1.

POJAM FINANSIJSKIH TRZISTA

Robna i finansijska trzista.
U sirem smislu finansijska trzista postoje svuda gde se obavljaju finansijske
transakcije.
U uzem smislu organizovana mesta na kojima se susrecu ponuda i traznja za
razlicitim oblicima finansijskih instrumenata (ili active). Ona su ambijent gde se
kreiraju i transferisu finansijska potrazivanja, i izrazavaju i realizuju ponuda i
potraznja za finansijskim instrumentima.
Ona olaksavaju povezivanje subjekata koji raspolazu sa viskom finansijskih
sredstava i subjekata kojima su potrebna finansijska sredstva. Povezuje dve
makroekonomske kategorije - stednj i in!esti"ije# na nacionalnom nivou
ekonomije ukupan obim stednje je jednak ukupnom obimu investicija u
odredjenom investicionom periodu (stedno$in!esti"ioni "ik%s).
ovac (strani i domaci)! hartije od vrednosti! potrazivanja.
"lavni elementi finansijsko-trzisnog sistema#
$. finansijska stednja (koja predstavlja predmet transferisanja)
%. tokovi transferisanja finansijske stednje (putem kojih se vrsi transfer)
&. finansijski instrument (ili aktiva) (oblik u kome se prenosi visak stednje)
'. finansijske institucije (koje predstavljaju glavne ucesnike na trzistu)
(. finansijska trzista
)unkcija finansijskih trzista je utvrdjivanje cena finansijskih instrumenata!
smanjivanje transakcionih troskova i pruzanje informacija ucesnicima na trzistu.
&.ZNA'AJ I ()O*A FINANSIJSKIH TRZISTA
*uduci da su finansijska trzista sastavni deo ekonomskog sistema! na njih vrse
uticaj promene na trzistu proizvoda i promene faktora proizvodnje. +akodje!
finansijska trzista vrse povratni uticaj na trziste proizvoda i faktora proizvodnje.
)inansijska trzista omogucavaju preduzecu ne samo da potrebna finansisjka
sredstva pribavi iz adekvatnih izvora! nego i da oslobodjena sredstva iz redovnog
poslovanja plasira u one finansijske instrumente koji ce odbaciti zadovoljavajuci
prinos od njihove eksterne upotrebe.
)inansijska trzista su dala znatan doprinos stvaranju velikih i jakih privrednoih
subjekata (nacionalne i multinacionalne korporacije). Ona imaju veliki znacaj za
razvoj proizvodnje! za povecanje drustvenog proizvoda i za ostvarivanje
akumulacije.
)unkcije#
$. )unkcija povezivanja (ponude i traznje)
%. ,lokativna funkcija (alokacija slobodnih finansijskih sredstava)
&. )unkcija razvoja (privrede! kroz povecanje mobilnosti sredstava)
'. )unkcija efikasnosti
(. )unkcija odredjivanja cene finansijskih sredstava
-. )unkcija smanjenja troskova
.. )unkcija pouzdanosti (smanjenje rizika poslovanja)
$
+.,RST- FINANSIJSKIH TRZISTA
$. *%a!na .ode%a/ a) trziste novca/ kratkorocno! likvidno trziste/ trguje se ziralnim
novcem i hartijama od vrednoti koje imaju rok dospeca kraci od godinu dana
(osnovni ucesnici su banke). b) trziste kapitala/ manje likvidno! dugorocno trziste/
trguje se finansijskom aktivnom ciji je rok dospeca duzi od jedne godine
dugorocnim hartijama od vrednosti! instrumentima duga i vlasnickim
instrumentima (glavni ucesnici su institucionalni investitori/ osiguravajuca
drustva! penzioni fondovi! jer su oni najveci vlasnici finansijske aktive).
%. Po /est na ko/e se transak"ije oba!%jaj/ a) lokalna! b) nacionalna! 0 c)
medjunarodna.
&. Sa as.ekta .rirode .ra!a koja se na%aze osno!i finansijski0 instr/enata
koji/a se tr1je/ a) trzista osnovnih hartija od vrednosti! $. trzista instrumenata
duga! i %. trziste vlasnickih instrumenata! 0 b) trzista izvedenih! derivatnih hartija
od vrednosti.
U trziste instrumenata duga spadaju razlicite vrste hartija od vrednosti kao sto su
obveznice! zapisi! certifikati i sl. kojima se vrsi kreditiranje poslovanja emitenta.
1upci takvih hartija postaju kreditori i oni imaju ulogu banke kod direktog
kreditiranja. 2mitent ima obavezu da isplacuje kamatu prema rokovima dospeca!
kao i da placa glavnicu.
a trzistu vlasnickih instumenata trguje se akcijama i deonicama. 1upci ovih
hartija od vrednosti ne postaju kreditori! vec postaju vlasnici dela active i buducih
prihoda emitenta.
Trzista izvedenih hartija od vrednosti (derivatna trzista) se tako nazivaju zato sto
vrednost ovih hartija zavisi od vrednosti neke druge active koja se nalazi u
njihovoj osnovi (roba! osnovne hartije od vrednoti! devizni kurs! kamatna stopa).
'. Pre/a !re/en .%a"anja i is.or"i finansijske a"ti!e/ a) promptna
(gotovinska) trzista/ gde se poslovi odmah realizuju! i isporuka i placanje vrsi
neposredno po zakljucenju! 0 b) terminska trzista/ gde se zakljucuju poslovne
transakcije koje predstavljaju sporazum ucesnika da realizuju odrednjene
transakcije u buducnosti (ovde spadaju derivatna trzista).
(. Pre/a e/ito!anj 0artija od !rednosti/ a) primarna trzista/ na kojima se vrsi
prva prodaja! odnosno emisija hartija od vrednosti. Ovde kupac ima ulogu
investitora! jer kupovina za njega znaci investiciju! 0 b) sekundarna trzista/ gde se
trguje vec emitovanim hartijama od vrednosti! nakon druge 0 naredne transakcije.
-. Sa as.ekta .ro/eta/ a) berzanski promet i trzista/ gde se transakcije i poslovi
obavljaju na posebno odredjenim i organizovanim mestima (berzama) i preko
ovlascenih posrednika (brokera i dilera)! i b) vanberzanski promet i trzista/ gde se
transakcije mogu obavljati i na drugim mestima.
.. Po or1anizo"ionoj strktri/ a) aukciona trzista/ gde kupac postaje onaj koji
ponudi najvecu cenu! b) posrednicka trzista/ na kojima se poslovi obavljaju preko
brokera i dilera! i c) preko saltera/ vid vanberzanskog prometa! gde se ponuda i
traznja uparuju preko kompjuterske i informacione tehnologije.
3. Po .rirodi finansijski0 toko!a/ a) direktna trzista/ gde se trguje hartijama od
vrednoti koje emituju deficitne ekonomske jedinice! kako primarne tako i
sekundarne! 0 b) intermedijarna trzista/ gde se trguje instrumentima koje su izdale
intermedijarne institucije (banke! penzioni fondovi! osiguravajuca drustva).
%
4. Po ste.en or1anizo!anosti /esta o.era"ije/ a) organizovana
(institucionalizovana) trzista/ kada se trgovina odvija na organizovanim berzama!
0 po strogo regulisanoj proceduri! 0 b) slobodna (neinstitucionalizovana) trzista/
kada se finansijski instrumenti prodaju po mnogo manje formalizovanoj proceduri
0 na manje organizovanim mestima.
$5. S.e"ija%izo!ana trzista/ a) devizna trzista! 0 b) hipotekarno trziste.
2.ISTORIJSKI RAZ,OJ FINANSIJSKIH TRZISTA
)inansisjska trzista nastaju sa samim nastankom 0 razvojem novca.
,a!i%on/ ,II$, !ek ..n.e./ trgovci su skupljali 0 cuvali hranu! 0 druge
proizvode koje su davali u zajam! a zajmoprimci su morali da vrate istu
vrstu robe! uz davanje visokih kamata. Potvrde ovih transakcija su sluzile
kao sredstvo placanja/ koren bankarskih poslova! 0 prapoceci hartija od
vrednosti.
Stara *r"ka/ razvoj zanatstva 0 trgovine uslovljava razvoj novca/ svaki
grad-drzava imao je svoj novac/ zamenu novca su vrsili specijalizovani
posrednici (trapezari)! koji su vrsili poslove zamene! da bi gradovi-drzave
mogli medjusobno da trguju/ prapoceci deviznih trzista.
Ri// posebne vrste banaka (argentarii)! koje vrse poslove primanja uloga
0 depozita! davanja zajmova uz vise kamate! kao 0 poslova platnog
prometa kroz citavo 6arstvo/ prapoceci pravih finansijskih trzista.
Srednji !ek/ obelezen ratovima! pljackama 0 prevarama/ metalni novac
predmet kvarenja zbog nejasnih dimenzija 0 tezina/ dolazi do razvoja
finansijskih 0 bankarskih poslova/ dve grupe poslova menicni 0
depozitarni.
13. I 14. !ek/ prve berze/ otkrice ,merike stimulise razvoj finansiranja
prekookeanskih putovanja/ krajem $-. veka nastaju dve osnovne vrste
hartija od vrednosti obveznice 0 akcije.
Kraje/ 15. !eka/ nastaju finansijske institucije koje trebaju da vode
racuna o monetarno-finansijskim tokovima/ centralne banke ($-4' *ank
of 2ngland! kraj $3. veka *an7ue de )rance! kasni $4. vek emacka).
Pr!i s!etski rat/ 8,9 preticu :.*ritaniju kao najvece finiansijsko trziste/
ju ;ork postaje najveci finansijski centar.
Nakon 6r1o1 s!etsko1 rata/ snazan razvoj finansijskih trzista u ;apanu
0 emackoj/ jacaju procesi internacionalizacije 0 stavranja svetskih
finansijskih trzista/ razvila su se trzista na 9alekom istoku (;uzna 1oreja!
<ong 1ong 0 8ingaput)! i u =,tinskoj ,merici (,rgentina 0 *razil).
3.KARAKT-RISTIK- SA,R-M-NIH FINASIJSKIH TRZISTA
8avremena finansijska trzista su veoma dinamicna/ stalno kreiranje novih
finansijskih instrumenata 0 brisanje granica izmedju nacionalnih trzista/
usavrsavaju se telekomunikacioni sistemi 0 informacione tehnologije! sto
omogucava kontinuirano trgovanje 0 dematerializaciju trgovine/ stalan process
usavrsavanja postojecih 0 stvaranja novih institucija na trzistu (investicione
kompanije).
&
acionalna trzista su integrisana u globalno svetsko trziste/ kreiraju se novi!
internacionalni finansijski instrumenti/ cena istih hartija od vrednosti na
razlicitim trzistima je izjednacena! sto ukazuje na globalizaciju ciklicnog
kretanja finansijskog trzista.
eprekidnost u radu trzista/ neprekidno se formiraju cene instrumenata!
tokom celog dana! za koje vreme se izvrsavaju nalozi kupaca 0 prodavaca.
Osnovne karakteristike#
$. 0nternacionalizacija 0 globalizacije/ process integracija nacionalnih
finansijskih trzista u jedinstveno medjunarodno trziste/ pruza se
mogucnost prikupljanja sredstava 0 izvan granica maticne zemlje/
odvija se paralelno sa razvojem medjunarodnog trzista ino-obveznica
(2vroobveznica/ subjekti iz jedne zemlje njihovom emisijom
prikupljaju sredstva koja su im potrebna za finansiranje u nekoj drugoj
zemlji! pri cemu postuju propise <o: te druge zemlje/ pruzaju
mogucnost emitentu da ih emituje u valute koja se razlikuje od domace
valute).
%. Pojava 0 razvoj finansijskih inovacija/ doprinose sirenju finansijskih
trista 0 poslovima na tim trzistima/ novi finansijski centri/ enormno
raste broj berzanskih transakcija <o:! kao 0 robnih transakcija/ novi
finansijski instrumenti/ zaduzivanje klasicnim kreditima opada! a sve
je aktuelnije trziste <o:!
U okviru trzista kapitala!
2vroobveznice! sa fiksnom ili promenljivom
kamatnom stopom
6ertifikati na depozite
, u okviru trzista novca!
1ratkorocne obveznice 0 certifikati na
depozite
1omercijalne hartije od vrednosti
*ankarski akcepti
9rzavne kratkorocne obveznice
+rziste 2vroobveznica je postalo najvece trziste <ov! kao 0 najveci
innovator.
>azlog za inovacije?
$. eizvesnost 0 nestabilnost u privrednim sistemima nekih zemalja
%. +ehnicki 0 tehnoloski razvoj
&. Povecanje nivoa znanja 0 obrazovanja
'. 8ve veca konkurencija izmedju posrednika
(. +eznja za povecanjem finansijskog blagostanja
eke od inovacija#
)jucers ugovori
Opcije
Obveznice sa promenljivom kamatnom stopom
8vop aranzmani
1reditne kartice
'
2lektronski novac
<ipotekarne zaloznice
&. 9eregulativni tokovi/ nekompatibilnosti izmedju nacionalnih pristupa
regulative finansijskih trzista 0 njihovih ucesnika! doslo je do drzavnih
reformi u pravcu deregulacije.
)akori#
)inansijske krize
"lobalizacija
0novacije
4.POS)O,I NA FINANSIJSKIM TRZISTIMA
8vi poslovi na finansijskim trzistima se dele prema dva kriterijuma#
$. Prema vremenu/ promptne vs terminske poslove/ ova podela postoji
radi eliminisanja rizika koji postoji zbog moguce promene cene hartije
od vrednosti! kamatne stope ili deviznog kursa.
%. Prema tipu active/ poslovi sa ziralnim novcem vs poslova sa <o:.
Postoje poslovi koji se obavljaju na svim finansijskim trzistima#
a trzistu novca uzimanje 0 davanje kratkorocnih kredita!
kupovina 0 prodaja kratkorocnih <o:
a trzistu kapitala kupoprodaja drugorocnih <o:
a deviznom trzistu kupoprodaja deviza.
Poslovi posebne vrste#
,. Poslovi arbitraze istovremeno se odvijaju na vise
trzista! sa istim <o:/ zarada je u razlici u ceni! a cesto se koristi 0
razlika u visini deviznog kursa. ,rbitraza opada sa razvojem
informacionih sistema 0 globalizacijom finansijskih trzista.
*. Poslovi hedzinga aranzman u kome se potencijalni
gubitak jedne strane u odredjenoj meri moze eliminisati zaradom
druge strane/ ovakvi poslovi sluze za smanjivanje rizika/ @hedgeriA
pokusavaju da smanje rizik 0 smanje mogucnost gubitaka! dok
@spekulantiA ocekuju ostvarivanje potencijalnog gubitka.
6. Poslovi spekulacija ucesnici nastoje da na osnovu
znanja! informacija! strucnosti 0 prihvatanja rizika ostvare veliki
profit u kratkom roku.
5.-FIKASNOST FINANSIJSKIH TRZISTA
9ve vrste efikasnosti#
,. 0nterna (operativna) odnosi se na funkcionisanje trzista/ odnosi se na
zahtev da ucesnici na trzistu dobijaju usluge u sto kracem roku 0 po sto
nizim troskovima.
*. 2ksterna (cenovna) odnosi se na sposobnost 0 brzinu reagovanja cena na
trzistu na pojavu relevantnih informacija/ kako cene active reaguju na 0
odrazavaju sve relativne informacije.
:rste informacija koje uticu na cene#
$) 0nformacije o proslim cenama
%) ;avno objavljene informacije
(
&) 8ve ostale informacije
+ri forme efikasnosti trzista#
$) 8laba forma cene reaguju samo na informacije o proslim cenama/
velika mogucnost za ostvarivanje ekstraprofita za kratki rok
%) Polu-jaka forma cene reaguju na sve javno objavljne informacije/
to podrazumeva kako prosle informacije! tako 0 poslovne planove!
racunovodstvene izvestaje 0 podatke o ostvarenim prihodima!
prodaji! itd.
&) ;aka forma cene odrazavaju ne samo prethodne! vec 0 sve ostale
informacije.
RAZ,IJ-NOST FINANSIJSKIH TRZISTA ( NASOJ Z-M)JI
>azvijenost se ogleda kroz nivo razvijenosti finansijske infrastructure! bogatsvo
finansijskih instrumenata! specijalisticko znanje kadrova.
8tanje domacih trzista je negativno.
o Uzroci#
8laba profitabilnost nase privrede
edovoljna sklonost stednji
Bedjunarodna ekonomska blokada
:isoke kamatne stope
0zgubljeno poverenje u finansijski sistem (posebno! banke)
edefinisani svojinski odnosi
edostatak specijalizovanih kadrova
0nflacija
7.R-*()ISANJ- FINANSIJSKIH TRZISTA
6ilj jacanje poverenja u finansijska trzista 0 u ucesnike na njima.
)unkcije drzave#
$) Castita ucesnika na trzistima javno objavljivanje informacija! kaznjavanje
nedozvoljenog rada! u cilju zastite investitora 0 jacanja medjusobnog poverenja.
%) Odrzavanje makroekonomske stabilnosti
&) Odrzavanje konkurentnosti smatra se da su visokokonkurentna ona trzista koja
ispunjavaju sledece#
a) 9a postoji veliki broj ucesnika
b) 9a niko od ucesnika nema dominantnu ulogu
c) 9a su ucesnici samostalni 0 nezavisni
d) 9a su uslovi za ulazak na trziste blagi! zaviseci samo od stope prinosa.
') Odrzavanje solvenstnosti finansijskih institucija (narocito preko banaka) preko
mehanizma obaveznih rezervi! preko osiguranja depozita! razlicitim propisima.
asa zemlja nastoji da izmeni svoju privredno-finansijsku strukturu. $434 je donet
Cakon o predzucima! 0 Cakon o trzistu novca 0 trzistu kapitala (ovo je osnova za
stvaranje okvira finansijskog trzista u nas). Prema ovim propisima! osnovane su dve
institucije/ +rziste novca 0 kratkorocnih <o:! 0 +rziste kapitala (od $44%. poznato kao
*eogradska *erza *2=2D).
-
8.POJAM FINANSIJK- ST-6NJ-
8tednja je! u sustini! deo dohotka cija je potrosnja odlozena za buducnost.
a finansijskim trzistima vrsi se transferisanje novcanih sredstava od subjekata
koji raspolazu viskovima sredstava prema subjektima kojima novcana sredstva
nedostaju.
0zvori novcanih sredstava#
$. 8tednja
%. +ransformacija mobilisanog novca u capital
&. 1apital iz inostranstva
Botivi za stednju#
$. Baterijalni (bogacenje! uvecanje imovine! sigurnija buducnost! razvoj!
ostvarivanje socijalnih! drustvenih 0 ekonomskih ciljeva)
%. ematerijalni (sigurnost! skolovanje! lecenje)
8klonost ka stednji zavisi od#
$. :isine tekucih prihoda
%. Civotnog standarda
&. avika
'. 8tabilnosti
(. Poreskih opterecenja
:isina stednje zavisi od#
$. ovcanih prihoda 0 motive stednje potrosaca
%. :isine ostvarenog neto dobitka 0 njegove raspodele
&. >azvijenosti instrumenata za stimulisanje stednje
'. >azvijenosti 0 uspesnosti funkcionisanja sekundarnog trzista <o:
8ekundarna trzista imaju veliki znacaj za stepen stednje/ ona predstavljaju priliku
za promene u strukturi portfelja <o:! sto podstice razvoj investicione culture
malih akcionara (gradjana). a duzi rok! ovakav razvoj finansijsih trzista
dozvoljava da se angazuje daleko veci obim nacionalne stednje u investicione
svrhe.
Osnovni ucesnici u stedno-investicionom ciklusu#
$. Stano!nist!o (mesecna primanja! uravnotezena potrosnja/ vise stedi nego sto
se zaduzuje/ podtice se adekvatnom kamatom! cvrstom valutom! raznovrsnim
mogucnostima zaduzivanja po osnovu stednje)
%. Pri!redni sbjekti (suficitni! osim za investicije u kapitalna dobra)
&. Ja!ni se"tor (rashodi skoro uvek veci od prihoda/ neto duznik! ali u glavnom
preko finansijskih trzista <o:! a ne preko finansijskih institucija).
TRANSFORMA'IJA MO9I)ISANO* NO,'A ( KAPITA) ( 9ANKAMA#
KAPITA) PRI9A,)J-N ( INOSTRANST,(
*anke neprekidno mobilisu novac u depozite! stvarajuci pasivu! cime stvaraju 0
izvor finansiranja. 8truktura rocnosti depozita moze se kretati od depozita po
.
vidjenju (a vista) do depozita na nekoliko godina/ depoziti koji su raspolozivi
preko godinu dana imaju karakter kapitala. *anka nastoji da kratkorocne depozite
koje prima plasira preko finansijskog trzista na duzi rok! gde su kamatne stope
vise.
*anke su zainteresovane da imaju sto vise deponenataEstedisa! 0 da njihove stedise
budu medjusobno poslovno povezane! jer pri medjusobnom transferu ne dolazi do
smanjenja ukupne kolicine depozita kod banke! nego samo do prenosa sredstava
sa jednog racuna na drugi.
Ovakve operacije predstavljaju izvesni rizik za banku/ moguce je da dodje do
podizanja novca sa depozita u vecem obimu nego sto je razlika izmedju ukupnih
depozita 0 dugorocnih plasmana (nelikvidnost banke).
U principu! svago dugorocno plasiranje je po pravilu netipican posao za banku!
zbog cega izaziva ne samo vece troskove za odobravanje tog plasmana! vec 0
pracenje njegove naplate (bonitet duznika). 9ugorocni plasman moze biti
pokriven hipotekom (ovo je neizvestan metod! zbog trzisnih fluktuacija).
9va osnovna oblika priliva kapitala iz inostranstva na domace finansijsko trziste
pozajmljivanje na kreditnoj osnovi (poverilacko-duznicki odnos) 0 kroz strana
ulaganja u domaca preduzeca na vlasnickojEsuvlasnickoj osnovi (@greenfieldA
investicije).
Pri zaduzivanju u inostranstvu! u momentu se povecava domaca ponuda kapitala!
a smanjuje u trenutku vracanja pozajmljenog kapitala u inostranstvo. Preterano
zaduzivanje dovodi do gubitka autonomije u vodjenju ekonomske politike/
kreditiranje iz inostranstva je uvek propraceno odlivom sredstava u obliku
kamata! 0 eventualne otplate glavnice.
Pribavljanje kapitala na vlasnickoj osnovi povecava domacu ponudu kapitala u
momentu pribavljanja! a ne smanjuje domaci kapital po osnovu odplate glavnice
(jer se ona ne otplacuje). 9olazi samo do odliva dela neto dobitka.
Ukupna novcana sredstva u jednoj nacionalnoj privredi ne predstavljaju ponudu
novca na finansijskim trzistima! jer se neki deo akumuliranih sredstava! kako kod
privrednih subjekata tako 0 kod gradjana! koristi za nabavku kapitalnih dobara 0
trajnijih potrosnih dobara. Ovo smanjuje ponudu kapitala na domacem trzistu! dok
je plasman istih sredstava na orocenu stednju ili na berzu <o: povecava.
1+.TOKO,I TRANSF-RISANJA FINANSIJSK- ST-6NJ-
a finansijskim trzistima se javljaju vlasnici stednje kao suficitne ekonomske
jedinice! koji nude svoja sredstva kao investitori 0 ocekuju prihod putema kamate/
takodje se javljaju 0 deficitne ekonomske jedinice! koje imaju ideje za ulaganje 0
posao! ali potrazuju novcana sredstva za njihovo ostvarenje.
"radjani! preduzeca! banke F finansijske organizacije! drzavne institucije F javni
sector (pojavljuju se u obe kategorije! sa raznim motivima)
3
+okovi kretanja finansijske stednje direktni 0 indirektni
$. 1od direktnog finansiranja! tokovi se odvijaju direktno od suficitnih ka
deficitnim jedinicama! bez ucesca intermedijarnih finansijskih institucija.
Ovo predstavlja neorganizovano finansijsko trziste.
Kroz zajmovne instrumente (potrazivanja po osnovu direktno datog
kredita! obveznice krajnjeg korisnika finansijske stednje!
komercijalni zapis! drzavna <o:)
Kroz vlasnicke instrumente (akcije)
%. 1od indirektog finansiranja! izmedju davaoca stednje 0 krajnjeg korisnika
stednje se pojavljuju intermedijarne finansijske institucije. Prednost ovako
urednjenih tokova jeste sto intermedijarna institucija moze prikupiti veci
broj sitnih 0 kratkorocnih stednih uloga 0 ta sredstva plasirati deficitnim
ekonomskim jedinicama kupujuci njihove dugorocnije instrumente! 0 to u
vecim iznosima.
1od indirektog finansiranja! deficitne ekonomske jedinice kreiraju
0 prodaju indirektne finansijske instrumente intermedijarnim
institucijama! a one kreiraju svoje instrumente koje prodaju
suficitnim ekonomskim jedinicama! koje tom kupovinom dolaze
do direktnih finansijskih potrazivanja (active).
12.POJAM I O9)I'I FINANSIJSK- AKTI,-
)inansijska aktiva podrazumeva svaki imovinski oblik koji ima vrednost koja se
moze razmenjivati. Ona predstavlja neopipljivu aktivu! cija vrednost ne zavisi od
vrednosti fizickih dobara! vec predstavlja prava na neke buduce prihode 0 koristi.
)inansijski instrumenti predstavljaju aktivu oni predstavljaju plasmane za
subjekte koji ih poseduju! posto imaju prava na buduce prihode od njih oni
predstvaljaju odredjene obaveze za njihove emitente! jer ti instrumenti za njih
predstavljaju finansijsku pasivu. (svaka aktiva ima svoju pasivu)
Oblici active#
$. <o:
%. 9epoziti
&. Potrazivanja
'. )inansijska prava
(. Ciralni novac
-. 9evizna sredstva
.. Clato 0 plemeniti metali
13.POJAM HARTIJA O6 ,R-6NOSTI
astale u 8rednjem veku/ njihov razvoj je otpoceo sa opstim razvojem privrede 0
0ndustrijskom revolucijom/ nastanak modernih <o: se vezuje za 0taliju! 8paniju 0
)rancusku/ najveci doprinos su dale 8,9 0 :.*ritanija/ za izgradnju velikih
projekata (P++! saobracaj! energetska postrijenja) koriscena su sredstva
prikupljena emisijom akcija 0 obveznica.
9efinicija pisani document koji daje svojim vlasnicima odredjena prava/ prema
Cakonu o <o:! one predstavljaju @prenosivi elektronski dokument izdavaoca! koji
glasi na imeA 0 @iz kojeg za zakonite imaoce proizilaze jednaka pravaA.
4
Osnovna obelezja <o:#
$. predstavljaju formalna dokumentaEpisane isprave
%. sadrze odredjena imovinska ili licna prava
&. omogucavaju svojim vlasnicima koriscenje prava koja iz njih proisticu
2lementi koje sadrze <o:#
$. Oznaka vrste <o:
%. Oznaka klase (serije <o:! ako je izdavalac izdao vise klasa)
&. aziv! sediste 0 maticni broj izdavaoca <o:
'. aziv! sediste 0 maticni broj lica na cije ime glasi
(. ominalna vrednost celokupne emisije <o:
-. ominalna vrednost <o:
.. Opis prava 0 obaveza koje ona sadrzi (0 nacin njihovog ostvarenja)
3. 9atum izdavanja (odnosno upisa u 6entralni registar <o:
adlezni organ 1omisija za <o: >8
0zdavaoci mogu biti#
$. 9omaca pravna lica
%. 8avezna drzava
&. >epublike clanice
'. ,utonomne pokrajne
(. ;edinice lokalne samouprave
-. 6entralna banka
.. 8trana pravna lica
:rednost se izrazava u 689 ili u stranoj valuti (uz saglasnost *8)/ obavezna je
isplata sredstava u valuti koja je na <o:.
Prenos prava <o: vrsi se prenosom <o: na racun novog imaoca u 6entralnom
registru. +a prava su! po defoltu! neograniceno prenosiva! osim u sledecim
slucajevima#
$. ,ko zakoniti imalac izjavi da se odrice prava da raspolaze sa <o:
%. ,ko nadlezni sud donese odluku o zabrani raspolaganja <o:
9uznicke <o: (obveznice) mogu biti kratkorocne (dospece do &-( dana od dana
izdavanja) ili dugorocne.
14.,RST- HARTIJA O6 ,R-6NOSTI
Osnovne podele#
$. po rocnosti (kratkorocne! srednjorocne! dugorocne)
%. prema emitentu (drzavne! lokalnih organa! firmi)
&. prema mestu emisije (domace! inostrane)
'. prema nacinu odredjivanja poverioca (koje glase na ime! na donosioca!
hartije po naredbi)
(. prema prirodi odnosa koje odrazavaju (osnovne! izvedene) (najvaznija)
Osnovne <o: se dele na# a) instrumente duga! 0 b) vlasnicke instrumente.
0nstrumenti duga su obveznice! certifikati! komercijalni zapisi! note! bondovi!
debenture. 0nstrumente duga mozemo podeliti prema#
$. emitentu (drzavne <o:! <o: privrednih subjekata)
%. roku dospeca (kratkorocne! srednjorocne! dugorocne)
&. poreklu (domace! inostrane! evroobveznice)
$5
'. osiguranju (neosigurane! osigurane) (osigurane $. hipotekarne! %.
kolateralne! &. certifikati o opremi) (neosigurane kratkorocne su note!
dugorocne su debenture)
(. starosti duga (starije! mladje)
-. nacinu placanja kamate (instrumenti bez kupona! obveznice sa kuponom!
konsol)
8pecificni instrumenti duga#
a) Obveznice sa promenjljivom kamatnom stopom (zastita od inflacije)
b) Prihodne obveznice (visina kamate zavisi od prihoda firme)
c) 1onvertibilne obveznice (zamenjive za akcije)
ajpoznatiji vlasnicki instrumenti su akcije.
0zvedene <o:#
$. )jucersi 0 forvordi
%. Opcije
&. 8vopovi
'. 8porazumi o kamatnim stopama
(. :aranti
-. =GO-si
O8O:2 >,9;2 8, <,>+0;,B, O9 :>29O8+0-0C 1;0"2
15.ZIRA)NI NO,A': 6-,IZ- I Z)ATO I P)-M-NITI M-TA)I
ovac je opsti vrednosni ekvivalent! koji sluzi kao mera vrednosti/ on je nastao sa
pojavom robno-trzisne privrede.
Osnovne funkcije novca#
$. prometno sredstvo! odnosno sredstvo placanja
%. obracunsko sredstvo ()
&. sredstvo za odlozena placanja ()
'. sredstvo za cuvanje vrednosti ()
Ciralni novac ima nematerijalni oblik! 0 nalazi se na ziro razunu privrednog
subjekta. On je jedan od osnovnih instrumenata trzista novca! iako on po svojoj
prirodi nije finansijski instrument! vec sredstvo placanja. 0pak! buduci da na
medjubankarskom trzistu postoji ponuda 0 traznja za rezervnim novcem! doslo je
do formiranja kamatne stope.
U novac ulaze samo oni depoziti po vidjenju koji se mogu neposredno koristiti za
placanje.
*anke dolaze do ziralnog novca na sledeci nacin#
$. 1reditima od centralne banke
%. 2misijom <o:
&. Uplatama deponenata
Devize predstavljaju sva potrazivanja u stranoj valuti prema inostranstvu.
Osnovno funkcija deviznog trzista sastoji se u uravnotezenju nivoa cena u zemlji 0
inostranstvu! preko deviznih kurseva. 6entralna banka svojim ucescem sprovodi
deviznu politiku! odrzava stabilnost deviznog kursa! itd.
lato danas ima manju ulogu nego u ranijim vremenima! kada su postojali
mehanizmi konvertovanja (kovanja 0 topljenja zlatnog novca). 9anas zlato
uglavnom sluzi kao oblik monetarnih rezervi u centralnim bankama! gde se cuva u
$$
polugama (ingotima). a zlato mogu da se izdaju 0 zlatne obveznice ( gold bonds)!
za na sredbro obveznice sa podlogom u srebru ( silver backed bonds).
&;.('-SNI'I NA FINANSIJSKIM TRZISTIMA
Prema sirem shvatanju svi ucesnici privrednog i drustvenog zivota jedne zemlje.
!avni sektor/ uloga drzave u finansijsko-trzisnim operacijama.
$. Organi centralne vlasti
%. Organi lokalne vlasti
&. ;avnaEdrzavna preduzeca
Ovaj sektor se finansira preko fiskalnih prihoda.
"ektor privrede obuhvata veci broj subjekata privrednog i drustvenog sektora.
"ektor stanovnistva predstavljaju znacajne subjekte stednje/ najcesce investira u
razne oblike finansijske aktive.
"ektor inostranstva su inosubjekti koji ucestvuju na finansijskim trzistima drugih
zemalja.
Prema uzem shvatanju ucesnici su subjekti cije se postojanje i poslovanje
vezuje za samo finansijsko trziste! odnosno finansijske institucije i posrednici.
#inansijske institucije su neposredni ucesnici na finansijskim trzistima! cija
aktivnost omogucava normalno obavljanje trgovine. Pojavljuju se kao zajmodavci
ili kao nosioci regulatorne uloge. jihova osnovna funkcija je da posreduju
izmedju nocilaca i korisnika akumulacijeEstednje! preko finansijskih instrumenata.
#inansijki posrednici povezuju ostale ucesnike na trzistu. isu sve finansijske
institucije posrednici. 1ao posebni posrednici se javljaju brokeri! dileri i
investicioni bankari.
0nstitucije#
$. 6entralna banka
%. 1omercijalne banke
&. 1reditne i stedne asocijacije
'. 8tedionice
(. 0nvesticione kompanije i fondovi
-. Penzioni fondovi
.. Osiguravajuca drustva
3. )inansijske kompanije
Usluge koje vrse ucesnici na trzistu#
$. +ransformisanje aktive iz jednog oblika u drugi
%. >azmena aktive u korist svojih klijenata
&. >azmena aktive u svoju korist
'. Pruzanje pomoci u kreiranju novih finansijskih instrumenata
(. 1onsalting
-. Upravljanje portfolio aktive
Direktno i indirektno finansiranje#
A. 9irektno finansiranje dolazi se do sredstava direktno od davalaca sredstava!
prodavajuci im razlicite oblike finansijskih instrumenata.
9. 0ndirektno finansiranje ukljucuje posrednike izmedju subjekata stednje i
investicionih subjekata. Oni zaradjuju na bazi razlike izmedju sredstava koje
$%
angazuju i koje plasiraju. Oni efikasno mobilisu finansijske resurse na bazi
subjekata stednje i bolju alokaciju resursa.
&1.,RST- FINANSIJSKIH INSTIT('IJA
Pojedine institucije nastale su pre samih finansijskih trzista (banke i stedionice)!
dok su neke tvorevine samih trzista (institucionalni investitori! osiguravajuca
drustva i penzioni fondovi) kao sto postoje i neki finansijski posrednici
(investicione kompanije).
8ve finansijske institucije sluze za najefikasnije transferisanje stednje od
suficitnih ka deficitnim jedinicama.
Podela finansijskih institucija#
,. Prva klasifikacija
$. Intermedijarne (kreiraju sopstvene instrumenet kao
posrednici u transferisanju stednje)
0. 1omercijalne banke
00. 8tedionice
000. 8tedno-kreditne zadruge
0:. Osiguravajuce kompanije
:. Penzioni fondovi
:0. )inansijske kompanije
%. Berze (organizovana mesta za promet instrumenata)
&. Pomocne i specijalizovane finansijske institucije (svaka je
specijalizovana za odredjenu vrste aktivnosti)
*. 9ruga klasifikacija
$. Centralna banka
%. Depozitne institucije
&. Nedepozitne institucije
'. Posrednicke institucije
6. +reca klasifikacija
$. Klasicne institucije (banke! stedionice! kreditne zadruge)
%. Institucionalni investitori (osiguravajuce organizacije!
penzioni fondovi! zaduzbine)
&. Kolektivni investitori (investicione kompanije! uzajamni
fondovi)
'. Brokersko-dilerske institucije (berzanski posrednici)
9. 6etvrta klasifikacija (1uliceva debilna klasifikacijaH FilipR)
$. Centralna banka
%. Depozitne institucije
&. Nedepozitne institucije
'. Berze
(. Berzanski posrednici
&&.'-NTRA)NA 9ANKA
;edna od najznacajnih finansijskih institucija. ije obican ucesnik! vec ima i
regulativnu ulogu. arocito je vazna njena uloga na trzistu novca (oredjuje nivo
$&
novcane mase! visinu kamatnih stopa). 2mitovanjem kvalitetnih <o: i
operacijama na otvorenom trzistu! ona doprinosi razvoji finansijskog trzista.
Pojam samostalna jedinstvena emisiona ustanova monetarnog sistema!
odgovorna za monetarnu politiku! stabilnost valute i finansijsku disciplinu.
0nstrumenti kojima raspolaze centralna banka#
$. 2skonta stopa
%. Obavezne rezerve
&. Utvrdjivanje minimalne rezerve likvidnosti
'. 1upoprodaja <o:
(. Ucesce u deviznim transakcijama
-. Ogranicavanje plasmana
)unkciije#
$. misija novcanica! novca i kredita/ (stancuje gotovinu!
kreditira banke/ regulise novcanu masu i kamatne
stope)
%. "provodjenje mera kreditno-monetarne politike/
(eskontna politika! operacije na otvorenom trzistu!
obavezne rezerve! aktiviranjeEgasenje depozita)
&. #drzavanje spoljne likvidnosti/ (stabilnost deviznog
kursa! nesmetano obavljanje platnog prometa! ravnoteza
platnog bilansa! otplata dugova! kontrola poslova sa
inostranstvom)
'. Poslovi za drzavu/ (krediti! itd)
(. #stalo/ (kontrola banaka! pruzanje pomoci ostalim
ucesnicima! selektivno kreditiranje privrednih grana!
rezerve plemenitih metala).
U+:>9;0:,;2 0 8P>O:O9;2;2 BO2+,>2 PO=0+012-0C 1;0"2
&3.9ANKA KAO ('-SNIK NA FINANSIJSKIM TRZISTIMA
Pojam institucija koja prikuplja slobodna novcana sredstva! odobrava kredite i
obezbedjuje transakcioni novac.
9elatnost - ona se profesionalno bavi pribavljanjem kapitala preko emisije
sopstvenih akcija! dugorocnih obveznica! uzimanjem dugorocnih kredita i
primanjem u depozit uloga na dugi rok! i javlja se u ulozi trazioca kapitala. +ako
pribavljen kapital! i sopstveni kapital formiran iz akumulacije neto dobitka!
predstavlja ponudu kapitala od strane banke! koju reazlicuje odobravanjem
dugorocnog kredita ili kupovinom dugorocnih <o:.
Poslovanje banke#
$) ,gent preduzetnika u prikupljanju i koriscenju informacija (ocena
sposobnosti zajmotrazioca).
%) Prikupljanje depozita (po vidjenju! preko tekucih i ziro racuna! orocenih!
stednih. $Najznacajniji izvor sredstava banke%
Ostali izvori sredstava#
1reditni izvori
8opstvena sredstva
$'
&) &ultiplikacija depozita' *anka moze stvoriti obavezu prema samoj sebi!
kupovinom aktive kreiranjem depozita. aime! na ovaj nacin banke
ucestvuju u procesu kreiranja novcane mase! zasnovano na tezi da svi
deponenti nece u istom trenutku povuci sredstva sa svojih depozita.
Usluge koje pruza banka#
$) Individualno bankarstvo (poslovi sa stanovnistvm! hipotekarni poslovi!
kreditne kartice! potrosacki krediti! itd.)
%) Institucionalno bankarstvo (kreditiranje nefinansijskih organizacija!
finansijskih organizacija i drzavnih agencija)
&) (lobalno bankarstvo (poslovno finansiranje! investiranje u <o:! poslovi
na trzistu kapitala! na deviznom trzistu! na derivativnim trzistima)
1ontrola banaka od strane centralne banke (radi zastite javnog interesa)
:rste banaka#
)niverzalne tradicionalni oblik! koji obavlja sledece funkcije# obezbedjenje
placanja! depoziti! krediti! operacije sa <o:)
Komercijalne obavljaju placanje! drzanje novcanih rezervi i kreditnu
funkciju. Osnovna funkcija je prikupljanje stednje stanovnista i pretakanje u
privredni sektor. ajvaznije u nasoj zemlji.
Investicione banke posluju sa <o:. +akodje# otkup i distribucija <o:!
organizacija emisije <o:! restruktuiranje preduzeca! konsalting.
(PRA,)JANJ- PORTFO)IO Ho,: S-K(RITIZA'IJA: FI6('IJARNI <TRAST=
POS)O,I
$ortfelje francusko @portfeulleA! engleski @portfolioA. Predstvalja strukturu
<o:! po rocnosti! stepenu rizika i stopi prinosa! koje drzi jedno fizicko ili pravno
lice. Ponekada se dele na agresivne! konzervativne! itd.
9ve osnovne vrste portfolija kod banaka#
$) %nvesticioni portfolio (koristi se kao sredstvo upravljanja ukupnom
pasivom i aktivom)
%) Trgovacki portfolio (koristi se samo radi sticanja profita! podrazumeva
veci stepen rizika)
"ekuritizacija pretvaranje kredita u <o:! ciji okovi dospeca odgovaraju roku
otplate kredita.
*anka na taj nacin smanjuje rizik likvidnosti i rizik kamatne stope.
6esta je 0 razvijena pojava kod hipotekarskih kredita! potrosackih kredita 0
kreditnih kartica.
#iducijarni (trast) poslovi obuhvataju usluge upravljanja imovinom 0 finansijama
uopste (ukljucujuci <o:)! koje banka pruza svojim komitentima.
+rast (engleski @trustA) poverenje! obecanje.
Poslovi se vrse u ime 0 na racun komitenta/ sa paznjom @dobrog domacinaA.
Ovi poslovi su stro1o odvojeni od poslova komercijalnog bankarstva.
ST-6N- I KR-6ITN- ASO'IJA'IJ-: ST-6NO$KR-6ITN- ZA6R(*-:
ST-6IONI'-: KR-6ITN- (NIJ-: FINANSIJSK- KOMPANIJ- I 6R(*I
INSTIT('IONA)NI IN,-STITORI
$(
Stedne I kreditne aso"ija"ije# starije finansijske institucije! 8,9 polovinom DD.
veka/ dolaze do sredstava preko stednih depozita stanovnistva 0 emitovanjem
raznih <o:. Primarna delatnost im je kreditiranje stanovnistva! davanjem
hipotekarnih kredita za kupovinu nekretnina 0 ranih potrosackih 0 nepotrosackih
kredita. 6esto investiraju u <o: koje emitujue lokalni organi vlasti.
Stedno$kreditne zadr1e# intermedijarne asocijacije manjeg kapaciteta! koje
prikupljaju stednju (kreiranje nemonetarnih rezervi 0 kreditiranje deficitnih
jedinica)/ daje kredite preko hipoteke ili drugim zalogom.
Stedioni"e# slicne bankama! organizovane na principu kooperativa! pri cemu su
deponenti ujedno 0 vlasnici/ izvori sredstava su stedni depoziti. (Ovi depoziti nisu
novac! iako su @a vistaA). One kreditiraju preko intermedijarnih institucija! cime
doprinose razvoju trzista. Primarno plasiraju sredstva u nekretnine preko hipoteke
i u <o: na osnovu hipoteke.
Kreditne nije/ najmladje depozitne institucije/ transferisu sredstva izmedju
potrosaca/ clanstvo u uniji je zasnovano na zajednickoj vezi (npr. >ad u istom
preduzecu). Odobravaju clanovima manje kredite i rade sa karticama. Boze
investirati slobodna sredstva u kratkorocne plasmane na trzistu. Ona se moze
zaduziti kod komercijalnih banaka. Prihodi unije se isplacuju clanovima u vidu
dividende.
Finansijske ko/.anije i dr1i instit"iona%ni in!estitori# izdaju duznicke
instrumente! koje po apoenima i rokovima prilagodjavaju kupcima/ prikupljaju
finansijsku stednju! koju razmenjuju za potrazivanja ili imovinske objekte od
deficitnih jedinica.
OSI*(RA,AJ('- OR*ANIZA'IJ-
Pojam osiguranja uzdruzivanje onih koji su izlozeni istoj opasnosti! sa ciljem da
zajednicki podnesu stetu koja moze zadesiti samo neke od njih. 0ma karakter
dugorocne stednje. Cakljuceni ugovor je polisa osiguranja/ mesecna rata je
premija (jednokratna ili periodicna).
)unkcije#
$. Osno!na/ zastita imovine i lica
%. Finansijsko$ak/%a"iona/ premije se placaju unapred! a nadoknade
stete se vrse sukcesivno! kad nastanu. U medjuvremenu ta sredstva se
plasiraju preko finansijskih trzista.
Pojam osiguravajucih organizacija finansijske institucije koje za utvrdjenu
premiju obezbedjuju isplatu ugovorene sume! u koliko se desi odredjeni osigurani
slucaj.
o :rsi se transfer rizika! cije bi ispoljavanje imalo negativne posledice za
korisnika osiguranja! i distribuira se na veci broj nosioca rizika.
o 0ntermedijarne finansijske institucije/ prodaju polise osiguranja! cime
prikupljaju finansijsku stednju (kupuju novac)! koji u obliku kredita daju
drugim institucijama (preko obveznica! akcija! zapisa)! cime transferisu
finansijsku stednju deficitarnim jedinicama.
o 9oprinose diversifikaciji finansijskih trzista i multiplikaciji instrumenata.
:rste osiguranja prema tipu rizika#
$-
$. Osiguranje zivota (potpuno zivotno i vremensko)/ nacin da se otklone
rizici od nedostatka sredstava za zivot i da se zastiti zdravlje pojedinca i
porodice. Polise mogu biti polise osiguranja sa investicionom
karakteriskom i polise cistog investicionog karaktera! slicne
zapisimaEobveznicama. (americka osiguravajuca drustva).
a) Osiguranje zivota u uzem smislu
b) esposobnost za rad (naknada propustene zarade)
c) ,nuitetno osiguranje (akumulirana sredstva! povecana za kamatu!
koja osiguranik nakon prestanka rada moze da koristi u vidu
mesecnih isplata)
d) Cdravstveno (obuhvata naknadu troskova lecenja)
%. Opste osiguranje
a) Pomorsko osiguranje
b) Osiguranje prevoznih sredstava
c) Osiguranje kuce i stanova
d) Osiguranje imovine
e) Osiguranje od elementarnih nepogoda
f) Osiguranje zaposlenih
1oosiguranje predstavlja podelu obaveze izmedju dve ili vise osiguravajuce
kuce! kada pojedinacno nisu u mogucnosti da podnesu veliki obim potencijalne
stete.
>eosiguranje osiguranje osiguravajucih drustava! jer osiguravajuca kuca ne
moze da podnese visak rizika.
+&.P-NZIONI FON6O,I
Pojam institucije koje obezbedjuju pojedincima cigurnost i stabilnost prihoda
posle zavrsetka radnog veka. One predstavljaju akumulaciju stednje! koja ce biti
sukcesivno isplacivana u buducim godinama.
One su pod stalnom kontrolom drzave/ one predstavljaju neki vid rasterecenja
budzeta. Ovakvi fondovi okupljaju finansijsku stednju! 0 transferisu je na isti
nacin kao 0 osiguravajuca drustva! do deficitnih jedinica.
)inansiraju se a) iz tekucih prihoda zaposlenih! b) kao plasiranje zivotne ustede na
trzistu <o:.
Podela prema osnivacima#
a) Privatni fondovi (preduzeca! organizacije! udruzenja i sindikati)
b) ;avne ili drzavne fondove (drzavni organi! lokalni organi vlasti)
Portfolio struktura je jednostavna/ <o: sa manjim rizikom (drzavne i lokalne
obveznice)! dugorocne <o: sa vecim prinosom (narocito akcije).
<Od1o!or ne.ot.n# obrati se knjizi>=
++.POJAM IN,-STI'IONIH FON6O,A
Pojam profesionalno vodjene finansijske institucije! koje mobilisu kapital vise
pojedinaca radi ulaganja u skup <o: razlicitih izdavalaca (portfolio).
0maju posrednicku ulogu! povezujuci stedne sa investicionim subjektima/ do
sredstava dolaze prodajuom akcija ili udela! i plasiraju ih u razne <o:.
$.
9rustva kapitala-deonicarska drustva! odnosno drustva sa ogranicenom
odgovornoscu! ili kreditna drustva-drustva za uzajamno kreditiranje! ciji organi
utrvdjuju politiku fonda.
)ond ne upravlja portfeljom! jer to u njegovo ime radi posebna kompanija koja je
i osnovala fond (banka! osiguravajuca organizacija! investiciona kompanija!
broker). <o: koje cine portfolio cuva banka-depozitar (kastodi banka).
1od nas nema takvih fondova! zbog nerazvijenosti trzista.
Obelezja investicionih fondova#
a) )inansijske institucije (okupljaju i plasiraju kapital)
b) Plasiraju sredstva u portfelj <o:
c) Profesionalno su vodjene firme
d) Predstavljaju nacin plasmana sredstva u finansijske instrumente na osnovu
zelja ulagaca
e) 0maju poseban oblik pasive
;edan od glavnih motiva za davanje sredstava takvom fondu je disperzija rizika.
+2.O9)I'I IN,-STI'IONIH FON6O,A
Prema nacinu mobilizacije sredstava#
$. Ot!oreni <neo1rani"eni) investicioni fondovi (stalno emituju i kupuju svoje
akcije/ time obezbedjuju likvidnost svojih akcija)
%. Zat!oreni <o1rani"eni) investicioni fondovi (izdaju ograniceni broj akcija)
&. Inter!a%ni zat!oreni investicioni fondovi (kombinovani $ i %)
Prema investicionoj strategiji#
$. 6o0odo!ni fondovi (maksimizacija dohotka ulagaca)
%. (ra!notezeni fondovi (kombinuje sigurnost! dohodak i porast vrednosti)
&. S.e"ija%izo!ani fondovi (vezani za jednu delatnost! oblast ili segment trzista
'. Ze/%jisni fondovi (kapitalnu dobit kroz uvecanu cenu nekretnine)
(. )ondovi no!"ano1 trzista (portfolio kratkorocnih <o: i gotovine)
-. Na"iona%ni fondovi (ulaze u <o: firmi iz drugih zemalja)
.. )ondovi rizi"no1 ka.ita%a (investiraju u sitna preduzeca koja nisu kotirana na
berzi)
3. -ti"ki fondovi (zaduzbinskog karaktera! prema moralnim! religioznim
principima)
Prema ciljevima investiranja#
A. )ondovi koji investiraju u akcije#
$. )ondovi .ri0oda i rasta (srednja varijanata izmedju visokog prinosa i
niskog rasta)
%. )ondovi rasta (orijentisani na velike stope rasta i kapitalnih dobitaka)
&. Indeksni fondovi (uskladjeni sa prosecnim prihodima na trzistu)
'. S.e"ija%izo!ani ak"ijski fondovi (za pojedinacni tip akcije)
9. )ondovi koji investiraju u instrumente duga#
$. )ondovi koji %az drza!ne 0artije od !rednosti (sa fiksnim
prihodom) (donose siguran ali nizak prinos)
%. )ondovi koji %az ob!ezni"e fir/i i .rioritetne ak"ije (sigurnost
prinosa)
$3
&. )ondovi koji %az ?jnk@ ob!ezni"e (visok prinos! uz mnogo visi
rizik)
'. )ondovi koji %az ob!ezni"e %oka%ni0 or1ani !%asti (poreski popusti
za vlasnike)
(. 9a%ansirani fondovi (istovremeno ulazu u razne <o:)
'. )ondovi koji investiraju kratkoro"ne finansijske instr/ente (komercijalni
zapisi! zapisi drzavne blagajne! certifikati o depozitima! kratkorocne <o:)
6. )ondovi koji investiraju iz!edene Ho, (derivate) (fjucersi! opcije)
+2.POS-9N- ,RST- FON6O,A
Pojavljuju se slozene finansijske institucije (finansijski supermarket)! koji svojim
korisnicima pruzaju sirok spektar finansijskih usluga.
$. )amilije fondova/ skup fondova kojima upravlja jedna investiciona
kompanija/ nudie veci broj mogucnosti i finansijskih ciljeva/ upravljacka
kompanija stice prednost na trzistu jer poseduje specijalizovano upravljacko
znanje i savremene tehnoloske resurse. 0nvestitor moze da lako prelazi iz fond
u fond! u skladu sa promenana licne investicione strategije.
%. 1antri (countrI) fondovi/ zatvoreni investicioni fondovi! koji ulazu u <o:
odredjene zemlje (zemlje visokog stopa privrednog rasta ;uzna 1oreja!
+ailand! *razil! Beksiko).
&. Of-sor (offshore) fondovi/ fondovi koje osnivaju i kojima upravljaju ljudi koji
nisu rezidenti zemalja gde fondovi posluju. ajcesce se osnivaju u zemljama
gde postoje niske poreske stope! a sredstva plasiraju u najrazvijenijim
zemljama.
+3.F(NK'IONISANJ- IN,-STI'IONIH FON6O,A I OSTA)- FINANSIJSK-
INSTIT('IJ-
Ca funkcionisanje fonda! znacajni su odnosi izmedju#
$. In!estitora i fonda/ zasniva se na ugovoru o pristupu fondu! koji ze zasniva
na kupovini akcija fonda. Uskladjen sa statutom i prospektom fonda.
Prospekt sadrzi#
0. Opis fonda i <o: koje fond izdaje
00. +ehnicke detalje o fondu i njegovim metodama investiranja
000. )inansijski izvestaj
0:. 9rugi podaci (faktor rizika poslovanja! struktura portfelja! cena akcija!
itd)
%. Fonda i ko/.anije za .ra!%janje .ortfo%ijom/ zasniva se na ugovor o
nalogu/ kompanija pruza fonda usluge investicionog konsaltinga! aranzira
transakcije! pikuplja sredstva izdavanjem akcija! plasira sredstva i saradjuje sa
bankom. Upravljacka kompanija naplacuje fondu proviziju.
&. Fonda i banke/ svodi se na obavezu banke da primi i cuva <o: iz portfolija!
da vodi drugu aktivu fonda! da izvrsava placanje! i da verifikuje da li su
transakcije upravljacke firme u skladu sa propisima. *anka naplacuje
proviziju.
'. Fonda i okrzenja ko/e .os%je/ moze se posmatrati sa aspekta!
0. $oreskog tretmana fondova (izbegavanje dvostrukog oporezivanja fonda
i ulagaca)
$4
00. &adzora nad aktivnostima fondova (vrse drzavne institucije)
000. "timulacija drzave (pogotovo kod zemalja u razvoju)
Ostale finansijske institucije#
$. Finansijske kompanije/ emituju svoje <o: ili uzimaju kredite kod
komercijalnih banaka. ajcesce emituju instrumente duga! a sredstva plasiraju
u obveznice i akcije preduzeca.
a) $rodajne (pomazu prodaju odrdjene robe)
b) %ndividualne (odobravaju manje kredite)
c) Komercijalne (odoravaju vece kredite)
%. Fondacije i zaduzbine/ imaju tradiciju u mnogim zemljama/ nalaze se u
oblastima zdravstva i kulture! osnivacu mogu biti skole! fakulteti! poznate
porodice! itd. 9o sredstava dolaze uplatama osnivaca! prijemom poklonal
ulazu u dugorocne <o: visokog ranga.
Caduzbine u 8rbiji datiraju jos iz srednjeg vek (emanjici)! one su znatno
pomogle razvoj nauke! obrazovanja i kulture. Univerzitet u *eogradu je
snazno podstaknut u svojem razvoju od strane zaduzbina (1olarcev
univerzitet).
O9RA'(N 9-RZANSKIH TRANSAK'IJA I 9-RZANSKI IZ,-STAJI I
ANA)IZ-
Obracun je zavrsna faza berzanskog ciklusa/ to je obracun i izvrsenje
kupoprodajnih operacija! sto se obavlja van berzanskog prostora! u posebnim
odeljenjima berzanskih posrednika i u specijalizovanim klirinskim institucijama.
:rse se razne knjigovodsvtene operacije! a krajnji rezultat je registracija transfera
vlasnistva/ na kupca se transferisu <o:! a novcana sredstva na prodavca.
+ransakcija je zakljucena na parketu berze! i obavezujuca je za ucesnike. Ove
obaveze se ugovaraju vrlo sazetim jezikom! bez mogucnosti dalje kontrole
ugovornih obaveza! tako da je potrebno potrvditi trgovinu (cena! ugovorne strane!
vreme! kolicina finansijskih instrumenata! itd.)
+aj zakljuceni ugovor se predaje pomocnim sluzbama na obradu/ oni formalizuju
zakljcnu transakciju! posle cega se ti podeci salju drugom ucesniku u trgovini na
potvrdu i izvrsenje. U isto vreme se obavestava davalac naloga da je njegov nalog
(Ovde treba ubaciti pitanja %4-&.! sve o *erzama zakljucno sa *eogradskom berzom/
nalazi se kod )ilip na kompu! pod imenom )J" %(. avgust) #'
A
Na%ozi A Kota"ija <isto na Fi%i.o!o/ ko/.: a i .re.isano na !r%o %ose/ rko.is=
%5
izvrsen! pri cemu mu se ukazuje na prava i obaveze koje on ima prema
berzanskom posredniku.
1lirinske i depo institucije/ posebne institucije koje vrse obracun i izvrsenje
transakcija! i drze u depou <o:. 1oriste se prednostima saldiranja medjusobnih
obaveza ucesnika u trgovini! i transfera salda novcanih sredstava na ucesnike.
Proces je ovako jednostavniji i jeftiniji.
9erzanski iz!estaji i ana%izeB
+rzisna cena (kotacija ili kurs) finansijskih instrumenata se objavljuje na
nacin utvrdjen pravilima berze! kao i u specijalizovanim rubrikama
stampe.
*erzanske table i posebna tehnicka sredstva/ specijalzovana i obicna
stampa je najpouzdaniji izvor informacija o cenama.
*erznaske analize se daju u obliku posebnih izvestaja o ukupnoj trgovini!
kretanju cena/ na primer! dnevni izvestaj o trgovanju na berzi.
FORMIRANJ- I KR-TANJ- '-NA I SP-K()ATI,N- OP-RA'IJ-
0nvestitor moze! preko sredstava informisanja berze! da uvidi trend u kretanju
cene (prevashodno na gore ili dole) finansijskih instrumenata! i na bazi toga da
rukovodi svojih portfoliom <o:! radi ostvarivanja dobitka ili vece vrednosti.
8pekulativne operacije#
o 8pekulacija postoji kada investitor preuzme rizik koji je prekomeran sa
stanovista normalnog investiranja! na osnovu pretpostavke da ce mu
doneti (usled specificnih faktora ili trzisnih okolnosti) prinos veci od
trzisnog proseka. 8pekulacija korisi razlike u ceni istog finansijskog
instrumenta u razlicitim periodima! i ne predstavlja manipulaciju trzista.
,rbitraza nije oblik spekulacije! jer koristi razliku izmedju dva trzista! i pri
arbitrazi investitor ne preuzima nikakav konkretni rizik.
o 8pekulacije izazivaju nagle fluktuacije na trzistu/ ogranicavaju se
pravilima berze i drzavnim propisima (u obliku procenta dozvoljene
promene cena u jednom danu).
o 8pekulacija podrazumeva kupovinu <o: na kredit/ uobicejano na
razvijenim trzistima! pod strogom kontrolom. 1upovina <o: na kredit se
vrsi preko racuna komitenta kod berzanskih posrednika/ komitentu se
odobrava kredit prema ukupnom stanju sredstava na racunu! i on je duzan
da deo tih sredstava drzi u likvidnom obliku (tzv. Bargina). ,ko se ockuje
rast cena! kupuje se na kredit! a ako se ocekuje pad! on ce prodavati na
kredit.
o Prodaja <o: na kredit je prodaja instrumenata koje investitor ne poseduje
u trenutku prodaje! a koje pozajmljuje od berzanskog posrednika da bi
mogao da izvrsi isporuku u roku od & do ( dana. 0nvestitor kasnije vraca
pozajmljeni instrument. Ovo je karakteristicno za trzista koaj ulaze u duzi
period opadanja cena. Ovo je ograniceno regulativom.
MANIP()A'IJ- NA 9-RZI I 9-RZANSK- KRIZ-
%$
o Pojam organizovanje transakcija investitora i berzanskih posrednika! u cilju
neposrednog uticaja na ponudu i traznju suprotno od zakonitosti trzista. jih
savremene berze zabranjuju.
:rste#
$. )iktivna prodaja (transakcija u kojoj nema promene vlasnistva/ simulirana
kupoprodaja! po ceni iznad preovladjujuce/ stvara privid aktivnosti! koji se
ipak izvestava u berzanskom izvestaju/ iluzija da cena akcija raste)
%. 8uprotni nalozi (istovremeni nalog za kupovinu i prodaju iste akcije)
&. "lasine (sirenje netacnih podataka/ neosnovane ocene da se na trzistu
treba kupovati ili prodavati)
'. Pulovi (posebne grupe ucesnika na trzistu koje zele uticati na rast ili pad
cena pojedinih akcija/ stalni i povremeni! uvek dobro organizovani)
(. 1orner (monopolski polozaj u raspolaganju nekom akcijom! tak da ga
investitori moraju kupovati od monopoliste po visoj ceni)
o ,mericki tajkun ;aI "ould pocetkom %5. veka (fiktivna prodaja)/ finansijski
gigant ;ames Pierpont Borgan (osnivac kuce ;.P. Borgan/ suprotni nalozi)/ afera
8outh 8eas *ubble pocetkom $4. veka (glasine)/ trziste srebra $43.. godine
(pulovi i korner).
POJAM 9-RZANSKIH POSR-6NIKA
Pojam ucesnici na finansijskim trzistima koji su specijalozovani za poslove
posrednika izmedju ostalih ucesnika. Oni ne kreiraju svoje instrumente! vec
svojim nastupom omogucavaju laksi protok vec postojecih finansijskih
instrumenata.
o U pocetku je polozaj berzanskih posrednika bio odredjen trgovackim zakonom! a
danas zaokonom o sekundarnim trzistima.
o Oni! kao posrednici! mogu da posluju u ime i za racun dru*i+ lica $brokeri%! kao
i na svoje ime i za svoj racun $dileri%. Ulogu posrednika pogu vrsiti i banke!
osiguravajuca drustva.
o Posrednici moraju imati dozvolu za rad! koju izdaju nadlezni drzavni organi
(1omisija <o:).
o Poslovi posrednika#
$. +rgovina <o:
%. 9avanje konsalting usluga
&. :odjenje portfolia <o: za racun korisnika usluga
'. 6uvanje <o:
(. (danas! u savremenim uslovima) odrenjeni bankarski poslovi i prikupljanje
slobodnih novcanih sredstava
OSNI,ANJ- 9-RZANSKIH POSR-6NIKA
<Ne/a .itanja knjizi# zo!i An Mskinj>=
,RST- 9-RZANSKIH POSR-6NIKA
o Podela# a) brokeri! b) dileri.
o ajveci broj posrednika vrse obe funkcije (brokersko-dilerska drustva).
Ona vrse sledece usluge#
%%
$. Pruzanje usluga kupvine i prodaje svih finansijskih instrumenata
%. 1ratkorocno kreditiranje
&. 6uvanje <o:
'. Pruzanje savetodavnih i konsalting usluga
o Pojam brokera
$. lice koje posreduje u poslovima na berzi izmedju kupaca i prodavaca! i
naplacuje proviziju. *rokeri nisu vlasnici vec samo posrednici/ kada se
broker specijalizuje samo za prodaju jedne vrste <o:! oda je rec o agentu!
koji mora biti registrovan na *erzi. (najzastupljenije shvatanje brokera)
%. lice koje u poslovima tr*ovanja nekretninama predstavlja prodavca! i
uzima proviziju kada proda nekretninu
&. lice koje u poslovima osi*uranja pronalazi najbolji aranzman osiguranja
za klijenta
Po domacim propisima! broker obavlja poslove u tudje ime i za tudji racun! uz
naplatu brokerske provizije.
o Pojam dilera
$. lice koje kupuje i prodaje ,o- u svoje ime i za svoj
racun/ ne radi za proviziju! vec zaradjuje od razlike u ceni
(najzastupljenije)
%. lice koje kupuje robu ili uslu*e! radi prodaje krajnjim
potrosacima.
1od nas! diler je cesto shvacen kao ilgalni prodavac deviza.
9ileri su vlasnici svojih <o:! i deluju kao samostalna karika u lancu finansijskih
trzista. Oni se javljaju na vise trzista i obavljaju vanberzanske poslove! kao i
poslove brokera. Oni formiraju posebno medju-dilersko trziste.
Ostvaruju prihode na nekoliko osnova#
a. a osnovu razlike u ceni <o:
b. a osnovu kapitalnih dobitaka (razlika u ceni koja nije ostvarena)
c. a osnovu devizne arbitraze (promena u visini deviznih kurseva)
d. a osnovi razlike u visini stope troskova i prinosa
,RSTA 9ROK-RA I 6I)-RA
$) Komisioni brokeri.
ezavisni brokeri cija mesta na berzi glase na fizicka lica
(a G82! $E& clanova su komisioni brokeri). Oni
posluju kao agenti za svoje klijente! druge brokere! a i
kao dileri.
%) Brokeri na parketu.
+rgovci u 8ali za trgovinu na berzi.
&) /r*ovci na parketu.
>ade samo za sebe! po cemu se razlikuju od brokera na
parketu. e rade sa drugim brokerima.
') "pecijalisti.
a) 0ukcionari (utvrdjuju cenu na pocetku radnog
dana)
b) Brokeri
c) Dileri
%&
() Diskontni brokeri.
Pruzaju samo usluge kupovinu 0 prodaju <o:! uz
minimalnu proviziju. kada nisu savetnici.
-) Brokeri koji nude kompletne uslu*e
.) #dd lot dileri.
1upuju akcije u okruglim lotovima (npr $55! $555)! pa ih
razdvajaju u neparnim! manjim lotovima. Cadovoljavaju
potrebe malih akcionara.
POJAM I 6-)ATNOST 9ROK-RSKO$6I)-RSKO* 6R(ST,A
Pojam prvno lice! organizovano kao akcionarsko drustvo ili drustvo sa ogranicenom
odgovornoscu! koje delatnosti obavlja na organizovanom trzistu <o:! u skladu sa
zakonom.
a njih se primenjuju odredbe zakona kojima se uredjuju preduzeca.
+roskovi osnivanje (osnovni kapital)#
$. *rokersko drustvo ((5.555 evra)
%. 9ilersko drustvo ($55.555 evra)
&. Barket-mejker! portfolio menadzer i agent emisije (%55.555 evra)
'. Pokrovitelj emisije (&55.555 evra)
9elatnosti#
$. posredovanju u kupoprodaju <o: (brokerski poslovi)
%. kupoprodaja <o: u svoje ime 0 za svoj racun (dilerski poslovi)
&. obavezna kupoprodaja <o: u svoje ime 0 za svoj racun (market-mejker)
'. upravljanje <o: u ime 0 za racun nalogodavca (portfolio menadzer)
(. organizovanje distribucije <o:! bez obaveze otkupa nepordatih <o:
(agent emisije)
-. organizovanje distribucije <o:! sa obavezom otkupa nepordatih <o:
(pokrovitelj emisije)
.. prisanje savetodavnih usluga i konsaltinga (investicioni savetnik)
eophodna dozvola 1onisija <o:.
6OZ,O)A ZA O9A,)JANJ- 6-)ATNOSTI 9ROK-RSKO$6I)-RSKO*
6R(ST,A
S!e doz!o%e izdaje Ko/isija za Ho,.
o Poslove brokera! dilera i portfolio menadzera mogu obavljati samo fizicka lica!
koja imaju dozvolu za te delatnosti.
$. Polozen test za obavaljanje te delatnosti
%. 6ist krivicni dosije
&. (za savetnika i portfolio menadzera) visoka strucna
sprema i tri godine radnog iskustva
Ca investicionog savetnika nije potrebna dozvola.
Podrazumevaju se opsti uslovi kadrovske! tehnicke osposobljenosti! i tehnicke
opremljenosti brokersko-dilerskih drustava.
%'
o 9ozvola se oduzima# $) ako je nocilac dozvole osudjen na sudu! %) prekrsio
obavezu cuvanja poverljivih podataka.
o Cahtev za izdavanje dozvole sadrzi#
a) 8tatut brokersko-dilerskog drustva
b) Pravila poslovanja drustva
c) Podaci o clanovima
d) 9okaz o osposobljenosti i opremljenosti
e) +arifnik
, za osnivanje drustva! podnose se jos i#
f) Ugovor o osnivanju
g) 0zvod iz sudskog registra
h) Podaci o clanovima uprave
i) 9okaz za jedno zaposleno lice
OPSTI AKTI I (PRA,A 9ROK-RSKO$6I)-RSKIH 6R(STA,A
o Opsti akti brokersko-dilerskog drustva su#
$. 8tatut
%. Pravila poslovanja#
a) :rste poslova 0 nacin obavljanja poslova
b) :rste naloga! nacin 0 redosled njihovog izvrsenja
c) Bedjusobna prava i obaveze drustva i klijenata
o 8aglasnost na opste akte 0 njihov sadrzaj daje 1omisja za <o:! u skladu sa
Cakonom.
o 6lanovi uprave moraju biti#
a) 8trucno osposobljena
b) +ri godine iskustva
c) isu pravosnazno osudjivana
ZASTITA O6 RIZIKA O9A,)JANJA 6-)ATNOSTI 9ROK-RSKO$
6I)-RSKO* 6R(ST,A
1omisija za <o: je zakonom ovlascena da sprovodi opsta pravila o zastiti ucesnika na
finansijskim trzistima od rizika tog oblika trgovine. *rokersko-dilerska drustva moraju da
postuju sledece norme#
o 1apitalno brokersko drustvo mora da uvek odgovara iznosu kapitala da bi se
obezbedilo pokrice mogucih gubitaka. 1omisija za <o: utvrdjuje metodologiju
kojom se meri rizik poslovanja i neophodno pokrice rizika.
o 0zlozenost prema jednom licu ne sme prelaziti %(K kapitala drustva.
o 0znos celokupne izlozenosti drustva riziku ne sme preci 355K visine kapitala.
o *rokersko-dilersko drustvo moze obrazovati rezerve za opste rizike! koje se
posebno tretira u knjigama drustva.
o Politika uredno* upravljanja likvidnoscu se sastoji od#
a) Planiranje ocekivanih poznatih i novcanih izdataka i priliva
b) >edovno pracenje likvidnosti
c) Preduzimanje mera za sprecavanje nelikvidnosti
o 9rustvo mora mesecno da izracunava#
%(
a) :isinu kapitala
b) :isinu kapitala potrebnu za obavljanje pojedinih poslova
c) ,dekvatnost kapitala
d) 0zlozenost riziku
PRA,I)A SI*(RNO* I 6O9RO* POS)O,ANJA 9ROK-RSKO$6I)-RSKO*
6R(ST,A
o Osnovno prvavilo kojim se rukovodi brokersko-dilersko drustvo je na"e%o
ra!no.ra!nosti k%ijenata. 9uzno je da cuva! kao poslovnu tajnu! podatke o
stanju 0 prometu na racunima <o: svojih klijenata. Ovi podaci se mogu uciniti
dostupni trecim licima na u sledecim slucajevima#
a) a osnovu pismenog odobrenja klijenta
b) +okom inspekcije
c) a osnovu naloga suda
o Pravila poslovanja#
a) e sme davati pogresne podatke o ceni
b) e sme siriti lazne informacije
c) e sme raspolagati sa <o: klijenta bez njegove saglasnosti
d) e sme izvrsavati naloge klijenata na protivzakoniti nacin
e) e sme na svoj racun obavaljati kupoprodaju pre izvrsenja naloga klijenta
f) e sme da iznveri poverenje ukazano ugovorom o upravljanju portfolija
g) e sme podsticati klijente na ceste transakcije radi naplate provizije
o Obaveze drustva#
$. mora da izvrsava naloge brzo i doslovce
%. mora da vodi knjigu naloga i opoziva naloga
&. mora da prima naloge samo u svojim i drugim ovlascenim prostorijama
'. mora da naloge izvrsava po redusledu utvredjenih pravila drustva
(. mora da izdaje potvrdu o prijemu naloga (najkasnije sledeceg dana)
-. mora da! na zahtev klijenta! izda overeni izvod iz knjige naloge
o 9rustvo je duzno da kod ovlascene banke (banke-clana 6entralnog registra <o:)
mora da otvori namenski novcani racun klijenta i svoj novcani racun! preko kojeg
ce se vrse uplate i isplate vezane za promet <o:.
o Ugovorom o upravljanju <o: propisuje se narocito#
$) 0znoz novcanih sredstava! odnosno vrsta i kolicina <o:
koje klijent stavlja na raspolaganje drsutvu
%) Politika ulaganja u <o:
&) Uslovi pod kojima klijent daje <o: drustvu.
') :isina provizija
NA6ZOR NA6 POS)O,ANJ-M I PR-STANAK O9A,)JANJA 6-)ATNOSTI
9ROK-RSKO$6I)-RSKO* 6R(ST,A
9rustvo 1omisiji <o: dostavlja sledece#
$) "odisnji racun sa izvestajem revizora
%) Besecne izvestaje o poslovanju
&) Podatke o promeni propisanih uslova
%-
Ovlasceno lice 1omisije <o: moze! u postupku nadzora#
$) Pregledati akte i poslovne knjige
%) Cahtevati informacije
Ukoliko se utvrdi nezakonitost u poslovanju! 1omisija je duzna da primeni najmanje
jednu od sledecih mera#
$) Oduzimanje saglasnosti na imenovanje direktora i clanove Upravnog odbora
%) Privremena zabrana poslovanja
&) Privremena zabrana raspolaganja sredstvima
') Cabrana za isplatu dela dobiti
() ;avna opomena
-) Oduzimanje dozvole
9ozvola drustva se oduzima ako#
$) ,ko je preduzece naktivno duze od & meseca
%) ,ko je dozvola pribavljena na osnovu neistinitih informacija
&) ,ko se utvrde nezakonitosti u poslovanju
') ,ko vise ne ispunjava propisane uslove
() Banpulacije
1ada je drustvu oduzeta dozvola ili se drustvo gasi! njegova dozvola se brise iz registra!
pod uslovom da je drustvo izmirilo sve svoje obaveze.
PR,R-6NI PR-ST(PI 9ROK-RSKO$6I)-RSKIH 6R(STA,A
Cakon propisuje kazne za drustvo od -5.555 do -55.555 dinara! a za ovlasceno lice u
drustvu od $5.555 do $55.555 dinara.
Prestupi drustva#
$. Poslovanje bez dozvole
%. Poslovanje bez tarifnika! koji je primila 1omisija <o:
&. 0zmene opstih akata bez saglasnosti 1omisije
'. epravilni upis u registar i registracija
(. 0zlozenost riziku prema jednom licu preko %(K kapitala drustva
-. Ukupna izlozenost riziku preo 355K kapitala drustva
.. epostovanje nacela ravnopravnosti klijenata
3. eomogucavanje uvida u pravila poslovanja svojim klijentima
4. Ugrozavanje stabilnosti trzista
$5. 8tavljanje interesa drustva pre interesa klijenata
$$. eadekvatan pismeni ugovor sa klijentom
$%. Prihvatanje nezakonitih naloga
$&. Cakasnjenje pri izvrsenju naloga
$'. ezakonito raspolaganje sa sredstvima na namenskim racunima
$(. 9avanje <o: na zajam bez pismene saglasnosti klijenta
$-. Ometanje 1omisije <o: u vrsenju nadzora
O,)AS'-N- 9ANK- ZA O9A,)JANJ- 9ROSK-RSKO$6I)-RSK-
6-)ATNOSTI
$Na ovlascenu banku se primenjuju isti sulovi! pravila i o*ranicenja kao i na
brokersko-dilerska drustva! jer obavlja iste poslove i pruza skoro iste uslu*e kao i oni1
Najveca razlika jeste da nju kontrolise centralna banka1%
%.
Ovlascena je ona banka koja ima dozvolu 1omisije <o: za obavljanje brokersko-
dilerske delatnosti prema zakonu.
Uslovi za obavljanje te delatnosti#
$. 9a za to ima poseban organizacioni deo
%. 9a ima otvoren poseban racun
&. 9a u poslovnim knjigama obezbedi posebnu evidenciju
'. 9a je kadrovsko-tehnicki osbposobljena
1ao i drustvo! ona mora da ima#
a) Pravila poslovanja
b) Castita od rizika
c) 9ostava podataka
d) Pravila sigurnog i dobrog poslovanja
e) 0zvestavanje o radu
f) adzor nad poslovanjem
KASTO6I$9ANKA
A
PRI,R-6NI PR-ST(PI KASTO6I 9ANK-
POJAM I KARAKT-RISTIK- TRZISTA NO,'A
o Pojam finansijsko trziste na kojem se trguje ziralnim novcem! kratkorocnim
<o:! zlatom i plemenitim metalima/ kratkorocno! likvidno trziste! gde su glavni
ucescnici banke.
o Poslovi na ovom trzistu#
$. transakcije sa ziralnim novcem
%. uzimanjeEdavanje kratkorocnih kredita
&. eskonti poslovi
'. lombardni poslovi
(. poslovi sa kratkorocnim <o:
o :azna dejstva trzista novca#
$. ovcana masa se ne povecava tokom transferisanja aktive!
sto je bitno za stabilnost novcane jedinice.
%. 0stom kolicinom novca u opticaju obavi se vise placanja
transakcija roba i usluga
&. ovac je efikasniji! brze se krece (veci je koeficijent obrta
novcane mase).
o +rziste novca :8 novcano trziste (siri pojam! obuhvata sve ukupne novcane
transakcije jedne zemlje)
o +rziste novca je vise-segmentirano/ sastoji se od nacionalnog i medjunarodnog!
primarnog i sekundarnog! kao i od medjubankarskog trzista novca (banka koja
ima viska novca pozajmljuje drugim bankama).
o :,CO ovo trziste je obelezeno +ijerar+alnom kamatnom stopom.
o Poslovanje na trzistu novca#
$. ;asna! jednoobrazna pravila
%. ;edinstven nacin poslovanja
&. 0nternacionalnost
%3
'. +rzisno korektno i konkurentno ponasanje ucesnika
(. 2fikasnost i preciznost u obavljanju poslova
-. :isoka finansijska disciplina
.. 8avremena informaticka! komunikaciona oprema
3. >acionalno i azurno poslovanje
F(NK'IJ- TRZISTA NO,'A
o +rziste novca formira kratkorocnu kamatnu stopu! koja je indikator cene kostanja
novca i kredita! sto se odrazava i na cenu investicionog kapitala.
o 1roz cenu novca i kratkorocnih <o: uravnotezuje ponudu i traznju za novcanim
sredstvima! kao osnovni stub stabilnosti pivrednog sistema. Omogucuje
privrednim subjektima da dodju do kratkorocnih sredstava koja su im potrebna za
odrzavanje likvidnosti.
o )unkcije#
$. Bobilizacija i alokacija kratkorocnih sredstava (aktivnosti banaka/
prikupljanje depozita i odobravanje kredita)
%. Obezbedjivanje likvidnosti ucesnika (pretvaranje kratkorocnih
instrumenata u <o:! bez vecih transakcionih troskova)
&. Utvrdjivanje cena instrumenata (berzanski :8 posrednicki promet/
punuda i traznja formiraju cenu)
'. +ransmisiju monetarne politike (centralna banka/ operacije na
otvorenom trzistu! emitovanje novca! itd)
(. )ormiranje kamatne stope (formira se na bazi ponude i traznje! kao
cena pozajmljivanja sredstava/ zavisi od eskotne stope centralne banke
i stope inflacije).
OR*ANIZA'IJA I ,RST- TRZISTA NO,'A
U nekim zemljhama trziste novca se pojavljuje kao samostalna institucija! dok je u
drugima prisutna u vidu neinstitucionalnog i mesovitog trzista! kao deo berze <o:.
o Instit"iona%izo!ano trziste no!"a koristi posrednicke finansijske
organizacije i posebne berze novca! koja u ime i za racun svojih clanova
obajljaju sve transakcije. Ovo je centralizovano trziste! gde su ponuda i traznja
koncentrisane na jednom fizickom mestu (berzi) i istovremene! sto dozvoljava
efikasnije utvrdjivanje kamate. Bedjutim! nedostaje trzisna transparentnost i
likvodnost. Ovakva trzista tesko uskladjuju konkurenciju medju ucesnicima sa
efikasnosti trzista. +roskovi trgovine su ovde nizi! a broj transakcija koje moze
sistem da podnese manji (ovaj oblik je primeren nerazvijenim finansijskim
trzistima).
o Neinstit"iona%izo!ano trziste! (slobodno trziste novca) deluje mnogo brze!
jer se ostvaruje direktan kontakt izmedju suficitnih i deficitnih jedinica! bez
posrednika. "lavno obelezje ovog oblika trzista je disperzija ucesnika i
ugovaranje i izvrsenje transakcije preko informaticke mreze! sto dozvoljava i
daleko veci obim trgovanja. ivo rizika na ovom trzistu je visok.
%4
o Meso!ito trziste je u osnovi neinstitucionalizovano trziste! nad kojim! ipak!
kontrolu vrsi centralna banka. Ostvaruje se direktni kontakt ucesnika! koji
primenjuju kamatnu stopa utvrdjenu preko posrednicke institucije. 8ve razvije
zemlje su na ovoj osnovi uredile svoje trziste novca! u zelji da iskoriste
pozitivnosti i institucionalizovanog i neinstitucionalizovanog trzista.
0ntegralni delovi trzista novca#
$. Kreditno trziste ponuda i traznja kratkorocnih kredita/ dozvoljava
neometani proces proizvodnje i stabilnost cena.
%. (skontno trziste trziste komercijlanih menica/ identifikuje optimalni
nivo novcane mase u zemlji.
&. )ombardno trziste ostvaruje optimalni nivo likvidnosti subjekata
nacionalne privrede.
'. Trziste ziralnog novca ostvaruje veci stepen prinosa novcane imovine/
ovo je najmanje rizicno trziste/ decentralizovano primarno
medjubankarsko trziste! sa posredstvom brokera.
(. $rimarno i sekundarno trziste kratkorocnih *o+ primarna prodaja <o:
i preprodaja/ samo za <o: cija je vrednost iskazana u nacionalnom novcu.
,. Trziste zlata i plemenitih metala
ajveca trzista novca eL Gork! =os ,ngeles! 6hicago! 8an )rancisco! =ondon! Paris!
+okIo! )rankfurt. 1od nas! *eogradska berza i Bontenegro-berza.
INT-RNA'IONA)NO TRZIST- NO,'A
2vrodolarsko trziste vrsi utcaj na nacionalna trzista novca! narocito kada je u pitanju
odredjivanje visine kamatnih stopa.
vrodolari su depoziti banaka! izrazeni u dolarima! koji nisu pod jurisdikcijom
americke monetarne vlasti. Ovi depoziti su predmet medjunarodne razmene! i
preko njih se prevazilaze granice nacionalne akumulacije.
0nstrumenti evrodolarskog trzista#
$. Bedjubankarski depoziti (trziste rezervi lividnosti banaka/ kamata se zove
=0*O>! formirana u =ondonu/ $- najuglednijih banaka su ucesnici)
%. 2vrodolarski depozitni certifikati (rok dospeca &-- meseci! iznos M%(5.555)
&. 2vro-note
'. 2vro-komercijalni zapisi
POJAM I K)ASIFIKA'IJA KRATKORO'NIH FINANSIJSKIH
INSTR(M-NATA
Pojam finansijki instrumenti koji imaju rok dospeca do jedne godine. 1od njih ne
postoji formalno osiguranje emitenta da ce izvrsiti svoju obavezu. Oni su visoko likvidni!
dok se razlike u prinosu uslovljene rizikom koji se vezuje za emitenta.
2mitenti# $) drzava i njeni organi! %) organizacije i agencije! &) lokalni organi vlasti! ')
firme! () banke.
)unkcija njima se trziste novca siri! jer se njihovim uvodjenjem mogucnost
kratkorocnog pozajmljivanja znatno povecava.
1lasifikacija#
$. Diskontne ,o-/ drzavne obveznice! bankarski akcepti! komercijalni zapisi/
prodaju se po ceni koja je niza od nominalne vrednosti za visinu prinosa obecanog
investitoru. 9iskont zavisi od vremenskog perioda i rizicnosti ulaganja.
&5
%. Kamatne ,o-/ depozitni certifikati! kratkorocne obveznice paradrzavnih
institucija! srednjorocne obveznice evrodolarskog trzista/ imaju rok dospeca! i
nose kamatnu stopu koja se isplacuje po dospecu.
#ne su najvazniji instrument trzista novca.
1arakteristike kratkorocnih instrumenata #
a) >ok dospeca manji od godinu dana
b) Odrazavaju duznicko-poverilacke odnose
KRATKORO'N- 6RZA,N- O9,-ZNI'-
One su kratkorocne obligacije drzavnog budzeta. 0zdaju se sa rokom dospeca od $! -! & ili
$% meseci! kao diskontni kratkorocni finansijski instrumenti. 6ilj njihovog emitovanja je
pokrivanje neravnoteze priliva i odliva sredstva (fiskalni deficit)! uglavnom zbog
sezonskih fluktuacija. Pokrivanje deficita emisijom centralne banke bi se uvecala
novcana masa! sto bi proizvelo inflatorni pritisak.
Ona nose vrlo nizak stepen rizika i niske kamatne stope! zbog cega ih centralne banke
koriste za operacije na otvorenom trzistu.
Primarno trziste#
Prodaju se preko aukcije! koju organizuju uglavnom centralne banke. Potencijalni kupci
mogu da iskazu ili kompetitivnu ponudu (da navedu prinos obveznice koji zele da ostvare/
ovo rade veliki investitori) ili nekompetitivnu ponudu (da prihvate ponderisan prosecan
prinos utvrdjen aukcijom/ ovo rade sitni investitori). Ponude kupaca se nazivaju tenderi.
1amatne stope svih drugih instrumenata trzista novca su uslovljene kamatnom stopom
ovih obveznica. 9akle! one diktiraju regulatornu kamatnu stopu.
"ekundarno trziste.
Ovo je najefikasniji segment trzista novca. Organizovano je kao dilersko trziste! koji
medjusobno trguju preko brokera.
U vecini razvijenih zemalja! ove obveznice se emituju u obliku knjigovodstvenog zapisa!
odnosno kupci dobijaju potvrdu a ne stampanu obveznicu! cime se smanjuju troskovi
upravljanja javnim dugom.
4+. '-RTIFIKAT O 6-POZIT(
+o je instrument duga (kamatna <o:)! ciji se emitent obavezuje da ce isplatiti imaocu
certifikata iznos deponovanih sredstava! sa pripadajucom kamatom u utvrdjenom roku.
On predstavlja potvrdu o orocenom depozitu kod banke! u kojem je naznacen iznos!
period ulaganja 0 kamatna stopa. 2mituje se po nominalnoj vrednosti! na koju se
obracunava kamata/ ona se dodaje glavnici i isplacuje u roku dospeca.
6ertifikat :8 obican depozit#
a) Prenosivost certifikata (veca likvidnost deponenta)
b) Banji kreditni rizik
c) Predaja iz ruke u ruku i anonimnost vlasnika
d) Bogucnost banaka da upravljaju svojom pasivom
&$
6ertifikat izdaje banka! a rokovi dospeca mogu biti kratkorocni (od nedelju dana do
godinu dana) i dugorocni (i po nekoliko godina). jcesci rok je po tri meseca.
Bedjutim! ne spadaju svi certifikati u trziste novca. +u pripadaju samo oni koji
ispunjavanju sledece uslove#
$. 9a su prenosivi
%. 9a glase na velike sume
&. 9a su im emitenti poznate i velike banke
'. 9a su kratkorocne
1amatne stope su nesto vise od kratkorocne drzavne obveznice! zbog veceg rizika. Ovaj
instrument je pogodan za investitore zbog svoje prenosivosti i funkcije kao sredstva
placanja. Binimalni iznos certifikata je M$!555!555.
Primarno i sekundarno trziste.
8amo izdavanje certifikata o depozitu je njegovo primarno trziste! a svaka dalja prodasja
sekundarno. 8ekundarno trziste funkcionise kao decentralizovano dilersko trziste.
42. 9ANKARSKI AK'-PT
+o je menica plativa u odredjenom roku! koju izvoznik vuce na uvoznika radi
obezbedjenja placanja! a banka prihvata kao svoju obavezu. *anka prihvata odgovornost
da isplati menciu! cime stiti vlasnika instrumenta (izvoznika)/ banka preuzima taj rizik jer
moze bolje da oceni sposobnost duznika da plati! jer je on najcesce njen komitent. Ovo je
u stvari trasirana menica na banku! i prihvacena (akceptirana) od banke! kojom se
neopozivo naredjuje isplata menicne sume novca imaocu menice po naredbi izdavaoca
menice na odredjeni dan.
jen rok dospeca (naplate) moze biti fiksiran ili se racuna od dana akceptiranja. On glasi
na ime i moze se prenositi indosamentom.
1oristi se kao sredstvo kreditiranja u medjunarodnoj trgovini! kao instrument trzista
novca. >ok najcesce iznosi 45 dana. Ovo je diskontna <o:/ prinosi su veci nego kod
drzavnih kratkorocnih <o:! zbog veceg rizika.
/rziste.
)unkcionise kao dilersko trziste.
43. KOM-R'IJA)I ZAPIS
+o je kratkorocni instrument duga! koji emituju preduzeca u cilju prikupljanja sredstava
za finansiranje poslovanja. +o je neosigurana menica sa fiksnim rokom dospeca! preko
koje se isplacuje glavnica po kamatnoj stopi na dan dospeca. Prodaje se po ceni nizoj od
nominalne (diskont)! kao kratkorocna obveznica bez kupona.
Preduzece tako dobija veliki broj sitnih kreditora (po pravli! fizicka lica)! i tako
supstituise kratkorocne kredite banaka. Ovakvo zaduzivanje je jeftinije za preduzeca!
proces izdavanja je jednostavniji. 0nvestitori povecan rizik pokrivaju visom kamatnom
stopom od kratkorocnih drzavnih obveznica. Capise obicno emituju velika! uspesna
preduzeca! sa visokim bonitetom.
Primarno trziste.
8astoji se od prodaje zapisa! koje preduzece vrsi samo ili preko banke garanta. :eca je
verovatnoca da ce emisija uspeti ako banka garantuje njihovu isplatu )bankarskim
akreditivom ili kreditnom linijom). 2mitenti nude imaocima zapisa svoje proizvode po
nizoj ceni! ukoliko placaju zapisima.
Oblici emitovanja#
&%
$. 9irektni zapisi (emitent direktno plasira zapis investitorima)
%. 9ilerski zapisi (diler otkupi zapis pa preproda)
"ekundarno trziste.
8ekundarno trziste nije razvijeno! jer investitori najcesce drze zapise do dospeca. Ovo
trziste je ograniceno na najvece emitente! jer je manja verovatnoca njihovog likvidiranja.
44. 9)A*AJNI'KI ZAPIS# TRASIRANA M-NI'A
9%a1ajni"ki za.is
+o je instrument duga koji se emituje u cilju obezbedjivanja slobodnih sredstava. +o je
prenosiva potvrda koja glasi na odredjeni novcani iznos deponovan u banci! sa rokom
dospeca i kamatnom stopom. 0znos na koji glasi odredjuje izdavalac! a moze da glasi na
ime ili donosioca. +o je vrsta kratkorocnih obveznica bez kupona! kojese prodaju uz
diskont (slicno komercijalnom zapisu! pa se i ne pravi razlika izmedju njih). >azlika! kod
nas! je u emitentu/ blagajnici zapis emituju centralna banka i banke! a komercijalni
emituju preduzeca.
Primarno i sekundarno trziste.
Primarno je prodaja zapisa drugim bankama! preduzecima! a sekundarno je njihova dalja
prodaja. Prednosti blagajnickog zapisa identicne su prednostima certifikata o depozitu.
Trasirana /eni"a
Ovo je <o: kojom izdavalac (trasant) nalaze trecem licu (trasatu) da plati menicnu sumu
licu naznacenom u menici (remitent).
2lementi menica#
$. Oznaka da je menica (jasno iskazana)
%. *ezuslopvni uput da se plati novcani iznos
&. 0me trasata
'. Oznacenje dospelosti
(. Besto gde se vrsi isplata
-. 0me remitenta
.. Oznacenje dana i mesta izdavanja menice
3. Potpis trasanta (izdavaoca)
+rasirana menica je rezultat konkretne trgovacke transakcije. >oovi dospeca su# $) po
vidjenju! %) za odredjeni broj dana od izdavanja! i &) na odredjeni dan.
0ndosirati prenos prava koja proisticu iz menice sa imaoca menice na neko drugo lice.
,lonz list vezan za menicu! koji nosi podatke o indosmanu! koji mora potpisati
indosant.
45. SA)6IRANJ- KRATKORO'NIH FINANSIJSKIH INSTR(M-NATA
Povod transakcioni troskovi.
8vrha saldiranja#
$. olaksanje trgovine
%. ibegavanje troskova izrade! cuvanja i transfera
&. izbegavanje zloupotreba
>esenja# $) foriranje depoa kratkorocni+ ,o-! %) dematerijalizacija.
Depoi su fizicka koncentracija finansijskih instrumenata u banci ili drugoj
specijalizovanoj instituciji. ,ko prodavac i kupac imaju u itsoj instituciji racune! onda
&&
prenos jednostavno zabelezi u knjigama. ,ko nemaju! onda se saldiraju samo neto
pozicije izmedju depoa.
Dematerijalizaci je emisija koja nije pracena stampanjem <o:! nego kompjuterskim
registrovanjem vlasnistva u knjigama emitenta. Ovo je najrazvijenije na trzistu
kratkorocnih drzavnih obveznica.
"aldiranje.
Ca kratkorocne <o: istog dana kada su kupljene.
Ca dugorocne <o: u roku od & do ( dana.
47. ('-SNI'I NA TRZIST( NO,'A
Ono ima karakter otvorenog trzista! u smislu da je dostupno svim ucesnicima bilo
direktnim nastupom na trzistu ili indirektno (preko posrednika).
Ucesnici su# a) centralna banja! b) poslovne-depozitne banke! c) posrednicke institucije.
Od njih zavisi rad na trzistu.
Centralna banka
ajvazniji ucesnik! kao monetarna vlast.
Cadaci centralne banke#
$. @*anka banakaA (vodi evidenciju o poslovanju banaka)
%. 8provodi pravila ponasanja
&. Utvrdjuje uslove poslovanja#
a) 6enu novca (preko eskontne ili diskontne stope)
b) Obim ponude (preko reeskontnih 0 relombardnih kontigenata)
c) Obim traznje (preko obaveznih rezervi)
d) Obim javnog duga (preko drzavnih <o:)
Depozitne finansijske institucije
Boraju biti samostalne! imati status pravnog lica! da budu registrovane za obavljanje ovih
poslova! da imaju ziro-racun koji nadzire centralna banka i da imaju razvijene poslovne
odnose sa centralnom bankom! da polazu odredjeni iznos na ime depozita! i da su
kadrovski osposobljene! kao i da poseduju dozvolu za rad.
8ustina# neophodan je visok nivo partnerskog poverenja 0 razumevanja.
Poslovne banke su najveci ucesnici na trzistu novca. One obavljaju dve vrste poslovnih
odnosa# a) sa centralnom bankom! i b) sa drugim bankama.
Ovi poslovi se obavljaju u svoje ime, za svoj racun, u svoju odgovornost % u svoj rizik.
>azvoj trzista novca je poceo pojavom banaka! u kojima se vrsi koncentracija novca
njihovih deponenata. *anke formiraju kreditni potencijal na bazi depozita po vidjenju
svojih deponenata! i na osnovu tog kratkorocnog potencijala daju kratkorocne kredite
drugim subjektima koji postaju njihovi duznci.
Posrednicke $i dru*e% or*anizacije
Obavljaju transakcije za sebe! za depozitne institucije ili za druge ucesnike privrednog
zivota koji nisu direktni ucesnici na trzistu. One moraju imati odobrenje nadleznog
organa (centralne banke) za obavljanje ovih poslova. "pecijalizovani i ovlasceni
berzanski posrednici mogu da obavljaju poslove na ovom trzistu! uz dozvolu za
obavljanje bas ovih poslova (ne mogu svi brokeri-dileri da ucestvuju na trzistu novca).
Posrednici se dele na dilere (transakcije vrse u svoje ime i za svoj racun/ to je najveci broj
lombardnih i eskontnih firmi! novcanih fondova! ziro-firmi) i brokeri (vrse transakcije u
tudje ime i u tudji racun/ vezuju kupce i prodavce! bez angazovanja svojih sredstava i sa
naplatom brokeraze).
&'
8ve veci znacaj imaju investicioni fondovi.
48. F(NK'IONISANJ- TRZISTA NO,'A
U principu! funkcionise preko dilerskog nacina trgovanja! a centralnu logu ima tzv.
banka trzista novca (berzanski posrednik koji ostvaruje kontakte sa ostalim ucesnicima
na trzistu.
Ponudu cine viskovi novca u kratkom roku.
:iskovi na ziro racunima poslovnih banaka
:iskovi iznad minimalnog iznosa likvidnih sredstava drugih institucija
+renutni viskovi kod drugih ucesnika
9va segmenta trzista novca# a) trziste ziralnog novca! b)trziste kratkorocnih <o:.
/rziste ziralno* novca obuhvata trgovinu trenutnim viskovimaEmanjkovima novcanih
sredstava na ziro-racunima! preko brokera i dilera. 1upci i prodavci se povezuju
telefonski i kompjuterski! a posao se formalizuje putem zakljucnice. Ona sadrzi podatke o
prodavcu i kupcu! iznos sredstava! visinu kamatne stope i rok.
9ve osnovne vrste transakcija na ovom segmentu su#
a) Trgovina dnevnim novcem (promptne transakcije gde se trguje dnevnim viskovima
ziralnog novca i likvidnih sredstava! do %' sata. :azni elementi ovde su iznos
kojim se trguje i visina kamatne stope)
b) Trgovina terminskim ziralnim novcem (trgovina viskovimaEmanjkovima ziralnog
novca koja se vezuje za periode duze od jednog dana/ cesto do & meseca! i do
godinu dana. :azni elementi su! pored iznosa i kamate i rok.)(terminski novac
mesecnog ultima :8 terminski novac godisnjeg ultima)
/rziste kratkorocni+ ,o- obuhvata primarnu emisiju <o: i njihovu sekundarnu
prodaju. 8ubjekat koji ima visak novca kupuje <o: sa ciljem da ostvari prinos (preko
kamate) od kupljene <o:. Primarna emisija se obavlja kao# a) direktno izmedju emitenta
i kupca! i b) putem javne prodaje. 8ekundarna prodaja je preprodaja.
9va nacina obracuna kamata pri trgovini kratkorocnih <o: su# a) obracun kamate na
nominalnu vrednost! i b) diskontni obracun kamata.
Bere regulisanja trzisne zakonitosti su#
a) *orba protiv neregularne privrede
b) *orba protiv monopolskog polozaja
c) *orba protiv nelojalne konkurencije
5;. POJAM I 'I)J-,I TRZISTA KAPITA)A
+o je institucionalno organizovan prostor! sa svim neophodnim elementima za njegovo
funkcionisanje! u okviru kojeg se u tacno odredjenom vremenu i po precizno utvrdjenim
pravilima organizovano susrecu ponuda i traznja odgovarajuceg trzisnog materijala.
Ovo je drugorocno trziste materijala/ dolazi se do investicionih sredstava! u obliku
investicionih kredita! zajmova! depozita ili emitovanjem obveznica ili akcija. Ovako se
brzo menja struktura i smer portfelja! a stedioci bivaju pretvoreni u zajmodavce (tj. 8voja
sredstva upucuju deficitnim subjektima).
:aznost ovog trzista je u cinjenici da ukoliko je vise kapitala! toliko su veca ulaganja u
razvoj i rast privrede! cime se uvecava nacionali dohoda! nacionalno bogatstvo i zivotni
standard staovnistva.
&(
Trzista novca i kapitala su medjusobno zavisna i uslovljena- 9avaoci kapitala mogu svoj
ulozeni novac da pretvore u likvidni novac prodajom svojih <o:/ to povecava ponudu na
trzistu novca. 8 druge strane! kada davaoci kapitala svoj novac pretvore u kapital! ponuda
na trzistu novca se smanjuje. Oba slucaja uticu na stabilnost trzista kapitala (<o:).
9efinicija kapitala slobodna finansijska sredstva ciji je rok odlaganja duzi od jedne
godine. +o je ukupan iznos odlozene potrosnje preko godinu dana! obelezen slabom
likvidnoscu.
6iljevi trzista kapitala#
Obezbedjenje kapitala za privredni razvoj
,lokacija kapitala u najrentabilnije projekte
Ostvarivanje najvecih mogucih prihoda
Povecanje novcane stednje
Ostvarivanje maksimalnog obima kapitala
Odredjivanje stvarne trzisne cene
Ostvarivanje optimalne rocne strukture kapitala itd.
51. F(NK'IJ- I -FIKASNOST TRZISTA KAPITA)A
)unkcije trzista kapitala#
$. +ransfer kapitala
%. >azvojna funkcija
&. )unkcija selekcije projekata
'. 1ontrolna funkcija
(. 0zvrsavanje ugovornih obaveza
-. 8manjivanje rizika
.. Castita vlasnistva
2fikasnost trzista kapitala se meri prema brzini realizacije i visini troskova sa kojom se
ucesnici suocavaju pri ostavrenju ciljeva. a efikasnost trzista kapitala uticu sledece#
:isina akumulirane stednje (kapitala)
>azvijenost bankarskog sistema
Podsticanje stednje poreskom politikom
>aznovrsnost dugorocnih <o:
>azvijenost berzi za trgovinu dugorocnim ho:
2fikasnost trzista novca
2konomska! politicka i monetarna stabilnost
Otvorenost trzista
5&. ,RSTA TRZISTA KAPITA)A
1reditno-zajmovno i depozitno-investiciono trziste (trguje se durgorocnim
investicionim kreditima! zajmovima i depozitima/ za finansiranje optimalnog
privrednog razvoda iz realnih izvora)
+rziste kapitalnih ucesca (trguje se osnivackim kapitalom u privrednim
subjektima neakcionarskog tipa imovinska transformacija nacionale ekonomije)
+rziste akcija i zajomova efekata (trguje se dugorocnim <o: koje glase na
nacionalni novac! koji se satoji iz # a) emisionogEprimarnog trzista! b)
sekundarnog trzista)
&-
1lasifikacija trzista kapitala! sa aspekta mesta#
$. *erzanski promet (sluzbeni deo berze! preko pulta i ringa)
%. :anberzanski promet (veci od berzanskog)
a) @na kulisamaA ili @u predsobljuA (van berzanskog pulta! ali jos
uvek u okviru berze)
b) medjubankarski i salterski promet (banke 0 posrednici)
c) direktno 0 neposredno! van berze 0 mimo banaka! telefonskim
prometom.
5+. INSTR(M-NTI TRZISTA KAPITA)A
+o su instrumenti ciji je rok dospeca duzi od jedne godine.
azjzastupljenije su akcije/ njih ne emituju samo krajnje deficitne ekonomske
jedinice! vec i intermedijarne institucije. One su znacajne ne samo u
transformaciji finansijske stednje! vec i u formiranju svojinske i upravljacke
strukture i u njihovom restrukurisanju.
Du*orocni krediti komercijalnih, hipotekarnih, investicionih, poslovnih banaka
(nesvojinski duznicki insturmenti).
Du*orocne obveznice i ostale ,o- (na srednji i dugi rok)
Polise osi*uranja I instrumenti penzioni+ fondova
Podela intsurmenata#
a) ,kcije
b) 9ugorocne obveznice
c) <ibridni instrumenti
52. POJAM AK'IJ-
,kcija je <o: koju izdaje akcionarsko drustvo (ili komanditno drustvo na akcije) sa
odredjenom nominalnom vrednoscu koja predstavlja deo njegovog osnovnog kapitala. +o
je vlasnicki instrument! kojim vlasnik postaje suvlasnik preduzeca! 0 stice pravo na neki
udeo u eventualnim prihodima. Prodajom akcija preduzece stice sopstveni kapital! koji
predstavlja trajni izvor finansiranja. Pri emitovanju akcija! u slucaju da je nominalna
vrednost akcija manja od prodajne cene pri emitovanju! ta premija se naziva azija ili
kapitalni dobitak.
0kcija -" deonica
$. ,kcije su deljive na nepravilne iznose ($.%! itd)/ deonice se trguju u konacnim
iznosima i nisu deljive.
%. ,kcije se vode u poslovnim knjigama! i glasi na ime vlasnika/ deonice mogu
glasiti i na donosioca.
&. aplata emitovanih akcija je promptna/ deonice se mogu izmiriti na rate.
53. ,RST- AK'IJA I PRA,A IZ AK'IJA
:rste (prema Cakonu o preduzecima)#
$. prema redosledu emitovanja (osnivacke i akcije sledecih emisija)
%. prema sadrzini prava ucesca u dobiti (obicne ili redovne! i priotitente ili
povlascene)
&. prema pravu glasa (ona sa! one bez)
&ajvaznija je podela na obicne i prioritetne.
&.
#bicne akcije su osnovno vlasnistvo drustva! i one se prvo izdaju prilikom formiranja
drustva. One direktno snose rizik poslovanja drustva/ cena varira na trzistu! u odnosu na
uspeh poslovanja. One nemaju pravo prvenstva to pripada povlascenim akcijama.
2misijom ovih akcja se dolazi do sredstava za finansiranje poslovanja! a kupci sticu udeo
u vlasnistvu preduzeca.
Obicne akcije se dele po klasama (,! *! itd)! a postoje i garantovane akcije (kada su
garantovane od strane neke druge institucije).
Prava obicnih akcija#
$. Pravo kontrole (izbor uprave)
%. Pravo na deo dobiti (dividenda)
&. Pravo prece kupovine akcija (prioritet pri novim emisijama)
'. Pravo na pregled poslovnih knjiga (uvid u poslovanje)
(. Pravo na aktivu u slucaju likvidacije (isplata u stecaju)
-. Pravo na transfer akcija (pravo na prodaju i prenos vlasnistva)
Prioritetne akcije se izdaju nakon izdavanja obicnih akcija! a vlasnici nemaju prao
upravljanja u drustvu. Ona nosi pravo prvestva na isplatu dividende i sredstava u
likvidaciji. One su hibrid izmedju instrumenata duga 0 kapitala. 1reiraju se da bi se
povecala sigurnost u pogledu placanja.
:rste#
$. 1umulativna (isplata pre obicnih akcija)
%. Participativna (pravo na isplatu dodatnih dividendi koje ne sleduju obicnim
akcijama)
&. Participativno-kumulativna (mesavina)
54. '-NA AK'IJA
Nominalna vrednost akcija (cena po kojo drustvo vodi emitovane akcije u svome
knjigovodsvtu)
Knji*ovodstvena cena (dobija se deljenjem ukupne vrednosti akcionarskog kapitala
brojem emitovanih akcija).
/rzisna cena (cena po kojoj se akcija prodaje na sekundarnom trzistu)
ovcana davanja kupovina akcija
ovcana primanja dividende (eventualno! prodaja akcija po visoj trzisnoj ceni)
Procenu trzisne vrednosti#
$. Bodel promenljive dividende
%. Bodel stalnog rasta dividende po konstantnoj stopi
&. Bodel visefaznog rasta dividendi
'. Bodel nepormenljive dividende
55. POJAM 6(*ORO'NIH O9,-ZNI'A
Obveznica je <o: odredjene nominalne vrednosti! kojom se emitent obavezuje da ce
datom licu isplatiti datog dana dospelosti iznos u njoj naveden (iznos anuitetskog
kupona). Ona sadrzi najmanje dva elementa# fiksni datum dospeca i iznos kamate. One
odrazavaju duznicko-poverilacki odnos.
Obveznica vlasniku obezbedjuje isplatu kamate i glavnice! po utvredjenom redosledu! u
datom periodu. Ca emitenta! to je izvor sredstava za finansiranje poslovanja. 1amata se
placa najcesce dva puta u godini! a glavnica na dan dospeca obveznice. Obveznice imaju
&3
najmanje rok od godinu dana (te se zovu note). 1amate koje se placaju do dospeca
glavnice se zovu kuponska ili nominalna kamatna stopa.
0kcije -" obveznice
$. Obveznice odrazavaju duznicko-poverilacki odnos/ akcije su udeo u vlasnistvu
drustva.
%. 0malac obveznice nema upravljacka prava/ akcionar ima.
&. Potrazivanja imaoca obveznice je! u glavnom! fiksan i vezan za nominalnu
vrednost i utvrdjen iznos kamatne stope/ kod akcionara! sve varira.
'. ,kcionar snosi rizik za poslovanje emitenta do iznosa svog uloga/ obveznice
mogu bit zagarantovane.
(. Obveznica je dug emitenta/ ulog akcionara je! medjutim! imovina izdavaoca.
-. Potrazivanje imaoca obveznice moze biti obezbedjen garancijom/ akcija je uvek
rizik.
.. 9ividende je nepouzdan prihod imaocu akcije/ kamata na obveznicu je redovna
(izvesna)
3. :lasnik akcije nema pravnu zastitu prilikom isplate dividende/ vlasnik obveznice
moze pokrenuti sudski postupak.
Rizici obveznica
>izik kamatne stope! rizik reinvestiranja! kreditni rizik! inflacija! fluktuacije deviznog
kursa! likvidnost! promene kamatne stope.
2misiona cena diskontnih obveznica niza je od nominalne.
57. ,RST- 6(*ORO'NIH O9,-ZNI'A
ajpouzdanija podela je prema emitentu.
a) drzavne obveznice! b) obveznice lokalnih organa! c) korporativne
obveznice.
Drzavne obveznice su se prve pojavile (8rednji vek)/ finansiranje ratova! danas fiskalnih
rashoda. ajkvalitetniji instrument trzista kapitala.
#bveznice lokalni+ or*ana vlasti su cesto oslobodjene poreza! i finansiraju kapitalne
projekte. 8topa prinosa je manja od drzavnih.
Korporativne obveznice emituju preduzeca radi kapitalnih ulaganja.
58. INO,A'IJ- NA TRZIST( O9,-ZNI'A
Diskontne obveznice (obveznice sa nultim kuponom) kupuje se po nizoj ceni od
nominalne! a kada dospeju vlasniku se isplacuje nominalna cena. +a razlika je kamata.
#bveznice sa promenljivom kamatnom stopom su nastale zbog viskoh stopa inflacija u
nekim zemljama. Ovo dozvoljava da trzisna vrednost obveznice pretrpi promene
uslovljene inflacijom.
#bveznice sa odlozenim placanjem kamate/ kamata se placa u neodredjenom roku ili se
placa drugim obveznicama.
Pri+odne obveznice su vezane za poslovanje emitenta. astale su kod preduzeca koja
nisu uvek prikazivala likvidnost! pa nisu mogla da isplacuju kamate. (slicne prioritetnim
akcijama)
2Put3 obveznice imaju pravo prodaje emitentu (da mu je proda po nominalnoj ceni). Ove
obveznice su jeftinije.
Industrijske razvojne obveznice emituje drzava radi finansiranja poduhvata od opste
koristi za privredu. 1amate su male.
&4
45#N $4i6uid 5ield #ption Note% je tip opozive konvertibilne bezkuponske obveznice.
:lasnik ima pravo da proda obveznicu emitentu! a emitent ima pravo da opozove
oveznicu pre roka dospeca.
7;. RAN*IRANJ- <R-JTIN*= O9,-ZNI'A I O6R-6JI,ANJ- ,R-6NOSTI
O9,-ZNI'A
>angiranje je nacin za ocenu verovatnoce da duznik nece izvrsiti obaveze po osnovu
emitovanih obveznica. Procenjuje se finansijska snaga emitenta i kvalitet svake serije.
Obveznice se svrstavaju u rangove (grupe)! koje se krecu od ,,, (najbolje) do 9
(najgore). Obveznice ranga ** nemaju investicioni status (nije dozvoljeno da
institucionalni investitori investiraju u njih) (junk bonds). jih karakterise visok rizik i
prinos. 8vrha rangiranja je zastita vlasnika obveznica.
Nominalna vrednost obveznica je jednaka knjigovodsvtenoj vrednosti ili denominaciji.
+o je glavnica duga emitenta. Ona je vazna zbog knjigovodstvene evidenceije i
izrazavanja trzisne vrednosti.
/rzisna vrednost se izrazava kao procenat njene nominalne vrednosti. Ova cena se
formira na sekundarnim trzistima. 6esci je slucaj da se prodaja vrsi po ceni koja je niza ili
visa od nominalne.
1ada je (nominalna kamatna stopa)N(kamatna stopa trzista kapitala) --- tada se prodaju
1ada je (nominalna kamatna stopa)O(kamatna stopa trzista kapitala) --- premija
1ada je (nominalna kamatna stopa)P(kamatna stopa trzista kapitala) --- diskont
'5
'$