POVRTARSTVO

Prof. dr Žarko M. Ilin
LUKOVIČASTO POVRĆE
Familija Alliaceae-Lukovi
LUKOVI SU: -Jednogodišnje
-Dvogodišnje
-Trogodišnje i
-Višegodišnje monokotiledone biljke
Familija Alliaceae obuhvata preko 500 vrsta
Veći privredni značaj imaju: -Allium cepa
-Allium sativum
-Allium porum
CRNI LUK-Allium cepa
U ishrani se koristi: Lukovica
Mlada biljka-listovi
i to kao: Salata
Varivo
Dodatak jelima u svežem stanju
Osim toga, crni luk se: Marinira i
Dehidrira i tada zadržava visok sadržaj:
Proteina
Šećera
Mineralnih materija:Ca, P; K, Mg, Zn, Cu, Si, Cl, Na
Vitamina: C, B
1
i B
2
Vitamin C se nalazi u: Listu 16-33 mg % i
Lukovici 2-10 mg%
Crni luk je botanički dvogodišnja biljka iz klase monokotila
/ / / 28,0 / 5,0 Vitamin B
2
/ / / 12,0 / 20,0 Vitamin B
1
/ / / 13,9 / 2,0 Askorbinska kiselina
/ / / 75,0 / 18,0 Glikozidi
/ / / 16,2 / 12,0 Eterično ulje
mg/100 g sveže materije
1,0 1,0 1,1 0,5 0,3 0,7 Pepeo
0,8 / / 1,5 1,0 2,2 Belančevine
/ 0,8 2,8 2,0 0,3 5,8 Monosaharidi
2,0 0,5 3,5 7,8 2,5 14,3 Ukupni šećeri
/ 7,2 11,8 15,0 7,2 21,2 Suva materija
Najčešće Min. Maks. Najčešće Min. Maks.
LIST LUKOVICA Sastav u % na suvu
materiju
Hemijski sastav crnog luka
KORISTI SE LUKOVICA U SVEŽEM STANJU,
VARIVO, ZAČIN, DEHIDRIRAN, MARINIRAN,
DUBOKO ZAMRZNUT
Crni luk je sa visokim sadržajem suve materije
Sadržaj suve materije u lukovici se kreće od 7,2-21,2 %,
Najčešće oko 15 %
Sadržaj suve materije je uslovljem poreklom sorte/hibrida i
znatno je viši kod sorata sa severnih geografskih širina,
takozvanih ljutih lukova koji se proizvode iz arpađžika,
a niži kod sorata iz grupe slatkih ili poluljutih lukova koji se
proizvode direktnom setvom semena ili iz rasada.
Od ukupnog sadržaja suve materije većinu čine
UGLJENI HIDRATI 65 %, od čega šećeri čine 80-90 %
Ljute sorte sadrže više SAHAROZE, a
Slatke više GLUKOZE
U uslovima navodnjavanja ili u kišnoj godini sadržaj
suve materije i šećera opada. Suvi ovojni listovi sadrže
povišen sadržaj bojenih materija-KVERCETIN-veoma
su postojane i koriste se za bojenje. Ljut ukus i specifičan
miris daju eterična ulja, a najznačajniji je ALIN-amino acid
i on je uglavnom skoncentrisan u klici a manje u otvorenim
i zatvorenim sočnim listovima.
Crni luk vodi poreklo iz srednje Azije.
Odatle se preko Irana širi u dolinu reke Nil.
Iz Egipta gajenje luka se proširilo u staru Grčku,
zatim Rim i u Evropu.
BOTANIČKE OSOBINE I SORTE
LJUTE SORTE-Sadržaj suve materije je preko 14 %
imaju visok sadržaj saharoze i eteričnih ulja
proizvode se iz arpadžika i dobro se čuvaju
POLU LJUTE SORTE-Sadržaj suve materije 10-14 %
proizvode se iz arpadžika i direktnom setvom semena,
a nešto se teže čuvaju od ljutih sorti
SLATKE SORTE-Sadrže do 10 % suve materije,
preovlađuje glukoza, imaju malo eteričnih ulja
proizvode se direktnom setvom ili iz rasada
u uslovima navodnjavanja i teško se čuvaju
BIOLOŠKE OSOBINE CRNOG LUKA
ZAHTEV CRNOG LUKA PREMA TEMPERATURI
Niče već na 2-3
0
C, optimum je 22
0
C
Na 5-8
0
C niče za 25-35 dana
Na 18-20
0
C niče za 10-12 dana
Na 20-25
0
C niče za 3-5 dana
Koren intenzivno raste pri temperaturi 8-10
0
C,
s porastom temperature obrazovanje korena je usporeno,
posebno iznad 20
0
C. Sve ovo upućuje na ranu setvu
da bi se biljka što bolje ukorenila.
Nadzemna vegetativna masa –listovi se intenzivno razvijaju
na temperaturi 18-20
0
C.
U uslovima dugog dana i povišenih temperatura
na 22-25
0
C započinje (već na 15
0
C) formiranje lukovice
Temperature iznad 25
0
C ubrzavaju sazrevanje lukovice,
pogotovo temperature iznad 30
0
C (35-45
0
C).
U fazi nicanja mlade biljke podnose mrazeve do –3
0
C,
neke severne i do –6
0
C. U fazi nekoliko razvijenih listova
podnose i do –15
0
C
Primer je jesenja sadnja arpadžika ili direktna setva zimskih lukova.
Te biljke u fazi 3-4 lista izuzetno dobro prezimljavaju.
Stadijum jarovizacije prolazi u fazi lukovice na 2-18
0
C,
optimum je 5-10
0
C tokom 60-200 dana u zavisnosti od sorte.
ZAHTEV CRNOG LUKA PREMA SVETLOSTI
BILJKA DUGOG DANA
REAKCIJA NA DUŽINU DANA JE VEZANA ZA POREKLO
SORTE
SORTE STVORENE I UZGAJANE NA SEVERU
EVROPE, AZIJE I AMERIKE OBRAZUJU LUKOVICU
I GENERATIVNE ORGANE PRI DUŽINI DANA
OD 14-16 ČASOVA
SORTE STVORENE I UZGAJANE NA JUGU
SLATKI ILI KABA LUKOVI OBRAZUJU LUKOVICU
I GENERATIVNE ORGANE PRI DUŽINI DANA
OD 12-14 ČASOVA
ZAŠTO JE OVO VAŽNO ZNATI?
ZAHTEV CRNOG LUKA PREMA VODI
CRNI LUK IMA MALI TRANSPIRACIONI KOEFICIJENT
USLOVLJEN OBLIKOM LISTA I
VOŠTANOM PREVLAKOM NA LISTU
KORENOV SISTEM JE...?
NAJVEĆE ZAHTEVE IMA U PERIODU NICANJA
DO FAZE INTENZIVNOG OBRAZOVANJA LISTOVA
U FAZI SAZREVANJA LUKOVICE IMA SMANJENE
ZAHTEVE
DA LI ZAHTEV ZA VODOM ZAVISI
OD NAČINA PROIZVODNJE?
PRI PROIZVODNJI SEMENA OTIMALNA VLAŽNOST
ZEMLJIŠTA JE 70 % OD PVK I 60-70 % R.V.V.
DINAMIKA RASTA I RAZVIĆA CRNOG LUKA
I. 1. Klijanje i nicanje
2. Pojava prvog pravog lista i sekundarnog korena
3. Rast listova i korena-pun vegetativni razvoj
II. 4. Obrazovanje lukovice
III. 5. Obrazovanje cvasti
6. Cvetanje
7. Obrazovanje plodova i semena
U TOKU RASTA I RAZIĆA PROLAZI 12 ETAPA
ORGANOGENEZE
BOTANIČKI JE...?
A UZGAJA SE U...?
TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE
CRNOG LUKA
PREDUSEVI?
OBRADA ZEMLJIŠTA?
PREDSETVENA PRIPREMA
ĐUBRENJE
KONTROLA PLODNOSTI ZEMLJIŠTA
SETVA I/ILI SADNJA CRNOG LUKA
CRNI LUK PROIZVODI SE GENERATIVNIM PUTEM, SETVOM SEMENA I TO:
1. DIREKTNOM SETVOM SEMENA NA KONAČAN SKLOP
2. SETVOM SEMENA ZA PROIZVODNJU ARPADŽIKA, PA TEK ZATIM, SADI
SE ARPAĐŽIK U JESEN ISTE GODINE I/ILI ČEŠĆE PROLEĆE NAREDNE
GODINE
3. SETVOM SEMENA ZA PROIZVODNJU RASADA, A U FAZI DOBRO
RAZVIJENOG RASADA, STAROSTI 50-60 DANA I SA 3-5 LISTOVA
SADI SE ISTE GODINE NA KONAČAN SKLOP
SETVA SEMENA
CRNOG LUKA
KONZUMNE
LUKOVICE i/ili
IZVODNICE
ARPADŽIK
RASAD
KONZUMNE
LUKOVICE i/ili
IZVODNICE
SEME
KONZUMNE
LUKOVICE i/ili
IZVODNICE
SEME
SEME
SEME
KONTUMNA LUKOVICA
IZVODNICA
SEME CRNOG LUKA
SEME CRNOG LUKA
ARPADŽIK
KONZUMNA LUKOVICA i/ili
IZVODNICA
I. 1. Klijanje i nicanje
2. Pojava prvog pravog lista i sekundarnog korena
3. Rast listova i korena-pun vegetativni razvoj
KOJE ETAPE CRNI LUK PROLAZI PRILIKOM KLIJANJA I NICANJA?
KRITIČNE SU...?
1. 2. 3. 4.
TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE ARPADŽIKA
KADA JE VREME SETVE SEMENA CRNOG LUKA ZA PROIZVODNJU ARPADŽIKA?
NA KOJI RAZMAK SE SEJE SEME CRNOG LUKA ZA PROIZVODNJU ARPADŽIKA?
KOJI BROJ BILJAKA TREBA OSTVARITI PO m
2
?
KOLIKO JE POTREBNO SEMENA PO ha?
NA KOJU DUBINU SE SEJE SEME CNOG LUKA?
KOJE REDOVNE MERE NEGE U PROIZVODNJI ARPADŽIKA TREBA SPROVESTI?
VAĐENJE ARPADŽIKA
KADA JE VREME VAĐENJA ARPADŽIKA?
NA KOJI NAČIN SE ARPADŽIK VADI?
KOLIKA JE KRUPNOĆA ARPADŽIKA?
KOLIKI JE PRINOS ARPADŽIKA PO JEDINICI POVRŠINE?
KAKO SE SKLADIŠTI?
KADA SE DORAĐUJE?
VAĐENJE ARPADŽIKA
DORADA ARPADŽIKA
P
A
K
O
V
A
N
J
E


A
R
P
A
D
Ž
I
K
A
TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE CRNOG LUKA
DIREKTNOM SETVOM SEMENA
KOLIKO TREBA OSTVARITI BILJAKA PO m
2
KOLIKO TREBA OSTVARITI BILJAKA PO m
2
OPTIMALNI SKLOP KOD CRNOG LUKA
PROIZVEDEN DIREKTNOM SETVOM SEMENA
OPTIMALNI SKLOP KOD CRNOG LUKA
PROIZVEDEN DIREKTNOM SETVOM SEMENA
OPTIMALNI SKLOP KOD CRNOG LUKA
PROIZVEDEN DIREKTNOM SETVOM SEMENA
SA 10 t ARPADŽIKA IZNOSI SE
ISTA KOIČINA HRANIVA KAO KOD LJUTIH SORTI
40 kg N, 15 kg P
2
O
5
i 40 kg K
2
O
60-200 kg N/ha, 60-240 kg P
2
O
5
i 60-400 kg K
2
O
SA 10 t/ha CRNI LUK IZ ARPADŽIKA LJUTE SORTE IZNOSE:
40 15 40
K
2
O P
2
O
5
kg N kg
SA 10 t/ha CRNI LUK IZ ARPADŽIKA POLULJUTE SORTE IZNOSE:
80 15 40
K
2
O P
2
O
5
kg N kg
SA 10 t/ha CRNI LUK IZ SEMENA POLULJUTE SORTE IZNOSE:
60 15 40
K
2
O P
2
O
5
kg N kg
NAJČEŠĆE ZA PROIZVODNJU LUKA IZ ARPADŽIKA ĐUBRI SE SA
100-120 kg N/ha, 80-100 kg P
2
O
5
i 120-140 kg K
2
O
LUK IZ ĐUBRIVA USVAJA- N 100 %
FOSFOR 20-30 %
KALIJUM 40-50 %
CRNI LUK SE ĐUBRI SA
60-200 kg N/ha, 60-240 kg P
2
O
5
i 60-400 kg K
2
O
ILI
60-140 kg N 60-120 kg P
2
O
5
i 60-180 kg K
2
O
A U PROIZVODNJI ARPADŽIKA 20-30 % MANJE ZAVISNO OD TIPA ZEMLJIŠTA
60-80 kg N 50-60 kg P
2
O
5
80-100 kg K
2
O
KOLIČINE ZAVISE OD TIPA ZEMLJIŠTA
VREMENA I NAČINA PROIZVODNJE
POREKLA SORTE i/ili HIBRIDA
PLANIRANOG PRINOSA
Plodored
Đubrenje crnog luka
Đubrenje crnog luka
(Holandija)
(Holandija)
Organska đubriva Organska đubriva prinos prinos
+
+
kvalitet kvalitet


Mineralna đubriva Mineralna đubriva
10 t 10 t 40 : 15 : 50 40 : 15 : 50
AGROHEMIJSKA ANALIZA AGROHEMIJSKA ANALIZA
(20 (20 DO 30 DO 30 DANA PRE BILO KAKVOG ĐUBRENJA DANA PRE BILO KAKVOG ĐUBRENJA))
120 : 80 : 140
120 : 80 : 140
2/3 do setve
2/3 do setve
1/3 intenzivan rast
1/3 intenzivan rast
Iznošenje sa 10 t prinosa
8 18 35 10 25
Mg Ca K
2
O P
2
O
5
N
Preporuka za 50 t/ha
30 50 160 50 125
Mg Ca K
2
O P
2
O
5
N
1.
1.
Agrohemijska analiza zemlji
Agrohemijska analiza zemlji
š
š
ta
ta
2.
2.
Planirani prinos
Planirani prinos
3.
3.
Na
Na
č
č
in i vreme proizvodnje
in i vreme proizvodnje
Prosečno iznošenje sa 10 t prinosa (Lazić, B.)
10 18 40 15 40
Mg Ca K
2
O P
2
O
5
N
ĐUBRENJE ZA PRINOS 40 t/ha
120 – 140 : 80 – 100 : 140 – 160 + Mg
Izbor sorte,
navodnjavanje
Sorta,
rana sadnja arpadžika,
dug sušni period
Pri “dancu”
rascvetana lukovica
Prihrana K
Stajnjak,
preobilno đubrenje N,
neodgovarajuća sorta
Debeo vrat
Prihrana Mn folijarno Nedostatak Mn
Svetao vrh, žute
pruge, list uvrnut
Prihrana K folijarno Nedostatak K
Svetlo žut vrh lista,
mrk pa izumire
MERE BORBE UZROK SIMPTOMI
NEDOSTATAK
NEDOSTATAK
Pro Prošširenje vrata irenje vrata
Rastresite lukovice Rastresite lukovice
Slabiji rast Slabiji rast
Klonulost listova Klonulost listova
ŽŽute pruge ute pruge
SUVI
SUVI
Š
Š
AK HRANIVA
AK HRANIVA
Ne pove Ne poveććava prinos ava prinos
Kasnija berba Kasnija berba
Bujnost Bujnost –– bolesti bolesti
Rastresitost lukovica Rastresitost lukovica
SUZBIJANJE ŠIROKOLISNIH KOROVSKIH VRSTA U CRNOM LUKU
CRNI LUK-PROIZVODNJA IZ SEMENA
POSLE SETVE A PRE NICANJA LUKA I KOROVA (pre-em)
4-5 STOMP 330-E
l/ha AKTIVNA MATERIJA PREPARAT
POGREŠNO JE POSLE SETVE A PRE NICANJA LUKA I KOROVA (pre-em) IĆI SA
PROMETRINOM, AFALONOM ILI GOAL-om
0,3-0,8-1,5... GOAL
0,6-1,0 LONTREL 100
0,5-1,0 STARANE 250
1-2 RONSTAR
l/ha AKTIVNA MATERIJA PREPARAT
POSLE NICANJA LUKA I KOROVA (post-em)
SUZBIJANJE PLAMENJAČE LUKA:
3-4 godišnji plodored
Izbegavati vlažne, zasenjene terene, luk saditi na osvetljenim
provetrenim lokalitetima, na ocednom zemljištu
Fungicidi: bakarni preparati (Bakarni Antrakol, Champion...)
karbamati (Antrakol, Dithane, Polyram DF...)
sistemični fungicidi (Ridomil gold, Aliette...)
AKO JE LUK ZARAŽEN I SA PLAMENJAČOM I SA
PURPURNOM PEGAVOSTI LUKA:
Quadris, bakarni preparati (Blauvit, Champion, Kocide...)
Napomena: primena fungicida uvek uz okvašivač : Citowet, Trend,
Radovit..
SCG
SCG
-
-
Malation
Malation
Nema
Nema
č
č
ka
ka
-
-
Dimetoat (sistemin)
Dimetoat (sistemin)
-
-
Confidor
Confidor
PREPARATI
PREPARATI
za suzbijanje Tripsa
za suzbijanje Tripsa
POTREBE CRNOG LUKA ZA VODOM
VREME NAVODNJAVANJA I ZALIVNE NORME
TEHNIKE NAVODNJAVANJA
sušenje – gubitak težine
trulenje
prorastanje
Gubici
Gubici
kod
kod
luka
luka
posle
posle
va
va
đenja
đenja
DORADA CRNOG LUKA
Gubitak u masi
Gubitak u masi


kalo
kalo
~ temp. +2
~ temp. +2
°
°
C ~
C ~
25
25


28%
28%
Ukupno
Ukupno


3
3
VI
VI
3
3


4
4
V
V
4
4
IV
IV
4
4


5
5
III
III
5
5
II
II
6
6


7
7
I
I
Gubitak te
Gubitak te
ž
ž
ine
ine
Mesec
Mesec
č
č
uvanja
uvanja
Šupa – dvorište
7 t 18 t 30 t
1. mart 1. novembar 1. septembar
Holandski žuti
Kako spre
Kako spre
č
č
iti prorastanje ?
iti prorastanje ?
* Na
* Na
č
č
in proizvodnje
in proizvodnje
* Zdrave
* Zdrave


kvalitetne lukovice
kvalitetne lukovice
(
(
đubrenje
đubrenje
, za
, za
š
š
tita)
tita)
* Kori
* Kori
š
š
ć
ć
enjem retardanta
enjem retardanta


malein
malein


hidrazid
hidrazid
arpad
arpad
ž
ž
ik
ik
direktna setva
direktna setva
ROYAL MH 30 R ROYAL MH 30 R
Aktivna materija: Aktivna materija: malein hidrazid malein hidrazid
-- crni luk crni luk –– iz semena iz semena
-- iz arpad iz arpadžžika ika
Primena: Primena: -- 10 10 --14 da 14 dana pre vađenja na pre vađenja
-- po poččetak poleganja etak poleganja
-- ZDRAVA ZELENA MASA ZDRAVA ZELENA MASA
Koli Količčina: 12,5 l/ha ina: 12,5 l/ha
Napomena: ako u roku od 6 sati padne ki Napomena: ako u roku od 6 sati padne kišša ponoviti sa 6 l/ha a ponoviti sa 6 l/ha
SKLADIŠTENJE I ČUVANJE
1 m
3
=570 kg crnog luka
PROIZVODNJA SEMENA CRNOG LUKA
BELI LUK-Allium sativum
JEDNOGODIŠNJA JE MONOKOTILEDONA BILJKA
BOGAT JE: PROTEINIMA 5-6 %
MINERALNIM MATERIJAMA
SPECIFIČNIM ETERUČNIM ULJIMA
ŠEĆERIMA 22 %
VITAMIN C-U LISTU 30 mg%
-U LUKOVICI 15 mg%
SADRŽI 35-40 % PA I DO 45 % SM
BELI LUK VODI POREKLO IZ SREDNJE AZIJE
PREKO IRANA PROŠIREN JE U EGIPAT
SEKUNDARNI CENTAR POREKLA SU ZEMLJE
SREDOZEMLJA
BELI LUK SE U SVETU GAJI NA 400.000 ha
U AZIJI 311.000 ha i
94.000 ha U EVROPI
ZAHTEV BELOG LUKA PREMA SVETLOSTI
biljke dugog dana
pri dužini dana od 10-12 h obrazuje listove
u uslovima dugog dana i povišenih t
0
C
obrazuje glavicu
umereni zahtevi
najevći zahtev u fazi rasada
BIOLOŠKE OSOBINE BELOG LUKA
UMERENIH JE ZAHTEVA PREMA USLOVIMA USPEVANJA
JAKO REAGUJE NA PROMENE EKOLOŠKIH USLOVA
KLIJA NA 3-5
0
C
OPTIMALNA t
0
C ZA RAZVOJ KORENA JE 10
0
C
LIST 16-18
0
C
ČEŠNJEVI 20
0
C
ZA FORMIRANJE LUKOVICE 25
0
C
KOREN PODNOSI I DO -25
0
C
LISTOVI PODNOSE I DO -15
0
C
ZAHTEV BELOG LUKA PREMA VODI
Optimalna vlažnost zemljišta je 80-85 % od PVK
Nepodnosi kolebanje vlažnosti zemljišta
U vreme zrenja zahteva 60-70 % od PVK
Zaliva se 4-5 puta sa po 30-40 mm
TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE BELOG LUKA
ZAHTEV BELOG LUKA PREMA ZEMLJIŠTU
PLODORED
OBRADA ZEMLJIŠTA
BELI LUK ZAHTEVA SREDNJE LAKA DO SREDNJE TEŠKA,
DUBOKA I PLODNA ZEMLJIŠTA
DOLAZI NA DRUGO MESTO U PLODOREDU, MADA DAJE DOBRE REZULTATE
PRI ĐUBRENJU ORGANSKIM ĐUBRIVIMA
NAJBOLJE USPEVA POSLE: LEGUMINOZA
KUPUSA
PŠENICE
RANOG POVRĆA
POSLE BILJAKA IZ FAMILIJE Alliaceae NE GAJI SE 3-4 GODINE
JE U JESEN NA DUBINU OD 30 cm
PREDSETVENA PRIPREMA JE U PROLEĆE NA 8-10 cm
ĐUBRENJE BELOG LUKA
NOVIJI REZULTATI UPUĆUJU NA POTREBU ĐUBRENJA BELOG LUKA
ZGORELIM STAJNJAKOM U JESEN SA 20-25 t/ha
BELI LUK SA 10 t IZNOSI:
40 20 80
Kg K
2
O Kg P
2
O
5
Kg N
40-80 60-80 80-100
Kg K
2
O Kg P
2
O
5
Kg N
ZATO BELI LUK TREBA ĐUBRITI SA:
UKOLIKO SE NE KORISTI ZGORELI STAJNJAK KOLIČINE ČISTIH
HRANIVA TREBA POVEĆATI ZA 30-40 %
UNOSI SE: ½ NPK POD OSNOVNU OBRADU I
½ NPK PREDSETVENO
PRIPREMA SADNOG MATERIJALA
POTAPANJE U CINEB, DITHAN, BENLATE- 10-20 minuta
SADNJA-01.-15. OKTOBRA
01.-15. MARTA
RAZMAK SADNJE: 30-40 cm x 8-10 cm
KOLIČINA SADNOG MATERIJALA
PROLEĆNOG BELOG LUKA: 800-1200 kg/ha
JESENJEG BELOG LUKA: 1400-1600 kg/ha
NEGA USEVA BELOG LUKA
MEĐUREDNA OBRADA
ZAŠTITA OD BOLESTI
ZAŠTITA OD ŠTETOČINA-GALATTON, ROVOCID: LUKOVA MUVA, MINIRAJUĆE MUVE
ZAŠTITA OD KOROVA-TREFLAN 2-3 l/ha, PROMETRIN 2 kg/ ha, 4-5 LISTOVA
NAVODNJAVANJE
PRIHRANJIVANJE
PRINOS: 3-4 t/ha
REALNO JE POSTIĆI: 5-7 t/ha PROLEĆNOG BELOG LUKA
8-9 t/ha OZIMOG BELOG LUKA
BERBA BELOG LUKA
PRAZILUK-Allium porrum
DVOGODIŠNJA, MONOKOTILEDONA BILJKA
U ISHRANI SE KORISTE LISTOVI I LAŽNA LUKOVICA
VISOK SADRŽAJ ß-KAROTENA DO: 15 mg/100 g
VISOK SADRŽAJ VITAMINA C: 50-80 mg/100 g
SADRŽAJ VITAMINA C RASTE SA ČUVANJEM NA tº C 0-1º C I
PRI VALŽNOSTI 80-85 %, ŠTO JE POSEBNO ZNAČAJNO TOKOM ZIME
VAŽAN JE SADRŽAJ UGLJENIH HIDRATA, POSEBNO ŠEĆERA
9,20 LIST
12,40 LUKOVICA
SADRŽAJ SUVE MATERIJE ( % )
GAJI SE U SVETU NA 26800 ha I TO U:
FRANCUSKOJ, BELGIJI, HOLANDIJI, ŠPANIJI, GRČKOJ, ITALIJI
VODI POREKLO IZ SREDOZEMLJA
GDE SE I DANAS NALAZI DIVLJA FORMA: Allium ampeloprasum
NIČE NA: 2-5ºC
OPTIMUM ZA NICANJE JE: 15-20ºC
STADIJUM JAROVIZACIJE PROLAZI NA TEMPERATURI: 5-10ºC
PRI ČUVANJU NA 0±1ºC ILI IZNAD 15ºC NE PROLAZI STADIJUM JAROVIZACIJE
OPTIMUM ZA FORMIRANJE GENERATIVNIH ORGANA JE: 20-22ºC
CVETA NA: 25ºC
POD SNEGOM DOBRO PODNOSI NISKE TEMPERATURE,
BEZ SNEGA PRAZILUK PODNOSI I DO -15ºC
PRAZILUK SE TEŠKO ČUVA
ZATO GA TREBA ČUVATI NA -1 DO + 1ºC, MOŽE I NA -3ºC
BIOLOŠKE OSOBINE PRAZILUKA
SVETLOST-VISOK INTENZITET I DUG DAN
VODA-TRAŽI DOSTA VLAGE
NAVODNJAVA SE SA 30-40 mm
PRI NEDOSTATKU VODE LOŠ KVALITET
DOLAZI NA PRVO MESTO U PLODOREDU
DOBRI PREDUSEVI SU: PŠENICA I JEČAM
LEGUMINOZE
RANO POVRĆE
NA ISTO MESTO VRAĆA SE POSLE 3-4 GODINE
PLODORED
ZAHTEV PRAZILUKA PREMA ZEMLJIŠTU
PRAZILUK ZAHTEVA PLODNA, SREDNJE TEŠKA ZEMLJIŠTA, pH 6-7
OBRADA ZEMLJIŠTA
JE NA DUBINU DO 30 cm
PROLEĆNA PREDSETVENA PRIPREMA ILI
ZA JESENJE-ZIMSKU PROIZVODNJU
OSNOVNA OBRADA JE PLITKA
PO SKIDANJU PREDHODNOG USEVA I
PREDSETVENA PRIPREMA
ĐUBRENJE PRAZILUKA
POD OSNOVNU OBRADU ZAORAVA SE 40-50 t/ha STAJNJAKA,
PRI LETNJOJ SADNJI POD OSNOVNU OBRADU ZAORAVA SE
20-30 t/ha ZGORELOG STAJNJAKA
PRAZILUK SA 10 t IZNOSI:
30-50 10-15 30-40
Kg K
2
O Kg P
2
O
5
Kg N
120-140 80-100 100-120
Kg K
2
O Kg P
2
O
5
Kg N
PRAZILUK SE ĐUBRI SA:
1/2 POD OSNOVNU OBRADU,
ODNOSNO, 1/2 PREDSETVENO i/ili U
2 PRIHRANJIVANJA
NAČIN PROIZVODNJE PRAZILUKA
PROIZVODI SE: 1. DIREKTNOM SETVOM SEMENA I IZ
2. RASADA
ZA 1 ha POTREBNO JE 1-3 kg SEMENA (PRI PROIZVODNJI IZ RASADA)
SEJE SE 8-10 g SEMENA/m
2
SADI SE RASAD STAROSTI 50-60 DANA
SADI SE U FAZI KADA JE RASAD S 3-4 PRAVA LISTA VISINE 15-20 cm, MASE OKO 300 g
SETVA ZA PROIZVODNJU RASADA JE OD POČETKA FEBRUARA TOKOM MARTA
SADNJA KRAJEM MARTA I U APRILU
DOSPEVA U JUNU, JULU I AVGUSTU
ZA JESENJU POTROŠNJU
- SETVA SEMENA JE POČETAK APRILA DO POLOVINE MAJA
- SADNJA RASADA JE U JUNU
- DOSPEVA OD SEPTEMBRA DO NOVEMBRA
ZA ZIMSKU POTROŠNJU
- SETVA JE U MAJU I JUNU
- SADNJA U JULU, AVGUSTU I SEPTEMBRU
- DOSPEVA TOKOM ZIME I RANOG PROLEĆA
SETVA PRAZIKUKA
SADNJA PRAZIKUKA
USEV PRAZILUKA
06.02.2007.
SADNJA PRAZILUKA
PO JEDAN RED NA GREDICI ŠIRINE 20 cm
RAZMAK IMEĐU GREDICA JE 70 cm
RAZMAK U REDU NA GREDICI JE 10-15 cm
U TRAKE NA RAZMAK 50-60 cm IZMEĐU TRAKA I
IZMEĐU REDOVA 10-15 cm X 15 cm U REDU
50-60 cm X 10-15 cm X 15 cm
NA MALIM POVRŠINAMA SADNJA JE U REDOVE NA
25-30 cm X 15 cm
DIREKTNA SETVA SEMENA U PANTLIKE
50-60 cm X 20-25 cm X 5-7 cm
SA PO 4 REDA U PANTLICI
NEGA PRAZILUKA
KULTIVIRANJE
ZALIVANJE-3-5 PUTA SA 35 mm VODE
TREFLAN-RASAD
STOMP-DIREKTNA SETVA
BOLESTI, ŠTETOČINE-KAO KOD CRNOG LUKA
BERBA, SKLADIŠTENJE, ČUVANJE I PAKOVANJE
PRINOS PRAZILUKA JE 30-50 t/ha
MOŽE SE ČUVATI I DO TRI MESECA

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful