• •

;; ]

I

.'

i

.....

] I

1

•••••

Risto Pljakovski

U v 0 D

Struga je jedno od retkih turistickih mesta u nasoj zernlji, gde iz godine u godinu dolazi sve veei broj dornaeih i in?stranih gostiju da provedu odmor, da se osveze i razonode. .

Struga sa svojom okolinom pretstavlja podrucje koje obiluje prirodnim lepotama, kulturnoistoriskim spomenicima i turistiekim interesantnostima i zanimljivostima.

Da hi se turistirna omogucilo da se bolje upoznaju sa istorijom Struge, njenim Iepotama, privrednim razvojem i svim drugim mogucnostima koje Struga pruza za odmor i zabavu, Narodni odbor opstine u zajednici sa Turistiekim drustvom "Crni Drim' izdaje ovaj vedic u izdanju N ovinsko-izdavackog preduzecaj.Nova Makedonija" - Skopje.

Narodni odbor opstine i Turisticko drustvo "Crni Drim" zahva1juju svirna onima koji su ucestvovali u prikupljanju podataka i pripremanju materijala za ovaj vedic.

: Struga - pog1Jed na Drim

POLOZAJ I OKOLIN A

Struga se nalazi na kranjem jugozapadnom delu nase zemlje, a na samoj obali Ohridskog Jezera i reke Crni Drim, koja deli ovu lepu varosicu na dva jednaka dela. Odavde se pruza velicanstveni pogled na pI avo i bistro Ohridsko Jezero koje je nas najlepsi i najznacajniji prirodni spomenik. Na domaku Struge uzdizu se planine J ablanica i Karaorman koje su kroz istoriju bile njeni zastitnici. Ove planine obiluju retkim prirodnim lepotama, na cijim padinama se nalaze borove, hrastove i bukove sume, bistri i sumni izvori, glecerska jezera, bogata lovista, znacajni istoriski spomenici, kitna i zivopisna sela i dr.

Sama kotlina Struge je bogata vocnjacima, vinogradima, plodnim njivama, cvetnim livadama, a sto ornogucuje i jevtini boravak.

Dolinom reke Crni Drim prostiru se prekrasni pejsazi, a narocito klisurom od sela Tas Moruniste, gde vode Crnog Drima stva-

. raju razne brzake i voda se preliva sa jednog kamena na drugi stvarajuci spektarne boje. Ovi tereni su vrlo pogodni za sportski ribolov i kajakarstvo. Tokom cele godine po Crnom Drimu mogu se loviti raznovrsne ribe: pastrmke, sarani, mrene, jegulje, plasice .i dr.

OHRIDSK,O JEZERO

Ohridsko Jezero se nalazi na krajnjem jugozapadnom delu nase zemlje. Njegove bistre i modro plave povrsine su opkoljene planinama: Jablanieom, Galicicom i Mokrom, Ono lezi na nadmorskoj visini od 695 metara i zahvata pevrsinu od350 km". Njegova najveca dubina iznosi 286 rnetara, a najveea duzina 31 km. i to na relaeiji Struga - Sv. Naum, a sirina se krece od 5-15 km. Providnost vode na pojedinim mestima dostize i do 22 metara, Glavni izvori, preko kojih Ohridsko Jezero dobija vodu su kod Sv. Nauma, Studencista, kod sela Kaliste, kao i veci broj podzemnih izvora. Postoj l misljenje da vode iz Prespanskog Jezera ispod planine GaliCiee prodiru u Ohridsko J ezero.

Fauna i flora Ohridskog Jezera retko je bogata i zbog toga jebila, a i sada je predmet proucavanja nasih renorniranih naucnika Rasvetljavanju vekovnih tajni ovog jezera veliki prilog su dali: akademik D-r Sinisa Stankovie, D-r Sapkar, D-r Kozarov, D-r Serafimova-Adzisce i dr. U OVOID prirodnom spomeniku, jedinstvenorn u svetu, pored poznatih pastrmki, jegulja i drugih vrsta riba, otkrivene su razne vrste puzeva, rakova, algi i dr.

Za stanovnistvo ovog kraja Ohridsko Jezero irnalo je i ima veliki privredni znacaj. Od davnina, kao jedno od najglavnijih zanimanja bilo je ribarstvo. Ribolov na Ohridskom Jezeru i reci Crrii

Motiv iz Struge

Rib,oI01) no. Ohridskom Jeze1'U

Pasirmice

Drim obavlja se u sezonama. Narocito su poznate pastrmke koje se odlikuju svojim kvalitetom i ukusom. Jegulje se love u tamnim i, burnim nocirna kada odlaze na "svadbeno putovanje" rekorn Crni Drimu Saragasko More, gde se u blizini Bermudskih ostrva mreste, Struski ribari ih susrecu na ovom putovanju i love ih, Bilo je slucajeva da se u toku jedne noel ulovi i do 10.000 kgr. [egulja. Pored ovih riba u Ohridskom Jezeru .:live L sarani, mrene, skobalji, Idenevi, pise, plasice i dr.

Na unapredenju ribarstva na Ohridskom Jezeru rade Hidrobioloski zavod, kod Ohrida, i mrestiliste kod sela Sum, u blizirri Struge. Ove institucije godisnje proizvode po nekoliko rniliona mladica kojima se poribljuje Ohridsko Jezero, reka Crni Drim i. druge recice.

Na Ohridskom Jezeru zivi i veliki broj raznovrsnih ptica i Zivotinja: galebovi, divlje plovke, divlje guske, labudovi, nesiti, vidre i dr.

Zbog svojih prirodnih lepota, poslednjih godina Ohridsko Jezero postalo [e privlacno za mnogohrojne domace i inostrane goste. Na njegovim obalama prostiru se peskovite plafe koje su, idealna rnesta za suncanje i oporavak, au Ohridu i Strugi podignuto je vise ugostiteljskih i turistickih objekata, gde tokom sezone borave i po nekoliko hiljada gostiju koji provode odmor i nalaze velike moguenosti za zabavu I razonodu, pri cemu koriste razne vrste sportova na vodi i sportski ribolov.

Na str'Uskoj pIazi

J

Stnra: lLIica. u Strugi

ISTORIJA

Struga ima izvanredno bogatu i interesantnu istoriju, buduci da se nalazi na raskrsnici puteva koji prolaze kroz Strugu, a raevaju se u svim pravcima.

Doskora 0 Strugi se mislilo da je srednjevekovno naselje, no novo pronadeni antieki pisani spomenici i novo ctkri veni arheoloski nalazi u samorn gradu i njegovoj neposrednoj blizini govore da je .ona osnovana u preistoriskoj epohi, kada je podignuto vise naselja na obalama Ohridskog Jezera.

Na severozapadnoj obali Ohridskog Jezera gde istiee Crni Drirn bila su izgradena Iovista buduei da je same mesto pruzalo siroke mogucnosti za bogat lov riba. Sam ribolov ovde se obavljao na vrlo primitivan nacin, Kasnije ova Iovista su prerasla ,u gradove. Medu ovirna, u pisanim spomenicima, pominju se: Lihnidos (danasnji Ohrid), Enhalon (danasnja Struga), Kseraks, Sation i Polion.

Prvobitni naziv Struge bio je Enhalon, 8tO na staro-grckom jeziku znaci jegulja. Arheoloski nalazi govore o postojanju ovog naselja i to u neposrednoj blizini reeice "Klimetica". Tako kod mesta ,.,Dupen Kamen" nadena je nadgrobna ploca sa reljefom, a isto tako i jedria staklena vaza u boji koja datira iz IV veka pre n. e., a preneta je iz Egipta, sto govori 0 trgovinskoj razmeni izmedu ovih taka udaljenih oblasti. Na zapadu od Struge naden je miljokaz (Kamen koji obelezava razdaljinu jednog mesta od drugog), a koji [e llostavljen za vrerne vladavine rimskog irnperatora Kurikala (III vek pre n. e.). Kod crkve Sv. Donia i u sarnorn centru Struge iskollano je vise starih grobova, u kojirna je nadeno ukrasnih prcdmeta, grncarije i dr.

Menu najstarijim stanovnieima ovog kraja smatraju se Iliri.

Njihovo plerne Desareti osnivaju Enhalon, kao i druge gradove na obalama Ohridskog Jezera,

Vise istoricara Starog Veka u svojim radovima pominju Enhalon i postavljaju ga na danasnjem mestu Struge. Istoricar Polibije opisuje borbe izmedu Filipa II Makedonskog i Ilira, koje su se vodile u ovom kraju 334 godine pre n. e .. Filip II pored Lihnidosa osvaja Enhalon i druge gradove na Ohridskom Jezeru. I Dimica 'postavlja Enhalon gde je danasnja Struga.

Oblast oko Ohridskog Jezera ostaje pod vlascu makedonske drZave sve do 148 go dine p. n. e., kada ove krajeve osvajaju stari RimljanL Veze Izmedu rimske metropole i ovih krajeva postaju

Direkcija. preduzeca »Strusko pole«

___ I.Narodno /<:o!o iz okoHne Struge

sve tesnje, a naroeito izgradnjom puta Vija Ignacija, koji je vezivao Drac sa Solunom i Carigradom. Ovaj put je prolazio pored samog Enhalona ... Enhalon i njegova okolina pastali su izvoznici poljoprivrednih proizvoda, a uvozili. su razne predmete za domaeu upotrebu od zlata, srehra i drugih metala, stakla i dr. Vladavina RirnIjana traje sve do IV veka, kada ova oblast potpada pod vlast novog Epira.

U ovom periodu pada i pceetak sirenja hriscanstva, Kao prvi misionar smatra se antiohiski episkop Erazmo. Tada pocinje i izgradnja prvih crkava i manastira, Cijih ostataka na terenu Struge i okoline ima dosta.

Vee krajem VI i pocetkom VII veka U ove krajeve dolaze Sloveni, tako da se vrsi retnicka promena stanovnistva. N ovi slovenski zivalj istiskuje stare stanovnike, a istovremeno menja se i staro imeEnhalona u novo - Struga, sto na slovenskom jeziku znaei, loviste, Po nekima Struga [e dohila svoje novo Ime od naziva straga, sto znaci prolaz, Postoje pretpostavke da je stara Struga - Enhalon - potonula zbog vihracija nivoa OhridskogTezera i cia je locirana na danasnjem mestu. U dubinama [ezera vide se ostatci temelja nekadasnje Struge.

Narodna predanje govori cia je Kliment Ohr-idski, slovensld ueitelj pismenosti i kulture, osnovao svoju skolu u Strugi. Mesnost i recica koja [e proticala pored skole dobila je ime Klimetica, Taj naziv i danas se saduvao. U to vreme podignuto je vise crkava i rnanastira u Strugi i okolini.

Smreu bugarskog cara Sirneona nastaje novi period u istoriji ovog kraja i Makedonije, Braca: David, Mojsej, Aron i Samuflo ruzu ustanak i stvaraju prvu drzavu makedonskih slovena na cijem

celu je car Samuilo. 'I'adasnja vlast nove drzave dosta je velika i proteze .se na velikom prostranstvu. Car Samuilo u Strugi podiZe svoju zaduzbinu, crkvu Sv. Dorda,. a isto taka i u selu Vraniatu. Godine 1018 ove krajeve ponovo osvajaju Vizantijci. U XI veku Strugu posecuje vizantaska putopiskinja princeza Ana Komnena. U sv9:jim putopisirna, ona Strugu naziva "Grad sa 100 mostova", buduCl da [e za vreme cara Samuila izvrseno prokopavanje korita reke Crni Drim i napravljeno je vise kanala.

Pocetkorn 1334 godine Strugu osvaja srpski car Stefan Dusan i u sastavu srpske drzave ostaje sve do 1395' go dine, kada i ove krajeve osvajaju Turci. U povelji Stefana Dusana govori se za dye Struge, spominje se danasnja Struga:, kao "Struga Mala" i )IV gradje gomi dvor i dolni dvor i na ezerje erkva Sv. Nikola" i "Struga: vraniska".· .

I u Srednjem Veku Struga je bila bogata lovi.Ste t razvijeni trgovacki eentar. Putopisae Bernard opisuje . Strugu .kao karavan

stanieu, sa karavan sarajern, raskrsnicu i bogatu pijaeu, . .

Poznati turski putopisac Evlija €elebija -koji je 1671 go dine posetio Strugu u svojim putopisimaopsirnije opisuje tadasnju Stnuguo I tada Struga je bila bogato loviste riba: i [egulja, Od prihcda riba i jegulja, tadasnji Emin Aga: napravie je usred Struge, preko jezerskog grla, jedan veliki drveni most sa ·12 otvora i dugaeak koliko 50 Ijudi. Na mostu je izgraden Eminov Saraj, podignut na sipovima. U ovom saraju, na sredini mosta bila su velika drvena vrata. Svake veceri strazari su zatvarali ova vrata, Dalje u njegovorn putopisu se veli da je Struga tada bila gradie koji se nalazio na peseanorn sprudu pored jezera. Struga je imala 300 niskih i visokih kuca, pokrivenih crepom. One su bile od tvrdog materijaIa i oko njih bilo je vinograda i vocnjaka. Struga je imala prijatnu, klimu i pitku vodu. Ukupno je bilo 3 mehana i 40 ducana, U ovom gradu jedanput godisnje odrzavao se veliki vasar, na koji je dolazilo 40-50.000 Ijudi, 10 dana i noci tu se take pazarilo i veselilo, da se to nije mogio Iako opisati. Van grada bilo je 300 ducana, Na samorn vasaru bilo je podignuto na hiljade baraka i tu se kupovalo i pazarilo. I danas je sacuvano ime panaduriste.

Strugu 1845 godine posecuje ruski profesor i putopisac Viktor GligoroviC i iz crkve Sv. Borda, koja je raspolagala vrlo retltim statim rukopisima, uzeo je Apostol, pisan 1277 go dine, i 10 listica najstarijeg teksta Dusanovog Zakonika .Struski rukopis".

Uslovi zivota makedonskog naroda pod turskom vlascu bili su veoma teski i nepcdnosljivi, i jos vise zbog velikih prava koja $U imali Grei u duhovnom pogledu. U XIX veku borba makedonskog naroda u ovom kraju protiv takvog stanja uzela je velike raz-

mere. Na celu te borbe stavlja se ucitelj Dimitar Miladinov, rodeo u Strugi. Zajedno sa svojim bratom Konstantinom i svojim uceni-· cima Dimitar radi na budenju nacionalne svesti, u cemu ima podrsku mlade burzoazije, zanatlija i radnika. Njihova delatnost je vrlo znacajna u tom pravcu .. ani u Strugi osnivaju skole, gde se· predaje na narodnom jeziku, a uciteljstvuju i u drugim gradovima i selima Makedonije. Blagodareci pornoci juznoslovenskog rodoljuba biskupa Strosmajera, Konstantin 1861 go dine u Zagrebu izdajeZbornik makedonskih narodnih pesama. Konstantin se bavio i poezijom i on je prvi makedonski pesnik. Njihov rad, specijalno Dimitrija, nije ostao nezapazen od grka i turskih vlasti. Dimitar je' 1861 godine uhapsen u Strugi i odveden u Carigrad, gde je zatvoreno Njegov brat Konstantin saznavsi za ovo odlazi u Carigrad, gdeje i on uhapsen. Obojica januara 1862 godine umiru u zatvoru u Carigradu. Njihov rad je dao pozitivne rezultate.

I narod ovog kraja aktivno ucestvuje u borbi za nacionalno· oslobodenje svoje zemlje. Tako 1894 go dine formirana je organizaeija koja radi na pripremanju sveopsteg narodnog ustanka protiv:

Turaka. U Strugi pored. ostalog, mesna revolueionarna organiza:eija ureduje i tajne radionice (puskarnice) gde se popravlja oruzje i liju. metci. U Ilindenskom ustanku 1903 gocline stanovnici 8truge i okoline uvrscuju se u borbene redove za svoju slobodu. Kod sela, Tas Morunista planula je prva ustanicka puska u ovom kraju. Protiv nadmocnijeg neprijatelja nije se mogla dugo voditi borba i posle· nekoliko meseci ona je bila ugusena u krvi. Ostala su popaljena sela. sirom ovog kraja kao uspomene na teske i slavne borbe.

Godine 1912 Strugu Srbi oslobadaju od Turaka, a od 1915· do 1918 go dine njome vladaju Bugari. ad 1918 godine ona se nalazr U sastavukraljevine Jugoslavije.

Izmedu dva rata Struga je obicna kasaba sa dotrajalom turskom kaldrmom, osvetljena petrolejkama i nerazvijenim privrednim zivotom. Trgovina i zanatstvo su u stagniranju. Veci broj' pauperiziranih zanatlija i trgovaca odlazi na pecalbu u druge gradove i inostranstvo, a nekim ulaganjima za razvitak ovog grada nema ni govora.

U Narodnoj revolueiji i narod ovog kraja uzima vidnog ueesea, Veei broj gradana nalazi se u partizanskim redovima koji zajedno sa svima rodoljubima nase zemlje ucestvuju u borbi za nacionalno i socijalno oslobodenje. Na terenu ove opstine vodene su znacajne borbe u toku revolucije. Na planini Karaorman ked sela Lokov 1944 g. formirana je Prva makedonska udarna brigada, Posle jednornesecnih borbi koje su vodene - Struga je 8 novembra

1944 godine oslobodena. .

I Struga posle: Revolucije dozivljava svoj prosperitet. Ona brzim tempom menja svoj lik. Od turske kasabe postaje moderna varosica. Uvedeno je elektricno osvetlenje i vodovod, izgraden je veei broj stam'benih I javnih zgrada, popl~cano je vise ulica, uredeni su parkovi, izgradeni su kejovi na reci Crni Drim, plaza sa kabinama, i dr.

U izgradriji se nalazi hidro-elektricna centrala "Globocica" napredak, take je podignuto vise objekata, a izmedu kojih: fabrika za vuneni, pamucni i svileni trikotaz "Sttuzanka", drvni kombinat "Karaorman", duvanski magacin i drugo.

U izgradnji se nalazi hidro elektricna centrala "Globocica" na Crnom Drimu, koja ce pretstavljati veliki faktor u daljem privrednom razvitku opstine. Privode se kraju radovi na isusivanju Struskog polja, eime ce se dobiti novih 1500 h-ra obradrve povrsine. Na unapredenju poljoprivrede isto tako mnogo je ucinjeno, Izmedu ostalog podi.gnuto je vise plantaznih vocnjaka i vinograda, koji zahvataju povrsinu od preko 1200 h-ra. Izobilje poljoprivrednih proizvoda omogucuje da i cene boravka u Strugi budu dosta PFf.stupacne. Daljim ulaganjirna kcja pretstoje privreda ovog kraja bice jos vise unapredena.

N aTodna nosnja

ARHITEKTURA XVIII I XIX VEKA

Dokaze visokih dostignuca u arhitekturi susrecemo i u Strugi gde je u XVIII i XIX veku podignuto stotine stambenih zgrada koje se mogu podeliti u dve kategorije, ito: na one koje su gradene za makedonsko stanovnistvo - i za tursko stanovnistvo. Ove zgrade su gradene za vreme ekonomskog prosperiteta, a naroeito u vremenu razvoja trgovine i zanatstva.

Makedonsko stanovnistvo naseljava desnu obalu Ohridskog .Jezera i reke Crni Drim, a tursko stanovnistvo levu obalu, Za izgradnju kuca upotrebljavan je raznovrstan gradevinski materijal: kamen, cigla, krec, pesak, drvo i dr.

Makedonske i turske kuce razlikuju se po spoljnom izgledu i unutrasnjem rosporedu prostorija, ali sve se odlikuju skladnim Iinijama i svojom kombinacijom, i govore 0 savremenim poznava.njima arhitekture tadasnjih majtsora. U nedostatku prostora makedonske kuce su gradene na nekoliko spratova, tako da gornji spratovi zahvataju vecu povrsinu bme se povecavao stambeni prostor.

Spoljni izgled zgrada odaje utisak nenametljivosti buduci lila su fasade gradene bez mnogo ukrasa. Unutrasnjost soba, u pojedinim zgradama, ukrasena je tavanicama u duborezu sto im daje Iepsi izgled.

Najveci broj kuca koje se odlikuju svojorn skladnom arhiteltturom i pravilnirn rasporedom prostorija susrecu se u vulicama:

Goce Deleev, Niko Nestor,·Braca Miladinovci i dr.

Deo "tIlVIl1Uce iz Struge

KULTURNO·-ISTORISKI SPOMENICI

Stakleno. vnz(1. - IV veJc pre n .. e. (Narotlni muzej - Struga)

I ako je Struga jedan od najstarijih gradova u nasoj zemlji, u samom gradu nema nekih znacajnijih saeuvanih kulturno-istoriskih spornenika, ali zato okolina Struge je retko bogata njima.

Jedan od najstarijih sacuvanih kulturno-istoriskih spomenika je turski arnam (kupatilo), koji se nalazi nauliei Jugosloverrska Naronda Armija broj 21. Amam verovatno je podignut krajem XV veka, a turski putopisac Evlrja Celebija pomirrje ga 1671 go dine. Ova gradevina zidana je sva od kamena.

Na terenu Struge poslednjih godina pri prokopavarrju temelja pojedinih zgrada i kanala za vodovodnu mrezu iskopano [e vise grobova koji datiraju iz razlicitih epoha. U ovim grobovima nadeno je vise interesarrtnih predmeta: staklena vaza, prsterra, rnastionice, razne grncarije i dr.

Ostad neO[itsKOg na.setja

OSTATCI NEOLITSKOG NASE.LJA

N a samom useu recice Sum u reku Crn;i Drim, na 3 krn. IOd Struge, 1957 go dine otkriveni su ostatei neolitskog naselja koje dalira .2000 godina pre h. e .. Pri iskopovanju nadeno [e 'dosta interesantnih predmeta: jelenskih rogova koji sa sluziliza odbranu i napad, grncarije jedna 'vilica tadasnjeg stafiovriika, raina oruda i drugo,

Dalja iskopavanja ovog naselja otkrice sigurno josznaeajnije predrnete, cime ce se detaljnije prouciti i istorija ovog kraja.

ANTICKA NEKROPOLJA KOD SELA TREBENISTA

Iznad sela 'I'rebenista koje je udaljeno 10 kID. od Struge, nalaze se ostatci anticke nekropolje. Ova nekropolja prvi put je otkrivena 1918 godine ad okupatorskih bugarskih vojnika, Tada je -otkopano 7 grab ova, u kojima [e nadeno vise znacajnih predmeta: maske, narukvice, razne vazne, bronzani slernovi i dr. Ovi predmeti .cuvaju se u sofiskom muzeju. U vremenu ad 1930 do 1934 godine 'radove na iskopavanju nastavio je [ikola Vulic profesor Beograd:skog univerziteta. On je otkrio 6 novih grobova u kojima su isto tako nadene: zlatne maske narukvice, razni srebreni predmeti i dr. {)vi predmeti krase vitrine arheoloskog muzeja u Beogradu, poreklo pojedinih pred.meta je iz grc-kih gradova Egipta, Male Azije i Baltika, a ima ih. i od domace izrade.

Ova nekropolja datira pocetkom VI veka pre n. e. Pnoucavanjem nadenih pred.meta otkriveni su znaeajni momenti iz istorije stare Makedonije, kao i istorije Ilira, starih Grka i drugih naroda .koji su naseljavalji ovaj kraj .

. ~

StTUSka p!.aZa, vooa ~ runce ...

BAZILlKA KOD SELA RADOLISTA

U selu Radolista, na lokalitetu "Ejciupski grobista" nalaze se ostatci velike ranohriseanske bazilike sa narteksom a:trijumom i severnim i juZnim acesorijama, Bazilika datira iz V i VI veka, Ona se nalazila na vaznoj komunikacijiVija Ignacija koja je povezivala Jadransko sa Jegejskim morem. Ona [e sluiila kao crkva naselja sa razvije:nim gradskim zivotom.. Buduei da su u neposrednoj blizini ove hazilike nadeni razni predmeti izgleda da je ona pripadala an- 1jCl!:om naselju Patra kame neki istoricari odreduju mesto gde je danasnje selo Radolista, Bazilika [e srusena pre IX-X eka, Kao dokaz ave kanstatacije magu posluzitt predmeti nadeni u grobovima koji su iskopani iznad rusevina crkve, ad kojih su neki postavljeni na patosu bazilike.

Po svom unutrasnjem dekoru (sa mermernim dekorativnim. krstovima parapetnim plocama, freskama i mozaikom), kao i po monumentalnom izgledu arhitekture, ova bazilika zauzima znacajno mesto u redu ranohsiscanskih spomenika nadenih u Stohiju, Herakleji Linkestis, Skupin, Ohrtdu i drugim mestima u MakedonijL

Deo momik<L baziLike kOO seta RadoliSte

Deta~j mozaika baziHke kod sela RadoHste

.- --- --- ... ~.-- . -----};

Cril<:v(!' Sv. Bogorodice - seto VraniSte

CRKV A SV. BOGORODICE KOD SELA VRANI~TA

Na putu za Skopje, kod sera Vranista, na 5 km. od Struge., naIazi se u rusevinama crkva Sv. Bogorodice. Na oltaru sacuvane su freske koje su nekoliko puta premazivane maIterom.

Pouzdanih pisanih dokumenata 0 ovoj crkvi tesko se nalaze ali zato postojemnogobrojne legende i predanja. Po jeclnoj legendi crkva je zidana jos u pocetku sirenja hriscanstva. U zidanju c:rkve ucestvovalo je nekcliko hiljada Ijudi koji su pretstavljalji zivi lanac, preko koga su noseni.materijali sa daljine od oko 5 km. Prema drugoj legendi ova crkva je zaduzbina cara Samuila, gde se on krunisao. U ovoj crkvi vertcao se i srpski kralj Milutin sa svojom cetvrtom zenom maloletnom vizantiskom princezom Simonidom. Na crkvi postoje vrata kroz koja su ulazilicarevi i kraljevi, kada su se vencavali, a posle Sll zatvarana. Posle ovih pompeznih ceremonijala, velikodostojnici crkvi su darivali velike poklone.

U selu Vranista nalazi se [os nekoliko starih crkvica i manastira: Sv. Nikola, Sv. Vrac, Sv. Tanasija i Sv. Petka.

BAZILIKA KOD SELA OKTISI

Ispod sela Oktisi, udaljenog 8 km. od Struge, postoji u rusevinama bazilika koja datira iz VI veka. Ova bazilika je negde u X veku porusena i ostali su samo temelji. Pod ove bazilike raden je u mozaiku koji je ukrasen mnogobrojnim zivopisnim figurama.

U Oktisima i okolini ima jos 7 crkava i manastira.

-----........,-'..-,--....,.-;------'

Motiv iz Struge

Man-astir Sv. Bogorodice - sew Katiste

MANASTIR SV. BOGORODICE KOD SELA KALISTA

Na samoj obali Ohridskog ,Jezera, na okomitoj steni nalazi se Zivopisni manastir sv, Bogorodica. Do samog manastira uzdizu se stepenice visoke 20 metara. Sa ovog mesta pruza se velicanstveni pogled na jezero i njegovu okoIinu. U bistro] vodi moze se pratiti kretanje poznatih pastrmki i drugih riba.

Manastir je podignut pocetkom XV veka, Crkvica dvog manastira ugradena je u samoj steni. Njeni zidovi su zivopisani freskamao Ikonostas je ukrasen ikonama.

U ovom manastiru provodili su svoje dane i makedonski prerodbenicr braca Miladinovci, i tu su se inspirtsali za svoja znacajna dela.

Na stotinu metara od manastira nalazi se, u zivopisnoj okoIini, isposnica sv .. Atanasija, na Cijim zidovirna se nalaze freske koje su zubom vremena dosta ostecerie.

CRKV A SV. DORDA U STRUGI

Crkva Sv. Dorda [e podignuta 1835 godine i to na temeljfma starija crkve, 0 cemu svedoce nadgrobni spomenici starijeg datuma. Zidovi crkve ukraseni su zivopisnirn freskama, a ikonostas ~oji je izraden u duborezu pretstavlja malo rernek , delo tadasrriih majstora. U crkvi se nalazi i'l"l!ekoliko ikona iz XIV, XV i XVI veka koje su nadene u Struskom blatu, u neposrednoj blizini same crkve. Po Ivanu Snegarovu u bhzini jezera postojala [e istoimena crkva - zaduZbina cara Samuila. Ovu crkvu 1845 godine posetio je ruski profesor Viktor Gligorovic koji [e iz crkve uzeo nekoliko starih rukopisa medu kojirna su najznacajniji Apostol iz 1277 godine i 10 lista naistarijeg teksta Dusanovog Zakonika (sstruski rukopis«).

Sv, Bogorodica so. Hristom - XIV 'Veil:

(Crk'Va s'I)..f)orda - Struga)

GRADSKI MUZEJ "D-r NIKOLA NEZLOBINSKI"

U ovom muzeju zastupljena je fauna Ohridskag Jezera i njegove okoline. Muzej je osnovan 1924 godinei pretstavljao je zbirku D-ra Nikole Nezlobinskog. Broj primeraka stalno se povecavao, tako da je 1938 gocline zbirka preneta u novu muzejskuzgradu .. tJcesce naroda u prikuplanju ptica i druge faune je veliko.

U vitrinama muzeja je izlozeno 50 prepariranih zivotinja, ad kojih je vredno pomenuti medveda, teskog preko 300 kgr., risa, divlju maeku i dr.

U drugih 5 odelenja smestene su barske i planinske ptice.

Preko 900 primeraka ptiejeg carstva je zastupljeno u lepo uredenim vitrinama sa prirodnirn ambijentom.

Vodna st.eni,ca - (Narodni mu.zej- Strugat

Beta capl.ja - (Gradski muzej - Struga,)

U posebnom odeljenju nalazi se zbirka insekata sa preko 8.000 primeraka, U ovom muzeju cuvaju se retki primerci insekata, koji se ne susrecu u slicnim muzejima. Svakako da najvise interesovanja pobuduje vodna stenica koja je zivi fosil, kao i jos nekoliko drugih insekata.

Ribe - kojih ima preko 18 vrsta u Ohridskorn Jezeru - izlozene su u ovom muzeju. Zastupljen je I jedan jedinstveni primerak morske ribe kubla, koja je dosla u Ohridsko Jezero iz Jadranskog Mora preko reke Crni Drirn,

Muzej po svom bogastvu primeraka i uredenju je jedan ad retkih muzeja u nasoj zemlji i zbog toga je posecivan ad velikog hroja turista i biologa.

UGOSTITE.LJSTVO

Struga raspolaze sa vise ugostiteljskih i turistickih objekata koji stoje na raspolozenju gostima u toku i van sezone:

1. Hotel "Makedonija" (C kategorija) koji se nalazi na levoj obali Crnog Drima, gde ovaj istice iz Ohridskog Jezera. Hotel je podignut 1961 godine i raspolaze saterasom, restoranom i letnjom bastom gde u toku sezone svita rnuzika, Hotel ima 5'0 lezaj a.

2. Hotel "Galeb', (pansion II kategorija) podignut na samoj obali Ohridskog J ezera i reke Creni Drim. Raspolaze restoranom i bastorn gde preko leta goste zabavlja muzika. Kapacitet hotela je 50 kreveta.

3. Kamp "Sloboda" nalazi se na samoj obali Ohridskog Jezera, u neposrednoj blizini plaZe. Kamp ima 13 modernih vikend kucica u kojirna je smesteno 52 kreveta.

H'otet »Gateb« - Struga

Svi ovi ugostiteljski objekti, kao i restorahi "Crni Drim'".

"Belgrad" i "Turi~t" nalaze se u sastavu ugostiteljskog preduzeca

"Alkopromet". .

Zajednica odmaralista raspolaze sa kamp naseljem koje seprostire pored obale Ohridskog Jezera. U sastavu kampa nalaze S~ restorant sa bastorn i kamp kueice sa 400 lezaja.

Pored obale Jezera ima odlicnih terena za kampiranje.

GL-ecersko iezero na ptanini Jabtanici

IZLETISTA

U okolini Struge ima veci broj ialetnickih mesta gde se mogu organizovati ekskurzije: -

Manastir Sv. Bogorodiea na Ohridskom Jezeru 4 km. od Struge. Voznja brodom,cameima i autobusima. Pored manastira postoji cdlicna plaza, a iznad izdize se kestenova suma. U neposrednoj blisini ima planinskih izvora.

Manastir Sv. Naum u neposrednoj blizini jugoslovensko-albanske granice, Postoji peskovita plaza i glavni izvori Ohridskog Jezera. Voznja brodom traje 2 casa.

Ribarska sela Kaliste i Radozda, udaljena od Struge 5 km, odnosno 12 km. Veze brodom i autobusima.

Daljani-staro primiiivno loviste riba i jegulja na reei Crni Drirn, kod sela Tas Moruniste 12 km. od Struge. Prevoz: redovna i vanredna autobuska veza.

Mrestiliste rib a na izvorima reeice Sum 3 km. od Struge, sa vestackirn jezerom od 1,5 km", gde :live pastrmke.

Motiv iz okoLine Struge

Sela Vevcani, na 12 km. ad Struge, sa vrlo razvijenim zadruzrum zivotom. Pored selo protice vlliepotoka gde zive pastrmke. Iznad sela irna dva gleeerska [ezera, sa interesantnom faunom.

Planina Jablanica, sa vrhom ad 2223 m., cdakle se pruza veIicanstveni pogled na Ohridsko Jezero, Jadransko More i gleeerska jezera,

Planiria Karaorman, poznata iz Narodno-cslobodilseke.boree gde je formirana prva oslobodena teritorija Makedonije. Na njenim visoravnima, u neposrednoj blizini sela Crvena Voda, nalaze se ostatci partizanske bolnice i aerodroma, kuee u samorn selu Crvena Voda, gde je boravio 1943 i 1944 god. Glavni Stab NOV i POJ za Makedoniju i znacajna partizanska groblja, i mnogobrojna znaeajna mesta gde su vodene zestoke borbe protiv okupatora za oslobodenje. MrestHiste ~Sum« sa. veifta.ckim jezerom

Aerodrom

SAOBRACAJNE VEZ.E

Struga. ima vrlo pogodne saobarcajne veze sa svim krajevirna nase zemlje. Turistima stoje na raspolozenje raznovrsna prevozna sredstva: avioni, autobusi, automobili, .zeleznica i .(k-:

Za vreme glavne turisticka sezone na Iiniji Struga-SkopljeBeograd i Struga- Skopje - Dubrovnik. i obratno, saobraeaju avioni JAT-a. Aerodrorn se nalazi na 7 km, od Struge.

Autobusima u Strugi se stiie preko Skopja i Bitolja. Dusina puta Skopje-Struga iznosi 190 km. i prolazi preko Tetova, Gostivara, Mavrova i Debra. Ovaj put je vrlo zivopisan. Put Bitolja - Struga iznosi 90 km. i ide preko Resnai Ohrida. Cela duzina puta je asvaltirana i poploeana kockom,

U Strugi se stize i ,zelezrricom normalnog koloseka do Gostivara, a od Gostivara uzanirn kolosekom 0,60 m, Put od Gostivara do Struge traje dosta dugo i nije preporucljiv za turiste.

INFORMACIJE

Informacije 0 Strugi daju sve poslovnice "Putnika", "Turistekspresa" i turisticka biroa U svim vecim gradovima. U gradu postoji recepcija ugostiteljskog preduzeea "Al!kopromet" .. Za obavestenja moze se obracati i turistickom drustvu "Crni Drim".

PristaniSte

AUTOTRANSPORTNO .PREDUZECE

"STRUGA" - STRUGA

SVOJIM UDOBNIM AUTOBUSIMA VRSr PREVOZ PUTNIKA NA RELACIJI STRUGA - SKOPJE I SVIM LOKALNIM LINIJIMA. USTUPA SVOJE AUTOBUSE I ZA IZLETE PO NAJPOVOLJNIJIM CENA.MA.

GRAflEVINSKO ZANAtSKA ZADRUGA

"DR IMI(OL"

setu VEVCA.NI OPSTINA STRUSK~

Izvodi sledece gradevinsko - zanatske redove: teracerske, fasaderske, gipsarske, stu k 0- merrnerske, ceramicarske i ksilolitarake, Raspolaze odlicnom strucnom radnom snagom, Gradilista u Skopju, Beogradu i Sarajevu. Telefoni: 4a Vevceni, 41-25 Struga i 27-52 Skopje

Investitori - koristite povcline uslove i kvalitetne radove.

"VU L K A N"

~ N I is

'U

;:l

!Xi

o

< NUDI VAM:

:E ::J

~ Kvalitetnu - trajnu - udobnu - sol idnu po pristupacnim

f-< cenama koznu ooucu sopsrvene proizvodnie

<:

Z; •

-

Posetite nasu prodavnicu u Strugi, kao i u svirn mestirna s irorn cele nase zemlje

NARODEN MAGACIN

TRGOVINSKO PRED' ·ZECE U STRUGI

Raspolaze u svojoj trgovackoj mrezi s v i m prehrambenirn, tekstilnim i metalnim proizvodirna, koje prodaje u svojim modernim prcdavnicama po najpristupacnijirn cenama,

,I I

S T RUG A

YOUGOSLAVIE

00S'~ «..
A c. \
""(;'(110
....
... -- ...
...

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful