P.o.s.l.o.v.n.e K.o.m.u.n.i.k.a.c.i.j.e - Pitanja i Odgovori 1. Funkcije komunikacije? - zabava - informacija - poučavanje - ube ivanje 2. Elementi komunikacionog čina? ina?

- pošiljalac - primalac - komunikacioni kanal - poruka - efekat poruke 3. Bredlijev model komunikacije?

PREPREKE ( Smetnje )

IZVOR

PORUKA FEED-BACK ( Povratna veza )

KANAL

PRIMALAC

Karakteristike Bredlijevog modela - Svaka komunikacija je: - dinamična, - trajna (covek od rodjenja do smrti komunicira), - složena, - nepovratna (kada krene više se ne može vratiti), - nesledstvena (ne slede jedna drugu) i - neponovljiva. Cela poenta B. m. k. je u feed-back-u. 4. Jakobsonov (Lingvisticki) model komunikacije?

KONTEKST KONTAKT POŠILJALAC KOD PORUKA PRIMALAC

1

Karakteristike Jakobsonovog modela: - pošiljalac – emotivna funkcija (f-ja usmerena na pošiljaoca, kad neko hoće da izrazi emotivni odnos prema onome što se govori), - primalac – konativna funkcija ( f-ja usmerena na primaoca, izražava se zapovednim načinom ), - poruka – poetska funkcija (najsloženija f-ja, obraća se pažnja na samu poruku i kako neko govori), - kod – za njega se vezuje metajezička funkcija (proveravamo da li govorimo istim jezikom, da li je kod isti), - kontekst – saznajna funkcija (bitno je da informacija do e do primaoca) - kontakt – fatička funkcija (za uspostavljanje, trajanje i predvi anje kontakta). Kontekst – je ono što želimo da saopštimo, tj. sadržaj informacije. Kontakt predstavlja kanal, tj. psihičku vezu izme u dva subjekta komunikacije. Sve ove funkcije su povezane. Najbitnija je poetska funkcija, koja se najviše koristi u reklami. Kod L. m. komunikac. sve je u govoru. PR: I like Ike! (Slogan posvecen Dvajtu Ajzenhaueru, komadantu u II sv. ratu). jezička sposobnost? 5. Šta podrazumeva jezi ka sposobnost? - Jezičko znanje – znanje fonološkog sistema (sistem glasova) i podrazumeva dva jezička procesa ( čitanje i pisanje ) - Jezicka upotreba – čovek koristi jezik u različitim komunikacijama 6. Šta je sociolingvistika? Disciplina u okviru lingvistike; bavi se jezikom u društvu u različitim društvenim aspektima. 7. Govorni predstavnik? To je čovek koji ima jezicko znanje (sposobnosti da čita, govori, pise i interpretira jedan jezik i koji u odredjenim situacijama upotrebljava adekvatne gestove i mimiku) i jezicku komunikacionu kompetenciju. 8. Govorna zajednica Skup govornih predstavnika koji dele znanje i sposobnost da komuniciraju na najmanje dva jezika. događaj? 9. Govorni doga aj? Ukupnost komunikacionih akata i odnosa u jednom zavrsnom procesu komuniciranja. 10. 10. Govorna situacija? To su svi vanjezički elementi u kojima se odvija komunikacioni cin. 11. Govorne 11. Govorne uloge? Od jutra do večeri smo u različitim ulogama. U kući uloga: oca, majke, sestre..., uloga u prodavnici, na fakultetu, u prevozu. Sve moguće vrste odnosa u koje stupa govorni predstavnik u toku svog života, u različitim prilikama i uslovima. (Jezicka raslojavanja) 12. Funkcionalno jezika? 12. Funkcionalno raslojavanje jezika? Postoji pet funkcionalnih stilova: - naučno-tehnički stil (tačno se zna upotreba glagola, imenica, sintaksa,piše se logičkim sledom, postoji manir izražavanja ) - administrativni stil ( podjezik pravnih akata i svih mogućih vrsta ugovora. Na prvi pogled dosadan, sa dosta fraza, poseduje forme izražavanja ) - publicistički stil (jezik novina i časopisa; kompilacija pozajmljenih izraza iz drugih stilova, iz svih mogućih oblasti; to je skup različitih stilova) - razgovorni stil (podrazumeva mnoštvo vanjezičkih elemenata, ali on ne može biti model za razgovor u poslovnom svetu) - stil umetničke literature 13. Socijalno raslojavanje u jeziku? U jeziku postoji i socijalno raslojavanje. Svaki jezik ima gomile internih žargona ( npr. na ulici, u policiji, žargon profesora, studenata,... ) postoje različiti jezički oblici. Pojedine socijalne grupe govore svojim jezicima i one se po svom jeziku prepoznaju.

2

14. Teritorijalno raslojavanje Osnovni dijalekti u srpskom jeziku: - šumadijsko-vojvo anski - kosovsko-resavski - istočno-hercegovački Dijalekti obogaćuju svaki jezik; to je jezik koji se govori na nekom području, jezik predaka koji se sporo menja. Dijalekat nije normirani jezik i on ne može da se razvija kao književni jezik i funkcioniše na jednoj teritoriji. Jezik je sredstvo komunikacije. U ovo raslojavanje spadaju i varijante, dve vrste: istočna i zapadna. Razlikuju se dve varijante srpskog jezika: ijekavska i ekavska. Narečja: - štokavsko - kakjkavsko - čakavsko - Raslojavanje na individualnom planu - idiolekt – individualan jezik. Čovek mora da kontroliše ono što treba da izgovori. To je jedinstven jezik svakog čoveka. jezik? 15. Standardni jezik? Standardni jezik mora da proistekne iz nekih starih jezika, mora biti normiran. Mora da postoji država. Današnji standardni jezik nastao je u XIX veku. 1818. godine izdat je ''Prvi srpski recnik'' (Vuk Karadžić). Vuk se zalagao za novi književni jezik što je naišlo na otpor umnih ljudi. Izabran je istočno-hercegovački dijalekat koji ima 4 akcenta. 1868. godine proglašen je Vukov jezik za standardni (književni) zvanični, koga i danas koristimo. On ima svoje norme. Norme standardnog jezika su: - ortoepska – pravilno izgovaranje glasova, - ortografska – pravilno pisanje slova, - morfološka – gradjenje i promena reci po padezima i padezima licima, rodovima i brojevima, - leksičko-semantička – znacenje i upotreba reci, - sintaksička – kako se sklapaju rečenice i kako se udružuju reči. Retorika? 16. Retorika? - je nauka (disciplina) koja se bavi besednikom, besedom i uticajem auditorijuma. Ubeđivanje nagovor? 17. Ube ivanje i nagovor? Ube ivanje – iznosimo argumente, činjenice, racionalne argumente, logiku, dokazujemo nešto Nagovor – upotrebljavamo nagovor da u ono što smo logički izrazili unosimo energiju i osećanja, sve moguće gestove, mimiku, više neverbalne nego verbalne elemente. Nagovor služi da se nadomesti argumentom. Ubediti Nagovoriti Šta reći? Kako reći? 18. Vrste beseda? U Staroj Grčkoj tri vrste beseda: - sudske ( forenzičke ) besede - političke ( savetničke, deliberativne ) besede - pohvalne ( epideitičke ) besede Tri cilja besede: - da nekoga o nečemu informišemo - da nekoga zabavimo - da nekoga poučimo Struktura besede: uvod razrada zaključak

3

19. Priprema besede? Centralna stvar, glavna misao, ideja je tema besede. Večne teme: ljubav, smrt, smisao života,... Često uspeh besede zavisi od izbora teme. Kad biramo temu treba voditi računa o auditorijumu ( kome govorimo ). Ono što izlažemo, treba pre svega da bude jasno nama samima. Demagogija je svesno obmanjivanje; to je veština koju je teško prepoznati. Osnovna misao – lajt motiv. Neke teme zahtevaju više emotivnog, a manje logičkog. Svaka tema mora da bude aktuelna i interesantna. građe 20. Prikupljanje gra e Tri vrste: - primarna ( mogu biti različiti ) - sekundarna ( enciklopedije, priručnici, rečnici, CD,...) - tercijarna ( spiskovi različite literature, lične beleške ) 21. besede? 21. Uvod besede? Ovo je komunikativna faza. Prisutna su dva cilja: 1. da se pridobije naklonost i pažnja slušalaca: slušaoci su sve nepoverljiviji, imajunegativna očekivanja. 2. upoznavanje sa predmetom besede Tri principa su bitna za ceo tok besede: - princip jedinstva ( svi moraju da zvuče kao jedna dobro komponovana celina. - princip progresije ( ne treba odmah zapaliti slušaoce, temperatura u govoru treba postepeno da raste ) - princip ravnomernosti ( ne može deo uvoda biti npr. 30 minuta, razrada 5 minuta, zaključak 1 minut ) Uvod počinje nekim pozdravom: drage kolege, poštovana gospodo, poštovani profesore... 22. 22. Razlaganje ( glavni deo ) besede? Prisutna su dva osnovna cilja: - da se problem otvori u svim aspektima - da se navedu razlozi zbog kojih govornik prilazi predmetu baš sa tog stanovišta Glavni deo se koncipira u više glavnih teza. To izlaganje teza, u vidu pitanja i kontrapitanja, treba argumentovati. Potreban je i efektan zaključak. Koriste se nagovor ( iracionalno, emotivna, estetska strana ) i ube ivanje ( racionalnije, koristi logičke elemente ). zaključivanja? 23. Vrste zaklju ivanja? Osnovne vrste zaključivanja: - induktivno - deduktivno zaključivanju ivanju? 24. Stavovi u zaklju ivanju? - univerzalni afirmativni ( potvrdni ) - univerzalni negativni - posebni ( partikularni ) - pojedinačni ( pozitivni i negativni ) zaključivanju? 25. Greške u zaklju ivanju? Tipične greške u zaključivanju: 1. polisilogizam – imamo 5-6 premisa, a poslednji zaključak se izvodi iz prve premise 2. zamena teza – počnemo sa jednom tezom, a završimo sa drugom 3. circulus vitiosus – začarani krug ( dokazujemo nešto nečim što nije dokazano ) 4. dvosmislena upotreba reči 5. fallatia accidentis – slučajna greška 26. Zaključak besede? Zaklju ak 1. u zaključku mora da bude sadržan rezime 2. da se na samom kraju beseda završi jednom snažnom završnom rečenicom. Ona može biti u obliku: pitanja, tvrdnje, citata, nekog ubedljivog slogana, ponovljen naslov,... Šta izbegavati u zaključku: - opšte zaključke ( fraze ) - iznenadne zaključke ( kad nešto iskače iz teme ), nagli zaključak

4

27. besednika? 27. Odlike besednika? - glas (najvažnije oružje) - izrazi lica (grimase) - gestovi (ruke, noge, glava) i - habitus (držanje tela). Aristotel kaže da govornik mora da poseduje (Intelektualna sredstva i sposobnost govornika): - znanje (opste i strucno), - inteligenciju i - praktičnu mudrost. svojstva 28. Intelektualna svojstva govornika? Besednik mora da ima na raspolaganju ogromne količine materijala. Čovek se nikada ne iskaže do kraja. Odlike inteligentnog čoveka su: radoznalost, duhovitost, imaginacija, odlično pamćenje, dobra koncentracija... govornika? 29. Moralna svojstva govornika? Stari Grci su smatrali da samo dobar čovek može biti govornik.

30. 30. Strah i trema u besedi? Strah je psihološka kategorija - prirodna reakcija na neku draž koja nas ugrožava. Trema je socijalna kategorija – vrsta straha koja se pojavljuje u javnom nastupu, strah od greške, neuspeha. Manifestacija u tremi tokom besede: - negativne: crvenilo, zamuckivanje, drhtanje ruku,... - stvaralačka trema: doprinosi koncentraciji, nove ideje,... 31. 31. Improvizovani govor? Svaki govor je neponovljiva kreacija. Postoje pripremljene i nepripremljene improvizacije u besedi. Spontana zavisi od okolnosti. Može je izazvati auditorijum. Pripremljeni odgovori se prepoznaju. 32. 32. Glas ( priprema, proizvodnja, artikulacija glasa ) ? 1. Organi koji učestvuju u pripremi glasa: kičmeni stub, grudni koš i karlica. 2. Organi koji služe za proizvodnju glasa: pluća, bronhije, dušnik sa dušnicama, grkljan i glasne žice 3. Artikulacija glasa: ždrelo, usna duplja, nosna duplja, paranazalne šupljine, jezik, zubi, meko i tvrdo nepce. 33. 33. Karakteristike glasa? - jačina – zategnutost glasnih žica - visina – učestanost - boja – zavisi od rezonatora - tempo – neko govori brže neko sporije - glasnost – šapat, polušapat, glasnost 34. 34. Dikcija? Postoji nekoliko stepena: - dobra dikcija je: pravilna artikulacija ( jasno izgovaranje ) svih glasova, pravilno akcentovanje svih reči i dužina, da se glasovi izgovaraju dovoljno jako, odre ene visine, da izgovaramo glasove odre enom brzinom - da umemo da postavljamo i pravilno logički da naglašavamo odre ene reči - da koristimo tzv. modulaciju govora, da upravljamo glasom, po potrebi povećavamo i smanjujemo ton, vladanje pauzama. Tri stepena dikcijskih znanja: - pravilan izgovor svih glasova, mucanje, pravilno akcentovanje, logičko akcentovanje u rečenici, osnovna upotreba registara - rečenice gradimo po jačini i visini kada je potrebno - vladati melodijom glasa, intonacionalnim tipovima govora, ritmom Osobine našeg naroda: - narcisoidnost - anarhičnost

5

držanje f35. Mimika, gestovi i dr anje u f-ji govora? Mimika i gestovi su pokreti rukama i glavom. U toku govora treba da budu odmereni, široki ili kratki. Ruke mogu biti nadoknada za nešto što nismo rekli. Pokreti glavom trebaju biti blagi i odmereni. Pogled uvek iznad publike. Držanje tela – stajati malo raširenih nogu, nikako mirno i povijeno. Uspravno stajati, zračiti optimizmom i smirenošću. Osmeh treba da je spontan. Ne šetati preko 1-1.5m. 36. Auditorijum? Tri elementa auditorijuma: - mesto ( zatvoreno i otvoreno ) - vreme - prilika ( prigoda ) 37. slušalaca? 37. Tipovi slušalaca? - po uzrastu - po polu - po stepenu obrazovanja - po statusu Kao i: - poetski nastrojeni ( vole lep izraz ) - ironični ( traže povod da se našale sa govornikom i upadaju u govor ) - kritički nastrojeni ( više kritiriraju nego što kritikuju ) - slušaoci skloni samo argumentovanim dokazima 38. Psihologija masa? Ljudi imaju potrebu da budu u masi jer većina ima osećaj ništavnosti i nemoći, i ima potrebu da se izrazi kao bezoblična masa. Masa uvek teži da raste da bi se osećala sigurnije; u masi su svi jednaki nema isticanja. Masa voli da je zbijena, kompaktna; masi je potreban cilj, usmerenje i masa postoji sve dok ne ostvari cilj. 39. Publika i masa? Kvalifikovana publika – skup ličnosti koje slušaju govornika. Ona može biti homogena, heterogena; ima svest o samoj sebi i odnos prema govorniku. Masa – bezoblična, amorfna gomila, stopljena u jedno, koja se ne može podeliti na jedinke koje je sačinjavaju. 40. Vrste neverbalne komunikacije? 40. komunikacije? Tri vrste: - paralingvistička ( pored; sve što se dešava, a mi nesvesno uradimo) - ekstralingvistička ( izvan; ono što nije u vezi sa govorom, a potiče od strane govornika ) - metalingvistička ( iznad; celokupnim ponašanjem hoćemo da iskažemo nešto suprotno od onoga što govorimo ) 41. može komunikacija? 41. Šta sve mo e izraziti neverbalna komunikacija? - otvorene i skrivene emocije - životne stavove - bazične filozofske postavke - karakteristike i sklop ličnosti - psihopatologija 42. 42. Vokalna ekspresija? Spada u paralingvističku vrstu komunikacije. - neki glas nam se dopada neki ne - kašljucanje, uzdisanje, štucanje u toku govora - tempo, pauze su bitne 43. 43. Facijalna ekspresija? Izraz lica: tu spadaju oči, usne i smeh. Oči: mikroizraz ( pre svega oči ) i makroizraz ( neutralan izraz dok se ne pokrenu oči, bore , usne ). Pogled: dug, kratak i oči u oči. Osmeh može da bude fantastična maska. Ako reč može da slaže, jedan pokret tela može da oda čoveka. Postoje emocije: strah, bol, iznena enje, patnja, gnev, ga enje koje se iskazuju kod svih nacija isto na licu. 44. Gestovna ekspresija? 44. ekspresija? Učestvuju: ruke, noge i glava. Postoje autonomni pokreti koji nisu deo govora i ne mogu se kontrolisati. Gestovima neke emocije prikrivamo ili ih pojačavamo, oni su moćno sredstvo, voljno ili nevoljno.

6

45. Proksemička prostoru 45. Proksemi ka ekspresija ( orijentacija u prostoru ) ? proksemija – prostorni kod Edvard Hol je podelio percepciju prostora na: - makroprostor - mezoprostor - mikroprostor Makroprostor – kontakt na otvorenom ( ulici, stadionu, autobusu ) Mezoprostor – javne ustanove ( škola, preduzeće, bolnica ) Mikroprostor – lični prostor 46. 46. Telesni kontakt, blizina? Dodir treba kontrolisati. Odrediti prostor i meru dodira. Lični prostor je u zapadnom svetu svetinja, a kod nas ne.

47. Hronemička 47. Hronemi ka ekspresija ( odnos prema vremenu ) ? Različite kulture: - zapadna – (SAD) krut odnos prema vremenu, poštuje se strogo satnica - istočne kulture – poslovni sastanak i susret se šire shvataju kao izuzetan doga aj gde se samo ne dogovara i pregovara, već se smatra poslovni partner kao gost. 48. 48. Kulturološki pogled na gestove? Šest vrsta gestova: - izražajni – biološki ( tretirani smo zajedno sa životinjama ), spontani ( smejanje, strah, durenje, trzanje ). - mimički – društvena mimikrija ( društveni mimički gestovi ), teatralna mimikrija ( gluma ,svesno igranje uloga ) , parcijalna mimikrija ( podražavanje nečeg što nemamo pri sebi, npr. pištolj ), vakuum mimikrija ( pokazujemo ono što nije prisutno ). - simbolički – pokretom simbolizujemo neki pojam. - tehnički – policajci, ronioci, vatrogasci. - šifrovani – jezik gluvonemih, mornarički kod. - šematski – u odre enim jezicima i kulturama pojedini gestovi označavaju npr. božanstva. Imidž? 49. Imid ? Imidž je došao iz engleskog jezika i potiče od latinske reči imago ( slika, skulptura, portret ), ( opis slike, izgled, prizor ), ( lik, senka, privi enje, san ), ( odraz, odziv ), ( vidljivost ), ( predstava, pojam, ideja ), ( basna, parabola, kratka priča ). 50. 50. Definicija? Imidž je svrsishodno formiranje slike, lica, pojave, predmeta, pokreta koja treba da izvrši emocionalnopsihološki uticaj na nekoga u cilju. Imidž se svesno stvara, on nije prirodni izraz. 51. imidža 51. Elementi imid a - Odevanje - Šminka - Celokupno ponašanje 52. 52. Komunikacioni flert? Komunikacioni flert je izražavanje komplimenata ne da se dopadnemo nekome nego da komunikacija traje prijatnije i obično i na tome ostane. 53. 53. Poslovni razgovor ( pripreme, faze, voditelj )? Poslovni razgovor je skup dva ili više poslovnih partnera koji usmenim komuniciranjem žele da izvrše uticaj jedni na druge sa ciljem da uspostave novo stanje, tj. da sklope, da se dogovore, potpišu ugovor i sklope posao. Nije ograničen. Osnovni elementi: učesnici, vreme, prostor i način na koji se odvija poslovni razgovor. 54. 54. Poslovni stil? To je deo administrativnog jezika. Za razliku od njega poslovni stil ima umereniji ton. Karakteristike: - kratke rečenice, lako razumljive, čitljive, jasne, nedvosmislene, ... - kratak uvod ( što kraći, sa što manje reči ) - u pismu potrebna interpunkcija - što više stručne terminologije

7

55. 55. Poslovno pismo? Poslovno pismo se za svakog partnera piše posebno. Obavezno je da partner dobija njemu upućeno pismo, a sadržaj ne sme biti isti. Poslovno pismo je dokument od posebne važnosti kojim se jedna firma obraća drugoj, pismenim putem. Glavni ( nezaobilazni ) delovi poslovnog pisma: 1. zaglavlje 2. mesto i datum 3. adresa primaoca 4. predmet 5. centralni deo 6. pozdrav 7. potpis Sporedni delovi pisma: 1. lično obraćanje 2. poslovno pismo može da ima priloge 3. kako se šalje pismo ( poštom, lično, specijalno ) 4. koliko ima kopija pisma 5. post scriptum 56. 56. Postulati uljudnosti? - budi taktičan - budi velikodušan - odobravanje - skromnost - saglasnost - simpatija 57. 57. Telefonsko komuniciranje? Komunikacija u telefonskom kontaktu pruža mogućnost da se najbrže i najefikasnije pribave, pruže i razmene informacije. Telefonski razgovori imaju forme dijaloga i osobi sa kojom se razgovara uvek je pružena mogućnost da komentariše, reaguje, pita, zahteva. 58. 58. Bonton? Definiše se kao skup pravila za ponašanje u društvu; znači i učtivo, pristojno, uljudno vladanje. Doslovan prevod sa francuskog je dobar ton. Akcenat je u ovom slučaju stavljen na poslovno okruženje. Elementi poslovnog ponašanja jesu: maniri (ponašanje), oslovljavanje (obraćanje), tituliranje, pozdravljanje, protokol ( poslovna etikecija ), poslovni moral, odevanje, organizacija svečanosti, ponašanje za stolom, telefoniranje 59. Relaciona komunikacija? Direktan kontakt poslovnih partnera; kada se sastanu sve neverbalne poruke biće usmerene. Imidž 60. Imid u poslovnom svetu? Bazični identitet – ono što mi zaista jesmo, sa svojim manama i vrlinama. Mi neprekidno tragamo za njim, on je mnogo više od psihološke kategorije. Telesni identitet – ( utemeljio ga je Frojd ) pomiriti se sa telom, tako smo stvoreni, ne treba tu mnogo čačkati. 61. Dva osnovna elementa u komunikaciji? To su: - želimo da razmenimo sa nekim ideje, informacije,... - želimo da se drugome dopadnemo ( relacioni elementi ) 62. Oblici usmenog poslovnog komuniciranja? - konsultacija - poslovni sastanak - poslovni razgovor ( najvažniji oblik ) - sednica - konferencija 63. Metode usmene poslovne komunikacije? - usmeno izlaganje sa konceptom - usmeno izlaganje bez koncepta - usmeno izlaganje zatvorenog tipa - usmeno izlaganje otvorenog tipa sa me upitanjima - usmeno izlaganje u obliku konverzacije

8

64. Cilj poslovnog odnosa? - poslovna saznanja - sklapanje posla - me usobno informisanje partnera 65. Struktura poslovnog razgovora? - uvoda - informisanje - argumentovanje - reakcija sagovornika - usaglašavanje stavova - donošenje odluka učesnici 66. Šta je neophodno da poseduju u esnici poslovnog razgovora? - stručna kompetencija - jezička kompetentnost - selektivnost izlaganja - razgovor treba da bude svrsishodan 67. Pripreme za poslovni razgovor? - odre ivanje poslovne strategije - prikupljanje informacija - skicirane odluke - priprema radnog koncepta - voditelj razgovara - tehničke pripreme vo enje 68. Voditelj i vođenje poslovnog razgovora? Zadatak voditelja je da vodi, kanališe i usmerava sastanak, a pritom maksimalno uvažava svoje sagovornike. Dužan je da obezbedi dinamiku razgovora, da održava radnu temperaturu i dinamiku razgovora. On treba svakoga da udostoji svojim pogledom i neverbalnim porukama, da bude prirodan. Zadatak voditelja je da se poslovni saradnici rastanu u dobrom raspoloženju i da imaju utisak da su korisno proveli vreme. Njegova uloga je velika, značajna i složena i poverava se najboljem čoveku u firmi. 69. Vrste pisane poslovne komunikacije? - u vidu dopisivanja - dopisivanje preko interneta Struktura pisane poslovne komunikacije - početak ili otvaranje iskaza - uvo enje u poruku ( osnovni sadržaj ) - sama poruka ( suština osnovni sadržaj ) - zaključak - pozdrav sa potpisom Osnovne odlike pisane poslovne komunikacije: - precizan i jasan izraz, jezički normativan i stilski funkcionalan - kompetentnost Osnovna pravila pisane poslovne komunikacije: - ekspeditivnost - čuvanje poslovne tajne - tačnost i preciznost u izražavanju - administrativno-tehnička obrada - estetski izgled pisanog iskaza

27 March 2009

Николић
9

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful