Broj151-152 Dikens

tre}i
program
RADIO BEOGRAD
III/ IV 2011.
tre}i
program
BROJ 151152 LETOJESEN 2011.
ISSN 05647010
t
r
e
}
i

p
r
o
g
r
a
m
2011.
III/IV

TRE]I PROGRAM
BR. 151152, LETOJESEN 2011.
III/IV 2011
U ~asopisu Tre}i program {tampa se deo priloga emitovanih na
Tre}em programu Radio Beograda.
Emitovanje Tre}eg programa Radio Beograda po~inje svake
ve~eri u 20.00 ~asova. Program se emituje na srednjim talasima 1008
KHz (298 m) i preko mreè ultrakratkotalasnih predajnika: Avala na
frekvenciji 97,6 MHz, Deli Jovan na 94,9 MHz, Tupi`nica na 96,1
MHz, Ov~ar na 90,1 MHz, Donji Milanovac na 90,0 MHz, Tekija na
92,1 MHz, Bajina Ba{ta na 93,0 MHz, Besna Kobila na 95,3 MHz,
Crni Vrh (Jagodina) na 99,3 MHz, Jastrebac na 89,3 MHz, Crna
Trava 99,6 MHz, Crveni ôt na 96,5 MHz, Maljen 107,9 MHz.

Sadràj
O DIKENSU
9 TANJA POPOVI
arls Dikens i viktorijanski roman
16 KETRIN VOTERS
Reforma kulture
37 HILARI OR
Dikens i sie
57 KEROLIN DEVER
Psihoanaliza Dikensa
74 FILIP HOBSBAUM
Uvod u itanje Dejvida Koperfilda
87 FILIP HOBSBAUM
Velika oekivanja
STUDIJE I OGLEDI
107 MILAN SUBOTI
Mira Elijade: bekstvo od terora istorije
154 IVA DRAKI VIANOVI
Dva simptoma baroka
164 DRAGANA JEREMI-MOLNAR i ALEKSANDAR MOLNAR
Mitski svet prolosti i muzika: opozicija izmeu uberta i Vagnera u
Adornovoj ranoj teoriji muzike
176 JELISAVETA BLAGOJEVI
Misliti nemislivo
4 183 AN BOBERO
Laicitet i republika: plodonosna napetost
197 DUKO RADOSAVLJEVI
Nepodnoljiva lakoa odustajanja: ustavno zlopaenje Vojvodine
od 1988. do danas
HRONIKA
Festivali
225 ALEK SAN DAR MI LO SA VLJE VI: Nova preispitivanja prolosti, ali i
zavirivanje u sadanjost (56. Sterijino pozorje, 2011)
232 ALEK SAN DAR MI LO SA VLJE VI: Crtice sa 45. Bitefa
245 MI LAN MI LOJ KO VI: Umet nost de za u do bu po tro nje (Ni vil le jazz
fe sti val, 2011)
Izlobe
249 DO LO RES STA NO JE VI: Vreme je da se upoznamo (52. Oktobarski
salon, 2011)
Knjige
257 SR AN DAM NJA NO VI: Dra ma za sni va nja i pi ta nje po sto ja nja
srpske fi lo zo fi je (Zdrav ko Ku i nar, Srp sko fi lo zof sko dru tvo: krat ka
isto ri ja)
261 TA NJA MI JO VI: Pogoci i promaaji prosvetiteljstva (Greim Garard,
Protivprosvetiteljstva: od osamnaestog veka do danas)
Povodi
265 BER NARD KO LU DRO VI: Od blo ka de do ti i ne od ti i ne do
pu tovni ce
266 ALEK SAN DAR MAT KO VI: Pu bli ka pro tiv sce ne
268 LU SI STI VENS I OL GA NI KO LI: Po ziv na go vor
Nauni skupovi
269 IVAN UR LAN: Nove perspektive bioetike

5
ABOUT DICKENS
9 TA NJA PO PO VI: Char les Dic kens and the Vic to rian No vel
16 CATHERINE WATERS: Commodity Culture in Dicken`s Household Words
37 HILARY M. SCHOR: Dickens and Plot
57 CAROLYN DEVER: Death and the Mother from Dickens to Freud: Victorian
Fiction and the Anxiety of Origins
74 PHILIP HOBSBAUM: A Readers Guide to David Coperfield
87 PHILIP HOBSBAUM: Great Expectatons
STUDIES AND ARTICLES
107 MILAN SUBOTI: Mircea Eliade: Escape from the Terror of History
154 IVA DRAKI VIANOVI: Two Symptoms of Baroque
164 DRAGANA JEREMI-MOLNAR and ALEKSANDAR MOLNAR: Mythic World of
the Past Times and Music: the Opposition Between Schubert and Wagner in
Adornos Early Theory of Music
176 JELISAVETA BLAGOJEVI: How do we Think the Unthinkable
183 JEAN BAUBROT: Laicality and Repubic
197 DUKO RADOSAVLJEVI: The Unbearable Lightness of Giving Up-
Constitutional Excruciation of Vojvodina since 1988.
CHRONICLE
Festivals
225 ALEK SAN DAR MI LO SA VLJE VI: New Reexaminations of the Past; but also
Peering onto Reality
232 ALEK SAN DAR MI LO SA VLJE VI: Drafts of 45th Bitef
245 MI LAN MI LOJ KO VI: Art of Jazz in the Time of Consumption (Niville Jazz
Festival, 2011)
Exhibitions
249 DO LO RES STA NO JE VI: It is Time to Meet (The Eight International
Manifestation of Visual Arts)
TRE]I PROGRAM
a quarterly publication by RTS containing a selection from the broadcasts
of the Radio Belgrade 3.
No. 151152, SummerAutumn 2011
CONTENTS
Books
257 SR AN DAM NJA NO VI: Drama of Founding and the Question of Existence
of Serbian Philosophy (Zdravko Kuinar, Serbian Philosophical Society: Short
History)
261 TA NJA MI JO VI: Hits and Misses of the Enlightenment (Graeme Garrard,
Counter-Enlightenments: From the eightn century to the present)
Occasions
265 BER NARD KO LU DRO VI: From Blocade to Silence from Silence to Passport
266 ALEK SAN DAR MAT KO VI: Public against the Stage
268 LUSY STEVENS and OL GA NI KO LI: Appeal for Speech
Scientific Meetings
269 IVAN UR LAN: New Perspectives in Bioethics
6
o dikensu
priredila: tanja popovi
9
TANJA POPOVI
ARLS DIKENS I VIKTORIJANSKI ROMAN
U ra du se ras pra vlja o pro ble mi ma ve za nim za raz li i te te o rij ske i in ter pre ta tiv ne
pri stu pe de lu ar lsa Di ken sa. Nje go vo stva ra la tvo e sto se do vo di u ve zu sa vik to-
ri jan skim ro ma nom, ko ji se u mo der nim isto ri ja ma en gle ske knji ev no sti vi di kao
po se ban tip na ra tiv nog dis kur sa pro is te kao iz raz li i tih dru tve no-po li ti kih okol-
no sti. Sa mim tim, u sre di te is pi ti va nja sta vlje ni su pro ble mi ko ji se ba ve isto ri jom
kul tu re, so ci o lo gi jom knji ev no sti, te bi o graf skom i psi ho lo kom po za di nom
Di ken so vog stva ra la tva. Ujed no, ov de je pru en i op ti po gled i vo ta i ra da en gle-
skog kla si ka.
Klju ne re i: arls Di kens, vik to ri jan ski ro man, en gle ska knji ev nost, stu di je kul tu-
re, psi ho a na li ti ka kri ti ka
arls Di kens (18121870) sva ka ko spa da me u naj po pu lar ni je en gle ske
pi sce. Nje gov ogro man i ra zno vr stan opus ve zu je se za je dan od va ni-
jih pe ri o da bri tan ske isto ri je, obe le en vla da vi nom kra lji ce Vik to ri je i ja
se do mi na ci ja ose a la u go to vo svim de lo vi ma sve ta od se ve ra Evro pe,
pre ko Bli skog Is to ka, Azi je i Se ver ne Ame ri ke, pa sve do Austra li je. Ta ko
se kon sti tu i sa nje mo der ne dr a ve shva e ne kao iz raz jed ne na ci je, to je
uosta lom bio slu aj i u ne kim dru gim kul tur nim i je zi kim pod ru ji ma,
po du da ri lo sa uob li a va njem i uspo nom ro ma na, mo der nog knji ev nog
an ra i ja vla da vi na jo uvek tra je. Ro man je, na i me, u mno gim te o ri ja ma
i isto ri ja ma knji ev no sti, ne za vi sno ak i od pre vla da va ju eg pri stu pa ili
me to da pro u a va nja, e sto do vo en u ve zu sa dru tve nim okol no sti ma u
ko ji ma na sta je i u ko ji ma se raz vi ja.
1
Ta kvu pret po stav ku zdu no po dr a-
va ju sa mi pi sci i kri ti a ri XIX ve ka, ra do na gla a va ju i da e le to ver ni je
1
F. Mo re ti, re ci mo, uoa va da i ro man i dr a va XIX ve ka ko ri ste stra te gi ju sve o-
bu hva ta nja. F. Mo ret ti, The No vel, the Na tion-Sta te, Atlas of the Euro pean No vel
18001900, Lon don New York 1999, 15.
Trei program Radio Beograda
Broj 151152, LETOJESEN 2011
AUTOR: , , 1963
UDK: 821.111.09 .
Izvorni nauni rad
trei program LETOJESEN 2011.
10
da pri ka u dru tvo i isto vre me no ak tiv no ue stvu ju u nje go vim pro me na-
ma i re for ma ma. Otu da se u evrop skoj pro znoj tra di ci ji pret pro log sto-
le a ja sno is ti u dve osnov ne ten den ci je: ka ko to upe a tlji vi je i isti ni ti je
pri ka za ti dru tve nu stvar nost i sve nje ne ue sni ke, i ka ko ti me za ba vi ti
i po u i ti to i ru i ta la ku pu bli ku. Va lja pri me ti ti da je me u pi sci ma
vik to ri jan skog ro ma na, i to ne sa mo u En gle skoj i nje nim eko nom skim i
kul tur nim ko lo ni ja ma, ne go i u mno gim dru gim evrop skim knji ev no sti-
ma, arls Di kens imao ve o ma i ro ku i raz li i tu pu bli ku. Mi lje nik i ta la ca
ni je, me u tim, bio mi lje nik kri ti ke i dru tve nog esta bli men ta. Pre bi se
mo glo re i da su nje go vi po li ti ki i ide o lo ki sta vo vi, jed na ko kao te mat-
ske ili for mal ne ino va ci je, iza zi va li ne go do va nje i pot ce nji va ki stav ofi ci-
jel nog jav nog mnje nja. U stva ri, Di ken so vo de lo pa nju tu ma a knji ev-
no sti po i nje da pri vla i tek ne gde sre di nom XX ve ka, ka da se i po ja vlju ju
pr ve zna aj ni je mo no gra fi je po sve e ne ovom pi scu. Ubr zo su po kre nu te i
pe ri o di ne pu bli ka ci je sa di ken sov skim stu di ja ma, od ko jih su po je di ne i
da nas ak tu el ne.
2

Iz u a va nje Di ken so vog de la uglav nom se svo di na ne ko li ko do mi-
nant nih pri stu pa i pro ble ma. Ve u skla du sa pri ro dom sa mih ostva re nja,
na ro i to po sle ob ja vlji va nja pr ve bi o gra fi je pi sca na sta le na osno vu sve do-
e nja nje go vog pri snog pri ja te lja Do na For ste ra,
3
pri me e na je iz ra zi ta
auto bi o graf ska pod lo ga nje go vih ro ma na. Osim da nas ve ne za o bi la znog
po da tka iz pi e vog de tinj stva o ra du u fa bri ci ci pe la i oe vom du ni kom
rop stvu, ko je je sam Di kens du go krio od oi ju jav no sti, u ob zir se e sto
uzi ma la i nje go va no vi nar ska ka ri je ra (i kao iz ve ta a i kao ured ni ka),
mno go broj na pu to va nja (sa ko jih ob ja vlju je uz bu dlji ve pu to pi se: Ame ri-
can No tes, 1842; i Pic tu res form Italy, 1845), ali i go li ca ve pri e o pri vat-
nom i vo ta (to bo nja na klo nost pre ma sva sti ka ma, stvar ni raz vod i van-
bra na ve za sa jed nom po zna tom glu mi com). Ali dok je od nos pre ma
ro di te lji ma, su pru zi i rod bi ni ma hom za ni mao pri pad ni ke psi ho a na li ti ke
kri ti ke, do tle su pro ble mi re for me dru tva za ko je se Di kens za la gao i u
svo jim no vin skim lan ci ma, pod sta kli so ci jal nu i isto rij sku kri ti ku od
mark si sti ke ko le Rej mon da Vi li jam sa
4
do sa vre me nih pri pad ni ka kul-
tur nog ma te ri ja li zma i nji ma srod nih te o re ti a ra, po put Fran ka Mo re ti ja
da u nje go vom de lu vi de ne sa mo od raz on da njih dru tve nih pre vi ra-
nja, ve da u nje go voj pro zi pre po zna ju ak tiv nog ue sni ka u kre i ra nju
du ha vik to ri jan ske epo he. Di ken so va de la bi la su in te re sant na i za fe mi ni-
sti ku kri ti ku, bu du i da se u nji ma na nov na in po sma tra zna aj bra ka u
2
Npr. Pal gra ve Advan ces in Char les Dic kens Stu di es i ji su ured ni ci John Bo wen i
Ro bert Pat ten, ili Dic kens Stu di es ko ji iz da je Uni ver sity of So u ternth Il li no is, te Dic kens
Qu a terly i Dic kens Stu di es An nual ko je ure u je Ian Wil kin son itd.
3
J. For ster, The Li fe of Char les Dic kens, Lon don 1874.
4
R. Wil li ams, The Co un try and the City, Ox ford Uni ver sity Press, 1973.
O DIKENSU
11
ma lo gra an skom okru e nju, pri e mu se po lo aj e ne e sto vi di kao pri-
nud no rop stvo.
5

S dru ge stra ne, sa o se a nje sa po ni e ni ma i obes pra vlje ni ma, po seb no sa
e na ma i de com, pri bli a va ju Di ken so vu pro zu tra di ci ji got skih ro ma na i
me lo dram ske knji ev no sti ta ko po pu lar ne u En gle skoj to kom i ta vog XVI II
ve ka. I ne sa mo to omi lje na de a ka lek ti ra ovog pi sca, ro ma ni Smo le ta,
Ster na, Fil din ga i Ser van te sa sen ti men tal nim, pla ev nim i pa te ti nim
to no vi ma sen ti men ta li sti ke li te ra tu re da ju sa svim no vu hu mo ri sti ku
di men zi ju. Nje go va sklo nost ka ka ri ka tu ri i gro te sci, po seb no u por tre ti sa-
nju na iv nih pred stav ni ka sred nje kla se ili po kva re nja ka sa dru tve nog dna,
pri met na je ka ko u po et ni kim pri a ma iz Bo zo vih ski ca (1836), ta ko i u
zre lim ro ma ni ma: Dej vi du Ko per fil du (npr. li ko vi Pe go ti, su pru ni ka Mi ko-
ber ili go spo di na Di ka), Su mor noj ku i ili Ve li kim oe ki va nji ma (li ko vi
po put Do na Gar de ri ja ili go spo i ce Ha vi am). Ovo me tre ba do pi sa ti
Di ken so vo po zna va nje fol klor ne pri po ve da ke tra di ci je iz ko je je cr peo
uput stva za li te rar no uob li a va nje i vo ga go vo ra, ali i niz fan ta sti nih i baj-
ko vi tih pri zo ra i mo ti va (npr. u Bo i nim pri a ma /Chri sto mas Ca rol/), te
nje gov po zo ri ni rad i ja se di ja lo ka i dra ma ti na struk tu ra e sto upli ta la u
ro ma nesk nu for mu (npr. u ro ma nu Ni ko las Niklbi po ja vlju je se ak 117 di ja-
lo kih pa ro va ju na ka). Ka da se uz sve to u vi du ima ju i avan tu ri sti ki, tj.
de tek tiv ski za ple ti de la, obo ga e ni mno go broj nim epi zo da ma sa raz li i tim
ju na ci ma ko ji se u ro ma nu mo gu, ali i ne mo ra ju sre sti pri me u je mo da se
spe ci fi ne od li ke Di ken so vog ro ma na ne raz li ku ju pre vi e od od li ka nje mu
sa vre me nih knji ev nih ostva re nja. Sto ga ni je ni ma lo neo bi no to to su o
nje mu kao o svom srod ni ku pi sa li i Vik tor Igo na za pa du, i Fjo dor Do sto jev-
ski na is to ku Evro pe.
6
Ipak, i ni se da kom pa ra tiv na is pi ti va nja tog ti pa ne bi
mo gla pru i ti su tin ske od go vo re o pri ro di Di ken so vog stva ra la tva. For-
mal ne srod no sti, an rov ski i te mat ski mo de li o ko ji ma ta ko upe a tlji vo pi e
Vla di mir Na bo kov,
7
sva ka ko su od ko ri sti za kol sku ana li zu po je di na nih
ro ma na, ali je dva da uka zu ju na spe ci fi ne od li ke nje go ve umet no sti.
Spre ma ju i pre da va nja o Di ken so voj Su mor noj ku i, Na bo kov u svo-
jim be le ka ma iz dva ja vi e osnov nih te ma ka rak te ri sti nih za da ti ro man
5
Cat hri ne Wa ters, Dic kens and the Po li tics of the Fa mily, Cam brid ge Uni ver sity
Press, 1997.
6
Di kens je vr lo ra no pre vo en i na srp ski, ve 1865, a nje gov se uti caj naj pre pri-
me u je u stva ra la tvu Si me Ma ta vu lja, po seb no u Be o grad skim pri a ma (1902). Ma ta-
vulj je, uosta lom, i sam pre vo dio Di ken sa, pa je nje gov pre vod ro ma na Ble ack Ho u se
Se no vi ta ku a, ob ja vljen 1893. go di ne u Be o gra du.
7
V. Na bo kov, Lec tu res on Li te ra tu re (Austen, Dic kens, Fla u bert, Joyce, Kaf ka, Pro-
ust, Ste ven son), ed. by F. Bo wers and J. Up di ke, New York, Lon don 1980. Obi man esej
o Su mor noj ku i ne dav no je pre ve den i na srp ski je zik: V. Na bo kov, Ese ji. Dejn Ostin,
arls Di kens, prev. T. Bu la to vi, Be o grad 2006.
12
(po ni a va nje ne ja kih, sud ski i prav ni pro ble mi, de tek tiv ski si e), a on da,
ne ka ko uz gred, pri me u je da bi se sve te od li ke mo gle pro i ri ti na ce lo kup-
ni opus ovog pi sca.
8
S dru ge stra ne, op se siv no pri ka zi va nje ugnje te ne de ce,
obes pra vlje nih (na pa sto va nih, pre va re nih, oplja ka nih, na pu te nih) de vo-
ja ka, ov de se raz li ku je od sli no po sta vlje nih ju na ka kod, re ci mo, Igoa ili
Do sto jev skog, upra vo po to me to en gle ski pi sac da je pred nost po ro di nim
stu di ja ma. Nje ga je, na i me, po naj vi e za ni ma lo ka ko ta kvi od no si uti u na
do ga a je unu tar jed ne po ro di ce, pri ka za ne ne kroz skup emo ci ja i unu tra-
njih uza jam nih pre i vlja va nja, ko li ko kroz so ci jal no po na a nje nje nih pri-
pad ni ka. Iz tih po ro di nih, e sto ta jan stve nih pri a pro is ti u sen ti men tal-
ni, me lo dram ski za ple ti o iz gu blje noj i pro na e noj de ci (Oli ver Tvist,
Ni ko las Niklbi, Pri a o dva gra da, Su mor na ku i itd.), ra sta vlje nim ili po sva-
a nim lju bav ni ci ma (Dej vid Ko per fild, Ve li ka oe ki va nja), ko ji pot po mog-
nu ti de tek tiv skim si e ji ma ras plet vr lo za mr e nih si tu a ci ja tra e u prav nim
i dr av nim in sti tu ci ja ma: ban ka ma, sud stvu, po li ci ji. Otu da e sta dvo pla-
nost si ej nog sklo pa (dvo stru ki za plet, pra e nje dve po ro di ce ili dva ju na-
ka) uti e na uob li a va nje po seb nog ti pa vik to ri jan skog ro ma na i ji se du a-
li zam sa for mal nog pre no si i na idej ni plan. Po tim od li ka ma Di ken so vo
pro zno stva ra la tvo od u da ra i od en gle skog ro ma na to ga do ba. Se stre Bron-
te ili Dord Eli ot for si ra ju sen ti men tal ne i got ske pri e, Te ke ri se ma hom
ba vi pro ble mi ma dru tva, dok i da nas ve o ma po pu lar ni se ri jal Ar tu ra
Ko na na Doj la o er lo ku Hol msu po i va is klju i vo na de tek tiv skom si eu.
Di kens je, da kle, bio naj u pe a tlji vi ji hro ni ar svo ga do ba, umet nik ko ji je
puls vre me na pre tva rao u na ra tiv nu pro zu, ili ka ko bi to re kao F. Mo re ti,
nje mu po la zi za ru kom da grad sku vre vu po mo u na ra ci je pre tvo ri u
in for ma ci ju.
9

S tim u ve zi lo gi no se po sta vlja pi ta nje o pri ro di vik to ri jan ske epo he,
to li ko mo ne i sve o bu hvat ne da je ak svo je ime po zaj mi la knji ev noj pe ri-
o di za ci ji. Da nas po seb nu pa nju po bu u ju dru tve ne re for me ko je su par-
la ment i vla da, sve vi e ne za vi sne od kra ljev skog tro na, spro vo di li u to vre-
me. Po rast in du strij ske pro iz vod nje, ogro man teh no lo ki na pre dak stva ra li
su no vu kla su pro le ta ri ja ta i isto vre me no uti ca li na ubr za nu ur ba ni za ci ju
dru tva, i ti me osta vi li du bok trag i na ro ma nesk ni svet. Ta ko su se na stra-
ni ca ma mno gih ro ma na sve e e po ja vlji va li ju na ci sa dru tve nih mar gi-
na, pri e mu, pri po ve da e po red nji ho ve tra gi ne sud bi ne pod jed na ko
za ni ma i od nos dru tva, in sti tu ci ja i po je di na ca pre ma nji ma. Prem da je
Di kens otvo re no stao na stra nu obes pra vlje nih, nje go va ana li za dru tve nih
ne prav di i vi e nje na i na za nji ho vo is pra vlja nje de lu ju po ma lo na iv no i
ne u be dlji vo. On kao da ni je u sta nju da uoi ka ko ne vo lje sit nih bo ga ta a i
gra an ske kla se (ban krot, plja ka) ni su re zul tat is klju i vo nji ho ve do bro-
8
Nav. de lo, 104107.
9
F. Mo ret ti, nav. de lo, 7879.
O DIKENSU
13
du no sti i glu po sti, od no sno zlih i ni po kva re nja ka i pre pre de nih ban kar-
skih pre va ra na ta, ve pri rod no pro is ti u iz dr av nog ustroj stva i ti ra ni je
nov ca, za hva lju ju i e mu se do no se no vi za ko ni, ko ji ne sa mo da ne spre a-
va ju, ne go i pod sti u dik ta tu ru ka pi ta la.
So ci jal na pod lo ga Di ken so vih ro ma na otva ra, sa svo je stra ne, i niz dru-
gih pro ble ma. Za hva lju ju i na ra tiv nim ana li za ma za pu te nih i si ro ma nih
kvar to va i upe a tlji vim por tre ti ma nji ho vih sta nov ni ka, ova pro za stu di o-
zno is pi tu je i pi ta nja ve za na za ure e nje gra da i oko li ne: vo do vo da i ka na li-
za ci je, svra ti ta za bes ku ni ke i si ro ti ta, za tvo ra i zdrav stve nih usta no va.
Pri ka zi va njem za stra u ju eg grad skog pej za a ko ji kod i ta la ca la ko po bu-
u je i je zu i ga e nje, pri po ve da po ku a va da iza zo ve sa o se a nje sa ne sre-
ni ci ma i od ba e ni ma, ali jo vi e da po bu di svest dru tva da se ta kva si tu a-
ci ja ne iz o stav no mo ra pro me ni ti. Iz laz iz ne prav de i pro ble ma Di kens je
e sto vi deo u zna nju i obra zo va nju. Sma trao je da bi se lon don ske pro sti tut-
ke, ne volj no ote ra ne na uli cu, la ko mo gle po no vo in te gri sa ti u dru tvo uko-
li ko im se pru i ne sa mo uto i te i ma te ri jal na si gur nost ne go i od go va ra ju-
e en sko vas pi ta nje ue nje ple te nju, i ve nju, ku va nju. U stva ri, nje go vo
za la ga nje za re for mu obra zo va nja ni je se od no si lo sa mo na pro blem e na.
Sm pri nu en da usred de tinj stva na pu sti ko lu i po sta ne fa bri ki rad nik,
Di kens je do bro raz u meo ka ko ne kon tro li sa ni pro tok nov ca mo e da uti e
na po je di na ne sud bi ne. Zbog to ga bi dr a va mo ra la ra di kal no da iz me ni
mno go broj ne za ko ne ko ji re gu li u ka znu i pri nu du, od no se u po ro di ci, a da
pri tom naj si ro ma ni ji ma pru i mi ni mum obra zo va nja i zdrav stve ne za ti-
te. Slo i e mo se da ova po ma lo uto pij ska e lja vik to ri jan skog pi sca od go va-
ra so ci ja li sti kim ide ja ma ko je su u uspo nu to kom i ta vog XIX sto le a. Sm
Di kens ipak ni je bio so ci ja li sta ve sa mim tim to ra di kal ni me to di ko ji ma
su bi li sklo ni re vo lu ci o na ri ni su mo gli do bi ti nje go vu odu e vlje nu po dr-
ku.
10
An tro po lo ki op ti mi sta i o ve ko lju bac, za tit nik e na i de ce, stra sni
pro tiv nik smrt ne ka zne, bio je spo so ban da pre po zna dru tve nu ne prav du,
ali ne i da na e pu te ve za nje no pre va zi la e nje. Mo e bi ti i zbog to ga, upr-
kos vr lo ube dlji vim psi ho lo kim por tre ti ma po je di nih ju na ka, Di kens ne
uspe va da ih ube dlji vo so ci jal no od re di. Ta ko e se kod nje ga, kao i u osam-
na e sto ve kov nom gra an skom ro ma nu, mno ge ne vo lje re i ti za hva lju ju i
uspe noj uda ji ili e nid bi, ili pak na knad nom pre po zna va nju srod ni ka. Iako
me u pr vi ma raz gra u je i po ve zu je dva slo ja dru tva ili dve grad ske sre di ne
pe ri fe ri ju i dru tve ni krem, Di kens ih ne vi di kao ce li nu. Raz li i ti dru tve-
ni slo je vi mo gu se po me a ti za hva lju ju i skri ve noj krv noj ve zi, ali sva ka
ko mu ni ka ci ja me u ne jed na ki ma po ka zu je se kao la na i ne stvar na. ta vi-
e, sli no me lo dra mi, us pon na dru tve noj le stvi ci omo gu en je sa mo onim
10
O to me se Di kens ja sno iz ra zio u svom ro ma nu Pri a o dva gra da gde te ror
po bed ni ka po sle Fan cu ske bur u o ske re vo lu ci je pri ka zu je kao kraj nje su rov i ne pra-
vedan.
14
krot kim ka rak te ri ma, po put go spo i ce Flajt u Su mor noj ku i, Oli ve ru Tvi-
stu u isto i me nom ro ma nu ili Smaj ku u Ni ko la su Niklbi ju, bez ob zi ra na nji-
ho vo na knad no ot kri ve no po re klo. U tom po gle du, Di kens ve o ma za o sta je
za Bal za kom ili Do sto jev skim, i ji se ju na ci sa mar gi ne dru tva na nje gov
vrh e sto us pi nju za hva lju ju i zlo i nu i nov cu.
Ka da je re o kom po zi ci o noj i je zi koj struk tu ri Di ken so ve pro ze, za ni-
mlji va je pri li na ne za in te re so va nost kri ti ke za te pro ble me. U stva ri, ka da
za ple ti nje go vih zre lih ro ma na po sta ju slo e ni ji oku plja ju i oko se be sve
ve i broj ju na ka, kri ti ka jav no po i nje da ne go du je, pre po zna ju i u to me
umet ni ku sla bost.
11
Pa ni ka sni je, sa uspo nom for ma li zma i na ro i to struk-
tu ra li zma, Di kens ni je bio pre te ra no za ni mljiv za ova kve ana li ze. Isti na, on
po ku a va da uve de ne ke no vi ne u or ga ni za ci ju gra e, ali ino va ci je u na ra-
tiv nim teh ni ka ma, ka rak te ri sti ne za fran cu sku ili ru sku pro zu nje go vog
vre me na, kao da ni su pri vla i le ovog pri po ve da a. Po ne to se pi sa lo o nje-
go vom sti lu i je zi ku,
12
upo tre bi ar go na i go vor nih obr ta, dok su neo bi na
po re e nja, me ta fo re ili ar he tip ske sli ke pre te no za ni ma le psi ho a na li ti ku i
fe mi ni sti ku kri ti ku.
Di ken sov ske stu di je, ka ko se la ko mo e na slu ti ti na osno vu ovog krat-
kog pre gle da, ve o ma su a ro li ke i ne u jed na e ne. Zbog to ga smo se po tru-
di li da ovim iz bo rom pru i mo pre gle dan uvid u sa vre me nu re cep ci ju ovog
pi sca, pred sta vlje nu kroz raz li i te pri stu pe pro u a va nja. Po je di ne stu di je,
po put onih pre u ze tih iz obim ne mo no gra fi je Fi li pa Hob sba u ma, od go vo re
na mno ga pi ta nja tra e u psi ho lo kom tu ma e nju pri po ve da e ve bi o gra-
fi je. O to me da je na ta pi ta nja sa istog sta no vi ta mo gu no od go vo ri ti na
raz li i te na i ne sve do i i pre gled psi ho a na li ti kih tu ma e nja Di ken so vih
ro ma na (Ke ro lin De ver, Psi ho a na li za Di ken sa). S dru ge stra ne, pi e va
bi o gra fi ja ima ude la i u pre te no for mal nim ili so ci o lo kim is tra i va nji ma
vik to ri jan skih ro ma na, ka kve pre po zna je mo u ese ji ma Hi la ri Dor o pro-
ble mi ma si ea, ili Ke trin Vo tes o iz me na ma u kul tu ri i za ko no dav stvu Bri-
tan ske im pe ri je Di ken so vog vre me na. i ta lac e, ta ko, ov de na i i sin te ze
pret hod nih di ken sov skih stu di ja, po le mi ke sa sta vo vi ma pre a nje kri ti ke,
ali i ne ka no va tu ma e nja, na sta la u okri lju poststruk tu ra li za ma. U sva kom
slu a ju, po nov no za ni ma nje za vik to ri jan sku pro zu, po tvr e no i film skim
ho li vud skim ili te le vi zij skim BBC adap ta ci ja ma ma nje vi e svih Di ken so-
vih de la, sve do i o ak tu el no sti pro ble ma ko ji ma se oni ba ve, i jo vi e o
nji ho voj ne pro la znoj umet ni koj vred no sti.
11
De talj ni je o to me vi de ti u lan ku Hi la ri Dor, Di kens i si e u ovom te ma tu.
12
V. Na bo kov npr. da je ana li zu Di ken so ve upo tre be i ta vog ni za re to ri kih i stil-
skih fi gu ra, od raz li i tih fi gu ra po na vlja nja i na bra ja nja, do upo tre be na tu ra li sti kih
me ta fo ra i epi te ta, kog no mi je ili hu mo ri sti kih iz ra za. V. Na bo kov, nav. de lo.
O DIKENSU
15
Li te ra tu ra
J. For ster, The Li fe of Char les Dic kens, Lon don 1874.
F. Mo ret ti, The No vel, the Na tion-Sta te, Atlas of the Euro pean No vel 18001900, Lon don and
New York 1999.
V. Na bo kov, Lec tu res on Li te ra tu re (Austen, Dic kens, Fla u bert, Joyce, Kaf ka, Pro ust, Ste ven son),
ed. by F. Bo wers and J. Up di ke, New York & Lon don 1980.
V. Na bo kov, Ese ji. Dejn Ostin, arls Di kens, prev. T. Bu la to vi, Be o grad 2006.
C. Wa ters, Dic kens and the Po li tics of the Fa mily, Cam brid ge Uni ver sity Press, 1997.
R. Wil li ams, The Co un try and the City, Ox ford Uni ver sity Press, 1973.
Ta nja Po po vi
CHAR LES DIC KENS AND THE VIC TO RIAN NO VEL
Sum mary
The pa per di scus ses is su es re la ted to dif fe rent the o re ti cal and in ter pre ta ti ve ap pro ac hes
to Dic kenss oeuvre. His fic tion is fre qu ently bro ught in con nec tion with the Vic to rian
no vel, de fi ned in mo dern hi sto ri es of En glish li te ra tu re as a dis tinct type of nar ra ti ve
di sco ur se which evol ved un der spe ci fic so cial and po li ti cal cir cum stan ces. The study
fo cu ses on the pro blems re la ted to the hi story of cul tu re, the so ci o logy of li te ra tu re, and
the bi o grap hi cal and psycho lo gi cal bac kgro und of Dic kenss cre a tion. The pa per al so
pre sents an over vi ew of the no ve lists li fe, ti mes and work.
Key words: Char les Dic kens, vic to rian no vel, En glish li te ra tu re, type of nar ra ti ve
di sco ur se
16
KETRIN VOTERS
REFORMA KULTURE*
Rad se ba vi pro ble mi ma isto ri je kul tu re u ne ko li ko Di ken so vih ostva re nja. Iz me ne
u bri tan skom za ko no dav stvu vik to ri jan ske ere du gu ju i jav nom mnje nju ko je je
Di kens kao no vi nar po kre nuo u re por ta a ma u a so pi si ma. Re je uglav nom o ure-
e nju ka na li za ci je u pred gra i ma, skla nja nju pro sti tut ki s uli ce, po ro di nom pra vu
i du ni kom rop stvu.
Klju ne re i: isto ri ja kul tu re, vik to ri jan ska epo ha, pe ri o di ka, fe mi ni sti ka kri ti ka.
Jed nom dav no be e to kad na pu stih Opa ti ju i po oh ka se ve-
ru stu pih na go le mi ste pe nik cr kve sve tog Mar ti na dok je sat
od bi jao tri. Iz ne na da, ne ka kav stvor kog bih, ne vi dev i ga, tren
ka sni je na ga zio, ustuk nu kraj mo jih no gu uz krik usa mlje no-
sti i bes ku ni tva... ni kad ni ta sli no to me ra ni je ni sam uo.
Sta do smo tad li cem u li ce, za gle da smo se je dan u dru gog, obo-
ji ca u stra hu. Taj stvor, s ni skim e lom i ze jom usnom, bio je
raz ba ru en i u ri ta ma ko je je pri dr a vao ru kom. Drh tao je od
gla ve do pe te, a zu bi su mu cvo ko ta li dok je zu rio u me ne u
svog pro go ni te lja, sa mog a vo la, du ha, ta god da je u me ni
vi deo iz vi je na usta okre nuo je ka me ni kao da e me, po put
za pla e nog psa, uje sti. Na me ra va ju i da toj ru go bi dam ne to
nov ca, is pru io sam ru ku da ga za u sta vim jer je uz mi cao i
cvi leo i sta vih mu je na ra me. Istog a sa on se, po put onog
no vo za vet nog mla di a, iz mi go lji iz svo jih ri ta, i osta vi me da
sto jim s nji ma u ru ci.
arls Di kens
1
*
Izvor: Catherine Waters, Commodity Culture in Dicken`s Household Words,
Cambridge University Press 2007, 3963. Apstrakt i kljune rei deo su redakcijske
opreme teksta.
1
Ovaj epi graf po zajm ljen je iz The Un com mer cial Tra vel ler and Ot her Pa pers,
18591870, All the Year Ro und, 21. jul 1860, u: The Dent Uni form Edi tion of Dic kens
Jo ur na lism, Dent, Lon don 19942000, tom 4, 154155.
AUTOR: ,
UDK: 821.111.09 .
Prevod
O DIKENSU
17
Di ken sov uz ne mi ru ju i su sret s ovim sim bo lom lon don skog bes ku ni-
tva, opi san u jed noj od nje go vih No nih et nji, ilu stru je ka kva je bi la ulo ga
tih et nji u nje go voj vi zi ji re for me dru tva. No no lu ta nje Di ken su je i vo
pod sti ca lo ma tu i, u isti mah, nu di lo za stra u ju e do ka ze o dru tve noj
be di ko ja ga je na gna la da po sta ne vo de i re for ma tor me u sa vre me nim
ro man si je ri ma. La vi rin ti uli ca pru a li su lu ta ju em po sma tra u pri e ko je
je mo gao da pro da pr vo kao sa bra ne ski ce u tri to ma Bo zo vih cr ti ca (1836),
a za tim kao lan ke ob ja vlji va ne u a so pi si ma Ho u se hold Words (Do ma a
re) ili All the Year Ro und (To kom ce le go di ne).
2
Di ken so vi dru tve ni spi-
si, me u tim, e sto po ka zu ju auto ro vu uz ne mi re nost u ve zi sa pred me tom
po sma tra nja, to raz li ku je nje go vo vi e nje od vi e nja ne za in te re so va nog
bes po sli a ra. Kao to je po ka za la De bra Ep tajn Nord, Di ken so ve pri-
e o uli nim et nja ma deo su gra an skog po gle da na svet XIX ve ka, ko je
se sa sta no vi ta mu kog po sma tra a iz dva de se tih go di na ka da je grad
bio pred sta vljen kao po zor ni ca ili pa no ra ma pre o kre nu lo u sta no vi te
po sma tra a iz pe de se tih ka da je u an ga o va nom opi su gra da pre vla da-
va la svest o dru tve nom de ter mi ni zmu kao to je to bio slu aj sa Di ken-
som i Hen ri jem Mej hju om, ko ji su po ku a va li da jav no mnje nje pod se te na
po sto ja nje dru ge na ci je, skri ve ne od po gle da jav no sti.
3
Ob ja vlje ne kao deo se ri ja la The Un com mer cial Tra vel ler u a so pi su All
the Year Ro und, 21. ju la 1860, No ne et nje pod se a ju na po ho de ko je je
Di kens pred u zi mao ob u zet ne sa ni ca ma na kon oe ve smr ti. Pri de talj nom
opi su is ku stva nas bes ku ni ka, pri po ve da sa o se a sa svim ne i me no va-
nim Dru gi ma ko ji sa njim de le isti cilj pre i ve ti no. On je zdi ka mo stu
Va ter lo tra e i: po la gro a iz go vo ra to na tro a ri ni ka em do bro ve e, i
opa zim ca ri ni ko vu va tru; de li ne ka kvo odu e vlje nje sa skri ve nom pri-
li kom ko ja sto ji u sen ci ha u sto ra; po se u je Vi tle jem sku bol ni cu za mi lja-
ju i jed na kost iz me u zdra vih i lu dih po no i: Ni smo li svi mi osta li ko ji
sa nja mo van ove bol ni ce ma nje-vi e u sta nju u ko jem su sva ke no i u i vo-
tu oni unu tra? Ali, kao to na po mi nje Ti mo ti Klark, pri po ve da nje ud no-
va to pre la zi iz pr vog li ca jed ni ne u opis bes ku ni tva u tre em li cu, kao
da je re o pot pu noj su bjek tiv no sti.
4
Gu be i na tren li ni iden ti tet u sta nju
no nog bes ku ni tva, pri po ve da za mi lja gu bi tak auto no mi je i sop stva
ko je Di kens na dru gim me sti ma obi no uno si u opi se si ro ma nih i od ba-
e nih. Dvo smi sle nost per spek ti ve pri po ve da nja ipak se ja ko is ti e ka da se
2
Ne ko li ko is tra i va a pri me u je da je na sled nik Do ma e re i a so pis To kom
ce le go di ne vi e bio knji ev ni a so pis ko ji je re dov ni je iz la zio.
3
De bo rah Ep stein Nord, Wal king the Vic to rian Stre ets: Wo men, Re pre sen ta tion
and the City, Cor nell Uni ver sity Press, It ha ca 1995, 1213.
4
Ti mothy Clark, Dic kens thro ugh Blan chot: The Night ma re Fa sci na tion of a
World wit ho ut In ter i o rity, Dic kens Re fi gu red: Bo di es, De si res and Ot her Hi sto ri es,
Man che ster Uni ver sity Press, Man che ster 1996, 34.
18
ama ter sko is ku stvo bes ku ni tva su o i sa stvar nim stvo rom na ste pe-
ni tu cr kve sve tog Mar ti na. Po di u i se sa ze mlje kao ne ka vr sta utvar nog
sop stva, sa bla sno stvo re nje vra a pri po ve da ev pre pla e ni po gled za hva-
lju ju i na i nu po sma tra nja ko ji za tam nju je uobi a je nu po de lu iz grad skih
pri a na po sma tra a i po sma tra nog. I pri po ve da se, kao i stvor, po vla i,
one mo gu a va ju i iden ti fi ka ci ju za pa a njem o nje go vom za vi ja nju po put
za bri nu tog psa, tro pom ko ji na go ve ta va (za sa mo ne ko li ko me se ci) dis-
tan cu i zga e nost vi dlji ve u Pi po vom opi su Me gvi a kao glad nog sta rog
psa, u XL po gla vlju Ve li kih oe ki va nja.
5
Ka da po seg ne da d mi lo sti nju
ovom ru nom stvo ru, on ne sta je, osta vlja ju i za so bom ri te ko je slu e kao
sa bla sni trag grad skog otu e nja, ua sni su ve nir ra di kal nog su sre ta sa dru-
go u si ro ti nje.
Kri ti ka stre mlje nja
Di ken so vi sa vre me ni ci e sto su uka zi va li na nje go vo vi e nje dru tve nih
re for mi. Re ci mo, Edin bur ka re vi ja za pa a da
nam on skre e pa nju na bes po mo ne r tve ne po volj nih pri li ka ili is kva re nog
si ste ma na utam ni e nog du ni ka, na na pu te nog si ro ta na, na pa ro hij skog
mom ka, na ma lo let nog de lin kven ta, i na ti ra ni ju, ko ja za jed no sa ro di telj skim
ne ma rom, uz pla e ni ku su ro vost ne kog pe da go ga, mo e da se ne ka nje no
spro vo di u ko la ma.
6
Ka ko tvr di Ri ard Al tik, Di kens je, spo jiv i ulo ge no vi na ra i re for ma-
to ra, mo gao pot pu no da ostva ri ko mer ci jal nu vred nost te ma ko je od go-
va ra ju za ni ma nju i ta o ca no vi na i ro ma na za sa vre me nost.
7
Spi sak te ma
ko je ob ra u je u svo jim de li ma dug je i ra zno vr stan, i kre e se od nje go vog
za la ga nja za grad ske re for me u jav noj hi gi je ni, jav nim po gu blje nji ma,
pro sti tu ci ji, po li ci ji i pi jan stvu do ne za do volj stva za ko nom, po li ti kom
eko no mi jom, dr av nom upra vom, par la men tom i Vaj tho lom.* Dok su ne ki
sa vre me ni kri ti a ri sma tra li da Di ken so vo is ka zi va nje otrih za pa a nja o
ose tlji vim dru tve nim te ma ma pred sta vlja is ko rak iz pod ru ja umet no-
sti,
8
do tle su dru gi, po put do pi sni ka Vest min ster ske re vi je, Da sti na Ma kar-
5
Ovo po gla vlje pr vo se po ja vi lo u a so pi su To kom ce le go di ne 18. ma ja 1861.
6
[Tho mas He nry Li ster], pri kaz Cr ti ca (pr ve i dru ge se ri je), Pi kvi ka, Niklbi ja i
Oli ve ra Tvi sta (Edin burgh Re vi ew, Oc to ber 1838). U: Dic kens: The Cri ti cal He ri ta ge,
Ro u tled ge, Lon don 1971, 73.
7
Ric hard D. Al tick, The Pre sen ce of the Pre sent: To pics of the Day in the Vic to rian
No vel, Ohio Sta te Uni ver sity Press, Co lum bus 1991, 52.
* Uli ca u Lon do nu u ko joj se na la ze kan ce la ri je dr av nih slu bi (prim. prev.).
8
[Da vid Mas son], Pen den nis and Cop per fi eld: Thac ke ray and Dic kens, North
Bri tish Re vi ew, May 1851, u Col lins, Cri ti cal He ri ta ge, 253.
O DIKENSU
19
ti ja, pri me i va li da je nje go va kri ti ka uglav nom sti gla pre ka sno.
9
Ta kva
te ma ti ka da la je Di ken so voj pro zi po seb nu za ni mlji vost za one ka sni je
kri ti a re ko ji pro u a va ju od nos iz me u knji ev no sti i isto ri je. Na slo vi dve
va ne stu di je Fi li pa Ko lin sa, Di kens i zlo in (1962) i Di kens i obra zo va nje
(1963), na pri mer, uka zu ju na sklo nost kri ti a ra ka po ve zi va nju Di ken so ve
ob ra de sa vre me nih pro ble ma s dru tve nom isto ri jom nje go vog do ba.
Ipak, u no vi je vre me, za hva lju ju i raz vo ju te o ri je knji ev no sti, kri ti a ri
su od nos iz me u knji ev no sti i isto ri je po e li da tu ma e kao ne to di na-
mi no, sa gle da va ju i pro zu ne to li ko kao od raz vre me na u ko me je na pi-
sa na, ko li ko kao ak ti van deo te isto ri je. Pre ma ovom shva ta nju, Di ken so vo
pi sa nje je sa stav ni ele ment vik to ri jan ske dru tve ne isto ri je; nje go vi spi si
igra li su za pa e nu ulo gu u ob li ko va nju kul tur nog raz u me va nja epo he. Na
pri mer, stu di ja Di kens i zlo in su prot sta vlja Di ken so ve pro zne i no vi nar ske
opi se za tvo ra i za tvo re ni ka isto rij skim pri a ma o pro me na ma u ka zne nom
si ste mu to kom i ta vog XIX ve ka. No vi je ana li ze Di ken so vog is tra i va nja
zlo i na, pod uti ca jem fran cu skog isto ri a ra Mi e la Fu koa, tvr di le su da
nje go vi ro ma ni ne sa mo to od ra a va ju sa vre me no za ni ma nje za za tvo re
i re for mu pra vo su a ve su, na du bljem kul tur nom ni vou, i sa mi ume a ni
u pro ces uob li a va nja te ma po de snih za ta kvo di sci pli nar no dru tvo.
10
Da
bu de mo na i sto, pri zna nje da je Di kens imao klju nu ulo gu u ob li ko va nju
po pu lar nih vi e nja dru tve nih pro ble ma ni je no vo. ak je i Ma kar ti, ko ji
se a lio da je Di ken so va kri ti ka dru tva jed no li no na gla a va la pro blem,
e sto bez raz u me va nja, a ni ka da s ja snim pred lo gom re e nja, pri znao
i re nje nje go vog uti ca ja: Sum nja mo da bi iko ma nje da ro vit od go spo di-
na Di ken sa, ili sa kva li fi ka ci ja ma dru ga i jim od nje go vih, us peo da na te-
ra po la En gle ske da i ta knji ge ko je ima ju bi lo ka kve ve ze sa za ko ni ma o
si ro ti nji ili re for mom vr hov nog su da. No vi ja kri ti ka, me u tim, u ana li zi
uti ca ja nje go ve pro ze i no vi nar stva na kul tu ru ko ri sti te o rij ski za o kru en
me tod: nje go vi spi si mo gu se sa da po sma tra ti kao pod sti caj za ostva ri va nje
vik to ri jan ske dru tve ne pri vre de, pri e mu su ue stvo va li u uob li a va nju
iden ti te ta, kao i u dru gim ob li ci ma kul tur nog stva ra nja. Na pri mer, uti caj-
no tu ma e nje pro ble ma pra vo su a i po li ci je u Su mor noj ku i, u knji zi D.
A. Mi le ra Ro man i po li ci ja, po ka zu je na ko ji je na in oe vid na su prot nost
iz me u jav nog i pri vat nog u ro ma nu uklju i la pro blem iden ti te ta u op ti je
raz ma tra nje ob u zda va nja mo i, za ta bi se ina e mo glo i ni ti da je u na ra-
ci ji pod vrg nu to kri ti ci. Ta kav pri stup me nja pi ta nja ko ja bi smo mo gli da
po sta vi mo po vo dom Di ken so vih dru tve nih kri ti ka pro ble ma kao to su
9
[Ju stin McCarthy], Mo dern No ve lists: Char les Dic kens, West min ster Re vi ew,
Oc to ber 1864, u: Col lins, Cri ti cal He ri ta ge, 452.
10
Vi de ti, na pri mer, D. A. Mil ler, The No vel and the Po li ce, Uni ver sity of Ca li for-
nia Press, Ber ke ley 1988; Je remy Tam bling, Pri son-Bo und: Dic kens and Fo u ca ult,
Es says in Cri ti cism 36, 1986, 1131.
20
kri mi nal, si ro ma tvo i jav na hi gi je na, od di le me oko nje go ve pre ci zno sti ili
po u zda no sti kao kri ti a ra dru tva, do raz ma tra nja slo e nih na i na na ko je
nje go vi spi si isto vre me no uob li a va ju i pod sti u kul tu ru iz ra slu iz in du-
strij skog ka pi ta li zma XIX ve ka.
Si ro ma tvo i pro sti tu ci ja
Ri te, kao iz raz pot pu nog oa ja stvo ra sa ko jim se pri po ve da u No nim et-
nja ma su sre e, raz li ku ju se od ti pi no Di ken so vog obi a ja da po mo u ode e
od re u je iden ti tet. On e sto ko ri sti ode u da ozna i li nost nje nog no si o-
ca na pri mer, kod Bre dli ja Hed sto u na iz ro ma na Na za jed ni ki pri ja telj
ot me ni cr ni sa ko i pr sluk, i ot me na be la ko u lja, i ot me na for mal na kra va-
ta, i ot me ne pir ga ve pan ta lo ne u ko ji ma iz gle da ukru e no i ne pri la go e-
no,
11
pre ci zno od ra a va ju nje go vu go ru u e lju za sta tu som pro fe si o nal nog
na me te ni ka,. Ali ode a si ro ma nih slu i sa mo da na sli ka nji ho vu dru tve nu
ano nim nost. U Ma loj Do rit otac go spo e Plor ni, sta ri Nen di, ja sno je, na
osno vu ode e ko ja mu ne sto ji, oka rak te ri san kao sta nov nik fa bri ke: Ovaj
sta rac no si e ir, iz li zan i pro se njen, a opet iz dr ljiv, e ir ko ji se ni ka da ni je
pri la go dio ob li ku nje go ve si ro ma ne gla ve. Nje go va gru ba ko u lja i gru ba
vrat na ma ra ma ni su ni ta sa mo stal ni je od nje go vog ka pu ta i e i ra; i one
iz gle da ju kao da ni su nje go ve da ni su ni i je.
12
Do ma a re a so pis ko ji
je Di kens po kre nuo 1850. go di ne sa op tom ide jom i ci ljem da po dig ne
one ko ji su do le, i, uop te, una pre di na e dru tve no sta nje
13
sa dr i No-
nu sce nu iz Lon do na u ko joj Di kens opi su je ot kri e pet sve nje va pr nja
iz van vaj te pel ske fa bri ke.
14
Ove bez o bli ne go mi li ce po re de se s le e vi-
ma iz va e nim iz gro ba, ko ji, zbog svog po lu i den ti te ta, po sma tra a jo vi e
ua sa va ju. Kao to na po mi nje Me ri Da glas, u ot kla nja nju dru tve nog za ga-
e nja, pr ljav ti na i ot pad po sta ju opa sni on da ka da ne po se du ju iden ti tet
gde ne ma raz li ke, ne ma ni pr ljav ti ne.
15
Strah kod e na na stao iz nji ho vog
mar gi nal nog po lo a ja, ove po ve zu je s ve li kim bro jem dru gih li ko va sa dna
iz Di ken so vog de la, kao to su pro sti tut ke i po licija.
16
11
Char les Dic kens, Our Mu tual Fri end, tom 2, Ox ford Uni ver sity Press, 1989,
217.
12
Char les Dic kens, Lit tle Dor rit, tom 1, Ox ford Uni ver sity Press, 1982, 304305.
13
Di kens go spo i Ga skel, 31. ja nu a ra 1850, u: Let ters of Char les Dic kens, Cla ren-
don Press, Ox ford 19652002.
14
Char les Dic kens, A Nightly Sce ne in Lon don, Ho u se hold Words, 26. Ja nu ary
1856, Go ne Astray and Ot her Pa pers from Ho u se hold Words, 18511859, 347.
15
Mary Do u glas, Pu rity and Dan ger: An Analysis of Con cepts of Pol lu tion and
Ta boo, Lon don 1966, 6.
16
An tea Trod ko ri sti ovaj ter min da ozna i one li ko ve ko ji oba vlja ju po slo ve
iz me u do ma i spolj nog sve ta, Do me stic Cri me in the Vic to rian No vel, Lon don 1989, 6.
O DIKENSU
21
Pro sti tut ka je pre la gra ni cu iz me u jav nog i pri vat nog i vo ta, ta ko
va nu za kul tu ru vik to ri jan ske sred nje kla se. Pre ma tu ma e nju Da gla so ve,
opa snost ko ju oli a va ju ta kve li mi nal ne fi gu re kon tro li e se po mo u ri tu-
a la ko ji raz dva ja ju mar gi nal ni od nji ho vog pre a njeg sta tu sa, iz dva ja ju i
ih na ne ko vre me, a za tim jav no ob zna nju ju i nji hov pre la zak u no vi sta-
tus. Di ken so va pri a u Do ma oj re i o nje go vom za ni ma nju za Ura ni ji nu
ku i cu, azil za pro sti tut ke ko ji fi nan si ra An e la Ber det-Kuts, opi su je pro-
ces re for me ko ji azi lant ki nje pra ti od sta nja pre te eg pa da, kroz nji ho vo
odva ja nje, do ise lje nja: pro ces ko ji do pri no si da se gra ni ni po re dak odr i.
Nje go vo sa o se a nje sa pro sti tut ka ma i po sr nu lim e na ma ja sno se i ra ni je
pre do a va kroz i vu pred sta vu Nen si u Oli ve ru Tvi stu, ta ko da je ve ro vao
da e opis Emi li i Mar te u Dej vi du Ko per fil du po mo i u upo zna va nju sa
ide jom Ura ni ji ne ku i ce. Zna aj no na slo vljen kao Dom za bes ku ni ce,
Di ken sov esej go vo ri o pro ce su pri la go a va nja u do ma in stvu kao klju u
za en sko iz ba vlje nje. S na dom u po di za nje ne kih tre zve nih do mo va u
sa mo i no vog sve ta, ko ji ta mo ja ko ne do sta ju, iz tu ge i ru e vi na sta rih
17
,
pi e on, e ne se ue i upo lja va ju kroz i ro ku le pe zu za da ta ka, kao to su
ku va nje, ve ze nje, pra nje ve a i i e nje, a pri ro da i po re dak za da ta ka sva-
ke de voj ke me nja se ne delj no ka ko bi ona mo gla da se prak ti no upo-
zna sa sve u kup nom ru ti nom do ma ih po slo va. Ipak, ka ko tvr di Aman da
An der son, me u od li ka ma Di ken so ve re for me te ko je raz li ko va ti sa mu
re for mu od ne re for mi sa nog sta nja ko je joj je pret ho di lo
18
. Na Di ken sov
pred log, usvo jen je si stem oce nji va nja ko ji je stvo rio je dan sa vre me ni
pi sac o re for mi za tvo ra, a nji me su se na gra i va le i po spe i va le isti no-
lju bi vost, ra di nost, na rav, pri stoj no po na a nje i raz go vor, ume re nost, red,
ta nost, te dlji vost i i sto a vid di sci pli ne za mi ljen da se is ku pi pri stoj-
no sa mo kon tro li san en ski su bjekt. An der so no va za pa a uz ne mi ru ju u
sli nost iz me u si ste ma oce nji va nja i struk tu re pro sti tu ci je po to me to se
e na ma pla a da za do vo lja va ju. Ka ko je Di kens ob ja snio go spo i ci Ber-
det-Kuts: Sva ki dan se iz me u [a zi lant ki nje] i na stoj ni ce odr a va sa vr-
e ni od nos Du ni ce i Po ve ri telj ke; a u nje noj je mo i, i ni u i joj dru goj,
da okre ne sta nje tog ra u na u svo ju ko rist.
19
Nje go va svest o to me da je
pro je kat re for me ugro en ta kvim ko mer ci ja li zo va njem vr li ne vi dlji va je u
pred lo gu da se
ogra ni i na gra da za Do bro volj no sa mo o dri ca nje [jed na od ru bri ka u ko ju
su se mo gle upi si va ti oce ne]... da bi mo gle to da shva te kao mo ral ni na por, a
17
[Char les Dic kens], Ho me for Ho me less Wo men, Ho u se hold Words, 23 April
1853.
18
Aman da An der son, Ta in ted So uls and Pa in ted Fa ces: The Rhe to ric of Fal len ness
in Vic to rian Cul tu re, Cor nell Uni er sity Press, It ha ca 1993, 78.
19
Di kens go spo i ci Ber det-Kuts, 26. ma ja 1846, u: Let ters, 4, 553.
22 ne kao iz ra zi tu ted nju, sa svim sra zmer nu ili ap surd no ve u od pu ke nov a ne
vred no sti ono ga od e ga se uz dr a va ju.
20
Di kens je od ta kvog mo ral nog i du hov nog knji go vod stva na i nio sa ti ru
kroz lik go spo e Kle nam iz ro ma na Ma la Do rit. Ali ve ro vao je da ne sre-
na stvo re nja ko ja ula ze u Ura ni ji nu ku i cu mo ra ju da se is ku a va ju dok
ne do stig nu vr li nu, da se pot po ma u u iz be ga va nju pri ma mlji vo sti sta rog
na i na i vo ta i po dr a va ju u uvr i va nju po pra vlje nog iden ti te ta.
21
Da bi
se ovo ostva ri lo, azi lant ki nje su bi le u oba ve zi da no se ode u ko ju na ba vlja
usta no va; ipak, ova prak sa iro ni no pod se a na na in na ko ji su vla sni ci
bor de la za dr a va li kon tro lu nad za po sle ni ma ta ko to na ba vlja ju i po se du-
ju nji ho vu ode u. Ima ju i u vi du de ter mi nant nu ulo gu ode e u iz ra a va-
nju sop stva, ta kvo nje no de po no va nje po ka zu je pro ces di sci pli no va nja kao
spo lja njeg obra zo va nja su bjek ta.
Za tvo ri i po li ci ja
Di ken so vo za ni ma nje za pro ble me nad zi ra nja i ka nja va nja slo e no je i
e sto dvo smi sle no. Fi lip Ko lins pri me u je pa ra doks po ko jem Di kens u
po znim go di na ma, ka da u ko men ta ri ma o jav nim po slo vi ma po ka zu je
sve ve u, a po ne kad i ve o ma uz ne mi ru ju u otri nu pre ma te im pre stup-
ni ci ma, u ro ma ni ma po ka zu je i sve ve u pri snost sa zlo i na kim umom.
22

