Hemijski Fakultet, Beograd

Seminarski Rad iz Fizike
STRUKTURA ATOMA I MODELI
Profesor: Jablan DOJ^ILOVI
!tudent: "u#i$a P%VI neo &''()
Beograd, Oktobar *''&
!adr#aj:
+, -.od
*, !truktura %toma
/, Daltono. 0odel
(, 1om2sono. 0odel
3, "adefordo. 0odel
4, Boro. 0odel
4,+ Boro.i Postulati
4,* Boro. model atoma
&, 5.antno60e7ani8ki 0odel
&,+ Prin$i2 9eodre:enosti
), ;aklju8ak
<, Literatura
1. UVOD:
"a=.oj teorije o strukturi atoma 2o8eo je jo> oko ('' g,2,n,e, kada
su Demokrit i Leuki2 do>li do 2red2osta.ki o atomima i nji7o.oj
strukturi, >to se kasnije 2oka=alo kao ta8no, bar neke od nji7o.i7
2red2osta.ki,
Postojalo je 3 sta.o.a atomista %nti8ke ?r8ke:
+, !.a materija se sastoji i= atoma koji su toliko mali da se ne
mogu .ideti, O.i atomi se ne mogu dalje deliti na sitnije
delo.a@
*, I=me:u atoma 2ostoji 2ra=an 2rostor@
/, %tomi su 2ot2uno 8.rsti@
(, %tomi su 7omogeni, be= unutra>nje strukture@
3, %tomi se ra=likuju 2o .eli8ini, obliku i te#ini@
- 2r.oj fa=i istra#i.anja strukturu materije 2rou8a.ani su omota8
atoma Aatomska B=ikaC i njego.o je=gro Anuklearna B=ikaC, tako da
i=me:u te d.e oblasti nije 2ostojala o>tra grani$a,
Bitnije doga:aje ra=.oja modela atoma dali su:
6 Dalton, +)'3, kada daje atomsku strukturu materije@
6 oldstien, +)44, otkri.a Dkanalne =rakeD Akasnije na=.ani
2rotoniC@
6 !. !. T"om#son, +)<&, otkri.a elektron@
6 Tom#sono$ model atoma D2uding od >lji.aD@
6 E.Rader%ord, +<+/, otkri.a atomsko je=gro i daje 2lanetarni
model atoma@
6 1elesno60e7ani8ki model atoma@
6 &a'zen(er)o$ 2rin$i2 neodre:enosti i= +<*3, god@
6 *redin)er daje Dtelesno6me7ani8kiD model +<*4, god@
6 Dirak integri>e 2red7odna * modela +<*4, god@
6 +ed$ik otkri.a neutron+</*, god@
,. STRUKTURA ATOMA:
%tomi se sastoje i= je=gra i omota8a,
- omota8u se nala=e elektroni koji se kreEu 2o ta8no odre:enim
orbitama,
Osno.ne karakteristike atomskog je=gra su masa, koli8ina
naelektrisanja, redni broj i s2in AobrtajC,
0asa je=gra je 2ribli#no jednaka uku2noj masi nukleona u
njego.om sasta.u, 0ase miro.anja 2rotona i neutrona su 2ribli#no
jednake
Am2F+,4&/G+'6*&kg@ mnF+,4&3G+'6/+kg@C
0asa miro.anja elektrona i=nosi: meF<,+')G+'6/+kg@
%tomsko je=gro 2oseduje koli8inu naelektrisanja ;e, gde je:
* H redni broj 7emijskog elementa@
; H koli8ina naelektrisanja 2rotona@
Broj 2rotona u je=gru je jednak rednom broju,
Proton je 2o=iti.no naelektrisana 8esti$a i 2o a2solutnoj .rednosti
odgo.ara koli8ini naelektrisanja elektrona, 9eutron je elektri8no
neutralan,
"edni broj se 8esto na=i.a i atomski broj je=gra, a uku2an broj
2rotona A;C i neutrona A9C na=i.a se maseni broj je=gra: %F;I9
Broj 2rotona u je=gru je jednak broju elektrona u omota8u, 2a je
atom neutralna 8esti$a,
-. DALTO.OV MODEL:
Pr.i model atoma dao je Jo7n Dalton A+&446+)((C,
On je 2ono.o formulisao atomsku teoriju koja se sastojala od
nekoliko sta.o.a koji su bili sli8ni 2red7odnim, ali je oti>ao dalje,
Dalton je otkrio da se s.a materija sastoji od sitni7 8esti$a H
atoma, 1.rdio je da se oni ne mogu dalje deliti, niti 2ret.oriti u
atome drugi7 elemenata, On je mislio da su s.i atomi istog
elementa me:usobno identi8ni u 2ogledu mase, .eli8ine i drugi7
osobina Atada se nije =nalo =a i=oto2eC, Pred2osta.io je i da se atomi
jednog elementa ra=likuju 2o masi i drugim osobinama od atoma
nekog drugog elementa, kao i da atomi nemaju unutra>nju
strukturu,
