funkciji cilja nalaze uz
bazine promenljive. S obzircm da dodatne promenljive obrazuju riae poetno
bazino reenje, elementi prve kolone prve simpleks tabele su riule (koeficijenti uz
dodatne promenljive u funkciji cilja),
U drugu kolonu tabele, koju smo obeleiii sa a
0
, unosimo bazine
promenljive - u poetnom reenju to su dodatne promenljive x jc .
Kolona x
B
obuhvata vrednosti bazinih promenljivih u svakom od reenja,
odnosno u svakoj od odgovarajuih simpleks tabela. S obzirom na pretpostavku da su
glavne promenljive jednake 0, u kolonu x
K
prve simpleks tabele, koja predstavija
poetno bazino reenje, unosimo vrednosti slobodnih lanova sistema ogranienja, tj.
iznose raspoloivih resursa.
U kolone x
:
,x
2
,...,x
p
prve simpleks tabele unosimo koeficijente koji se uz ove
promenijive nalaze u sistemu ogranienja naeg zadatka, dok koeficijenti uz dodatne
promenljive, uneti u kolone x
p+l
,...,x
p+m
obrazuju jedininu matricu.
Radi preglednosti i celokupnosti tabelarnog prikazivanja problema linearnog
programiranja, u zaglavlje tabele, tj. u prvu vrstu, unosimo vrednosti koeficijenata koji
se u funkciji cilja nalaze uz promenljive iz odgovarajue kolone simpleks tabele.
Pojedine vrste simpleks tabele i odgovaraju
nejednainama problema (1.51), te se i formiraju unoenjem odgovarajuih podataka.
Elemente vrste koju smo obeleili sa z
;
odreujemo za svalcu kolonu
nae tabele. Vrednost koja se u okviru ove vrste nalazi u koloni x
B
predstavlja vrednost
funkeije cilja za odgovarajue reenje i oreuje se kao zbir proizvoda koeficijenata iz
prve kolone i odgovarajuih vrednosti bazinih promenljivih. S obzirom na nain
odreivanja poetnog bazinog reenja standardnog problema maksimuma, u prvoj
simpleks tabeli ova vrednost je uvek jednaka 0. Preostale vrednosti u vrsti z. koje se
nalaze u kolonama x
x
,...,x , odreujemo slino
ST-1
C
J
CB
ao
x
B

Ci C2
C
P 0 0 0
Xi
x
2


x
p

x
p+i Xp+
2

x
p+m
0 Xp+1
bi a
u

a
n

a
l p
1 0 0
0
X
p+
2 b
2

a
2\ $22

a
2 p
0 1 0

0 Xp+m
b
m

a
,l a

a
mp
0 0 . . . 1
z
i
Z Zl 22
z
p

0 0 0
Cj-Zj C,-Z, C2-Z2
Cp-Z
p
0 0 0
81
- kao zbir proizvoda koeficijenata iz prve kolone i odgovarajuih koeficijenata iz
pojedinih kolona. Kako su koeficijenti u prvoj koloni nae simpleks tabele jednaki 0, to
su ove vrednosti kod poetnog bazinog reenja standardnog problema maksimuma
jednake 0.
Poslednja vrsta simpleks tabele predstavlja kriterijum optimalnosti, odnosno
poznati prvi simpleks kriterijum za promenu baze u cilju optimizacije programa. Kod
standardnog problema maksimuma, vrednosti c z
;
koje
odredimo za pojedine kolone x, ,...,x
+m
pokazuju za koji iznos bi se poveala
vrednost funkcije cilja ukoliko bi jednu jedinicu odgovarajue promenljive (iz
odgovarajue kolone) uvrstili u program (bazu). U naem poetnom bazinom
reenju, s obzirom da su sve vrednosti z ~0(j = l,...,p + m), ova razlikaje
praktino jednaka vrednosti koeficijenta koji se u funkciji cilja nalazi uz odgovarajuu
promenljivu. To je i razlog zbog koga se esto u literturi kao kriterijum za izmemu
poetne baze uzima maksimalna vrednost koeficijenta u funciji cilja. Slino kao kod
matrinog naina primene simpleks metoda za reavanje zadatka linearnog
programiranja, poetno bazino reenje prikazano inicija/nom simpleks tabelom
predstavlja osnovu za realizaciju iterativnog postupka izraunavanja optimalnog
reenja. Zbog toga emo sada razmotriti nain odreivanja elemenata uzastopnih
simpleks tabela, koje predstavljaju meufazna re'enja u postupku odreivanja
optimalnog reenja.
1.8.2. Postupak izrauriavanja optimalnog reenja zadatka
linearnog programiranja
Postupak izraunavanja optimalnog reenja zadatka linearnog programiranja
realizuje se u nekoliko uzastopnih iteracija, pri emu u svakoj narednoj iteraciji, odnosno
odgovarajuoj simpleks tabeli, vrednost funkcije cilja mora biti vea od odgovarajue
vrednosti iz prethodne simpleks tabele. U cilju dobijanja optimalnog reenja,
korienjem simpleks metoda u svakcj od iteracija se vri izmena strukture vektorske
baze, odnosno neke od prethcdno nebazinih promenljivih postaju bazine, i obrnuto, to
predstavlja osnovu za izraunavanje niza meufaznih reenja. Pri tome, ukoliko ne
postoji tzv. problem degeneracije, svaka dva uzastopna reenja moraju biti razliita
(makar jedna promenljiva mora irnati razliitu vrednost). Osim promenljivih, u okviru
simpleks tabele menjaju se i vrednosti koeficijenata koji predstavljaju sastavni deo
svakog od reenja. Prema tome, postupak izraunavanja narednog reenja, odnosno
elemenata naredne simpleks tabele, podrazumeva realizaciju narednih operacija:
a) odreivanje koju od prethodno nebazinih promenljivih treba ukljuiti u bazu u
cilju poboljanja reenja;
b) utvrivanje koja od prethodno bazinih promenljivih treba da napusti bazu, i
time ustupi mesto novouvedenoj promenljivoj;
c) utvrivanje vrednosti promenljivih u novom reenju, tj. Novoj simpleks tabeli;
d) utvrivanje vrednosti koeficijenata nove simpleks tabele; i
e) utvrivanje vrednosti funkcije cilja koja odgovara reenju koje je predstavljeno
novom simpleks tabelom, kao i izraunavanje vrednosti
funkcija z- za sve promenljive.
U cilju predstavijanja razmatranog tabelarnog simpleks algoritma odreivanja
niza uzastopnih reenja zadatka linearnog programiranja (standardnog problema
maksimuma), ukratko erno objasniti karakter i metodoloke osnove svake od prethodno
navedenih operacija. Pri tome, vano je napomenuti da navedeni algoritamski pristup
82
(redosled aktivnosti) predstavlja opte pravilo za dobijanje narednog - poboljanog
reenja (ukoliko poboljano reenje postoji), odnosno naredne simpleks tabele. Zbog
toga emo, bez gubitka optosti, ove aktivnosti predstaviti na primeru prelaska od
poetnog bazinog reenja na prvo poboljano reenje, odnosno prikazati nain
odreivanja elemenata druge simpleks tabele na osnovu inicijalne simpleks tabele.
Ne ulazei u detaljnija razmatranja, s obzirom na prethodna teorijska izlaganja
karakteristika simpleks metoda i simpleks kriterijuma za izmenu vektorske baze, vano
je konstatovati da prelazak od poetnog bazinog na prvo poboijano reenje (kao i bilo
koja dva uzastopna reenja) zahteva opredeljivanje promenljive - prethodno nebazine
koju treba ukljuiti u bazu u cilju odreivanja poboljanog reenja. Oyakav zakljuak
donosimo
utvrdivanjern vrednosti raziika c
;
. za sve promenljive, koje se nalaze u

83
poslednjoj vrsti simpleks tabele. Ukoliko je ova ralika pozitivna (negativna), kod
standardnog problema maksinauma ona pokazuje za koliko jedinica e se poveati
(smanjiti) vrednost funkcije cilja ukoliko odgovarajua promenljiva ue u bazu novog
reenja. Kako se postupak odreivarija optimalnog reenja problema maksirnuma
realizuje preko niza iteracija, u kojima se poveava
i
84
vrednost funkcije cilja, kriterijum za ulazak promenljive u bazu mogli bi defmisati na
sledei nain;
U naredno bazino mogue reenje, u postupku odreivanja optimalnog
reenja standardnog problema maksimuma, treba ukljuiti onu prethodnu nebazinu
promenljivu za koju je u prethodnoj iteraciji razlika (c, - zj) najvea pozitivna. Reenje
je optimalno, tj. postupak odreivanja optimalnog reenja se zavrava, kada u
poslednjem redu simpleks tabele (c, - zj) ne postoji ni jedna pozitivna vrednost.
Nakon odreivanja nebazine promenljive koja treba biti ukljuena u bazu, s
obzirom na mogui broj promenijivih, neophodno je utvrditi koju od prethodno
bazinih promenljivih treba eliminisati iz baze. U cilju odreivanja kriterijuma za
iskljuivanje neke promenljive iz baze, sistem jednaina (1.51) moemo predstaviti u
obliku:
1 =
b
\ -(^11*1 +l2*2 + + !p
X
p )
X
p+2
=
b
2 -(21
X
1 +22
X
2 +"
+ a
2 p
X
p )
x
p+
m
=b
m
~{a
ml
x
x
+a
m2
*
2
+...+a
mp
x
p
)
Poetno bazino reenje smo odredili na osnovu pretpostavke da su sve giavne
promenijive jednake 0, tako da su dodatne promenljive jednake slobodnim lanovima
sistema, odnosno izrazi u zagradama na desnoj strani sistema jednaine (1.52) jednaki
su 0. Pretpostavimo sada <fa je iz prve simpleks
tabele konstatovano da, na primer, promenljiva. x
k
ireba. da ue u bazu, odnosno treM da
ima pozitivnu yrednost. U tom sluaju iz sistema jednaina (1.52) m^mo pisati
X
P
+1 ~
a
\k
x
k
x
p+2
~b
2
a
2k
x
k

(1.53)
X
p+m "
a
m
l
X
k
odnosno za sve vrednosti
x
p+r
=b
r
"
a
rk
x
k (r = l,..,,m)
Kao to vidimo, zavisno od vrednosti koeficijenata a
rk
(r =
l,...,m) doi e i do promene vrednosti promenljivih x
p+r
. Meutim, kako mora biti
(1.54)

85
zadovoljen uslov nenegativnosti promenjivih, tj. x
p+r
>0(r = 1,...,m), iz relacije
(1.54) moemo pisati
b
r
-a
rk
x
k
> 0 (r=\,...,m)
odnosno
x
k
<^~, a
rk
>0 (r=\,...,m) (1.55)
a
rk

Da bi i u novom reenju bio sauvan uslov nenegativnosti promenljivih,
potrebno je iz baze eliminisati onu promenljivu za koju odredimo minimalnu vrednost
kolinika na desnoj strani relacije (1.55). Na osnovu toga, kriterijum za izlazak iz baze
moemo predstaviti u obliku zahteva: iz baze treba
eliminisati onu prethodnu bazinu prornenljivu x
t
za koju odredimo minimalnu
vrednost
b b
p = mm- = -, a
rk
>0 (r = \,...,m) (1.56)
a
rk
a
ik
TabeIarno,ipostupak eliminacije neke od prethodno bazinih promenljivih
realizuje se tako to:
a) odredimo karakteristinu kolonu simpleks tabele, koja odgovara
promenljivoj koja ulazi u bazu;
b) odredirno vrednosti kolinika izmeu promenljivih iz kolone x
R
i pozitivnih
koeficijenata iz karakteristine kolone; i
c) iz baze treba iskljuiti onu promenljivu kojoj odgovara najmanja vrednost
ovako odreenog kolionika, na osnovu ega vrstu simpleks tabele koja
odgovara ovoj promeljivoj smatramo karakteristinom vrstom.
Nakon odreivanja promenljivih koje zamenjuju svoja mesta (nebazina postaje
bazina, i obrnuto), odnosno karakteristine kolone i karakteristine vrste simpleks
tabele, potrebno je odrediti vrednosti svih elemenata nove simpleks tabele, odnosno
novo poboljano reenje. Pri tome, na preseku karakeristine kolone simpleks tabeie
(k-te kolone) i karakteristine vrste (1-te vrste) nalazi se karakteristini elemenat
, koji igra znaajnu ulogu u odreivanju vrednosti elemenata nove simplleks
tabele.
Vrednosti promenljivih u novoj simpieks tabeli, odnosno novom reenju,
odreuju se na sledei nain:
- novouvedena promenljiva
x
k
=p=-!~, a
lk
>0 (1.57)
a
,k
- vrednosti ostalih promenljivih
t
x=b
r
-^--a
rk
(1.58)
a
,
k

to znai da je vrednost novouvedene promenljive jednaka minimalnoj vrednosti
kolinika iz prethodrog reenja (p), dok vrednosti ostalih promenljivih izraunavamo
tako to od njihovih vrednosti iz prethodne iteracije oduzmemo proizvod vrednosti
i
86
riovouvedene promenljive i odgovarajueg koeficijenta koji se nalazi u karakteristinoj
koloni simpleks tabele.
Osim vrednosti promenljivih, potrebno je odrediti i vrednosti svih koeficijenata
nove simpleks tabele, koji se izraunavaju na sledei nain:
- koeficijenti u karakteristinoj vrsti simpleks tabele
/
a
n
(1-59)
a
ik
koeficijenti u ostalim vrstama simpleks tabele
/
a
n
a
n=
a
n ------ -
a
rk (1.60)
a
,k
Kao to vidimo, koeficijente koji nalaze u karakterisitnoj vrsti (redu) simpleks
tabele dobijamo tako to njihovu prethodnu vrednost podelimo karakteristinim
elementom. Koeficijent r-tog rec'la i j-te kolone (ostali redovi simpleks tabele) odreuje
se tako to se od njegove prethodne vrednosti oduzme proizvod izmeu koeficijenta
r-tog reda karakteristine kolone i kolinika koeficijenta j-te kolone karakteristinog
reda sa karakteristinim elementom.
Vrednost funkcije cilja u novom reenju (novoj simpleks tabeli) odreuje se
mnoenjem koeficijenata prve kolone sa odgovarajuim vrednostima promenljivih, ili na
osriovu karakteristinog elementa na sledei nain:
z'=z+-^-c
k
(1.61)
a
,k

dok se, slino, vrednosti za kolone simpleks tabele inogu odrediti ili iz proizvoda
koeficijenata funkcije cilja (prva kolona) i odgovarajuih elemenata kolona
promenljivih, ili preko karakteristinog elementa. Na osnovti ovih vrednosti i
koeficijenata u funkciji cilja odreduju se vrednosti razlika (c. z
;
.)
koje predstavljaju kriterijura optimalnosti.
Ovakav postupak, kao to je kazano, nastavlja se sve dotle dok u
poslednjoj vrsti simpleks tabele sve vredosti razlika (c.
f
z
y
) budu negativne
ili 0. Takvo reenje predstavlja optimalno reenje standardnog problema maksimuma, za
koje se ostvaruje maksimalna vrednost funkcije cilja.
Primer 1.7.
Jedna mlekara proizvodi pasterizovano mleko i jogurt, kao svoje osnovne
proizvode. Proizvodnja se obavlja u okviru jedinstvenog pogona, iji meseni kapacitet
iznosi 36.000 radnih asova, pri emu se za proizvodnju jednog hl pasterizovanog mleka
utroi 3 radna asa, a za proizvodnju jednog hl jogurta 2 radna asa. Meseni otkup
sirovcig mleka iznosi 48.000 hl, od ega se za proizvodnju jednog hl pasterizovanog
mleka utroi 2 hl, a za proizvodnju jednog hl jogurta 4 hl sirovog mleka. S obzirom na
raspoloivu ambalau, mesena proizvodnja pasterizovanog mleka ne moe prei
granicu od 8.000 hl, a na osnovu istraivanja trita konstatovano je da se jogurt ne moe
realizovati u mesenoj koliini veoj od 10.000 hl. Po jednom hl pasterizovanog mleka
ostvaruje se profit u iznosu od 30 dinara, a po jednom hl jogurta 70 dinara.
Na osnovu prethodnih podataka formulisati odgovarajui model linearnog
programiranja, a zatiim korienjem simpleks tabele odrediti optimalan program
proizvodnje mlekare za koji e se ostvariti maksimalan ukupan profit.
Reenje
Na osnovu prethodnih podataka, zadatak Sinearnog programiranja moemo
predstaviti u obliku
(max)z=30x, +70x
2
3x,
+2X2 <36000 2x,+4x
2

<48000 x, < 8000 x
2
<
10000 x,, x
2
> 0
Kao to vidimo, na primer predstavlja standardni problem maksimuma u kome
imamo dve realne (glavne) promenljive, koje predstavljaju ukupnu proizvodnju
pasterizovanog mleka ijogurta, respektivno. Grafikim metodom, reenje postavljenog
zadatka odreajemo kao na slici 1.4.

88

Skup taaka OABCDE predstavlja skup rnoguih reenja, tj. moguih vrednosti
promenljivih Xi i x
2
za koje su zadovoljene sve nejednaine ogranienja i uslov
nenegativnosti. Transiacijom poetne vrednosti funkcije cilja, odredene za vrednosti
x]=x
2
=0, utvrdili smo da se optimalno reenje nalazi utaki B u kojoj je X] = 1.000 i x
2
=
10.000.
Pokaimo sada kako se ovaj zadatak reava korienjem simpleks tabele. Nakon
uvoenja dodatnih promenljivih, zadatak moemo predstaviti u obliku
(max)z = 30x, +70x, +0x
4
+0x
5
+0x
6
3x,
+2X
2
+X
3
=36000
2x, +4X
2
+X
4
=48000
x, +x
5
= 8000
x
2
+x
6
= 10000
X I X X I X A . X e X c 0
Poetno bazino reenje naeg zadatka predstavljeno je simpleks tabelom
oznaenom sa ST-1.


89

Simpleks tabela ST-1 formirana je nakon uvoenja dodatnih promenljivih, na
pretnodno objanjeni nain. Prema ovom reenju glavne promenljive Xj i x
2
su jednake
0, dok su dodatne promenljive jednake slobodnim lanovima sistema ogranienja
(raspoloivim resursima). Zbog toga, poetna baza (obeleena sa a
0
) sastavljena je od
dopunskih promenljivih x
3
, x
4
, x
5
i x
6
.
U prvu kolonu tabele ST-1 uneti su koeficijenti koji se u funkciji eilja nalaze uz
bazine promenljive. Kako poetnu bazu obrazuju dopunske promenljive, to se u prvoj
koloni nalaze nule. U kolonu x
B
, koja predstavlja vrednosti bazinih promenljivih, uneli
smo vrednosti slobodnih lanova sistema ogranienja. Kolone Xj do x
6
tabele ST-1
obuhvataju koeficijente koji se u sistemu jednaina nalaze uz odgovarajue
promenljive. Poslednje dve vrste inicijalne sirnpleks tabele ST-1, ije elemente
izraunavamo, predstavljaju osnovu za ispitivanje optimalnosti reenja, odnosno
donoenje zakljuka o tome koju od prethodno nebazinih promenljivih treba ukljuiti
u bazi da bi se dobilo poboljano reenje. U vrsti c
t
-Zj dobili srno dve pozitivne
vrednosti, i
to Cj z
x
=30 i c
2
-z
2
=70, na osnovu ega konstatujemo da poetno bazino reenje
nije optimalno, kao i za koliko jedinica moe biti poveana vrednost funkcije cilja
ukoliko u bazu uvrstimo promenljive x
b
odnosno x
2
, respektivno. Kako je (c
2
z
2
) > (
c, z,) konstatujemo da u novu bazu (novo reenje) treba ukljuiti promenljivu x
2
.
Zbog toga karakteristinu kolonu tabele ST-1, koja odgovara promenljivoj koja u
nairednoj iteraciji treba biti ukljuena u bazu, predstavlja kolona x
2
.
Nakon odredivanja promenijive koju u narednoj iteraciji treba ukljuiti u bazi,
neophodno je utvrditi koja od prethodno bazinih promenljivih mora napustiti bazu. Do
ovog zakljuka dolazimo utvrivanjem vrednosti kolinika
elemenata iz kolone x
B
(vrednosti promenijivih) i odgovarajuih elemenata
karakteristine kolone. Pri tome, iz karakteristine kolone zanemarujemo koeficijente
jednake 0 i negativne koeficijente (ukoliko takvi postoje), odnosno za donoenje
zakljuka o tome koja promenljiva treba da napusti bazu koristimo samo pozitivne
kolinike. U naem primeru ovi kolinici e biti:
36.000: 2 - 18.000
48.000: 4 = 12.000
10.000: 1 = 10.000
Kako najmanja vrednost kolinika, u iznosu od 10.000, odgovara vrsti
promenljive x
6
, konstatujemo da ovaj red tabele predstavlja karakteristini red, odnosno
da iz baze treba iskljuiti promenljivu x$, tako da e se u novom reenju nalaziti bazine
prornenljive x
3
, X4, x
5
i x
2
.
ST-1
C
j
Cb
a0 XB
30 70 0 0 0 0
X] x2 x3 x4
X
6

0
x3
36.000 3 2 1 0 0 0
0
X4
48.000 2 4 0 1 0 0
0 Xs 8.000 1 0 0 0 0 0
0
X6
10.000 0

0 0 0 0
Zj
0 0 0 0 0 0 0
Cj-Zj 30 70 0 0 0 0
T

90
Na preseku karakteristine kolone i karakteristine vrste tabele ST-1 nalazi se
karakteristini elemenat ija je vrednost 1. Ovaj karakteristini elemenat posluie nam
da odredimo vrednosti elemenata nove sirnpleks tabele, odnosno novo poboljano
reenje naeg zadatka.
Vrednosti promenljivih drugog, poboijanog reenja izraunavamo na sledei
nain:
a) vrednost promenljive x
2
, koja je sada ula u bazu, jednaka je minimalnoj
vrednosti kolinika na osnovu koga je iz baze iskljuena promenljive x
6
, tj.
x
2
= 10000
b) vrednosti ostalih promenljivih u novom reenju dobijamo tako to od njihovih
vrednosti iz tabele ST--1 oduzmemo proizvod vrednosti promenijive koja ulazi
u naredno reenje (x
2
) i odgovarajueg elementa iz karakteristirie kolone, pa
imamo
Xj =36000-10000-2=16000 x[
=48000-10000 -4= 8000 x'
5

=8000-10000 -0 = 8000
Izraunavanje koeficijenata koje unosimo u drugu simpleks tabelu, na osnovu
koeficijenata iz tabele ST-1, realizuje se na sledei nain:
a) Prvo izraunavamo elemente prethodnog karakteristinog reda, koji e u tabeli ST-2
odgovarati novouvedenoj promenljivoj x
2
. Koeficijente ovog reda odreujemo tako
to svaki elemenat podelimo karakteristinim elementom. S obzirom da je u tabeli
ST-1 karakteristini elernenat broj 1, to se elementi ovog reda tabele nee promeniti.
91
b) Koeficijente preostaiih redova izraunavamo tako to od vredinosti odgovarajueg
elementa tabele ST-1 oduzmemo proizvod koeficijenta iz istog reda i karakteristine
kolone i iste kolone i karakteristinog reda podeljen vrednou karakteristinog
elementa. Na taj, nain koeficijente tabele ST-2 odreujemo na osnovu sledeih
izraza:
Prvi red (x
3
) Drugi red (x
4
) Trei red (x
5
) kolona x, : 3- 2- - =3
2- 4- - =2 l - 0- - = l
1 1 1
kolona x
2
: 2 - 2- - =0 4 - 4- - =0 0 - 04=0
1 1 1
kolona x
3
: l - 2- - = l 0- 4- - =0 0 - 0- - =0
3
1 11
kolona x
4
: 0- 2--=0 l - 4- - =l 0 - 0- - =0
4
1 1 1
kolona x
5
: 0- 2- - =0 0 - 4- - =0 1 - 0- - =1
5
1 1 1
kolona x, : 0 - 2- - = - 2 0- 4- - = - 4 0- 0- - = 0
6
1 1 1
Vano je primetiti da su u tabeli ST-2 svi koeficijenti koji se nalaze u koloni koja
je u tabeli ST-1 bila karakteristina kolona jednaki 0, osim koeficijenta koji se nalazi na
mestu prethodno karakteristinog elementa, kcji je jednak 1. To je sluaj i kod
izraunavanja elemenata narednih simpleks tabela.
Osim vrednosti promenljivih i koeficijenata, neophodno je izraunati vrednosti
funkcije cilja i vrednosti Zj (j=l,...,6). Nakon unoenja vredriosti koeficijenata, koji se u
funkciji cilja nalaze uz promenljive baze ai u prvu kolonu tabeie ST-2, ove vrednosti
izraunavamo kao zbir proizvoda ovih koeficijenata i odgovarajuih elemenata po
kolonama tabele. Na taj nain, izraunali smo da je z = 700.000, to pokazuje koliko
iznosi vrednost funkcije cilja za prvo poboljano reenje. Vrednosti zj posluile su nam
za izraunavanje razlika (cj-Zj) u poslednjem redu tabele ST-2, na osnovu kojih
ispitujemo optimalnost reenja.
Na osnovu prethodno objanjenog postupka., prvo poboijano reenje e
biti:

Kako u vrsti (c.z-)imamo samo jedriu pozitivnu razliku (ci _ z, = 30) konstatujemo da
dobijeno reenje nije optirnalno, ve da se u cilju dobijanja novog poboljanog reenja u
bazu treba ukljuiti promenljiva X], Zbog toga kolona xi postaje karakteristina kolona
ST-2
c
i
C
B

a, X
B
30 70 0 0 0 0
X] x
2
x
3

X5 X6
0

16.000 3 0 1 0 0
-2
0
X4
8.000
2
0 0 1 0 -4
0
X5
8.000 1 0 0 0 1 0
70
X2
10.000 0 1 0 0 0 1
Z
J
700.000 0 70 0 0 0 70
Cj-Zj
30 0 0 0 0 -70

92
tabele ST-2. Nakon izraunavanja vrednosti kolinika promenljivih iz tabele ST-2 i
odgovarajui elemenata karakteristine kolone, odnosno
16000 : 3 = 5333,33
8000 : 2 = 4000
8000 : 1= 8000
konstatujemo da iz baze treba iskljuiti promenijivu x
4
, zbog ega drugi red tabele ST-2
postaje karakteristirii red. Na preseku karakteristine kolone i karakteristinog reda
nalazi se karakteristini elemenata a
2
i = 2. Nove vredriosti
promenljivih baze a
2
=(x
3
,x,,x
5
,x
2
) e biti:
x, =4000
x-=16000-4000-3=4000 x'
s

=8000-4000-1 = 4 0 0 0 - x
2

=10000-4000 -0=10000
Vrednosti koeficijenata, funkcije ciija, funkcija z. i razlika (c
y
z )
izraunavaju se na istovetan nain kao u prethodrioj iteraciji. Na osnovu toga, novo
reenje e biti:

93

Kao to vidimo, u okviru reda (c. - Zj ) rtema pozitivnih vrednosti, na
osnovu ega konstatujemo da je reenje predstavljeno tabelom ST-3 optimalno
reenje. Ove razlike za nebazine promenljive su negativne (u specijalnim
sluajevima kada optimalrio reenje nije
jedinstveno mogu biti jednake nuli), dok su ove razlike za bazine promenljie uvek
jednake 0. Prema tome, optimalno reenje naeg zadatka je:
x
3
=4000, x
5
=4000, (max)z = 820000
S obzirom na tumaenje promenljivih, odnosno na
zahtev u okviru naeg primera, izraunato optimalno reenje ima sledee znaenje: U
okviru posmatrane mlekare treba proizvoditi 4000 hl pasterizovanog mleka i 10000 hl
jogurta da bi se ostvario rnaksimalan ukupni profit u iznosu od 820000 diriara. Pri
takvom, optimalnom programu proizvodnje ostaje neiskorienih 4000 radnih asova
(x
3
= 4000), dok se u potpunosti koristi raspoloivo sirovo mleko (x4 = 0).
Pasterizovano rnleto se proizvodi u koliini za koju ostaje neiskorienih 4000
jedinica arebalae (x
5
4000), dok se u potpunosti koriste trine mogunosti
mesene realizacije jogurta (x
6
= 0).
1.8.3. Meoviti problem maksimuma
Ukoliko u proble'/iu maksimuma, osim uslova u kojima su date gornje granice
raspoloivih rcsursa (nejednaine sa znakom <), imamo jedan ili vie uslova koji se u
sis^mu moraju predstaviti jednainama ili nejednainama sa znakom >, tada radi o
meovitom problemu maksimuma. Ako bi, kao ranije, u ovakav oKik problema
maksimuma uvodili samo dodatne promenljive, zadatak ne oi bilo mogue reiti
korienjem simpleks metoda, jer ne bi bili u mogur-'Sti da direktno odredimo poetno
bazino reenje u kome su sve prome-ilj'
ve
nenegativne. Zbog toga, osim dodatnih
promenljivih, u meoviti prciiem maksimuma uvode se i tzv. vetake promenljive.
Ove promenljive u
ST-3
C
J
C
B

a
2
X
B
30 70 0 0 0 0
X] x
2
x
3
X4 x
5
X
0 x
3
1.000 0 0 1 -1.5 0 4
30 Xi 1.000 1 0 0 0.5 0 -2
0 X
5
1.000 0 0 0 -0.5 1 2
70
X2
10.000 0 1 0 0 0 1
z
i
820.000 30 70 0 15 0 10
Cj-Zj
0 0 0 -15 0 -10
= 4000, x
2
=10000,
Kao a
modela 'j.
maksimiL-^
grafik
kod smnd
sistemu os
emu se u j
znakom >
S
meoviti
emo
simpleks i
Prir
Fabn
proizvode
utroi 2.5
odela A i
raspolae
raspolo:
obaveze.
komada. \
profit pc
modelu i
posmatra-; :
Resea
Priif
u obim
proizi
osnovu u>
r> obliku:
94
sistemu ogranienja uvode se samo u jednaine i nejednaine sa znakom >, pri emu se u
jednaine uvode samo vetake promenljive, dok se u nejednaine sa znakom > uvode i
dodatne i vetake promenljive.
S obzirom da je u prethodnim razmatranjima detaljnije obrazloen meoviti
problem maksimuma, znaaj i karakter vetakih promenljivih, ovde emo postupak
reavanja meovitog problema maksimuma korienjem simpleks tabele predstaviti na
jednom primeru.
Primer 1.8.
Fabrika konfekcije proizvodi dva modela mukog odela - A i B. Odela se
proizvode od istog tofa, pri emu se za proizvodnju jednog odela modela A utroi 2,5
m, a za jedno odelo modela B 2,7 m tofa. Za proizvodnju jednog odela A utroi se 5
radnih asova, dok se za odelo B utroi 3 radna asa. Fabrika raspolae sa 27.000 m tofa
koji se treba utroiti u toku mesec dana, dok raspoloivi meseni fond radnih asova
iznosi 42.000. S obzirom na ugovorene obaveze, odelo modeia B inora se proizvoditi u
koliini od najmanje 3.000 komada. Na osnovu kalkulacije cene kotanja i prodajne
cene utvreno je da profit po jednom odelu rnodela A iznosi 90 diriara, dok profit po
jedrtom modelu odela B iznosi 55 dinara.
Odrediti optimalan program proizvodnje mukih odela za koji e posmatrana
fabrika ostvariti maksirnalan ukupan profiL
Reenje
Prilikom definisanja modela linearnog programiranja naeg primera, obim
proizvodnje mukih odela rnodela A i B obeleiemo sa Xi i x
2
. Na osnovu uslova
zadatka model Iinearnog programiranja moemo predstaviti u obliku:
(max)Z=90x,+55X
2
2,5*,
+2,7*
2
<27000 5*,+ 3*
2

<42000 x
2
> 3000 x,,x
2

>0
Kao to v-dimo trei uslov u naem primeru, predstavlja onaj elemenat modela na
psnovu koga konstatujemo da se radi o meovitom problemu maksimurra. Ukoliko bi se,
s obzirom da za to postoji mogunost, opredelili za grafik' metod odreivanja
optimalnog reenja, postupak bi bio istovetan kao i kod sfandardnog problema
maksimuma (slika 1.5).
ST-4
96

Nakon eliminisanja vetakih promenljivih, kao to vidimo, postupak
odreivanja optimalnog reenja kod meovitog problema maksimuma je standardan.
Simpleks tabela ST^, daje optimalno reenje jer su sve razlike u okviru poslednje vrste
(c . -z ) negativne ili 0. Optimalna baza, prema tome,
sastavijena je od promenjivih Xi, x
2
i xj, ije vrednosti, s obzirom na smisao zahteva u
naem primeru, imaju siedee znaenje: Fabrika konfekcije e ostvariti maksimalan
ukupan profit u iznosu od 761000 ukoliko proizvodi 5400 komada odeia A i 5000 odela
B. Pri takvom, optimalnom programu proizvodnje u potpunosti e biti iskoren
raspoloivi tof (x
3
= 0), kao i ukupan fond radnih asova (x
4
= 0). Vrednost dodatne
promenljive x
5

:
= 2000 pokazuje da se odelo modela B proizvodi iznad donje granice u
koliini od 2000 komada.
1.8.4. Problem minimuma
Postupak odreivanja optimalnog reenja minimuma je veoma slian kao i kod
reavanja problema maksimuma. I ovde je postupak odreivanja optimalnog reenja,
korienja simpleks metoda iterativan proces, u kome se u nizu iteracija, odreivanjem
reenja za koja se vrednost funkcije cilja smanjuje, dolazi do optimalnog reenja za.
koje funkcija cilja ostvaruje minimainu vrednost. Ukoliko problem minimuma
reavaiVio korienjem simpleks tabele, osnovna razlika u odnosu na postupak
reavanja problema maksimuma (koja proizlazi iz suprotnog zahteva izraenog
funkcijom cilja) sadrana je u kriterijumu za ulazak neke promenljive u bazu, odnosno
u znaeilju elemenata
poslednje vrste simpleks tabele - vr s t e ( c ^ - z ) . Naime, s obzirom da je
prilikom odreivanja poboljanog reenja osnovni ciij smanjivanje vredriosti funkcije
cilja, u bazu se ukljuuje oria promenljiva kojoj u poslednjoj vrsti simpleks tabele
odgovara najnia negativna vrednost (negativan broj sa najveom apsolutnom
vrednou). Reenje probSetna minimuma, na osnovu
toga, optimalno je kada u vrsti (c
;
z ) dobijemo sve pozitivne vrednosti.
Da bi ukazali na postupak. odreivanja optimalnog reenja problema
minimuma, predstaviemo samo postupak definisanja poetnog bazinog reenja,
odnosno formulisanja inicijalne simpieks tabele. U tom cilju, standardni problem
minimuma predstaviemo u obliku:
(min)z=c,x, + c
2
x
2
+ ... +c
p
x
p
a
n
x,
+a
n
x
2
+ ...+a
l p
x
p
>b
l
a
2x
x
x
+a
22
x
2
+ ...+a
2p
x
p
>b
2

(1.62)
C
J
C
B
ai X
B
90 55 0 0 0 -M
X] x
2
x
3
X4 x
5
X5M
0 x
5
2.000 0 0 0.83 -0.42 1 -1
0 Xl 5.400 1 0 -0.50 0.45 0 0
0 X
2
5.000 0 1 0.83 -0.42 0 0
z
i
761.000 90 55 0.82 17.57 0 0
Cj-Zj
0 0 -0.82 -17.6 0 -M

97
a
m]
x
r
+a
m2
x
2
+ ... +a
mp
x
p
>b
m
x, , x
2
,...,x
p
>0
Kao i obino, da bi se model (1.62) mogao reavati korienjem simpleks
metoda, potrebno je sistem nejednaina transformisati u sistem jednaina. S obzirom
na oblik nejednaina (>), njihova transformacija u sistem jednaina realizuje se
uvoenjem dodatnih i vetakih promenljivih. Osiin u sistem ogranienja, dodatne i
vetake promenljive se uvode i u funkciju cilja - dodatne sa koeficijentima jednakim
0, a vetake sa koeficijentima kojii su jednaki pozitivnoj vrednosti velikog konanog
broja M. Na osnovu toga, problem minimuma (1.62) moemo predstaviti u obliku:
(min)z = c,x, + c
2
x
2
+ ... +c
p
x
p
+0x
p+]
+0x
p+2
+... + 0x
p+m

+ MX
p+im
+...+Mx
p+mM
a
n
x
l
+a
]2
x
2
+
... +a
]p
x
p
x
p+l
+x
p+lM
=b
t

2 1
x, +a
2 2
x
2
+ ,...+a
2p
x
p
-x
p+2
+x
p+2M
=b
2
(1.63)
a
m]
x
]
+a
m2
x
2
+ ...+a
mp
x
p
-x
p+m
+x
p+mM
b
m

x
\,x
2
,...,x
p+mM
ziO
Ovako izraen problem, u kome imamo m jednaina sa (p+2m)
promenljivih, sada moemo reavati korienjem simpleks metoda. Kao to je ranije
objanjeno, i ovde se vetake promenljive uvode iskljuivo iz metodoiokih razloga,
radi odreivanja poetnog bazinog reenja u kome su sve promenljive nenegativne.
Model (1.63) predstavlja osnovu za odreivanje poetnog bazinog reenja, u kome
e glavne i dodatne promenljive biti jedriake
98
0, dok e vetake promenljive biti jednake slobodnim lanovima sistema ogranienja.
Na osnovu toga, inicijalnu simpleks tabelu, koja predstavlja poetno bazino reenje,
moemo predstaviti u obliku tabeie.

Posiednje dve vrste tabele, koje pokazuju vrednosti z
f
i (c z . ) , izostavljene
su iz tehnikih razloga. Ove vrednosti, koje izraunavamo na istovetan nain kao kod
problema rnaksimuma, omoguavaju nam da odredimo karakterisitnu kolonu
simpleks tabele, tj. da utvrdimo koju od prethodno nebazinih promenljivih ukljuiti u
bazu.
Kao to vidimo, kod problema minimuma radi se o modelu kod koga postoji
relativno veliki broj promenljivih, to predstavlja oteavajui faktor u postupku
odreivanja optimalnog reenja. Ovaj problem veoma esto prevazilazi se tako to se
za problem minimuma definie odgovarajui duaini problem, koji predstavlja problem
maksimuma, ije reavanje je jednostavnije i obino bre. Meutim, kako se sloeniji
problemi reavaju uz korienje raunara, ovaj problem sve vie gubi na znaaju.
Postupak reavanja problema minimuma predstaviemo prekojednog jednostavnog
primera.
Primer 1.9.
Odrediti optimalno reenje zadatka
(min)2 = 150x, +75x
2
2x, +5X
2
>300 6x, +3x
2
>360 x, + x
2
>100 x,, x
2
> 0
Poetno bazino reenje
C
J CB
a
0

xB Cl cP 0 0
M

M
X] Xp Xp+1 Xp+m Xp+1,M Xp+m,M
M
Xp+1,M
b,
a
u
-1 0 1 0
M
Xp+2,M
b
2
a
2]


A2P
0 0 0 0
0
M
x
p+ra,M
b
m

a
,\
a
,p
0 -1
0
1
Reer 'ff
Nakao
predstavit: c :
(min
2x, -
5j 6x.
- 5 x
x, - z
Inio:i
osnovu tran
ST-1
Cj
c
B

ao
M
X3M
M XM
-
M
X5M
Zj

Cj-z.
( CJ - ZJ ) . U
odnosno ci |
prethodno na
ranije, vrecbd
kolone, ocfcia

99
Reenje
Nakon uvoenja dodatnih i vetakih promenljivih na problem
moemo predstaviti u obliku
(min)z=150x, + 75x
2
+ 0x
3
+ 0x
4
+
0x
5
+ Mx
m
+ Mx
m
+ Mx
s

+ X
3 M
6x, +3X2
X J X 2
x.
5
1
5M
x x >0
Inicijalnu simpleks tabelu, koja predstavlja poetno bazino reenje, na
osnovu transformisanog modeia predstavljamo u sledeem obliku:

T
Kako promenljivoj x
2
odgovara najnia negativna vrednost razlike
( c
y
- z
;
) , konstatujemo da je prva kolona tabele ST-1 karakteristina kolona,
odnosno da u bazu treba da ue promenljiva x
2
. Da bi utvrdili koju od prethodno
bazinih promenljivih treba iskljuiti iz baze, odreujemo kao i ranije, vrednosti
koiinika odgovarajuih elemenata kolona x
B
i karakteristine kolone, odnosno
kolone x
2
.
5 M
=
300
=
360
-100
+ X
4 M
X
3M
_300
a
]2
5
X
' \M
36
0

a
22
j
X
5M
10
0
c
23
1
P'
-
= 60
= 120
= 100
ST-1
Cj

150 75 0 0 0 M M M
CB a
0
X
B
X] x
2
x
3
X4 X;i X3M X(M X5M
M X
3
M 300 2 5 -1 0 0 1 0 0
M X4M 360 6 3 0 -1 0 0 1 0
M X
5
M 100 1 1 0 0 -1 0 0 1
z
i

7M 9M -M -M -M M M M

CJ-ZJ

150-
7M
75-
9M
M M M 0 0 0

Kako minimalan kolinik p = 60 odgovara promenljivoj x
3M
, ova promenljiva
izlazi iz baze, zbog ega prva vrsta tabele ST-1 predstavlja karakteristnu vrstu.
Karakteristini elemenat, koji se nalazi na preseku karakteristine vrste i karakteristine
kolone je 5. Na osnovu toga, vrednosti promenljivih i koefieijenata druge simpleks
tabele izraunavaju se na istovetan nain kao i kod problema maksimuma, na osnovu
ega dobijamo novo reenje, predstavljeno tabelom ST-2.
S obzirom da se ovakva procedura nastavlja sve do optimalnog reenja, pri
emu e naredno meufazno reenje u naem zadatku biti odreeno na
osnovu baze a
2
=( x
2
, x, , x
5 M
) , predstaviemo samo optimalno reenje (tabela ST-4).



Reenje predstavijemo tabelom ST-4 u kome promenljive imaju vrednosti X]
= 20, x
2
= 80, x
3
= ;140, predstavlja optimalno reenje naeg primera. Da je
predstavijeno reenje stvarno optimalno, vidimo na osnovu vrednosti elemenata
posiednje vrste tabele ST-4, u kojoj su sve razlike
(c j z ) pozitivne.
ST-2
C
J
CB
a, xB
150 75 0 0 0 M M M
X| x2 x3 x4 Xj
X
3M
X
4M
X
JM
75
x2
60 0.40
1
-8.20 0 0 0.20 0 0
M
X4M
180 i :o 0 0.60
-1
0 -0.60
1
0
M
X
5M
40 0.60 0 0.20 0
-1
-0.20 0
1
Z
J
30+5.4M 75 M
~M
-M 15-0.8M M M
Cj-Zj
120-5.4M 0 -M M M -15+0.2M 0 0
ST-4
C
I
150 75 0 0 0 M M M
CB
a
3

XB
x
i
X
2
X
3
x
4

X5
X
3M
X
4M
X
5M
75
X2
80 0 1 0 0.33
-2
0 -0.33 2
150
X,
20 1
0
0 -0.33 1 0 0.33 -1
M
X
3
140 0
0
1 1 -8 -1 -1 8
Z
J
150 75 0 -25 0 0 25 0
Cj-Zj
0
0
.0 25 0 M M-25 M