VIII

RAD AVNOJ-a I NACIONALNOG KOMITETA

OD DRVARSKE OPERACIJE DO OSLOBOENJA
BEOGRADA
Posle neuspelog vazdunog desanta na Drvar, sedite Vr -
hovnog taba NOV i POJ i Nacionalnog komiteta osloboenja
Jugosl avi j e prenet o je na ostrvo Vis. U to vreme meunarodni
dogaaji razvijali su se tako da je trebalo da vrhovno pred-
stavnitvo naroda, Prezi di j um i Nacionalni komitet, kao i
Vrhovni tab, nau takvo sedite gde e moi nesmetano da
vre svoju funkciju.
403
Na Visu je Nacionalni komitet pr edu-
zeo dal j e mere za razvoj i j aanj e organa narodne vlasti. Nj e-
gova poverenitva postala su samostalni pri vredni i upravni
organi, koji su rukovodili preko odgovarajuih resornih organa
zemaljskih antifaistikih vea. Kr aj em j ul a on je izdao uput -
stvo o pr euzi manj u vlasti u novoosloboenim kr aj evi ma i ve-
likim gradovima. Na osnovu tog uput st va narodnooslobodilaki
odbori su pristupili t emel j i t oj pri premi ne samo za preuzi manj e
vlasti ve i za obnovu privrede. Te mere su omoguile da se u
novoosloboenim podruj i ma brzo normal i zuj e ivot i ener-
gino pristupi obnovi zemlje, a u prvom redu obnovi saobra-
aja. U avgustu i sept embru doneseni su pravilnici i poslovnici
za rad poverenitva Nacionalnog komiteta.
Jedna od naj znaaj ni j i h mera koj e je NKOJ preduzeo na
Visu jeste, svakako, borba za meunarodno pri znanj e nove J u-
goslavije. Dolaskom Vrhovnog taba na Vis olakan je dodir
sa zapadnim saveznicima, pod ijom je zatitom delovala j u-
goslovenska izbeglika vlada u Kairu. To, kao i odluka Tehe-
ranske konferencije, omoguilo je da se uspostavi jo t enj a
saradnj a s nj i ma i ree mnoga vana pi t anj a.
403 p
e
t i kongres KPJ, st enografske beleke, Kul t ura, Beograd, 1949,.
str. 82.
329;
Kr upne vojno-politike pobede naroda Jugosl avi j e u toku
trogodinje borbe izazvale su krizu jugoslovenske emi grant ske
vlade. Da bi ovu vladu odrali, saveznici su, posle opreznih
politikih opita, nastojali da je izmire s rukovodstvom NOP-a
u zemlji.
Sporazum Tito Bri t anska vlada je teila da se odluke
ubai Teheranske konferenci j e u odnosu na
Jugosl avi j u to pr e sprovedu u ivot,
ali su kr al j i izbeglika vlada i dal j e pravili sve mogue
smetnje.
404
Posle pada Puri eve vlade, 24. maj a, kr al j je, pod-
st aknut kr aj nj e reakci onarni m elementima, otezao da poveri
mandat novom predsedni ku vlade.
403
Ali je on ipak, 30. maj a,
na pri j emu kod Vinstona erila, pristao da dunost predsed-
ni ka vlade poveri dr Ivanu ubaiu, i to svojim ukazom od
prvog j una potvrdio. ubai je odmah preduzeo mere da to
pre postigne sporazum sa rukovodiocima narodnooslobodilakog
pokret a u zemlji, to je upravo bilo i u skladu sa politikim na-
st oj anj i ma saveznika.
Odgovorni krugovi na Zapadu zahtevali su da se, kao
uslov za pri znavanj e postojeeg st anj a u Jugoslaviji, nae neki
put za saradnj u izmeu ubaieve vlade i Nacionalnog komi-
t et a osloboenja Jugoslavije. Njihova prvobi t na zamisao bila
je da se formi ra j edi nst vena jugoslovenska vlada sa ubaiem
ria elu. Ali je t akva kombi naci j a ubrzo propala kao nerealna.
Umesto toga dolo je sredinom j una na ostrvu Visu do sa-
st anka izmeu Josipa Broza Tita, predsedni ka Nacionalnog ko-
mi t et a osloboenja Jugoslavije, i Ivana ubaia, predsedni ka
kral j evske vlade. Na ovom sast anku je ubai pokuao da
likvidira Nacionalni komitet traei njegovo fuzi oni ranj e s
Ttraljevskom vladom. Pozivajui se na Ustav od 1931, on je
isticao da je kral j vrhovni komandant svih oruanih snaga u
Jugoslaviji. Nacionalni komitet je t akve i sline mahi naci j e u-
bai eve brzo razbio energinim stavom zasnovanim na
404 j\j
a
Teher anskoj konferenci j i (1. decembra 1943. godine) zakl j u-
eno je da se Narodnooslobodilakoj vojsci Jugosl avi j e prui mat er i j al na
pomo. U vezi s tim, Puri eva vlada, u koj oj je Draa Mihailovi bio
mi ni st ar vojske, ubrzo je dola u politiku krizu, te je bila pri si l j ena da
podnese ost avku.
os Dvadeset et vrt og maj a Ceril je u Donj em domu dao izjavu
da je Puri podneo ost avku. Meutim, 25. maj a Puri je uput i o depeu
Konst ant i nu Fotiu, ambasadoru kr al j evske vl ade u Vaingtonu, u koj oj
pored ostalog kae: Iako je g. Ceril 24 maj a u Donj em domu dao
i zj avu da sam podneo ostavku, to ni j e tano. Ulaem velike napore, uz
milost Njegovog kral j evskog Velianstva, da sast avi m novu vladu (Di-
pl omat ski arhi v DSIP, FNRJ. Dubrovni k, depea predsedni t va kr a-
l j evske vl ade pov. br. 339 od 25. maj a 1944 bez reg. broja).
330;
t ekovi nama oslobodilake borbe naroda Jugoslavije. Pregovori
su zavreni 16. j una pot pi si vanj em sporazuma, koji se imao
objaviti posle obrazovanj a Subaieve vlade.
Prema odredbama ovog sporazuma kral j evska vlada je
morala biti sast avl j ena od demokratskih elemenata koji se nisu
kompromitovali u borbi protiv narodnooslobodilakog pokret a.
Nj ena glavna dunost je bila da organi zuj e pomo NOVJ, stara
se za pr ehr anu stanovnitva i dovede u sklad rad predst avni t va
u inostranstvu s pot rebama naroda i narodnooslobodilake
borbe. ubaieva vlada je priznala tekovine trogodinje borbe
naroda Jugoslavije, odajui pri znanj e Narodnooslobodilakoj
vojsci, a u isto vreme osudila sve kolaboracioniste u zemlji. Sa
svoje strane, Nacionalni komitet je dao saglasnost da o kona-
nom dravnom ur eenj u odlui narod posle osloboenja cele
zemlje, da u vladu ubaia uu Sret en Vukosavljevi i Drago
Marui (kao saradnici NOP-a, ali ne i kao njegovi predstavnici)
i da u London uput i svog predst avni ka koji e sa predst avni -
kom kral j evske vlade koordinirati sar adnj u u borbi protiv
nepri j at el j a.
Sporazum Titoubai je predst avl j ao jo j ednu kr upnu
politiku pobedu NOP-a. Borba naroda Jugosl avi j e i nj ena NOV
zvanino su pri znat e a sve odredbe Drugog zasedanja AVNOJ-a
ostale su net aknut e. Ustupak je ust vari samo u tome da je
zasada prakt i ki skinuto sa dnevnog reda pi t anj e pr i znanj a
NKOJ-a, a otvorena perspektiva za spaj anj e NKOJ-a i vlade
u i nost ranst vu ukoliko e vlada iskreno pri menj i vat i t aj spo-
razum.
406
Obostrane obaveze imale su da poslue j aanj u borbe
protiv okupat ora i uvrenj u meunarodnog poloaja nove J u-
goslavije.
Nacionalni komitet osloboenja Jugoslavije bio je za
ovakav sporazum iz politikih razloga, uveren da on ni u kom
sluaju ne moe negativno uticati na dalji razvoj narodnooslo-
bodilakog rat a i narodne revolucije, niti oslabiti rukovodeu
ulogu radnike klase i KPJ u postizanju ratno-revolucionarnog
cilja. Garanci j e su za to, pored ostalog, monolitno politiko j e-
dinstvo ogromne veine naroda i jaka oruana sila revol u-
cionarna NOV Jugoslavije. Sporazum je mogao samo uvrstiti
meunarodni poloaj nove Jugoslavije i, u kr aj nj oj liniji, samu
narodnu vlast. Uspost avl j anj e neposrednih veza izmeu Vr-
hovnog taba i saveznikih komandi, koj e je usledilo odmah iza
toga, znailo je defi ni t i vnu politiku i voj nu afi rmaci j u na-
radnooslobodilakog pokreta u meunarodni m r azmer ama i
osudu politike izbeglike vlade i nj eni h pristalica u zeml j i i
inostranstvu.
406
Ist ori j sko odel j enj e Cent ral nog komi t et a SKJ pismo NKOJ- a
od 23. j una 1944 (inv. br. 6989).
331;
Posle ovog sporazuma saveznici su vrili pritisak na Na-
cionalni komitet da se to pre formi ra zajednika vlada. Oni
nisu bili zadovoljni duhom sporazuma koj i m su pri znat e sve
tekovine NOB, ve su nastojali svim silama da ouvaj u pozi-
cije starog reima. Tako je saveznika komanda u Italiji po-
zvala predsedni ka Nacionalnog komiteta na pregovore oko
obrazovanja j edi nst vene vlade. Na sast anku Centralnog komi-
teta KPJ od 30. j una, poto je razmot rena situacija donesena je
odluka da se odbije ovaj poziv, j er su pregovori izmeu vlade u
emigraciji i Nacionalnog komiteta unut r anj a stvar jugosloven-
skih naroda, i saveznici nemaj u pravo da se u to meaj u.
Odluan stav CK KPJ slomio je nast oj anj e velikih sila da na-
met nu svoju vol j u naim narodima.
Po povrat ku u London ubai je 7. jula obrazovao novu
vladu u koju su ula lica koja su pokazivala odreene simpa-
t i j e prema NOP-u.
407
Nova vlada Ivana ubaia, kao pr edst av-
nik liberalne buroazije, pored vetih mahi naci j a koj i ma se di-
skret no sluila protiv interesa NOB, povela je deliminu borbu
i protiv desne reakcije, iji su predstavnici velikosrpski he-
gemonisti godinama rukovodili radom emgracije. Ti reak-
cionarni elementi imali su neogranienu vlast u emigraciji,
komandovali su slabim voj ni m snagama, razmetali se izdanim
svotama novca i sluili se bestidnim met odama lane propa-
gande. Nova vlada se Vikim sporazumom obavezala da ukloni
kolaboracioniste iz dravnog aparat a. Kral j evi m ukazom uki nut
je kral j evski ambl em na svim rat ni m i pomorskim zastavama,
blokirana su novana sredstva u inostranstvu,
408
rasformi rana
417 pored Ivana ubaia u novu vl adu su uli: Sava Kosanovi,
Izidor Cankar, Drago Marui, J ur a j ut ej i Sret en Vukosavljevi.
408
Sredinom mar t a 1944. Nacionalni komitet uput i o je saveznicima
zaht ev da se stavi embargo na novana sredst va kr al j evske vlade, koja
je ona bezduno rasi pal a u line svrhe, za pomo etnicima Drae Mi hai -
lovia i za propagandu protiv NOB. No, i pored toga, 31. mar t a iste
godine upueno je Drai Mihailoviu 25.000.000 di nara, 1.000 napoleona u
zlatu i 30.000 dolara, a 19. maj a: 7,000.000 di nara, 2,000.000 f r ancuski h
f r anaka i 75.000 dolara (Diplomatski arhi v DSIP FNRJ, Dubrovni k
predsedni t vo vlade, st. pov. 168 i 219/44, bez reg. broja).
Jugosl ovenska vlada raspolagala je u leto 1944. sledeim f i nan-
si j ski m sredst vi ma: 2.194 zlatne poluge sa 876,294.991 unca finog zlata,
3.956 vreica zlata sa 463,320.360 unci finog zlata, 1,862.000 dolara kod
Federal ne rezervne banke (Federal Reserve Bank) u Nj uj or ku;
3,000.000 dolara kod Cent ral ne banke u Cari gradu. 20,000.000 f r ancuski h
Ir anaka uzetih na zaj am mar t a 1944. od f r ancuske vl ade general a De-
Gola i 1.687.000 vaj carski h f r anaka kod Nacionalne banke u Cirihu.
Lini rashodi Puri eve vl ade dosezali su sumu od 3,000.000 dolara .'.a
j edno t romesej e (Diplomatski arhi v DSIP, Beograd, sanduk 81, bez.
reg. broja).
332;
je novinarska agencija Presbiro i redakci j a Bazovice koja
je godinama irila klevete o narodnooslobodilakom pokret u
u Jugoslaviji.
Ministarstvo vojske i mornari ce jugoslovenske kral j evske
vlade imalo je izvesne snage u Egiptu, Rodeziji, Aliru i Malti
ukupno 710 voj ni ka i oficira, 341 mornara (sa dve mot orne
torpiljerke, j ednom podmornicom i j ednom korvetom) i 807
avijatiara. Ovim snagama rukovodio je Odel j ak Vrhovne ko-
mande u Kairu. Na sednici od 7. oktobra kral j evska vlada je
donela odluku da celokupno vojno osoblje van otadbine odmah
stupi u NOVJ. Kolaboracionisti, koji su za vreme Puri eve
vlade prebegli iz zemlje, kao i svi oni koji su odbili da se po-
kore ovim naredbama vlade, imali su biti smat rani kao izbe-
glice, a mat eri j al na pomo im je uskraena. Meutim, vlada
ni j e preduzimala odgovaraj ue mere da se ovi ukazi sprovedu
u ivot. Kad je na poloaj ministra vojske doao general Risti,
reakcionarni elementi u emi grant skoj vojsci opet su postali
aktivni. Risti je opovrgnuo nar eenj a oruanim snagama o
prelasku na st ranu NOVJ. U Italiji i u vaj carskoj on je, uz
pomo generala Pet r a Zivkovia, pokuao da stvori voj ne jedi-
nice od mal obroj ni h pristalica meu rat ni m zarobljenicima
bive jugoslovenske vojske, koji su se u to vreme nalazili u
saveznikim logorima. Risti se nadao da e novoformi rani m
jedinicama osigurati aktivno uee na saveznikom f r ont u u
Italiji i na t aj nain bar donekle popraviti ugled emi grant ske
voj ne klike u oima saveznika. Zahval j uj ui radu odbora NOP
meu rat ni m zarobljenicima, ova akcija mi ni st ra Ristia pot-
puno je propala i on je bio prisiljen da podnese ostavku. Ali
je vlada i dal j e odugovlaila s l i kvi di ranj em vojnih snaga u
inostranstvu sve do f or mi r anj a jedinstvene vlade u Beo-
gradu.
409
Servisi Crvenog krst a u i nost ranst vu reorganizovani su
i izraen je plan po kome je trebalo da se oni postepeno obj e-
dine sa Crveni m krst om u zemlji. Oni su preuzeli brigu oko
sl anj a pomoi jugoslovenskim zarobljenicima, kojih je tada bilo
oko 140.000. Na sast anku glavne direkcije Admi ni st raci j e uj e-
di nj eni h naroda za pomo i obnovu (Unra) u Vaingtonu,
19. jula, mi ni st ar vlade Sava Kosanovi postavio je pi t anj e o
sl anj u hi t ne mat er i j al ne pomoi stanovnitvu na osloboenoj
409
Do poetka f ebr uar a 1945. na Bliskom istoku su se nalazile
sledee voj ne snage vl ade u emi graci j i : 111 oficira, 118 podoficira i 221
vojno i graansko lice na slubi u vojsci. (Istorijsko odel j enj e Cent ral -
nog komi t et a SKJ inv. br. 7365). U zapadni m zeml j ama i Ameri ci :
96 oficira, 54 podoficira i 129 voj ni ka i voj ni h slubenika (Diplomatski
arhi v DSIP, Dubrovni k, Izvet aj predsedni ka vl ade Ivana ubai a od
19. f ebr uar a 1945, k. 1231 bez reg. broja).
333;
t eri t ori j i Jugoslavije, koju je jo 16. aprila pismeno zatraio
predsednik Nacionalnog komiteta. Meutim, ovo pi t anj e je r e-
eno kasnije. Vlada je 28. j ul a povela pregovore sa britanskim
Ministarstvom t ransport a (Ministry of War Transport) o po-
vrat ku 68 brodova (oko 470.000 tona nosivosti) Trgovake mor-
narice, koji su tokom rata preli pod bri t ansku zastavu i dobili
bri t ansku posadu.
Vlada Ivana ubaia teila je da kod saveznika bar do-
nekle povrati ugled koji su rani j e vlade, svojom kr aj nj e reak-
cionarnom politikom, potpuno izgubile. Ona je nastojala da
dobije pri znanj e saveznikih vlada, j er samo u tom sluaju
mogla da igra ulogu saveznika u antihitlerovskoj koaliciji. Zato
je, pre svega, elela da s vladom SSSR uspostavi normal ne
odnose koji su za vreme Puri eve vlade, naroito posle ostavke
St anoj a Simia na poloaj ambasadora u Moskvi, 10. mart a
1944, zapali u ozbiljnu krizu. Verbal nom notom od 29. jula
vlada SSSR priznala je vladu Ivana ubaia i izrazila sprem-
nost da podri nj en rad u duhu sporazuma Titoubai. U
ovakvim povoljnim uslovima ubai je, 22. sept embra, ponovo
naimenovao St anoj a Simia za ambasadora u Moskvi. Vlada
SAD, preko svoga ot pravni ka poslova, 30. jula priznala je novu
vladu i odobrila sporazum Titoubai. Na t aj nain sa-
veznici su, posle t ri godine uporne i t eke borbe, priznali sve
tekovine NOB, a NOVJ zvanino proglasili svojim saveznikom.
Otpor reakcije Kr aj nj e reakci onarne snage, kako one
sporazumu Tito u zemlji tako i one u inostranstvu, ne-
ubai zadovoljne sporazumom Tito uba-
i, na koji su gledale kao na gubitak
poslednjih svojih politikih pozicija, pourile su da izraze
nepoverenj e ubaievoj vladi a odanost kr al j u i dinastiji Ka-
raorevia. U svojim kombi naci j ama one su se i ovog put a
oslanjale na etnike Drae Mihailovia, iako su ovi ve bili
izgubili svaki oslonac i podrku naroda. Tako je 20. j ul a etniki
Cenat ral ni nacionalni komitet kral j evi ne Jugosl avi j e sazvao u
zemlji konferenci j u predst avni ka kolaboracionistikih partija.
410
Tom prilikom je donesena rezolucija o nepri znavanj u spora-
zuma Titoubai, a sve odluke vlade ubaia proglaene
su bespravnim. Ovom politikom akci j om etnitvo je dolo u
di rekt an sukob s kral j evskom vladom, koj a je godinama po-
magala i rukovodila snagama Drae Mihailovia, smat raj ui
etniki pokret svojim naj j ai m politikim kapitalom. Ovu
etniku rezoluciju podrala je veim delom emi graci j a u ino-
st ranst vu.
410
Mesto konferenci j e ni j e ut vreno.
334;
Posle sporazuma Tito ubai, emigrantski reakcio-
nar ni elementi preneli su cent ar svoje delatnosti sa Bliskog
istoka u Italiju. Na inicijativu Zivka Topalovia, 18. avgusta je
formi rana u Rimu Srpska liga, koja je radila za raun Drae
Mihailovia. Bivi velikosrpski elementi u Rimu vladika
Iri nej Obradovi, Adam Pribievi, Vukoti i Dobovi for-
mirali su 26. avgusta Bal kan klub, koji je imao zadatak da sve
bal kanske reakci onarne elemente okupi u borbu protiv NOP-a.
Poetkom sept embra je slovenaka emigracija, sast avl j ena od
predst avni ka socijalista (Gern), liberala (Kuzafura) i kl eri ka-
laca (Godin), obrazovala j edi nst venu reakci onarnu st ranku
Slovensku zvezu, koja je 16. sept embra sklopila savez sa
Bal kan-kl ubom.
U vaj carskoj je bivi kral j evski poslanik Jurii obra-
zovao 6. sept embra Bal kan kl ub sekciju za vaj carsku. Ne-
koliko dana kasni j e u Bernu je emi grant ska frakci j a Hrvat ske
seljake strane, pod rukovodstvom Bruna Jut roni a i Fede-
rika Goldonija, formi ral a odbor pod nazivom Spas Hrvat a.
Obe ove grupe, na zajednikom sast anku 14. sept embra u Ci-
rihu, donele su rezoluciju koj om su vladu ubaia proglasile
odgovornom za propast monarhi j e i izrazile solidarnost sa
Draom Mihailoviem.
411
Poverenj e ubaievoj vladi otkazali su mnogi diplomatski
i vojni funkcioneri. Na Bliskom istoku, pod rukovodstvom Mi-
lovana Radovanovia, direktora Presbiroa, i generala Mirko-
via, efa voj ne mi si j e i generalnog konzula u Bej r ut u, for-
mi ran je 18. sept embra odbor pod nazivom Velika Jugoslavija,
s ciljem da okupl j a sve one koji su otkazali poslunost legi-
t i mnoj vladi, a u prvom redu voj na lica. Ova emigrantska
grupa pokrenula je ponovo list Jugoslovenski glasnik i po-
vela nepri j at el j sku kampanj u protiv NOVJ.
412
U Vaingtonu
je kral j evski ambasador Konst ant i n Foti, kome je 10. j una
oduzet agreman ambasadora, takoe vodio upor nu borbu protiv
sporazuma Tito ubai. Izdano pomagan od reakcionarnih
el emenat a u Americi, on je pokrenuo list Srbobran. Foti je
4, 1
Di pl omat ski ar hi v DSIP, Dubrovni k, Izvet aj pomonika mi -
ni st ra spoljnih poslova St oj ana Gavrilovia od 3. sept embra 1944. Ivanu
ubaiu bez reg. broj a.
412
Zbog otpora emi graci j e na Bliskom istoku, vl ada Ivana uba-
ia bila je pri si l j ena da svojim dekret om od 28. avgust a 1944. nai me-
nuj e pomonika mi ni st ra i nost rani h poslova St oj ana Gavrilovia za de-
legata vl ade na Bliskom istoku. Nj emu su dat a ovlaenja da sredi hao-
tino st anj e u di pl omat sko-konzul arni m predst avni t vi ma, vojsci i osta-
lim vl adi ni m ust anovama.
335;
pisao pisma i memor andume vladi SAD i poseivao inovnike
Mi ni st arst va i nost rani h poslova radei protiv interesa legalne
vlade i naroda Jugoslavije.
413
Rad ovih emi grant ski h grupa potpomagali su reakci j a na
Zapadu i rukovodstvo katolike crkve u Vat i kanu. Na inicija-
tivu emi grant ske grupe u Americi, a uz pomo i nost rane reak-
cije, u pri sust vu predst avni ka raznih reakci onarni h grupa u
inostranstvu, odrana je 6. oktobra 1944. konferenci j a u Rimu.
Na konferenci j i je zakl j ueno da se kr al j u Pet r u uput i dele-
gacija sa general om Pet rom Zivkoviem na elu, koja e, u ime
predst avni ka svih par t i j a uesnica na konferenci j i , zahtevati
da se raspust i vlada ubaia. Upuen je memor andum zapad-
nim saveznicima u kome se uskr auj u pr ava politikog pred-
stavnitva vladi u Londonu i trai odobrenj e da reorganizovane
jedinice kral j evske voj ske uest vuj u na f r ont u u Italiji. To je
bio jo j edan pokuaj reakci j e da se razbi j e sporazum Tito
ubai i zeml j a dovede do graanskog rat a.
Borba jugosloven- Progresi vni el ement i naih iseljenika u
skih iseljenika za SAD, s poznatim knj i evni kom slove-
meunarodnu nakog porekla Luj om Adamiem na
afirmaciju NOP-a elu, okupl j eni oko redakci j e lista Slo-
bodna re, formi ral i su jo 1943.
Odbor za pomo NOV Jugoslavije.
Odbor je okupl j ao oko sebe ugl edne ameri ke linosti
jugoslovenskog porekla (Zlatka Balokovia, umet ni ka, Nikolu
Teslu, naunika, i druge) i stavio sebi u zadat ak da ameriku
j avnost upozna sa istinom o borbi u Jugosl avi j i . Preko zborova,
konferenci j a i t ampe voena je uporna borba prot i v etnikog
pokret a s Konst ant i nom Fotiem na elu. Dvadesetog februara
1943. na kongresu amerikih Hr vat a u ikagu, kome je prisu-
stvovalo preko 1000 delegata iz svih kr aj eva SAD, istaknuto je
jedinstvo jugoslovenskih naroda i usvoj ena je rezolucija kojom
se ukazuj e puna pomo NOB-u u Jugoslaviji. For mi r an je Koor-
dinacioni odbor za pr i pr emu optejugoslovenskog kongresa
(koji je odran kr aj em decembra 1943) i Odbor za sakupl j anj e
413
Konst ant i n Foti je 14. okt obra 1944. pi sao pi smo predsedni ku
Ruzvel t u traei da se uini net o u odbrani pr ava srpskog naroda.
Predsedni k Ruzvelt je odgovorio Fotiu 3. novembra, pored ostalog, sle-
dee: Naa st al na el j a je bila da se j ugosl ovenske unut r a nj e tekoe
pri j at el j ski ree na osnovu slobodne vol j e naroda i uzi manj em u obzir
svih grupaci j a unut ar zemlje. Naa voj na pomo snagama otpora bila
je uper ena prot i v zaj edni kog nepr i j at el j a i odr ei vanj e te pomoi su
odluivali voj ni obziri (Konst ant i n Foti, Rat koj i smo izgubili Tra-
gedija Jugosl avi j e i neuspesi Zapada, Nj uj or k, 1948, str. 291).
.336
BEOGRADSKA OPERACI J A-OSLOBOOENJ E BEOGRADA-( 14 20. OKTOBAR 1944)
Slcica br. 21
BEOGRADSKA OPERACI J A-UNI TENJ E NEMACKE GRUPACIJE OKRUENE U REJ ONU BOLE-AVALA (l8 - 20. OKTOBAR 1 9 4 4 )
Ski ca br 22
pomoi NOVJ.
414
Rad log jugoslovenskog kongresa zabeleila
je i amerika tampa, koja je sve vie pisala o borbi naroda
Jugoslavije.
415
Kongres je pozdravio odluke Drugog zasedanj a
AVNOJ-a i, u ime pola miliona ameri ki h graana jugosloven-
skog porekla, uput i o apel predsedni ku vl ade i Kongresu SAD
da se uskrat i pomo etnicima Drae Mihailovia i zabrane
etniki film etnik i list Srbobran. Kongres je odluio
da se i dal j e sakupl j a pomo za NOV Jugoslavije, i sve nae ise-
ljenike koj i nisu bili regrut ovani u ameri ku voj sku pozvao je
da stupe u borbu prot i v faizma. Odazivajui se pozivu kon-
gresa, oko 19.000 naih iseljenika stupilo je 1944. u savezniku
vojsku. Kr aj em mar t a 1944. maral Tito je uput i o pismo pred-
sedniku Uj edi nj enog komi t et a Ameri kanaca jugoslovenskog
porekla, u kome se u ime naroda Jugosl avi j e zahval j uj e na
pozitivnom radu u korist NOB-a.
Posle sporazuma Tito ubai odran je 22. sept embra
1944. u Pi t sburgu novi kongres, pod predsedni t vom Zl at ka Ba-
lokovia. Kao glavni zadat ak koji je leao pred jugoslovenskim
Amerikancima, kongres je istakao pomo Jugoslaviji. U toku
1944. Uj edi nj eni komi t et tampao je o borbama naih naroda
19 broura, s tiraom od 675.000 pri meraka. Sakupl j eno je
175.000 pari odee, 306.000 dolara i 9.000 t ona mat eri j al a za
pomo Jugoslaviji.
416
Kr aj em j una 1944. f or mi r an j e meu naim iseljenicima
Narodnooslobodilaki odbor za Francusku, koj i je izdavao svoj
list Nova Jugoslavija. U celoj Francuskoj formi rano je 11 od-
bora, koji su obuhvatili 2.350 naih iseljenika. Veina ih je
aktivno sarai val a s pokret om otpora u Francuskoj . Treeg
avgusta formi rano je u Aliru udr uenj e Francuska Jugo-
slavija, koj e je nastojalo da okupi slobodne francuske graane
u jedinstveno aktivno pri j at el j st vo pr ema novoj Jugoslaviji.
U vaj carskoj su j una 1943. nai emi grant i formi ral i Ko-
mitet nacionalnog osloboenja Jugoslavije, koji je preko svog
lista Sloboda (rani j e Glas slobodne Jugoslavije) irio istinu
o naoj zemlji. Velike su zasluge ovog Komi t et a u pr i hvat anj u
begunaca iz nemaki h zarobljenikih logora i nj i hovog poste-
penog sl anj a u nau zeml j u.
4)4 pr ema i zvet aj u mi ni st ra unut r anj i h poslova kr al j evi ne J u-
goslavije (pov. br. 1849 od 12. apri l a 1943), za vr eme t r a j a nj a kongresa
sakupljeno je 73.000 dol ara pomoi za NOV Jugosl avi j e (Arhiv VII
bez reg. broja).
4
15 Tako je 3. novembra 1943. Luj Adami t ampao br our u Moja
rodna gruda (My nat i ve land) u koj oj je r askr i nkao i zdaj ni ku ulogu
Drae Mihailovia.
416
Diplomatski ar hi v DSIP, Beograd, sanduk 81 (bez reg. broja).
22 Oslobodilaki r at
337
U jesen 1943. u Italiji je formi ran Nacionalni komitet oslo-
boenj a Jugosl avi j e za Italiju, koji je okupljao nae izbeglice,
naroito r at ne zarobl j eni ke i lica i nt erni rana za vr eme itali-
j anske okupacije, kojih je bilo ukupno oko 80.000. Zahval j uj ui
svest ranom radu ovog Komi t et a veina ovih lica stupila je u
NOVJ.
417
Do 1. oktobra 1944. dobrovoljno se javilo za povrat ak
u otadbinu i stupilo u NOVJ 7.126 lica. Komi t et se borio protiv
ustake emigracije, koj a je, uz pomo Vat i kana i katolikog
klera, radila u i nost ranst vu protiv naih naroda. Sem toga,
on je sistematski radio na popularizaciji NOP-a i na povezi-
vanj u sa demokrat ski m i napredni m el ement i ma meu ekim,
francuski m, grkim, maarski m i bugarski m i nt erni rci ma i
zarobljenicima. Kr aj em sept embra 1944. Cent ral ni komitet KPJ
odao je Nacionalnom komitetu u Italiji puno pri znanj e.
Rad Nacionalnog U leto 1944. godine meunarodni ugled
komiteta osloboenja NOP-a sve vie je rastao. Nemaka, pri -
Jugoslavije na meu- tisnuta na istonom i zapadnom front u,
narodnoj afirmaciji bila je pri si l j ena da dri j ake snage i na
narodnooslobodila- jugoslovenskom ratitu. Jedinice NOVJ,
kog pokreta drei st rat egi j sku inicijativu u svojim
rukama, preduzele su u to vreme velika
ofanzivne operacije. Na t aj nain je jugoslovensko rat i t e po-
stalo veoma vano, pa se osetila nemi novna potreba za sadej -
stvom saveznikih armi j a s j edi ni cama NOVJ. Osim toga,
usled sve povol j ni j eg razvoja dogaaj a na frontovima, pred
saveznike su se u jaoj formi post avl j al a pi t anj a u vezi sa bu-
duim ur eenj em Evrope. Bal kan posebno Jugosl avi j a
bio je od izvanrednog politikog interesa za saveznike. Zbog
toga su oni jo uporni j e insistirali na obrazovanj u j ugosl oven-
ske vlade od predst avni ka Subaieve izbeglike vlade i Na-
cionalnog komi t et a osloboenja Jugoslavije.
Poetkom j ul a je saveznika komanda u Italiji, elei da
uspostavi t enj i kont akt sa Vrhovni m tabom NOV i POJ, po-
zvala maral a Tita da poseti Italiju. Vrhovni komandant NOV
i POJ pri hvat i o je ovaj poziv i 6. avgusta sastao se u Kazerti
sa saveznikim komandant om Sredozeml j a fel dmaral om Vil-
sonom. Na sast anku dvaj u saveznikih komandanat a reena su
417
Emi grant ska vl ada uput i l a je 16. sept embra 1943. iz Kai ra u
It al i j u voj nu del egaci j u pod rukovodst vom general a Pet r a Zivkovirv,
s ciljem da mobilise t o vei broj zarobl j eni ka i i nt erni raca u kr al j evsku
voj sku. Ova delegacija je svakom oficiru koj i st upi u jedinice kr al j evske
voj ske plaala 5.000, podoficiru 4.000, a voj ni ku 3.000 lira. Uprkos i zda-
nim novani m sredst vi ma, do 1. okt obra 1944. mobilisano je samo 40S
lica, meu koj i ma 176 oficira (Izvet aj kr al j evske vlade, Kabi net , pov.
br. 174/44, Arhi v VII, bez reg. broja).
338;
mnoga vana pi t anj a: materijalno snabdevanje NOVJ, sadej -
stvo saveznikog vazduhoplovstva s jedinicama NOVJ, f or mi -
r anj e vazduhoplovstva NOVJ uz pomo saveznika, bolnika
nega naih ranj eni ka i formi ranj e materijalno-tehnike baze u
Italiji. Takoe je postignut sporazum o povratku nae morna-
rice, koja je dotada plovila u sastavu saveznike sredozemne
flote. Potom je maral Tito, 7. avgusta, obiao front saveznikih
armija u Italiji i kod Bolsenskog jezera se sastao s koman-
dantom saveznikih kopnenih snaga u Italiji generalom Alek-
sandrom. Tom prilikom su se sporazumeli o povratku u sastav
NOVJ onih Hrvat a i Slovenaca iz Istre i Slovenakog pri morj a
koji su prisilno bili mobilisani u italijansku vojsku, i da se
Istra i Slovenako primorje, shodno odlukama Drugog zase-
danj a AVNOJ, i maj u smatrati operacijskim podrujem NOVJ.
Dvanaestog avgusta maral Tito se u Napulju sastao sa
predsednikom vlade Velike Bri t ani j e Vinstonom erilom. Na
sastanku je potvren sporazum sa saveznikim vojnim koman-
dantima o pomoi NOVJ i izmenjena su mi l j enj a o poslerat-
nom ureenj u Evrope i o sporazumu Tito ubai. U razgo-
vorima o jo otvorenim politikim i vojnim problemima ispo-
ljila su se razliita gledanja. Tako je Ceril u odnosu na Istru
zastupao italijanske interese, a u pi t anj u budueg drutvenog
ureenj a Jugoslavije isticao, pored ostalog, svoju koncepciju
o seljakoj bazi budue jugoslovenske drave, o umerenoj
agrarnoj reformi, o ustavotvornoj skuptini koja e odrediti
oblik vladavine. Ovakvi stavovi erila dominirali su i u zva-
ninoj politici britanske vlade u narednom periodu, a naroito-
u pi t anj u Istre i Trsta. Ipak su na ovom sastanku, kao i na
rani j i m sastancima sa saveznikim vojnim komandantima, re-
ena mnoga znaajna pitanja.
esnaestog avgusta su na ostrvu Visu nastavljeni razgo-
vori izmeu Nacionalnog komiteta i vlade Ivana ubaia.
Delegaciju kral j evske vlade sainjavali su Ivan ubai, Izidor
Cankar i Sava Kosanovi. Tom prilikom se kraljevska vlada
obavezala da e za NOVJ omoguiti pri j em mat eri j al ne po-
moi od saveznika, povesti pregovore o zaj mu i naj mu u korist
stanovnitva Jugoslavije, potpuno likvidirati oruane snage u
inostranstvu, javno se odrei Drae Mihailovia i njegovih et -
nika i postepeno u meunarodne organizacije (kao to slu
Unra, Crveni krst, sindikat i druge) uvesti, predstavnike
NOP-a. Osim toga, ona je pristala da rat na mornarica bive Ju-
goslavije, koja se nalazila na Malti pod administrativnom
upravom komande saveznike flote u Sredozemlju, pree na
Vis, u sastav NOVJ.
Posle ovih razgovora zvanino je objavljena deklaracija
koju je ubaieva vlada donela na svojoj drugoj pl enarnoj
22*
339
;sednici, 8. avgusta. Ovom dekl araci j om vlada se obavezala da e
potpuno izvriti sporazum zakl j uen u j unu 1944. na ostrvu
Visu i da pri znaj e pri vremenu upravu koj u je postavilo Ant i -
faistiko vee i Nacionalni komitet,
418
obeavajui da e r a-
diti na okupl j anj u svih demokrat ski h snaga pod rukovodstvom
maral a Tita. U vezi s tim, ona je osudila j avno i pri kri veno
sarai vanj e sa okupat orom kao naj vei zloin i izdajstvo na-
rodnih interesa. Pored toga, na i nsi st i ranj e Nacionalnog komi-
teta, ona se takoe obavezala da e raditi na pr i paj anj u Jugo-
slaviji svih kr aj eva oduzetih Rapalskim ugovorom. S druge
strane, predsednik Nacionalnog komi t et a dao je 17. avgusta
izjavu u koj oj je istakao da je narodnooslobodilaki pokret
optenarodna politika osnova oruanog ustanka, osudio rad
rani j i h emi grant ski h vlada koj e su se nepri j at el j ski odnosile
prema NOB-u, a ostavku Puri eve vl ade ocenio kao preduslov
za postizanje Vikog sporazuma, i pozvao sve one koji se nalaze
u nepri j at el j ski m formaci j ama da pri st upe NOVJ. Obj avl j i -
vanj e ovih dokumenat a imalo je snaan odj ek u narodu, na-
roito meu pripadnicima kvislinkih formaci j a, u koj i ma su
disciplina i moral bili ve znatno popustili a poj ave dezer-
t erst va uestale.
Preduzi maj ui obaveze da radi u interesu konanog oslo-
boenja naroda Jugoslavije, vl ada je preduzela niz mera koj e
su ile u prilog dal j em j aanj u NOP-a. Tako je 29. avgusta, na
nj en predlog, kr al j oduzeo komandu Drai Mihailoviu i pri -
znao marala Tita za jedinog vou jugoslovenskih snaga
otpora. Ovim je zadan odluan udarac etnikom pokret u i na
meunarodnom pl anu.
Poetkom sept embra 1944'. ver uj ui da e, usled save-
znikog napredovanj a, Nemci napust i t i Balkan, bri t anski vla-
daj ui krugovi vrili su pritisak na vladu ubaia da povede
konkret ne pregovore s Nacionalnim komitetom u cilju stva-
r anj a jedinstvene vlade. Pod ut i caj em ovakvih shvat anj a, i uz
podrku odgovornih l j udi u Engleskoj, ubai je 2. sept embra
postavio pi t anj e st var anj a j edi nst vene vlade.
419
Maral Tito je
u odgovoru Subaiu, 8. sept embra, istakao da prvenst veni
zadatak vlade t reba da bude snabdevanj e NOVJ a da e ostala
pi t anj a biti reena kasnije.
420
Bri t ansko ministarstvo i nost rani h
4, 8
Slubene novi ne Kr al j evi ne Jugosl avi j e br. 20 od 25. okt obra
1944. godine.
418
ubai u svom t el egramu upuenom maral u Titu 2. sept embra
1944. pie: Veoma je hi t no da se zna, da li e na sl uaj da Nj emci budu
srueni na Bal kanu, biti organizovana j aka j edi nst vena vl ada. Sa svih
st r ana svi zaht j evaj u i oekuj u t akovu vladu (Predsednitvo mi ni st ar -
s kog sa veta, Kabi net , pov. br. 376, 2. sept embra 1944, London, Arhi v
VII, bez reg. broja).
420
Arhi v VII, bez reg. broj a.
:340
poslova vrilo je i dal j e pritisak na Subaievu vladu zaht eva-
jui da u nj u ue Milan Grol, kao ovek odan kr al j u i mona r -
hiji, i da se sedite vlade premest i iz Londona u Bari. Meutim,
Nacionalni komitet se s tim ni j e sloio, j er za to ni j e bilo n i -
kakvi h st varni h razloga, te je vlada i dal j e ostala u Londonu.
Vojno-politiki dogaaji u sept embru brzo su se razvijali
u korist saveznika. Bugarska je 1. sept embra zatraila pri mi rj e,
a 9-og je Oteestveni f r ont preuzeo vlast i odmah otpoeo
reorganizaciju dravnog aparat a radi st var anj a to povoljnijih
uslova za zakl j uenj e pri mi rj a. Jedi ni ce Crvene ar mi j e izbile
su na nau granicu i brzo se, preko istone Srbije, orijentisale
ka Beogradu, a Glavna operat i vna grupaci j a NOVJ prodirala,
je s j uga i zapada, takoe u pravcu Beograda. Svi ti dogaaji
zahtevali su odlazak Vrhovnog komandant a NOV i POJ u
Moskvu radi dogovora s vladom SSSR o zajednikim dej -
stvima jedinica NOVJ i Crvene ar mi j e u Jugoslaviji.
Nacionalni komi t et osloboenja Jugosl avi j e morao je tada
voditi borbu i za ouvanj e onih jugoslovenskih t eri t ori j a na
koj e su ve odavno gaj ene aspiracije od st rane nekih susednih
zemalja. Prilikom smotre jedinica 1. dal mat i nske bri gade na
ostrvu Visu 16. septembra, Vrhovni komandant NOV i POJ
stavio je do znanj a javnosti reenost naroda Jugosl avi j e da po-
mognu dugogodinju borbu naroda Ist re i Slovenakog pri -
mor j a za pr i saj edi nj enj e Jugoslaviji. Javno i st i canj e naeg
stava u vezi s tim pi t anj em koji je naao svoj puni izraz u
poznatoj Titovoj formul i tue neemo, a svoje ne damo
bilo je neophodno potrebno, j er su zapadni saveznici ve tada
pokazivali sklonost da u tom pogledu zast upaj u neopravdane
zahteve Italije. Isto tako j asan i nedvosmislen stav zauzet je
i prema zahtevu nove bugarske vlade da se caribrodski, bo-
silj gradski i t rnski srez, na osnovu prel i mi narni h pregovora
1939. godine s vladom Milana Stojadinovia, pri poj e Bugar-
skoj. Ocenj uj ui t akav stav novog bugarskog rukovostva kao-
neosnovan, Glavni tab Srbi j e stavio je do znanj a bugarski m
voj ni m snagama da odmah obustave f or mi r anj e svakog oblika
vlasti na t oj teritoriji.
421
* *
*
411
U depei Gl avnog t aba za Srbi j u upuenoj 25. sept embr a b u -
garskom General t abu pored ostalog se kae: Nepri j at no smo i zne-
naeni vai m pot puno nepravi l ni m i nepr i hvat l j i vi m stavom po pi t anj u
srezova: bosiljgradskog, caribrodskog i t mskog, koj i su pre r at a pr i -
padal i Jugosl avi j i . Molimo da pri mi t e k znanj u da su ti srezovi ve
sada sast avni delovi savezne t eri t ori j e slobodne, demokrat ske f eder a-
t i vne Jugosl avi j e i da vai m j edi ni cama i organi ma izdate odgovaraj ua
nareenj a (Istorijsko odel j enj e Cent ral nog komiteta SKJ, inv. br. 6758)-
341;
Vlada u emigraciji, polazei od svojih klasnih interesa,
pune etiri godine vodila je nepri j at el j sku politiku protiv na-
rodnooslobodilake borbe. Troei narodnu imovinu u i nost ran-
stvu, pored ostalog, i za propagandu u korist etnika Drae
Mihailovia, ona je stvorila lanu sliku o st anj u u naoj zemlji,
zbog ega je borba ze meunarodnu afi rmaci j u nove Jugosl a-
vije bila veoma teka.
Odlukama Drugog zasedanja AVNOJ-a oduzeta su izbe-
glikoj vladi legitimna prava predst avni ka suvereniteta naroda
i drave Jugosl avi j e kao celine. Meutim, u spoljnim poslovima
ostala je podvojenost, j er je vlada u inostranstvu, odravanj em
diplomatskog kontinuiteta, bila priznata i pomagana od save-
znika. Sporazumom izmeu vlade u Londonu i Nacionalnog
komiteta na Visu formal no je reen meunarodni poloaj Ju-
goslavije. Taj sporazum doao je upravo kao posledica pobeda
koj e su izvojevali nai narodi nad okupat ori ma i nj i hovi m po-
magaima. Zato on predst avl j a j edan vaan korak unapred i
u konanoj likvidaciji podle i zloinake urot e otvorenih i
slabo zamaski rani h urotnika, od Nedia i Pavelia do Drae
Mihailovia.
422
Pregovorima na Visu, u Napul j u i u Moskvi afirmisala
se nova Jugosl avi j a kao dravna zaj edni ca koja je konano
raski nul a sa st ari m drut veni m poretkom. Formal no uspo-
st avl j anj e diplomatskih odnosa izmeu nove Jugosl avi j e i sa-
veznika usledilo je kasnije, posle f or mi r anj a pri vremene vlade
Tito ubai, koja je dola kao logian nast avak put a zapo-
et og pregovorima u drugoj polovini 1944.
428
Pet i kongres KPJ, st enografske beleke, Kul t ura, Beograd,
1949, str. 97.
342;