Dalton je dao i 7emijsku kombina$iju sjedinja.anja atoma
ra=li8iti7 elemenata i to da se atomi jedine u odnosu 2rosti7 $eli7
broje.a,
/. TOM0SO.OV MODEL:
Pr.a ideja o ras2oredu naelektrisanja u atoma ja.lja se u rado.ima
1om2sona i= +)<), god, Po tom modelu atom je s7.aEen kao
2rostorno 2o=iti.no naelektrisana sfera u kojoj su elektroni tako
ras2ore:eni da je atom kao $elina neutralna 8esti$a, 5oristeEi
o.aka. model, =na8enje atoma moglo se objasniti ubr=anim
kretanjem elektrona oko ra.note#ni7 2olo#aja tj, os$ilo.anjem koje
bi do.elo do 2oja.e kontinualnog elektromagnetnog =ra8enja, 0e:
utim, eks2erimenti su dali sas.im drugu .rstu s2ektre, da je
neslaganje bilo o8igledno,
1om2sono. model je na=.an D2uding od >lji.aD
1. RADEFORDOV MODEL:
"adeford je serijom eks2erimenata 2o8etkom JJ .eka 2rodubio
is2iti.anja sa $iljem da 2rou8i strukturu atoma, ;ato je iskoristio L6
8esti$e =a koje je .eE tada =nao da 2redsta.ljaju d.ostruko
joni=o.ane atome 7elijuma, 9aime, L68esti$e je koristio kao
2rojektile koje je slao na tanak listiE metala A=lata i 2latineC, Posle
usmera.anja sistemom dijafragmi dobijen je sno2 L68esti$a koje se
kreEu 2aralelno J6osi sa 2ribli#no jednakim br=inama, -darajuEi u
metu, .eEina ti7 8esti$a 2rola=i nesmotreno, kao da je listiE =a nji7
D2ro=ra8anD, ali 2oka=alo se da se i=.estan broj 8esti$a 2oja.io na
uglo.ima .eEim od 2omenutog, 2a 8ak i .eEim od <'K,
1ak.e eks2erimentalne re=ultate trebalo je objasniti sa
1om2sono.im modelom atoma koji je bio 2ogodan =a obja>njenje
kod mali7 skretanja L68esti$a, ali se nije moglo objasniti .eliko
skretanje,
;bog toga je "adeford +<++, god, 2red2osta.io da se atom sastoji
od siEu>nog je=gra koje nosi skoro $elu masu atoma i 2o=iti.no
naelektrisanje koje je jednako uku2nom naelektrisanju koje nose
elektroni koji se oko njega kreEu kao sasta.ni delo.i neutralnog
atoma,
1ra#eEi obja>njenje =a na2red o2isani eks2eriment, tj, =a
raseja.anje L68esti$a na .eEe uglo.e, 2ola=i od 2red2osta.ke da je
tak.o skretanje uslo.ljeno interak$ijom i=me:u 2o=iti.no
naelektrisani7 2rojektila i 2o=iti.no naelektrisanog atomskog je=gra,
kada one 2rola=e .rlo bli=u tak.og je=gra,
1ak.u 2red2osta.ku je u.eo na osno.u eks2erimentalne 8injeni$e
da samo jedna od oko +'''' L68esti$a skrene =a ugao .eEi od πL*,
2ri 2rola=u kro= tanak listiE =lata, ;ato je "adeford 2red2osta.io da
se tak.o skretanje .r>i u jednom sudaru sa je=grom,
One L68esti$e koje 2rola=e 2ored je=gra na .elikim rastojanjima
tr2e mala ili nikak.a skretanja, Pri tome je bitno da se uti$aj
elektrona koji se kreEu oko je=gra u atomu mo#e =anemariti,
"adefordo. model se na=i.a PL%9M1%"9I 0ODML %1O0%, 2o kome
se atom sastoje od 2o=iti.nog je=gra i elektrona koje sadr#i atom a
koji se kreEu 2o odgo.arajuEim kru#nim 2utanjama,
9jego. model go.ori da je u $entru Dsun$eD6je=gro a oko njega, 2o
orbitama, kru#e D2laneteD6elektroni, -logu gra.ita$ione sile kod
atoma ima elektri8na 2ri.la8na sila i=me:u elektrona i je=gra,
9i o.aj model nije be= s.oji7 nedostataka, 9aime, 2ored
=na8ajnog us2e7a u obja>nja.anju re=ultata "adefordo.og
eks2erimenta, 2oja.ile su se te>koEe oko stabilnosti atoma kao
$eline, 5retanje elektrona se su>tinski ra=likuje od kretanja 2laneta
=ato >to =a kretanje elektrona ne .a#i =akon klasi8ne me7anike, .eE
=akoni k.antne me7anike, !a stano.i>ta klasi8ne B=ike, o.aka.
atom, u kome elementi kao naelektrisane 8esti$e kru#e oko je=gra,
morao bi da =ra8i energiju u .idu elektromagnetni7 talasa, ;ra8eEi
energiju, elektron bi se 2oste2eno 2ribli#a.ao je=gru 2o s2irali i
naj=ad 2ao u je=gro, 1o se fakti8ki ne de>a.a, 2a se to trebalo
objasniti,
2. 3OROV MODEL:
2.1 3OROVI 0OSTULATI:
9ils Bor je ins2irisan nemoguEnosti "adeforda da doka#e
stabilnost atoma, u.eo sledeEe 2red2osta.ke:
+, Mlektron kru#i oko je=gra atoma 2od uti$ajem 5ulono.e sile
interak$ije, 2okora.ajuEi se =akonima klasi8ne B=ike
*, Mlektroni se kreEu 2o ta8no odre:enim, do2u>tenim
2utanjama tj, orbitama, -mesto beskona8no mnogo orbita
moguEe su samo one =a koje orbitalni me7ani8ki moment
jednak $elom broju k.anta: 7L*π:
gde je:
n Agla.ni k.antni brojC F +,*,/N&,
7 APlanko.a konstantaC A 7 C
L F mr.
gde je:
m F masa elektrona
r F radijus orbite
. F br=ina elektrona
/, 9asu2rot ubr=anom kretanju 2o do=.oljenoj orbiti, elektron ne
=ra8i energiju u obliku elektromagnetni7 talasa A>to se
o8ekuje 2o klasi8nim 2redsta.amaC, 1o =na8i da u tak.om
stanju uku2na energija elektrona mora biti konstantna, 1ak.o
stanje atoma na=i.a se !1%OIO9%"9O, 9ajni#e od ti7 2utanja
je osno.no ili normalno stanje atoma,
(, %tom =ra8i ili a2sorbuje k.ant elektromagnetnog =ra8enja 2ri
2rela=u elektrona sa jedne na drugu orbitu, tj, sa jednog na
drugi energetski ni.o, 1ada je k.ant jednak ra=li$i energije
jednog i drugog ni.oa: 7VFM*6M+ !.aki element mo#e
da a2sorbuje, odnosno emituje ta8no odre:enu koli8inu
energije karakteristi8nu =a taj elemenat, O.i Boro.i 2ostulati
su me>a.ina k.antne i klasi8ne B=ike,
2., 3OROV MODEL ATOMA:
9a osno.u s.oji7 2ostulata, Bor je ra=.io sledeEu 2rostu teoriju
s2ektra atoma .odonika i atoma sli8ni7 .odoniku, 9aime, elektron
koji kru#i oko je=gra 2o orbiti ima br=inu koja je odre:ena na osno.u
jednakosti 5ulono.e 2ri.la8ne sile i=me:u je=gra i elektrona i
$entrifugalne sile samog elektrona, 9aime, kao uslo. u=ima se da je
Fg F F$f, odnosno:
+L(πMo G ;ePLrP F mVPLr gde je 4 redni broj
datog elementa,
%ko tome dodamo matemati8ki i=ra= Boro.og 2ostulata =a
orbitalni me7ani8ki moment, mogu se dobiti jedna8ine =a radijus
odgo.arajuEi7 orbita i br=ine kretanja elektrona u njima, %ko se
oslobodimo br=ine koristeEi 2red7odne jedna8ine mo#emo da
i=ra8unamo radijus orbite:
r F nP G M7PLπmeP
O.a rela$ija 2oka=uje da se radijus orbite menja u skoko.ima,
odnosno da se radijusi odnose kao k.adrati gla.nog k.antnog broja
n:
r+:r*:r/N F n+P:n*P:n/PN
Br=ina elektrona na datoj orbiti mo#e se i=ra8unati 2omoEu isti7
jedna8ina, ako se elimini>e radijus r, 2a se dobije:
V F +Ln G ePL*Mo7
O.a jedna8ina nam 2oka=uje da je br=ina elektrona obrnuto
sra=merna k.antnom broju n >to =na8i da su br=ine elektrona
manje kada se elektroni nala=e na .i>im orbitama,
9edosta$i Boro.og modela atoma su u tome >to je 2oka=ao dobre
re=ultate samo kod atoma .odonika, a kod atoma sa .i>e od jednog
elektrona nije dao dobre re=ultate,
5. KVA.T.O ME&A.I+KI MODEL:
5.antno60e7ani8ki model go.ori o .ero.atnoEi nala#enja
elektrona,
Jedan od naj.a#niji7 2rin$i2a talasne me7anike je us2e>no
2o.e=i.anje telesni7 i 8esti8ni7 osobina elementarni7 8esti$a,
Fran$uski B=i8ar Luj De Brogi je smatrao da s.e elementarne
8esti$e 2oseduju i talasne i 8esti8ne osobine, odnosno da talasna
du#ina nji7o.og kretanja =a.isi od momenta kretanja H #:
2 F 7Lλ
7 F Planko.a konstanta
λ F talasna du#ina
I= o.e jedna8ine u.i:amo da se 2o.eEanjem momenta kretanja,
talasne du#ine kretanja 8esti$a smanjuje, !ama rela$ija je
eks2erimentalno 2ot.r:ena difrak$ijom elektrona,
! ob=irom da je kineti8ka energija 8esti$e Mk 2ro2or$ionalna
k.adratu njenog momenta 2, Mk F 2PL*Q, o8igledno je da Ee se
talasna du#ina kretanja 8esti$e smanji.ati sa 2o.eEanjem njene Mk i
obrnuto,
5.1 0RI.6I0 .EODRE7E.OSTI:
Druga .a#na t.rdnja k.antne me7anike je nemoguEnost 2re$i=nog
isto.remenog odre:i.anja 2olo#aja i merenje elektrona, 2o=nat 2od
imenom 2rin$i2 neodre:enosti, Dat je od strane Varnera
Hajzenberga, nema8kog B=i8ara, +<*4, god u obliku rela$ije:
gde je 2 moment kretanja elektrona, G 2olo#aj elektrona a F 7L*π
G A+,3*G+'6/(J!C
-koliko 2re$i=nije odredimo moment 2 elektrona, utoliko s manjom
2re$i=no>Eu mo#emo odrediti njego. 2olo#aj i obrnuto,
Drugim re8ima, 2rin$i2 neodre:enosti uka=uje na nemoguEnost
simulati.ni7 ta8ni7 merenja B=i8ki7 .eli8ina,
9aj.a#nija 2osledi$a o.og 2rin$i2a je 2rakti8na nemoguEnost
odre:i.anja 2re$i=ne 2utanje AorbiteC oko je=gra,
9a osno.u o.oga, deBnisali smo orbite kao 2rostor oko je=gra a
tamo gde je naj.eEa .ero.atnoEa nala#enja elektrona, ona i=nosi
oko <'R,
;aklju8ak:
Bilo je bitno da se sa=na struktura atoma da bi se lakse ra=jasnile
mnoge 2oja.e u 2rirodi kojima u=ro$i nisu bili 2o=nati,
;a7.aljujuEi s.e sa.remenijim i boljim modelima us2eli smo da
2rika#emo od 8ega se sastoji materija, njenu 2rirodu i 2rela=ak i=
jednog oblika u drugi,
Postoje jo> mnoga 2itanja na koja treba odgo.oriti tek na osno.u
buduEi7 istra#i.anja,
Literatura:
6 0,%rsin, H 0,uk, H !,0iloje.iE H 0,0ilonado.i$ H J,PuriE H
;,"adi.oje.iE
H D,"adi.oje.iE H 0,!a.ko.iE H P,1odoro.iE H ;,1o2alo.iE@
A+<)<,god,C Fi=ika =a .i>e >kole@ Beograd@
6 Dr, !,1rifuno.iE H Dr, 1,!abo@ A*''(, god,C O2>ta 7emija@ Beograd@
6 0,"as2o2o.iE H D,5a2or H 0,!krinjar@
A*''',god,C Fi=ika =a IV ra=red gimna=uje@ Beograd@
6 Lj,"isto.ski H 9,BuriE@ A*''',god,C Fi=ika@ Beograd@
6 internet