1. Koliko bita čini jedan bajt, a koliko bajta jedan megabajt? 1 bajt = 8 bita, a 1 MB = 1024 KB 2.

Opisati fon Nojmanov model računara. Vakuumske cevi, 30 tona, vojne svrhe 1941.g "eniac" računar. Podaci se ne nalaze u naredbi nego na adresama u memoriji ili registrima procesora, podaci se smeštaju u operativnu memoriju pre početka izvršavanja. Binarne reči koje predstavljaju naredbe ne razlikuju se od binarnih reči koje predstavljaju podatke. Memorija za podatke i naredbe je jedinstvena. 3. Objasniti ulogu upravljačke i operacione jedinice. Upravljačka jedinica prenosi instrukcije iz memorije i stavlja ih u registar. Ona dekodira instrukcije i odre uje memorijsku lokaciju zahtevanog podatka. Ona skladišti rezultate u memoriji ili registru. Operaciona jedinica je dizajnirana da razume specifičnu grupu instrukcija (DODATI ili POMERITI)- set instrukcija koji obra uje podatke. 4. Opisati faze izvršavanja naredbi. Naredbe su binarne reči pomoću kojih se definiše vrsta operacije koju treba izvršiti. Podaci su binarne reči nad kojima se vrši obrada. Faze izvršavanja naredbi su: čitanje naredbe, odre ivanje adrese, čitanje operanda, izvršenje operacije, smeštanje rezultata i obrada prekida. 5. Čemu služi registar PC (Program Counter), a čemu IR (Instruction Register)? U registar PC (Program Counter - programski brojač) upisuje se 0. Kako mu i ime govori, PC sadrži adresu instrukcije koju treba izvršiti. Sadržaj registra PC prebacuje se u MAR i adresa izlazi na adresnu magistralu. Generiše se signal za učitavanje iz memorije, podatak preko magistrale podataka dolazi u MDR. Sledeći korak je kopiranje njegovog sadržaja u IR (Instruction Register - instrukcijski registar). Ovim se završava prihvat instrukcije iz memorije ili takozvana fetch faza. Sledi faza izvršavanja instrukcije. Prvo se analizira sadržaj registra IR, da bi se prepoznalo o kojoj je instrukciji reč. Recimo da se u memoriji nalazio kod instrukcije ADD R0,R1. To bi značilo da treba sabrati sadržaje registara R0 i R1 i rezultat smestiti u registar R0. Sadržaji registara R0 i R1 idu u ALU, aritmetičko-logičku jedinicu, gde se izvršava sabiranje. Rezultat se smešta u R0, sadržaj registra PC se povećava za 1 i ciklus se ponavlja. 6. Nabrojati ure aje koji spadaju u hardver. Kućište, matična ploča, procesor, RAM memorija, ROM bios čip, Hard disk, Floppz drive, CD-ROM drive, miš, tastatura, zvučna kartica, graf. karticamodem... 7. Opisati ukratko izgled i funkciju matične ploče. Na Matičnoj ploči se nalaze procesor, memorija, čipset, integrisana kola, kontroleri, magistrale (adresna, podataka, upravljačka) grafička zvučna i mrežna kartica, slotovi, portovi, kondenzatori otpornici, spoljni priključci, baterija, RAM BIOS. 8. Šta je procesor i koje su mu osnovne karakteristike? Procesor (CPU) vrši obradu podataka, on je kompleksan ure aj koji sadrži veliki broj elektronskih kola koji izvršavaju memorisane programske instrukcije. 9. Čemu služi i kako se dobija signal takta u računaru? CPU ima sistemski sat koji proizvodi takt iste frekvencije kako bi sinhronizovao sve računarske operacije. 10. Vrste magistrala i njihova funkcija. Magistralna linija (BUS) je skup paralelnih elektronskih puteva, koji su uglavnom od bakra, koji prenose elektronske signale. Ona prenosi podatke izme u CPU i memorije. Broj bitova koji može da se prebaci u jednom vremenskom intervalu naziva se širina magistrale. Vrste magistrala: Data bus, Adress bus i Control bus. 11. Objasniti hijerarhiju memorije u računaru. Cache (keš) memorija, Operativna RAM, Virtuelna memorija (prostor na HDD-u), sekundarne memorije (HDD, floppy, CDROM), tercijalne memorije (kasete sa trakom...) 12. Čemu služi keš memorija? Predstavlja vezu izme u procesora i glavne memorije, podaci se smeštaju u keš da bi mogli što brže biti obra eni. Ova memorija ima najveću brzinu pristupa. 13. Šta označava skraćenica ROM, a šta RAM? Read only memory (može samo da se čita) i Random access memory (može i da se čita i da se briše) 14. Koja vrsta ROM memorije se može brisati? EPROM, EEPROM, Flash, CD-RW 15. Vrste i osnovne osobine ROM memorija. Najčešće se koristi za smeštanje sistemskih programa koji su uvek dostupni računaru (BIOS); Vrste ROM-a su: Mask ROM, PROM, EPROM, EEPROM, FLASH, HDD, Floppy, Zip-disk, CD-ROM, DVD. 16. Šta treba da obezbedi kućište? Prostor za matičnu ploču, procesor, napajanje, modem, graf. karticu..... 17. Šta označava drajver u računarskoj terminologiji? Drajveri su važni sistemski programi kojisluže da bi operativni sistem "znao", da koristi pojedinačne komponente računara. Svaki model periferijskih ure aja zahteva instalaciju svog drajvera. 18. Nabrojiti ulazne, izlazne i ulazno-izlazne ure aje. Ulazni ure aji: tastatura, miš, track ball, touchpad, pointing stick, džojstik, grafička tabla, touch screen, elektronsko penkalo i skener. Izlazni ure aji: monitori, zvučnici, štampači, slušalice, projektor, grafička kartica... Ulazno-izlazni: terminali,...

19. Nabrojite nekoliko tipova miša i objasniti princip rada. Mehanički miš se kreće po ravnoj površini omogućavajući željeno kretanje pokazivača po ekranu. On ima kuglicu koja se nalazi sa donje strane i okreće se kako se miš pomera, senzori unutar miša odre uju pravac i udaljenost pokreta i šalju račinaru. Optički miš koristi svetlost. Bežični miš komunicira preko infra-crvenog zraka tako da mora postojati optička vidljivost izme u miša i porta. Track ball služi za igranje igrica, kuglica je iznad i pokreće se rukom. Touchpad je pravougaona podloga osetljiva na dodir, ako pore emo prstom preko nje, na ekranu će se pomerati i pokazivač. Pointing stick je mali ure aj osetljiv na dodir i smešten u centru tastature. 20. Koliko boja može da prikaže monohromatski monitor? Samo jednu, uglavnom zelenu. 21. Objasniti princip rada CRT monitora. Koriste tehnologiju rasterskog skeniranja, tj. rasipanje elektronskih zraka preko pozadine ekrana. Pozadina ekrana sadrži fosforni omotač koji zasvetli svaki put kada je pogo en el. zrakom. On ne svetli dugo tako da se slika mora osvežavati. Scan rate je broj koji pokazuje koliko puta el. zrak osveži ekran (80 - 100 puta u sec). 22. Šta je rezolucija monitora? Je broj piksela (tačaka) na ekranu. Pikseli su adresibilni od strane softvera za grafiku. Što je više piksela, rezolucija je bolja. 23. Nabrojati nekoliko vrsta štampača. Udarni, Linijski, Matrični, Ink Jet i Laserski 24. Princip rada laserskog štampača. Svetlost stvara elektrostatičku sliku stranice na naelelktrisnaom fotoreceptoru, koji sa svoje strane privlači toner u obliku elektrostatičkog naelektrisanja. 25. Tehnologije medija za skladištenje pogataka. HDD, Floppy, Zip disc, Jaz drive, CD-ROM, DVD, Tape backup 26. Objasniti strukturu i princip rada hard diska. Sklop diska se sastoji iz jedne ili više ploča koje rotiraju oko centralne osovine. Bitovi se organizuju u staze (tracks) koje predstavljaju koncentrične krugove na jednoj ploči. Staze zauzimaju veći deo površine ploče, osim u pojasu koji se nalazi uz osovinu. Staza se sastoji od velikog broja tačaka od kojih svaka predstavlja jedan bit. Sektor je nedeljiva jedinica kada je u pitanju operacija čitanja ili upisivanja na disk, kao i u slučaju greške. 27. Šta znači formatiranje diska? 28. Šta je FAT? FAT je (stariji) fajl sistem. Način upisivanja fajlova na HDD i organizovanje i održavanje njihove strukture, koji ceo prostor na disku grupišu u klastere. 29. Princip rada CD-a. Laser poga a sloj metalnog materijala koji se nalazi na površini diska. Kada se podatak unosi temperatura lasera proizvodi sitna ispupčenja ili udubljenja na površini diska. Da bi se pročitao podatak laser pretražuje površinu diska i sočivo prihvata refleksiju svetlosti od tačaka. 30. Vrste kompakt diskova. CD-R, CD-RW, DVD 31. Kakva je razlika izmeu CD-a i DVD? DVD koristi laser sa kraćom talasnom dužinom omogućavajući mu da čita gušće zapisane tačke. 32. Uloga operativnih sistema. Uspostavljanje veze izme u korisnika i račinara. 33. Osnovne uloge OS. OS startuje sve ostale aplikativne programe 34. Šta je komanda i kako može da se zadaje? 35. Šta je fajl (file)? Mesto u koje računar zapisuje informacije sa kojima radi (programe, sistemske podatke, dokumenta...) 36. Šta je folder? Grafički prikaz direktorijuma. 37. Šta je to boot disketa? Disketa sa sistemskim fajlovima i drajverima za pokretanje sistema ili instalacije Windows-a. 38. U grafičkom korisničkom okruženju, šta je meni? Su liste komandi i opcija OS i pratećih programa. 39. Čemu najčešće služi desni klik miša? Da otvori meni. 40. Šta je prečica (shortcut)? Posebna vrsta fajla čija je jedina uloga da pokaže putanje do nekog drugog fajla ili foldera. Često služi za lakše startovanje programa sa desktopa. 41. Čemu služi Screen Saver? Nekada je služio za zaštitu ekrana dok se mogao oštetiti dugotrajnim prikazom statičke slike. 42. Nabrojte nekoliko ugraenih Windows aplikacija (Accessories).

Scan disk, Disk defragmenter, Disk cleanup, Drive converter... 43. Zašto je potrebno arhivirati podatke? 44. Čemu služi program Accessibility Wizard? Čarobnjak koji omogućava instaliranje programa za lakše korišćenje računara slabovidnim osobama. 45. Čemu služi kontrolni panel (Control Panel)? Folder u kome se nalaze kolekcije programa koji služe za konfiguraciju sistema. 46. Šta znači skraćenica WYSIWYG? What You See Is What You Get programčić koji služi za uskla ivanje prikaza boja na monitoru i štampaču, zarad što vernijeg otiska. 47. Koja je standardna ekstenzija dokumenata i šablona kreiranih u programu Word? DOC 48. Kakvi "pogledi" postoje u Word-dokumentu? Normal, Web layout, Print layout, Outline view. 49. Šta je sekcija (section)? Deo teksta na koji je primenjeno drugačije formatiranje. 50. Šta označava znak ¶ i čemu služi takva ikona na liniji sa alatkama? Prikazuje nam koje smo funkcije koristili prilikom editovanja teksta (Space, Enter...) 51. Šta znači wrapping kod grafičkih objekata? Odre ivanje željeni odnos veličina teksta i slike. 52. Čemu služe šabloni (templates)? Skup gotovih stilova i drugih elemenata koji olakšavaju pisanje odre enih tipova dokumenata. 53. Čemu služe "čarobnjaci" (wizards)? Služe da se podese i napišu dokumenti uzorci. 54. Čemu služi Equation Editor? Za kucanje složenih matematičkih formula. 55. Koja je standardna ekstenzija dokumenta i šablona kreiranog pomoću programa Excel? XLS 56. Koliko ćelija ima u opsegu A1:C4? 12 ćelija. 57. Šta je to pivot tabela? Tabela koja je kreirana na osnovu podataka iz neke druge tabele. 58. Nabrojati nekoliko osnovnih tipova grafika u Excel-u. Colimn, Bar, Line, Pie, xy, Area, Doughnut, Radar, Surface, Bubble, Stock, Cylinder, Cone. 59. Nabrojati nekoliko standardnih poslova koji se mogu obavljati na podacima unesenim u tabele. Sabiranje, Prebrojavanje, Max, Min, Množenje, Prosek, ... 60. Šta znači ako se objekat kopira iz jedne aplikacije u drugu kao povezani (linked)? Ako se objekat poveže kao linked on se neće iskopirati u dati fajl, već samo povezati. 61. Šta znači ako se objekat kopira iz jedne aplikacije u drugu kao ugra eni (embedded)? Ako se objekat poveže kao embedded on će se iskopirati i neće nam trebati fajl iz koga smo ga kopirali. 62. Koja je standardna ekstenzija dokumenta i šablona kreiranog pomoću programa PowerPoint? PPT 63. Koji "pogledi" postoje u PowerPoint prezentaciji? Normal, Outline, Slide view, Sorter view, Slide show. 64. Opisati nekoliko osnovnih ponu nih izgleda pri kreiranju novog slajda. Title slide, Buleted list, 2 column text, Table, Text & chart, Chart & text, Organization chart, Chart.... 65. Čemu služi Slide Master? Kontroliše odre ene tekstualne karakteristike kao što su tip fonta, veličina fonta, boja, pozadina slajda, specijalni efekti. 66. Šta su Notes, a šta Handouts? Notes beleške u dialog box-u koće će biti vidljive na slajdu; Handouts su posebne beleške koje mogu da se odštampaju ali nisu vidljive na prezentaciji. 67. Šta su dizajn-šabloni (Design Templates)? Su već dizajnirani šabloni u kojima je kreiran izgled slajdova (font, boja, ...)

Николић

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful