Todoksinov pristup u tretiranju poremeaja vida

Sastavili: Prim. dr sci. Todor i Mila Jovanovi

Dobro nam je poznato da stres izaziva velika fizika i emocionalna oteenja, a nai ivoti su obino puni stresova.
Takodje, poznata je uloga stresa u nastajanju oboljenja kao to su ir na dvanaestopalanom crevu, visok krvni
pritisak, razne vrste alergija, mentalni poremeaji, itd. Isto tako, postoji tesna veza izmedju emocionalnog stanja i
vida.
Tako se, na primer, jedan od najrasprostranjenijih poremeaja vida, miopija (kratkovidost) javlja, najee,
izmedju 6. i 10. godine ili, neto kasnije, u pubertetu. Poznato je da kod ovog poremeaja dolazi do pojave
izduenosti onih jabuica, fiziki gledano. Osim kada se dete rodi kratkovido (izuzetno redak sluaj), uzrok
kratkovidosti treba traiti u neprekidnom stanju opte napetosti ili je dete prinudjeno da pone da ita kada za
to jo nije spremno, ili mu je dosadno u koli i ima otpor prema tabli i uitelju, pa ne eli da ih vidi.
Hiperopija (dalekovidost) pogadja izvestan broj dece, a esto se zadrava i do sasvim zrelog doba. Osoba koja pati
od ovog poremeaja ne moe da fokusira oba oka na objekat koji se nalazi sasvim blizu; pa itanje postaje
oteano, ponekad ak praeno muninom i glavoboljom. Hiperopija moe da bude jedan od naina ispoljavanja
anksioznosti, na primer zbog slabog uspeha u koli i pritiska roditelja, koji ga prati. Decu treba navoditi da izraze
svoje neslaganje i elje, pre nego ih putati da u sebi potiskuju nagomilani bes, frustracije i ozlojedjenost. Roditelji,
jedini, mogu da otvore oi svoje dece, kao i sva njihova ula prema spoljnom svetu. Odnosno, roditeljska uloga
je da naue decu da cene svoja ula i da ih svesno koriste.
Kada razmotrimo koliko kompleksan zadatak nae oi svakodnevno izvravaju, postaje oigledna njihova
izvanredna sposobnost da se uvek iznova adaptiraju na nove zahteve koje pred njih postavljamo. Vid e, prirodno,
biti slabiji na kraju zamornog dana, a bolji ujutro, kad smo svei i odmorni.
Ako izbegavamo prenapregnutost i oslobadjamo se stresa i vid e nam se poboljati ponekad postepeno, a
nekad zapanjujuom brzinom. Napetost se moe izbei ukoliko promenimo neke svakodnevne navike (
neuravnoteene ishrana, unoenje prevelikih koliina eera i alkohola, prekomerno gledanje televizije, neonsko
osvetljenje, vieasovni rad na kompjuteru, esto i dugotrajno izlaganje promaji itd.).
Oputenost je od esencijalnog znaaja za dobar vid to se vie napreemo, slabije vidimo. Ako ne moemo jasno
da vidimo ono u ta gledamo, trebalo bi da zatvorimo oi na nekoliko sekundi, opustimo se i duboko diemo
(oima je kiseonik neophodan; kad ga nemaju dovoljno, nisu u stanju da funkcioniu kako treba). Kad ponovo
otvorite oi, videete otrije. Dozvolite sebi treptanje, ali ne tako to ete naglo griti one kapke, nego tako to
ete ih putati da se zatvore blago i prirodno. Kad god trepnemo, oi se kupaju u umirujuoj, ali jakoj,
antiseptikoj tenosti. Oi bolje uspevaju da vide kako treba kada im dopustite da se ee odmore.
Iako je starenje neizbeno, staraka dalekovidost (prezbiopija) koju veina ljudi razvije ve posle etrdesete
godine, ipak nije neizbena. Sa starenjem se smanjuje fleksibilnost miia oka, pa je zato umanjena i usporena
sposobnost oiju da se prilagodjavaju.
Miopija i hiperopija (kratkovidost i dalekovidost) nisu stalne i nepopravljive nesposobnosti oka, odredjene fiksnim
oblikom onih jabuica (kako tvrdi veina pobornika stavova zvanine medicine). Njihov oblik se, naprotiv, moe
stalno menjati u zavisnosti od razliitih faktora. Ako ona jabuica ne menja svoj oblik, to moe da bude zbog
napetih ili zgrenih miia (koji je onda stalno dre zategnutom); ili miii mogu biti mlitavi zbog preterane ili
nepravilne upotrebe, tako da vie nisu u stanju da se napregnu, i pri daljem naprezanju nema rezultata.
Na isti nain na koji nas neke relaksacione tehnike ili vebe odravaju u dobroj kondiciji, izvesni treninzi nam mogu
omoguiti da nauimo da svoje oi koristimo na najbolji i najefikasniji nain, a samim tim e doi i do poboljanja
vida.
Dananji lekari su uglavnom zaokupljeni postavljanjem odgovarajue dijagnoze i odredjivanjem terapije za
ustanovljeno ono oboljenje. Daleko manje panje poklanjaju jednako vanoj oblasti preventivnoj medicini.
Ljudi koji nose naoare ili soiva uglavnom oekuju da e ih nositi do kraja ivota i da e im se dioptrije, iz godine u
godinu, poveavati, kako im oi budu postajale sve slabije i slabije. Kada ovek nosi npr. protezu na nozi ili ruci,
posle izvesnog vremena dolazi do atrofije miia tog dela tela i oni se moraju ojaati izvesnim vebama, da bi
ponovo normalno funkcionisali. Naoari i soiva su svojevrsne proteze, koje dovode, vremenom, do atrofije miia
koji daju oblik onoj jabuici, a ne utiu na uzrok koji se nalazi u osnovi poremeaja vida. Njihova namena je, kako
lekari tvrde, da isprave greku u prelamanju svetlosti na njenom putu do mrenjae (retine), ali pokazuje se da
samo doprinose njenom ponavljanju. Uostalom, prirodno je da oko grei, naroito kad posmatramo oblike koji su
nam nepoznati. Mozak, takodje, te greke brzo ispravlja (gubimo iz vida da se poruka nekoliko puta preneta do
mozga vraa, pa vizija neke slike, to je due posmatramo, biva jasnija).
Ukoliko je noenje soiva ili naoara neizostavno, u cilju nesmetanog obavljanja svakodnevnih aktivnosti, treba ih,
ipak, povremeno skidati. To inite svaki put kad se oseate prijatno i bez njih, kad god osetite da ste sposobni za
to (npr. u trenucima odmora kod kue) i budite bez pomagala samo onoliko dugo koliko to vae oi doputaju.
U poetku, ti periodi bez naoara ili soiva mogu biti veoma kratki; kasnije, sve dui. Svako ko oekuje da odmah
na poetku vidi savreno, samo stvara sebi nepotrebnu napetost. Potrebno je pustiti sebe da vidite ono to
moete da vidite, bez napora da umanjite ili uveate svoja zamuenja. Rezultati, koliko god da deluju beznaajno,
nee izostati i ukazae bar na mali pomak u odnosu na poetno stanje. Ne bi bilo loe, kao dodatak ovom
samoleenju, nositi s vremena na vreme slabije naoari ili soiva. Veza dobrih rezultata, postignutih ovom
metodom, i uticaja placebo efekta svakako postoji, ali treba imati u vidu da su primeri samoizleenja poznati u
sluajevima mnogih oboljenja
Trebalo bi izbegavati ak i noenje tamnih naoara (za sunce), bez obzira kako sunan bio dan, osim ukoliko
njihovo noenje nije preporueno u okviru terapije nekog onog oboljenja. Tamne naoari prouzrokuju preteranu
osetljivost na svetlost, pa ak je ine i nepodnoljivom.Produena, nametnuta tama za oi (na primer dugotrajan
boravak u prostorijama bez svetlosti, npr. zatvorska elija) je onoliko loa, koliko je svetlost za njih blagotvorna.
Osobe ije su oi bile dugo liene svetlosti bi, ipak, trebalo da se vrlo postepeno izlau svetlosti i polako
poveavaju duinu perioda izlaganja svetlu, da se ne bi javila prekomerna oseljivost oka na svetlo ili, ak,
privremeno slepilo.
Mo vida je devet desetina mentalna, a samo jedna desetina otpada na fiziku, ije je sredite u mozgu. Kako nae
oi rade za mozak i zajedno sa njim, tako i mozak moe da odbija da vidi, a moe biti i naveden da ponovo poni
da ini.
Opaanje (percepcija) jeste osnova za dobar vid; tamo gde postoji volja da se vidi bolje, postoji i nain da se
percepcija pobolja poboljavanjem memorije i vizualizacije, koja podrazumeva stvaranje mentalnih slika. Mi
najbolje vidimo stvari koje poznajemo, jer su njihove slike oku bliske i poznate. Signali koje one proizvode poznati
su mozgu, pa mu, s toga nije potrebno mnogo napora da ih prepozna i interpretira. ak i kada elimo da vidimo,
novo i udno prouzrokuje neprilike. Oi zure i napreu se da bi prihvatile nepoznatu sliku, a mozak se napree da
bi je interpretirao. Ako nepoznato postane poznato, mozak e, ak i kad oi slabo funkcioniu to razumeti i
interpretirati.
Dobre navike u korienju vida prvi su korak ka ostvarivanju boljeg vida. Korienje raznovrsnih tehnika koje
relaksiraju um i telo doprinosi boljoj cirkulaciji krvi u oima i mozgu, one oputaju napete miie, ukljuujui i one
koji pomau da oi funkcioniu kako treba, tj. ukljuujui i napregnute i mlitave miie.
Ove tehnike nisu vebe u uobiajenom smislu rei (neka vrsta gimnastike, znai neto to se radi mehaniki i to
izaziva fiziki efekat). One su osmiljene da, u kombinaciji sa standardnom oftamolokom negom, odagnaju ili
ublae kratkovidost, dalekovidost, prezbiopiju (staraku dalekovidost) i ostale uobiajene poremeaje vida.

Jedna od osnovnih tehnika (moda najlake primenjiva, a nepobitno korisna) jeste tehnika koja se zove sunanje,
a sastoji se iz jednostavnog izlaganja oiju svetlosti, bilo da je ona prirodna ili vetaka. Ova tehnika se bazira na
dvema injenicama koje su u medjusobnoj vezi, a to su: 1) oi prosto cvetaju na svetlu i 2) oi vide razlikujui
svetlost od tame to su oi vie izloene svetlosti i to su vie naviknute da velike koliine svetlosti prihvate, one
su u stanju da efikasnije funkcioniu, bilo da je svetlo dobro ili loe.
Sunanje relaksira i telo i um, tako da ono prija svakome, bez obzira na oni poremeaj. Naravno, treba
napomenuti da je, zbog tetnog dejstva sunevog zraenja, poeljno izbegavati izlaganje suncu u periodu 11
16h, da ne bi dolo do pojave suprotnih efekata.
Ljudima pogodjenim kratkovidou, dalekovidou ili prezbiopijom, sunanje oputa napete miie, koji su
(delimino) odgovorni za ove poremeaje. Kada je re o razrokosti, sunanje ispravlja oi makar privremeno,
ponekad u velikom stepenu.
Sunanje stimulie mrenjau (retinu), koja postaje slaba i neosetljiva ako je dugo liavamo svetla. Ukoliko je dugo
liena svetlosti, mrenjaa propada, a to je jedan od glavnih razloga zbog ega bi trebalo svesti na minimum
noenje naoara za sunce. Sunanje otklanja fotofobiju (preosetljivost na svetlost) koja ljude koji od nje pate
navodi da nose naoari za sunce, to ih ini jo vie fotofobinima.
Za oi je sunanje prijatno i umirujue, onako kao to je topla kupka za telo. Sunanje na prirodnoj svetlosti je
svakako korisnije, ali izlaganje vetakoj svetlosti je takodje neophodno, jer oi moraju da se postepeno naviknu
na vee i vee koliine svetlosti.
Da biste vebali sunanje, potrebna vam je udobna stolica sa uspravnim naslonom, obina stona lampa na koju se
stavi sijalica sa uarenim vlaknom (nikada se za sunanje ne sme koristiti infracrvena ili fluorescentna lampa).
Treba poeti sa sijalicom one snage koja odgovara vaim oima (obino je to 25 ili 40W); lampa sa sijalicom treba
da bude udaljena 90 do 180cm od vas. Smestite se udobno u stolici, ali tako da vam ledja budu uspravna; stopala
treba da budu na podu, nos uperen pravo napred. Ukoliko nosite naoari, skinite ih i lagano sklopite oi (ne treba
stiskati one kapke, ve ih pustite da sami padnu). Zatim, okreite glavu sasvim lagano i ritmino s jedne strane na
drugu; krajnja taka trebalo bi da bude do ivice ramena, nikako preko toga previe naprezanja uinie napetim
vae vratne miie, a osnovna svrha sunanja je da opusti miie. Pustite da se vae oi kroz zatvorene kapke
napajaju svetlou.
Postanite svesni mnogih tankih, siunih miia koji povezuju va potiljak sa vratom; pomozite im da se opuste
tako to ete zamisliti da diete u njih . Usmerite panju i na miie koji polaze s prednje strane uiju i koji
kontroliu vilicu. Opustite ih tako to ete zevnuti.
Ograniite svoja prva sunanja na po 5 minuta. Posle perioda od mesec dana, taj period slobodno produite i na
20 minuta, ako moete.
Postepeno, iz nedelje u nedelju, treba menjati sijalice; ve druge nedelje se moe prei na sijalicu od 40W, pa
zatim 60, pa 100 i, konano, zavriti sa sijalicom od 150W. Kada zavrite vebanje sa sijalicom od 150W, moe se
prei na, recimo, reflektor sa zaklonom, koji fokusira snop svetlosti da biste imali veu koncentraciju svetlosti.
Vano je upamtiti da na sijalicu vee snage moete prei tek kada su se vae oi potpuno privikle na prethodnu
koliinu svetlosti
Kada se naviknite na reflektor ili najjau sijalicu, spremni ste za kupanje u sunevoj svetlosti napolju ili pored
prozora ili ak i kroz prozorsko okno.
Ograniite prirodno sunanje na 4 minuta na poetku. Nemojte podizati oi prema suncu, treptati na suncu ili
pokuavati da otvorenih oiju gledate u njega. Bez strunog nadzora, ovakvi postupci vode u zurenje i produeno
fokusiranje, to je nesumnjivo tetno za oi.
Ponekad se kod poetnika deava da sunanje isprovocira oseaj munine ili neprijatnosti; ako vam se to dogodi,
nemojte odmah odustajati; oseaj nelagodnosti brzo prolazi. Ukoliko, ipak, i posle poetnog perioda nastavite da
se oseate neprijatno, moda sunanje nije reenje za vas; tada bi bilo poeljno konsultovati i psihoterapeuta.
ak i kada nemate vremena za celu proceduru sunanja, koristite blagotvoran uticaj svetlosti. Hodajte sunanom
stranom ulice; ako je svetlo toliko jako da mrtite elo i stiskate kapke, idite polusklopljenih oiju.

Posle sunanja, pokrijte oi dlanovima. ak i ako niste probali sunanje, probajte oputanje oiju pomou dlanova.
Ova tehnika nije veba u smislu napregnute aktivnosti. Naprotiv, ona u sebi sadri prizivanje neaktivnosti; njena
svrha je da temeljno opusti i um i telo, da opusti i revitalizuje oi. Prekrivanje je posebno vano posle sunanja,
jer poboljava cirkulaciju u svim onim krvnim sudovima i okolnim tkivima, a pravilna cirkulacija jeste osnova za
dobar vid. Dobra cirkulacija je posebno vana kada predjemo neke srednje godine i udjemo u tree doba.
Prekrivanje moete vebati gotovo svuda kod kue u stolici, ili u krevetu, u kancelariji za radnim stolom, u
automobilu, u vozu, u autobusu. Ali, da bi bilo uspeno, da bi koristilo, mora se izvoditi na tano odredjen nain.
Ponite tako to ete zagrejati ake (protrljajte ili protresite ih). Hladne ake mogu usporiti priliv krvi u predeo
oiju, tople e ga ubrzati. Sedite uspravno u udobnu stolicu pravog naslona. Namestite jastuk ili predmet koji vam
slui umesto njega (npr. neka torba) na krilo, pa oslonite laktove na njega. Ako leite na krevetu ili kauu, poloite
glavu na jedan jastuk, a na drugi oslonite ruke. Prekrivanje oiju dlanovima sastoji se od pokrivanja oiju
akama koje su blago savijene tako da formiraju kupe i to tako da dlanovi dodiruju s jedne strane ivicu nosa, s
druge strane palevi treba da su poloeni na slepoonice, a ostali prsti stoje na elu. Pazite da dlanovima ne
pritiskate one jabuice; kroz tako postavljene dlanove svetlo ne treba da dopire do oiju.
Dok sedite prekrivenih oiju, pustite um da luta; prizovite neko od prijatnih oseanja, npr. prizor sa nezaboravnog
putovanja ili bilo koju drugu sliku koja vas moe opustiti.
Nemojte se naprezati da vidite detalje, slike pustite da oni sami dodju. Ova veba se moe shvatiti kao neka
vrsta konstruktivne meditacije, a svaki napor ak i napor da se neega prisetite ponitie relaksaciju koja je, u
ovom sluaju, glavni cilj.

Ako osetite napetost u toku vebe, ustanite i blago se razmrdajte, rastresite udove. Nelagodnost bi trebalo da
nestane. U sluaju da vam se ruke zamore, olabavite ih, malo ih protresite ili ih pomerajte ritmino levo-desno.
Onda ponovo uradite vebu.
Prekrivajte oi koliko god esto moete i koliko god vam prija, nema nikakvog ogranienja u trajanju. Bilo da
vreme za vebanje nadjete u toku radnog dana ili ne, obavezno odvojite 20 minuta za vebanje uvee, na kraju
dana. Uradite vebu i ukoliko imate glavobolju bol e se ublaiti. Ukoliko imate ozbiljniji poremeaj vida, trebalo
bi da prekrivanju oiju posvetite i vie od 20 minuta dnevno.

Pokreti njihanja oivljavaju i uspostavljaju fizike i mentalne ritmove, produbljuju harmonian odnos sa prirodom
i zato nas mogu osposobiti da bolje vidimo.
Medju najbolje njiue kretnje spada i dugo stojee njihanje. To je relaksant: kada se izvodi pred spavanje,
predstavlja uvod u no punog odmora i ima mo da odagna nesanicu. Takodje poboljava cirkulaciju. Ako ga
izvodite ujutru, neposredno po ustajanju, dan e vam biti manje optereuju.
Ukoliko u svoj pretrpani dan moete da uvrstite i njihanje a idealno je da se veba posle sunanja i prekrivanja
oiju dlanovima popodne ete se oseati svee, umesto, kao to je obino sluaj, umorno.
Osim toninog dejstva, njihanje deluje blagotvorno na rad oiju, posebno kada su u pitanju kratkovidost, staraka
dalekovidost i razrokost, diplopija (pojava duple slike) i poliopija (viestruka slika).
Tokom prve nedelje, potrebno je vebati njihanje uz neku prijatnu muziku, koja e vas uvesti u ritam, koji je
neophodan za ovu tehniku. Kad prodje prva nedelja, moete se osloniti na sopstveni unutranji ritam; vano je da
njihanje bude lagano i ravnomerno.
Ukoliko nosite naoare, skinite ih i stanite na sredinu sobe tako da gledate kroz prozor. Stanite blago rairenih
nogu, tako da vam stopala budu paralelna. Pustite da vam ruke padaju slobodno, nos drite pravo. Sada zanjiite
telo: prvo glavu, zatim trup, pa prenesite pokret na itavo telo. Prebacujte teinu sa jedne noge na drugu. Ponite
prvo sa kretanjem udesno, pa se vratite u poetni poloaj i zatim zanjiite nalevo. Kad je teina tela sasvim na
jednom stopalu, moete lagano da odignete onu drugu petu od poda.
Dok se njiete, zamiljajte da se gornji deo vae kime istee na gore, a donji deo kime kao da se istee na dole,
kao da vas neto vue u tom pravcu i pojaava vae istezanje.
Nemojte ii preko onog poloaja kad su vam ramena paralelna sa zidom ka kome se okreete. Dok vam je glava u
centralnom poloaju, pustite oi da prate linije koje obeleavaju granicu izmedju zidova i tavanice. Sa svakim
dovrenim zamahom, promenite visinu linije koju pratite oima za tridesetak centimetara gore ili dole, kako elite.
Ove promena je veoma vana, jer promena fokusa deluje oputajue na one miie.
Tokom njihanja, doiveete neto to je iluzija. Izgledae vam da se ram prozora kree u suprotnom pravcu od
pravca vaeg kretanja, a isti sluaj e biti i sa drugim predmetima. Ako vam se to ne dogodi, znai da se ne njiete
na pravilan nain, verovatno se drite previe kruto.
Isti zakljuak se moe izvesti i ukoliko se dogodi da oseate vrtoglavicu ili uznemirenost ili ste kruti pri kretanju ili
ste dopustili da vam oi zure. Ako se oseate nelagodno ili vam se vrti u glavi, prekinite za trenutak, zatim
ponovite vebu pokreui se skladno i sasvim smireno, a to e dovesti do neophodne relaksacije.
Jedna od vanih posledica koju donosi njihanje jeste da razbija svaku naviku zurenja, a druga je to se na ovaj
nain oputate, ako ste previe stegnuti ili napeti.
Njihanje bi idealno bilo izvoditi tri puta dnevno: ujutro, negde u toku popodneva i uvee pred spavanje. Ponite sa
30 kompletnih njihanja. Tokom vremena taj broj se moe poveati, tako da dostigne 100 ponavljanja dnevno.
Mnogima se ovo moe uiniti mnogo, ali treba imati na umu da se normalnom brzinom moe izvesti 30 zamaha u
toku 1 minuta, to znai da je za dnevnih 100 potrebno 3 minuta. Rezultat se ogleda u boljem snu i vidu, kao i
oseaju sveine tokom celog dana.
Stariji ljudi kojima je teko da stoje mogu, takodje, da iskoriste veinu pozitivnih efekata ove vebe, tako to e
izvoditi kratke zamahe neku vrstu sedee varijante njihanja.
Ovaj postupak zahteva da se udobno namestite u stolici sa uspravnim naslonom, da skinete naoari i pustite da
ruke slobodno padaju niz telo. Otvorenih oiju i ravno upravljenog nosa pokreite gornji deo tela s jedne strane na
drugu. Ruke bi trebalo da vam se kreu u skladu sa torzom, lagano i ritmiki. Glava, naravno, mora da se kree
zajedno sa telom. Posle prvih nekoliko pokreta, ponite da zamiljate iste one linije koje su opisane kada je bilo
rei o vebi njihanja.

Veba koja se naziva leee osmice ima bezbroj varijacija i sastoji se u tome da vrhom nosa opisujete poloen
broj osam (ili znak za beskonanost). Njena svrha je da opusti miie vrata i ledja i umiri ceo nervni sistem, ukoliko
postoji oseaj napetosti.
Male leee osmice oputaju sitne male miie. Velike, s druge strane, oputaju krupnije miie i ine da krv
potee kroz glavu, vrat i oi ka mozgu.
Veba se moe izvoditi bilo gde; dovoljno je zatvoriti oi i crtati leee osmice vrhom nosa. Osmice se mogu
transformisati u iskoene, uspravne, itd jedino je vano glavu pomerati lagano i ravnomerno Ponekad je
dovoljno samo lagano pokrenuti glavu, tako da osetite da su se sva tkiva aktivirala: treba osetiti kako se pomera
svaki deli ramena i vrata.

Da bi funkcionisale na najbolji mogui nain, naim oima je potrebna normalna cirkulacija i neometan dovod
kiseonika. Medjutim, mi ovaj normalan protok obino remetimo napetim facijalnim miiima koje grimo, a da
nismo ni svesni toga. Pritiskom na odredjene take na licu moemo poboljati cirkulaciju i uiniti da napetost
facijalnih miia popusti. To su jednostavni pokreti ija se delotvornost najbolje pokazala na primeru kineske dece.
Naime, u okviru njihovog kolskog sistema, predvidjene su obavezne svakodnevne vebe tzv. onog treninga po
20 minuta pre i posle podne. Iako je ogroman deo, oko 90%, kineske omladine pogodjen nekom anomalijom vida
(najee dalekovidost ili kratkovidost), manje od 1% je primorano da nosi naoare. Ove jednostavne vebe treba
praktikovati jo od ranog detinjstva, ali njihova uloga u poboljanju vida nije zanemarljiva ni ukoliko se
svakodnevnim treninzima pone u zrelijem dobu.
Da bi ste radili vebe za oputanje facijalnih miia, potrebno je da sednete u stolicu sa uspravnim naslonom, tako
da vam bude udobno. Stopala treba da stoje ravno na podu; telo treba da bude sasvim oputeno i oslonjeno na
naslon.
Postavite jagodice paleva na take koje se nalaze na kraju lune kosti (malo ispod obrva), otprilike tamo gde se
obrve zavravaju. Pritisnte samo toliko da osetite kost pod prstima. Sada pravite male krune pokrete prstima,
tako da se koa pomera iznad kosti. Dok ovo radite, zatvorite oi; brojte, u sebi, polako do 8. Ovo podruje, zbog
napetosti, moe biti vrlo osetljivo, ali rezultat e svakako biti prijatan. Zapaziete da se osetljivost polako smanjuje
kako rotirate prstima.
Posle ovoga, postavite jagodice kaiprsta na taku koja se nalaz nie na istom luku koji se sputa od obrva prema
nosu; neposredno uz unutranje granice oka. Zatim pravite nene krune pokrete, dok u sebi ne izbrojite, lagano,
do 8.
Pomerajte polako jagodice prstiju prema unutra, niz nosnu kost, preko kotanog grebena, ka unutranjoj strani
one duplje, prema takama gde su suzni kanali. Ova oblast se naziva kantus. Rotirajte prstima i ovde ili pokuajte
da pritisnete blago prstima nadole, ka kosti, pa oslabite pritisak. Naizmenino pritiskajte i oputajte pritisak 8
puta. Najbolje bi bilo kombinovati, naizmenino, kruenje prstima i pritisak (po 8 puta).
Zatim, nadjite rupice udubljenja ispod jagodica na obrazima; osetiete ih pod pritiskom kaiprsta. Pritisnite
jagodicu prsta na centar ove jamice. Pritiskajte, pa oputajte, naizmenino, 8 puta, a zatim pravite krune pokrete
isto toliko puta. Ukoliko su vam ove take vrlo osetljive (to je mesto gde se nalaze sinusne upljine), moda e vam
prijati da posle zavrene vebe predjete na laganu masau tih taaka.
Za kraj, treba se vratiti na kotani greben (ivica one duplje) iznad oiju. Zaponite od krajnje granice-grebena,
koja se nazire prema uima i pravite nene krune pokrete prstima, kreui se du celih obrva, dok ne dodjete do
granice nosa. Ponovite ovo nekoliko puta, da biste opustili tenziju koja postoji u ovom podruju.
Ovim tehnikama treba posvetiti 2 puta po 20 minuta u toku dana, da bi se izvukao maksimum njihovog korisnog
dejstva. Osim oseaja oputenosti, koji pomae pravilnom ishranjivanju oiju, moe se uoiti i poboljanje kod
osoba koje pate od jakih glavobolja ili sinuzita.

Oi ne mogu dugo da budu u jednom istom, nepromenjenom poloaju, usredsredjene na isto rastojanje ili
nepromenljivu koliinu svetlosti, a da se ne javi njihov zamor. S toga nije udno to se u dananje vreme sve ee
pominje kompjuterski zamor oiju. Kada radite za kompjuterom, treba da vodite rauna i o oima. Potrebno je da
to ee menjate fokus. Napravite kratku pauzu, pa zamiljajte da gledate u daljinu. Gledajte (ili zamislite da
gledate) u oblake na nebu, vrhove planina, brda.
Zatvarajte oi esto. Tada zamiljajte da su vam oi potpuno meke. Zamiljajte da gledate u drvee, opaajui kako
izgledaju vrhovi tog drvea, posmatrajte stabla, gledajte prostor oko njih.
Gledajte u najudaljeniji zid prostorije u kojoj se nalazite, pa na njemu zamiljajte are i talase. Sunajte oi,
prekrijte ih dlanovima, oputajte se i vebajte leee osmice.
Slino kompjuterskom, moe se javiti i televizijski zamor. Da bi ste ga otklonili, nemojte da gasite svetlost u sobi,
ali zatvorite oi i pustite ih da se odmore, zatim ih otvorite, ali zadrite oseanje usporenosti dok prelazite
pogledom sa jedne na drugu stranu TV ekrana, lagano pomerajui glavu. Ponovo otvorite oi i nastavite da sluate
i pokreete oi prema zamiljenom ekranu 6 puta zatvorenih, pa 6 puta otvorenih oiju. Ceo postupak ponovite
6 puta
Mnogi ljudi su imali u svom vidnom polju bar jedanput sitne estice take koje se pokreu. Termin koji se za ovaj
poremeaj koristi je muscae volitantes (letee muice). Obino se javlja kod starijih ljudi, ali se deava da ga
imaju i mladi, pogotovo studenti. Te take su siune estice koje plutaju u tenosti koja se nalazi unutar oka. Ako
se pojave, ne obraajte panju na njih; koncentriite se na vee i vanije stvari. Nemojte da zurite ili budete
napeti. Radite vebu sunanja, prekrivajte oi dlanovima, vebajte njihanje i poloene osmice. Tokom radnog
dana, zaustavite se na trenutak, sklopite oi i dopustite im da se opuste i odmore. esto menjajte fokus i gledajte
u svim pravcima, gore i dole, pa s jedne strane na drugu.

Kod ljudi kod kojih je slabljenje vida propraeno nekim zapaljenskim procesima, kao to su iritis (zapaljenje irisa ili
duice), retinitis (zapaljenje mrenjae) ili razliiti oblici pigmentoze, koroiditisa (zapaljenje sudovnjae), ak i
malim irevima kornee (ronjae), kada se ti zapaljenski postupci zaustave, primenom odredjenih vebi za oi,
moe se zaustaviti dalje slabljenje vida i, postepeno, povratiti dobar vid.
Cirkulacija tenosti koje su oku neophodne, kao i cirkulacija krvi, esto je pogorana. Kad se protok ovih tenosti
ne odvija kako treba, u oku se zadravaju i otpadne materije, toksini, a u nekim delovima oka i neke vrste
proteina. Cirkulacija se moe poboljati primenom tehnika kao to su sunanje, prekrivanje oiju dlanovima i
tehnike sa polaganim pokretima. esta promena fokusa i sve vebe sa zamiljanjem odredjenih postupaka,
takodje, mogu znaajno poboljati cirkulaciju.
Poputanje vida sa godinama uopte ne mora da se dogodi. Kad su raznolike strukture oka, kao to su duica ili
zenica, dobro prokrvljene (njihova ishrana neometana) i kada se, pritom, efikasno koriste, proces starenja moe
biti usporen ili ak zaustavljen.
Odredjena degenerativna i tzv. patoloka stanja, kao to su glaukom i katarakta, takodje mogu biti zaustavljena i
potpuno eliminisana. U nekim ozbiljnijim sluajevima, gde je oboljenje zaista uznapredovalo. proces se moe
znaajno usporiti, moe se postii makar malo poboljanje, ali i povratak na prvobitno stanje.

Kada ono soivo pone da gubi prozirnost, vid postaje mutan i izoblien (usled akumulirane zamuenosti onog
soiva). Ovo rezultira oboljenjem poznatim pod nazivom katarakta .
Kod veine ljudi, primena relaksacionih tehnika i potovanje, ve, pomenutih uputstava za korienje oiju
doprinosi da se zamuenost vida smanji. Vebe koje ovde predlaemo treba esto menjati i postepeno
produavati vreme vebanja svake od njih.
Na neku tablu zalepite raznobojne etikete nalepnice u to intenzivnijim bojama (ute ili crvene); tablu drite
pred oima, tako da na etikete pada svetlo. Dozvolite odbijenom svetlu da dopre do vae svesti. Otvorite oi i
ogledajte, zatvorite oi i vratite vidjeno. Uradite ovo 6 puta, ali tako da nijedan pokuaj ne traje due od 15
sekundi.

Oboljenje nazvano glaukom nastaje usled poremeaja protoka tenosti u oku. To za posledicu ima opasno
poveanje onog pritiska. S toga bi trebalo vebati sve tehnike relaksacije, tehnike sa laganim pokretima (njihanje
i leee osmice). Kada boluju od glaukoma, ljudi obino imaju ekstremno sueno vidno polje, tzv. tunelski vid.
Vidno polje tj. periferni vid zahteva stalnu stimulaciju, to se moe postii izvodjenjem sledee vebe: kada imate
nekoliko minuta na raspolaganju, ispruite ruku celom duinom i uprite kaiprst napred. Koncentriite svoj pogled
na nokat uperenog kaiprsta, a drugom, slobodnom rukom, pravite vee i manje lukove iznad i ispod kaiprsta.
Neophodno je zamisliti da vidimo ruku koja pravi i najire lukove, kada je, inae, ne moemo videti.

Makula je deo mrenjae koji predstavlja produetak optikog nerva; to je deo oka koji alje informacije
modanim regijama zaduenim za vid. Razni nivoi atrofije onog ivca pojavljuju sa kao makularna degeneracija .
Iako se ranije smatralo da ukoliko dodje do povrede ili pogoranja funkcije onog nerva, nema nade za bilo kakvo
poboljanje vida, svuda gde jo postoje trgovi vida, makar i sposobnost da se razlikuje svetlo od tame, postoji i
nada za poboljanje do nivoa na kome pacijent moe da razlikuje predmete. A tamo gde postoji sposobnost da se
vide objekti, postoji i mogunost da se razvije vee jasnoa vida i bolja percepcija. Poeljno je, kod degeneracija
makule, primenjivati tehnike sunanja, prekrivanja oiju dlanovima, leee osmice i njihanje. Zanimljivo je i da
obino otvaranje pasijansa moe da pomogne odravanju stalne pokretljivosti oiju, koja je neophodna za dobar
vid.

Spora degenerativna bolest mrenjae, koja najee prati Kirns-Sajrov sindrom (mitohondrijalna bolest) jeste
retinitis pigmentosa. Ovaj poremeaj se posebno istie ukoliko se javi zajedno sa veoma jakom kratkovidou.
Nono slepilo je uobiajeni prvi simptom retinitis pigmentoze, a u poodmaklom stadijumu samo mali deo retine
funkcionie dobro i bolesnik ima zakrivljenost prostora, kao da je u tunelu, pa se esto upotrebljava izraz tunelski
vid. Ouvan je samo veoma uzak deo vidnog polja, znai pacijent vidi samo ono to je direktno ispred njega.
Jedna od vebi za proirivanje perifernog vidnog polja se sastoji u tome da se usprave oba kaiprsta na rastojanju
od oko 12cm jedan od drugog i 15cm od lica; treba gledati u jedan prst, a biti i svestan slike onog drugog. To znai
da se koristi sposobnost centralnog vida kod jednog i perifernog kod posmatranja drugog prsta. Zatim, treba
premetati pogled sa jednog na drugi prst, ali tako da se nikada ne izgubi iz vida bilo koji od njih. Poeljno je da se,
istovremeno, posmatra cela soba i svi oblici u njoj. Rastojanje izmedju dva kaiprsta treba, svaki put kada se izvodi
veba, malo poveati (recimo, za oko 2cm).
Kada imate nekoliko minuta na raspolaganju, ispruite ruku celom duinom i uprite kaiprst napred. Koncentriite
svoj pogled na nokat uperenog kaiprsta, a drugom, slobodnom rukom, pravite vee i manje lukove iznad i ispod
kaiprsta. Neophodno je zamisliti da vidimo ruku koja pravi i najire lukove, kada je, inae, ne moemo videti.
Druga varijanta ove vebe se sastoji u gledanju u neku zamiljenu taku koja se nalazi ispred nas, a istovremeno je
neophodno pokretati jednu, pa drugu ruku (kao da dajete neke znake). Naravno, sve vreme treba da budemo
svesni slike njihovog kretanja.
Ove vebe su izuzetno malo zahtevne i mogu ih praktikovati i deca, uz prethodna uputstva i pomo roditelja.



Ishrana i dodatni preparati koji pomau ouvanju i poboljanju vida

Da biste sauvali ili povratili dobar vid neophodno je adekvatnom, izbalansiranom ishranom pomoi celom
organizmu da ojaa. to se tie neke konkretne redukcione dijete u cilju poboljanja vida, ne moe se rei da
ijedna vrsta hrane posebno kodi oima. Treba jedino raditi na redovnom unoenju svojevrsnih vitaminskih
bombi, koje su neto najbolje to moete napraviti u kuhinjskoj apoteci. Pijte svee sokove od voa i povra,
posebno od argarepe, spanaa, paradajza, kupusa, cvekle, pomorande. Treba unositi i sirova jaja, digericu (ne
svinjsku), beli luk, pavlaku, jabuke, sveu ribu i kotunjavo voe. Mogu se spremati raznovrsne kombinacije sokova
(recimo, jabuka +cvekla +limun +pomoranda), ali najvanije je uzimati to vie belog luka, argarepe i kupusa.
Dobro bi bilo pripremiti i Todoksinov recept sa belim lukom i limunom, koji se priprema na sledei nain:
Oistiti 30 enjeva belog luka (ili 3 vee glavice) i sitno iseckati. Tri cela limuna (sa utom korom) dobro oprati
mlakom vodom, obrisati kuhinjskom krpom, iseckati na sitne komade i pomeati sa belim lukom. Sve staviti u
manji lonac i preliti 1 litrom, prethodno prokuvane i ohladjene, vode. Sadraj zagrevati do 70, 80 stepeni (dok
voda ne pone da struji). Vano je da voda ne prokljua, inae e biti izgubljen sadraj aktivnih supstanci. Lonac
skloniti sa poreta, poklopiti i ostaviti da odstoji 12 sati. Sadraj zatim procediti i u staklenoj flai uvati u friideru.
Najmanje 40 dana uzimati po 1dl ove tenosti svakog jutra na prazan eludac. Za puno dejstvo, potrebno je 4 puta
pripremati ovaj medikament, s obzirom da e 1 flaa trajati 10 dana.
Ovaj preparat isti krvne sudove i samim tim poboljava ishranjenost oka krvlju. Za osposobljavanje organizma da
nesmetano funkcionie u svim svojim segmentima, kao i za njegovu revitalizaciju (samim tim i ouvanje i oporavak
vida), dobro bi bilo uzimati Todoksin broj 1 (kaasti, teni ili kapsule).
Za pripremu ajeva najbolje je koristiti sledee: idjirot, kupina, kopriva, jagorevina i mirodjija; to se kupina i
mirodjije tie, najpre ih treba jesti u sveem stanju.
Od razlika se moe pripremati aj za ispiranje. On se koristi kao lek protiv oboljenja zapaljenske prirode kod
osoba plavih oiju. Upotrebljava se mlak aj, kojim se nakvasi loptica gaze i njom se ispiraju oni kapci iznutra.
Za obloge i ispiranje, u sluaju zapaljenja i gnojenja onih kapaka kod ljudi crnih oiju, moe se koristiti aj koji se
sprema prema sledeem receptu:
U 150g kljuale vode doda se 10g lista ilovlaka i po 5g cveta dralike i cveta razlika. Ostaviti da odstoji 15 minuta
i potom propustiti kroz gazu.
Ako su vam oi esto zamorene, moete koristiti obloge od jaeg ruskog aja, kamilice, alfije ili razlika.
Kamilicu i alfiju je, ukoliko postoji i neki upalni proces, najbolje kombinovati sa vedskom granicom. Umesto
vate, bolje je uzeti komadie nove, iste lanene tkanine ili gaze.
Vidac (Euphrasia officinalis) se jo od davnina koristi za leenje oiju. Po narodnom verovanju, lekovita je voda
onih izvora oko kojih raste vidac, pa se lekoviitost prenosi preko korena, stabla i lia. Veruje se da kada ljudi
ispiraju oi vodom u kojoj je bio vidac, oseaju poboljanje vida (slino kao to bosiljak uva vodu da se ne ukvari).
Vidac sadri uglavnom tanine, gorke materije, glikozid aukupin, eterino ulje i modru boju. Neophodno je
napomenuti da se ova biljka mora oprezno upotrebljavati, jer bilo pogreno i neodgovorno njime leiti one
bolesti koje mogu biti akutne, kao to je glaukom. Oblogama za oi vidac moe biti od pomoi u leenju hroninih
upala kapka koje za vid nisu posebno opasne, ali znaju da budu veoma dosadne. Ba u vezi sa tim onim
tegobama, esto nastaju hronina stanja koja se, zbog spoljnih nadraaja, povremeno pogoravaju i obolelima
mogu doneti velike tegobe. Zapaeno je blagotvorno dejstvo biljke vidac na jaanje oiju umornih od napornog
rada, na otklanjanje kratkovidosti, kao i protiv atrofije miia one jabuice i degeneracije onog nerva (koja se
moe javiti kod dugogodinjeg noenja naoara ili soiva).
Vidac se spolja koristi u obliku obloga za oi. Mokra obloga se stavi samo ovla na oko, a bolesnik pritom lei. istu
platnenu krpu, maramicu ili kompresu treba umoiti u aj od 1 kafene kaiice suve biljke na olju vrue vode i
ostaviti da odstoji 10 15 minuta, a potom ohladiti i koristiti.
Pogreno je vrsto zaviti vlane obloge i kompresu na oi. Time bi u oku mogao nastati zastoj krvi i doi do
pogoranja postojeeg stanja. eljeno osveavajue i isparavajue delovanje moe se postii samo oblogom na
opisani nain. Oblogu treba esto menjati, a svakako kada se kompresa osui. Kompresu ponovo ovlaiti ve
nakon 5, a najkasnije 10 minuta i to ponoviti bar 2 ili 3 puta. Svaki put potpuna obloga traje oko jednog sata.
Postupak se moe ponavljati dva ili tri puta u toku dana.
Uz obloge, dobro bi bilo i piti aj od biljke vidac, koji se priprema od 1 kafene kaiice suve biljke na olju vrue
vode i ostaviti da odstoji 10 15 minuta, a potom ohladiti i piti.
Vidac, kao i jo neke lekovite biljke se mogu koristiti kao homeopatske kapi, ali veoma oprezno i paljivo, na
paretu sredine hleba. Kod dece stare 5 10 godina, doza je 10 kapi; od 10 15 godina starosti 15 kapi, i preko
20 godina 20 kapi i uzima se samo ujutru ili, jo bolje samo uvee. Uzimanje ovih kapi pred spavanje je bolje zato
to se njihovo dejstvo produava na celu no, a oi se tada uopte ne napreu. Medjutim, ukoliko bolesnik ima
naviku da jede najobilniji obrok pred spavanje, bolje je da kapi uzima ujutru, na prazan stomak i da ne dorukuje
neposredno posle toga.
U tretiranju konjuktivitisa i slinih infekcija oka, mogao bi da bude od velike pomoi i aj od pregrada orahovog
jezgra, koji ima jaka baktericidna svojstva. On se priprema tako to se usitnjene pregrade orahovog jezgra preliju
kljualom vodom i ostave da odstoje 20 minuta. Procedjena tenost se uva u friideru i koristi za ispiranje oiju.
Kao dodatak ajevima i sokovima od voa i povra, koji mogu pomoi oporavku vida, za osobe koje boluju od
katarakte je izuzetno korisno i da uvee malom krikom limuna predju preko sluznice, prethodno sputenog,
donjeg kapka (samo da krika lizne kapak), a potom zatvore oko i spavaju. Blagotvorno dejstvo bi moglo imati i
uzimanje, gore navedenog, recepta sa limunom i belim lukom, jer on isti krvne sudove od masnoe, a samim tim
isti i oko. Ovaj recept ne bi smeo da se unosi u vidu kapi direktno u oko, poto bi izazvao snaan oseaj peenja i
mogao bi da donese, ak, neke neeljene efekte. Moglo bi se pokuati sa pravljenjem obloga, koje bi se samo
blago prislanjale na oko sa spoljne strane. Kao obloga spolja moe da se stavlja i vedska granica, recimo sa
ajem od kamilice ili alfije (1 supena kaika aja na 1 2 dl kljuale vode, ostavi se da odstoji 15 20 minuta). Oni
sastojci iz obloge koji prodju kroz kapak do one jabuice su sasvim dovoljni za postizanje zadovoljavajueg
uinka. Moe se, kao obloga, koristiti i filter kesica iz popijenog aja (kamilica, alfija...), tako to se ona blago
pritisne i dri na spoljnoj strani kapka.
Svaka tehnika bilo za ublaavanje konkretnog poremeaja vida ili za relaksaciju miia oka ukoliko se primenjuje
na adekvatan nain, zajedno sa dobrim navikama u vezi sa postizanjem uravnoteenog stanja itavog organizma,
moe da sprei razvijanje ozbiljnijih onih poremeaja. Naravno, neophodno je konsultovati se i sa oftamologom,
radi eventualnog dijagnostikovanja poremeaja i propisivanja odgovarajueg tretmana.