Uvod u delo Julijusa Evole

Svet Tradicije nael, vrlin i vrednosti koje osvetljava, rehabilituje i

razvija katedra Julijusa Evole (189819!"# $olarno je udaljen od %oderno&,
$a je sto&a nedostu$an o$tika%a kakve nude ili na%e'u vladaju'e (kole
us%eravanja ljudsko&) *e' i sa%a %oderna forma mentis je $rva i &otovo
nesavladiva $re$reka razu%evanja a $o&otovu +ivljenja Tradicije o kojoj svedoi
Evolino delo) ,ri kraju naj$rodornije& istra+ivanja %isterije -rala, te%$larsko&
i &ibelinsko& nasle.a, Julijus Evola o$a+a /da je i u jednostavno% do%enu ideja
karakter vladaju'e kulture danas takav da ve'ina nije u stanju da stvori nijedan
konce$t o e%u je tu re)0
1
1zlo+ene injenice ukazuju i na te+inu zadatka
uvo.enja u delo Julijusa Evole) Svaki verodostojni korak ka sredi(tu Tradicije
sadr+ane u Evolino% delu izaziva kvalitativni $reobra+aj duha i du(e,
udaljavaju'i nas od /jednodi%enzionalno& univerzu%a0 (2arkuze#, u ko%e su
oveka zatoile %oderne ideolo&ije i de%onija ekono%ije) Jedinu $odudarnost
iz%e.u Evolino& $uta ka Tradiciji i %oderne %re+e vavilonskih ko%unikacija
o$a+a%o na sa%o% $oetku nje&ove duhovne $ustolovine $a je sto&a u$utno
za$oeti uvo.enje u$ravo na toj taki sa&lasnosti $ojedino& i o$(te& iskustva) U
$itanju je iskustvo %oderno& nihiliz%a)
3uhovnu $ustolovinu Evola je za$oeo $ristu$iv(i najradikalniji%
nihilistiki% $okreti%a %oderne kulture, dakle dadaiz%u i 4uturiz%u)
5
,od
svetlo% iskustva %eta4iziko& al$iniz%a
6
da /od zadnjeg koraka zavisi prvi
(3o%al# %o+e%o lak(e razu%eti razlo&e Evolino& $osve'enja nihilistikoj
istorijskoj /avan&ardi07 osnovni $okreta je ne$okolebljivi &enetski $oriv
$otvr.ivanja volje i %o'i jastva koje se nije %o&lo $re$oznati u ideja%a,
4i&ura%a i uzori%a kulture /tre'e& stale+a0) 8o&ini i $rirodni ishod takvo&
$rotivureja iz%e.u jastva i okoline bio je izbor nihiliz%a kao $uko& sredstva
krenja $uta ka horizonti%a slobode $ostvarenja zatoenih %o&u'nosti
%eta4iziko& sastojka ljudske /%e(avine0 (,laton#) 9a razu%evanje takvo&
izbora u$utan je i Evolin /za$is za $rijatelje0 iz 1951) &odine) ,osle iscr$ljenih
%o&u'nosti kulture od *a&nera, :e%boa i 3ebisija, do ;iea, <erklija i =anta
Evola o$isuje stanje nezadovoljeno& duha slede'i% rei%a7 Tod und
Verklrung. Svi s%o %i %rtvi, u&ljenisani, ras$adnuti7 u nezaja+ljivoj +e.i
jedno& >austa iscr$li s%o sva iskustva, iscedili do $oslednje ka$i sve strasti))) U
isku(avanji%a te zakrvavljene i iz%u'ene e$ohe $atili s%o zbo& svih s%rti, +iveli
s%o iluzije svih svetlosti) Sad sve to vi(e ne $ostoji)) ) Sad zna%o da je bilo
neto drugo (to je na(e $ijanstvo skrivalo, sad ose'a%o da su ose'ajnost, vera,
ljubav i hu%anost bolesti7 sve ono (to je za dru&e +ivot i stvarnost s$alo je
zauvek, $o$ut $rljave, oznojene i $oce$ane ode'e, sa tela svetlosti) 8jude koji se
s%atraju +ivi% vidi%o kao %rtve lutane, nakaze i tr&ovce) To nije $esi%iza%7
re je o to%e da s%o videli) U bedno% saznanju $rona(li s%o na(u stvarnost, ja
1 Julius Evola: Il Mistero del Graal, Rim, 1972 (1937).
2 Taj period Evolinog stvaralatva repre!entuju: Arte astrata (sa teorijs"om e"spo!i#ijom, 1$
poema i % "ompo!i#ije), &iri'(Rim, 192$) Le parole obscure du paysage intrieur (poema !a %
glasa), &iri', 192$.
3 Julius Evola: Meditazioni sulle vette, *enova, 197+.
koje je izvan svakodnevno& +ivota, iluzija i bolesti i sve& ostalo&7 i otu.enja i
ne$osedovanja svih stvari koje se zovu duhovni%7 %isao, ose'ajnost, vera)0
"
U isto% za$isu, ne(to dalje, Evola is$oveda s%isao ovo& bavljenja
u%etno('u7 /Ja sa% neiskren7 do %ojih $oe%a stalo %i je kao do laka za nokte?
slike stvara% zbo& ta(tine, $i(e% zato (to ne%a% (ta dru&o da radi% i zbo&
rklame, ja sa% rastaqueure duha i $ola+e% %oju stvar u be+ivotni oblik,
$ola+e% %oju stvar u ni(ta7 !"# $abe mein %a"#e auf ni"#ts gestellt.
@ko $roui%o Evoline $oe%e, slike i is$ovesti, %o+c%o uoiti bitnu
odliku nje&ovo& duha koja &a je visoko izdvajala iz /avan&ardne0 &o%ile7 on je
$osedovao nihiliza% kao sredstvo reinte&racije jastva %etaAnihilisliko%,
transcendentno% /telu svetlosti0, dok su ostali bili $osednuti nihiliz%o%, kao
ve(taki ili autentini %ediju%i) Evolino isku(avanje nihiliz%a bilo je
neu$oredivo obi%nije, verodostojnije i o$asnije, obuhvataju'i velike ras$one
ni(tenja, od eks$eri%enata sa o$ijati%a i narkotici%a, do $ra&a sa%oubistva,
&de su &a %o+da doveli i $ri%eri *ajnin&era i 2ikel(tatera, koje je sledio) Sa%o
zahvaljuju'i izvanrednoj budnosti u%a, neustra(ivosti du(e i snazi tela, Evola je
us$eo da $ro.e kroz naj&ora iskustva nihiliz%a neozle.en, da odoli vrtlozi%a
koji su vodili ludilu ili sa%oukinu'u) U osvrti%a na iskustvo %a&netiz%a ideje
sa%oubistva Evola je ukazivao na s$asonosnu ulo&u lektire jedno& <udino&
&ovora /$le%enito% sinu0, u$u'eno% <u.enju, o nizu iluzornih identi4ikacija
jastva kojih se %ora osloboditi7 od so$stveno& tela i ose'anja, $reko ele%enata
$rirode i bo&ova, do /sve&a0, do krajnje& is$ita, dakle do ideje ukinu'a7 /Bnaj
koji uzi%a ukinu'e kao ukinu'e i uzev(i ukinu'e kao ukinu'e %isli ukinu'e,
%isli o ukinu'u, %isli na ukinu'e, %isli C2oje je ukinu'eC i raduje se ukinu'u
taj, ja ka+e%, ne $oznaje ukinu'e)0
D
Bvaj &ovor izazvao je u Evolino% duhu $resudno $rosvetljenje7 /Bsetio
sa% da je $oriv ka izlasku i sa%ouni(tenju bio za$ravo o&ranienje, CneznanjeC
su$rotno istinskoj slobodi) U to% %o%entu, u %eni je izvr(en $reobra+aj i
svanula je odlunost s$osobna da odoli svakoj krizi0)
E
&d filozofije do znanja
9ahvaljuju'i otvorenosti u%a 'nous( za svetlosti inteli&ibilno& sveta i
$ostojanosti duhovne virilnosti, Evola je brzo $rozreo o$senarsku i va%$irsku
$rirodu ideja i $redstava sticanih na $utevi%a nihiliz%a) U tra&anju za
istinski% u$ori(te% transcendencije i a4ir%acije verodostojno& jastva i
od&ovaraju'e slobode, Evola se iz u%etnosti $restrojio na $ut 4ilozo4ije, jer
njena 4or%alna disci$lina %i(ljenja i zakljuivanja $ru+a bolje odbrane od
sa%oob%ana i 4antaz%i senzibilno& sveta) 1zlo+eni ciljevi tra&anja, karakterne
sklonosti i /duh vre%ena0, us%erili su Evolinu duhovnu $ustolovinu ka
idealiz%u, izvedeno% iz $ostkantovske kritike saznanja) Evolina 4ilozo4ska dela
svedoe o najdalekose+nije% $rodoru koji je do krajnjih &ranica razvio
%o&u'nosti sadr+ane u $reracionalni% $re%isa%a idealiz%a7 /U ne&aciji
svako& Cdru&oC, kao rezultatu lo&iko& istra+ivanja %o&u'nosti saznanja i,
% Julius Evola: Note per gli amici, u ,-leu. /r. 3, 0antova, 1921.
1 Maijhimanikyo, 2, 1.
3 Julius Evola: Il !ammino del !inabro, 0ilano 1972 (1933).
istovre%eno, kao nu+ni uslov siste%a a$solutne izvesnosti jeste $ojava,
odra+ena u svetu ideja, duboko& $oriva bitka ka vrednosti i vladavini koji je
$robudio oveka) 3akle, vi(e ne&o jedni% as$ekto% ;ie, *ajnin&er i
2ikel(tater daju njihov s%isao 3ekartu, <erkliju, =antu i >ihteu0
!
1$ak, raz%atraju'i krajnje do%ete idealistikih $reduze'a, Evola je uoio
da ih sve karakteri(e izdaja osnovno&, $reracionalno& $oriva i re&resija u svet
sa%oo$sena, od la+nih sloboda do suro&ata /ja0, $ukih hi$ostaza lo&iko&
subjekta, zvanih /%isao uo$(te0 (=ant#, /a$solutno Ja0 (>inte#, 01deja0
(Fe&el#, /9nanje0 (*eber# ili /isti Gin0 (3jentile#) 3akle, Evolin 4ilozo4ski
%turm und )rang je sa&oreo sve s$ekulativne konstrukcije idealistike %isli
vatro% i%anentne kritike ali i +aro% intuicije %eta4iziko& cilja) /Govek ne
$oinje niti se okonava oveko%, $re%da su %oderni osi% hi%era vere i
intelektualnih konstrukcija, koji ine deo ono& sto je sa%o ljudsko svedeni na
ne%o&u'nost da znaju i(ta dru&o) 2i s%o ljudsko% statrsu vratili s%isao jedne
e$izode, jedne %o&u'nosti) 3ve velike e$ohe koje naziva%o e$oho%
Cs$ontanostiC i e$oho% CvladavineC u na(oj 4eno%enolo&iji se $rostiru kao
%aterija %o&u'ih iskustava i kao %o&u'i %odusi bitka sa ove i sa one strane
oveka) 2i(ljenje idealista da $roces duha, dos$ev(i do 4ilozo4ije, u%etnosti,
reli&ije ili etinosti a$solutne 3r+ave (do Cobjektivno& duhaC#, dose+e vrhunac te
se tu zaustavlja $o na%a, odaje o&ranienje i nedostatak %eta4iziko& s%isla
koji su kod %odernih naj$risutniji) Bsi% to&a, C%oderni svetC, daleko od to&a da
$redstavlja $rivile&ovano stanje, nije dru&o do jedna $ojava, jedna %e.u
%no&i% kultura%a? i sa%a %o&u'nost okonavanja u tako iznena.uju'i%, tako
in4antilni% iluzija%a osvedoava, sa $aradokso%, a$solutnu slobodu duha)0
8
3akle, s$oznaju'i i odbijaju'i idealistike 4or%ule jastva, koje
o&raniavaju i de&radiraju ljudske %o&u'nosti, Evola je iz&radio %odel
0@$solutne individue0 koja se %ani4estuje $re i iznad svako& /$erci$iranja0,
0$ostavljanja0 ili /stvaranja0 a$solutno% slobodo%, voljo% i vladanje%, (iro%
horizonata univerzalnih %a&nituda, dakle Sve&a) Tu su sadr+ani a$solut i
su$rotnost, Ja i neAja, $o 4or%uli "oin"identia oppositorum. Evolina $ozitivna
kritika idealiz%a i %odel 0@$solutne individue/ os$oravaju za$ravo celoku$nu
istoriju 4ilozo4ije $ostojanja, rehabilituju'i antiki s%isao 4ilozo4ije, koji se
$revashodno sastojao u $revladavanju sveta $ostojanja i $oznaji inteli&ibilno&
sveta venih izvesnosti) Jasno je da s$oznaja 0@$solutne 1ndividue0 i%$licira
$revazila+enje 4ilozo4ije, kao disci$line /ljubavi za znanje%0, i osvajanje znanja
%eta4ilozo4sko& statusa) ,oto%, takva s$oznaja iziskuje i $otvr.ivanja kroz
$ostvarenja a$solutne slobode, volje i vladanja) =onkretne %ani4estacije svo&
idealno& %odela Evola je otkrio u naeli%a i 4or%ula%a, ustanova%a i oblici%a
%eta4izike Tradicije indoevro$skih kultura)
*ovratak paganstva
1zlo+eno /otkri'e0 $ostavlja na% te%eljno $itanje7 kako i za(to je Evola
$re$oznao /@$solutnu individuu0 u svetu Tradicije, kako je %o&u'e $o%iriti
%odel li(en svih zakona i oslobo.en od svih obaveza, veza i o&ranienja sa
Tradicijo% koju odlikuju najstro+e i najte+e disci$line ljudsko& %aterijala,
7 Julius Evola: "eoria dell#Individuo assoluto, Torino 1927.
+ Julius Evola: nav$ delo$
saobrazne najvi(i% ciljevi%a $okreta %eta4iziko& $reobra+aja i $ostvarenja
ovekaH 1zlo+eni $aradoks %o+e se $redoiti i %eta4orino objasniti sliko%
sredi(ta ura&ana u ko%e vlada savr(eni %ir) ,rivid $aradoksa i(ezava $od
svetlo% znanja /bo+ansko&0 $orekla i od&ovaraju'e $rirode suverena
indoevro$ske Tradicije, koje ujedinjuju transcendenciju i i%anenciju i $ovezuju
($o$ut ri%sko& pontife+a( ;ebo i 9e%lju, inteli&ibilni i senzibilni svet)
U ti% vrhunski% 4i&ura%a trodelne strukture zajednica i kultura
indoevro$ske Tradicije, a$solutna sloboda i a$solutni autoritet nisu
su$rotstavljena svojstva ve' su dva razliita as$ekta jastva) 1zvorno, au"toritas
oznaava bo+ansku stvaralaku %o')
9
*e' i sa%a suverenska ulo&a stvaranja
zakona, $ro$isivanja disci$lina i odre.enja $uteva %eta4izike realizacije oveka
i zajednice $odrazu%eva $osedovanje znanja i %o'i koji%a takva $o%o' nije
$otrebna) Bdraze takve ulo&e sre'e%o u hijerarhija%a nekih %ona(kih redova i
ezoterijskih dru(tava 1stoka i 9a$ada &de se $ola&anje% is$ita najte+e i najvi(e
disci$line stie status oslobo.en svih nor%i, jer su one tu izli(ne, $o$ut (taka
zdravo% oveku)
1stovre%eno sa 4ilozo4ski% $re&nu'i%a, Evola je tra&ao za znanji%a
%eta4izikih doktrina drevnih kultura 1stoka i 9a$ada, kao da je svesno ili
nesvesno $ri$re%ao uslove za kvalitativni $reobra+aj /@$solutne individue/, za
njen /silazak iz usa%ljenih, a$straktnih i razre.enih visina u konkretnost
istorije, sa od&ovaraju'i% $relazo% koji se odnosi i na konce$t %o'i0)
1I
;a
+alost, i Evolino iskustvo osvedoava da ne $ostoji direktan $relaz iz %oderno&
sveta u svet Tradicije, iz ta%e haosa $od svetlost :eda, kako inae obe'ava
&ra4iki $rikaz si%boliz%a ,in-,ang $rinci$a) 3a bi ovek iz %oderno& sveta
dos$eo do sveta Tradicije %ora se $robiti sa% kroz %e.u$rostor ili
interregnum, is$unjen zavodljivi% o$sena%a i $o&ubni% isku(enji%a,
suro&ati%a i si%ulakri%a %eta4iziko& znanja)
U savre%eno% dobu taj %e.u$rostor je $lanetarni va(ar
$seudos$iritualiz%a i $seudoreli&ioznosti, od %asonskih lo+a i teozo4skih
kru+oka do tez&i sa%ozvanih &urua, koji oajanju obeznanjenih i obezdu(enih
%asa $rodaju %a&le i zvrke krivotvorenih istonjakih tradicija) Sav t a j
%elanholini s$ektakl za zasenjivanje $rostote %odernih ekono%skih +ivotinja
%o+e se obuhvatiti i objasniti J$en&lerovo% de4inicijo% /dru&e reli&ioznosti0
kao ti$ino& si%$to%a dekadencije civilizacijskih ciklusa) 1$ak, nikad u istoriji
civilizacija 0dru&a reli&ioznost0 nije bila toliko ras$rostranjena i kobna kao
danas, jer nikad ovek nije +iveo u $ot$uno desakralizovano% svetu, kao (to je
%oderni)
,o sili %oderne sudbine, Evola je $ut ka Tradiciji %orao kriti $ot$uno
sa%, (to obja(njava %no&a nje&ova $osrtanja i kolebanja, naj$ot$unije
osvedoena $ole%iki% s$iso% !mperialismo pagano '*aganski
9 4o "atedri Emile -enveniste, ,u najdrevnijim upotre/ama, augeo ne o!na5ava 5in uve6anja
onog to postoji ve6 5in proi!vodnje, i! se/e) stvarala5"i 5in "oji i!ni5e neto i! plodnog terena i
to je privilegija /ogova ili veli"i' prirodni' sila a ne ljudi. Tajanstvene i mo6ne vrednosti
po5ivaju u tom auctoritas, daru namenjenom manjini da i!ni5e neto i 7 doslovno 7 dovodi
do postojanja. (Le %ocabulaire des institutions indo&europennes, 22, 4ari! 1939). 8sim toga, u
sans"ritu ojah i avests"om aojah o!na5avaju prevas'odno /o9ans"u snagu.
1$ Julius Evola: Il !ammino del !inabro$
imperijalizam(, iz 1958) &odine) :e je o $atetino% $oku(aju $ozitivne kritike
hri('anstva, sa stanovi(ta $ret$ostavljene aktuelnosti /%editeranske tradicije0)
;e$obitna je vrednost osnovno& $ravca Evoline kritike, na liniji tradicije
paganitas, od =elsa, ,lotina
11
i Julijana 1%$eratora, do ;iea, ali je sve ostalo
$uka nebuloza, $oev(i od $ret$ostavljene o&ranienosti /%editeranske
tradicije/) Bsi% velikih $raznina i izoblienja, Evoline evokacije ele%enata
paganitas osvedoavaju da je znanja sticao u&lavno% iz /dru&e ruke0) U
$itanju je %asonska /ruka0, koju odaju brojni si%$to%i, od sinkretike $rirode
iz%i(ljotine zvane /%editeranska tradicija0, $reko karakteristino&, /lunarno&0
ili /her%a4roditsko&0 duha krivotvorenja doktrina i si%bola drevnih kultura, do
aktuelnoA$olitikih instru%entalizacija antihri('anske kritike, uz zahteve da se
$ro&na jezuitski red i /a$solutno zavr(i sa hri('anstvo%0)
15
2anjkavosti to& s$isa istie i injenica da je Evola, do kraja +ivota,
neu%oljivo odbijao sve inicijative za nova izdanja)
16
1$ak, $robijaju'i se ka svetu
Tradicije kroz %e.u$rostor is$unjen o$sena%a i isku(enji%a, Evola je sticao
dra&ocena saznanja i iskustva koja je $oto% izlo+io u nizu radova, $oev(i od
.as"#era e volto dello spiritualismo "ontemporaneo '.aska i li"e savremenog
spiritualizma(.
/0
U $itanju je naj$rodornija kritika %oderne /dru&e
reli&ioznosti0, kao la+ne i $er4idno $ro&ra%irane alternative vladaju'e&
%aterijaliz%a, u slu+bi sna&a subverzije tradicionalnih vrlina i vrednosti7 od
s$iritiz%a, /$sihikih istra+ivanja0 i >rojdove $sihoanalize, $reko teozo4ije i
antro$ozo4ije, do kvazi%isticiz%a (ti$a =ri(na%urti# i sataniz%a) Susreti sa
e%inentni% $redstavnici%a /o$erativne0 %asonerije i $odlo+nosti
od&ovaraju'i% u$u'ivanji%a i %ani$ulacija%a o%o&u'ili su Evoli duboke
uvide u doktrinu i izro.avanja te tajne or&anizacije, za$ravo jedne od $rvih +rtvi
subverzije koja je izo$aila njenu $rirodu i 4inalitete, $retvoriv(i je u sredstvo
ostvarivanja $olitikih i lukrativnih ciljeva)
1D
2o+e%o da zakljui%o da je iz *aganskog imperijalizma Evola zadr+ao i
sauvao sa%o osnovni, %a&istralni $ravac istra+ivanja, u$u'en ka kultura%a
paganitas, kasnije s$oznati% kao s$eci4ini% delovi%a or&anona jedinstvene,
indoevro$ske, Tradicije) ;a to% $utu ka svetu Tradicije Evola je $resudnu
$o%o' stekao kroz iskustvo vo.enja /-ru$e Ur0, koja je oku$ljala slobodou%ne
duhove, u$u'ene ka isto% cilju) U $itanju je jedan $ri%er $reobra+aja
kvantiteta u kvalitet7 sabiranje i kritiko $ore.enje sadr+aja individualnih
s$oznaja od&ovaraju'ih as$ekata drevnih kultura 1stoka i 9a$ada, o%o&u'ilo je
(irenje i $rodubljivanje $ojedinanih istra+ivakih $ers$ektiva, do uvida u
or&aninu $ri$adnost delova jedinstvenoj, indoevro$skoj Tradiciji) 3elotvornost
/-ru$e Ur0 $okretala je i nadahnjivala ideja %eta4iziko& $reobra+aja oveka,
$a je te+i(te njeno& rada $oivalo u do%enu $raktine akcije, u znaku &pus
11 4lotinova "riti"a 'ri6anstva sadr9ana je, impli(#itno, u po/ijanju gnosti5"i' verovanja.
12 Julius Evola: Imperialismo pagano ' il (ascismo dinnanzi al pericolo euro&cristiano, Todi(
Rim 192+ (:2). ;i! elemenata tog i!danja, od masons"og vlasnitva i!dava5"e "u6e ,<tanor.
("oja je sedamdeseti' godina dola pod "ontrolu !loglasne lo9e ,42.), do simptomati5nog
podnaslova (,=ai!am pred evro('ri6ans"om opasno6u.), jasno osvedo5avaju jedan !animljiv
po"uaj masonerije da posredstvom Evolinog dela podsta"ne u ,=ai!mu po"retu. anti(
'ri6ans"u tenden#iju.
13 4isa# ovi' redova raspola9e samo jednim reprintom na "ome nema o!na"a novog i!dava5a.
1% Julius Evola: Maschera e volto dello spiritualismo contemporaneo, Rim 1971 (1932).
11 Julius Evola: )critti sulla massoneria, Rim 19+%.
transformationis. :ad &ru$e oitovao se, s$olja, kroz izdanja %esenih
zbornika izvornih tekstova %eta4izikih doktrina 1stoka i 9a$ada, studija,
ko%entara, i $re$oruka i is$ovesti iz %a&ijske $rakse)
1E
S%otre razliitih
as$ekata Tradicije obuhvatale su o&ro%ne horizonte, od alhe%ijskih traktata,
$reko %itraikih rituala i ,lotinovih $ro$ovedi do <udinih &ovora i 2ilare$inih
hi%ni)
*ut ak"ije
Evolina intuicija $ostojanja jedinstvene Tradicije koja $rethodi i
nadvisuje sve $otonje izvode na(la je $otvrdu i najve'i $odstrek kroz dela
:ene -enona, sa koji% je na( autor $oto% us$ostavio veo%a $risan i trajan
intelektualni odnos) 1$ak, Evola je daleko nad%a(io :ene -enona jer je osvetlio
i dru&u, ni(ta %anje znaajnu $olovinu /,ri%ordijalne Tradicije0)
1!
Saobrazno
svojoj $rirodi i od&ovaraju'i% o&ranienji%a, -enon je osvetljavao sa%o $uteve
/konte%$lacije0, dok je Evolin vite(ki duh s$oznaje obuhvatio i $uteve
0akcije/, $ru+aju'i inte&ralnu viziju indoevro$ske Tradicije, $ro+ete sna&a%a i
ener&ija%a /duhovne virilnosti0) Btuda se razlike iz%e.u Evolino& i
-enonovo& dela %o&u svesti na one koje uoava%o $orede'i /solarne0 i
/lunarne0 kulture) U$ore.ena sa Evolino% rehabilitacijo% indoevro$ske
tradicije, $ro+ete iskonski% ener&ija%a /duhovne virilnosti0 -enonova
rekonstrukcija /,ri%ordijalne Tradicije0 iz&leda ne sa%o $olovina, ve' i
beznade+no be+ivotna, $ro+eta duho% klonulosti i %elanholije, koji $asivno
eka kraj ciklusa %oderne kulture i civilizacije, te obnovu /zlatno& doba0)
1zlo+ena svojstva Evolino& vite(ko& duha su uslovila i odredila s$oznajnu
$ers$ektivu koja se skoro $ot$uno razlikuje od %oderne, uobiajene i
/akade%ske0, $re%da je on rehabilitacije indoevro$ske Tradicije izvodio i
$o%o'u naj&u('e& re(eta naune %etodolo&ije) :azlike iz%e.u Evolino& i
/akade%sko&0 $ristu$a oituju se ve' sa%i% do+ivljaje% $red%eta istra+ivanja)
9a %odernu /akade%sku0 svest $red%eti istra+ivanja su $o$ut nekih %rtvih
stvari ili le(eva, davno sahranjenih u dubina%a ne$ovratne $ro(losti) 9ato
/akade%ska0 svest esto nije u stanju da uoi ono (to je bitno, dakle +ivotnost
sadr+aja tradicija) 9a Evolu, $red%eti naunih istra+ivanja su istorijski oblici
%ani4estacija venih 4or%ativnih i in4or%ativnih $rinc$a koje on nastoji da
s$ozna kao +ivu ili bar virtuelnu stvarnost, ije stvaralake sna&e i ener&ije valja
$robuditi, aktuelizovati i razvijati)
:azlike se oituju i na kvantitativno% nivou $ore.enja) @ko u$oredi%o
Evolino ka$italno i najA$ot$unije delo, 1ivolta "ontro il mondo moderno
'*obuna protiv modernog sveta(,
18
sa do%eti%a, radijusi%a indoevro$skih
istra+ivanja to& vre%ena o$azi'e%o da ih Evolina vizija daleko nad %a(a)
Evola je tada sa&ledavao indoevro$sko jedinstvo ne sa%o u do%enu jezika i
drevnih %itolo&ija, ve' i u svi% ostali% znaajni% $olji%a osvedoenja kultura,
13 >! imprimatur Evole, i!dava5"a "u6a ,-o##a. o/javila je 1911. !/orni"(monogra=iju
,?rupe >r. pod naslovom Introduzione alla Magia$ (@rugo i!danje .0editerranee,, Rim
1971).
17 8 ?enonovoj do"trini ,4rimordijalne Tradi#ije. videti u: @rago Aalaji6: *vod u delo +ene
Genona, u Rene ?enon: Mra,no doba, ?rada#, Ba5a", 19+7.
1+ Julius Evola: +ivolta contro il mondo moderno, Rim 1939 (193%).
kroz itavu istoriju) 2no&e nje&ove intuicije indoevro$sko& jedinstva $otvrdila
je, kasnije, katedra Kor+a 3i%ezila, $re%da uz $o%o' neu$oredivo istananije
erudicije)
Evolina *obuna protiv modernog sveta izvr(ila je ko$ernikanski
$reokret, svode'i istoricistiku $ovest na or&ansku strukturu, $a je bitno uticala
na delo 2ire Elijadea,
19
koji je $ru+io /$rihvatljiviju0 ali osiro%a(enu sliku
sveta drevnih reli&ija, redukuju'i razliitosti na /%aterijalne0 kate&orije
slinosti, $o cenu &ubitka ili $revida duhovnih su(tina)
5I
Sto&a Elijade nije
%o&ao da $ot$uno izvede %etod /unutra(nje0 inter$retacije $red%eta
s$oznaje, odnosno u+ivljavanje u od&ovaraju'i $o&led na svet) Evolin
/aktiviza%0 je taj %etod izveo do krajnjih &ranica, (to i%$licira $ot$uni
$reokret uobiajene, %oderne s$oznajne $ers$ektive) S%isao to& $reokreta
Evola je savr(eno jez&rovito izlo+io u$ravo u studiji .etafisi"a del sesso
'.etafizika seksa(2 /Tradicionalni ovek je nastojao da otkrije u bo+anstvu
tajnu i su(tinu seksa) 9a nje&a, $re ne&o sto su $ostojali 4iziki, seksualni $olovi
su $ostojali kao nadindividualne sna&e i kao transcendentni $rinci$i? $re ne&o
(to bi se $ojavili u C$rirodiC $ostojali su u svetoj, kos%ikoj i duhovnoj s4eri) ) )
;a takvoj osnovi $o%enuto &ledi(te istoriara reli&ije treba $reokrenuti7 u%esto
da ljudski seks bude osnova za s$oznaju ono& (to je realno i $ozitivno u
seksualno razliiti%, bo+anski% i %itolo(ki% 4i&ura%a u$ravo sadr+aj takvih
4i&ura $ru+a klju za razu%evanje najdubljih i univerzalnih as$ekata seksa u
%u(karcu i +eni0)
51
<udni u% i re(eto naune %etodolo&ie nisu do$u(tali Evolinoj forma
mentis da saobra+ava $red%ete s$oznaje svoji% htenji%a, ali su se ona istrajno
is$oljavala $ri izbori%a ciljeva saznanja) U skoro svako% do%enu sveta
Tradicije Evola je $revashodno tra&ao $o&ledo% za %ani4estacija%a /duhovne
virilnosti0 na $utevi%a akcije) 3obar $ri%er takvo& $rinci$a selekcije $ru+a 3a
dottrina del 1isveglio ')oktrina 4u5enja( koja je stekla najvi(e $riznanje 0,ali
SocietL0, akade%sko& instituta za istra+ivanje budiz%a) Evolin uvid u izvorne
tekstove budiz%a $olarno odstu$a od uobiajenih i $reovla.uju'ih, koji <udinu
doktrinu svode na jedan oblik kvijetiz%a)
Evolina katedra osvetljava $rvobitni i su(tinski s%isao uenja $rinca
Sidarte7 $oziv na bu.enje i $reduzi%anje %eta4iziko& $uta borbe, $oziv u$u'en
vite(koj %anjini, u $osedu od&ovaraju'ih kvali4ikacija duha i tela, dakle
/duhovne virilnosti0) ,rinc Sidarta $oziva na veliko us$ravljanje iz
bra%anistiko& izro.avanja, na $robijanje zidova sa%ozatoeni(tva
devirilizovano& duha u svetu iluzija i strahova, na $ovratak %a&istralno% $utu
etosa %i(ljenja i akcije vedske tradicije) ,o Evoli, (irenje doktrine bu.enja izvan
okvira vite(ke elite izazvalo je i $odsticalo $rocese dekadencije i izobliavanja
ori&inalno& s%isla do ne$re$oznatljivosti) ;a ti% istorijski% str%ina%a
19 0ir5a Elijade re#en!ira Evolinu +ivolta contro il mondo moderno u listu ,:remea., /r. 3+2,
od 31. marta 1931. 8 susretu Eliadea i Evole u -u"uretu, 1937. godine videti u: 0ir#ea Eliade.
-ragments d#un journal 22, 4ari! 19+1. Ci" Julijusa Evole prepo!natljiv je u li5nostima ne"i'
romana 0ir5e Elijadea, poput ,do"tora J.E.. ()egreto del dottor .onigberger, 0ilano 19+3). 8
odnosima Evole i Elijadea videti u: &laudio 0utti: Mircea /liade e la Guardia di (ero, 4arma
19+9.
2$ 0ir#ea Eliade: "rait d#.istoire des +eligions, 4ari! 19%7.
21 Julius Evola: Meta(isica del sesso, Rim 1939 (191+)
dekadencije, budiza% se iz%etnuo u su$rotnost $rvobitnosti, u kvijetiza%,
%oraliza% i banalni $aci4iza%, $reuzi%aju'i, us$ut, balaste nakaznosti 4olklora
tro$ske 4antazije) Tek zenAbudiza%, kao doktrina sa%uraja, ener&ino is$ravlja
tu $arabolu i rehabilituje, kroz nove oblike, ori&inalni s%isao borbeno& uenja
$rinca Sidarte7 /9en ne $redstavlja Cdalekoistonu ano%alijuC budiz%a, kako
neki %isle, ve' u$ravo obnovu $otreba koje su dale +ivot $rvobitno% budiz%u,
nasu$rot s$ekulacija i $redbudistiko&, bra%ansko&, rituala) U izvesno%
%o%entu, sa iz%enjeni% ter%ini%a, $ojavio se i u budiz%u 4eno%en
ras$adanja, skolastike 4or%alizacije i o+ivljavanja tradicionalistiko& rituala,
koji se %ani4estovao u $ostvedskoj 1ndiji) 9en je ener&ina reakcija $rotiv sve&a
to&a, a takva reakcija bila je svojstvena i ori&inalno% budiz%u) 9en ne zeli da
zna za s$ekulacije, kanonske ras$rave, rituale i reli&iozna bula+njenja) ,rkosi
ikonoklastijo%) ;e ras$ravlja, kao ;a&ar.una, o transcedentni% istina%a, ve'
ho'e da stvori, $osredstvo% direktne akcije, uslove za njihovo $ostvarenje)0
55
Evolin $rinci$ selekcije %o+da najiziazitije osvedoava nje&ov $ristu$
tantrikoj tradiciji, koja izvesno $otie iz $reAarijskih kulturnih slojeva, ije
sadr+aje ona obnavlja u $ers$ektivi revan(istiko&, $rotivarijsko& $okreta)
:azu%ljivo je (to takav $okret %obili(e strasti do%orodake ve'ine, ali Evola
o$a+a da %u $ristu$a i delotvorni $esi%iza% arijske %anjine, te on osvetljava
duboke razlo&e takvo&, $rividno $aradoksalno&, izbora, valorizuju'i
/aktivistike0 as$ekte uenja o u$otrebi seksualnih odnosa za %eta4iziku
realizaciju oveka)
56
<itni razlo& $o%enuto& izbora Evola $re$oznaje u
%etaistorijski% uslovi%a, odnosno u uslovljavanji%a $oslednje& doba, kali-
,uga, &de su svi ostali $utevi %eta4izike realizacije nedostu$ni, $o sili o$(te
re&resije, te oveku $reostaje jedino /najni+e0, seksualno sredstvo
sa%o$reobra+aja i s$asa iz sa%sarsko& /kru&a nu+nosti0)
Sa isti% $redodre.enje% s$oznajne o$tike Evola i u dru&oj velikoj
neindoevro$skoj tradiciji, zvanoj /alhe%ija0, valorizuje $revashodno
/kraljevski0, duhovnoAvirilni as$ekt)
5"
Evolini a4initeti na(li su najbolje i
$ot$uno &osto$ri%stvo, bez ikakvo& ostatka ot$ora, u ciklusu evro$skih %otiva,
le&endi i e$skih i ro%anesknih $redanja o tra&anju za -ralo%, si%bolo%
herojskoA%eta4izike realizacije vite(ko& oveka)
5D
S$re&o% ne$revazi.ene
erudicije i nenad%a(ne intuicije, Evola na% je $ot$uno otkrio /%isteriju0
-rala, osloba.aju'i /telo svetlosti0, to& ka$italno& si%bola evro$ske tradicije,
od svih $otonjih nasla&a katolike instru%entalizacije i %ani$ulacije)
Sa Evoline nadistorijske take &ledi(ta, &ralski ciklus je $oslednja velika
%obilizacija i %ani4estacija su(tinskih svojstava indoevro$ske Tradicije, koja je
nadahnula niz $okreta us$ravljanja evro$sko& oveka, od katarskih za%kova,
$reko te%$larsko& reda, $esni(tva zajednice 0>edeli dC@%ore0, do &ibelinske
%ilicije i njeno& ideala rehabilitacije univerzalne 1%$erije)
22 Julius Evola: La 0ottrina del +isveglio, 0ilano 1973 (19%3).
23 Julius Evola: Lo 1oga della potenza,Rim 1972 (19%7, pod naslovom L#*omo come 2otenza3$
2% Julius Evola: La "radizione /rmetica, Rim 1971 (1931).
21 Julius Evola: Il Mistero del Graal$
*obuna protiv modernog sveta
*e' i sa%a %eta$olitika svrha tra&anja za -ralo% restauratio e
"ontinuano i%$erije, iji je le&iti%ni vladar $aralisan ili one%o'ao
osvedoava svest o dekadenciji vlasti i od&ovaraju'e tradicije) =ao da je vidovito
$rozrela istorijske str%ine o$adanja Evro$e i za$adanja $rinci$a vlasti na ravan
tre'e& i etvrto& stale+a ta svest je $rizivala $reostale sna&e i ener&ije na oku$
i obnovilaku akciju nasu$rot struje istorije7 /To bu.enje herojske tradicije,
vezane za ideju univerzalne i%$erije, %oralo je, ne%inovno, izazvati
ne$rijateljske sna&e i dovesti do sukoba sa katoliciz%o%) 1stinski razlo& zbo&
ko&a je Mrkva bila u$orni $rotivnik 1%$erije bilo je instinktivno ose'anje
verodostojne $rirode sna&a koje su osvajale teren iza s$oljnih oblika vite(ko&
duha i &ibelinske ideje) 3ok je na dru&oj strani, %e.u branioci%a 1%$erije, zbo&
ko%$ro%isa, $rotivurenosti i neodlunosti, kojih se ni 3ante nije %o&ao
osloboditi, od&ovaraju'a vest bila sa%o deli%ino $risutna instinkt Mrkve, u
to% $o&ledu, bio je ne$o&re(iv) Btuda $otie i dra%a srednjevekovno&
&ibelinstva, veliko& vite(tva i osobito te%$larsko& reda)0
5E
Bbdareno% itaocu su dovoljni i navedeni redovi da nazre konani
s%isao istra+ivanja &ralskih, &ibelinskih i te%$larskih %otiva, koji Evola
obelodanjuje na kraju svoje studije7 /:azu%eti i +iveti takve %otive znai stu$iti
u $olje nadistorijske stvarnosti, $a ti% $ute% $ostu$no dose&nuti i uverenje da
nevidljivi i neosvojivi Mentar, suveren koji treba da se uzdi&ne te i sa%
osvetniki i obnoviteljski heroj, nisu %a(tarija %rtve i %anjeAvi(e ro%antine
$ro(losti, ve' su istina onih koji se danas jedini le&iti%no %o&u zvati +ivi%)0
5!
1$ak, tu istinu /onih koji se danas jedini le&iti%no %o&u zvati +ivi%0 nije
%o&u'e dublje i $ot$unije $roniknuti bez s$oznaje Evolino& sveobuhvatno&
$o&leda na svet i istoriju, koji $redoava nje&ovo ka$italno delo, ,obuna $rotiv
%oderno& sveta) U $itanju je jedinstveni $ri%er $ozitivne kritike %oderne
kulture i civilizacije, dakle $ri%er /$obune0 koji se zasniva na van%oderni% ili
nadA%oderni% $rinci$i%a vrlina i vrednosti, sadr+anih u svetu Tradicije) 3a bi
objasnio $rinci$e i razlo&e /$obune0, Evola je stvorio tako.e jedinstvenu
%or4olo&iju istorije, $oslednji veliki $oduhvat takve vrste u Evro$i $red sveto%
nastajanja i nestajanja, $osle $reduze'a Fe&ela, 2arksa, ;iea, 3anilevsko&, 3e
2estra, J$en&lera i Tojnbija) Evolina %or4olo&ija ujedinjuje /linearnu0 i
/ciklinu0 strukturu istorije, ali $rva tu i%a, su$rotni, re&resivni $ravac i
s%isao, saobrazno o$(tetradicionalnoj doktrini /etiri doba0, dok dru&a
$ovezuje niz kulturnih i civilizacijskih or&anona, otkrivaju'i na% jedinstveni
%ar( 1ndoevro$ljana, od $raistorije ka nadistoriji)
3elo se sastoji iz dva te%atska dela7 $rvi je $osve'en /svetu Tradicije0 a
dru&i o$isuje /&enezu i lice %oderno& sveta0) U $rvo% delu Evola otkriva
osnovnu strukturu Tradicije i njena bitna vori(ta, $oev(i od karaktera
suverenske 4unkcije i %eta&eo&ra4sko& si%boliz%a severno& $ola, $razaviaja
1ndoevro$ljana i ishodi(ta njihovih %i&racija i osvajakih $okreta) Slede
$o&lavlja7 /9akon, 3r+ava, 1%$erija0, /2isterija rituala0, /B $ri%ordijalno%
karakteru $atricijata0, /B duhovnoj virilnosti0, /3va $uta sa one strane s%rti0,
/Kivot i s%rt civilizacija0, /1nicijacija i konsakracija0, /B hijerarhijski%
23 Julius Evola: nav$ delo$
27 Julius Evola: nav$ delo$
veza%a iz%e.u suverenstva i sve(tenstva0, /Univerzaliza% i centraliza%0,
/3u(a vite(tva0, /3oktrina etiri kaste0, /:azdvajanje tradicionalno& duha)
@skeza0, /*eliki i %ali sveti rat0, /1&re i $obede0, /,rostor vre%e ze%lja0,
/2u(karac i +ena0 i /Slabljenje su$eriornih vrsta0)
U svako% $o&lavlju, tkivo izla&anja sadr+i i trezor uzoraka %ani4estacija
4or%ativno& i in4or%ativno& $rinci$a odre.eno& vori(ta struktura sveta
Tradicije, $reuzetih iz naj(ire& obzorja nasle.a, od drevnih kos%o&onija i
%itolo&ija, $reko %eta4izikih doktrina i reli&ijskih svetih knji&a, do le&endarnih
ili istorijskih $ri%era indoevro$sko& etosa %i(ljenja i akcije) 3akle, intuicija sa
kojo% Evola sa&ledava i rehabilituje svet Tradicije $oiva i na jedinstvenoj
erudiciji, ne$revazi.enih raz%era) U $itanju je erudicija koja obuhvata sve
%a&nitude indoevro$sko& %ar(a, od vedske do edske tradicije, od $raistorije do
na(e savre%enosti, 4inalno& $erioda kali-,uga.
67
S$re&o% erudicije i intuicije Evolin $o&led suverenski $revladava sve
&ranice kultura i civilizacija, otkrivaju'i strukture jedinstvene Tradicije, kroz
koje $rosijavaju veni 4or%ativni i in4or%ativni $rinci$i) U to% svetu Tradicije,
dotkrine i reli&ije, dru(tveni $oreci i hijerarhije, zakoni i ustanove, oblici i rei,
nauke i u%etnosti $otiu iz jedinstveno& %eta4iziko& korena, a njihove
s$eci4inosti i raznolikosti, blizine ili udaljenosti od idealno& Mentra odra+avaju
raznovrsnosti uslova %ani4estacija i od&ovaraju'a uslovljavanja) Evolin $o&led
obuhvata i ras$one tih uslovljavanja, od karaktera ciklusa i doba, do kvaliteta
ljudsko& %aterijala) U svi% vre%eni%a i $rostori%a sveta Tradicije, borba za
sakralizaciju $rostora suzbija ili /$ro+dire0 sile vre%ena) :e je o borbi ljudske
$le%enitosti na strani bo&ova, odnosno kos%ikih sila i ener&ija, za $ostvarenje
:eda i +ivototvorne hijerarhije u ovoj areni univerzu%a $rotiv Faosa i
entro$ije, aequitas i aequalitas.
U dru&o% delu *obune protiv modernog sveta, u o$isu /&eneze i lica
%oderno& sveta0 $rethodi istorija Tradicije, $od svetlo% o$(tetradicionalne
doktrine /etiri (re&resivna# doba0, kojoj je $osve'eno $rvo $o&lavlje) Slede
$o&lavlja /9latno doba0, /C,olC i hi$erborejsko sedi(te0, /Severnoatlantski
ciklus0, /Sever i Ju&0, /Mivilizacija 2ajke0, /Miklusi dekadencije) Ferojski
ciklus0, /Tradicija i antitradicija0, /9a$adni herojskoAuranski ciklus0,
/Sinko$a za$adne tradicije0, /,renos 1%$erije) -ibelinsko srednjovekovlje0,
/Su%rak srednjovekovne eku%ene) ;acije0, /1realiza% i individualiza%0,
/:e&resija kasta0, /;acionaliza% i kolektiviza%0 i 0Miklus se zatvara0)
,o Evro$i, /ciklus se zatvara0 u znaku do%inacije a%erike i sovjetske
$seudokulture i /civilizacije0, koje su sa%o /dva lica jedne iste stvari0, dakle
nihiliz%a) /@li, iza jedne kao i iza dru&e CcivilizacijeC, iza jedne kao i iza dru&e
sile, ko vidi $re$oznaje jednake si%$to%e $ojave C9veri bez 1%enaC) U$rkos
to%e, i%a onih koji se za%ajavaju idejo% da je a%erika Cde%okratijaC lek $rotiv
sovjetsko& ko%uniz%a, alternativa takozvano& Cslobodno& svetaC) Bbino se
$re$oznaju o$asnosti kada one i%aju oblik brutalno&, 4iziko&, s$oljno&,
na$ada? ne $re$oznaju se kada dolaze iznutra) Evro$a odavno tr$i uticaj
@%erike, odnosno izo$aenja vrednosti i ideala koje je svojstveno
severnoa%eriko% svetu) U $itanju je jedna vrsta 4atalno& $rotivudara) =ao (to
2+ :ideti dodata" u +ivolta contro il mondo moderno, pod naslovom 4)ull#et5 oscura6 (,8
mra5nom do/u.).
je ve' neko tano o$azio, @%erika nije dra&o do Ckrajnji 9a$adC, $otonji razvoj,
do a$surda, osnovnih tendencija %oderne za$adne civilizacije) ;ije %o&u'
istinski ot$or ta%o &de se ljudi $ridr+avaju $rinci$a takve civilizacije i iznad
sve&a tehnikih i $roizvodnih o$sena) 3akle, razvoje% to& ubrzavaju'e& uticaja
%o+e se desiti da se $ri zatvaranju kand+e, sa 1stoka i sa 9a$ada, oko Evro$e
koja je, li(ena ve' svake istinske ideje, $osle dru&o& svetsko& rata, iz&ubila i
$olitiki ran& autono%ne i he&e%onistike svetske sile ak ni ne oseti s%isao
ka$itulacije) =onani slo% %o+da ne'e i%ati ni 4i&ure tra&edije0)
8a#ati tigra
,red takvo% $ers$ektivo% budu'nosti (ta da ine /oni koji se danas
jedini le&iti%no %o&u zvati +ivi%0H 2no&o vre%ena $re ne&o (to su se $ojavili
$okreti dekulturizovanih %ladih &eneracija nezadovoljstva, u$u'eni 1stoku, sa
iluzorni% nada%a da 'e ta%o na'i s$asilaka znanja i $rosvetljenja Evola je
ubedljivo razobliio takve o$sene)
59
Uoio je, $re sve&a, da savre%eni 1stok ne
ras$ola+e valjani% odbrana%a od nihiliz%a 9a$ada jer bi u$rotivno% $rvo sebi
$o%o&ao i odoleo 3ast but not least, u$ravo svetlo istone doktrine kali-,uga
otkriva da 'e 9a$ad, $rednjae'i na $utevi%a re&resije, $rvi dose&nuti kraj
ciklusa i sto&a $rvi u'i u novi ciklus, u novo /zlatno doba0)
Usvajanje doktrine /etiri doba0 nala+e na(e% $itanju $osebno
uslovljenje od&ovora) :e je o uslovljenosti neu%itnosti re&resije koju ta
doktrina de4ini(e) 3akle, nije %o&u'e zaustaviti $roces, niti je %o&u'e obuzdati
rastu'u silu nihiliz%a ija se svetska akcija ubrzava) @li /oni koji se danas jedini
le&iti%no %o&u zvati +ivi%0 $oseduju takvo svojstvo verno('u so$stvu,
odnosno etosu %i(ljenja i akcije Tradicije) ,re%da su sa %etaistorijske take
&ledi(ta svi ot$ori nihiliz%u uzaludni, njihova je du+nost da %isle i deluju
saobrazno etici so$stva, bez obzira na ishode, $o 4or%uli herojsko& kate&oriko&
i%$erativa7 /si 4ractus illabatur orbis, i%$avidu% e4ri%et ruinae0)
6I
U sukobu s$oljnje&, nihilistiko&, i unutra(nje&, $le%enita(ko&
deter%iniz%a, Evola jedini /ustu$ak0 ini u do%enu strate&ije ot$ora,
$redla+u'i njeno saobra+avanje uslovi%a, $o dalekoistonoj 4or%uli akcije
zvane /jahati ti&ra07 /=ada se ciklus civilizacije okre'e kraju, te(ko je ne(to
$ostici odu$iranje%, direktni% su$rotstavljanje% sna&a%a u $okretu) Struja je
$resna+na i obara sve $red sobo%) <itno je ne biti i%$resioniran $rividni%
svevla('e% i triju%4o% sna&a e$ohe) Te sna&e, s obziro% da su li(ene svake veze
sa bilo kakvi% su$eriorni% $rinci$o%, i%aju, u krajnjoj liniji, od%ereni lanac)
3akle, ne treba se 4iksirati za sada(njost i za bliske stvari, ve' treba i%ati u vidu
i uslove koji 'e se $ojaviti u jedno% budu'e% vre%enu) Sto&a $rinci$ koji treba
slediti %o+e biti onaj (to nala+e $u(tanje slobodno& toka sna&a i $rocesa e$ohe,
ali dr+e'i se $ostojano i s$re%no za intervenciju kada Cti&ar, ne %o&av(i da
na$adne ono& ko &a ja(e, bude u%oran od trkaC0)
61
Sa iz%enjeni% ter%ini%a, istu strate&iju $redla+u Jin&er i Fajde&er koji
su, uz Evolu, najdublje istra+ili ishodi(ta i %o&u'e krajnje do%ete nihiliz%a)
29 Julius Evola: Introduzione, u Rene ?uDnon: La crisi del mondo moderno, Rim 1913.
3$ ,2 a"o se !dro/ljen srui svet E (on) 6e stajati uspravan meFu ruevinama. (Gora#ije)
31 Julius Evola: !avalcare la tigre, 0ilano 1973 (1931).
Uzvra'aju'i Jin&erovo% ro.endansko% daru, traktatu o nihiliz%u, koji sadr+i i
$redlo& strate&ije ot$ora, Fajde&er od&ovara7 /,ot$uno se sla+e% sa *a%a kada
ukazujete na nu+nost da se izvori netaknutih ener&ija $uste da izbiju i da treba
$ribe'i svako% sredstvu radi odr+anja Cu vrtlo&u nihiliz%aC0)
65
Bba traktata se
sla+u u zakljuku da je svaki /konzervativni0 ot$or nihiliz%u uzaludan i da je
jedina alternativa u$ravo /ubrzavanje0 nihiliz%a, /isku(avanje o&ro%ne sna&e
nie&a0 (Jin&er#, /oku$ljanje u nje&ovoj su(tini0 (Fajde&er#)
66
@ko izuz%e%o uz&redni obol $sihiz%u krajnje& ne$overenja u ljudske
sna&e (/sad nas sa%o neki bo& %o+e s$asti0#, Fajde&er veruje da su jedino
%o'i ljudsko& %i(ljenja s$osobne da $revladaju nihiliza%, razotkrivaju'i
nje&ovu izvornu su(tinu, sadr+anu ve' u ,latonovoj %eta4izici) @li za
$revladavanje nihiliz%a neo$hodno je i /dru&o $oinjanje0 koje je Fajde&er
osvetlio raz%atraju'i %o&u'nosti izbavljenja jedno& naroda iz 0dekadencije/7
/3a bi se jedno $oinjanje $onovilo, ne treba vratiti sebe unazad sebe, kao u
ne(to $ro(losti, koje je $oznato i koje iziskuje i%itaciju ve' treba uiniti da to
$oinjanje ot$one jo originalnije (jo( $rvobitnije#, sa svi% oni% zbunjuju'i%,
%rani% i izvesno zli%, (to verodostojno $oinjanje i%$licira0)
6"
Tu idealnu
$oziciju za /dru&o $oinjanje0, koja je bli+a nevidljivo% 4or%ativno% i
in4or%ativno% $rinci$u od svih $oznatih istorijskih /$rvobitnosti0, Ernst
Jin&er zove /divljino%0 '9ildnis(. ,o Jin&eru, nihiliza% ce biti $revladan i
iscr$ljen ako elite us$eju sauvati oaze slobode, oaze /divljine0 od na$ada
$ustinja 8evijatanovo& sveta) @li sudbina se odluuje u so$stveni% &rudi%a7 /U
so$stveni% &rudi%a7 tu $oiva, kao nekad u Tebaidi, sredi(te svake $ustinje i
$ro$asti) Tu je $e'ina ka kojoj &uraju de%oni) Tu svako, bez obzira na uslove i
ran&, vodi sa% i lino svoju borbu)0
6D
U Evolino% delu $risutne su obe $ers$ektive ot$ora nihiliz%u, ali on
te+i(te borbe $re$oznaje u ideji nove elite7 /Bd su(tinsko& je znaaja da se
oblikuje elita koja 'e u sabranoj intenzivnosti de4inisati ideju, intelektualno%
stro&o('u i a$solutno% ne$o$ustljivo('u, ideju zbo& koje $ostoji udru+enost, i
koja ce tu ideju a4ir%isati iznad sve&a u obliku novo& oveka, oveka ot$ora,
oveka us$ravno& %e.u ru(evina%a) @ko bude dato da se $revazi.e ovaj $eriod
krize i iluzorno& $oretka sa%o takvo% oveku $ri$ada budu'nost) @li ako
sudbinu koju je %oderni svet sa% sebi stvorio i koja &a sada razara ne bude
bilo %o&u'e obuzdati, kod takvih $re%isa unutra(nje $ozicije bi'e odr+ane7 u
svako% slu'aju, ono sto bude %o&u'e u'initi bi'e u'injeno) 2i $ri$ada%o onoj
otad+bini koju nijedan ne$rijatelj nikad ne'e %o'i da osvoji, niti da razru(i)0
6E
Toj otad+bini /$ri$ada se $o $ravu ro.enja koje je razliito od 4iziko&,
$o $ravu dostojanstva koje je razliito od svih na svetu) Bna ujedinjuje u
neraskidivo% lancu ljude koji %o&u iz&ledati rasuti $o svetu, u $rostoru,
vre%enu i nacija%a0)
6!
32 0artin Geidegger: 7ber 40ie Linie6, u -reundscha(tliche 8egegnungen, -estschri(t (9r
/rnst :9nger zum ;<. ?e/urstag, Hran"=urt 1911. 8dgovor na: Ernst JInger: 7ber die Linie, u
Anteile. Martin .eidegger zum ;<$ Ge&burstag, Hran"=urt 191$.
33 Evoline "riti"e Gajdegerove =ilo!o=ije u !avalcare la tigre, J:.
3% 0artin Geidegger: Introduction 5 la Mtaphysi=ue, 4ari! 1937, 4ari! 1937.
31 Ernst JInger: nav$ delo$
33 Julius Evola: >rientamenti, Rim 1971 (191$).
37 Julius Evola: Il mito del sangue, 0ilano 1937.
: praini politi;ke arene
,o%enute razlike iz%e.u -enonove i Evoline $rirode, oitovale su se i
$re%a $ro4ano%, $olitizovano%, svetu) -enonova iskljuiva $osve'enost
$utevi%a konte%$lacije odr+avala &a je na $ouzdanoj distanci od arene
$olitike borbe) Evolin $ut akcije, izvesno, nije %o&ao zaobi'i $ra(inu te arene,
niti izbe'i od&ovaraju'a isku(enja) ,o$ut %no&ih velikana evro$ske kulture NN
veka od Fajde&era, Oentilea, Jin&era i J%ita, do Fa%suna, ,aunda, Eliota,
<ena, 2ala$artea, Selina, <razilaka ili 3rije la :o(ela i Evola je video u
$okretu /4a(iza%a0 neke %o&u'nosti $ozitivnih od&ovora na izazove krize
%oderno& sveta) ;a ovo% %estu izla&anja otvara se $osebni as$ekt Evolino&
dela koji $revazilazi okvire na(e& zadatka te 'e%o za sada $ru+iti sa%o osnovne
orijentire %o&u'i% $itanji%a)
,re sve&a, $olitiki% $itanji%a od&ovara%o $ot$uni% odbacivanje%
uobiajene s$oznaje $ers$ektive koja ue('a u /4a(iz%i%a0 $os%atra
retros$ektivno% o$tiko%, sa take &ledi(ta 19"D) &odine, dakle post fa"tum.
Takva nao$aka $ers$ektiva i o$tika o$tere'uje /sa$utnike0 i $rista(e
/4a(iza%a0 katastro4alni% ishodi%a $okreta koje oni, u vre%eni%a an&a+%ana,
nisu %o&li ni slutiti a ka%oli +eleti) Takav $ristu$ slu+i jedino interesi%a da se
kri%inalizuju velikani evro$ske kulture i da se njihova dela $roskribuju, a
nikako ne $ru+a od&ovor na $itanja o razlozi%a njihovih /4a(istikih0 izbora)
,ri istra+ivanju tih izbora treba i%ati u vidu i razliku iz%e.u /4a(iz%a
re+i%a0 i /4a(iz%a $okreta0, kako savetuje autoritativni istoriar :enco de
>eli'e) Uobiajena istra+ivaka $ers$ektiva $reesto a $o&re(no $ret$ostavlja da
i /4a(iz%i0, $o$ut /ko%uniz%a0, $oseduju jedinstvenu re4erencijalnoA
ideolo(ku strukturu) 9a razliku od /ko%uniza%a0, koji jedinstveno usvajaju
doktrinu olienu 2arksovi% <apitalom i .anifestom (razlikuju'i se u do%enu
inter$retacija# /4a(iz%i0 ni $ojedinano, a ka%oli sku$no, ne $oseduju takvu
zajedniku i obavezuju'u doktrinu) Svaki /4a(iza%0 je za$ravo a%or4ni i
dina%ini sku$ razliitih, $a i sasvi% su$rotnih te+nji i ideja, $ro&ra%a i
tendencija i tradicija, od krajnje levice (/bolj(eviko& naciz%a0#, do krajnje
desnice) U &aleriji velikana evro$ske kulture NN veka koji su $odr+avali
/4a(iza%0, reenu levicu najbolje re$rezentuje 3rije la :o(el, sledbenik 3orioa,
biv(e& lidera 4rancuskih ko%unista) 1deje Julijusa Evole od&ovaraju, grosso
modo, $oziciji takozvane /konzervativne revolucije0, oko koje su se oku$ljali
za&ovornici obnove le&iti%istike %onarhije i atentatori na Fitlera)
Svode'i bilans Evolino& odnosa s$ra% 4a(iz%a na najjez&rovitiju
4or%ulu, %o+e%o zakljuiti da je on bio dvos%islen ili dvostran) Taj odnos bio
je $ozitivan $re%a neki% virtualnosti%a /4a(iz%a $okreta0, a u&lavno%
ne&ativan $re%a aktuelizacija%a /4a(iz%a re+i%a0) ,rvi ti$ odnosa %ani4estuje
se u *aganskom imperijalizmu, dakle (est &odina $osle us$ostavljanja
4a(istiko& re+i%a7 /<ilo to dobro ili zio, 4a(iza% je dobio svoje telo. @li to telo
jo uvek nema svoju duu. 1 ta du(a su$eriorni in koji %o+e da &a o$ravda,
inte&ri(e, uzdi&ne stvarno na no&e kao prin"ip $rotiv cele Evro$e ta du(a,
ka+e%o, %o+e da &a ostvari sa%o sa radikalni%, duboki%, a$solutni%
$reokreto%, sa novi% skoko% na$red, u$ravo u $ravcu koji je su$rotan
pobur=ijavanju, koje ve' $oinje da &a $ro+i%a)))0
Evola je u 4a(iz%u video %o&u'nost ostvarenja jedno& ideala dr+ave koji
su, $od razliiti% oblici%a i ter%ini%a, is$ovedali %no&i e%inentni
$redstavnici aristokratskoAsakralno& $o&leda na svet, od ,latona, $reko
>ridriha 11 i 3antea, do kontrarevolucionara, $o$ut 3e 2estra ili 3onosa
=ortesa) ;e$okolebljivo veran toj tradiciji u do%enu $olitike ili %eta$olitike,
Evola je sa od&ovaraju'e& stanovi(ta video u /4a(iz%u re+i%a0 totalitariza%
de%osa, izveden revolucijo% /sa dna0, u%esto /sa vrha0) Svi nje&ovi $olitiki
tekstovi iz to& vre%ena te+e da /rekti4ikuju0 4a(iza%, kritikuju'i nje&ovu
stvarnost i $redla+u'i alternative) ;aravno, takvi $oku(aji bili su sasvi% zaludni,
ne ostavljaju'i dru&o& tra&a u stvarnosti izuzev denuncijacija za /anti4a(iza%0 i
od&ovaraju'ih $odozrenja /no%enklature0, uz $ovre%ene, $re'utne
$roskri$cije) 1zli(no je dodati da je za $ro4esionalne /anti4a(iste0 Evola bio i
ostao /notorni 4a(ista0)
Tek je $restrojavanje 4a(iz%a na $ozicije rasistike $olitike otvorilo
jedinu %o&u'nost direktno& uticaja Evole, s obziro% na nje&ove kvali4ikacije u
to% do%enu, koje su daleko $revazilazile i najvi(e do%ete obave(tenosti
re+i%skih ideolo&a) =vali4ikacije je u$ot$unio $rouavaju'i rasistike doktrine
za raun izdavake ku'e /Foe$li0, koja %u je $oruila studiju) Evolina studija !l
mito del sangue '.it krvi( je sintetiki $rikaz svih %odernih doktrina rase, od
>ihteove, 3e -obinoove i Ge%berlenove, do =lausove, :ozenber&ove i
-interove) Usledila je knji&a %intesi di dottrina della razza
68
'%inteza doktrine
rase(, u kojoj Evola kritikuje %aterijalistiku osnovu %odernih rasiza%a i
$redla+e so$stvenu teoriju, u znaku $ri%ata duhovno& as$ekta i od&ovaraju'e&,
univerzalno& ti$a oveka koji transcendira sve $ostoje'e rasnoantro$olo(ke
kate&orije i &ranice)
Evolina teorija $rivukla je veliku $a+nju i naklonost 2usolinija,
verovatno silo% rivalstva $re%a Fitleru, odnosno nacionalsocijaliz%a i
od&ovaraju'e& rasiz%a) @li, $oslovino $ovodljivi 2usolini brzo je $ovukao svoj
imprimatur sa Evolino& dela, $od $ritisko% klerikalnih sna&a i do%a'ih
/rasista0, ije je &roteskne 4antazije o nekakvoj /italijanskoj rasi0 Evola izvr&ao
ru&lu, u&ro+avaju'i i% autoritet i re+i%ski $olo+aj) Tako je jedina %o&u'nost
direktno& Evolino& uticaja na zvaninu $olitiku /4a(iz%a re+i%a0 bila brzo i
lako osuje'ena)
1 $re%a takozvano% /jevrejsko% $itanju0 Evolin $o&led je znaajno
odstu$ao od linije ortodoksno&, %aterijalistiko& rasiz%a, razvijaju'i su&estije
sadr+ane u *ajnin&erovo% osvrtu na jevrejstvo)
69
,o Evoli, %oderno,
sekularizovano jevrejstvo, otu.eno od so$stvene tradicije silo% s$oljnih
uslovljavanja, bilo je $rva +rtva i $ostalo %ediju% subverzije)
"I
U studiji o
$olo+aju Jevreja $od 4a(iz%o%, :enco de >eli'e svrstava Evolu %e.u one retke
duhove /koji su, $reduzev(i jedan $ut znali da &a $re.u sa dostojanstvo% i ak
ozbiljno('u, nasu$rot %no(tva koje je izabralo $ut la+i, uvrede, $ot$uno&
odbacivanja svake kulturne i %oralne vrednosti)/
"1
1skustva odnosa sa /4a(iz%i%a0 Evola je sabrao i izlo+io u obliku veo%a
ori&inalne inter$retacije to& 4eno%ena, $od indikativni% naslovo%7 />a(iza%
3+ Julius Evola: )intesi di dottrina della razza, 0ilano 19%1.
39 8tto Keininger: 2ol i karakter ?poglavlje 4:evrejstvo63, 8eograd, @AB;$
%$ Julius Evola: "re aspetti del problema ebraico, Rim 1973.
%1 Ren!o de Heli#e: )toria degli ebrei italiani sotto il (ascismo, Torino 1931.
vi.en sa desna0)
"5
*ost s"riptum
U su(tini, izuzi%aju'i dru(tvo Tradicije, koje $odrazu%eva sa%o
du+nosti i od&ovornosti, Evola je uvek i svuda bio sa%, usa%ljen i us$ravan
ovek /%e.u ru(evina%a0) <io je tako usa%ljen i us$ravan %e.u ru(evina%a
<ea $od bo%ba%a, jedno& $role'no& dana 19"D) 3ru&i su sklanjali +ivote u
$odze%na skloni(ta a on je ostao sa%, izazivaju'i sudbinu, $od bo%ba%a, za
radni% stolo%, za $isa'o% %a(ino%, s$okojno sla+u'i slova studije o
%asoneriji) Jedan (ra$nel &a je $o&odio u ki%u, oduzev(i %u do+ivotno %o'
kretanja donjih udova) @li udes &a nije ni%alo iz%enio, niti je ustuknuo sa
iz&ubljeno& %esta usa%ljenosti)
B toj Evolinoj usa%ljenosti svedoi nje&ov $rijatelj i veliki %ajstor
orijentalnih studija, ,io >ili$ani :onkoni7 /Usa%ljenost %o+e biti divna ili
bedna? sve zavisi od duha sa koji% se ona $ro+ivljava) *oli% da sebi
$redstavlja% Evolinu usa%ljenost sliko% nje&ovo& beko& boravka, toko% rata7
kada je, toko% naju+asnijih avionskih bo%bardovanja, ti(ina iz%e.u eks$lozija
bila $rotkana tikAtakanje% nje&ove $isa'e %a(ine, nad kojo% je, ravnodu(an
s$ra% okolno& lo%a, nastavljao da %irno radi) Ta vrsta usa%ljenosti, odbijanja
silaska u skloni(te &de su CsviC otkriva jednu s$issitudo s$iritualis (to
transcendira ak i doktrinu $osredstvo% koje je on izrazio sebe oni%a koji su, u
stvari, hteli da uju sa%o ti(inu)0
"6
:e je o onoj vrsti usa%ljenosti koju ovek svesno bira i +ivi i koja je
osvedoenje nje&ove sna&e a ne %anjkavosti) Kudi%o za takvo% usa%ljeno('u
kada se u$u'uje%o $laninski% vrhovi%a) ,o Evolinoj o$oruci, $e$eo nje&ovo&
tela rasut je $o &leeru vrha 2onte :oza, leta 19!") &odine) U vatri tela duh se
osloba.a i odlazi zna se &de)
)rago <alaji>
%2 Julius Evola: Il (ascismo visto dalla destra, Rim 197$ (193%).
%3 4io Hilippani(Ron#oni: :ulius /volaC un destino, u "estimonianze su /vola, Rim 1973.