Bio je op i njen mo ral nim i psi ho lo kim po sle di ca ma za tva ra nja, pa ih ve o-
ma is tan a no opi su je kroz li ko ve po put Fe gi na, Vi li ja ma Do ri ta i dok to ra
Ma ne ta. U ro ma nu to li ko pro e tom za tvo ri ma, ka ko stvar nim ta ko i sim-
bo li kim, kao to je Ma la Do rit, ak su i ne i vi pred me ti pre o bli e ni zbog
svog tam ni kog okru e nja: ta ko je lut ka Ma le Do rit usko ro po e la da se
raz li ku je od lu ta ka s dru ge stra ne bra ve, i da po ka zu je stra nu po ro di-
nu sli nost sa go spo om Ban gam [nadniarkom i ku rir kom, ko ja ni je bi la
za tvo re ni ca (do du e, ne ka da je ste), ne go po pu lar no sred stvo ko mu ni ka ci-
je sa spolj nim sve tom]. Ali Di ken so vi spi si o kri mi na li sti ci ni su do sled ni,
a po ne kad su se iz ko re na me nja li. Dok je e tr de se tih go di na XIX ve ka
za go va rao za bra nu smrt ne ka zne za rad bo ljit ka dru tva, za rad spre a va-
nja pre stu pa, i bez bi lo ka kve ve ze sa pre stup ni kom ili ne no sti pre ma bi lo
kom po seb nom zlo in cu, od 1859, ko men ta ri u i sud bi nu jed nog hi rur-
ga ko ji je pro gla en kri vim za tro va nje svo je bi gam ne su pru ge, za ri cao
se da e obe si ti sva kog mi ni stra unu tra njih po slo va (vi gov skog, to ri jev-
skog, ra di kal skog ili dru gog) ko ji se is pre i iz me u tog cr nog ni ko go vi a i
ve a la. Di ken sov otar stav pre ma zlo i nu i ka zni pre stup ni ka u ve zi je sa
20
Ex pla na ti on of the Mark Ta ble Used in Ura nia Cot ta ge, u: Let ters, 5, 703704.
21
Di kens go spo i ci Ber det-Kuts, 3. no vem bra 1847, u: Let ters, 5, 183.
22
Phi lip Col lins, Dic kens and Cri me, Mac mil lan, Lon don 1962, 22.
O DIKENSU
23
nje go vom sum njom u mo gu nost po vrat ka na bo lji put (u obra zo va nju je
vi deo va nu pre ven tiv nu si lu) i bri gom (iz ra e noj u Dra gim za tvo re ni ci-
ma i U za tvo ru i van nje ga) da osu e ni kri mi nal ci do bi ja ju bo lji tret man
ne go in sti tu ci o na li zo va na si ro ti nja. la nak U za tvo ru i van nje ga na stao
je kao te melj na pre ra da jed nog lan ka Hen ri ja Mor li ja ko ji je iz neo po gle de
raz li i te od po gle da Uvod ni a ra Do ma e re i, tj. Di ken sa li no. Ka ko je
Di kens pi sao za me ni ku ured ni ka, V. H. Vi li su:
Ne mo gu da do pu stim bi lo ka kvu ras pra vu o nad zo ru za tvo ra u D. R. ko ja ne
po i nje pr vim ve li kim na e lom to sam ga osmi slio i ko ja ne pro te stu je pro tiv
za tvo ra shva e nih per se. Ka kva god pri li ka da se pru i o ve ku u za tvo ru, mo ra
se pru i ti i o ve ku ko ji tra i uto i te od ne vo lje.
23
Iako se Di ken so vo mi lje nje o nad zi ra nju i ka nja va nju me nja lo, ni je
se me nja lo nje go vo di vlje nje pre ma no voj po li ci ji. Dord Oga stus Sa la,
je dan od Di ken so vih re dov nih sa rad ni ka u Do ma oj re i, na pi sao je da nje-
gov men tor ima ud nu i go to vo mor bid nu pri stra snost u po gle du op te nja
i za ba vlja nja po li cij skih slu be ni ka,
24
a Di kens je u svom a so pi su ob ja vio
niz afir ma tiv nih la na ka o no voj Grad skoj po li ci ji. Stvo re na 1829. go di ne,
a oja a na 1842. osni va njem De tek tiv skog ode lje nja, cen tra li zo va na Grad-
ska po li ci ja za me ni la je sta re okru ne po zor ni ke i Tr ka e Bou Stri ta i ju
je ne za bo rav nu sli ku Di kens dao kroz pri klad no na zva ne ju na ke Ble ter sa i
Da fa* iz Oli ve ra Tvi sta. Po ev od Sa vre me ne na u ke hva ta nja lo po va, ob ja-
vlje ne 13. ju la 1850. go di ne, Do ma a re di vi se ono me to je Fu ko na zvao
okom mo i, ko je se oi tu je svu da u prak si nad zi ra nja.
25
Stru an u i ta-
nju li ca dru gih lju di, dok za dr a va sop stve ne ne po mu ti ve iz ra aj ne si le u
po se du pro tej ske mu dro sti pre ru a va nja i spo sob no sti po dra a va nja sva ke
vr ste i sta nja ne vo lje, vo en kroz sta ze pot pu no ne vi dlji ve dru gim oi-
ma
26
, dok vre ba pro nic lji vim po gle dom
27
na sva kom o ku de tek tiv se
pri ka zu je ka ko ra di na pro iz vod nji no vog i si ste ma ti nog nad zo ra gra da.
U lan ku Na du no sti sa in spek to rom Fil dom, Di kens be le i no nu tu ru
po kri mi nal nim skro vi ti ma is to nog Lon do na u prat nji de tek ti va ko ji je
23
Di kens V. H. Vi li su, 10. mar ta 1853, u: Let ters, 7, 47. Ova epi zo da je pri mer
Di ken so ve sna ne ured ni ke kon tro le nad sa dr a jem svog li sta.
24
Ge or ge Augu stus Sa la, Things I Ha ve Seen and Pe o ple I Ha ve Known, Lon don
1894, 95.
* Ble ters mo e zna i ti ble be ta lo, a Daf va ra li ca, fo li rant (prim. prev.).
25
Mic hel Fo u ca ult, The Eye of Po wer, Po wer/Know led ge: Se lec ted In ter vi ews
and Ot her Wri tings 19721977, Har ve ster Press, Brig hton 1980, 146165.
26
[W.H. Wil lis], The Mo dern Sci en ce of Thi ef-Ta king, Ho u se hold Words, 13.
July 1850, 1, 368369.
27
[Char les Dic kens], On Duty with In spec tor Fi eld, Ho u se hold Words, 14. Ju ne
1851, u: The Amu se ments of the Pe o ple and Ot her Pa pers: Re ports, Es says and Re vi-
ews, 18341851, tom 2, 359.
24
slu io kao mo del za in spek to ra Ba ke ta u Su mor noj ku i. Po se u ju i svra ti-
ta, bir ti je, mno ga le gla i ja zbi ne, po li ci ja stal no nad zi re me sta kri mi nal nih
sta nov ni ka Lon do na: Gde god se na tre nu tak usta li tra ak pri gu e ne sve-
tlo sti, na nje go vom kra ju po ja vi se ne ki spa va, pre da je se pom nom po gle-
du i ne sta ne u ta mi. U jed nom svra ti tu, nat pis na ar a vi ma ko ji tre ba
da spre i kra u po ste lji ne na vo di pri po ve da a da za mi lja uti sak ko ju ove
vas pit ne me to de pro iz vo de na po je din ca:
Le a ti po no i, umo tan u le gen du o svom lu pe kom i vo tu; u snu gru di ma upi-
ja ti po vik ko ji me pro go ni na ja vi; im se svest po vra ti, tr pe ti nje go vo pi lje nje i
ga la mu; su sre sti se s njim kao sa po lo aj ni kom na Bo i, na sve tog Va len ti na,
za ro en dan, kao s bo i nim po zdra vom, kao opro ta jem sa sta rom go di nom.
DR I TE LO PO VA!
I zna ti da mo ram da bu dem za u sta vljen, ta god da se de si. Zna ti da ni sam
do ra stao ovoj po je di na noj sna zi i otri ni, ovom ure e nom i vr stom si stemu!
Jo je dan la nak u ko a u tor stvu Di ken sa i V. H. Vi li sa Grad ska za ti-
ta de talj no go vo ri o str plje nju, sprem no sti, re du, bud no sti, rev no sti i
ra su i va nju, ko ji nad gle da ju mir ovog di vov skog Va vi lo na dok spa va.
28
Efi-
ka sne teh ni ke ko je po li ci ja ko ri sti u iz ve ta va nju i ko mu ni ka ci ji obez be u ju
da i tav si stem do bro, in te li gent no i rev no sno ra di. Sme te ni jed ne no i u
sta ni ci Bou Strit, auto ri la na ka opi su ju vi e slu a je va sa ko ji ma se de ur ni
in spek tor su o a va, uklju u ju i i pi ja nog i ne u red nog go spo di na Svil sa,
Ci ga ni na ko ji je iz gu bio dru be ni cu, oaj nog mla di a ko ji tra i kre vet u
ode lje nju za bes ku ni ke, i iz ve snu go spo u Gamp kao ma tro nu sa ja ko
po mo dre lim li cem ko ja e li da se a li od ma na ku e iz Pli sma no ve e tres
dva i pe des tri i in si sti ra da se za kup uzme; a ja u su tra uju tru pot kre pi-
ti pred su di ja ma, i jo u do ka za ti, to sve do volj no go vo ri, go spo di ne!.
Na gla sak na re du i de lo tvor no sti no vog po li cij skog si ste ma po ka zu je do
ko je je me re Di kens de lio ne ke od ide ja sa ben ta mov skim ne is to mi lje ni-
ci ma, kao i na in na ko ji se re for ma po li ci je ve zi va la sa teh ni ka ma li be ral-
ne vla sti kroz re de fi ni sa nje i re gu li sa nje za jed ni kog pro sto ra. Ka ko tvr di
Majls Og born, no vi po re dak jav nog pro sto ra stva rao se ne sa mo iz grad-
njom re dov ni jeg, ra i re ni jeg i in ten ziv ni jeg nad zi ra nja u gra du po et kom
XIX ve ka ne go i ka nja va njem pret hod no to le ri sa nih zlo i na, kao to su
pi jan stvo, pro sti tu ci ja i ne pri stoj no po na a nje, u na sto ja nju da se ra ci o na-
li zu ju i oi ste uli ce.
29
Za jed no sa kar to graf skim ve ba ma ur ba ni sta, prav no
re gu li sa nje jav nog pro sto ra bi lo je je dan od na i na na ko je se he te ro ge nim
pro sto ri ma gra da mo gao na met nu ti red.
28
[Char les Dic kens i W.H. Wil lis], The Me tro po li tan Pro tec ti ves, Un col lec ted
Wri tings from Ho u se hold Words, 18501859, In di a na Uni ver sity Press, Blo o ming ton
1968, 256.
29
Mi les Og born, Or de ring the City: Sur ve il lan ce, Pu blic Spa ce and the Re form
of Ur ban Po li cing in En gland, 18351856, Po li ti cal Ge o graphy, 1993, 516.
O DIKENSU
25
Grad ska iz vi a nja i sa ni tar na re for ma
Iako Do ma a re sla vi po li ci jin rad na re gu li sa nju gra da i pre po zna va nju
nje go vih kri mi nal ca, ona ipak ui va u uz bu e nju i opa sno sti ma oti ski va-
nja na ne is pi ta nu te ri to ri ju lon don skog pod ze mlja. Grad ski iz vi a i, po put
no vi na ra Hen ri ja Mej hjua, uglav nom su ko ri sti li sli ke im pe ri jal ne pu sto lo-
vi ne ka ko bi svo jim ot kri i ma da li is tra i va ki zna aj,
30
pa Di kens u lan ku
Na du no sti sa in spek to rom Fil dom sta nov ni ke svra ti ta ko ja po se u ju
vi di kao eg zo ti ne za ro blje ni ke u zo o lo kom vr tu pod kon tro lom po li ci-
je: Ej, vi ta mo! Sta ni te! Po ka i te se. Ta ko je. Ne ti. Ne bri ni se vi e! I ta ko
da lje, kroz la vi rint za gu lji vih pro sto ri ja, gde sva ki o vek, kao di vlja zver,
od go va ra u va ru ko ji ga je ukro tio i ko ji ula zi u nje gov ka vez. Upo tre ba
ne ve za nog uprav nog go vo ra u ce lom lan ku osta vlja uti sak dra ma ti no sti
i ne po sred no sti, i ud no do pri no si dez in te gri sa no sti pri po ve da a, i je je
pri su stvo mno go ma nje vi dlji vo od gro tesk nih i ovla pri ka za nih zli ko va-
ca i pro sja ka. Pro me na pri po ve da ke per spek ti ve us po sta vlja struk tu ru u
ko joj se od i ta la ca pra ve ne po sred ni sve do ci raz go vo ra u ovim kri mi nal-
nim skro vi ti ma ali sa si gur ne uda lje no sti. Ka ko za pa a Du dit Vol ko vic,
iako su an ga o va ni grad ski iz vi a i po put Di ken sa ba za li gra dom da ob ja-
sne i re e dru tve ne pro ble me, ove eks pe di ci je bi le su ipak vo a je ri sti ke.
31

Ta ko su Do ma e re i pu bli ci nu di le je dan ob lik de le gat skog tu ri zma, i u isti
mah do pri no si le stva ra nju, ali i sum nji u odvo je nu sfe ru pri vat no sti, ko ja je
bi la ide o lo ka pra ti lja no vo u re e nog jav nog pro sto ra, i ko ja je osi gu ra va la
pri vat nost sred nje kla se a bo ra vi ta si ro ma nih otva ra la za jav nost.
Za i e nje i ra ci o na li za ci ju grad skih uli ca zdu no su se za la ga li i re for-
mi sti zdrav stve ne za ti te. Di kens je po bolj a ne sa ni ta ri je vi deo kao naj te-
melj ni ju ur ba nu re for mu, ka ko je re kao na sa stan ku Grad skog sa ni tar nog
udru e nja u ma ju 1851. go di ne: Op ta sa ni tar na re for ma mo ra pret ho di ti
svim dru gim dru tve nim sred stvi ma [o va ci je], pa... ak ni obra zo va nje ni
re li gi ja ne mo gu da ui ne ni ta ta mo gde su naj po treb ni ji dok se i sto om
i pri stoj no u ne po plo a put za nji ho ve uslu ge.
32
Di kens je po dr a vao
va e u te o ri ju da in fek tiv ne bo le sti pro iz vo di pr ljav va zduh ili mi ja zma,
i da se ti fus i ko le ra, kao i pu sto ko ju uzro ku ju, mo gu spre i ti ako se sre-
di na kon tro li e. To kom ce le 1853. go di ne ra dio je na to me da ostva ri plan
An de le Ber det-Kuts da ku pi ne to ot pi sa nog ze mlji ta u lon don skim za bi-
ti ma i ta mo po dig ne uzor na zda nja. Po sle jed ne po se te okru gu Sve tog Mar-
ka, iz ve stio je da je pro na ao:
30
Pe ter Ke a ting, In to Unk nown En gland, 18661913: Se lec ti ons from the So cial
Ex plo rers, Man che ster 1976, 14.
31
Ju dith R. Wal ko witz, City of Dre ad ful De light: Nar ra ti ves of Se xu al Dan ger in
La te-Vic to rian Lon don, Lon don 1992, 18.
32
The Spe ec hes of Char les Dic kens, Ox ford 1960, 129.
26 dr ve na re kao ua sne sta re gaj be pu ne gro zni ce to kom ne bro je nih go di na. U
oro nu loj ga le ri ji na kra ju re da ovih ku i ca bi lo je ble du nja vo de te ko je gle da
u iz glad ne lu sta ru be lu ra gu ka ko je de lju tu re kolj ki. Sun ce je za la zi lo i buk-
ta lo pre ma de te tu kao lju ti pla men a de te, i ja, i ble do klju se, ble nu li smo
jed no u dru go u ti i ni do brih pet mi nu ta kao da smo ne ke fi gu re u tu rob noj
ale go ri ji.
33
Kao uz ne mi ru ju i su sret, ka sni je za be le en u No nim et nja ma, su kob
sa grad skom a mo ti njom pro iz vo di sa bla sni uti sak sa mo o tu e nja. Edvin
e dvik u obim nom Iz ve ta ju o zdrav stve nom sta nju rad ni ke kla se u Bri-
ta ni ji (1842), gde se za stu pa po tre ba za cen tra li zo va nom upra vom jav ne
zdrav stve ne za ti te ka ko bi se nad gle da la ne sa mo iz grad nja jav nih obje ka-
ta kao to su od vo di ne go i re gu la ci ja do mo va i na vi ka si ro ma nih, po seb no
Ira ca, pre po znao je da je glav ni uzrok bo le sti u mi ja zmi ko ja iz vi re iz lo e
ka na li za ci je i vo do vo da u pre na se lje nim si ro ma nim e tvr ti ma. Di kens je
bio rev no sni pri sta li ca sa ni tar nih re for mi ko je je e tr de se tih go di na e dvik
pred lo io, iako se e sto ko us pro ti vio od red ba ma Za ko na o si ro ti nji iz 1834,
i ji je glav ni tvo rac bio e dvik ta ko e.
34
De le i isto odu e vlje nje za i sto u,
si ste ma ti nost i red, nji ho va sa rad nja da je no ve do ka ze da Di ken so vo pro-
ti vlje nje uti li ta ri zmu ni je bi lo ta ko ne po sred no kao to se po ne kad sma tra.
Kao to to u Su mor noj ku i na go ve ta va mu ni opis ku nog gro blja gde
Ne mo le i po ko pan, pro ble mi za ga e nja i bo le sti na sta li usled sa hra nji va-
nja unu tar gra da za Di ken sa su bi li od po seb nog zna a ja, pa je Do ma a
re to kom pe de se tih go di na ob ja vi la vi e la na ka u znak po dr ke Zdrav-
stve nom od bo ru i nje go vim na po ri ma da re for mi e obi a je sa hra nji va-
nja. Di ken sov zet Hen ri Ostin, bli zak e dvi kov sa rad nik, 1847. je ra dio u
Grad skoj sa ni tar noj ko mi si ji i u pr voj Grad skoj ka na li za ci o noj ko mi si ji, i
po stao je se kre tar Op teg zdrav stve nog od bo ra. Di kens je od Osti na do bio
pri me rak od bo ro vog Iz ve ta ja o op tem pla nu za sa hra nji va nje iz van gra da
i, i ta ju i ga u kre ve tu, sa njao je uglav nom o tru le i.
35
Nje go va pre pi ska
sa Osti nom ce le 1850. go di ne po ka zu je va nost ko ju je pri da vao ot kla nja-
nju ua sa ve le grad skog sa hra nji va nja, kao i nje go vu po dr ku Na cr tu za ko-
na o op tem sa hra nji va nju, ko ji je imao za cilj da re gu li e po greb ne obi a-
je. Iz ra a va ju i ne za do volj stvo po me ra njem sa stan ka Grad skog sa ni tar nog
udru e nja, u znak po dr ke Na cr tu, u ma ju je na pi sao: Iskre no sam e ljan
da slu im ovoj stva ri i ui nim to vi e do bra mo gu, bo nim udar ci ma u
33
Di kens go spo i ci Ber det-Kuts, 7. ja nu a ra 1853, u: Let ters, 7, 2.
34
Ka ko je Di kens pi sao svo me ze tu Hen ri ju Osti nu, ja vlja ju i da je pri mio e dvi-
kov Iz ve taj: Mo lim te, re ci go spo di nu e dvi ku da sam mu ve o ma za hva lan to me se
se tio i da se iskre no sla em sa njim u ve zi sa ve li kom va no u i za ni mlji vo u te me
iako se za i sta sa njim ra zi la zim, do smr ti, u po gle du nje go ve glav ne te me no vog
Za ko na o si ro ti nji (Di kens Hen ri ju Osti nu, 25. sep tem bra 1842, Let ters, 3 330).
35
Di kens Hen ri ju Osti nu, 27. fe bru a ra 1850, Let ters, 7, 2.
O DIKENSU
27
Do ma oj re i u kom pi la ci ji, a i u ru bri ci Pri a.
36
U dru gom bro ju Do ma-
e re i Di kens je ve ob ja vio la nak (svo ga ta sta, Dor da Ho gar ta, i V. H.
Vi li sa) pod na slo vom Pa gan ska i hri an ska sa hra na, ko ji se e sto ko bu ni
pro tiv var va ri zma unu tar grad skog sa hra nji va nja:
Ako sa vi si na na e hva li sa ve ci vi li za ci je ba ci mo po gled na pro lu isto ri ju ili
po gle da mo dru ge na ro de uklju u ju i tu i di vlja ke bi e mo pri si lje ni da
po sra mlje no pri zna mo ka ko se ni u jed nom vre me nu i ni u jed noj ze mlji kao
u Ve li koj Bri ta ni ji ni su ta ko oslo ba a li mr tvih na utrb i vih. Pre da ja po smrt-
nih osta ta ka u gu sto po se ja na gro blja u pre na tr pa nim gra do vi ma; pre kri va nje
je dva ih uko pav i ta ko po vr no da iz bo e nost kat kad vre a ose a nja, dok
za dah tru lje nja uvek za ga u je va zduh, obi a ji su ko je su pred ra su de naj du e
sa u va le u ovoj ze mlji.
37

Su kob iz me u hva li sa ve ci vi li za ci je i var var skih obi a ja us po sta vlja
se opi som ni za po greb nih rad nji, uklju u ju i i one ko je su oba vlja li sta-
ri Egip a ni, Ri mlja ni, Gr ci, Ki ne zi, Per si jan ci i dru gi sta nov ni ci Is to ka, a
i ja je svr ha da pod ri je to bo nju raz li ku iz me u pro sve e ne sa da njo sti i
di vlja ke pro lo sti, na pred nog im pe ri jal nog cen tra i nje go ve za o sta le pro-
vin ci je. Sa hra nji va nje mr tvih usred sta ni ta i vih stva ra ko li i nu ljud ske
de struk tiv no sti u po re e nju sa ko jom pra te i po kolj na afri kom spro vo du
pred sta vlja kap vo de u mo ru. Ovaj la nak po ka zu je na i ne na ko je su e sto
bi li spo je ni dis kurs grad ske re for me i car stva ka ko tvr di En Me klin tok:
Sva ka ko su sa ni tar ni sin dro mi de lom bi li is kre ni po ku a ji da se su zbi ju
bo le sti si ro ti nje, ali su na du bljem ni vou slu i li i da se ra ci o na li zu je i ka no-
ni zu je nad zor gra ni ca iz me u vla da ju e vik to ri jan ske eli te i za ra znih kla-
sa, ka ko u car skim me tro po la ma ta ko i u ko lo ni ja ma.
38
Su prot sta vlje nost
ci vi li zo va nog ve le gra da i pri mi tiv ne pe ri fe ri je u Do ma oj re i ko ri sti se da
raz ot kri je iz vor za ra ze unu tar sa mog car skog sre di ta, i me se pod ri va sta-
bil nost pret po sta vlje ne po de le iz me u njih.
Im pe ri ja i emi gra ci ja
Upo tre ba je zi ka iz ve ta ja u ras pra va ma o re for ma ma po li ci je i sa ni tar-
nih usta no va gra da uka zu je na sim bo li nu ulo gu im pe ri je kao iz mi lje-
ne od red ni ce u pro zi i no vi nar stvu XIX ve ka.
39
U Di ken so vim ro ma ni ma,
36
Di kens Hen ri ju Osti nu, 12. ma ja 1850, Let ters, 6, 99.
37
[Ge or ge Ho garh i W. H. Wills], He at hen and Chri stian Bu rial, Ho u se hold
Words, 6. April 1850, 43.
38
An ne McClin tock, Im pe rial Le at her: Ra ce, Gen der and Se xu a lity in the Co lo nial
Con text, Ro u tled ge, New York 1995, 47.
39
Ed ward W. Said, Cul tu re and Im pe ri a lism, Chat to and Win dus, Lon don 1993,
75.
28
ko lo ni je po put Austra li je slu i le su kao po god no me sto za se lid bu li ko va
ko ji tra e no vu pri li ku u i vo tu: ta ko se u Dej vi du Ko per fil du se le po ro di ce
Pe go ti i Mi ko ber, ili, na kra ju Te kih vre me na, ne slav no se se li Tom Gred-
grajnd. Dru gi li ko vi po put Vol te ra Ge ja u Dom bi ju i si nu ili Do na Har-
mo na, o ve ka od ne kud, u Na em za jed ni kom pri ja te lju vra a ju se iz
ko lo ni ja sa osna e nim ose a jem za en gle sku mu ev nost ko ji su ste kli kroz
is ku stvo ru ko vo de ih ulo ga u im pe ri ji, a to im da je no vu mo gu nost za
re a va nje pro ble ma kod ku e. Dva Di ken so va si na oti la su u Austra li ju, a
u Do ma oj re i ob ja vlji van je rad Dru tva zaj ma za po ro di nu ko lo ni za ci ju,
u vla sni tvu Ke ro lajn i zom, dok je Di kens u ru bri ci Sve anj ise lje ni kih
pi sa ma po zi vao i ta o ce da raz mo tre to to e
iz ma lih za jed ni ca ova ko osno va nih, vre me nom iz ni i dru ge i ve e, zdru e-
ne u lju ba vi pre ma sta roj ze mlji o ko joj se jo to plo go vo ri kao o Do mo vi ni,
u znak se a nja na mno ge za jed ni ki pre tr plje ne bor be, na mno ge ve ze otad
na i nje ne, i za hva lju ju i okre plju ju em uti ca ju i su zdr a no sti jed ne vr ste jav-
nog mnje nja, ak i u di vljim pu sto i ma Austra li je.
40

S dru ge stra ne, tu je i sa ti ra go spo e i zom kroz lik go spo e De li bi,
i ja na sto ja nja da osnu je ko lo ni ju za uz goj ka fe (i uro e ni ka) na oba la-
ma re ke Ni ger re zul ti ra ju ne kom vr stom te le skop ske fi lan tro pi je ko ja je
na go ni da za bo ra vi na ha os u sop stve noj ku i. Ka ko je po ka zao Ti mo ti
Ka rens, Di ken so vi sta vo vi pre ma dru tve noj re for mi u ze mlji i ino stran-
stvu iz ne se ni u Su mor noj ku i bi li su pod ja kim uti ca jem vik to ri jan ske pol-
ne po li ti ke. Osli ka va nje ve ti ne i sa o se aj no sti Ala na Vud kor ta kao le ka ra
po ka zu je funk ci ju mu kog an ga ma na u im pe ri ji kao pri pre mu za su zbi ja-
nje dru tve nih pro ble ma kod ku e, dok uspe ne re for ma tor ke, po put Ester
Sa mer son, mo ra ju da osta nu vr sto usred sre e ne na po tre be svo je do ma e
sfere.
41

Di ken so vi spi si o e na ma i im pe ri ji, isto ta ko, pre o kre u srod ne ide o-
lo gi je ra se i po la na ko ji ma su za sno va ni, uvek pre ko ra u ju i re e nje ovih
pro ble ma, to bi ina e mo glo da uti e na pri po ve da nje. Na pri mer, dok se
pu sto mer kan til nog ko lo ni ja li zma mo e sim bo li ki po pra vi ti sa mo po r-
tvo va nom oda no u ver ne er ke u Dom bi ju i si nu, a po li ti ka kri ti ka ro ma-
na raz re i ti ko na nim vra a njem na po ro di nu har mo ni ju, ovaj pri po ved ni
efe kat ta na no je uslo njen za hva lju ju i uz gred noj alu zi ji na dru go ven a-
nje, ko je pret ho di ven a nju Flo rens i Vol te ra:
40
[Char les Dic kens i Ca ro li ne Chis holm], A Bun dle of Emi grants Let ters, Ho u-
se hold Words, 30 March 1850, Un col lec ted Wri tings, 1, 88.
41
Ti mothy L. Ca rens, The Ci vi li zing Mis sion at Ho me: Em pi re, Gen der, and
Na ti o nal Re form in Ble ak Ho u se, Dic kens Stu di es An nual: Es says on Vic to rian Fic tion
26, 1998, 121145.
O DIKENSU
29 Sta ri go spo din u tog li ca iz In di je uze e ovo ju tro za e nu, a oe ku je se est
ko i ja pu nih dru tva, i go spo a Mif oba ve te na je da sta ri go spo din u tog li ca
mo e po plo a ti drum do cr kve di ja man ti ma, a da mu uop te ne us tre ba ju.
Bra ni bla go slov tre ba da bu de ne nad ma an i da po tek ne od istin ski uzo ri tog
sve te ni ka, ka no ni ka, a da mu tre ba da uda, kao iz van re dan dar, ne ko ko do la zi
pra vo iz Ko nji ke gar de.
42

Ov de po no vo uoa va mo uza jam nu po ve za nost ide o lo gi ja po la i im pe-
ri ja li zma, u onim de lo vi ma u ko ji ma na ra tiv de li mi no osve tlja va dru gu
pri u o is ko ri a va nju, gde se po ve zu ju svet po ro di ce i svet im pe ri je. Raz li-
ka u go di na ma ko ju pred sta vlja sa vez ja nu a ra i ma ja, za jed no sa objek ti vi-
za ci jom mla de e ne, na go ve ta va dru gu pri u ko ja po ve zu je ku nu ti ra ni-
ju sa ko lo ni jal nim pot i nja va njem.
Dom bi i sin pred sta vlja e sto ku kri ti ku rop skog po lo a ja e ne iz ra e-
nu kroz li ko ve Idit Dom bi, ras pi lja re ne i pro da va ne ta mo i ova mo, dok
po sled nje zrn ce sa mo po to va nja [u njoj] ne umre, i nje ne po sr nu le ro a ke,
Elis Mar vud. Ali Di ken so vo za ni ma nje za sa mu ide ju do bra ote lo tvo re nu
u li no sti mno go je iz ra e ni je u dve, ina e ne po ve za ne, obla sti o ko ji ma je
Do ma a re, za la u i se za re for mu, ras pra vlja la: bez bed nost u fa bri ka ma
i za kon o bra ku. Ote lo tvo re na do bra po sta vlja ju pi ta nja o stva ri ma ko je
se sma tra ju po god nim za tr go vi nu, o ap stra ho va nju i otu e nju od ra da u
tr i noj pri vre di, o poj mu ljud skih atri bu ta ili ve za kao vred no snih po se da
ko ja se mo gu opi sa ti po mo u nov ca pi ta nja o od no su iz me u po tro nje i
li no sti. Nji ho vo pred sta vlja nje u Di ken so voj pro zi i no vi nar stvu po ka zu je
ne ke od strep nji ko je pra te i re nje pri vre de u XIX ve ku, kao i ulo ge eko-
nom ske re to ri ke u od re i va nju gra ni ce iz me u pri vat nog i jav nog, po ro-
di ce i tr i ta.
Po vre de na ra du
Naj u stri ja kam pa nja ko ju je Di kens u Do ma oj re i vo dio ne sum nji vo
se od no si la na po vre de na ra du, o e mu je iz me u mar ta 1854. i ja nu a ra
1856. ob ja vio osam la na ka, zah te va ju i od dr a ve da se an ga u je po vo dom
po bolj a va nja bez bed no sti od opa snih me ha ni za ma.
43
Ra no fa bri ko za ko-
no dav stvo sla bo je obra a lo pa nju na pro blem ne zgo da, usred sre u ju i
se na re a va nje pi ta nja rad nog vre me na i za ti te de ce-rad ni ka. Me u tim,
fa bri ki in spek to rat usta no vljen Za ko nom o fa bri ka ma iz 1833. go di ne sve
vi e se bri nuo o bro ju i ozbilj no sti ne sre a, te je 1844. do ne ta pr va od red-
ba o mi ni mal nim stan dar di ma in du strij ske bez bed no sti, kao i od red ba o
na kna di te te. Za kon iz 1844. tra io je od po sed ni ka tek stil nih fa bri ka da
42
Char les Dic kens, Dom bey and Son, Ox ford Uni ver sity Press, 1982, 673.
43
V. Pe ter W. J. Bar trip, Ho u se hold Words and the Fac tory Ac ci dent Con tro-
versy, The Dic ken sian 75, 1979, 1729.
30
ogra de ili za ti te na zna e nu opre mu. Neo gra i va nje je ka nja va no nov a-
nim iz no som od 5 do 20 fun ti; po vre da ili smrt ni slu aj ka nja va li su se od
10 do 100 fun ti. Ipak, mno gi su in du stri jal ci ve ro va li da zah tev za ogra-
i va njem na me e ne po treb ne tro ko ve tek stil noj in du stri ji i da pred sta-
vlja neo prav da no me a nje vla de. Hen ri Mor li je, u za stra u ju e na zva nom
lan ku Sa mle ve ni u mli nu, 22. apri la 1854 za po eo kam pa nju Do ma e
re i pro tiv po vre da na ra du i fa bri ka na ta ko ji se na pri dr a va ju uslo va bez-
bed no sti iz za ko na od 1844. Osla nja ju i se na Iz ve ta je fa bri kih in spek to ra
za po lu go e, za klju no sa 31. ok to brom 1853, nje gov la nak gra fi ki ocr ta-
va de ta lje sa ka e nja mla dih rad ni ka, a ue sta lost ovih ne zgo da ob ja nja va
kroz ana li zu do bi ti i tro ko va vla sni ka po go na. Mor li pi e da oni tro e rad-
ni ke i vo te i udo ve na utrb ogra i va nja vi so kih pe i; na da mo se da je
stvo re na do bit do volj na ve li ka da iz mi ri ra un pro tiv mi lo sr a na i njen u
ime en gle skih fa bri kih rad ni ka:
Mi lo sr e du gu je prav di za si ro te lju de, e ne i de cu, sto est i vo ta, sto e tr de set
dve a ke ili ru ke, hi lja du dve sta osam de set se dam (ili gru bo, ne ko li ko kan ti)
pr sti ju, za lom hi lja du tri sta e tr de set ko sti ju, za pet sto pe de set de vet po vre e-
nih gla va, i za osam hi lja da dve sta osam de set dve raz ne po vre de.
44

Te lo rad ni ka, pot i nja va njem nje go vih ot ki nu tih de lo va va ga nju i
ra u na nju, kao bi lo ko ji dru gi rob ni ar ti kal, pre tva ra se u ro bu, a ano nim-
nost i za me nji vost r ta va bi la je u kon tra stu sa za pre pa u ju im spe ci fi-
no sti ma i de ta lji ma ra znih ne sre a ko je su u ve zi sa nji ma opi sa ni. Mor-
li na po mi nje da e pri ja te lji po vre e nih rad ni ka bi ti pod stak nu ti da tu e
za na dok na du zbog smr ti ili gu bit ka uda, a Vla da e ne ka da ima ti ulo gu
tu i o ca. Ova stra te gi ja, me u tim, oza ko nju je po tro nju rad ni ko vog te la
sa mim tim to od re u je nov a nu vred nost za nje go vu ozle du, a na kra ju
je do ve la do Za ko na o na kna di te te rad ni ci ma iz 1897, ko ji se, ka ko be le i
Majk San ders, mo e po sma tra ti kao for mal no usva ja nje prin ci pa po ko jem
su po slo dav ci sma tra ni in di rekt no ume a nim u po vre de za do bi je ne to kom
rad nog od no sa, pa ne mo ra ju bi ti i od go vor ni, po to je iz ve stan broj po vre-
da shva en kao ne iz be na, iako ne e lje na po sle di ca in du stri ja li za ci je.
45
Pa
ipak, upra vo ovo ne gi ra nje kri vi ce Mor li po bi ja in si sti ra ju i na to me da se
ne zgo de u fa bri ci mo gu spre i ti.
Pra ve i sa ti ru od stra te gi je po ko joj po bor ni ci in du stri ja li zma od go-
vor nost za smrt ili po vre du pri pi su ju ne pa nji rad ni ka, Mor li pod no si iz ve-
taj o de a ku ko ga je nje gov stro gi go spo dar, ma i na, uhva tio dok je sta jao
na sto li ci gle da ju i kroz pro zor u sun ce i obla ke u le tu. Ovo se nje ga ni je
44
[He nry Mor ley], Gro und in the Mill, Ho u se hold Words, 22 April 1854, 225.
45
Mi ke San ders, Ac ci dents of Pro duc tion: In du stri a lism and the Wor kers
Body in Early Vic to rian Fic tion, Bri tish In du strial Fic ti ons, Uni ve sity of Wa les Press,
2000, 26.
O DIKENSU
31
uop te ti ca lo, i pot pu no je ka njen ka da ga je ma i na ko ju je slu io uhva ti la
za jed nu ru ku i vi tla la ukrug sve dok ni je ba en na pod. Ta kva upo zo re nja
ni su su vi na za ne sre ne de a ke i de voj i ce. Ova kvi opi si iza zva li su Ha ri-
jet Mar ti no, po pu la ri za tor ku po li ti ke eko no mi je i autor ku ne ko li ko la na-
ka u Do ma oj re i u sla vu in du strij skih pro ce sa, da osu di Di ken sa za bes-
kru pu lo znu iz ja vu, dr skost, aro gan ci ju i pro sta e nje, pri me u ju i da dok
se nje go ve ne ta no sti u pret hod nim ro ma ni ma mo gu opro sti ti za to to je
ro man si jer go spo din Di kens je li no iz me nio uslo ve svo jih od go vor no sti
i su do va dru gih lju di ka da je osno vao Do ma u re kao de kla ri sa no gla si lo
za na rod no obra zo va nje i dru tve nu re for mu.
46
Prem da je sm Di kens na pi-
sao do sta fa bri kih la na ka ko ji sla ve in du strij sku pro iz vod nju i za jed no
se sa Ha ri jet Mar ti no po no sio ma nu fak tur nim pred no sti ma ko je od li ku ju
bri tan ski na pre dak, on je isto vre me no i du bo ko za bri nut zbog ne hu ma nih
po sle di ca fa bri kog si ste ma i po li ti ke eko no mi je ko ja ga po dr a va.
Do ma a re lan kom Ra un ske ta bli ce smr ti, gde Mor li Na ci o nal no
udru e nje vla sni ka fa bri ka ko je na dru gom me stu opi su je kao Na ci o-
nal no udru e nje (za za ti tu pra va na ka sa plje nje rad ni ka)
47
op tu u je za
po ku aj oprav da va nja arit me ti kom stva ri bez oprav da nja po bi lo kom
mo ral nom za ko nu, ci vi li zo va nom ili di vlja kom, na sta vlja na pad na sta-
ti sti ko raz mi lja nje.
48
Sa ti ri no se od no se i pre ma eko nom skoj lo gi ci po
ko joj se mo ral ni ele ment za me nju je arit me ti kim, Mor li iz ra a va ga e-
nje nad sve op tom tr go vi nom i vo ti ma i udo vi ma ja sno iz re e noj u ras-
pra vi o fa bri kim ne sre a ma, i in si sti ra na ne sa mer lji vo sti ljud skih i fi nan-
sij skih tro ko va. Ali po tro nja li no sti uklju e na u ras pra vu o fa bri ka ma
bi la je ta ko e deo dis kur sa iz me nje nog vik to ri jan skom pol nom po li ti kom.
U lan ku Jo me lji va za po gon od 28. ju la. 1855, Mor li je na veo pred-
log Na ci o nal nog udru e nja vla sni ka fa bri ka da se ni ka kva za ti ta rad ni ka
ne e sma tra ti po treb nom u slu a ju od ra slih mu ka ra ca, ve sa mo u slu a ju
e na, mla dih oso ba i de ce.
49
Za kon o fa bri ka ma iz 1856. sa dr a vao je ovo
ogra ni e nje bez bed no snih stan dar da i an si za na dok na du smr ti ili po vre-
de kod e na i de ce.
50
Ova od red ba uve la je raz li ku iz me u ni voa za ti te ko ja
46
Har ri et Mar ti ne au, The Fac tory Con tro versy: A War ning aga inst Med dling Le gi-
sla tion, Hard Ti mes and the Fac tory Con tro versy: Dic kens vs. Har ri et Mar ti ne au,
Dic kens Cen ten nial Es says, Uni ver sity of Ca li for nia Press, Ber ke ley 1971, 30.
47
[He nry Mor ley], Chips: De adly Shafts, Ho u se hold Words, 23 Ju ne 1855, 11:
495.
48
[He nry Mor ley], De aths Cyphe ring-Bo ok, Ho u se hold Words, 12 May 1855,
11: 338.
49
[He nry Mor ley], Mo re Grist to the Mill, Ho u se hold Words, 28 July 1855, 11:
605.
50
P. W. J. Bar trip and S. B. Bur man, The Wo un ded Sol di ers of In du stry: In du strial
Com pen sa tion Po licy, 18331897, Cla ren don Press, Ox ford 1983, 64.
32
je po tvr i va la dru gu, rad no za sno va nu su prot nost iz me u po sed ni ka imo-
vi ne (kao to je bio rad nik, vla snik imo vi ne, i po li no sti i po ra du) i pred-
stav ni ka imo vi ne: zah tev za ure e njem fa bri ka tra i od za ko na da ti ti
imo vi nu od ra slih mu ka ra ca, ali i li no sti e na i de ce.
51

Re for ma za ko na o bra ku
Ka da je re o re for mi za ko na o bra ku, raz li ka po vu e na iz me u imo vi ne u
li no sti i imo vi ne u ra du, kao deo ras pra ve o upra vlja nju fa bri ka ma, vi di se
i u ras pra vi iz pe de se tih go di na XIX ve ka. Za tit no za ko no dav stvo iz raz je
ko ji su sre di nom tog ve ka ko ri sti li da ozna e i za ko no dav stvo ko je re gu li e
rad i za ko ne o bra ku ko ji iz jed na a va ju uslu ge e na sa imo vi nom ko ja pri pa-
da mu kar cu.
52
Do ma a re u dva lan ka Elaj ze Lin is ti e po tre be za pro me-
na ma u za ko ni ma o raz vo du i po bolj a nje pra va uda tih e na, to se po tvr-
u je i kroz sli ke ne sre nih bra ko va Sti ve na Blek pu la i Lu i ze Gred grajnd,
u se ri ja lu Te ka vre me na, ko ji ta ko e u to vre me iz la zi. Ovo za ni ma nje za
za ko ne o raz vo du bi lo je in spi ri sa no li nim i po li ti kim i ni o ci ma, po to
su Di ken so vi bi o gra fi pri me ti li te snu po ve za nost ba vlje nju pi ta nji ma bra-
ka i raz vo da u Te kim vre me ni ma sa nje go vim sve ve im ne za do volj stvom
Ke trin, dok se u Par la men tu ras pra vlja lo o pr voj ured bi za pro me nu za ko na
o bra ku ba u vre me pi sa nja ro ma na. Va lja na po me nu ti da je epi zo da u ko joj
Sti ve no va pi ja na i ne ver na e na sti e ku i ob ja vlje na u istom bro ju Do ma-
e re i kao i pr vi Li nin la nak u pri log raz vo da, pod na zi vom Jed na od
na ih prav nih fik ci ja. Na red ne ne de lje a so pis otva ra XI po gla vlje ro ma na
u ko jem Sti ven ot kri va ne mo gu nost da rad ni lju di do bi ju raz vod. a so pi-
sna ver zi ja Te kih vre me na sa dr i dva Sti ve no va ko men ta ra sa pri med ba ma
o prav noj ne jed na ko sti e na ko ji su iz mo no graf ske ver zi je iz ba e ni, dok su
i ta o ci ma ro ma na u Do ma oj re i ova kve pri med be u pr vi plan is ti ca le uza-
jam nu po ve za nost ro ma na i no vi nar skih tek sto va ko ji su ga okru i va li. Ka ko
je po ka zao Do zef Ba tvin, dru tve no-an ga o va ni ro man raz vi ja se upo re do
sa no vi nar stvom i pod sti e i ta o ce da pre no se zna nje ne po sred no iz jed ne
sfe re u dru gu, od i nje ni ca u fik ci ju i na trag, a kao je di ni pot pi sa ni lan ci u
Do ma oj re i, od lom ci Te kih vre me na de lu ju kao da ima ju i sta tus uvod ni-
ka i po se ban iden ti tet pot pi sa nog ro ma na umet nu tog u a so pis.
53
Ova sim-
bi o za oba vlja la je va an kul tur ni po sao, dok je no vi nar stvo sve vi e uti ca lo
na na in na ko ji i ta o ci opa a ju sva ko dnev nu stvar nost.
51
Ro bert Gray, The Fac tory Qu e sti on and In du strial En gland, 18301860, Cam-
brid ge Uni ver sity Press, 1996, 31.
52
Mary Po o vey, Une ven De ve lop ments: The Ide o lo gi cal Work of Gen der in Mid-
Vic to rian En gland, Lon don 1989, 76.
53
Jo seph But win, Hard Ti mes: The News and the No vel, Ni ne te enth-Cen tury
Fic tion 32/2, 1977, 174.
O DIKENSU
33
la nak Jed na od na ih prav nih fik ci ja za sno van je na e sto po mi nja-
nom slu a ju Ke ro lajn Nor ton i nje ne kam pa nje za re for mom za ko na ve za-
nih za imo vi nu uda tih e na. Nje gov na slov ko ri sti se uza jam nom igrom
iz me u ;inje ni ca i fik ci je ko ju Ba tvin po ve zu je sa i ta njem Te kih vre-
me na u nji ho vom iz vor nom, a so pi snom ob li ku. Prav na fik ci ja ko ja se
po mi nje pod ra zu me va dok tri nu bra ka po ko joj je e na po sle uda je svo ju
prav nu eg zi sten ci ju spa ja la sa eg zi sten ci jom mu a ko jem je pre no si la vla-
sni ka pra va ka ko na nje nu imo vi nu ta ko i na ko ri e nje nje nog te la. Is tra-
u ju i ras pad bra ka, Lin se ob ru a va na e nin sta tus do bro volj nog ro ba,
po kret ne imo vi ne i vla sni tva mu a ti ra ni na.
54
Iz be ga va ju i da otvo re no
po me ne bi lo ka kav do ma in ski ideal en stve no sti bez u dlji vih pra va,
bez ne re al nih pred no sti, bez uobra e nog bek stva od en ske du no sti
Lin tvr di da e ne tre ba pri zna va ti kao sop stve ni ke su bjek te i vla sni ke, a ne
kao pred stav ni ke imo vi ne.
Ne prav de po ve za ne sa dok tri nom bra ka Lin opet de talj no opi su je u
Bra nim tam ni a ri ma, ob ja vlje nim 5. ju la 1856, gde je njen naj i zra e-
ni ji pre zir usme ren na za ko ne ko ji ure u ju raz vod po seb no gra an ska
ne prav da pre lju be po zna ta kao kri mi nal ni raz go vor i ko mer ci ja li za ci ji
e na ko ju uvr u ju. Za mu kar ce, iz ja vlju je Lin, raz vod je za pra vo sa mo
pi ta nje nov ca, i opi su je za ve ru ko ja po spe u je te nju za kri mi nal nim raz-
go vo rom: mu, ko ji e li da se ota ra si e ne, mo e op tu i ti ne ku hu lju da
je s njom po i nio pre lju bu, in se ne bra ni, pre su da se do no si auto mat ski a
hu lja se oce nju je po obe te e nju ko je mo e pla ti ti jed nom a pri mi ti dru-
gom ru kom. Pre ma dok tri ni bra ka, su pru ga se ni je mo gla po ja vi ti kao sve-
dok na su e nju ni ti ima ti od bra nu, a ni je ima la ni ka kvog vla sni kog pra va
ko je od go va ra mu e vlje vom vla sni kom pra vu na uslu ge nje go ve su pru ge:
Za te tu ko ja se na vod no i ni tam ni a re vom vla sni tvu, in ni je upe ren
pro tiv nje, ne go pro tiv lju bav ni ka; e ni na eg zi sten ci ja kao su pru ge ili e ne
ig no ri e se; ona se pro su u je i pro ce nju je sa mo po nov a noj vred no sti.
55

Po stu pak pro tiv kri mi nal nog raz go vo ra kra jem XVII ve ka iz ve den je iz
po stup ka za gu bi tak udru e nja, u ko me se pre lju ba sma tra la pre stup ni kom
po vre dom vla sni tva pro tiv mu a, tet nim upli ta njem u mu e vlje ve in te re-
sne od no se pre ma su pru zi.
56
Ka ko Li nin la nak na go ve ta va, sma tra njem
pre lju be ko mer ci jal nom po vre dom vla sni kih pra va mu a, in za kri mi nal-
ni raz go vor po sta vio je te melj na pi ta nja ne sa mo o sta tu su i pra vi ma uda tih
e na ve i o ce lo kup noj ide ji vla sni tva me u lju di ma: A on da se pod sme-
va mo ve ro va nju stra na ca da pro da je mo su pru ge, za to to ih ne vo di mo na
54
[E li za Lynn], One of Our Le gal Fic ti ons, Ho u se hold Words, 29. April 1854, 9:
258.
55
[E li za Lynn], Mar ri a ge Ga o lers, Ho u se hold Words, 5. July 1856, 13: 585.
56
La u ra Hanft Ko rob kin, Cri mi nal Con ver sa ti ons: Sen ti men ta lity and Ni ne te enth-
Cen tury Le gal Sto ri es of Adul tery, Co lum bia Uni ver sity Press, New York 1998, 49.
34
pi ja cu sa ue tom oko vra ta ba rem ne ka da smo u do brom dru tvu i za to
to pri ma mo no vac sa mo kao mu e van na in na kna de, ka da one da ju du u
i lju bav ne kom dru gom. Ka ko Li nin pod sme ljiv ko men tar pod ra zu me-
va, iako je za tit no za ko no dav stvo, ko je je omo gu a va lo mu u da pod ne se
tu bu zbog gu bit ka udru e nja, po tvr i va lo ulo gu e na kao imo vi ne, ono je
isto vre me no pred sta vlja lo i pret nju mu kom iden ti te tu zbog ko mer ci ja li za-
ci je mu ke a sti.
57

No ne et nje ve le gra dom
Kri ti ka ote lo tvo re nih do ba ra u Do ma oj re i uka zu je na ap stra ho va nje i
opred me e nje raz vo ja mo der nog in du strij skog ka pi ta li zma. Di kens na pa-
da ove pro ce se i na dru gim me sti ma: u sa ti ri nom opi su gred grajn dov ske
fi lo zo fi je obra zo va nja u Te kim vre me ni ma, mal tu zi ja ni zma ma te ma ti ke
iz ve sno sti go spo di na Fi le ra u Zvo ni ma
58
, po se do va nja ka pi tal nih ne da ra
za ka e nje dra gu lja go spo e Merdl u Ma loj Do rit, ili po to va nja uka-
za nog Be li od grad skih pri ja te lja go spo di na Le mla u Na em za jed ni kom
pri ja te lju, kao da je me a vi na do bre de voj ke, pu no krv nog ko nja, do bro
iz ra e ne ko i je i iz u zet ne lu le. Ali u po ku a ju da pred sta ve pa no ra mu
mo der nog i vo ta, Di ken so ve pri po ve sti ot kri va ju i odu e vlje nje pre ma
ob li ci ma ani mi zma i an tro po mor fi zma ko je oda je nje go vo ue e u ovim
pro ce si ma ap stra ho va nja. Nje go vi opi si no nih et nji po ka zu ju ovaj am bi-
va len tan od go vor mo der no sti, dok se kri ti ka grad ske be de i lu ta nja sa odu-
e vlje njem spa ja sa onim to je Sa la evo ka tiv no na zvao taj na ma ga sa.
59
U
Klju u od uli ce Di kens ve za pa a pr vi Sa lin opis me se a re nja. Nje gov
la nak is tra u je po sle di ce lu ta nja, spa ja nje uli nih e ta a sa oko li nom
Je dva se u sa moj uli ci mo e vi de ti i va du a, ali svi o ko vi ima ju ban de re,
i go to vo sve ban de re su ukra e ne na slo nje nim fi gu ra ma i su bjek tiv nost
pri po ve da a pre i na a va se uz po mo nje go vog bes ku ni tva:
Ose am ka ko po la ko ali si gur no po sta jem re dov na no na lu ta li ca bes ku nik,
bes cilj nik, sva kog tre na. Ose am ka ko mi se sto pa la sku plja ju, ka ko mi ra me-
57
Ka ko je lord Sent Le nards pi tao u de ba ti iz 1857. o ured bi za raz vod: ta
mu ka rac... tre ba da ra di sa nov cem ta ko vra e nim? Te ko da bi ga po me ao sa osnov-
nim sred stvi ma, ili da bi pri stao da ga ko ri sti za svo je do bro u bi lo ko joj obi noj i vot-
noj tran sak ci ji. Pip nuo bi taj no vac isto kao i kor pi ju. Han sards Par li a men tary De ba-
tes, 18301891, 3 March 1857, 146: 17021703.
58
Char les Dic kens, The Chi mes, u: Christ mas Bo oks, Ox ford Uni ver sity Press,
1988, 114.
59
[Ge or ge Augu stus Sa la], The Sec rets of the Gas, Ho u se hold Words, 4 March
1854, 9: 4548.
O DIKENSU
35 na ra stu pre ma ui ma; gla va mi ide na jed nu stra nu; dr im ru ke u sku plje nom
po lo a ju pred so bom; vi e ne ho dam, ne go tu maram.
60

Di ken sov su sret sa lu ta njem u No nim et nja ma uti e na sli no raz-
me ta nje su bjek tiv no sti, gde Lon don bi va na gra en i vo tom svo jih sta nov-
ni ka, ko ji iz di u u da hu ne mi ra, a nje go vi no ni po tu ka i po ho de uli ce
kao utva re. Grad se sli ka kao ogrom na ne kro po la gde se no ni e ta kre e
na gra ni ci iz me u i vih i mr tvih, stvar no sti i ma te, gde su zgra de na oba-
la ma re ke uvi je ne u cr ni po krov, a duh u va ra ko ji no si sla bu po smrt-
nu sve u po ho di ga le ri ju na pu te nog po zo ri ta. Ot kri va ju i pri vla nost
od boj no sti ko ju je Di kens ta ko e sto ose ao, pri po ve da opi su je o ve ka
cr ve na li ca sa ve li kim hlad nim me snim pu din gom ko ga je u jed noj ka fa-
ni Ko vent Gar de na dva put vi deo ka ko iz no si pu ding, pro ba da ga, bri e
bo de i po tom sav sli sti. Sa su mor nim ka ni ba li sti kim hu mo rom, pri se a
se uz ne mi ru ju e tvrd nje tog o ve ka: Mo ja maj ka, re e pri ka za, ima la je
cr ve no li ce i vo le la je da pi je, a ja sam je, ka da je le a la u kov e gu, gle dao s
mr njom, i na sle dio sam bo ju li ca. Na ne ki na in, pu ding mi se po sle to ga
i nio ne zdra vim, i vi e ni sam ukr tao put sa njim. Upr kos od bra ni si ste ma,
efi ka sno sti i po ret ku ka da je re o pi ta nji ma grad ske re for me, kao to su
po li ci ja, hi gi je na i pro sti tu ci ja, Di kens je bio du bo ko pri vr en fan ta zma go-
ri ji gra da i nje go vih du ho va. Pred vi a ju i opis ve le gra da Val te ra Be nja mi na
kao sve ta ne pri rod nih stva ri, objek tiv no stvar nih i sa nja nih,
61
Di kens de li
nje go vu za bri nu tost i one o bi a va grad sko is ku stvo, ski da ju i veo na vi ke ne
bi li ot krio dru gost ko ja po mu u je bi lo ka kvu sa mo do volj nost opaanja.
Di ken sov uspeh kao re for ma to ra dru tva do vo en je u pi ta nje. Iako
pri zna je da je du bo ko uti cao na emo ci o nal ne sta vo ve hi lja da lju di pre ma
dru tve nim pro ble mi ma, Ham fri Ha us je 1941. go di ne pri me tio da iz nje-
go vog de la ni je ni ka da pro is te kla ni jed na po seb na re for ma:
Po svim prak ti nim pi ta nji ma nje go ve ide je ile su u ko rak sa ide ja ma lju di
bli e po ve za nih sa prak ti nim stva ri ma; ni je po kre tao zbi va nja, a u glav nim
kam pa nja ma ni je us peo. Ono to je naj u pe a tlji vi je ve za no za re for mu iz me-
u 1832. i 1870. go di ne bi la je nje na spo rost. Ni je na pra vljen ni je dan istin ski
po ku aj da se nje go ve pri med be na Za kon o si ro ti nji is pu ne do po sta vlje nja
Kra ljev ske ko mi si je 1905. go di ne. Fi zi ka li ca su do 1861. jo bi la za tva ra na
zbog du go va pre ko 20 fun ti, a du ni ki za tvor ni je for mal no uki nut pre 1869.
De lo tvor no pri mo ra va nje lo kal nih vla sti ka da je zdrav stve na za ti ta u pi ta nju
po e lo je tek 1866, po sle jo jed ne epi de mi je ko le re, a Od bor lo kal ne vla sti
po sta vljen je tek go di nu po sle Di ken so ve smr ti. Dr av na slu ba te melj no je
re or ga ni zo va na tek 1870. go di ne, a te me lji na ci o nal nog obra zov nog si ste ma
60
[Ge or ge Augu stus Sa la], The Key of the Stre et, Ho u se hold Words, 6. Sep tem-
ber 1851, 3: 568.
61
V. Su san Buck-Morss, The Di a lec tics of Se e ing: Wal ter Be nja min and the Ar ca-
des Pro ject, Cam brid ge 1991, po seb no po gla vlja 4 i 5.
36 ka sni li su sa po sta vlja njem do iste te go di ne. U sve tlu ovih i nje ni ca ja sno je
da je ne po sred ni efe kat Di ken so vog ra da bio za ne mar ljiv.
62

Pa ipak, uti caj ra znih Di ken so vih na po ra da re for mi e dru tvo ne tre-
ba me ri ti sa mo pre ma opi plji vim i nje ni ca ma; po to se re for ma u vik to-
ri jan skoj En gle skoj spro vo di la na knad no kao od go vor pri ti sa ka na vla di no
de lo va nje po hit nim pi ta nji ma na pri ti sak ko ji je Di kens pod sti cao. Ni ovaj
uti caj ni je jed no stav no stvar emo tiv nog od no sa. U po sled njih dva de se tak
go di na, Fu ko o vi spi si o pro duk tiv nim mo i ma dis kur sa na gna li su i ta o ce i
kri ti a re da po no vo obra te pa nju na na in na ko ji se sam je zik mo e sa gle-
da ti kao ob lik de lo va nja i da re or ga ni zu ju iz to ga pro is te klu sve tov nost
knji ev nih tek sto va: da le ko od to ga da na sta nju je estet ski do men odvo jen
od po slo va stvar nog i vo ta, knji ev nost je me sto gde kul tu ra i po li ti ka sa ra-
u ju, i sve sno i ne sve sno. Svi knji ev ni tek sto vi ti u se pred sta vlja nja, a
na i si ste mi pred sta vlja nja ob li ku ju na u dru tve nu, po li ti ku i kul tur nu
si tu a ci ju. Po ovom shva ta nju, Di ken so vi spi si o dru tve noj re for mi ne slu e
sa mo da pri ka u svet u pra po sto ja nju; oni igra ju ak tiv nu ulo gu u nje go vom
stva ra nju, ot kri va ju i i upra vlja ju i di ja pa zo nom strep nji po ve za nih sa raz-
vo jem mo der nog in du strij skog ka pi ta li zma. Od dis kur ziv ne kon struk ci je
po la oi gled ne u nje go vim pred sta vlja nji ma po ro di nog i en skog iden ti-
te ta, do di sci pli nar nih teh ni ka pri ka za nih u nje go vim opi si ma re ha bi li ta ci-
je pro sti tut ki i po li cij skog nad zo ra, Di ken so vi spi si ue stvu ju u kul tur nim
for ma ci ja ma nje go vog vre me na. Se rij sko ob ja vlji va nje Di ken so ve pro ze i
nje go vo is ku stvo no vi na ra da ju nje go vim tek sto vi ma po seb no slo e nu re fe-
rent nu funk ci ju, ko ja se su prot sta vlja sa mo do volj no sti nje go vih ro ma na
i sme ta ih u di na mi an od nos sa dru gim sa vre me nim dis kur si ma ko ji su
isto ta ko po sre do va li na in na ko ji i ta o ci opa a ju svet.
63
Nje go va pro za i
no vin ski spi si ta ko ob u hva ta ju vre me na u ko ji ma su na pi sa ni, na na i ne
ko ji se u s onu stra nu raz mi lja nja o te mat skim pi ta nji ma re for me kul tu re,
po ka zu ju i ka ko pri po ve sti ko je i ta mo pro iz vo de nor me i vred no sti na eg
dru tva i ob li ku ju lju de u ko je mo e mo iz ra sti.
S en gle skog jezika pre veo Ser gej Ma cu ra
62
Hump hry Ho u se, The Dic kens World, Ox ford Uni ver sity Press, Lon don 1941,
222223.
63
Ro bert L. Pat ten, Dic kens as Se rial Aut hor: A Ca se of Mul ti ple Iden ti ti es,
Ni ne te enth-Cen tury Me dia and the Con struc tion of Iden ti ti es, Pal gra ve, Ho und-
mills2000, 145.
37
HILARI OR
DIKENS I SIE*
Raz ma tra nje pro ble ma si ea usred sre e no je na re cep ci ju Di ken so vih po znih
ro ma na u knji ev noj kri ti ci nje go vog do ba, kao i na uka zi va nje na pro blem iz ne ve-
re nih oe ki va nja i ta la ca. Ne do sta tak uz bu dlji vih za ple ta tu ma i se kao re zul tat
pi e vih na me ra da pru i pro du blje nu psi ho lo gi ju ka rak te ra i ujed no pred sta vi svu
so ci jal nu slo e nost svo je epo he.
Klju ne re i: re cep ci o ni sti ka kri ti ka, si e, knji ev na kri ti ka, so ci o lo gi ja knji ev nosti
Pe de se tih go di na XIX ve ka, lon don ski knji ev ni kri ti a ri uhva ti li su se be
ka ko op se siv no po sta vlja ju pi ta nje: ta se de si lo sa Di ken so vim ro ma nom?
Gde, o, gde je onaj sta ri Di kens? Ili, ka ko je ve je dan kri ti ar gor ko ja di-
ko vao, i ta o ci se de i pla u ka da te se se ti mo, o Pi kvi e!
1
Ova kve re ak ci je
na ro ma ne kao to su Dom bi i sin, Su mor na ku a i Ma la Do rit da nas sa mo
mo gu da zbu ne i ta o ce ko ji bi pre re kli (na ga am sa istom do zom pre te ri-
va nja) da je Di kens tek oko 1852. go di ne po stao za ni mljiv. Ali ve i nu sa vre-
me nih is tra i va a jo vi e bi zbu ni lo jed no u mlje me u vik to ri jan skim knji-
ev nim kri ti a ri ma po to su se svi sla ga li da je osnov ni pro blem Di ken so vih
ka sni jih ro ma na ma njak si ea.
Na rav no, ovaj se pri go vor mo e od ba ci ti kao knji ev na pi kan te ri ja
na stra nost pro lo sti, ne mo gu nost per cep ci je knji ev no sti ob ja vlje ne u vla-
sti to ma e vre me nu, ne spo sob nost vik to ri jan skog do ba da iz gra di iz ni jan-
* Naslov originala: Hilary M. Schor, Dickens and Plot, in John Bowen and
Robert L. Patten (eds.), Palgrave Advances in Charles Dickens Studies, Palgrave,
Basingstoke 2006, 101102.
1
E. B. Ha mley, Re mon stran ce with Dic kens, Blac kwo ods Ma ga zi ne 81, april
1857, 490503; na ve de no pre ma Phi lip Col lins (ed.), Dic kens: The Cri ti cal He ri ta ge,
Ro u tled ge and Ke gan Paul, Lon don 1971, 360 (u na red nim na po me na ma za na vo e nje
ove pu bli ka ci je ko ri sti se skra e ni ca CH prim. re ak to ra).
AUTOR: ,
UDK: 821.111.09 .
Prevod
38
si ran je zik pri po ve da nja na lik na ovaj sa vre me ni. Ali ta ako bi smo ovaj
pri go vor shva ti li ozbilj ni je? On da bi nam Di ken sov ro man iz pe de se tih a
ja to pred la em kroz ovaj rad mo gao po slu i ti ne sa mo kao pro zor u vik-
to ri jan ske pred sta ve o si eu, ne go i u na e sop stve ne; ta vi e, mo da bi smo
ta no mo gli da shva ti mo ta je Di kens sme rao u tom ne ve ro vat no pro duk-
tiv nom i in ten ziv nom pe ri o du svog knji ev nog i vo ta, i za to su slo e ni
za ple ti ovih ro ma na pred sta vlja li ta kav iza zov za nje go ve sa vre me ni ke.
Mo da bi smo, ta ko e, mo gli da ob no vi mo ne to od neo bi no sti i te i ne
nje go vih tek sto va ko je ra do od ba cu je mo uve re ni da ima ju pre vi e si ea;
mo da bi smo mo gli da shva ti mo ka kva je ulo ga si ea u Di ken so vom opu su
i u na em raz u me va nju vik to ri jan ske kul tu re.
Kre ni mo naj pre od to ga ta su vik to ri jan ski i ta o ci ima li da ka u i za to
su to go vo ri li? Ni je ba da se ovi ro ma ni ni ko me ni su do pa da li, da ba ni ko
ni je mi slio da im je si e do bar, ili da se ni ko ra ni je ni je bri nuo ka ko Di kens
uob li a va si ee. Jo je To mas Hud po vo dom Sta re pro dav ni ce ret ko sti za pa-
zio da glav na ma na de la le i u nje go voj kon struk ci ji
2
;je dan dru gi kri ti ar,
ina e pun pre zre nja pre ma ne ve ro vat nom u Su mor noj ku i, hva lio je si e,
iz dvo jiv i i ta vu ma i ne ri ju po mo u ko je se pri vat na isto ri ja lej di De dlok
po ste pe no iz no si na vi de lo kao do stoj nu di vlje nja u fik ci o nal noj kon-
struk ci ji.
3
Ali mo gli bi smo ose ti ti i ne ko no vo ne za do volj stvo po vo dom
to ga to su auto ri hu mo ri sti kog a so pi sa o vek na Me se cu ili ak do tle
da Di ken sa osu de za ubi stvo. Ovi pi sci iz da li su po ter ni cu za si e om pri e
Dom bi i sin ko ji je IZ GU BLJEN ne gde iz me u slu be nog ula za u Po zo-
ri te Sent Dejms i ko le za si ro ma ne go spo i ce, Ber det Kuts. U jed nom
od pret hod nih bro je va, pi sci su spro ve li is tra gu o po koj nom ga zda Po lu
Dom bi ju, u ko joj su ro di te lja ovog de te ta, go spo di na ar lsa Di ken sa
po zva li da sve do i. Go spo din Di kens (ko ji je no sio cr ni nu, ali se i ni lo da
po ka zu je ja ko ma lo ose a nja) po sve do io je da, iako je po koj ni ka po zna-
vao, ni ka da ni je na me ra vao da sa njim ne to od re e no ra di. Jed nom je
raz mi ljao o to me da na pra vi si na ko ji e osve ti ti Dom bi ja... [a li] je od te
za mi sli od u stao. Ni je vi deo na i na ka ko to da ura di... Ka da mu ne ki lik vi e
ni je tre bao, ili sa njim ni je znao ta da ra di, tre nut no bi ga ubio. Bi lo je to
ve o ma jad no i ve o ma pri klad no.
4

2
Ne pot pi san pri kaz knji ge Ma ster Humphreys Clock (At he ne um, 7. no vem bar
1840); na ve de no pre ma CH, 95. Hud ma nje upu u je na si e Sta re pro dav ni ce ret ko sti a
vi e na ga zda Ham fri ja i nje go ve neo b u zda ne pri ja te lje, ko je ne po volj no po re di sa
za ni ma njem pod stak nu tom smrt nom pret njom kra lja a hri ja ra nad sva kom pri om
iz Hi lja du i jed ne no i.
3
He nry Fot her gill Chor ley, iz pri ka za u a so pi su At he ne um 17. sep tem bar 1853;
na ve de no pre ma CH, 278.
4
In qu est on the La te Ma ster Paul Dom bey, The Man in the Moon, March 1847,
Ja nu ary 1848; na ve de no pre ma CH, 220222.
O DIKENSU
39
Po red do mi lja to sti ovog na pa da (a da li Oskar Vajld mno go za o sta je
ka da se e ga i sa smr u ma le Ne li?), pa lji vom i ta o cu Di ken so vog de la
ne mo e pro ma i ni iro ni ja vre me na ka da je ob ja vlje no. Smrt ma log Po la
ni je re zul tat pri klad no sti i ne u spe le ma te, ve ozna a va na me ran za o kret
u stva ra nju si ea kod ar lsa Di ken sa. Od vre me na Dom bi ja i si na Di kens
je po eo da vo di de talj ne rad ne be le ke za svo je ro ma ne, una pred od lu-
u ju i ko je ele men te da po me ri pre ma kra ju a ko je da za dr i u na ra ci ji;
ko je li ko ve da pred sta vi u na stav ku a ko je da osta vi po stra ni; ko je si ej ne
var ke da ot kri je a ko je da sa kri je.
5
Onaj ve po me nu ti i ta lac ko ji je hva lio
me ha ni zme ot kri a lej di De dlok, go vo re i da pred sta vlja va an po mak u
ve zi sa bi lo im to pam ti mo iz pret hod nih de la na eg auto ra, u ko ji ma se
ni je dan de talj ne pro pu ta, ni jed na oso ba ne osta vlja bez ulo ge ili ude la u
po ste pe nom ot kri va nju, ni jed na igla ne is pu ta a da po sle ne bu de po dig-
nu ta kao po mo ili na pad na ne ko ga, bio je i ta lac vr lo bli zak ono me to
zna mo o Di ken so vim na me ra ma.
6
Bio je to onaj i ta lac i je je mi lje nje
ta da bi lo sa svim usa mlje no.
Do vo ljan e bi ti je dan pri mer ovih kri ti ka: Su mor na ku a ima je dan
ve li ki ne do sta tak... go spo din Di kens ne uspe va da iz gra di si e.
7
Jo je otri-
ji Dord Bri mli u svom pri li no ozlo gla e nom pri ka zu: Su mor nu ku u je,
ak i vi e ne go nje ne pret hod ni ke, mo gu no op tu i ti ne sa mo za gre ke
ne go za pot pu no ne po sto ja nje ob li ka.
I da lje: Ro man si jer mo e iz mi sli ti neo bi an ili ne za ni mljiv si e... ali
go spo din Di kens od ba cu je si e, is tra ja va ju i u to me da for mu d ide ja ma
za ko je je si e su tin ski va an, pri e mu je ne po sto ja nje po ve za nih pri a
po gub no da se pa nja odr i.
8
Uz po rast gne va, na kra ju pri me u je: Plat no
go spo di na Di ken sa to li ko je na tr pa no, a ve za ko ja ob je di nju je kom po zi ci ju
to li ko sla ba, da naj vi e li i na da ge ro ti pi ju Flit Stri ta u pod ne.
9
Pre na tr pa-
5
Naj va ni ja knji ga o pla no vi ma za na stav ke Di ken so ve pro ze i da lje je: John
Butt i Kat hleen Til lot son, Dic kens at Work, Lon don 1957. Po sle ob ja vlji va nja nji ho vih
is tra i va nja, i ta lac uvi a zna a jan po mak u kri ti ci Di ken so ve pro ze; ve ro vat no ni je-
dan po je di na ni ele ment, uz iz u ze tak bi o graf skih ot kri a For ste ro ve bi o gra fi je, ni je
imao znat ni ji uti caj na na u ku o Di ken su i na raz ma tra nje si ea. Na u ni ci su ka sni je, u
le pom iz da nju ko je je pri re dio Ha rry Sto ne (Dic kenss Wor king No tes for His
No vels,Uni ver sity of Chi ca go Press, Chi ca go 1987), ima li ko ri sti od pre tam pa nih
na po me na.
6
Chor ley, pri kaz u a so pi su At he ne um; na ve de no pre ma CH, 278.
7
Ne pot pi san pri kaz, Il lu stra ted Lon don News, 24. sep tem bar 1853, 247.
8
Ge or ge Bri mley, iz ne pot pi sa nog pri ka za, Spec ta tor 26, 24. sep tem bar 1853,
923925.
9
Ras pra va o ve ti ni fo to gra fa na spram na su mi no sti fo to gra fi je op te je me sto
estet skih su do va u ra noj isto ri ji fo to gra fi je. Ali ovi kri ti a ri od li no po zna ju ka ko fo to-
gra fi ju, ta ko i op ti ku: Di ken sa e sto po re de sa umet ni kom a rob ne ku ti je (a rob na
ku ti ja je bi la na pra va za pro jek to va nje sli ke, u mno go e mu pret hod ni ca ra nog bi o sko-
40
no plat no i na su mi na da ge ro ti pi ja, kao ne ka vi zu el na strep nja, po na vlja ju
se u kri ti ci Su mor ne ku e: On ta ko re i pra vi da ge ro ti pi je po je di nih gri ma-
sa i pred sta vlja ih sva ki put ka da se te cr te po ja ve na vi di ku;
10
pri a ni je
pa lji vo uob li e na i ne po treb na raz ra da spo red nih i ne va nih li ko va ko ji
za tr pa va ju plat no... ku mo va li su to li kom iz li vu nu nih ob ja nje nja ka ko
se pri a bli i kra ju;
11
[od] si ea [Su mor na kua] ne ma ni ta; ne mo gu e
je ose ti ti ni naj ma nje za ni ma nje za li ko ve, a [Di kens]... opi su je i opi su je,
i na no si bo je sa na teg nu tim raz re e njem, da se i ta lac vi e za ma ra ne go
po tre sa.
12
Ali ka da su kri ti a ri i ta li Ma lu Do rit, nji ho va zbu nje nost po la ko
se pre tva ra la u ose a nje du bo kog be sa i iz da je: ro man osku de va u do bro
pro mi lje nom si eu;
13
ne do sta je mu ja sno a, a sa ma osno va i ta ve pri e
ne i ni se do volj no ko he rent nom;
14
si e je iz u zet no ne zgra pan i kon fu zan,
li ko vi pri li no ne za ni mlji vi, a stil e sto na teg nut do pu ca nja.
15
Ovo ni su
pu ke gre ke u si eu, ne go gre ke u pi e vom umu tvr di e Ar tur Be det
kra jem de ce ni je: do sled nost ge ni ja neo p hod na je za uob li a va nje lo gi ki
po ve za nog si ea. Iz vi to pe re ni um pri rod no se po ka zu je kroz ne po ve za ne
do ga a je i lu ta nje li ko va.
16
Ili, ka ko je vul gar ni ji, ma da i vo pi sni ji, pri ka-
pa), a ar li li no, kroz fan ta sti no po re e nje, ka e da za mi lja ka ko Ester Sa mer son
ni je pred sta vlje na da ge ro ti pi jom, ne go da po se du je tre nut nu mo da ge ro ti pi je ta ko
to od jed nom za pa a naj ta na ni je po je di no sti to li ko iz u zet nih lju di (CH, 277). ak i
Dord Eli ot, pi u i o Di ken su, ko ri sti fo to gra fi ju i da hva li i da ku di: U sta nju je da
pre sli ka raz go vor ni stil go spo e Plor ni sa ne nom ta no u fo to gra fi je, tvr di Eli ot,
ali ka da pre e na tra gi no, to li ko pre la zi u ne stvar no ko li ko je tren ra ni je bio u umet-
ni koj stvar no sti (Eli ot, Na tu ral Hi story of Ger man Li fe, West min ster Re vi ew 66,
July 1856, 55; CH, 343).
10
Wil li am Forsyth, Li te rary Style, Fra sers Ma ga zi ne, 55, March 1857, 260263;
CH, 350.
11
Ne pot pi san pri kaz Su mor ne ku e (Ben tleys Mi scel lany, 34, Oc to ber 1853, 372374);
CH, 288.
12
Ja mes Augu sti ne Strot hert, Li ving No ve lists, The Ram bler, 1, Ja nu ary 1854,
4151; CH, 295296.
13
Ha mley, Re mon stran ce, CH, 360.
14
Ne pot pi san pri kaz (Le a der, 27. Ju ne 1857, 616617); CH, 364.
15
Ja mes Fit zja mes Step hen, The Li cen ce of Mo dern No ve lists, Edin burgh Re vi-
ew, 106, July 1857, 124156; CH, 367.
16
Wal ter Ba ge hot, Char les Dic kens, Na ti o nal Re vi ew, Oc to ber 1858, 458486;
CH, 396. Be de tov esej o Di ken su je naj za ni mlji vi ji tekst tog pe ri o da (bio je re cen zent
jef ti nog iz da nja del), ali ko li ko god uva a vao Di ken sov ge nij (upra vo je Be det
smi slio u ve nu pri med bu: opi su je Lon don kao spe ci jal ni do pi snik po tom stva),
iz gle da da ga zbu nju je pri ro da si ea ko ji iz ra sta iz Di ken so ve po seb ne hi tro sti opa a-
nja (str. 394). Sva ka je sce na, ka ko ka e, za seb na sce na, sva ka uli ca za seb na uli-
ca. Be det, ukrat ko, per so ni fi ku je pro blem kri ti kog ozna a va nja, to i je ste pred met
ovog ra da.
O DIKENSU
41
zi va tvr dio iste go di ne (1858): Di kens je odav no is cr peo svo ju ka ri je ru.
Ve i deo ba ru ta u rin gi pi lu je eks plo di rao...
17

Ne ki od ovih ko men ta ra pred sta vlja ju i ta la ko raz o a ra nje u ono to
je sma tra no ne du ho vi to u ka snog Di ken sa ak i Dord Hen ri Lu is, uvek
skep ti an pre ma Di ken so vom ume u (i uvek se iz ru gu ju i na nje gov ra un u
ko rist Dor da Eli o ta), pri zna je da se ni ta ne mo e me ri ti sa Di ken som po
du ho vi to sti.
18
Do dat ni ko men ta ri i pri vid ne ne do sled no sti unu tar kri ti ke
za jed ni ce po ti u iz am bi va lent nog od no sa pre ma no vim ide ja ma re a li zma
ili na tu ra li zma, dva kri ti ka ter mi na ko ja su iz mi lje na ma nje-vi e u ovo
vre me.
19
Na iz ve stan na in, Di kens se po mno go e mu ukla pa u taj no vi kri-
ti ki ideal: ta bi, na kra ju kra je va, mo glo bi ti re a li sti ni je ne go da ge ro ti pi ja
Flit Stri ta u pod ne?
20
Di kens, da kle, ni je sa mo po re a li sti kim stan dar di ma
us pe an, ne go je i li no ue stvo vao u stva ra nju an ra: Bo zo ve cr ti ce (po seb no
cr ti ce po put Uli ce ju tro i Uli ce no) iz ro di le su i tav niz po dra a va la ca
svi su se kre ta li uli ca ma Lon do na, a Di kens je bio u ven po to me to zna
sva ki o ak, sva ki neo bi an za nat ili rad nju, sva ki lik sa lon don skih uli ca.
A opet, i ni se da su vi ak i pre o bi lje Di ken so vih ra ni jih ra do va ne ka ko
uma nji va li nje gov uspeh kao re a li sti kog ro man si je ra ili ta ni je, uka zi va li
su na ne ka kvu ten zi ju iz me u jed ne i dru ge ver zi je re a li zma. Pre ma jed noj
17
Ne pot pi san pri kaz de la A Ho u se to Let (Sa tur day Re vi ew, 6, 25 De cem ber 1858,
644); CH, 406.
18
Dic kens and the Art of the No vel, Fort nightly Re vi ew, 17, 1872, 143151. Pre-
tam pa no u Ali ce R. Ka minsky, Li te rary Cri ti cism of Ge or ge He nry Le wes, Uni ver sity of
Ne bra ska Press, 1964, 94.
19
Lu is i Dord Eli ot (Ger man Li fe) spa da ju u naj zna aj ni je po bor ni ke no vog
re a li zma; o ras pra vi o re a li zmu i nje go voj za vi sno sti od este ti ke umet ni kih kri ti a ra
po put Do na Ras ki na vi de ti: Ca ro li ne Le vi ne, The Se ri o us Ple a su res of Su spen se: Vic to-
rian Re a lism and Nar ra ti ve Do ubt, Uni ver sity of Vir gi nia Press, Char lot te svil le and
Lon don 2003. Me u mno gim do brim stu di ja ma o re a li zmu XIX ve ka iz dva ja ju se dve:
Ge or ge Le vi ne, The Re a li stic Ima gi na tion: En glish Fic tion from Fran ken stein to Lady
Chat terly (Uni ver sity of Chi ca go Press, Chi ca go 1981), ko ja nu di de talj ni ju ana li zu
na i na na ko ji sva ki ro man si jer mo ra pre ci zno de fi ni sa ti no vu i bo lju ver zi ju re a li-
zma (vr stu kri ti kog vo stva za bod; moj re a li zam je ja i od tvog), i Eli za beth De eds
Er marth, Re a lism and Con sen sus in the En glish No vel (Prin ce ton Uni ver sity Press),
ko ja od li no ana li zi ra na i ne na ko je knji ev ni re a li zam funk ci o ni e ka ko bi de fi ni sao
i po mi rio raz li ke u per cep ci ji iz me na si ea.
20
Jen ni fer Green-Le wis, Fra ming the Vic to ri ans: Pho to graphy and the Cul tu re of
Re a lism (Cor nell Uni ver sity Press, It ha ca 1996), ras pra vlja o am bi va len ci ji ko ju su vik-
to ri jan ci ose a li u ve zi sa no vom umet no u fo to gra fi je: da li umet nost le i u ras po-
re du gra e ili u me ha ni kim pro ce si ma stvar nog fo to gra fi sa nja, i ka kvu bi svr hu
mo gli ima ti dru gi ob li ci pred sta vlja nja ka da po sto ji mo gu nost sa vr e ne, mi me ti ke
re pro duk ci je sli ka. Bi lo je bo ja zni, ka ko ona ka e, ci ti ra ju i Er vea, da je uli na fo to gra-
fi ja sa ne po bit no ver nom sli no u to li ko do slov na da po sta je ne u met ni ka (str. 55).
42
od njih, re a li zam se sa sto ji u vi e stru kom pre do a va nju stvar no sti, u ume u
ro man si je ra da se uda lji od stva ra la tva i do zvo li neo bi nom i u de snom u
sva ko dnev nom i vo tu da go vo re za se be. Pre ma dru goj pak ver zi ji, ro man-
si jer mo ra po sta ti ne ka vr sta fil te ra ko ja za hva lju ju i bri lji vo na met nu toj
umet ni koj kon tro li uvla i i ta o ce u svoj svet. Ov de su Di ken so vi i ta o ci (u
iz u zet no po me te nom je zi ku, mo ra se pri zna ti) iz gle da po sta li ne sa mo raz o-
a ra ni, ne go i za bri nu ti. Bo gat stvo Di ken so vog plat na sa da se pre tvo ri lo u
pre na tr pa nost u stva ri, plat no je (u dru gom pri ka zu) od ve na teg nu to.
Ve ze ko je da ge ro ti pi ja ot kri va po sta ju pre vi e uz gred ne, a na a pa nja,
za hva lju ju i ne po treb nom raz vi ja nju spo red nih i ne va nih li ko va, isu vi e
po de lje na. ta vi e, sa mi su li ko vi ne za ni mlji vi i po na vlja ju se: ro man si jer
pre sli ka va ne ku gri ma su i sva ki put je po na vlja.
21
Kao i lon don ske uli ce,
si e Di ken so vog ro ma na po stao je pre na tr pan, pre za u zet; za pra vo, pre vi e
na se ljen da bi nam dr ao pa nju. Kri ti a ri su, iz gle da, tra i li ne to li ko si e
ko li ko ma pu; ne to li ko po ve za nu pri u ko li ko jed nu je di nu nit ko ju tre-
ba pra ti ti. Rav no te a iz me u je din stva i mno tva, za ni mlji vo i ve ro vat no,
ra zno vr snost do ga a ja i je din stvo kom po zi ci je sve ovo je, i ni se, po mah-
ni ta lo, a kao re zul tat po ja vlju je se ro man ko ji jed no stav no vi e ni je ja san.
Tre ba pri me ti ti da se ovi ko men ta ri ve o ma raz li ku ju od ko men ta ra
kri ti a ra XX ve ka. Ta mo gde su vik to ri jan ci vi de li ha os i pre na se lje nost,
ka me ru ko ja le njo sni ma ta god da pro e kroz ne ka kvu iz ma gli cu, po zni ji
kri ti a ri vi de ne to dru go: umet ni ku zre lost, kon tro lu, ja sno u. T. S. Eli ot
Su mor nu ku u na zi va naj bo lje uob li e nim Di ken so vim de lom, a po sle
Su mor ne ku e, to je Ma la Do rit; G. K. e ster ton pri me u je da je po sle
ni za go di na ra tr ka nih pri a Di kens ko na no od ra stao na pi sav i Su mor nu
ku u; sve u ovoj knji zi, pi sao je F. R. Li vis o Ma loj Do rit, zna aj no je kao
ce li na.
22
Ne tre ba mi sli ti da su ovi ka sni ji kri ti a ri u pra vu; oni su, za pra vo,
uoi li ne to sa svim raz li i to od svo jih vik to ri jan skih ko le ga. ta je to li ko
uz ne mi ri lo Di ken so ve i ta o ce? Ako se ita iz me ni lo u Di ken so vom na i nu
uob li a va nja za ple ta, ta je on da to? I za to je ova pro me na va na?
Ob ja sni ti za to je Di kens po eo da pi e no vu vr stu ro ma na a ov de
pa ra fra zi ram ob ja nje nje La jo ne la Tri lin ga o ka snom Vor dsvor tu isto vre-
21
Lu is, naj i stan a ni ji kri ti ar ovog po stup ka, pri me u je da je Di kens po nu dio
ju na ke za ko je je raz mi lja nje kri ti a ra po ka za lo da su sa mo ma ske ne li ko vi, ne go
per so ni fi ka ci je ka rak te ra, ka ri ka tu re i is kri vlje nja ljud ske pri ro de. Ipak, tvr di Lu is,
za hva lju ju i slav noj ener gi ji ma te, nje go va tvo re vi na, ma ko li ko bi la fan ta sti na i
ne stvar na, iz gle da la je op te ra zu mlji va (Le wes, Li te rary Cri ti cism, 97).
22
T. S. Eli ot, Wil kie Col lins and Dic kens, u: Ian Watt (ed.), The Vic to rian No vel:
Mo dern Es says in Cri ti cism, Ox ford Uni ver sity Press, Lon don 1971, 134; G. K. Che ster-
ton, Ap pre ci a ti ons and Cri ti cisms of the Works of Char les Dic kens, Ha skell Ho u se
Pu blis hers, New York 1970, 148149; F. R. i Q. D. Le a vis, Dic kens the No ve list, Chat to
& Win dus, Lon don 1973, 224.
O DIKENSU
43
me no zna i i ob ja sni ti ro ma ne ko ji ma je za po eo ka ri je ru.
23
Mo gli bi smo
br zo upo re di ti dva ti pa si ea kod Di ken sa: ra ni i ka sni. U Sta roj pro dav-
ni ci ret ko sti (18401841), ju na ki nju, Ma lu Ne li, pro go ni zli pa tu ljak, ne ka da
ga zda pro dav ni ce, sa da pre tvo ren u zli kov ca iz baj ke. Ne li i njen do bro du-
ni, ali ta jan stve ni, de da lu ta ju po En gle skoj i sre u se sa ko mi nim li ko vi-
ma ko ji uvek e le da iz beg nu taj nu sud bi nu to ih pra ti. Ot kri va ju se raz ne
ma le taj ne de da je u stva ri koc kar; Ne li na maj ka i ba ka umr le su pre-
mla de; Ne li mo e ali i ne mo ra bi ti na sled ni ca (i ni je, ka ko se is po sta vlja)
ali na a pa nja je usred sre e na na Ne li nu do bro tu, nje no ju na tvo i stra-
da nje; sve do ci smo i Ne li nih mu ka i po stu pa ka onih ko ji su, sa svo je stra ne,
za nju za in te re so va ni. U ove li ko ve spa da ju: Kit Nabls, de ak iz rad ni ke
kla se ko ji ju je vo leo i ti tio na po et ku knji ge; Kvilp, e sto ki i va tre ni pa tu-
ljak (ko ji gu ta va tru), ra za pet iz me u (pse u do ko mi nog) na si lja u po ro di ci
i lo e de fi ni sa nih ali zlo slut nih fi nan sij skih po slo va; i Dik Svi ve ler, sme ni
ge ni je i ji pe sni ki iz le ti i po ku a ji da shva ti po slo va nja Kvil pa i dru gih sve
vi e pre vla da va ju u knji zi. Ne li na stra da nja od jed nom po sta ju in ten ziv na i
ru tin ska, ko mi ni li ko vi po sta ju ozbilj ni ji, a tek na kra ju, ka da se ovi si ei
pri li no is pre ple tu, ne ko po ku a da ob ja sni ko je Ne li i za to svi e le da je
sle de. Ovi po ku a ji ob ja nje nja pot pu no su ne u ver lji vi i ua sno ne za ni mlji-
vi; ni je dan i ta lac ni je za i sta mo gao o to me da se bri ne ili da pra ti od lom-
ke sa ob ja nje nji ma u ko ji ma se ga zda Ham fri (obo ga lje ni pri po ve da u
pr vom li cu ko ji je otvo rio ro man) ne u ver lji vo po ve zu je sa dav no po mr-
lim la no vi ma po ro di ce Ma le Ne li oni vi e pod se a ju na Bo zo ve pa ro di-
je me lo dram skih raz re e nja (De vet na est je go di na, de te dra go, ot ka ko je
tvo ja bla e na maj ka...), ne go na slo e ne si ee Val te ra Sko ta za ko je i ta lac
mi sli da su mu bi li ma tri ca za opo na a nje.
24
I, to je za nas jo va ni je, ak i
da ovo po du e iz la ga nje ima smi sla a ne ma ni ta ne bi pro me ni lo na e
i ta la ko is ku stva im ue mo u Sta ru pro dav ni cu ret ko sti.
Kon trast iz me u ovog i ta la kog is ku stva i i ta nja Su mor ne ku e
(18521853) ne mo e bi ti otri ji. Za pra vo, oba ro ma na su usme re na na
do a ra va nje ret kog, i kao ono to je ud no i kao ono to je eks cen tri-
no ili ne po no vlji vo. Oba si ea, za pra vo, pri ka zu ju pre pli ta nje po ro di ca,
na sled stvo i taj nu do bit; oba su ro ma na usred sre e na na ma lu i ne vi nu
e nu ko ju pro go ni ne ka taj na pro lo sti, taj na nje nog sop stve nog iden ti te-
23
Mo ra mo bi ti sve sni [...] da ob ja sni ti za to je Vor dsvort pre stao da pi e ve li ku
po e zi ju mo ra isto vre me no da ob ja sni i za to je ne ka da stvar no pi sao ve li ku po e zi ju
(Tril ling, The Im mor ta lity Ode, The Li be ral Ima gi na tion, Do u ble day An chor, New
York 1950, 149).
24
Sketches by Boz, Ox ford Uni ver sity Press, Ox ford 1959, 109. O ve za ma Di ken-
so ve ra ne pro ze i Val te ra Sko ta: Ian Dun can, Mo dern Ro man ce and Tran sfor ma ti ons of
the No vel, Cam brid ge Uni ver sity Press, 1992; Kat hryn Chit tick, Dic kens and the 1830s,
Cam brid ge Uni ver sity Press, 1990.
44
ta ko ju mo da ni je u sta nju da re i. Ipak, Su mor na ku a oi gled no ui va
u svo joj slo e noj na ra ci ji. Pro e tri po gla vlja pre no to sret ne mo ju na ki-
nju ro ma na, a mno go vi e pre no to se ot kri je nje na po ve za nost sa sre-
di njim za ple tom oko na sled stva. Eks cen tri ni li ko vi iz nje nog okru e nja
ni su po ve za ni sa ne kom ne i me no va nom pro go ni telj skom pret njom, ve
sa taj nom ko ja oba vi ja ve li ku par ni cu, slu aj Dar ndi sa i Dar ndi sa, par-
ni cu ko ja pred sta vlja spo me nik prak se Vr hov nog su da, i je str plje nje
du go sto ji pred Vr hov nim su dom i i ji su se pip ci pro te gli do sva kog kut-
ka En gle ske.
25
Par ni ca, sa svo jom mra nom za o stav ti nom, po sta je sna na
me ta fo ra ha o sa i rav no du no sti mo der ne En gle ske; po ku aj ju na ki nje da
re i taj nu svo ga na sled stva od jed nom bi va za se njen sud skim po stup kom
ko ji knji zi da je pri po ve da ki pod sti caj. Naj o i gled ni ja raz li ka iz me u ovog
si ea i si ea Sta re pro dav ni ce ret ko sti vi di se u Di ken so voj sa mo kon tro li
i ulo e noj ener gi ji. Taj na na sled stva Ester Sa mer son, uz njen od nos pre-
ma maj ci ko ja ju je kao ma lu na pu sti la i ocu ko ga ni je za pam ti la, mo e se
ot kri ti sa mo po ste pe no kroz niz po gla vlja, a po ku aj ju na ki nje da sa kri je
taj nu i za ti ti maj ku po sta je jed na od sre di njih si ej nih ni ti. Isto vre me no,
ve li ki slu aj Dar ndi sa i Dar ndi sa se odu go vla i, a mi se (ak i on da ka da
se ot kri ju sve taj ne Este ri ne pri e), da lje i ta ju i, pi ta mo da li e se par ni ca
ika da okon a ti i da li e Ester Sa mer son ika da bi ti sre na.
Slo e ni si e raz li ku je se i u od no su na for mu i u od no su na mi me zu.
Stal na ot kri a i po nov na ko di ra nja pro lo sti su tin ski su va na za li te rar nu
kon struk ci ju i za sjaj ne pri po ve da ke po stup ke po mo u ko jih se na iz me-
ni no sme nju je pri po ve da nje Ester i ne kog tre eg li ca, na iz gled sve zna ju-
eg pri po ve da a. Si e Su mor ne ku e ne raz lu iv je od na i na na ko ji je is pri-
po ve dan; pri a nje i sa zna va nje te sno su uza jam no is pre ple te ni. Za raz li ku
od ra nih ro ma na (a u njih spa da ju i Oli ver Tvist i Bar na bi Rad, kao i Sta ra
pro dav ni ca ret ko sti), Su mor na ku a ne mo e se raz re i ti po mo u jed nog
li ka ko ji se po ja vi i is pri a jed no ili dva po gla vlja. Su mor nu ku u je ne mo-
gu e za i sta raz u me ti uko li ko sa mi svo jim za la ga njem ne po ve e mo Este ri-
nu pat nju i usa mlje nost sa po ti te no u ko ju do no se ve li ka par ni ca i mo
ve eg sve ta. Ka ko Don Dar ndis ka e, usa mlje noj si ro ti ci Ester: svet je
vr lo rav no du an ro di telj, a po tra ga za do mom, dru gar stvom, lju ba vlju i
pri ja telj stvom (ono od e ga se sa sto ji Di ken sov si e u ka sni jim ro ma ni ma)
do kra ja je po ve za na sa po tre bom za raz u me va njem rav no du nog ro di te lja.
Sa mim tim, po tra ga za sa zna njem i raz u me va njem pro lo sti i za pot pu nim
i vo tom u sa da njo sti po sta je dvo stru ki si e ka sni jih Di ken so vih ro ma na,
na na in na ko ji to ni je bi lo ostvar lji vo u ra nim knji ga ma.
Ili, da po zaj mi mo e ster to nov opis si ea Su mor ne ku e: to vi e ni je
niz do ga a ja; to je ci klus do ga a ja.
26
Ovaj uti sak za o kru e no sti (ka ko je to
25
Char les Dic kens, Ble ak Ho u se, Ox ford Uni ver sity Press, 1998, 900.
26
Che ster ton, Ap pre ci a ti ons, 150.
O DIKENSU
45
e ster ton vi spre no re kao ka da je Di kens na u mio da sre di ku u, ku a se
zva la Su mor na ku a) mo der ni i ta o ci na pr vi po gled pre po zna ju kao si -
e. Ti me je na go ve te na kla si na de fi ni ci ja ko ju je E. M. For ster u Vi do vi ma
ro ma na po sta vio kao raz li ku iz me u fa bu le i si ea: umro je kralj, a on da
je umr la i kra lji ca to je fa bu la; umro je kralj, a on da je kra lji ca umr la od
tu ge to je si e.
27
Iz ove raz li ke pro is ti e ve i deo pro ble ma ti ke sa vre me ne
na ra to lo gi je: si e je ono to se zbi va ka da do ga a je iz ne ke pri e ne ras-
po re di te sa mo kao ci klus ne go kao uzro no-po sle di ni niz; si e se mo e
raz u me ti sa mo kroz re tro spek ti vu; na ra ci ja se uob li a va kroz pro tiv re no sti
ko je uzro ku ju mno gi mo gu ni is ho di bi lo kog raz bi ja nja pri po ved nih ve za
(neo bja nje ne smr ti, pu to ka zi, u dlji vi i neo bja nji vi tre nu ci), a ko je e do bi-
ti svo je me sto u oprav da nom i pra vil nom pro to ku vre me na.
28
A kao i ta o ci
XXI ve ka, Di ken so vu pro me nu usred ka ri je re, ko ja la ga no vo di od Bo zo vog
ha o sa do le de ne ot me no sti Hen ri ja Dej msa, mo e mo da pro tu ma i mo kao
re zul tat ne u mit ne slo e no sti i pro i e nja si ea. Dok je ra ni Di ken sov ro man
bio epi zo di an, ro ma ni po put Su mor ne ku e upra vlja ju se pre ma lo gi kom
de ter mi ni zmu; dok je ra ni ro man bio bes kraj no ras pli nut, no vi ro man pra-
vi ve li ko du ni ba lans uz po mo pod jed na ko sna ne mo i sa i ma nja ko ja
nas ne po pu stlji vo vu e ka od re e nom sre di tu; dok je ra ni ro man za vi sio
od la ko pre po zna tlji vih li ko va ko ji se po ja vlju ju i po na vlja ju, ka sni ji ro ma ni
sve du blje i du blje is tra u ju unu tra njost i du u li ko va ko ji se po ka zu ju kroz
do ga a je u ro ma nu, ot kri va ju i, u stva ri, pro ble ma ti ne ve ze sa pro lo u.
Do sre di ne pe de se tih Di ken sov ro man (ili zbi lja, sa bi lo ka kvim pri stoj nim
si e om) pod ra zu me va ne to i vo, po put pre po ro e nog Skru da, u pro lo-
sti, sa da njo sti i bu du no sti. Ali ni je uvek bi lo ta ko: za ra ne i ta o ce Di ken sa,
si e je pod ra zu me vao jed nog sim pa ti nog ju na ka ko ji se pra vo li nij ski kre e
kroz pro stor i vre me; za nas, kao i za mno ge i ta o ce vik to ri jan ske pro ze, si e
se mo ra vra a ti u pro lost ka ko bi smo pra ti li ju na ko vu tran sfor ma ci ju; ju na-
ci mo ra ju bi ti uob li e ni iz nu tra da bi se ob ja sni la i nji ho va spo lja njost.
Ovaj vre men ski i psi ho lo ki pre o bra aj ob ja nja va ne za do volj stvo
Di ken so vih sa vre me ni ka: la ko mo e mo da raz u me mo ka ko je ta kvo kre ta-
nje kroz vre me i pro stor i ta o ci ma ko ji su pra vo li nij ski pra ti li Pi kvi ka i Ne li
de lo va lo ne zgrap no i ne ja sno ili, dru gim re i ma, ni su im bi li po treb ni
ni ma pa ni a sov nik da bi i ta li te ro ma ne. Tu se, do du e, mo gu sta vi ti
27
E. M. For ster, Aspects of the No vel, Har co urt Bra ce Bo oks, New York 1955, 86.
28
Ka ko is ti e For ster, ovo vi e nje si ea po ti e od Ari sto te lo ve Po e ti ke; do nas je
do lo kroz pri zmu te o re ti a ra na ra to lo gi je po put Ro la na Bar ta i Cve ta na To do ro va,
ko ji mno go du gu ju i ru skim for ma li sti ma. Sa e tak ovih ide ja, uz od li na za pa a nja o
zna a ju re tro spek ci je u pri po ve da nju, vi di u: Pe ter Bro oks, Re a ding for the Plot: De sign
and In ten tion in Nar ra ti ve, Al fred A. Knopf, New York 1984; o sa i ma nju i i re nju pri-
po ved ne ener gi je vi di: D. A. Mil ler, Nar ra ti ve and its Di scon tents: Pro blems of Clo su re
in the Tra di ti o nal No vel, Prin ce ton Uni ver sity Press, 1981.
46
dve pri med be: pr vo, ova no vo ot kri ve na slo e nost ni je ka rak te ri sti na sa mo
za Di ken sa. Pi sci po put ar lot Bron te, Eli za bet Ga skel i Vi li ja ma Mejk pi sa
Te ke ri ja isto ta ko su eks pe ri men ti sa li sa vre me nom i pro sto rom, sa unu-
tra njim, e sto re tro spek tiv nim i vo tom li ko va, kao i sa nji ho vim spolj nim
iz gle dom. Dru go, Di kens je op tu i van ne sa mo da je po zajm lji vao od ovih
auto ra (to je ne sum nji vo i nio), ve i da od njih od stu pa, pa je uobi a-
jen ma nir kri ti a ra bio da ga ne po volj no po re de sa Te ke ri jem, po seb no u
od no su na li te rar no ume e, kao i u od no su na za hvat pri ka za ne pa no ra-
me.
29
Ali ovo nas vra a na ne ke ra ni je ide je: za ro man si je re po put Te ke ri ja
(i ja je pred nost, ka ko se sma tra lo, pred sta vlja la vi a dru tve na kla sa i uni-
ver zi tet sko obra zo va nje, kao i ve a pre fi nje nost to na i po stu pa ka) sma tra lo
se da su ve pro i sti li iz raz i do li do pre gled no sti i pra vil nog iz bo ra, to
Di kens upr kos svim spo sob no sti ma ni je us peo.
Mi slim da ova kri ti ka ni je slu aj na ne da su ti kri ti a ri u pra vu ne go
da ne gre e sa svim ka da pri me u ju ne to neo bi no u sa mom me ha ni zmu
Di ken so vog si ea. ta vi e, po sto ji ve li ka raz li ka iz me u na i na na ko ji je
Di kens na me ra vao da or ga ni zu je ro ma ne i na i na na ko ji su to ra di li nje-
go vi sup til ni ji kon ku ren ti, to je po ve za no sa od ba ci va njem jed nog ti pa
ka u zal no sti za rad dru gog, kao i sa od ba ci va njem onog ti pa pre gled no sti za
ko jim su nje go vi i ta o ci e znu li. Di ken so vo auten ti no spa ja nje vre men-
skih, psi ho lo kih i dru tve nih eks pe ri me na ta zah te va lo je da se ozbilj no
shva te na su mi ne fo to gra fi je Flit Stri ta; da se od ba ci gu sto is ple te na nit
za rad dru ga i je vr ste je din stva, je din stva ko je na sta je iz po tra ge za za tr-
pa nim ve za ma iz me u jed ne gru pe sli ka, jed ne gru pe ju na ka, jed ne gru-
pe dru tve nih kri za i osta log. Ovaj iza zov nig de ni je ta ko ne po sred no pri-
hva en i ostva ren kao u naj o ri gi nal ni je osmi lje nom ro ma nu, onom ko ji
je naj te e pre pri a ti ili na zva ti ne pre ki nu tim Ma loj Do rit. Tvr dim da
je Di ken so va po tra ga za du bljim ve za ma omo gu i la da dve vr ste i ta la ca
pre po zna ju dva vr lo raz li i ta ro ma na: je dan ko ji je neo e ki va no pa met no
osmi ljen, i je dan u ko me po ve za ne pri e ne ma ni za lek. Ali vre me je da se
okre ne mo Ma loj Do rit i za pi ta mo ka kva je to vr sta si ea?
Ni je dan dru gi Di ken sov ro man ne po i nje sa to li ko osvr ta nja na pri-
po ve da nje i raz vi ja nje pri e. Od po et ka Ma le Do rit, ka da Blan doa se di u
29
Pro blem uza jam nih od no sa iz me u Te ke ri ja i Di ken sa isu vi e je op i ran da bi
se ov de raz ma trao. Naj za ni mlji vi ji (i naj o bim ni ji) od ovih ese ja na pi sao je Da vid Mas-
son, Pen den nis and Cop per fi eld: Thac ke ray and Dic kens (North Bri tish Re vi ew,
1851; pre tam pa no u Bri tish No ve lists and the ir Styles, 1859). Me so nov pri stup dvo ji ci
pi sa ca da le ko je ta na ni ji ne go ve i na tek sto va iz pe de se tih go di na XIX ve ka ko ji su
sprem no op tu i va li Di ken sa i za ni ski stil i za ma njak stvar no sti. Te ke ri je, na rav-
no, ce log i vo ta ostao va tre ni obo a va lac Di ken sa, du ho vi to za pa a ju i da nje go ve sop-
stve ne ke ri pret po sta vlja ju pro zu nje go vog su par ni ka i pod jed na ko du ho vi to za vi de i
Di ken su na oset no ve oj za ra di.
O DIKENSU
47
za tvor skoj e li ji u Mar se ju pri a ju i pri u o ubi stvu svo je e ne dok Ka va-
le to cr ta ma pu gra da, pre ko sna nog dru gog po gla vlja u ka ran ti nu (jo
uvek u Mar se ju) gde go spo i ca Vejd tvr di da e mo to kom i vo ta sre ta ti
lju de ko ji, sa mno gih ud nih me sta i mno gih ud nih dru mo va, do la ze
da sret nu nas... i to nam bu de za da to da ui ni mo nji ma, i to im bu de
za da to da ui ne na ma, sve e bi ti ui nje no
30
do tre eg po gla vlja, ka da se
put nik Ar tur Kle nam, ju nak ro ma na, vra a ku i i ka da nje go va maj ka
ka e: pu ta nja ko ju smo sle di li ni je pu ta nja vre me na, ro man pra ti kre ta-
nje, za stoj i pro me ne pe dant no kao pu to pis. Sam pri po ve da po na vlja re i
go spo i ce Vejd, za vr a va ju i dru go po gla vlje kon sta ta ci jom: ta ko ne pre-
sta no, da nju i no u, pod ka pom ne be skom i pod zve zda nim svo dom...
pu tu ju i kop nom i pu tu ju i mo rem, do la ze i i od la ze i ta ko ud no, da se
sret ne mo i dru i mo i raz go va ra mo jed ni sa dru gi ma, ide mo mi svi ne stal-
ni put ni ci kroz ho do a e i vo ta. Po stal nim po na vlja nji ma ono to
bi Be det na zvao ci klu si ma do ga a ja i ni se da ro man stal no pi ta da
li se kre e mo sa ci ljem ili sa mo na le e mo na dru ge put ni ke na is to me
(ma kar i ne po de snom) dru mu? Ali, po no vo kao go spo i ca Vejd, i sva ki
dru gi ne str plji vi ju nak ko ji pre ki da pri po ve da a da bi is pri ao svo ju pri u
pod jed na ko upe a tlji vo pi ta Ka kve ve ze ti lju di ima ju sa mnom?
Ka da Ma lu Do rit sme sti mo u kon tekst Di ken so vog opu sa, pri me u je-
mo da su dva ti pa si ea, psi ho lo ki i dru tve ni, vr sto spo je ni. Ma la Do rit
je po sled nji od iz ra zi to auto bi o graf skih ro ma na ko je je Di kens na pi sao
ka snih e tr de se tih i pe de se tih, u do ba ka da je za po eo sop stve nu bi o gra-
fi ju i po eo da se vra a u de tinj stvo, u vre me ka da mu je po ro di ca i ve la
u za tvo ru Mar al si, a on (ma li rad nik, ka ko se iz ra zio Dej vid Ko per fild)
31

oti ao da ra di u Vo re no vu Fa bri ku ci pe la. Frag men ti tih go di na ud no su
ras po re e ni kroz niz ro ma na: ne mar oca pre ma ke ri, Flo rens Dom bi;
na po ri Dej vi da Ko per fil da da od si ro e ta po sta ne pi sac; ose a nje na pu te-
no sti i sum nje u se be kod Ester Sa mer son; ko na no, u Ma loj Do rit, po de la
sa mog Di ken sa na dva de la, usa mlje nog sre do ve nog o ve ka ko ji se pla i
da je i vot iza nje ga, i mla u e nu, de te za tvo ra, gru bo ba e nu u be li svet,
pre stra e nu zbog be le ga pro sto te i ne si gur nu u pro la znost pro lo sti. Ovo
za pa a nje pre vla da va lo je u kri ti ci, po seb no ka sni jih ro ma na, ali pod jed na-
ko va an bio je dru gi po da tak, da le ko oi gled ni ji za vik to ri jan ske i ta o ce
(ko ji ni su zna li za pri u o Vo re no voj Fa bri ci ci pe la) ne po sred na za in te re-
so va nost zre log Di ken sa za dru tve nu pro ble ma ti ku. Di kens je tih go di na
u jav no sti bio ve o ma po znat kao re for ma tor, ma da je Ma la Do rit us pe la
da uz ne mi ri i kon zer va tiv ne i li be ral ne kri ti a re nje go ve de lat no sti. Raz-
u e nost Ma le Do rit po svoj pri li ci po ti e iz Di ken so ve stra sne (ak i lo e
de fi ni sa ne) kri ti ke vla de, bi ro kra ti je i rav no du no sti jav nog mnje nja pre ma
30
Char les Dic kens, Lit tle Dor rit, Ox ford Uni ver sity Press, 1999, 20.
31
Char les Dic kens, Da vid Cop per fi eld, Ox ford Uni ver sity Press, 1999, 208.
48
pat nji. Ne po bit no je ta no, ka ko je to Ed mund Vil son pri me tio pre mno go
go di na, da u Su mor noj ku i Di kens iz mi lja no vi knji ev ni a nr... ro man
dru tve ne gru pe
32
, ali je jo ta ni je re i da je Su mor na ku a uve la ro man
dru tve ne je din ke; u Ma loj Do rit Di kens je traj no po ve zao ju na ka i dru tvo
po mo u ni za pa ra lel nih, iako ne uvek i isto vet nih osi.
Ove si ej ne li ni je oi gled no su spo je ne u pr vo bit nom na slo vu ro ma na
Ni i ja kri vi ca. Pr vo i upa dlji vo zna e nje na slo va upu u je na dru tve nu
sa ti ru; En gle ska je ze mlja u ko joj je sve kre nu lo na o pa ko i ni ko ni za ta
ni je kriv. Za to Ni i ja kri vi ca? Za to to ni ko ne e da pri hva ti od go vor nost;
za to to se ni ta ne mo e ui ni ti. Ali dru ga, tu ni ja ver zi ja na slo va od no-
si se na sre do ve nog ju na ka ro ma na, Ar tu ra Kle na ma, ko ji u bu du no sti
ne ma ta da ra di; o ve ka ko ji ve ru je da je i vot iza nje ga i da su sve mo gu-
no sti pro me na ro man se, po sla, lju ba vi sa da mr tve. Se be do i vlja va i o
se bi go vo ri (ka da o se bi i o svom gu bit ku mi sli) kao da je ni ko (kao i pri-
po ve da, po na vlja ju i nje go ve mi sli). Nje go va kri vi ca, nje gov ne do sta tak,
nje go va pa to lo ka ne spo sob nost da kre ne na pred, sa svim od go va ra ja lo vim
pro go ni ma vla di nih pra zno slov nih usta no va ko je vr sto dr e ce lu En gle-
sku ta ko da ne ra di ni ta.
Pa ipak, Di kens je pro me nio na slov ro ma na u te e pre po zna tljiv
Ma la Do rit, iza zvav i ta ko sme na na ga a nja ka ko iz mi lje nih, ta ko i stvar-
nih i ta la ca ro ma na. Go vo ri li o Ma loj Do rit?, pi ta Ar tur Kle nam svo ju
sta ru lju bav Flo ru Fin ing, a Flo ra od go va ra: Pa na rav no... i od svih naj-
ud ni jih ime na ko ja sam u i vo tu u la, to je naj ud ni je, kao me sto sa tro-
a ri nom u pro vin ci ji, ili omi lje ni po ni ili ku e ili pti ca ili ne to iz se me na re
to tre ba sta vi ti u ba tu ili sak si ju da nik ne pe ga vo. Sa vre me ni i ta o ci ni su
bi li ni ta ma nje zbu nje ni: Eli za bet Ga skel se se a da je u auto bu su i ta-
la pr va dva po gla vlja ro ma na pre ko ra me na ne kog ko je i tao ta ko spo ro
da smo pro i ta li sa mo pr va dva po gla vlja, pa ni ka da ni sam sa zna la ko je
Ma la Do rit
33
. Po sto ji do bar raz log za ovu po met nju. Kao lik, Ej mi Do rit
funk ci o ni e do ne kle sli no Ester Sa mer son: ona je ju na ki nja ro ma na, ali
se u nje go vom ka sni jem de lu po ja vlju je kao na knad na mi sao. Ar tur Kle-
nam je do ao do maj i ne ku e, raz o a rao se do e kom, i tek ta da za pa zio
sit nu de voj ku ka ko nje go vu maj ku po slu u je ve e rom. Ka da pi ta po ro di-
nu slu ki nju Afe ri ko je ta de voj ka, ona od go va ra: O! Ona? Ma la Do rit?
Ona ni je ni ta; ona je njen ef. Pre ma to me, Ej mi Do rit je u od no su na
si e ne ka vr sta post skrip ta, i kao ti pi ni znak taj ne pri po ve da nja: ona je
32
Ed mund Wil son, Dic kens: The Two Scro o ges, The Wo und and the Bow, Met-
huen, Lon don 1962, 31.
33
Eli za beth Ga skell, The Let ters of Mrs.Ga skell, ed. J. A. V. Chap ple and Art hur
Pol lard, Har vard Uni ver sity Press, Cam brid ge 1967, 373 (pi smo br. 273, iz 1855. go di-
ne); Ga ske lo va na ga a da je Ma la Do rit u stva ri mr tva se stra Pet Migls, se a nje ko je
uvek pod sti e nje ne ro a ke na vr li nu.
O DIKENSU
49
ef, ano ma li ja, pu to kaz ko ji se mo ra sle di ti. Ona je isto ta ko uko li ko je
nit Ni i je kri vi ce vr sta dru tve nog pu to ka za u ro ma nu lik ko ji bi mo gao
po sto ja ti u vik to ri jan skoj En gle skoj, ako bi ste se po tru di li da per so ni fi ku-
je te Ni ko ga. Ne u hra nje na, uglav nom neo bra zo va na, osi ro ma e na er ka
du ni kog za tvo re ni ka, pot pu no de te za tvo ra, ona je oso ba ko ju si ste mi
ve li kih ro ma na ig no ri u. Ona je ni ko ko me du gu ju ob ja nje nje, ali ni ka-
kvog ob ja nje nja ne ma ni na po mo lu.
Ono to je od nje na i ni lo ne lik Ej mi, ve ozna ka pri pad no sti Ma la
Do rit je ste nje na ulo ga u pri i Ar tu ra Kle na ma, ulo ga na ja vlje na ne ka-
kvim autor skim fan fa ra ma, ni ma lo na lik na nje no uvo e nje (ona ni je
ni ta) u okvi ru si ea. U jed nom od mno go broj nih so li lo kvi ja o to me ta
mu je od re di lo ovu usa mlje ni ku sud bi nu, Ar tur raz mi lja o tu noj pro lo-
sti i ne do stat ku po sla, i pi ta se:
Od ne sre nih za bra na mo jih naj mla ih da na, pre ko stro gog i hlad nog do ma
ko ji im je sle dio, pre ko mog od la ska, mog du gog iz gnan stva, mog po vrat ka,
maj i nog do e ka, mog op te nja s njom, od ta da pa sve do da na njeg po po dne va
sa si ro tom Flo rom... ta mi je iza lo u su sret!
Vra ta su mu se ti ho otvo ri la, i ove iz go vo re ne re i pre nu le su ga, i do le
kao da su od go vor:
Ma la Do rit.
Ov de je ve za iz me u Ar tu ra i Ej mi i sto li na: ona je od go vor na nje-
go ve ma ne, ne do sta tak ko ji ga a lje u svet; uvi a nje nje ne pra ve vred no-
sti (i lju ba vi pre ma nje mu) da e knji zi ro man ti no sre an kraj. A spa ja nje
Ar tu ra i Ej mi (sje di nje nje jo jed nog pa ra sa slo vi ma C i D ko ji se ja vlja
u mno gim Di ken so vim ro ma ni ma, u bes ko na noj igri sa sop stve nim ini ci-
ja li ma)
34
ta ko e je deo auto cen tri nog si ej nog me ha ni zma u knji zi i zah te-
va mno go pom ni ju pa nju.
Upra vo kroz ve zu ova dva li ka (i nji ho vu isto ri ju) Di kens osmi lja va
si e, po ve zu ju i li ni bol i dru tve nu ne prav du. Ipak, ovo de lo ne po i va
na te o rij skoj ili me ta pro znoj struk tu ri, ve na me ta fo ri nom pre la zu ko ji je
na i nio Ar tur Kle nam li no. Na kon oe ve smr ti, Ar tur se vra tio iz du gog
iz gnan stva sa dva pi ta nja: jed nim, ko je ni ka da ne po sta vlja i ko je gla si:
Za to sam ta ko tu an?; i dru gim, ko je po sta vlja stro goj maj ci i ta ko otva-
ra za plet: da li je nje gov otac imao ika kva taj na se a nja ko ja su ga uz ne mi-
ri va la, pe kla mu sa vest?; da li je mo gu e, maj ko, da je ika da iko me ui nio
ne to na ao, a da se ni je odu io? Ovo pi ta nje, ne sa mo o sa ve sti sta ri jeg
Kle na ma ne go i o te ko sklo plje nim po god ba ma po ro di ne fir me, iza zi va
e stok od go vor go spo e Kle nam:
34
Ovo je pr vi pri me tio Ste ven Mar cus, Dic kens from Pic kwick to Dom bey, Nor ton,
New York 1965, 246; dru gi par u ovom ro ma nu i ne Dojs i Kle nam, ali upra vo ova
upo tre ba dva ini ci ja la u bra nom si eu sna no i jet ko po ni ta va po nov no spa ja nje nje-
go vog ime na.
50 Ako ika da vi e sa mnom na ne tu te mu, od re iu te se; ta ko u te is te ra ti
kroz ova vra ta da e ti bo lje bi ti da si od ro e nja i veo bez maj ke. Ni ka da vi e
ne u e le ti ni da te vi dim, ni da te u jem. A ako, po sle sve ga, bu de mo rao da
do e u ovu mr klu so bu da me gle da ka ko le im mr tva, ako uz mog nem to
da ui nim, te lo e mi kr va ri ti ka da mi pri e.
Go spo a Kle nam na uvr nut na in ui va u si li ni ove pret nje, ali nje-
na u stri na ne uut ku je Ar tu ro va pi ta nja. Ume sto to ga, skre e ih na je di nu
eks cen tri nost ko ju mo e na i u maj i noj ku i, na pri su stvo Ej mi Do rit,
tog na ra tiv nog e fa. Pra te i je di ni pu to kaz ko ji ovaj Edip ima, Ar tur sle-
di tu e nu sve do oe vog sta na u za tvo ru Mar al si, gde je go spo din Do rit
utam ni en zbog du ga. Po to se tu na ao i ka da ga slu aj no za klju a ju u
za tvo ru na jed nu no, Ar tur (pro go njen mi sli ma o mr tva ci ma iz za tvo ra,
da li se dr e sprem ni san du ci za lju de ko ji bi tu mo gli da umru?), pra vi
iz u ze tan skok pre ma ana lo gi ji:
A ta ako je nje go va maj ka ima la u dan, sa mo njoj do bro znan raz log da po pu-
ta ovoj jad noj de voj ci! A ta ka da bi za tvo re nik ko ji sa da mir no spa va... po tra-
io nju kao kraj nji iz vor svo ga pa da...
U gla vi mu mu nje vi to si nu mi sao.
35
U tom du gom za to e ni tvu ov de, i u
nje noj du goj za tvo re no sti u so bi, da li mo ja maj ka na la zi po stig nu tu rav no te u?
Pri zna jem da sam bio sa u e snik u za to e ni tvu tog o ve ka. Zbog to ga sam na
ne ki na in pro pa tio. On je pro pao u svom za tvo ru; ja u svom. Pla tio sam ka znu...
On ve ne u svom za tvo ru; ja ve nem u svo me; ne u mo lji va prav da je za do vo lje na;
ta du gu jem po ovom ra u nu!
Iz ovog sko ka, ove mu nje vi te mi sli, ove e lje za po ve zi va njem ni ti nje-
go vog i vo ta i raz u me va njem taj ne oda kle je do ao (i mo da gde bi po sle
to ga mo gao da kre ne), pro is ti e si e Ma le Do rit. Bu du i da je sli no ono me
to za mi lja da nje go va maj ka mi sli, Ar tur vi di si e kao ne u mo lji vu prav-
du, kao niz pa ra le la, ci klu sa do ga a ja, i e li da za o kru i, da upot pu ni
svo ju pri u.
Sve to sle di u ro ma nu pro is ti e iz Ar tu ro vog po ku a ja da po ve e svo-
ju pri u sa pri om Ej mi Do rit. Nje go va pr vo bit na ra do zna lost sva kim se
da nom po ve a va la dok ju je po gle dom tra io, vi ao je ili ne, i o njoj raz-
mi ljao. Pod uti ca jem glav ne ide je, ak mu je pre lo u na vi ku da u se bi
ras pra vlja o mo gu no sti da je ona na ne ki na in s tim po ve za na. Ko na no
se od va io da po sma tra Ma lu Do rit i sa zna ne to vi e o nje noj pri i. U
e stom po gla vlju da ta nam je pri a o Ej mi i nje noj po ro di ci (Otac iz Mar-
al si ja), a u sle de im po gla vlji ma Ar tur du blje pra ti isto ri ju nje ne po ro di ce
u me te u mo der ne En gle ske. Ta ko se spa ja ju dru tve ni si e ro ma na (ta ne
va lja sa En gle skom) i Ar tu rov po je di na ni si e (za to sam ta ko ne sre an),
a i ta lac se upo zna je sa i ro kom le pe zom dru tve nih ti po va, kla sa i ud-
35
Kur ziv je na.
O DIKENSU
51
nih po je di na ca ko ji is pu nja va ju to pre na tr pa no plat no ro ma na. U na po ri-
ma da raz u me du go ve go spo di na Do ri ta, on pr vo od la zi u vla di ne pra zno-
slov ne usta no ve. Ka da se na e ta mo, su sre e se sa ne ka da njim dru ga rom
iz ka ran ti na, go spo di nom Miglsom (i ja je er ka Pet pri vu kla Ar tu ra na
po et ku knji ge), i upo zna je se sa Da ni je lom Doj som, pro na la za em ko ji
ima fa bri ku u jed nom od si ro ma ni jih kra je va Lon do na, Bli ding Hart Jar du
(Ba ti kr va vog sr ca). Kle nam sa Doj som pu tu je u Bli ding Hart Jard, u po tra-
gu za go spo di nom Plor ni om, biv im du ni kom iz Mar al si ja ko ji mo da
zna vi e o du gu go spo di na Do ri ta, a na i jem je pro zo ru Ej mi Do rit sta vi la
oglas o ne za po sle noj va lji, po mo u ko ga je i do bi la po sao kod go spo di na
Kle na ma. Je dan pri me rak ogla sa ko ji je Ej mi na pi sa la za se be dat je go spo-
di nu Ke zbi ju, Plor ni o vom sta no dav cu i pa tri jar hu Bli ding Hart Jar da,
a ta ko e ocu mla da la ke lju ba vi Ar tu ra Kle na ma, Flo re, ko ja se u ro man
vra a sa pom pe znim go vo rom, i ko ja je, ubr zo shva ta mo, dra ga na iz sen ke
Ar tu ro ve ne iz re e ne, ne uz vra e ne lju ba vi pre ma Pet Migls. Ukrat ko (ako
se ta kva re mo e upo tre bi ti ak i za ovaj ma li deo si ea ro ma na), tra ga-
nje za raz u me va njem od no sa iz me u zlo i na go spo e Kle nam i pri e ma le
Do rit ono je to vo di Ar tu ra u da lji svet. Ka da od bi ja ju da od go vo re na nje-
go va pi ta nja (Du e mi, ka e mla di Bar nakl ka da Ar tur do e u kan ce la ri je,
ne sme te da do la zi te ova mo go vo re i ka ko e li te da zna te), mo i dru tva
i hlad na maj ka kod ku e iz gle da da ne smu te sa mo Ar tu ra, ne go i bi lo ko ji
po ku aj da se iz gra di po ve za na ili ute na pri a.
to rad nja da lje od mi e to se i ni da se sve vi e na vo de do ka zi o dru-
tve noj ne prav di, a ne du ne r tve su raz ba ca ne na o ko lo: knji ga na kra ju
iz gle da kao zbir ka si ro te, usa mlje ne ili gad no za po sta vlje ne de ce, od ko jih
sva po sta vlja ju ne ku ver zi ju pi ta nja ta su mi ura di li? Go spo i ca Vejd,
Ta ti ko ram, Ar tur i Ej mi svi do jed nog po pri ma ju iz gled ne za ko ni te de ce
sve ta ko ji je, opet, vr lo rav no du an ro di telj. S dru ge stra ne, si e stva ra
sve kom pli ko va ni je me ha ni zme za iz bor de ce ili ka ko ka e pri po ve da
ka da Penk sov ga zda opi su je ka ko je nje go va ro e na er ka pro la kroz svo-
je pro be: go spo din Rag mo gao je da upo tre bi tu re pre ci zni je u jed ni ni.
Ro man se okre e za ko nu, a po seb no za ko nu o na sle i va nju, da bi ura dio
ono za ta se Ar tur na da da e po sti i nje go va is tra ga iz vr io ne u mo lji vu
prav du. Ipak ni je sa svim iz ve sno da e bi lo mno go broj ni si ei u ro ma nu
bi lo mno go broj ne uz bur ka ne e lje na od go va ra ju i na in raz re i ti pi ta nja
na sled stva, kra e i is ku plje nja. Si e mo ra po sta ti ve o ma ener gi an da bi se
to po sti glo, i ne ma zbo ra da je ak i po Di ken so vim stan dar di ma ovo ve o-
ma zbu nju ju i si e. On je to li ko kom pli ko van da su ured ni ci Pen gvi no vog
iz da nja ro ma na sma tra li za shod no da i ta o ca upo zna ju sa sa et kom epi-
zo da o na sled stvu na kra ju knji ge a ovaj ured ni ki sa e tak je sam po se bi
52
ne ta an.
36
Iz gle da da smo se ov de vra ti li na te ren vik to ri jan skih kri ti a ra:
ak i ako ve ru je mo ka ko ro man pred se be ni je po sta vio ne sa vla div za da tak
sta viv i pat nje dru tva i po je din ca pod isti na ra tiv ni krov, zar ne ma osnov-
nih pro ble ma sa Di ken so vom kon struk ci jom; ni je li ovaj si e, jed no stav no,
pot pu ni pro ma aj?
Ne mi slim ta ko; ili ta ni je, mi slim da se pro blem si ea mo e re i ti
po mo u Di ken so vih sjaj nih eks pe ri me na ta iz sre di ne ve ka. Ka ko se ro man
raz vi ja u odvo je ne si ee, ili ta ni je, ka ko se raz vi ja u za seb ne na ra ci je Ar tu-
ra i Ej mi, lak e nam je da sa svim uspe no po ve e mo raz ne de lo ve knji ge.
Ne to od ovo ga oba vlja se kroz me ta fo ru (a, ka ko sam ve na go ve sti la, sre-
di nje me ta fo re za tvo ra i dru ma tu oba vlja ju ve i deo po sla), ali mno go
to ga ostva re no je po mo u si ej ne ana lo gi je ko ja nas pod sti e da se usred-
sre di mo na pa ra lel ne i no ve u sa svim uda lje nim sce na ma, me u li ko vi-
ma ko ji se mo da ni ka da ni su ni sre li. Po seb no je Ej mi pod lo na opa a nju
ko li ki deo sve ta li i na za tvor Mar al si: ka da pr vi put do e u Evro pu, za mi-
lja ka kav bi [Blan do a] bio u sce na ma i me sti ma nje nog is ku stva, ali to
je du e tu, to se vi e i ni u ce li ni, Ma loj Do rit li no, da isto ovo dru tvo
[vi so ko dru tvo u Ve ne ci ji] u ko me i ve, ja ko li i na vi u vr stu Mar al si-
ja [Lju di] bi obi no od la zi li su tra dan ili idu e ne de lje, i ret ko su zna li
ta na me ra va ju, i ret ko su i ni li ono to su go vo ri li da e i ni ti, ili ili ta mo
gde su re kli da e ii: po sve mu ovom opet, ve o ma pod se a ju na za tvor ske
du ni ke. Ro man svo je dej stvo ostva ru je ovim neo e ki va nim po re e nji ma,
pri e mu i li ko ve stal no sta vlja u neo e ki va ne ve ze, pa se Ej mi i Pet Migls
(dve e ne ko je Ar tur Kle nam vo li) sre u u Ita li ji, a Blan doa ta jan stve no
ne sta je po to se raz me tlji vo pred sta vi u ku i go spo e Kle nam. Ali ovo osla-
nja nje na me ta fo ru i slu aj nost ta ko e je vr sta pri po ved nog za vo e nja, ko je
nas na vo di da se za pi ta mo ko li ko su ti si ei ba de ter mi ni sa ni; za pra vo,
mo e mo li da po ve e mo obe dru tve ne gru pe, sme te ne iz me u ne prav de
na ne te u jed nom fik ci o nal nom sve mi ru i bo la ko ji se ose a u dru gom, ili
tre ba tek da pra ti mo var lji vi pla men neo e ki va nih su sre ta? Da se vra ti mo
naj ra ni jim iz ja va ma go spo i ce Vejd o pri po ved nom de ter mi ni zmu: ko li ko
je do ga a ja za cr ta no da nam se de se i ko ih je za cr tao?
Ar tur mi sli da taj na, i pr vo bit na ne prav da, le e u si eu na sled stva; i na
ne ki na in je u pra vu. Ni je go spo a Kle nam (a ni po slo va nje) ui ni la ni ka-
kvo zlo go spo di nu Do ri tu ko ji se, is po sta vlja se, uva lio u du go ve na sta-
36
Ova na po me na (Apen diks A: Ras plet Ma le Do rit) ta no na vo di na to da Gil-
bert Kle nam, stric Ar tu ro vog oca, ose a to li ku kri vi cu zbog po sto ja nja Ar tu ro ve pra ve
maj ke, da joj opo ru kom osta vlja hi lja du gvi ne ja; ipak, dva pa su sa ka sni je, ured nik se
zbu nju je i tvr di da je Ar tu rov otac dik ti rao do da tak te sta men tu ko ji uno si ovu pro me-
nu u nje go vu opo ru ku. Ove pro me ne je, na rav no, dik ti rao brat Ar tu ro vog de de (Lit tle
Dor rit, ed. John Hol lo way Pen guin Bo oks, 1967); apen diks je pre tam pan i u naj no vi-
jem iz da nju (Pen guin Bo oks, 2003) ko je su pri re di li Step hen Wall i He len Small.
O DIKENSU
53
ro mo dan na in, tro e i vi e ne go to za ra di. Nje go vo du go za to e nje ni je
nje na kri vi ca, ni ti kri vi ca ne za ja lji ve e lje za sti ca njem bo gat stva u po slu,
ne go kri vi ca ve li ke bi ro krat ske be smi sli ce da se du ni ci za tva ra ju. Ona je,
ka ko sa zna je mo, ui ni la na ao Ej mi Do rit, bu du i da je uki nu la do da tak u
opo ru ci po koj nog stri ca nje nog mu a, ko jim se osta vlja ma lo na sled stvo
naj mla oj er ki [ko ju po kro vi telj mla de e ne mo e do bi ti sa pe de set go di-
na], ili, (ako ne bu de imao ni jed nu), naj mla oj er ki [nje go vog] bra ta, za
nje no pu no let stvo. Po mo u svo je vr sne si ej ne maj sto ri je, Di kens je osi-
gu rao da ne to bo gat stva Kle na mo vih ipak na e na i na da do e do Ej mi.
Ka ko? Po kro vi telj je Fre de rik Do rit, brat Oca iz Mar al si ja; na rav no, nje-
go va si no vi ca je Ej mi; na sled stvo je nje no, a mno go go di na taj no ga u va
go spo a Kle nam. Ali mla da e na, ko ju opo ru ka nig de ne po mi nje po i men-
ce, pra vi je su bje kat si ea. O njoj zna mo ja ko ma lo, osim da je bi la si ro ma-
na pe va i ca, ko ju je Fre de rik Do rit pod u a vao i ti tio, da je osvo ji la sr ce
oca Ar tu ra Kle na ma; ve o ma ka sno u ro ma nu sa zna je mo da je bi la i pra va
maj ka Ar tu ra Kle na ma. Zlo in zbog ko ga je o vek na sa mr ti ose ao gri u
sa ve sti bi lo je nje go vo osta vlja nje istin ske lju ba vi, a po sled nje re i, tvo ja
maj ka, ne od no se se na go spo u Kle nam, ne go na e nu o i jem po sto ja nju
Ar tur uop te, osim po sop stve nom bo lu, ni je znao.
Ova opo ru ka raz log je to je go spo a Kle nam po tra i la Ej mi, ne bi li
po ku a la da joj ne ka ko vra ti ono to joj je ukra la, a i ta lac spre man da po ve-
zu je ta ke si ea mo gao bi po mi sli ti da je to sre di te ro ma na: kra a na sled stva
go spo e Kle nam, pod stak nu ta i nje nom sek su al nom lju bo mo rom i ver skim
a rom, vr sta je zlo i na ko ji je Ar tur na me rio da ot kri je i is pra vi. Mo da se
ovo mo ra oprav da ti do kra ja ro ma na, i to je ne to to sa mo pra vil no uob-
li en si e mo e ob ja sni ti i is pra vi ti. Ali ako je to ta no, za to ro man ne nu di
je dan, ne go dva si ea sa opo ru ka ma? Ovaj dru gi si e ot kri va se uz jo ve u
slu aj nost ne go pr vi: dok je pr va opo ru ka a mi la pri ta je na dok je slu gin
brat bli za nac ni je po ka zao ne va ljal cu Blan doa, a dru gi slu ga na uo taj ne
u snu, do tle dru ga opo ru ka ni je za ni ma la ba ni ko ga. Sta ja la je mir no sve
dok Penks, uvek u po tra zi za bo gat stvom ko je e ka od sut ne na sled ni ke, ni je
uo ime Do rit. U stva ri, ka ko nam ka e, is tra i vao je Kle na me iz Korn vo-
la a pro na ao je Do ri te iz Dor set i ra, pa je s tim po ve zao ime Ej mi, ko ju
je ne dav no sreo. Kao igra slo vi ma ko ja se ot me kon tro li, ta ko i ovo na sled-
stvo de lu je kao da u de sno lu ta od li ka do li ka, dok na nje ga ko na no pra vo
ne stek ne go spo din Do rit, i pri de stek ne pra vo na go spod stvo ko je su mu
pod mu klo ote le go di ne u Mar al si ju; na kra ju, ka da u je za bo gat stvo, ma la
Do rit po vo dom oca ka e: Vi de u ga, ka ko je dav no pred vi de la mo ja si ro ta
maj ka. Sa ovim bo gat stvom, ka ko za mi lja mo, si ro ma tvo se pre tva ra u
ime tak, ne sre a u sre u, a gu bi tak u na dok na du.
Na rav no, ne de a va se ni ta sli no. Ovo bo gat stvo ne sta je ud no va to
kao to se i po ja vi lo, po to ga stra i kri vo tvo ri telj i lo pov Merdl; iako je
54
na me nje no da, po smr ti oca, pri pad ne Ej mi, ono (do sta na lik na na sled-
stvo Kle na mo vih ko jeg se od ri e) ne sta je, i tek po to ne sta ne vi di se da
je ono ne pre kid no bi lo sa mo si ej ni po stu pak. Ne sta ja nje ovog bo gat stva
ipak je vi e od ot kri a po kva re no sti dru tva ko je je ve ro va lo u Mer dlo vu
a rob nja ku spo sob nost da stva ra bo gat stva, pre ne go ne sla ne a le na ra un
za slu nog (ali se bi nog) go spo di na Do ri ta. To je upra vo tre nu tak ka da se
Di kens hva ta u ko tac sa pi ta njem ko jim smo za po e li rad: ne ko je ko me
ta ura dio, ne go ta mo e ui ni ti bi lo ko ji si e ili bi lo ka kav po je di na ni
po stu pak ko ji po ve zu je li ko ve? Po et na za mi sao si ea, a si gur no i mno gih
nje go vih li ko va, uklju u ju i tu i Ar tu ra Kle na ma, gla si da se bo gat stva mo gu
po me ra ti ta mo-amo, rad nje do vo di ti do pra vog ci lja, ta ko da se mo gu is ku-
pi ti ne sa mo lju di, ne go i pro lost. Ovo ve o ma pod se a na ono u ta je ra ni
Di ken sov ro man ve ro vao: Oli ver mo e do bi ti na sled stvo svog oca; Ni ko la sa
Niklbi ja mo e spa sti po ro di ca i ribl; gre si Ral fa Niklbi ja raz bi ja ju se o gre-
ni ko vu gla vu. To je ver zi ja si ea ko ju su iz gle da mno gi nje go vi sa vre me ni ci
od ba ci va li a opet, ro ma ni kao Dejn Ejr ili ak Midlmar vra a ju joj se sa
ve im ili ma njim ste pe nom iro ni je, ali ipak sa pri zvu kom ne iz be ne i za slu-
e ne sud bi ne.
37
U po et ku iz gle da kao da Ma la Do rit po se du je istu tran sfor-
ma tiv nu si ej nu za mi sao: Kle na mo va tu ga mo e se ubla i ti; kal si ro ma tva
go spo di na Do ri ta mo e se spra ti; go di ne ukra de ne ju na ci ma mo gu se vra ti ti,
ili is pra vi ti, ili pre tvo ri ti u zla to. Ako se u da tu za mi sao, a mi slim da su i
Di ken so vi kri ti a ri upra vo to ima li na umu, uple te i po no vo za ple te do volj no
si ej nih ni ti, sa ma pri a (i sa ma isto ri ja) mo e se do ve sti u red.
Ali svet Ma le Do rit sa svim je dru ga i ji. To to Ar tur sle di nit i e zlog
na sled stva (neo stva re ni do da tak te sta men tu) ne mo e od nje ga da na pra vi
sre nog o ve ka, kao to ni slu a jan pro na la zak Do ri ta iz Dor set i ra ne
mo e da vra ti Vi li ja ma Do ri ta ta mo gde je bio pre Mar al si ja. Ka ko Ej mi
ka e: ta god da smo ne kad bi li (to ja je dva da i znam), odav no smo to
pre sta li da bu de mo; za mi sao is ku pi telj skog si ea ni je ni ma lo uspe ni ja od
pre kli nja nja go spo di na Do ri ta upu e nog za tvo ru ko ji e ga dr a ti do ve ka:
Zbri i te ga sa li ca ze mlje i [da] po ne mo iz no va. Go spo din Do rit umi-
re uve ren da je po no vo u udob noj be di Mar al si ja (mno go smi re ni ji ne go
to je bio u ne si gur nom bo gat stvu); na kra ju ro ma na ni je ja sno ak ni da
li je Ej mi Ar tu ru is pri a la pri u o nje go voj pra voj maj ci, jer je e na ko ja ga
je po di gla, ko li ko god bi la po ga na, mo li la Ej mi da Ar tu ru do zvo li da i vi
u za blu di u ko joj je to li ko i veo, ba rem do nje ne smr ti. U su ti ni, mol ba
go spo e Kle nam da Ej mi pre sta ne da tra i si e i od rek ne se mo gu no sti
ot kri va nja taj ni sna no de lu je na i ta o ce i po bu u je ne ke od Di ken so vih
37
Na za jed ni ki pri ja telj, sa dvoj nim ot kri i ma i is ku plje njem naj i sti jeg zla ta,
vra a se do ne kle ovom iz nu e nom osmi lja va nju si ea sud bi ne; za ni mlji vo bi bi lo is pi-
ta ti da li je ova oso bi na, pre ne go obi lje i vih li ko va, na ve la to li ke kri ti a re da se ob ra-
du ju nje go vom po vrat ku ra ni joj Di ken so voj pro zi.
O DIKENSU
55
naj u pe a tlji vi jih re e ni ca. Ne daj da ika da ose tim, ka e go spo a Kle-
nam neo e ki va no, dok sam jo i va, da umi rem nje mu na oi, i da sa svim
ne sta jem pred njim, kao da me e e mu nja i gu ta ze mlja. Istu e sti nu ko ju
je po ka za la ra ni je, pre te i Ar tu ru ako bu de tra io od go net ku oe ve pri e,
sa da usme ra va pro tiv se be, za mi lja ju i ka ko gu bi(m) me sto ko je sam u
nje go vim oi ma ima la ot ka ko ga znam, osta ju i bez one sit ni ce ko ja ju
je odr a va la u i vo tu, isto kao to si ej ni me ha ni zam od re u je sna la e nje
i ta o ca kroz ro man.
Ko li ko zna mo, taj nu go spo e Kle nam u va Ej mi. On da bi, iz gle da,
Ar tu ro vo tra ga nje za zna njem oti lo u or so kak: iako oprav da no ose a da
po sto ji pri a s one stra ne li nog gu bit ka, ve za na za ne prav du pre ma nje-
go vom ocu, ni je ja sno da li on ika da sa zna je o ka kvoj je pri i re, ni ti je
ja sno ka ko je ta pri vat na tra ge di ja po ve za na sa vla di nim usta no va ma ili sa
mno gim ne sre a ma ko je je rav no du ni svet na neo jad nim r tva ma dru tva;
ni ti je ita ja sni je ka ko bi Ar tur kroz po ku aj da ot kri je si e mo gao sa zna-
ti isti nu o be lom sve tu. Iako ro man dru tve ne gru pe, kao to to i ni u
Su mor noj ku i, uvek po sta vlja pi ta nja: Ka kvih tu ima ve za? ta je to to
po ve zu je Doa, i sta a uli ce sa lej di De dlok, ili, u ovom ro ma nu, ta po ve-
zu je iz gu blje nu maj ku sa Ke zbi jem Pa tri jar hom ili Ma lu Do rit sa lor dom
De ci mu som Taj tom Bar na klom ve za ni je sa svim ja sna. U tom smi slu vik-
to ri jan ski i ta o ci mo da ni su sa svim po gre i li: plat no je isu vi e na tr pa no,
isu vi e ima ju na ka, rad nja je isu vi e ras pli nu ta.
Ovo pre upu u je na to da Di kens ni je imao pra vi tip si ea, ne go da
ni je imao do volj no si ea. U po re e nju sa ro ma nom ko ji ima sa vr e nu
si ej nu kon struk ci ju, Midlmar (vr lo ve ro vat no stan dard na ko ji su se, pret-
po sta vljam, ovi kri ti a ri ne sve sno na sla nja li), ka sni ji ro man sa vr e no ob u-
hva ta sve, ali to i ni na met nuv i svo jim ju na ci ma pra vil nu i za o kru e nu
sud bi nu. Do ro tea Bruk od u sta je od po ku a ja da shva ti En gle sku i, u bra ku
sa Vi lom La di slo om, po vla i se u sop stve nu sre u; Ar tur i Ej mi se ne po vla-
e. Mo da od u sta ju od po ku a ja da pro na u je dan je di ni na in shva ta nja
sve ta (ili pro sto re e nje za sve nje go ve pro ble me), ali ne uz mi u od po ku-
a ja da na i ne ve zu, da za se be na sli ka ju po ve za no i (da li se mo e re i?)
pre tr pa no plat no. To to si e Ma le Do rit ne vo di do ured nog mo ral nog
za klju ka, na kra ju kra je va, ne zna i da ne do no si ni ka kve za klju ke. Ar tu-
ro vo ana log no raz mi lja nje ka da je re o de ta lji ma ne mo ra bi ti is prav no
(go spo a Kle nam ne is ka ja va greh neo prav da nog za to e ni tva go spo di na
Do ri ta), ali je ono u bi ti is prav no. Go spo a Kle nam je lo e ui ni la po ku a-
va ju i da vo di mo ral ni i vot kao da je pu ko knji go vod stvo, a i ro man, od bi-
ja ju i da pri hva ti pro stu kon struk ci ju bi ro krat skog si ea, tj. tip si ea ko ji bi
li ko ve isu vi e la ko po pi sao i raz vr stao u pre tin ce, od nas tra i da ui ni mo
ve i na por. On od nas tra i da pi ta mo, kao da pi ta mo go spo u Kle nam, u
po sled njim po gla vlji ma ro ma na oka me nje nu, u ta njem iz dvo je nu iz in te-
56
re sne za jed ni ce sa dru gim li ko vi ma, ne ta je ona ui ni la? ne go ta na
kra ju po ve zu je je dan lik, jed nu oso bu sa dru gom?
Ma la Do rit: Ona ni je ni ta... ona je njen ef. Si e Ma le Do rit, kao
i si ei svih Di ken so vih ro ma na, ra nih i ka snih, tra i od nas ne sa mo da
bri ne mo o oni ma ko ji su ni tav ni, ne go i da pra ti mo nji ho ve e fo ve, eks-
cen tri nost, ud no va to sti. Iza zov Di ken so vog ro ma na bio je upra vo ono
to su nje go vi kri ti a ri ime no va li i lo e pro tu ma i li: po bu di ti si e iz tih pre-
na kr ca nih da ge ro ti pi ja, stvo ri ti ja snu vi zi ju dru tve ne po met nje, na pi sa ti
ro man od ono ga to su dru gi pod sme lji vo zva li nje go vim no vi nar skim
en gle skim.
38
Oi ve ti uli ce i od njih na pra vi ti si e, na te ra ti i ta o ce da ba za ju
po pu noj rad nji i pra te ve ze da li je bi lo iza zov ni jeg po stup ka u En gle-
skoj pe de se tih go di na XIX ve ka, u vre me ka da su iz ra zi te po de le u dru tvu
od i ta o ca tra i le da se ne oba zi re na lju de iz raz li i tih sve to va? Go spo din
Do rit ne mo e iz no va da is pi e pro lost, kao to u di; go spo a Kle nam ne
mo e da uni ti bu du nost, ma ko li ko se tru di la; ju na ci ko ji u Ma loj Do rit
uspe va ju upra vo su oni ko ji, uza sve uza jam ne raz li ke, uspe va ju da pot pu no
i ve u sa da njo sti. Ma la Do rit se obi no i ta, i to ne po gre no kao ro man
ko ji ka nja va one to e le da za bo ra ve pro lost ka ko Ej mi pre kor no ka e
ka da se Ar tur u di za to ona ima po volj no mi lje nje o za tvo ru:
za i sta bi od me ne bi lo ne za hval no da za bo ra vim da sam ta mo pro ve la mno ge
mir ne i ugod ne a so ve; da sam ta mo ima la sjaj nog dru ga; da sam ta mo ko lo-
va na, ta mo ra di la i ta mo vr sto spa va la. Mi slim da bi bi lo go to vo ku ka vi ki i
okrut no da, po sle sve ga, ne bu dem ma kar ma lo ve za na za nje ga.
Ali, to je klju no, ona ne mi sli sa mo na te dru go ve ili te a so ve, ili
sa mo na to to je ne ka da ra di la; ni ti bud na sa nja (kao to to i ni njen otac)
zi da ju i ku le u va zdu hu i i ve i u nji ma. Cilj ce lo kup nog si ea, na iz o pa-
en ali di van na in, u Di ken so vom sve tu zna i oi ve ti sa mu sa da njost,
po vra ti ti lju de u i vot ko ji i ve sa da i ov de. Mo da nas je na ra tiv na te o ri ja
na ve la da i ta mo i ar ko oe ku je mo po vra tak pro lo sti, da isu vi e pre da-
no po ku a va mo da za mi sli mo bu du nost. Upr kos sve mu to me, Ma la Do rit
sjaj no uspe va da po kre ne i ta o ce, put ni ke kroz vre me i pro stor, ona ume
da nas vra ti sa mom i vo tu ko ji le i tik uz nas, u ko me (ka ko nas pod se a u
za klju ku) bu ka di je i ne str pljiv ci, i nad me ni i ne po slu ni i oho li, za bri-
nu ti i lju ti ti ga la me po obi a ju. Ima li ita bo lje ne go da se, pod uti ca jem
ovog iz vr snog si ea, kao Ar tur i Ej mi, ne raz dvoj ni i bla e ni, ko na no vra-
ti mo sva ko dne vi ci? i ni mi se da je to sa mo po se bi do volj no otro um no.
38
Ne pot pi san pri kaz Li brary iz da nja Di ken so vih De la (Sa tur day Re vi ew, 5, 8 May
1858, 474475).
57
KEROLIN DEVER
PSIHOANALIZA DIKENSA*
U ana li zi vi e raz li i tih Di ken so vih ro ma na ras pra vlja se o ne kim aspe ki ti ma psi-
ho a na li ze za sno va ne na Froj do vim poj mo vi ma tra u ma, e lja i sek su al nost, de ti nja
na iv nost, po ti snu to, unu tra nje pro i vlja va nje. Od nos bi o gra fi je i stva ra la tva iz u-
a va se u du bin skoj rav ni, a ne na osno vu pu ke fak to gra fi je.
Klju ne re i: psi ho a na li za, Frojd, Di kens, tra u ma, vik to ri jan ski ro man
Raz log zbog ko jeg sva ki i ta lac vo li da vi di i vo te Di ken sa i Froj-
da u pa no ram skom pre se ku le i u to me to su obo ji ca u stva ri
he roj ski li ko vi Frojd he roj mi lje nja, a Di kens he roj knji ev-
no sti. ta vi e, obo ji ca su bi li sve sni da ima ju he roj sku sud bi nu i
he roj sko-mi to lo ku struk tu ru i vo ta.
Sti ven Mar kus
1

Ne sa mo da bi od je ci za mr li, kao da su ko ra ci ne sta li, ne go bi se
ume sto njih u li od je ci dru gih ko ra ka ko ji ni ka da ni su ni na i-
nje ni, i za mr li bi za u vek kad se ui ne na do hvat ru ke.
arls Di kens
2
arls Di kens i Sig mund Frojd bi li su ne znan ci, a kao da su se pri sno po zna-
va li. Po sve e ni je din stve nom hu ma nom pre ga la tvu, tra ga li su za raz u me-
* Izvor: Carolyn Dever, Death and the Mother from Dickens to Freud: Victorian
Fiction and the Anxiety of Origins, London 2006, 81105 [prvo izdanje: Cambridge
University Press, New York 1998]. Apstrakt i kljune rei deo su redakcijske opreme
teksta.
1
Ste ven Mar cus, A Bi o grap hi cal In cli na tion, In tro spec tion in Bi o graphy: The
Bi o grap hers Qu est for Self-Awa re ness, The Analytic Press, Hills da le 1985, 303.
2
Char les Dic kens, A Ta le of Two Ci ti es, Ox ford Worlds Clas sics, Ox ford Uni ver-
sity Press, New York 1998, 116.
AUTOR: ,
UDK: 821.111.09 .
159.964.2
Prevod
58
va njem iz go vo re nih i ne iz go vo re nih e lja uza jam no po ve za nih ljud skih
bi a, sa ne sa zna tlji vom pro lo u, utva ra ma op sed nu tim sa da njo u i pre-
da tim bu du no sti. Di kens i Frojd bi li su po sma tra i ljud skog i vo ta i tvor ci
sme lih pri a o ka rak te ru.
Obo ji ca su bi li i vik to ri jan ci. Psi ho a na li za je izum vik to ri jan skog
pe ri o da. Di kens je bio ro man si jer, ured nik i jav ni be sed nik; imao je isto
to li ko ve ze sa pre po zna tlji vom kon struk ci jom vik to ri jan ski kao to je i
Frojd, ko ji je pi sao na kra ju tog ve ka, imao ve ze s nje go vom de kon struk-
ci jom. Op te uzev, Di kens i Frojd su iz u zet no sim pa ti ne fi gu re, kraj nje
su prot no sti, a opet de le istu za bri nu tost, ista pi ta nja, za klju ke, pa ak i
me to de. Obo ji ca se za ni ma ju za de cu i de tinj stvo; za iz ra a va nje li no sti i
ne spo sob nost te li no sti da spo zna sa mu se be; za ne u kro ti vost ljud ske erot-
ske e lje; i za uu po ro di cu, ma nje kao za ideal ili da tost, a vi e kao za ne to
to je ste e no te kom bor bom, to je skla di te strep nji i pa to lo gi ja, kao i
vr li ne, isti ne i sta bil no sti.
Iako ima ju do sta za jed ni kog, ipak se Di kens i Frojd ni su ne po sred no
su sre li: Di kens je umro 1870, ka da je Sig mund Frojd bio je dva e tr na e sto-
go di nji de ak u Austri ji. Ime ar lsa Di ken sa ne po ja vlju je se ni u jed nom
in dek su u dva de set e tvo ro tom nom en gle skom Stan dard nom iz da nju ce lo-
kup nih psi ho lo kih de la Sig mun da Froj da, ni ti u pra te oj kon kor dan ci. Ovo
je vi e ano ma li ja ne go to to na pr vi po gled mo e iz gle da ti: glav ni ured ni ci
Stan dard nog iz da nja sa i ni li su In deks umet ni kih i knji ev nih de la ko ja
se ja vlja ju u Froj do vim spi si ma. U taj spi sak svr sta ni su mno gi bri tan ski
knji ev ni ci, me u ko ji ma su Dord Eli ot, Ra djard Ki pling, Don Mil ton,
Dejn Ostin, Do na tan Svift, Vi li jam ek spir i Oskar Vajld.
3
Ma da sm
Di kens ni je na ovom spi sku, froj dov ska psi ho a na li za pro a ra na je di ken sov-
skim ele men ti ma na i ni ma po sma tra nja, na i ni ma na ko je opi su je lju de,
su ko be, e lje i sek su al nost, mo ral ni i eti ki raz voj; i kao to ov de na me ra-
vam da po ka em pri po ve da kim stra te gi ja ma.
Ka ko Froj dov in deks sve do i, psi ho a na li za se uvek ba vi la knji ev no-
u. A knji ev nost se, kroz is tra i va nje osnov nih psi ho a na li ti kih za ni-
ma nja za svest i e lju, ba vi la psi hom. Jo od osni va nja, u pra sko zor je XX
ve ka, te o re ti a re knji ev no sti pri vla e no vi uvi di psi ho a na li ze u mo je zi ka
3
In de xes and Bi bli o grap hi es, The Stan dard Edi tion of the Com ple te Psycho lo gi cal
Works of Sig mund Freud, by Ja mes Strac hey (Ho garth Press, Lon don 1974). Sig mund
Freud, Let ters of Sig mund Freud, prir. Ernst L. Freud, prev. Ta nia i Ja mes Stern (Ba sic
Bo oks, New York 1975). Frojd je, na rav no, i tao Di ken sa. Pre ma sve do e nju nje go vog
bi o gra fa, Er ne sta Don sa, Frojd se bu du oj e ni Mar ti udva rao no se i pri me rak omi-
lje nog Di ken so vog ro ma na Dej vi da Ko per fil da. Za raz li ku od po zi tiv nog mi lje nja o
Ko per fil du, Frojd s dru ge stra ne ni je ma rio ni za Te ka vre me na ni za Su mor nu ku u,
kri ti ku ju i obe knji ge zbog te i ne. Za de ta lje vi de ti: Er nest Jo nes, The Li fe and Work
of Sig mund Freud, Ba sic Bo oks, New York 19531957, 104174.
O DIKENSU
59
i tran sfor ma tiv ne mo gu no sti knji ev nih tek sto va. I na rav no, knji ev nost
je, s dru ge stra ne, pre i na i la psi ho a na li zu: po ev od Froj do vog tu ma e nja
po ro di ne di na mi ke kroz op ti ku So fo klo vog Edi pa, pi sci su e sto psi ho a-
na li zi po kla nja li li ko ve u ko ji ma se opi su je slo e nost ljud ske du e.
Isto ri ja psi ho a na li ti ke kri ti ke kod Di ken sa pred sta vlja ogle da lo ce lo-
kup ne nje ne isto ri je. Od sa mo ga po et ka ova se kri ti ka od me ha ni zma ana-
li ze auto ro vih unu tra njih su ko ba, pro tiv re no sti i e lja, raz vi la u sred stvo
za raz u me va nje tek stu al nih slo e no sti, po seb no onih ko je su usred sre e ne
na pi ta nja ro da i rod nog iden ti te ta. Fe mi ni sti ka kri ti ka e sto psi ho a na li zi
za me ra njen mi zo gi ni te o rij ski me tod: si gur no je Frojd, mu ka rac ko ji je
ana to mi ju sma trao sud bi nom i tvr dio da su en ska te la ka stri ra na i da je
en ski um sa mo ble di i neo d go va ra ju i pre ten dent na pu nu sla vu fa lu snog
uspe ha mu kar ca, kriv to je po nu dio najg nu sni je od svih pa tri jar hal nih
mi zo gi nih na si lja. Ipak, u po sled nje vre me (i mo da mi mo in tu i ci je), fe mi-
ni sti ki i dru gi te o re ti a ri sek su al no sti pri hva ta ju psi ho a na li zu kao dra go-
ce no kri ti ko oru e ko je je ne pro ce nji vo za osve tlja va nje za ma nih iz o pa-
e no sti ljud ske e lje.
4

Ka ko su ge ne ra ci je kri ti a ra po ka za le, psi ho a na li ti ki me tod ve o ma
je po go dan za tu ma e nje i ana li zu Di ken so ve pro ze.
5
Ov de u ipak na ve sti
mi sao da je naj du blji od svih tih kri ti a ra bio onaj pr vi: sm Di kens, bri ljan-
4
Kao sa e tak pro men lji vo sti od no sa fe mi ni zma pre ma psi ho a na li zi vi de ti: The
Ac ti vist Un con sci o us: Fe min sim and Psycho a nalysis, u mo joj knji zi: Skep ti cal Fe mi-
nism: Ac ti vist The ory, Ac ti vist Prac ti ce, Uni ver sity of Min ne so ta Press, Min ne a po lis
2004, 5290.
5
Vi de ti, na pri mer, Hut ter (na po me na 6); Ni na Auer bach, Wo man and the
De mon: The Li fe of a Vic to rian Myth, Har vard Uni ver sity Press, Cam brid ge 1982;
Ka ren Cha se, Eros and Psyche: The Re pre sen ta tion of Per so na lity in Char lot te Bront,
Char les Dic kens, and Ge or ge Eli ot, Met huen, New York 1984; Ca rolyn De ver, De ath
and the Mot her from Dic kens to Freud: Vic to rian Fic tion and the An xi ety of Ori gins,
Cam brid ge Uni ver suty Press, Cam brid ge 1998; Law ren ce Frank, Char les Dic kens and
the Ro man tic Self, Uni ver sity of Ne bra ska Press, Lin coln 1984; Ma ri an ne Hirsch, The
Mot her/Da ug hter Plot: Nar ra ti ve, Psycho a nalysis, Fe mi nism, In di a na Uni ver sity Press,
Blo o ming ton 1989; John O. Jor dan, The Pur lo i ned Hand ker che if , Dic kens Stu di es
An nual, no. 18, 1989, 117; John Ku cich, Re pres sion in Vic to rian Fic tion: Char lot te
Bron te, Ge or ge Eli ot, and Char les Dic kens, Uni ver sity of Ca li for nia Press, Ber ke ley
1987; Ned Lu kac her, Pri mal Sce nes: Li te ra tu re, Phi lo sophy, Psycho a nalysis, Cor nell Uni-
ver sity Press, It ha ca 1986; Ste ven Mar cus, Dic kens: From Pic kwick to Dom bey, Ba sic
Bo oks, New York 1965; Jill Ma tus, Un sta ble Bo di es: Vic to rian Re pre sen ta ti ons of Se xu a-
lity and Ma ter nity, Man che ster Uni ver sity Press, Man che ster 1995; Da vid Lee Mil ler,
Dre ams of the Bur ning Child: Sac ri fi cial Sons and the Fat hers Wit ness, Cor nell Uni ver-
sity Press, It ha ca 2003; J. Hil lis Mil ler, Vic to rian Su bjects, Du ke Uni ver sity Press, Dur-
ham 1991; Di an ne F. Sa doff, Mon sters of Af fec tion: Dic kens, Eli ot and Bront on Fat her-
hood, Johns Hop kins Uni ver sity Press, Bal ti mo re 1982; Ale xan der Welsh, From
Copyright to Cop per fi eld: The Iden tity of Dic kens, Har vard Uni ver sity Press, Cam brig-
60
tan psi ho lo ki mi sli lac, avant la let tre. Za i sta, re kla bih da je bio ta ko mo an
psi ho a na li ti ki mi sli lac da je ne sa mo kao o vek ne go i svo jim ce lo kup nim
re per to a rom za pa a nja i na i na iz ra a va nja op se dao Froj da, op se dao psi-
ho a na li zu u za et ku, i do da na da na njeg na sta vlja da op se da na i ne na ko je
ljud ska bi a se bi i dru gi ma ob ja nja va ju sa me se be.
Pre sve ga, tre ba re i ne to o to me da li je psi ho a na li ti ka te o ri ja spo-
sob na da osve tli od nos iz me u auto ro vog i vo ta i nje go vog stva ra la tva.
U naj ra ni jim da ni ma, na osno vu do ka za pro na e nih u Di ken so voj pro zi,
po seb no u Auto bi o graf skom od lom ku, psi ho a na li ti ka kri ti ka bi la je uglav-
nom usme re na na po sta vlja nje di jag no ze po je di nih vi do va nje go ve li no-
sti. Usred sre u ju i se na tra u ma ti ne do ga a je u Di ken so vom de tinj stvu,
na ro i to na nje gov de a ki rad u Vo re no voj Fa bri ci ci pe la, ra ni psi ho a na-
li ti ki kri ti a ri ne po sred no su po ve za li Di ken so vo pred sta vlja nje de ti nje
ne vi no sti i iz daj stva s ne u spe hom nje go ve po ro di ce.
Ma da je ovo bio im pre si van is tra i va ki pra vac, ubr zo je po ka zao ogra-
ni e nja u sa moj ana li zi: spa ja nje de lo va bi o gra fi je i knji ev nog tek sta ni je
da le ko od ve lo kri ti a re u no va osve tlja va nja Di ken sa, u nje go ve knji ev ne
tek sto ve, ili u psi ho a na li zu kao kri ti ki me tod. U stva ri, kao in ter pre ta tiv ni
me tod, psi ho a na li za je ma nje ko ri sna zbog raz ma tra nja ra ci o nal nog, stvar-
nog i po zna tog, a vi e zbog na i na na ko ji pri stu pa onom to je ne po zna-
to ili sa zna tlji vo sa mo po sred no, po mo u ma te tek ovla no na slo nje ne na
isto rij sku stvar nost. Ka ko 1976. go di ne pi e Al bert D. Ha ter, naj mo ni je
di jag no sti ko oru e psi ho a na li ze je ste nje na spo sob nost da iz ve de ne sve-
sna i de ti nja zna e nja iz sve snog, zre log tek sta. Ovo na e lo re duk ci je [...]
do vo di do znat nog is kri vlja va nja, pri e mu svi do ga a ji, ka da se sa gle da ju
kroz po seb nu pri zmu ana li ti a ra, po i nju da iz gle da ju isto.
6
U ovaj pro blem,
pre ma Ha te ro vom mi lje nju, spa da raz li ka iz me u ono ga to je po zna to i
ne po zna to, sa zna tlji vo i ne sa zna tlji vo ar lsu Di ken su li no. On ob ja nja va:
Bi lo ko ja auto bi o graf ska iz ja va bi lo da je na pi sa na, no stal gi no za mi lje na ili
po sle ni za go di na pre pri a na na ana li ti a re vom ka u u sa mo je iz mi ljo ti na.
i nje ni ce se iz vr u, od no si pre far ba va ju, ne nu no zbog la i ili ube i va nja pu bli-
ke, ve pre zbog e lje po je din ca da raz u me pro lost ona ko ka ko je on shva ta, a
uvek je u sa da njo sti shva ta ne pot pu no.
7

Dru gim re i ma, auto bi o graf ske iz ja ve, bi lo da se da ju eks pli cit no ili
kroz za mr e ne ob li ke knji ev nog pred sta vlja nja, ob u hva ta ju al he mi ju pro-
de 1987; Ed mund Wil son, The Wo und and the Bow, Ox ford Uni ver sity Press, New
York 1947.
6
Al bert D. Hut ter, Psycho a nalysis and Bi o graphy: Dic kenss Ex pe ri en ce at War-
rens Blac king, Uni ver sity of Hart ford Stu di es in Li te ra tu re, no. 8, 1976, 2337, ov de
2526.
7
Isto, 23.
O DIKENSU
61
lo sti i sa da njo sti, i te nju da re tro spek tiv no i re tro ak tiv no raz ja sne ne ja-
sno e li ne isto ri je. Ta ko kri ti ar ko ji, na pri mer, Di ken so vo pred sta vlja nje
na pu te ne ma le de ce vi di kao od jek nje go vog po lo a ja kao na pu te nog
de te ta pred nost da je pro lo sti Di ken so vom de tinj stvu, na utrb sa da njo-
sti Di ken so voj sve snoj de lat no sti u zre lom do bu, sa su vi slim auto bi o graf-
skim iden ti te tom. Bi o graf sko i ta nje, isto ta ko, pro pu ta pri li ku da raz mo tri
Di ken sov trud kao umet ni ka: iako stva ra na osno vu ono ga to po zna je, on,
kao i sva ki umet nik, ra di na to me da pre i na i gra u iz sva ko dnev nog i vo-
ta u skla du sa svo jom je din stve nom in ter pre ta tiv nom vi zi jom. Za ni mlji vo
je i ta ti, re ci mo, lik Oli ve ra Tvi sta kao ra nji vog mla dog ar lsa Di ken sa. Ali
i ta ti ro man sa mo auto bi o graf ski zna i pro pu sti ti Oli ve ra Tvi sta kao Oli-
ve ra Tvi sta, umet ni ko de lo sa za vi snim zna e njem, ko je, kao i bi lo ko je
dru go umet ni ko de lo, ni je svo dlji vo na kru te od red ni ce jed nog je di nog ili
jed no stra nog tu ma e nja.
8
Ne ma sum nje da Di kens upo tre blja va li nu isto ri ju u umet no sti. Ipak,
se ti mo se uvi da ko ji i Frojd i Di kens s jed na kim na gla skom nu de: li na
isto ri ja je ne to e mu po je di nac, u stva ri, ima ma lo pri stu pa. I za Di ken sa
i za Froj da isto ri ja od lu no od bi ja da osta ne u pro lo sti; ume sto to ga ona
na sta nju je sa da njost kao ne-ba-vi dlji vi i ne-ba-sa zna tlji vi duh u ma i-
ni po ret ka i ra zu ma. Bi ti su bje kat za oba auto ra zna i i ve ti od jed nom i u
sa da njo sti i u pro lo sti. Ta ko i na pred no i sta bil no dru tvo, ka ko Di kens
po ka zu je u ka non ski naj vi e isto rij skom ro ma nu, zah te va od svo jih po da-
ni ka da pro na u stra te gi je za svr sis hod nu upo tre bu svo jih du a kao ot por
ne pre kid nom po na vlja nju isto rij skih su ko ba.
Pri a o dva gra da je tekst op sed nut utva ra ma. Ka ko Di kens ob ja nja va
u jed nom pi smu pri ja te lju i bi o gra fu Do nu For ste ru, ovaj je ro man je din-
stven u nje go vom opu su. Pi u i Pri u, ko ja je ob ja vlje na 1859. go di ne (u
a so pi su To kom ce le go di ne, sva kog me se ca u na stav ci ma, i u jed no tom nom
iz da nju), Di kens ka e:
8
Ha ter, ko lo van i kao psi ho a na li ti ar i kao knji ev ni kri ti ar, ne no se ali ube-
dlji vo hva ta u ko tac sa onim knji ev nim kri ti a ri ma ko ji i ta ju Di ken so vo pred sta-
vlja nje de jih tra u ma kao znak nje go vih li nih tra u ma. Ka da se sa gle da raz voj no, na
pri mer, Di ken so vo is ku stvo u fa bri ci ci pe la po du da ri lo se sa nor ma tiv nim su ko bom
ko ji tra i i do bi ja ra na ado le scen ci ja. Ob ra da is ku stva na na in na ko ji to Di kens i ni
sa svim je mo gu e da ne na go ve ta va osla blje nu tra u mu, ve nor mal no pre u re i va nje
i vo ta uobi a je no za raz voj ado le sce na ta (isto, 33): Iz neo sam pret po stav ku da je
ovo is ku stvo is ko ri stio ne bi li uskla dio i raz re io ra ni je kri ze, i da je na sta vio da ko ri sti
od ra sla se a nja na Vo re na ka ko bi sa u vao ose aj sop stve nog de a tva, sop stve nog
iden ti te ta kao... de te ta ele men te ko ji go vo re ko li ko o idi o sin kre ti noj pri ro di nje go ve
li no sti i ar ma, to li ko i o ne u ro zi... Br zo za bo ra vlja mo da Vo ren ni je, kao to ve i na
bi o gra fa ho e da nas ube di, po e tak; fa bri ka ue stvu je u auto bi o graf skoj re kon struk ci-
ji ko ja ka rak te ri e ve i deo Di ken so ve pro ze, i sa ma po se bi je nje go vo pr vo va no pro-
zno de lo (isto, 3334).
62 Po sta vio sam se bi ma li za da tak da na pi em i vo pi snu pri u ko ja u sva kom
po gla vlju do bi ja li ko ve ver ne pri ro di, ali ko je bi sa ma pri a tre ba lo da iz ra zi
vi e ne go to bi oni tre ba lo da iz ra ze se be kroz di ja log. Mi slim, dru gim re i-
ma, da sam se pri se tio ka ko bi se mo gla na pi sa ti pri a o de a va nji ma ume sto
be sti jal no sti (gro znih stva ri), ko ja se odi sta pi e pod tim iz go vo rom, iz bi ja
li ko ve iz ka lu pa i li a va ih nji ho vih in te re sa. Da si mo gao da pro i ta ce lu pri u
od jed nom, na dam se da ne bi pre stao na po la.
9
Ta kvo pod re i va nje li ko va fa bu li iz u zet no je neo bi no za ar lsa Di ken-
sa, ro man si je ra si ne qua non li ko va. Ipak, e lim da is tak nem da Di kens
po jam pri e ov de uklju u je stra te ki jer mu on omo gu a va da otvo ri
ra di kal nu te o ri ju li ko va. U Pri i o dva gra da Di kens is tra u je pi ta nja uti-
ca ja, sa mo o dre e nja i isto rij skog kon tek sta. Na go ve ta va da su po je di na ni
li ko vi pro iz vod i dru tve ne i pri vat ne isto ri je isto ri je ko ju ovi li ko vi ne
raz u me ju ni ti mo gu da je raz u me ju pot pu no. Ob u hva e na isto ri jom du ho-
va, dru tve na de lat nost po je di na nih mu ka ra ca i e na po sre do va na je, uz
ra di kal na ogra ni e nja, fa bu lom kroz ko ju pre po zna ju se be.
Mo e de lo va ti da je Pri a o dva gra da per ver zan iz bor tek sta na ko jem
tre ba da se po ka e Di ken so va psi ho a na li ti ka in te li gen ci ja. To je ro man o
stvar nim do ga a ji ma iz isto ri je. Pa ipak, upra vo sam na go ve sti la da je psi-
ho a na li za me tod ko ji se naj bo lje ba vi pi ta nji ma ne stvar nog, ne sa zna tlji vog,
ne sta bil nog, neo bja nje nog. Ro man, sa svo je stra ne, po sta vlja po je di na-
nog su bjek ta u dru go ste pe nu po zi ci ju, dok je psi ho a na li za te o ri ja mo der-
nog, li be ral nog in di vi du a li zma, ko ja se pr ven stve no ba vi po re klom raz vo ja
po je din ca i nje go vih od no sa sa dru gi ma ukrat ko, pro u a va pi ta nja ka rak-
te ra, nje go vog raz vo ja i kom plek sno sti. Ipak, sma tram da je upra vo Pri a
o dva gra da tekst u ko me se Di ken so vo psi ho a na li ti ko upli ta nje naj bo lje
vi di, bu du i da se ve o ma slo e no po i gra va ob ri si ma isto rij skog sa zna nja.
Isto ta ko, sma tram da Pri a o dva gra da ot kri va ne ko li ko va nih, ali ne raz-
vi je nih pret po stav ki Froj do vog ra da. Raz ra da ovih pret po stav ki u ro ma nu
ko je su po ve za ne s od no som su bjek ta pre ma isto ri ji i pro la zno sti, i sa
e ljom za ras ki da njem obra za ca isto rij skog po na vlja nja omo gu a va no ve
uvi de u psi ho a na li ti ki me tod.
Di kens pri om ob u hva ta jed nu ve li ku re vo lu ci ju, i to Fran cu sku. Ako
isto rij ski ro man ko ri sti pa no ra mu dru tve nih do ga a ja, Pri a o dva gra da
je dan je od dva Di ken so va tek sta (dru gi je Bar na bi Rad iz 1841) ko ji se
hi po te ti ki pro te e na sve o bu hvat ni ho ri zont.
10
Opi su jem a nr i okru e nje
ovog ro ma na kao hi po te ti ki isto rij ske ne da bih pre i spi ti va la nje go vu sli ku
kr va vih uli ca re vo lu ci o nar nog Pa ri za, ne go da bih is ta kla nje go vu po seb-
nost u Di ken so vom ka no nu od re e nu po zi ci jom, a ne vr stom. U stva ri, sva-
9
arls Di kens Do nu For ste ru, 25. av gust 1859, The Let ters of Char les Dic kens,
tom 9, Cla ren don Press, Ox ford 19652002), 112113.
10
Ge org Lukcs, The Hi sto ri cal No vel, Mer lin, Lon don 1982.
O DIKENSU
63
ki Di ken sov ro man po sve en je isto ri ji, po lo a ju lju di i de ce unu tar od re-
e nog dru tve nog po ret ka i na si lju ko je pro iz la zi iz po je di na nih ljud skih
po tre ba i e lja u okvi ru te sre di ne.
U dru goj re e ni ci Dej vi da Ko per fil da (18491850), na pri mer, ep ski
pri po ve da za u zi ma isto rij ski stav: Da ot po nem svoj i vot po et kom
i vo ta, be le im da sam ro en (ka ko sam oba ve ten i ve ru jem) jed nog pet-
ka, u dva na est sa ti na ve e.
11
Kao to Dej vid sa svim ja sno pred sta vlja, pi sa ti
isto ri ju nu no zna i ima ti neo gra ni e nu ve ru u ne sa zna tlji vo. Nje ga su
oba ve sti li i on ve ru je u dan i as ro e nja. Kao ne sve sno do jen e usred
po no i, ipak za vi san od sve do an sta va dru gih isto rij skih sve do ka, Dej vid
ozna a va po e tak pri e tro pom ne sta bil no sti. Kraj nja ne sa zna tlji vost isto-
rij skih do ka za, ak i auto bi o graf skih, na go ve ta va da je li nost ne spo zna-
tlji va ak i sa moj se bi. Sa mo nje go va vi e stru ka ime na u ra spo nu od Dej-
vi da Ko per fil da do Bet si Tro tvud Ko per fild i na zad po ja a va ju ose aj po
ko me Dej vid ne mo e da kon tro li e ni i vot ko ji po i nje sme ten u gra-
ni ni pe tak (ili e tvr tak? ili su bo tu?) i u po no, ni ti nje go vo pri po ve da nje.
Ovaj po stu pak, ti pi an za Di ken sa, isto vre me no isto ri zu je za pi ta-
ni su bje kat i de sta bi li zu je po la ga nje pra va tog su bjek ta na isto rij sko zna-
nje i ve ro do stoj nost. Opet ti pi no, pri a Ester Sa mer son u Su mor noj ku i
(18521853) po i nje ne ko li ko po gla vlja po sle pr ve stra ni ce ro ma na, u
odelj ku na zva nom Na pre dak, i to pri zna njem da Ester ne zna ni ta o
svom po re klu ili ro di te lji ma. For mal ni ji po e tak ro ma na, ko ji pri po ve da
u tre em li cu nu di kao uvod u pr vu stra ni cu pr vog po gla vlja, pre ba cu je
isto ri ju ro ma na u dru ga i ji re gi star: Lon don. Je se nje za se da nje sa mo to
se za vr i lo i glav ni su di ja se di u Lin kol no voj zgra di esna fa. Ne u mo lji vo
no vem bar sko vre me. Bla ta je na uli ca ma kao da su se vo de ne dav no po vu-
kle sa li ca ze mlje, i zar ne bi bi lo div no sre sti ne kog Me ga lo sa u ru sa, od
svo jih pet na est me ta ra, ka ko se ge ga po put ma mut skog gu te ra uz Hol born
Hil.
12
Re a li zam u ro ma nu Di kens ostva ru je po mo u ko or di na ta me sta
Lon don, i vre me na je se nje za se da nje sa mo to se za vr i lo, ne u mo lji-
vo no vem bar sko vre me. Od mah za tim te lo kal ne ko or di na te uklju u je u
mno go ve i, i u ge o graf skom smi slu, isto rij ski okvir: ka da se po pla va po vu-
e, ma mut ski Me ga lo sa u rus mo e bi ti iz ne na en to se za gla vio u sa o bra-
a ju sa vre me nog Hol bor na.
Na slov pr ve od tri knji ge ko je i ne Pri u o dva gra da gla si Vra en u
i vot. Isto kao to hol born ski Me ga lo sa u rus us po sta vlja utvar no obi ta va-
li te kao uslov mo der nog i vo ta i dru tve ne su bjek tiv no sti, ta ko i Di ken-
so va Pri a zah te va ne pre kid nu na vi ga ci ju isto rij skih osta ta ka mo der no sti.
Za Di ken sa i za Froj da, sa da nja svest sa sto ji se iz bes kraj nog po na vlja nja
11
Char les Dic kens, Da vid Cop per fi eld, Ox ford Uni ver sity Press, Ox ford 1992, 49.
12
Char les Dic kens, Ble ak Ho u se, 11.
64
ne re e nih psi hi kih kon fli ka ta: tra u me i ne iz re ci ve, a sa mim tim i ne re i ve,
e lje su zbi ja ju se iz bud nog, sve snog uma (i otu da se pre me ta ju i pri ka-
zu ju po mo u ne po kor nog, ne kon tro li sa nog ne sve snog). U va nom ogle-
du o psi ho a na li ti koj teh ni ci pod na zi vom Pam e nje, po na vlja nje i pro i-
vlja va nje iz 1914. go di ne, Frojd pi e da pa ci jent ne pam ti ni ta od onog
to je za bo ra vio i po ti snuo, ne go to pro i vlja va. To se re pro du ku je ne kao
se a nje, ne go kao rad nja; po na vlja je, na rav no, bez zna nja da je po na vlja.
13

Frojd upo zo ra va psi ho a na li ti a re da e nji ho vi pa ci jen ti po na vlja ti po ti snu-
te po stup ke to kom sa me te ra pi je. On to na zi va tran sgre si jom i pred la e da
se me tod po nov nog iza zi va nja sta rih kon fli ka ta ko ri sti u psi ho a na li zi ka ko
bi se pa ci jen ti ma po mo glo da ih po sta nu sve sni, i ta ko pro i ve bes kraj no
po na vlja ju i krug isto ri je:
Glav ni in stru ment... za za u zda va nje pa ci jen to ve pri nu de da po na vlja i za nje no
pre tva ra nje u mo tiv za pam e nje le i u ru ko va nju tran sgre si jom. Mi i ni mo
pri nu du bez o pa snom, a za i sta i ko ri snom, ta ko to joj da mo pra vo da se po tvr di
u od re e nom po lju. Pu ta mo je u tran sgre si ju kao na igra li te na ko me joj je
do zvo lje no da se pro i ri u go to vo pot pu noj slo bo di i na ko me se od nje oe ku je
da nam sve pri ka e na na in pa to ge nih in stin ka ta ko ji je skri ven u pa ci jen to-
vom umu... Tran sgre si ja ta ko stva ra po sred nu zo nu iz me u bo le sti i stvar nog
i vo ta ko jom se vr i pre laz iz jed nog u dru go.
14

Za po jam pro i vlja va nja Frojd se ko ri sti pro lep som ko ja omo gu a va
kre ta nje iz pro lo sti ka bu du no sti. Ta kav pre la zak zah te va me u pro stor (u
ovom slu a ju, pro stor ana li ze i tran sgre si je), u ko me se po ti snu to po na vlja-
nje pro lo sti mo e po me ra ti i pri la go a va ti i ta ko ko ri sti ti za pro iz vod nju
bu du ih obra za ca ko ji su dru ga i ji i, pre ma oe ki va nju, zdra vi. I Di kens
se, po put Froj da, tru di da po tre bu za po na vlja njem od je ke ko ji od isto-
ri je i ne ne to ne iz be no sa da nje do bro is ko ri sti. Pri a o dva gra da je
tra gi an ro man sa sre nim kra jem, uda lje nim a opet bli sko po ve za nim sa
tra ge di ja ma u tek stu. Po mo u ka kve se is ku pi telj ske po sred ne zo ne stva-
ra taj kraj? Ka ko on da mo e mo da i ta mo Pri u o dva gra da kao pa ra bo lu
dru tve nog dis kon ti nu i te ta, kao ro man o ra di kal noj i na pred noj isto rij skoj
pro me ni ko ja pro lost ba rem de li mi no sa hra nju je?
Ro man, tvr dim, po ka zu je Di ken so vu svest o pri nu di po na vlja nja, kao i
nje gov trud u pro ce su is te ri va nja zlo du ha, pro ce su iz li va nja i pro i vlja va nja
po ti snu tih tra u ma iz isto rij ske pro lo sti. Ovaj ro man, sme ten na kraj XVI-
II ve ka, si lo vi to i op ti mi sti no uka zu je na is ku pi telj sku bu du nost sme te-
nu pra vo u sre di te vik to ri jan skog Lon do na. Ovo zah te va pam e nje, po na-
vlja nje i pro i vlja va nje pro log na si lja i sra ma.
13
Sig mund Freud, Re mem be ring, Re pe a ting, and Wor king-Thro ugh: Furt her
Re com men da ti ons on the Tec hni que of Psycho-Analysis II, Stan dard Edi tion 12, 150.
14
Isto, 154.
O DIKENSU
65
Na po et ku ro ma na, ne ko li ko fi gu ra vra e nih u i vot vre me nom
ot kri va ju tra u ma ti ne i sa mim tim po ti snu te aso ci ja ci je; sa da njost, ka ko
na go ve ta va Di kens, uvek je du nik pro lo sti. Isto rij ski ro ma ni po sto je u
ba rem dva vre men ski re fe rent na okvi ra: sa da njeg tre nut ka eg ze ge ze tek-
sta i sa da njeg tre nut ka nje go vog pi sa nja i ob ja vlji va nja. Pi u i Pri u o dva
gra da kao isto rij ski ro man, Di kens vra a u i vot do ga a je iz pret hod nog
ve ka, po ev od 1775. go di ne, i pre ba cu je se sa te ta ke ka ko u pret hod ne
da ne (1757), ta ko i u one po zni je (1794) da bi opi sao raz voj ni luk fran-
cu skih re vo lu ci o nar nih ose a nja i de la nja. Oi vlja va ju i ovu isto ri ju, pre-
ko Kar laj lo vog mo nu men tal nog de la dru tve ne kri ti ke Fran cu ske re vo lu ci je
(1837), Di kens opi su je Pa riz iz pret hod nog ve ka ko ji li i na sa vre me ni lon-
don ski Me ga lo sa u rus.
Do sle dan dvoj no sti iz na slo va ro ma na, Di kens su prot sta vlja oi vlja va-
nje Re vo lu ci je li nim op se si ja ma, te se oni uza jam no osve tlja va ju. U po et-
nim sce na ma rad nje ro ma na sme te nim u sa da njost, ban kar Dar vis Lo ri
sa op ta va te ke, ma da ra do sne, ve sti Lu si Ma net, mla doj Fran cu ski nji ko ja
se vas pi ta va u Lon do nu od ra nih de vo ja kih da na i ko ja ve ru je da je si ro-
e. Lu sin otac, ve li Lo ri: pro na en je. iv je. Iako se na da mo naj bo ljem,
sa svim je ve ro vat no da se ve o ma iz me nio; mo gu e je da je go to vo ru i na;
opet, iv je. Otac ti je od ve den u ku u jed nog sta rog slu ge u Pa ri zu, i ide-
mo ta mo: ja, da ga pre po znam ako mo gu; ti, da ga po vra ti i vo tu, lju ba vi,
du no sti ma, od mo ru, udob no sti. Za Lu si je ob no va sa svim do slov na: kao
i Ester Sa mer son, ona sa zna je da je je dan ro di telj, za ko ga je ve ro va la da je
mr tav, u stva ri iv, i, isto kao i Ester, sa zna je da je njen iden ti tet si ro e ta
pro iz vod ra ne la i (u ovom slu a ju, la i nje ne do bro na mer ne maj ke, ko ja
ni je e le la da Lu si zna da joj je otac pa tri o ta, r tva mu e nja i ne pra ved-
nog za tvo ra jo iv u Ba sti lji). Ipak, ne sa mo da se dok tor Ma net vra a
u i vot i svo joj Lu si, ve i sa ma Lu si, a go spo din Lo ri joj ja sno to sta vlja
do zna nja, ima da bu de iz vr i lac nje go vog vas kr se nja: do bra er ka tre ba
da pre u zme bri gu u svom skr ha nom ocu i da ga po vra ti i vo tu, lju ba vi,
du no sti ma, od mo ru, udob no sti.
Ka da re tro spek tiv no po no vo pri ka u pr vo pu to va nje u Pa riz Lu si-
nog ro e nja, Lu si i Lo ri do la ze do ku e De far o vih, gde pro na la ze dok to-
ra Ma ne ta ka ko, sklo njen na mra ni ta van, ne sve sno pra vi ci pe le. Ma net
je sen ka sta re li no sti, a glas mu je sla ba an kao od jek dav no is pu te nog
zvu ka. On je pot pu no iz gu bio i vot i zvon ljud skog gla sa, to je ose aj bo le-
sti na lik na ne ka da pre le pu bo ju ko ja je po sta la sla ba ble du nja va mr lja.
Ta ko je bio du bok i pri gu en kao glas iz pod ze mlja. Tra u ma ti zo van de ce-
ni ja ma tam no va nja i od ba e no sti, Ma net je sa mo de li onog sta rog o ve ka,
glas mu je za gro ban, vi e pod se a na od su stvo, gu bi tak i ne ga ci ju ne go na
po sto ja nje, bi lo fi zi ko bi lo men tal no. Je di ni iden ti tet ko ji taj o vek ima
je ste ozna ka nje go vog in sti tu ci o nal nog iden ti te ta kao za tvo re ni ka: Je ste li
66
me pi ta li za ime?... Sto pet, Se ver na ku la. Je di na ak tiv nost ko ju mo e da
oba vlja je ste ona ko jom se te io to kom za to e ni tva. Ovaj za mor ni, re pe ti-
tiv ni obu ar ski rad pru a pri mer svr sis hod no sti bez svr he. Ma net se mu i
oko jed ne dam ske pa pu e ko ja ni ka da ne e bi ti obu ve na ni ti e do i u
do dir sa tvr dim, ne pra vil nim ka me njem kal dr me Pa ri za u ko me iz glad ne le
e ne ra di je ple tu ne go to ple u, ple tu za to to ne ma ju hra ne da na hra ne
de cu na sa mr ti. Za i sta, dok Ma net pra vi ci pe le, sve su e ne ple le. Ple le su
bez vred ne stva ri; ali, me ha ni ki rad bio je za me na za je lo i pi e; po me ra le
su se ru ke ume sto vi li ca i pro bav nog trak ta: da su pr sti bi li mir ni, sto ma ci
bi bi li pod e im uda ri ma gla di.
Tra u ma je Ma ne ta i e ne Pa ri za pre tvo ri la u ma i ne, nji ho va te la u
du ni ke um ne ne spo sob no sti da od me re i vot ne ne pri li ke, da na u re e nje
za pat nju u ko ju su za to e ni. Po ti snu to ple te nje i po ti snu to obu ar stvo za
Di ken sa su fi zi ke ozna ke ta kve men tal ne pat nje. Ovaj bes kraj ni, bes kraj no
otu e ni rad pri a pri u ko ja ne ma ni ka kve ve ze sa ple ti vom ili ci pe la ma, ali
je ja sno po ve zan sa du ev nim bo lom o ko me pa e ni ci ne mo gu da go vo re,
ali u ko me ipak na sta vlja ju da ta vo re, sa bo lom ko ji u de da otu pe.
15
Da sper
Lo ri i ro man po re klo tra u me opi su ju kao ok, a ak i Ma net, ko ga u i vot
vra a er ka Lu si, pri zna je da tra u ma ti ne aso ci ja ci je mo gu da uzro ku ju pad
u ne sve sno po na a nje. Go vo re i o se bi u tre em li cu, Ma net pri me u je:
Vi di te, ve o ma je te ko do sled no ob ja sni ti naj skri ve ni je rad nje uma ovog ne sre-
ni ka. Ne ka da je ta ko e sto ko e znuo za tim za ni ma njem i bi lo mu je do bro do lo
ka da ga je do bio; ne sum nji vo mu je to li ko ot klo ni lo bol, ta ko to je za me nio
slo e nost mo zga slo e no u pr sti ju, i za me nio, ka ko se iz ve tio, ne pa tvo re nost
um nog mu e nja ne pa tvo re no u ru ku da ni ka da ni je mo gao da pod ne se
mi sao ka ko bi to sa svim na pu stio.
Ono to Ma net na zi va za me nom, Frojd zo ve pre me ta njem: kao hi ste-
ri na Do ra iz po zna te Froj do ve stu di je slu a ja, Ma ne to vo te lo i pr sti pa ri-
skih ple ti lja pri a ju pri e ko je osta ju ne iz go vo re ne, ne iz re ci ve u na ra ci ji
ro ma na. Skre u i pa nju i ta la ca na pri po vest ro ma na ne is ka za nu-jer-je-
ne is ka zi va, Di kens ih isto vre me no usme ra va u prav cu psi ho a na li ze: da tra-
e ono to se ozna a va te lom, ali osta je ne is ka za no i ne is ka zi vo, simp tom
pri e iza pri e. Na ovaj na in, Di kens od Ma ne ta i dru gih li ko va ro ma na
stva ra fo ka li za to re i ro ke, epo hal ne pri e o Fran cu skoj re vo lu ci ji, jav ne pri-
e o pri vat noj tra u mi. Ovo je lo gi ka si neg do he gde je dan deo pred sta vlja
ce li nu: bol dok to ra Ma ne ta pred sta vlja bol ple ti lja, ko ji opet pred sta vlja bol
ma se lju di i e na u i jim je ak ci ja ma i re ak ci ja ma po i vao na sil ni zov jed-
nog do ba za slo bo dom, jed na ko u i brat stvom. Di kens na go ve ta va da je
pri a o Ma ne tu i dru gim li ko vi ma po tre sna, da je tra gi na, ali i da je uobi-
15
O tra u mi i isto ri ji: Carthy Ca ruth, Un cla i med Ex pe ri en ce: Tra u ma, Nar ra ti ve,
and Hi story, Johns Hop kins Uni ver sity Press, Bal ti mo re 1996.
O DIKENSU
67
a je na. Kroz ko li ko dru gih te la ne mih Ma ne ta i uut ka nih Sid ni ja Kar to na
mo e da se is pri a pri a o re vo lu ci ji? Pri po ve da od go va ra:
Di van pod sti caj za raz mi lja nje, da je sva ko ljud sko bi e sa zda no da bu de
du bo ka taj na i mi ste ri ja sva kom dru gom. Uz vi e na je te ma, ka da uem u
ne ki ve li ki grad po no i, da sva ka od tih za tam nje nih ku a skri va svo ju taj nu;
da sva ka pro sto ri ja u sva koj od njih u va svo ju taj nu; da je sva ko i vo sr ce u
sto ti na ma hi lja da ta mo njih gru di, u ne kim mi sli ma, taj na sr cu ko je mu je
naj bli e!
Dru tve ne re vo lu ci je sa sto je se od i ta vih slo je va ta kvih ne is ka za nih
pri a. Di kens se ve o ma tru di da ipak na go ve sti ka ko su ove pri e du bo ko
uko re nje ne u kon tekst. Za Di ken sa i za Froj da, isto ri ja je du bo ko li na
i du ev na po ja va. Ka da je Di kens na pi sao For ste ru da u Pri i o dva gra-
da fa bu la pro iz vo di li ko ve, na go ve stio je da ovaj ro man is tra u je dej stva
nji ho ve isto rij ske si tu a ci je na um i sr ce po je di nih lju di za to e nih u po seb-
nom pro sto ru i vre me nu: Sto Pet, Se ver na ku la, Lon don. Je se nje za se da-
nje sa mo to se za vr i lo. Ov de Di kens is pi tu je di ja lek ti ki pro ces po mo u
ko jeg se po je di no sti isto ri je na pi sa ne u ma lom (je dan za to e ni le kar, jed-
na ple ti lja, jed na si lo va na se stra) i po je di no sti isto ri je na pi sa ne u ve li kom
(Fran cu ska re vo lu ci ja) po ve zu ju da bi jed na dru gu do pu ni le.
Di kens na go ve ta va da se dej stvo bi lo kog tra u ma ti zo va nog le ka ra, er-
ke pla vu e, ban ka ra, al ko ho li a ra ili vi na re ve e ne ko ja ple te i fre, gra di ne
sa mo u od no su pre ma pri vat noj raz voj noj pu ta nji te oso be, ne go i pre ma
dru tve nim okol no sti ma go zbi ili gla di u ko ji ma se taj po je di nac na e.
Po ovoj stru ji, Di kens je mo da imao ne to da na u i Froj da, i je za ni ma-
nje za od nos iz me u po je din ca i dru tva dra ma ti no po vla u je po je din cu.
Ka da Frojd, na pri mer, za sni va svo ju te o ri ju ne sve sne e lje i re pre si je na
i ta nju So fo klo vog Kra lja Edi pa, nje ga ne za ni ma ju ni dru tve ne okol no-
sti ko je pra te pri u o od re e noj be bi osta vlje noj na od re e noj pla ni ni, ni ti
knji ev ne kon ven ci je gr ke dra me. Ume sto to ga, on na go ve ta va da je sre-
di nji su kob pre uni ver za lan ne go od re en isto rij skim, pa ak i knji ev nim
kon tek stom. Sli no to me, po vo dom Do re, Frojd iz nje nih sno va i fi zi kih
simp to ma iz vla i pri u o po ti snu toj sek su al no sti; no, ka ko su mno gi fe mi-
ni sti ki kri ti a ri i kri ti ar ke utvr di li, Frojd ne uspe va da raz mo tri isto rij-
sku si tu a ci ju u ko joj se Do ra na la zi, ni nje no tran sgre siv no po i sto ve i va nje
sa gra blji vim i po hot nim sta ri jim mu kar ci ma, i ju mi lost e li da od bi je.
16

16
Frojd je stu di ju o Do ri nom slu a ju ob ja vio pod na slo vom Frag ment ana li ze
jed nog slu a ja hi ste ri je, Stan dard Edi tion 7, 7122. Za pro vo ka tiv na tu ma e nja Froj-
do ve te o ri je hi ste ri je vi de ti Char les Ber nhe i mer i Cla i re Ka ha ne, In Do ras Ca se: Freud
Hyste ria Fe minsm (Co lum bia Uni ver sity Press, New York 1985) i dve knji ge Ela i ne
Sho wal ter Se xu al Anarchy: Gen der and Cul tu re at the Fin-de-Si cle (Vi king, New
York 1990) i Hysto ri es: Hyste ri cal Epi de mics and Mo dern Cul tu re (Co lum bia Uni ver sity
Press, New York 1997).
68
Di kens ko ri sti Pri u o dva gra da ne bi li po mo u nje is tra io ne u hva tlji vu
di ja lek ti ku iz me u isto rij skog i po je di na nog su ko ba, isto rij skog i po je di-
na nog raz vo ja, dok je za Froj da isto rij ska pro me na po ja va pri vat nog psi-
ho lo kog raz vo ja.
Po zna to je da je Frojd sa ku pljao ar he o lo ke pred me te i ras po re i vao ih
po sa ve to va li tu kao me ta fo re psi ho a na li ze, su ge ri u i da se psi ho a na li ti-
ar, po put ar he o lo ga, str plji vo pro bi ja kroz slo je ve sa ku plje ne gra e, son di-
ra ju i ne sve sno kao to ar he o log son di ra te ren ao vom. Isto rij ski ar te fak ti,
pre ma psi ho a na li ti a ru, za ko pa ni su du bo ko u ne sve snom. Kao ar he o log
ko ji na ba sa na do kaz, ana li ti ar po ku a va da pro tu ma i i da iz vu e ne to iz
bi lo e ga to is ko pa.
17
Ipak, do ka zi psi ho a na li ti a ru do la ze u ob li ku sim bo la,
ko ji se e sto ja vlja ju pre ko je zi kog me di ja. Psi ho a na li ti a ri tu ma e sim bo-
le i pri po ve sti: nji ho ve me to de ima ju do sta to ga za jed ni kog sa me to da ma
knji ev ni ka i knji ev nih kri ti a ra. Frojd mno ge te o ri je za sni va na ana li za-
ma knji ev nih tek sto va, a u naj po zna ti je spa da Edi pov kom pleks, ko ji pr vo
opi su je u Tu ma e nju sno va, maj sto ri ji je zi ke eg ze ge ze iz 1900. go di ne.
18
Za
Froj da, pri a o Edi pu i vo osli ka va dru tve ne ta bue e lja ko je u e u sr cu
sva ke oso be; ka da ove uz ne mi ra va ju e ta bu i sa ne e lje bu du po ti snu te u
ne sve sno, iz ra nja ju ne gde dru gde, iz me te ne iz pr vo bit nog iz vo ra, ali ipak
ve o ma iz ra e ne (po mi sli te na obu a re ve ru ke ko je iz ra a va ju bol ta ko ve lik
da se ne mo e is ka za ti). Sve dok fi gu ra Edi pa ne pro i vi i ne iz ba ci po ti snu-
ti ma te ri jal, o ve ko ve ne sve sne e lje ne mo gu se su zbi ti: po ja vi e se ne gde
i ne ka ko, oslo bo e ne sve sne kon tro le, a mo gu po sta ti na sil ne i de struk tiv-
ne. Ka ko Frojd tvr di u Pam e nju, po na vlja nju i pro i vlja va nju, su bjekt
e bes kraj no po na vlja ti po ti snu tu tra u mu, strep nju ili di na mi ku dok se taj
krug ne ka ko ne pre ki ne. Pre ki da nje kru ga, u ob li ku istin ske, is ku pi telj ske
pro me ne, ve o ma se te ko po sti e. Pa ipak, Di kens u Pri i o dva gra da ima
to na umu.
Froj do vo tu ma e nje pri e o Edi pu po ve zu je ju na ko ve po stup ke sa sna-
nim ne sve snim e lja ma. On ob ja nja va mit na sle de i na in: Edip, sin
La ja, kra lja Te be, i Jo ka ste, bio je osta vljen kao de te za to to je jed no pro ro-
an stvo upo zo ri lo La ja da e ne ro e no e do bi ti ubi ca svo ga oca.
19
Na rav-
no, is po sta vlja se da je pro ro an stvo ta no: upr kos La jo vom pre ven tiv nom
po stup ku, Edip ne sa mo da ubi ja oca, ne go se i e ni maj kom, sa njom za i-
17
O Froj do vom ras po re i va nju egi pat skih ar he o lo kih spo me ni ka i rom sa ve to-
va li ta vi de ti: Pe ter Gay, Freud: A Li fe for Our Ti me, Do u ble day, New York 1989, 170
173. Tekst u ko me je Froj do vo za ni ma nje za pri mi tiv ne kul tu re naj o i gled ni je zo ve
se To tem and Ta boo (1913); To tem i ta bu ta ko e ja sno uob li a va Froj do vu te o ri ju isto-
ri je kao pri vat nu raz voj nu po ja vu.
18
O Froj do vom od no su pre ma knji ev no sti: Mar jo rie Gar ber, Sha ke spe a res Ghost
Wri ters: Li te ra tu re as Un canny Ca u sa lity, Met huen, New York 1987.
19
S. Freud, The In ter pre ta tion of Dre ams, 261.
O DIKENSU
69
nje de cu svo je bli zan ce, i po to ot kri je isti nu o iden ti te tu, osle plju je se i
na pu ta dom.
20
Na a za di vlje nost Edi po vom tra ge di jom, ve li Frojd, te me lji
se na nje nom iz ra zu op tih, ali ne iz re ci vih ljud skih e lja:
Nje go va sud bi na nas po tre sa jer je mo gla da bu de i na a po to je pro ro-
an stvo na nas, kao i na nje ga, ba ci lo isto pro klet stvo pre ro e nja. Mo da je
sud bi na svih nas da usme ri mo pr vi sek su al ni im puls ka maj ci i pr vu mr nju i
pr vu ubi la ku e lju pro tiv oca... Kao Edip, i vi mo u ne zna nju o ovim e lja ma,
su prot nim mo ra lu, ko je nam je Pri ro da na met nu la, a po sle nji ho vog ot kri a
mo e mo svi po e le ti da za tvo ri mo oi pred sce na ma iz de tinj stva.
21

Od nos de ce pre ma ro di te lji ma je edi pov ski, bu du i da pod ra zu me va
dva srod na ob li ka po ti snu te e lje: sek su al nu e lju usme re nu (ali po ti snu-
tu) ka maj ci, i ubi la ku e lju, usme re nu (ali po ti snu tu) ka po tent nom ocu.
Iz vla e i za klju ke iz ovo ga, Frojd tvr di da je ljud ska erot ska e lja u su ti ni
po ve za na sa mo i, na si ljem i strep njom; i da su, shod no to me, mo, na si-
lje i strep nja ero ti ni. U te o ri ji o Edi po vom kom plek su, maj ka je sre di-
nji pred met de te to ve erot ske e lje. Iz ra a va nje te e lje spre a va ta bu in ce-
sta i ji je za tit nik za stra u ju a, po tent na, na sil na fi gu ra ka stri ra ju eg oca.
Stra hu ju i od pa tri jar hal ne od ma zde, de te po ti sku je e lju za maj kom i ui
da se po i sto ve ti sa po tent nim, fa lu snim ocem. Ovo po i sto ve i va nje, za sno-
va no na po ti ski va nju sna nog erot skog na go na, ne sta bil no je: fa lus ko ji
de te sti e po i sto ve u ju i se sa ocem uvek je ose tljiv na ka stra ci ju uko li-
ko isti na iza e na vi de lo. Otu da Edip, ko me je sve po lo lo e, ume sto da,
ma kar i ne ho ti ce, po ti sne e lju za maj kom, ja a ubi la ki bes pre ma ka stri-
ra ju em ocu ko ji ga je od ba cio. Ka zna za nje gov ne u speh da po ti sne ove
e lje u kraj njoj li ni ji je ka stra ci ja: Edi po vo sa mo o sle plji va nje i pro gon stvo
sa mo su pre me ta nje ko na ne ka zne. Frojd tvr di da su u opi si va nju Edi po-
vog ne u spe ha pot pu no iz ra e ni nje go vi e lja i bes, a So fo kle je sa mo opi sao
op tu isto ri ju ne sve snog uma.
Ta isto ri ja je isto ri ja po gre no usme re ne sek su al ne e lje i nje nih ubi-
stve nih po sle di ca, kr va ve po bu ne pro tiv pa tri jar hal ne mo i, tra ge di je
ko joj je su e no da se stal no po na vlja. To je isto ri ja mu e ni tva, i slu i kao
prak ti an pri mer i ta o ci ma. U jed noj fu sno ti do da toj Tu ma e nju sno va iz
1914. go di ne, Frojd pred la e sle de e: Ka sni ja pro u a va nja po ka za la su
da Edi pov kom pleks, ko ji je pr vi put po me nut u na ve de nim od lom ci ma
Tu ma e nja sno va, u ne slu e nim raz me ra ma osve tlja va nje gov zna aj za
isto ri ju ljud ske ra se i evo lu ci ju re li gi je i mo ra la.
22
Dru gim re i ma, ko dek-
si dru tve nog mo ra la raz vi ja ju se isto rij ski: zna e nje do bro te kao ta kve
raz vi ja lo se to kom ve ko va, i raz vi lo se po mo u in sti tu ci o na li za ci je istih
20
Isto, 262.
21
Isto, 262263.
22
Isto, 263.
70
re pre siv nih pro ce sa ko ji su ta ko spek ta ku lar no pro pa li u slu a ju kra lja
Edi pa.
23

Pri a o dva gra da na gla e no je edi pov ski tekst. Kao isto ri ja e lje, be sa
i iz me ta nja, Di ken sov ro man je pri a o po gre no usme re noj sek su al noj
e lji i nje nim ubi stve nim po sle di ca ma: da li bi kr vo ed na go spo a De far
uop te bi la kr vo ed na da ni je bi lo tra gi nog si lo va nja, pat nje i smr ti nje ne
vo lje ne se stre? Ko ji ja sni ji pri mer po sto ji za kr va vu po bu nu pro tiv pa tri-
jar hal ne mo i od Fran cu ske re vo lu ci je, u i je vre me Di kens sme ta Pri u?
Ro man je pri po vest o ge ne ra ci ja ma za tvo re nim u kru go ve tra gi nog po na-
vlja nja, i ji su a so vi obu ar stva i da ni ple te nja pro a ra ni mu e ni tvom
Sid ni ja Kar to na ra di Lu si Ma net Dar nej, e ne ko ju vo li. I ko na no, to je
prak ti na pri me na te o ri je: za Sid ni ja Kar to na sre ni kraj ro ma na pred vi-
a ro e nje sin i a Sid ni ja Dar ne ja od maj ke Lu si i oca ar la Dar ne ja. Taj
de ak e ka na li sa ti svoj vi ak pa tri jar hal nih mo de la u do bar i po ten po ziv
i po sta ti za stup nik prav de pr vi od pra vi nih su di ja i po te nih lju di i
otac zla to ko sog Sid ni ja Dar ne ja. Kar to no va r tva ima is ku pi telj sku svr hu
ti me to pred ska zu je pla vog en gle skog de a ka dve ge ne ra ci je po sle to jest,
vik to ri jan skog gra a ni na, kao iko nu mo ral nih vr li na. Hi po te ti ki otac tog
hi po te ti kog de te ta is pri a e mu pri u o Kar to no vom mu e ni tvu, obra a-
ju i se li no Kar to nu u po sled njim re i ma ro ma na: Ovo to i nim je da le-
ko, da le ko bo lje ne go to sam ika da ui nio; po i nak na ko ji idem je da le ko,
da le ko bo lji ne go ije dan ko ji sam is ku sio. Kroz dra ma ti za ci ju ra spo na edi-
pov skih si ej nih ele me na ta, Di kens iz vo di ne ku vr stu isto rij ske ar he o lo gi je
ko ja ve o ma li i ba na Froj do vo Tu ma e nje sno va, ko je se u psi ho a na li ti ki
me tod pre me sti lo iz knji ge o sno vi ma s kra ja ve ka. Sre di nji na sil ni ki lik
u ro ma nu je ka stri ra ju a e na: Iz nad sve ga, jed na je zi va fi gu ra iz ra sta-
la je kao da je bi la po zna ta sva kom oku od na stan ka sve ta fi gu ra otre
e ne po ime nu Gi ljo ti na. Otra e na, na ci o nal na bri tva, oba vlja ka stra-
ci ju za rad ni za dru tve nih ide a la slo bo de, jed na ko sti, brat stva ko ji, u
te o ri ji, pre ra spo de lju ju vlast sa ari sto kra ti je na brat sku de mo kra ti ju na ro-
da. Ka ko je otro um no pri me ti la Lin Hant
24
,po ro di ne me ta fo re fran cu ske
dru tve ne re vo lu ci je sme ta ju po li ti ku tre nut ka pra vo u psi ho a na li ti ki
kon tekst; Di ken sov ro man ni ka da ne okle va da upo tre bi me ta fo ri ki re nik
po ro di ce i mo i. Ta ko, pre ma froj dov skom tu ma e nju, gi ljo ti na od se ca
ari sto krat ski pa tri jar hal ni fa lus iz me ten na vi e, isto kao to je i Edi po va
sa mo ka stra ci ja bi la iz me te na na vi e ka oi ma; Di ken so va sna la lji vost u
ova kvom iz me ta nju pod se a nas na po god no na zva nog go spo di na Di ka s
23
O poj mu re pre siv ne pret po stav ke u Evro pi XIX ve ka vi de ti: Mic hel Fo u ca ult,
The Hi story of Se xu a lity; o poj mu re pre si je u vik to ri jan skom dru tvu: Ku cich, Re pres-
sion in Vic to rian Fic tion.
24
Lynn Hunt, The Fa mily Ro man ce of the French Re vo lu tion, Uni ver sity of Ca li-
for nia Press, Ber ke ley 1992.
O DIKENSU
71
nje go vom za in te re so va no u za od se ca nje gla ve kra lju ar lsu I u Dej vi du
Ko per fil du. Fe mi ni sti ko na si lje u Pri i o dva gra da sa otre e ne neo set-
no pre la zi na go spo u De far li no: De far i nje na gru pa ple ti lja ra do, sko-
ro po hlep no, sva ko dnev no po sma tra ju gi ljo ti ni ra nje, po zdra vlja ju i sva ko
po gu blje nje kao jo je dan in osve te. Ma da se Di kens e sto po ve zu je sa
ne kom vr stom se ku lar nog hu ma ni zma, sa de mo krat skim ide a li ma iz ra e-
nim u jav nim dis kur si ma o Fran cu skoj re vo lu ci ji, on u Pri i o dva gra da ne
ve li a ni na me re ni de la sa mih re vo lu ci o na ra, po seb no e na, ka ko se mo e
na slu ti ti iz za vr nog po gu blje nja dva mu e ni ka, ma le kro ja i ce i hra brog,
iz nu re nog Sid ni ja Kar to na.
Di kens je froj do vac ili je Frojd mo da di ken so vac po za jed ni koj
pri va ti za ci ji dru tve ne isto ri je. Pri a o dva gra da je pri a o re vo lu ci ji is pri-
a na kroz is ku stva ne ko li ci ne po ro di ca, i unu tar tih po ro di ca, pre ko ne ko-
li ko klju nih fi gu ra i je e lje, pat nje i tra u me i ne rad nju ro ma na. Ro man
na go ve ta va si neg doh ski pro ces u ko me po je di na ne tra u me pr vo po ga a-
ju po ro di ne isto ri je i oda tle se pre li va ju na dru tve ne za jed ni ce u ko ji ma ti
po je din ci i po ro di ce i ve stvar ni i vot. Isto ri ja se ta ko sa sto ji od go mi la-
nja ta kvih pri a. Mo gu nost po zi tiv ne isto rij ske pro me ne od go va ra pro ce-
si ma za le e nja ko ji se od vi ja ju kroz li ne me ne.
25

Pri po ved na struk tu ra ro ma na im pli cit no utvr u je da je Fran cu ska
re vo lu ci ja po sle di ca jed ne od re e ne uzro ne tra u me, to struk tur no po tvr-
u je Froj do vu te o ri ju o pri vat nim ko re ni ma isto ri je, ak i ka da on sam
ospo ra va tu te o ri ju u ne kim aspek ti ma. U po znom to ku pri po ve sti, Di kens
na knad no oprav da va oaj ni ki, osvet ni ki bes go spo e De far. Ka da pri a
ovu pri u, on go spo u De far ne ozna a va ime nom, ne go sa mo kao ne vi-
no de te i ju su po ro di cu uni ti li bli zan ci Evre mon do vi, otac i stric ju na ka
ar la Dar ne ja; sta ri ja se stra de voj i ce je si lo va na i umr la je trud na u bu ni-
lu, a njen sta ri ji brat, ko ji je po ku ao da je spa se, su ro vo pre tu en, umi re u
bo lo vi ma. Iako je njen brat bez bed no sklo nio se stru na si gur no, ona je bi la
to li ko do bro sa kri ve na da Dar ne jo va do bro na mer na maj ka, sa ma lim ar-
lom u prat nji, ni je us pe la da je na e i ta ko joj na dok na di bol. Iz kr vi nje nog
bra ta i se stre, iz tra u me na pu te ne de voj i ce, iz bi ja Fran cu ska re vo lu ci ja.
Ka sni je, kao e na ko ja raz go va ra s mu em, ta de voj i ca tra i svo ju
isto ri ju:
De far e, po di gli su me ri ba ri sa oba le, i ta po ro di ca to li ko po vre e na od dva
bra ta Evre mon da, ka ko te no vi ne iz Ba sti lje opi su ju, mo ja je po ro di ca. De far e,
ta se stra smrt no ra nje nog de a ka na ze mlji bi la je mo ja se stra, taj mu bio je
mu mo je se stre, to ne ro e no de te bi lo je nji ho vo de te, taj brat bio je moj brat,
25
Za div no i ta nje Di ken so vog odo ma i va nja vi de ti: Hi lary Schor, Hard Ti mes
and A Ta le of Two Ci ti es: The So cial In he ri tan ce of Adul tery, Dic kens and the Da ug-
hter of the Ho u se, Cam brid ge Uni ver sity Press, Cam brid ge 1999, po seb no 8995.
72 taj otac bio je moj otac, ti mr tvi su mo ji mr tvi i tra e nje ne i je od go vor no sti
pri pa da me ni!
Di kens ne pre kid no sta vlja u usta go spo e De far pri svoj nu za me ni cu
ko ja je zbli a va s nje nom mr tvom se strom: Moj mu, moj otac i moj brat,
uz vi ku je de li ri na se stra. Mo ja se stra, moj brat, po na vlja go spo a De far
moj otac, mo ji mr tvi, mo je ra ne na ru ka ma ogav nih bli za na ca Evre mon-
do vih. Uz op se si ju go spo e De far do la zi op se si ja iden ti fi ka ci je, be sa,
od go vor no sti i ud nje za osve tom. Usa div i bes go spo e De far u li nu tra-
u mu sek su al nog mal tre ti ra nja nje ne se stre, Di kens na go ve ta va da kla sni
rat u sr cu Fran cu ske re vo lu ci je ni je sa mo per so na li zo va na, ni je sa mo en-
ska, ve i sek su a li zo va na ra na ko ja se po na vlja kroz po i sto ve i va nje. Kao i
kod Edi pa, u i ju na dok na du spa da ob lik sa mo ka stra ci je, sek su a li zo va na
ra na ovog ro ma na zah te va na dok na du i erot skim i na sil nim sred stvi ma.
Iako pri a go spo e De far ob ja nja va i mo da oprav da va njen gnev,
su ro vo ist duh sa ko jim ula zi u osve tu sa mo na sta vlja krug tra ge di je ko ju
su ot po e li bli zan ci Evre mond. U du hu po no vlje nih po ti ski va nja u ro ma-
nu, po tre ban je jo je dan par mu kih bli za na ca da se is ku pi i ras ki ne taj
za a ra ni krug. Kroz te la ovih do brih mu kih bli za na ca, Di kens na la zi tlo
za is ku pi telj sku sek su al nu spo sob nost. Ka ko je na gla si la Ke ro lin Vi li jams,
on raz dva ja i ras po re u je niz mu kih oso bi na iz me u dva go to vo jed na ka
mu ka ju na ka, e sti tog Dar ne ja i e sto kog al ko ho li a ra Kar to na.
26
Trop raz-
dva ja nja, ka ko tvr di Vi li jams, omo gu a va Di ken su da ot kri je pro ce se po mo-
u ko jih se uvr u ju do bro ta i po ro ci. Iako oba mu kar ca vo le Lu si Ma net,
nje nu ru ku osva ja Dar nej. Pa ipak, u sce ni do stoj noj one u ko joj se na sud-
bin skoj ras kr sni ci su sre u Edip i nje gov otac Laj, do bri Dar nej je naj go ra
no na mo ra nje go vog ta sta: iako se Dar nej od re kao svo je pro lo sti kao la na
fran cu ske ari sto krat ske po ro di ce Evre mond, Ma net se ve za kle la kr vlju da
e za u vek bi ti pro tiv te i sa mim tim nje go ve po ro di ce. Dva mu kar ca
ve sr lja ju u tra ge di ju ka da se uba cu je Dar ne jov dvoj nik, Kar ton, ko ji i vi (i
umi re) da bi slu io Lu si, za bra nje nom pred me tu nje go ve e lje i pre da no sti.
Kar ton me nja iden ti tet sa Dar ne jom, bi va gi ljo ti ni ran ume sto nje ga, i pre ko
za stup ni ka za i nje de te, Sid ni ja Dar ne ja.
Pri a o ro e nju ovog de a ka bli ska je bez gre nom za e u. On ima dva
oca i zlat nu ko su maj ke Lu si, i u ne kom bu du em sve tu odvo je nom od
sa da njeg tre nut ka ro ma na, is ku plju je de te ko je je tra gi no umr lo sa maj-
kom, se strom go spo e De far, ubi je nom ru ka ma Dar ne jo vih bli za na ca.
Isto ta ko, is ku plju je i mr tvog de a i a ar la Dar ne ja, ko ji umi re pre ur-
nog po vrat ka oca u Pa riz, pri e mu ak sri e iz ja ve lju ba vi pre ma dru gu
Kar to nu. Po mo u zdru e nog ro e nja Sid ni ja Dar ne ja, Di kens pre ki da krug
26
Ca rolyn Wil li ams, Pri son Bre aks, rad pred sta vljen na kon fe ren ci ji Dic kens
Uni ver se, Uni ver sity of Ca li for nia, San ta Cruz, 1 August 2004.
O DIKENSU
73
osve te i tra ge di je stva ra za i sta sre nu, zdra vu, zlat nu, pra vi nu i sa svim
ja snu vik to ri jan sku bu du nost za asi mi lo va ne Kar ton-Dar ne je ve. Pre ma
re i ma Hi la ri or, de te e po vra ti ti le po tu isto ri je.
27

De ce ni ja ma pre ne go to su do ga a ji u Pri i o dva gra da ot po e li, otac
de voj i ce ko ja e po sta ti go spo a De far re kao je de ci ka ko je gro zno
do no si ti de te na svet, i da bi tre ba lo naj u srd ni je da se mo li mo da nam e ne
bu du ja lo ve i da nam jad ni soj iz u mre! Ipak, na kra ju, ne ne sta je ra sa, ve
dve ja lo ve ili ba rem bez det ne e ne ku pu ju bu du nost. Dok se na smrt
bo ri sa go spo i com Pros, go spo a De far osta je za ro blje na u pro lo sti,
od lu no tra e i osve tu za pat nje i smrt nje nih bra e i se sta ra. Za raz li ku od
nje, go spo i ca Pros se ne dr i mr tvih, ne go i vih, i omo gu u je bek stvo na
si gur no dra goj, zdra voj i ne slu aj no plod noj uoj po ro di ci mu a, e ne
i de te ta. Di kens ja lo vo sti su prot sta vlja plod nost, a smr ti ro e nje. U li ku
Sid ni ja Dar ne ja, Di kens stva ra hi brid nu ra su ko ja asi mi lu je ka rak te ri sti ke
na ci je, dru tve ne kla se i isto rij ske bor be pod glat kim pa ra va nom de a ka
sa e lom ko je znam i zlat nom ko som... on da div nom za gle da nje, bez tra-
ga da na nje iz ob li e no sti. De ak bu ja iz opu sto e ne pro lo sti svo jih pre-
da ka, a ro man u ime Sid ni ja Kar to na, ko ji sto ji pred gi ljo ti nom, mi sli o
div nom gra du i sjaj nom na ro du ko ji e se iz di i iz ovog bez da na, i u bor bi
da se istin ski oslo bo de, u po be da ma i po ra zi ma, kroz mno ge bu du e go di-
ne, vi dim ka ko se zlo ovog, i pret hod nog vre me na i ji je ovo pri rod ni plod,
po ste pe no is ku plju je i i e za va.
Ukrat ko, ro man za mi lja da Kar to no va smrt ku pu je ozbilj nu, po zi tiv-
nu dru tve nu pro me nu: kraj na si lja jed ne ere, po e tak XIX ve ka uob li en
u zlat nom de a ku ko ji pred sta vlja mir, prav du i pra vu slo bo du. U jed noj
fu sno ti u Tu ma e nju sno va, Frojd tvr di da dru tve no po ti ski va nje edi pov-
ske pri e pri mal ne pri e o stra sti i na si lju ko ja je po la zna ta ka sva ke
ljud ske pri po ve sti osve tlja va isto ri ju ljud ske ra se i raz voj re li gi je i mo ral-
no sti. Psi ho a na li za na po se ban na in tu ma i ljud sku isto ri ju i ob ja nja va
pro men lji va zna e nja ne sa mo re li gi je i mo ra la, ne go i eti kih ka te go ri ja
do bra i zla u nji ho vom isto rij skom kon tek stu. Pa ipak, ka ko ka e Frojd,
do ga a ji iz pro lo sti, ako pro u neo pa e no, sud bin ski se po na vlja ju ad in fi-
ni tum. U li ku de a ka Sid ni ja Dar ne ja, Di kens na go ve ta va da se vik to ri jan-
ska Bri ta ni ja pri se ti la, po no vi la i, na kra ju, tri jum fal no pro i ve la tra u mu
sra ma i na si lja ko je je vik to ri jan skom do bu pre ne la Re vo lu ci ja. Sa vre me-
na mo ral na prav da, ov de oli e na u tre zve nom pa tri jar hal nom ni zu bri nih
oe va i zlat nih, pra vi nih si no va, pred sta vlja Ne be sa no vog Po sta nja.
27
H. Schor, So cial In he ri tan ce of Adul tery, 95.
74
FILIP HOBSBAUM
UVOD U ITANJE DEJVIDA KOPERFILDA*
U ra du se us po sta vlja ve za iz me u pi e ve bi o gra fi je i na ra ci je, od no sno fa bu le
ro ma na Dej vid Ko per fild. Po seb na pa nja je po klo nje na pi e vim po ti snu tim fru-
stra ci ja ma iz de tinj stva, nje go vom od no su pre ma ro di te lji ma, i ka sni je (ne)ostva re-
nim sek su al nim e lja ma.
Klju ne re i: bi o gra fi ja, psi ho a na li ti ka kri ti ka, Dej vid Ko per fild
Apri la 1847. go di ne For ster je re kao Di ken su da se je dan nji hov za jed ni-
ki po zna nik se a ka ko je Di kens kao de ak ra dio u po go nu kod Stran da.
Di kens ta da ni je ni ta od go vo rio, ali je ne ko li ko ne de lja ka sni je pri ja te lju
gur nuo u ru ke od lo mak auto bi o gra fi je, iza zvan ne im za ta se is po sta vi lo
da je mu an pro blem.
U ovoj auto bi o gra fi ji na la zi mo i nje ni ce o Di ken so vom ra nom i vo tu
ko je su, u su prot nom, za u vek mo gle osta ti u za pe ku. Go di ne 1822. nje gov
otac, i nov nik u slu bi Rat ne mor na ri ce, pre me ten je iz a ta ma u Lon-
don. Tom je pri li kom ce la po ro di ca ne iz ve snog ni eg sred njeg sta le a pot-
pu no osi ro ma i la. Iz naj mi li su pre sku pu ku u u Ga u er Stri tu, pa je go spo a
Di kens po ku a la da ime tak po vra ti otva ra njem ko le. Me u tim, u ko lu se
ni ko ni je pri ja vio. Ubr zo se Don Di kens zbog du ga na ao u za tvo ru Mar-
al si. U me u vre me nu, mla dom je Di ken su je dan ro ak obez be dio po sao
po li ra nja u fa bri ci ci pe la. Na red nih pet me se ci Di kens je is pi rao i eti ke ti rao
te gle na pu nje ne la kom, dva na est sa ti dnev no, est da na ne delj no. Ovo je,
ve ta ko ra no, bi la tam na no nje go ve du e. Ta ago ni ja vi dlji va je u ovom
auto bi o graf skom od lom ku:
AUTOR: , , 19322005
UDK: 821.111.09-93-31 .
Prevod
* Izvor: Philip Hobsbaum, A Readers Guide to David Coperfield, A Reader
Guide to Charles Dickens, Thames and Hudson, London 1988 [1972], 111126.
Apstrakat i kljune rei deo su redakcijske opreme teksta.
O DIKENSU
75 ud no mi je ka ko sam ta da ta ko la ko mo gao da bu dem od ba en. ud no mi je
da, ak i po sle mog pa da u lik si ro ma nog nad ni ar i a, ko ji sam bio od na eg
do la ska u Lon don, ni ko ni je imao do volj no sa mi lo sti za me ne za de te je din-
stve nih spo sob no sti, br zi ne, i vah no sti, ose tlji vo sti, vi so ke ra nji vo sti, te le sne ili
du ev ne da pred lo i ka ko bi se ne to ipak mo glo pri te de ti (kao to se si gur-
no mo glo), ka ko bi me mo gli da ti na dr av ne ko le. Na i pri ja te lji, dr im, bi li
su iz mo re ni. Ni ko od se be gla sa ni je pu tao. Mo ji otac i maj ka bi li su sa svim
za do volj ni. Da sam slu aj no imao dva de set go di na, sa od li ka ma iz gim na zi je,
i da se spre mam na Kem brid, te ko da su mo gli bi ti za do volj ni ji
Ova ne pa tvo re na ago ni ja mno go je uti ca la na for mi ra nje Di ken so-
vog ka rak te ra. o vek i ji je ot por li io na ot pu te nu e li nu opru gu, kao
de te ose ao se kraj nje na ma gar e no za to to mo ra da ra di sa obi nim
momiima.
Ne ma te re i ko ja mo e iz ra zi ti ago ni ju mo je du e dok sam to nuo u ovo dru-
tvo, po re dio ove sva ko dnev ne dru ga re sa oni ma iz mog sre ni jeg de tinj stva, i
ose ao ka ko mi se u gru di ma lo me ra ne na de da u od ra sti u ue na i ugled na
o ve ka. Du bo ko pam e nje ose a ja pot pu ne na pu te no sti i bez na a ko je sam
imao, sra ma ko ji sam u svom po lo a ju ose ao, be de ko je je u mom sr cu sva kim
da nom stva ra lo ve ro va nje da od me ne bes po vrat no od la zi sve to sam na u io i
u e mu sam ui vao i hra nio ma tu, opi sa ti se ne mo e. Mo ja ce la pri ro da be e
ta ko pro e ta bo lom i po ni e njem ta kvih mi sli, da ak i sa da, sla van i ma en i
pa en, e sto u snu za bo ra vim da imam vo lje nu e nu i de cu; ak i da sam od ra-
stao o vek; i, oa jan, od lu tam u to vre me i vo ta.
Ago ni ja du ha na lik ovoj ni ka da ne mo e utih nu ti. Bi lo ka kav po raz
mo e je pod jed na ko sna no oi ve ti, a r tva je di no mo e da je kom pen zu-
je. To kom i ta ve svo je ka ri je re Di kens je po ku a vao da iz beg ne po vra tak
u fa bri ku ci pe la iz nje go vog ko ma ra. Ovaj trud zah te vao je ne ke sna ne
pri ti ske. Ni ka da o ovoj epi zo di ni je go vo rio ni sa e nom ni sa pri ja te lji ma,
ni ti sa bi lo kim dru gim, sve do For ste ro vog mu nog pi ta nja; i va lja pri me-
ti ti da ova, nje go va omi lje na, knji ga ni je po sve e na For ste ru ne go Ri ar du
Vot son su i nje go voj e ni, pri ja te lji ma iz vaj car ske. Di ken so va taj na sa mo
se, kroz nje go vo de lo, pre tvo ri la u op se siv no po mi nja nje bo ca la ka na
pri mer, u Oli ve ru Tvi stu, u pe tom po gla vlju, i u Ni ko la su Niklbi ju, u e tr de-
se tom, gde je usko po ve za na sa pri a ma o ljud skoj ne sre i.
Mo e se ras pra vlja ti o to me da li je Di kens pre u ve li a vao pro blem. Nje-
go vo je sta nje, na kra ju kra je va, bi lo pri vre me no; nje gov otac i nio je sve da
sre di po slo ve pa je, ko na no, pu ten iz du ni kog za tvo ra. Ali de te tu, ak i
sa dva na est go di na, vre me ne pro ti e isto kao od ra slom o ve ku. Mla dom se
Di ken su nje gov pa kao i nio bes kraj nim. Ko li ko god nje go ve op tu be na ma
iz gle da le pre te ra no, one za nje ga od ra a va ju ve o ma stvar nu si tu a ci ju.
Ka ko na go ve ta va auto bi o graf ski od lo mak, Di kens je ak i u de a-
kim da ni ma mno go po la gao na sla vu i do sto jan stvo. Ro bu sno is po lja va nje
76
zre lo sti bi lo je po vr in ski sloj, pu ka ulo ga. On je bio bo le lji vo de te, sklon
in tro spek ci ji; gle dao je zdra vi je de a ke ka ko se igra ju, ali je ute hu na la-
zio u sno vi ma i pro zi Ster na, Fil din ga, Gol dsmi ta i Smo le ta. Mo da ga je
sve ovo pre ko mer no otvo ri lo za is ku stvo. Ne to po put fa bri ke ci pe la e ka-
lo ga je na i vot nom pu tu, prem da se ni je mo ra lo is po lji ti ta ko ja sno. Ali
te ko se mo glo oe ki va ti od de te ta da ovo vi di, a ago ni ja de te ta for mi ra la
je o veka.
No ipak, bol pre do en u ovoj auto bi o gra fi ji iz gle da pre ve lik u od no-
su na pro ver lji ve i nje ni ce. Ali Di ken su je fa bri ka ci pe la si gur no ova ko
iz gle da la. Ka ko on da da oprav da ago ni ju njo me pro u zro ko va nu? Jer, im
je pri u is pri ao For ste ru, do bio je e lju da je po de li sa i ta o ci ma. Mo rao
je sto ga da na e na in ka ko da svo je a lo poj ke nad mla dim da ni ma oprav-
da, a da to ne bu de sa mo sa a lje nje, to naj ne mu ti je, prem da naj i skre ni je
ose a nje.
Re e nje je na ao u to me da osta vi auto bi o gra fi ju i za po ne ro man ko ji
e mu omo gu i ti da na od go va ra ju i na in na do me sti svoj bol. Iz to ga je
na stao Dej vid Ko per fild. Sa me okol no sti ni su bi le do volj ne da oprav da ju
ju na ko vo za to e ni tvo u fa bri ci: ta mo je mo rao da bu de ote ran smr u maj-
ke i po kva re no u ou ha. Po gla vlja od pr vog do e tr na e stog dra ma ti za ci ja
su, ne sa mo auto bi o gra fi je, ve i ose a ja na pu te no sti iz Di ken so vih mla dih
da na.
Re dra ma ti za ci ja ov de se, u iz ve snoj me ri, mo ra opre zno ko ri sti ti. Za
raz li ku od ek spi ra u Ha mle tu, Di kens je po nu dio do sta mo ti va da se ose aj
gu bit ka raz u me, to je su ti na li ka Dej vi da Ko per fil da. Uko li ko u auto bi o-
gra fi ji po tra i mo ele men te pre i na e ne u ro ma nu, na i e mo sle de e iz ja ve:
Ta ko mi Bo ga, ni od ko ga se ne se am ni ka kvog uput stva, ni ka kvog sa ve ta,
ni ka kvog pod sti ca ja, ni ka kve po dr ke...
Znam da sam, hva la mi lo sti Bo joj, mo gao da po sta nem, ko li ko se o me ni
sta ra lo, ma li plja ka ili ma la skit ni ca...
Jed nog da na ka da smo bi li ja ko upo sle ni, ugle dah oca ka ko do la zi na vra ta, i
za pi tah se ka ko mo e da pod ne se...
Ne pi em zlo volj no ili lju ti to jer znam ka ko su se sve ove stva ri uje di ni le da
od me ne stvo re ono to je sam, ali ni ka da po sle ni sam za bo ra vio, ni ka da ne u
ni za bo ra vi ti, ni ka da ne u mo i da za bo ra vim da je mo ja maj ka bi la za gre ja na
da me vra te...
U po sled njem ci ta tu otvo re no je iz ra e na mr nja pre ma maj ci. Ne to
je du blje po ti snut raz je da ju i bes zbog oe ve sla bo sti. Di na mi ka ne sa mo
Dej vi da Ko per fil da ne go i mno gih dru gih Di ken so vih ro ma na, pred sta vlja
osu du pred sta ve oca, i, i re uzev, dru tve nih usta no va, zbog nji ho vog ne u-
spe ha da sta nu iza onih ko ji su bi li naj u gro e ni ji. Za to ne ma smi sla go vo ri ti
o Di ken su kao o so ci ja li sti u po vo ji ma. Pri vat no do bro in stvo, upli ta nje
O DIKENSU
77
ja ih za rad sla bi jih to je za Di ken sa bio lek pro tiv svih za la ko ja je na o ko-
lo vi ao. Ovim se ob ja nja va i za to su sa mo ne ke ne vo lje iza zi va le nje gov
pra ved ni gnev: Oli ver Tvist, bes po mo no na ho e; od ba e na de ca Dot bojs
Ho la; bo le lji vi si ro i i na Dru e o voj far mi; Flo rens, ko ju je na pu stio bez o-
se aj ni otac; i ka sni je, Do u Su mor noj ku i; Ma la Do rit iPip ko ji kao bo ga ti
i zre li lju di e le da sa kri ju rad ni ku pro lost.
Iza sve ga ovo ga le i ose a nje da oe vi tre ba da bu du za ti ta pro tiv sve-
ta i da maj ke tre ba da bu du ute ha za nje go ve ne prav de. U Dej vi du Ko per-
fil du dra ma ti za ci ja da tih ose a nja mo ra la je bi ti spro ve de na kroz spo lja nje
opa sno sti za ra nji vo de te. Ove opa sno sti uzi ma ju sle de e ob li ke: maj ke ko je
su ljup ke ali ne de lat ne; maj ke ko je su de lat ne, ali ud ne; Lo i Oe vi, ko ji
se mo gu pre tvo ri ti u lju do de re; i Ve se li Dru go vi, u ko je spa da ju i de a ci
i oe vi ko ji se po na a ju kao de a ci, ne uspe va ju i da iz vr e du nost sa vet-
ni ka i hra ni te lja. Ve i na njih po ka zu je se kroz li ko ve, ali ud ne Maj ke i
Lo i Oe vi isto se ta ko mo gu ja vi ti i kao me sta ili usta no ve. Pr vih e tr na est
po gla vlja Dej vi da Ko per fil da ni je ni ka kav pro iz vo ljan niz avan tu ra: one se
mo gu tu ma i ti i kroz mla dog Dej vi da ko ji ras te ru je Lo e Oe ve, osla nja se
pri vre me no na Ve se le Dru go ve, ali i tra i za do vo lja va ju u Maj ku.
Ogor e nost Di ken sa na maj ku dra ma ti zu je se po mo u za u u ju e
dvo smi sle nih po stu pa ka ka da iz gle da da Dej vid ima dve ma me. Ona bi o-
lo ka po se du je svu la ko mi sle nu usi lje nost de voj ke, to je ve ro vat no po sle-
di ca Di ken so vog de ti njeg se a nja na ne mar nu mla dost svo je maj ke. Za i sta,
iz gle da da je to na nje ga osta vi lo du bok trag u ra nom de tinj stvu, po to je za
ovom sli kom iao kao za Me ri Bid nel u stvar nom i vo tu, a kao za Do rom u
pro zi. Ali sa mo se u pro zi njo me oe nio; ipak, te melj e lje Dej vi da Ko per-
fil da za de voj kom ko ja mu je po sta la e na po sta vljen je u ra nim po gla-
vlji ma pri e. I on ima su ro gat-maj ku u li ku slu av ke Pe go ti, ko ja oba vlja
ne slav ne du no sti pra nja de te ta i kr plje nja ode e. Di kens po ja nja va stva ri
da ju i obe ma maj ka ma isto hri an sko ime: Kla ra. Uoa va mo da se ma li
Dej vid usled stre sa okre e od ne pri vla ne rad ni ce i ve zu je za sjaj ni pred-
met de ti nje sek su al no sti. Ovo je pot pu no isto vet no sa u ve nim psi ho lo-
kim eks pe ri men tom o mla dim maj mu ni ma i nji ho vom su ro gat-maj kom.
Maj mu ni su ili pre ma i a nim su ro ga ti ma zbog mle ka ko je su im da va li, a
po tom bi se vra a li plat ne nim su ro ga ti ma, to plim i udob nim, zbog lju ba vi.
Di kens je u od no su na sve ovo sa svim otvo ren: Pe go ti ne u lje vi te cr ve ne
ru ke i ogru be li pr sti i vo su su prot sta vlje ni le poj ko si i mla da la kom sta su
go spo e Ko per fild.
Na sta vak Pe go ti kao su ro gat-maj ke je ku a u ko joj i vi njen brat, u
Jar mu tu. Dej vi da ta mo a lju za pra zni ke ka ko bi pra voj maj ci dao vre me na
da se nje mu iza le a uda. Ku a, kao i sve uspe ni je su ro gat-maj ke u knji zi,
ve o ma je ud na. U stva ri, to uop te i ni je ku a, ne go cr ni lep, iz vu en na
vi so ko i na su vo, sa cr nim dim nja kom, ko ji se, na vr hu, ja ko ljup ko di mi.
78
Ti me se spa ja ju aso ci ja ci je na sla no mo re ili plo do vu vo di cu sa pri vid nom
si gur no u ze mlje; ali ne ka ko ne sklad no, kao da je za Dej vi da maj in ska
lju bav uvek ne to iz me nje no. O Bro du je naj bo lje mi sli ti kao o utro bi. Ov de
je uu ka no i udob no, kao ro ko vo ja je u Ala di no voj pa la ti. Ova je pa la ta,
uisti nu, ma la, ali pri jat no sve de na. Sli ka ko ja od go va ra ta ko uko re nje nom
ar he ti pu ob ja nja va po pu lar nost ovog po gla vlja kod ge ne ra ci ja i ta la ca,
po seb no de ce.
Bi la su tu div na vra ta use e na u bok, a brod je imao krov, sa pro zor i i ma; ali
di vot nost sve ga to ga bi la je u to me to je to bio pra vi brod ko ji je bez sum nje
bio na vo di sto ti na ma pu ta, i ko ji ni ka da ni je bio na me njen za i vot na su vom.
To je bi la nje go va ar za me ne. Da je ika da bio na me njen za i vot, mo gao sam
da po mi slim ka ko je ma len, ili ne po de san, ili na osa mi; ali po to ni je ni ka da
bio na i njen za ne ku sli nu upo tre bu, po stao je sa vr en dom.
Unu tra je bio sa svim ist i ure dan da ured ni ji ne mo e bi ti. Imao je sto i
sto ni a sov nik, i ko mo du, a na ko mo di je bio aj ni po slu av nik sa sli kom ne ke
go spo e sa sun co bra nom ka ko se e ta sa ra to bor nim de te tom to pre ska e
obru. Bi bli ja je ti ti la po slu av nik da ne pad ne; a po slu av nik, da se sru io,
raz bio bi do sta o lji ca i ta nji ri a i aj nik, to su okru i va li knji gu. Na zi du je
bi lo ne kih obi nih sli ka u bo ji, ura mlje nih i za sta klje nih, na te me Sve tog pi sma;
ta kve ka kve ni kad ni sam vi deo u ru ka ma tor ba ra a da ne vi dim i ta vu unu tra-
njost ku e Pe go ti nog bra ta iz no va, od jed nom. Avram u cr ve nom ko ji ide da
r tvu je Isa ka u pla vom, a Da ni lo u u tom ba en u ja zbi nu ze le nih la vo va bi le
su me u nji ma naj i zra zi ti je. Nad ma lom ko mo dom bi la je sli ka je dri li ce Sa ra
Dejn, sa gra e ne u San der len du, sa do da tom dr ve nom kr mom; umet ni ko
de lo ko je kom bi nu je kom po zi ci ju sa sto lar stvom, to sam sma trao jed nim od
naj za vid ni jih bla ga ovo ga sve ta. Bi lo je ne kih ku ka u krov nim gre da ma, u i ju
svr hu ta da ni sam pro ni kao; i ne ki san du ci i ku ti je i po trep ti ne te vr ste ko je
su slu i le kao se di ta i do pu nja va le broj sto li ca.
Sve sam ovo u pr vi mah vi deo na kon to sam pre ao prag de ti nja sto, po
mom shva ta nju a on da je Pe go ti otvo ri la vra tan ca i po ka za la mi spa va u so bu.
Bi la je naj pot pu ni ja i naj po elj ni ja spa va a so ba ko ju sam ika da vi deo u kr mi
bro da; sa pro zor i em gde je kr mi lo pro la zi lo; ogle dal cem, ta man mo je vi si ne,
pri ko va nim uza zid i uokvi re no kolj ka ma; kre ve cem, za ko ji je bi lo tek to li ko
me sta da se usa di; i stru kom mor ske tra ve u pla vom kr a gu na sto lu...
Ve i na lju di sma tra da je ovo oa ra va ju e, no raz mo tri mo za to. Sit-
ne di men zi je me sta, kao i nje go va bli skost, na gla a va ju se; is pod po vr i ne
po ma lja se ose aj da je ud no to se o vek tu uop te na la zi; kao em brion
u utro bi. Mo e se po tru di ti da se vra ti div na vra ta su use e na u zid i
za do volj stvo bi se ak mo glo i po ve a ti po sto ja no u ne ke ne sve sne de ti-
nja ste pret po stav ke o to me da ona ne ma ni ka kvu dru gu na me nu. Ipak, u
jed nom i u dru gom slu a ju, to je pri vre me no bo ra vi te.
Sli ke i pred sta ve po ku stva u Bro du go spo di na Pe go ti ja ima ju na gla en
zna aj. One igra ju ulo gu utro be vi e ne kao po ro di ce i do ma. Na pri mer,
O DIKENSU
79
aj ni po slu av nik, po zna ti do ma i pred met na ko me je pri ka za no ka ko
maj ka iz vo di de te (oi to de a ka) u et nju; otac je po tvr en je di no fa li kim
sim bo lom, nje nim sun co bra nom, a de ak ska e kroz obru ko ji pod se a na
en ski pol ni or gan. Od pa da i lo mlja ve po zna tog do ma eg po su a (o lji-
ca, ta nji ri a, aj ni ka) oku plje nog oko knji ge, po slu av nik ne spa sa va otac,
ne go Bi bli ja. Za klju ak je da ku u ne odr a va otac, ve Bog (su ro gat oca).
Bit no je i to to je go spo din Pe go ti ne e nja ko ji se sta ra o ne a ku (Ha mu),
ne a ki (Ma loj Emi li), udo vi ci sta rog dru ga (go spo i Ga mid) i, do dat no,
o se stri Pe go ti i si ro tom Dej vi du. i ta lac se mo e pri se ti ti va pa ja sr ca u
auto bi o graf skom od lom ku: Ali, da mi Bog ni je po mo gao, mo gao sam da
bu dem i... ma la skit ni ca! Oe vi raz o a ra va ju; sa mo je Bog mi lo stiv. Oda tle
sli ka na zi du sa Lo im Ocem (Avra mom) ko ji r tvu je sin i a; se a mo se da
se Bog ume ao i spa sao de a ka; ili Da ni la ko ji je ba en u ja mu sa la vo vi ma,
kao i Di ken sa, iz fa bri ke ci pe la. Jar ke bo je (Avram u cr ve nom, la vo vi obo-
je ni ze le no) ubla a va ju deo bo la ko je pro iz vo de, u kraj njoj li ni ji, pro la zne
sli ke. Ali sa mo nji ho vo po sto ja nje, kroz osvr ta nje na Di ken so vo sa mot no
de tinj stvo, po tvr u je mo ose a nja ko ja na pa ja od lo mak i upu u ju na da lje
do ga a je u Dej vi do vom i vo tu. Sli ka Sa re Dejn, ta ko e na zi du, dvo smi-
sle na je kao to su sve sli ke maj ke: ili se uta pa u mo ru ili ura nja u utro bu.
to vi e is tra u je mo brod go spo di na Pe go ti ja, to su sli ke utro be sve
zgu snu ti je. Ona je ome e na po elj nom spa va om so bom: ovo je od ra stao
o vek ko ji se se a sek su al nog uit ka do ne kle sa di sti kog (pro zor i gde
je pro la zi lo kr mi lo, kre ve ca, u ko jem je bi lo me sta tek da se ue) i nar ci-
so id nog (ogle dal ce uokvi re no kolj ka ma). Ova ce li na nu di slo e ni skup
sim bo la, ozna a va ju i kao po zi tiv nu udob nu utro bu u ko ju de ak bi va
pri vre me no pri mljen, na go ve ta va ju i ose a nje mu ka ra ca to kom lju bav-
nog i na; ali isto vre me no (brod je na kop nu, ali mo e da ot plo vi na mo re)
kri je ne ke opa sno sti. Nje go vo skra e nje i ud no va tost ima ju par nja ke u
su ro gat-maj ka ma to kom ce le knji ge.
o vek se, kao od ra stao, mo ra ko na no uda lji ti od iz vo ra svo jih za do-
volj sta va; kao de ak, od la zi sa pre kra snog le to va li ta; kao be ba, mo ra se
ro di ti. Dej vid po no vo stra no te ko i vi ka da se vra ti u ono to mu je ra ni je
bio dom. Ku a je pret hod no opi sa na na na in sli an opi su Bro da za mi-
lja mo ba tu, ogra e nu, za man da lje nu, skri ve nu i bi la je uto li ko bo lja to
ni je ima la oca da njo me upra vlja. Di kens ga je ubio pre ne go to je knji ga
po e la, a je di ni strah be be Dej vi da je ste da, kao La zar, ne usta ne iz gro ba.
Ali sa da je ta mo i vi otac za ko ga se is po sta vlja da je ja ko rav.
Go spo din Merd ston ne ma pro to ti pa u Di ken so vom i vo tu; on je
na pro sto maj dan mr nje pre ma ne u spe hu pra vog oca da is pu ni oba ve ze.
Don Di kens ni je bio zao ne go slab. To ni je ubla i lo si li nu Di ken so vog
gne va. Po to ni je mo gao da ga za u sta vi ili pri gu i, mo rao je da ga pre u-
sme ri, i to pro tiv pri klad nog pred me ta; ne kog ko ji ni je bio slab, ne go zao.
80
Za to je, za jed no sa Zlom Se strom, stvo ren lju do der ka ko bi is pu nio ulo gu
Lo eg Oca. Uob li e ni su pre ma is toj me ri, sa cr nom ko som i du bo kim gla-
som, s tom raz li kom to se stra ima obr ve ume sto za li za ka. One su agre siv-
no mu ko ba nja ste, a to je iza zov mla dom Dej vi du, ko ji ose a da mu nji ho-
va fi zi ka nad mo go to vo pre ti pred sto je om ka stra ci jom.
Dej vi de, re e sta njiv i usne ka da ih je sku pio, ako imam tvr do gla vog ko nja
ili psa pod ko man dom, ta mi sli da ra dim?
Ne znam.
Is pre bi jam ga.
Od go vo rio sam ne kom vr stom a pa ta bez da ha, ali u tom u ta nju ose tio
sam da mi je dah sa da kra i.
Opa lim ga i oe em. Ka em se bi: Po ko ri u tog mom ka; i ako ga bu de
ko ta lo sve kr vi ko ju ima, ura di u to. ta ti je to na li cu?
Pr ljav ti na, re koh.
Znao je, kao i ja, da je to trag su za...
De a i ne pri hva ta en sku sla bost pla. Bu du i da je de te, e li da
do ka e mu ev nost pro tiv mu ev no sti Zlog Oca ko ji mu je oteo maj ku. Pro-
la su sta ra do bra vre me na ka da su a so vi i ta nja bi li sta ze ru a sli ka
Za bra nje ne Ba te. Sa da se su o a va sa ne re i vim pro ble mi ma kao to je ovaj:
Ako uem u pro dav ni cu si ra i ku pim pet hi lja da du plih glo ste ra za e ti ri
i po pe ni ja ko mad, iz ra u naj pa zar. Sta ri ud be nik mo gao je da pre tvo ri
kro ko di le u po vr e, ali Merd ston je u sta nju da pre tvo ri si re ve u bi e ve.
Ne ma to vit rad, ne po ve zan sa ku nom stvar no u, vred nu je se kao do bro,
a vo lja se mo ra dr a ti pod li nom vla u.
Ne mo gu da uim dok ste vi i go spo i ca Merd ston u bli zi ni.
Je li ta ko, Dej vi de? Vi de e mo jo.
Mla di Da vid gri ze ovog pre te eg Go li ja ta i, zbog tru da, bi va ii ban do
kr vi. Go spo din Mer ston se za tim pro du a va u ko lu gde Dej vi da a lje zbog
nje go vog pro ti vlje nja; Aka de mi ja Ve ling ton Ha us, pod ru ko vod stvom sa di-
sti kog ui te lja, Don sa, za sno va na je na Di ken so vom is ku stvu iz fa bri ke
ci pe la Ova in sti tu ci ja se u Dej vi du Ko per fil du po ja vlju je kao da lji, gru blji i
osla blje ni raz voj Merd sto no ve li no sti. Tu ni ko ni je u re du: de a ci su ma lo-
du ni, pr vi ui telj ima pe ri ku, dru gi ui telj je odr pan i epi lep ti an, por-
tir Tan gi ima dr ve nu no gu, a raz red ni sta re i na ne ma gla sa i za to se zo ve
go spo din Krikl.
1
Kao i u slu a ju Merd sto no vih, po sled nja dvo ji ca tvo re tim,
i je dan gla sno po na vlja dru go ga; slo e ni Otac ko ji na sta vlja Merd sto nov
po sao ako imam tvr do gla vog psa... is pre bi jam ga.
Go spo din Krikl je do ao do mog me sta i re kao da ako sam ja po znat po ugri za-
nju, i on je. On da mi je po ka zao kam di ju, i upi tao ta mi slim o ta kvom zu bu:
1
Cre a kle, od cre ak kri pa.
O DIKENSU
81 Je li otar zub, a? Je li dvo stru ki zub, a? Ima li du bok ubod, a? Da li uje da, a? Da
li uje da? Uz sva ko pi ta nje dao mi je e stok uda rac od ko ga sam se uvi jao...
Sa Dej vi dom do slov no po stu pa ju kao sa psom na le a mu sta vlja-
ju nat pis: Pri pa zi te na nje ga. Uje da. Na de te tre ba pri pa zi ti, sa mo ne na
na in Merd sto na i Kri kla. Oni se, u su ti ni, pla e Dej vi da nji ho va agre si ja
je uko re nje na u stra hu, i na pa ja se, po sred no kod Merd sto na i otvo re no kod
Kri kla, po hlep nim sa di zmom. Kao i Di ken sov na stav nik u Ve ling ton Ha u-
su, neo bra zo va ni i zlob ni Dons, Krikl fi zi ki ui va da i ba je dre de ake.
Ta kve su po su de u ko je Di kens iz li va svo ju mr nju pre ma ocu. Pa ra-
dok sal no, po to mu je otac bio slab, stva ra Lo e Oe ve na ko je mo e da
be sni po to su ja ki.
Pro la zna za me na za maj ku za i sta se na la zi u li ku go spo e Krikl, ali
ona kom bi nu je Pe go tin ne u speh kao seks sim bo la sa ne u spe hom go spo-
e Ko per fild da bu de stvar na ute ha. Ne spo sob na da ga za ti ti od Kri klo ve
kam di je, ona ak iako s naj bo ljim na me ra ma u zbr ci Dej vi du sa op ta-
va naj go ru vest ko ji mo e da u je: o maj i noj smr ti. Ve sam oaj no bri-
znuo u pla, ose tio se kao sam na sve tu. U sva kom slu a ju, za me ne za maj-
ku pri vre me no mu se od u zi ma ju. Nje go vu ku u su po ha ra li Merd sto no vi,
lep vi e ni je olak a nje, a ak je i Pe go ti od ne ta u sop stve ni dom, sa svim
pri klad no, no sa e vim ru ka ma. Je di na knji ga za i ta nje ko ja se u ku i mo e
na i je Fok so va Knji ga mu e ni ka. Iz gu bio sam Pe go ti.
Sa da je ko na no Dej vid r tvo van; ba en je la vo vi ma. Merd ston ni je
is cr peo mo gu no sti da se pro teg ne na Kri kla, Tan gi ja i ko lu. Nje go-
va mno go hva lje na vr sti na pro te e se jo vi e, na pred u ze e Merd sto na i
Grin bi ja. Di kens se ko na no su o a va sa Fa bri kom.
Sa da se bli im raz do blju u i vo tu ko ga ni kad ne u pre sta ti da se
se am, dok god se se am ie ga; i na ko je mi je se a nje e sto, bez mog pri-
zi va nja, do la zi lo po put du ha, i spo pa da lo u sre ni ja vre me na. Di kens se
mu i da mo ti vi e Dej vi dov ose aj na pu te no sti to je ja e mo gu e. Za to
sma nju je uz rast sa dva na est go di na u i vo tu na osam u ro ma nu, i pred sta-
vlja ga kao ma le nog su nja sa svim si ro tog i sa mog na sve tu. Pa ipak, ve i
deo ove ce li ne pre u zet je do slov no iz Auto bi o graf skog od lom ka. Ima ju i u
vi du ove te ke okol no sti, ve li ka a lost ko ju je Di kens ose ao pre ma svo joj
mu ci pri rod no se uklo pi la kao ume sna i ne iz be na.
Bio sam ta ko mlad i de ti njast, i ta ko lo e ospo so bljen ka ko bih i bio dru ga i ji?
da na se be pre u zmem svu bri gu o eg zi sten ci ji, da e sto, idu i u Merd ston
Grin bi je vu fa bri ku uju tro, ni sam mo gao da odo lim ue glom pe ci vu iz lo e nom
na pro da ju na ula zu u po sla sti ar ni cu, i na to tro io no vac ko ji je tre ba lo da
u vam za ve e ru. Ta ko sam osta jao bez ve e re, ili ku po vao ki flu ili ni tu pu din-
ga. Se am se dve ju pro dav ni ca pu din ga iz me u ko jih sam se po de lio, pre ma
fi nan sij skoj mo i. Jed na je bi la u dvo ri tu bli zu cr kve sve tog Mar ti na ko ja
je sa da skroz uklo nje na. Pu ding su u toj rad nji pra vi li od ri bi zli, i bio je ba
82 po se ban, ali bio je skup; por ci ja od dva pe ni ja ni je bi la ve a od por ci je obi nog
pu din ga za pe ni. Do bra rad nja za dru gi pu ding bi la je na Stran du ne gde u
onom de lu ko ji je ota da na no vo iz gra en. Bio je za si tan ble di pu ding, te ak i
me kan, i sa ve li kim pljo sna tim gro i ca ma, umet nu tim u ce li ni i raz mak nu-
tim. Pri go to vlja vao se i bio vru ot pri li ke u mo je vre me sva ki dan, i mno go
da na sam ga ve e rao.
Ovaj od lo mak, oi gled no, go vo ri da le ko vi e od svo je sa dr i ne. Ta an
opis de ta lja, iz nu ru ju i oda bir iz me u dva pu din ga, uka zu ju na de pre si ju
i pod sti u ose a nje te kog si ro ma tva. Uop te no za pa a nje o ne za ti e noj
mla do sti po ka zu je se ve o ma de lo tvor nim ka da se pri me ni na kon kret nu
si tu a ci ju: is ku e nje (slat ko sa mo de te tu) upo la jef ti ni jeg pe ci va, rav nog tro-
ku pri stoj ne ve e re. Re to ri ka iz auto bi o gra fi je pre no si se na sit ne de ta lje, a
de ta lji ot kri va ju i vot bez iskre, bez na de. Od lom ci po put ovih, ko ji se iz o-
ko la do ti u nje go vih ne pri li ka, do a ra va ju ve i deo ose a nja de gra di ra no-
sti i spa sa va ju ga od de talj nog sli ka nja Dej vi do vog od no sa pre ma dru gim
de a ci ma u fa bri ci.
Ali ni ta da na pu te nost ni je pot pu na. Kao za me na za maj ku, po ja vlju-
ju se jed na ili dve ble du nja ve pri li ke: na pri mer, kr ma re va e na ko ja mu
vra a no vac za pi vo i en ski ga lju bi. Ipak, Dej vid se uglav nom osla nja na
ta ko zva no ve se lo dru tvo. Glav ni me u nji ma su upe a tlji ve po ja ve Mi ko-
be ra. Oni su, na rav no, za sno va ni na Di ken so vim ocu i maj ci. Za ni mlji vo je
pri me ti ti ka ko ih on iz ta ko bli skih rod bin skih ve za pre ba cu je u pu ke slu-
aj ne po zna ni ke. Raz log je de li mi no u to me to u stvar nom i vo tu oni ni su
us pe li kao ro di te lji; de li mi no za to to se nji ho va sla bost ne mo e pred sta-
vi ti kao zlo; a de li mi no zbog to ga to knji ga zah te va da Dej vid bu de pri-
ka zan kao si ro e. Ta ko se srd ba na sta ri jeg Di ken sa raz bi ja na raz ne li ko ve
lju do de ra, dok la ko mi sle ne ro di te lje uda lja va od se be i do zvo lja va im se
da bu du do ne kle oslo bo e ni osu de.
U ra nim po gla vlji ma, on go spo di na Mi ko be ra to li ko ja sno sta vlja pred
nas da se s mu kom mo e mo se ti ti da on ne za u zi ma vi e od 14 ili 15 stra-
ni ca tek sta. Ovo je de lom stvar fi zi kog iz gle da: on je Hamp ti Damp ti sa
pot pu no e la vom ja ja stom gla vom, sna nim te lom, po dig nu tom krag nom,
mo no klom i ta pom. De lom je i stvar go vo ra: mi lo zvu nost ko ja se na po la
pu ta gu bi i pre la zi u ne ba ne pri ja tan ko lo kvi jal ni go vor.
Pod uti skom, re e go spo din Mi ko ber, da tvo ja lu ta nja u ovoj me tro po li jo
ni su opi sa la i ro ku pu ta nju, i da mo da ima po te ko a u pro ni ca nju u ar ka-
nu sa vre me nog Va vi lo na u prav cu Grad skog dru ma ukrat ko, re e go spo din
Mi ko ber, u no vom iz li vu po ver lji vo sti, da mo e da se iz gu bi bi u sre an
da za vr im ovo ve e, i uli jem ti zna nja o naj bli em pu tu.
Pek snif je, isti na, imao sli ne oso bi ne, ali nje go va re to ri ka bi la je vi e
po bo na a nje gov ko lo kvi jal ni go vor nje bio pri san ne go vul ga ran. ta vi e,
Mi ko be ru re to ri ka na dok na u je otr ca no okru e nje, ona je na in da uve se li
O DIKENSU
83
sa mog se be. On je pre po zna tlji va li nost sa ma ni no-de pre siv nom le stvi-
com bur nih ose a nja. Mo e da za po ne ve e po pla vom su za, a da ga za vr i
ko mi nom pe smi com; da ode u za tvor za u zi ma ju i tra gi nu po zu, a da ga
sat vre me na ka sni je na u ka ko se i vo igra ke gla ma. On is ku plju je svo-
je an ti so ci jal no po na a nje bes kraj nim, de lo tvor nim op ti mi zmom: ovaj se
Hamp ti Damp ti uvek iz no va sklo pi, u na di, ka ko ka e, da e se ne to po ja-
vi ti. Isto ta ko, po mi nje Di kens u na red noj knji zi (Su mor na ku a, po gla vlje
XX), i lu dak bi mo gao da i vi u na di da e se svet pre tvo ri ti u tro u gao. Ali
iz krat ko vi do sti go spo di na Mi ko be ra i se a nja go spo e Mi ko ber a o ka je
uklo nje na po mo u auten ti nog ar ma sa ko jim su pred sta vlje ni. Krat ko vi di
ili ne, ne no su pri vr e ni jed no dru gom. i ta o cu se svi a ju zbog to ga to
su uvek u ne vo lji: po ve re ni ci, za la ga o ni ca, du ni ki za tvor, Pli mut pu sto-
lo vi ne su ko je se oko njih ro je kao pe le. Nji ho ve an se su vr lo ma le. Lju di
ko ji su to li ko ne spo sob ni da ure de svoj i vot te ko se mo gu kri vi ti to ni su
us pe li da ure de tu i. Ka ko Mi ko be ri mo gu da se po sma tra ju kao ro di te lji
lo i, do bri, ud ni ili ne ka kvi dru gi? Oni su za Dej vi da kao kol ski dru go vi,
pri ja te lji iz de tinj stva ili kao Ve se lo Dru tvo. Go spo din Mi ko ber se uvek
obra a Dej vi du kao da je sve ga ne ko li ko go di na mla i od nje ga, dok go spo-
a Mi ko ber po sle to li ko sr ce pa ra ju ih po ve ra va nja tek on da ka da je
po lju bi na ra stan ku u ko i ji za Pli mut shva ta da je on u stva ri ma li de ak.
Ka da ovi po sled nji dru ga ri odu, Dej vid po sta je sva i ji plen. Nje go va
od lu ka da na pu sti fa bri ku i po tra i po sled nju su ro gat-maj ku, tet ku Bet si
Tro tvud, vo di ga kroz opa snu te ri to ri ju. Na dru mu za Do ver, kao sa lo im,
po lu de lim oe vi ma, sre e se sa svim vr sta ma Lju do de ra. o vek sa ko li ci-
ma od vo zi se sa nje go vom ku ti jom i nov cem, osta viv i ga bez ie ga. Dva
uza stop na za la ga o ni a ra, lu di Merd ston i lu di Krikl, pre va re ga za jak nu i
pr sluk po sled nji od ovih za la ga o ni a ra, sta ri ar li, ne pre kid no tr tlja O,
mo ja plu a i je tra, ta ho e? O, bo go moj. Na pu tu se po ja vlju je ko tlo kr pa
ko ji ga mal tre ti ra i kra de mu ma ra mu. Bez ku ti je, nov ca, jak ne, pr slu ka i
ma ra me, Dej vid je si ste mat ski li en svih spolj nih sta tu snih ozna ka u sve tu.
Ali po sled nja su ro gat-maj ka je tet ka Bet si, a njen dom je dru ga za me-
na za Utro bu. Dej vid sti e, ote klih sto pa la, ogo ljen i bez pa re, i od mah ga
pri hva ta ju kao la na po ro di ce. A po ro di ca se sa sto ji od sta rog go spo di na
Di ka, ko ji ima in te lekt i na vi ke mla dog de a ka Dej vi do vih go di na, i mla-
de de voj ke po ime nu De net, ko ju Bet si ui ka ko da od ba ci svet mu ka-
ra ca. Ima i ba tu kao iz baj ke spre da za ti e nu i vi com od ze le ne tra ve
za bra nje nu za mu kar ce i ma gar ce, sa ko je Merd sto no ve, ka da stig nu, br zo
i po ni a va ju e is te ru ju. Dok se otac vra a po ra en u dru tvo od ra slih oda-
kle je do ao, Dej vi da hra ne na ka i i cu, uu ka va ju i umo ta va ju u pe le ne.
Ko na no je pro na ao se be.
Pre ma to me, ve i deo knji ge pred sta vlja pro test pro tiv su o a va nja sa
i vo tom. Pro test do bi ja na zna a ju za hva lju ju i to me to se i vot od ra-
84
slih pri ka zu je kao pot pu no lju do der ski. Ovaj se strah, ne sum nji vo, na pa-
ja fa bri kom ci pe la, ali i vot ni je di vlji na sa fa bri ka ma ci pe la, to Di kens
ne ra do pri zna je. Ume sto to ga, kao nje go vo na li je po ja vlju je se po dvo je na
sli ka Gla mu ro zne i Prak ti ne Maj ke; ili na su ka ni i iz ve ze ni Brod sa pra te-
im du si ma. Ovo su po ti snu ti sim bo li, i ni je slu aj no to na kra ju Dej vi da
hra ne na cuc lu. Otac se po ja vlju je sa mo kroz mu ka iz mo ta va nja su tin ski
do bre tet ke Bet si. Za mu kar ce ne ma me sta u ovom sve tu tet ki, lu da ka,
de vi ca, de a ka i ba ti.
Su vi no je re i da se knji ga na sta vlja. Ali, ka ko ka e Don Dons, pre-
sta je da bu de Mu ke po Dej vi du i pre tva ra se u Por tret umet ni ka. A Dej vid
po sta je iz u zet no do sa dan umet nik; bla go na ma to ne mo ra mo da i ta mo
nje go ve ro ma ne. On vi e ni ta pod ka pom ne be skom ne ma da ra di sa svo-
jim li kom iz de tinj stva. Fa bri ka, taj pro du e tak Oca, is ko re nje na je iz nje-
go vog i vo ta. Nje go va je sla bost u to me to uop te ne uspe va da pod se a na
Di ken sa. Je di ni stvar ni do ga aj u nje go voj ka ri je ri, ko ji se raz li ku je od tog
i vo ta bor be za mo, pred sta vlja brak. i ni se, me u tim, da je i on umet nut
ka ko bi se po pu nio si e.
Dej vid bi ra ma lu ka i per ku Do ru, sa ka i per skim psi em po put nje.
Psi ho lo ka isti na ovo ga iz gle da ova ko: sin je iza brao dru ga ri cu u li ku maj-
ke. No, da ta knji ga pred sta vlja ipak ne to vi e od pri me nje ne psi ho lo gi je:
Mu ke po Dej vi du ne bi bi le ta ko ve li ko re mek-de lo ka da nji ho ve op se siv ne
sli ke ne bi bi le dram ski funk ci o nal ne. Do ri no ka i per stvo ni je ni pri bli no
zna aj no kao ka i per stvo go spo e Ko per fild: kod nje pri a gu bi svr hu ko ju
bi mo gla da ima. Dej vi do vo udva ra nje pu ko je iz mo ta va nje u po re e nju sa
(na pri mer) stvar nim Di ken so vim mu ka ma dok se udva rao Me ri Bid nel, ili
Pi po vom igrom za Este li nu pa nju u Ve li kim oe ki va nji ma. Na su prot to me,
iako ne bi tre ba lo da nam Do ra do sa di, ja sno je da Dej vi du je ste. ta vi e, od
nas se tra i da na sta vi mo da sa o se a mo sa Dej vi dom, ma da ga vi di mo ka ko
se nad vi ja nad Do ri nim ku nim ra u ni ma kao po et nik Merd ston. Ov de
je do mi nant ni mo ra li zam pra en pa njom i ta la ca. Ili Dej vid ima pra vo da
se lju ti na Do ru ili gre i to joj pre ba cu je: autor za ma glju je sli ku bri sa njem
per spek ti ve. Ag ne zi na si tu a ci ja je neo bi no sli na: dok je Do ra uda ta za
su ro gat-oca, Ag ne za je uda ta za stvar nog oca, ne ku vr stu su ro gat-mu a.
Ka da Dej vi do va de te-e na umre, on se na kra ju e ni ovom e nom-de te-
tom. Ne ma po ka za te lja da e nji hov od nos ika da sa zre ti u op te nje od ra-
slih, pa je uvre dlji vo od i ta o ca oe ki va ti da im da bla go slov.
Dru gi do ga a ji u knji zi de a va ju se da le ko od Dej vi da. Tu je me lo dra-
ma ti ni pod si e u ko ji spa da ju splet ke Ju ra je Hi pa. Ovo je oso ba na lik Kar-
ke ru, ula gi va ka i pod la, ko ja e li da se oe ni Ag ne zom i upro pa sti joj oca.
Nje gov pad uzro ku je oi vlje ni go spo din Mi ko ber, ko ji ga upe tlja va u mre-
u in tri ga. Ali ovaj Mi ko ber li i na ve li ki ori gi nal sa mo po ime nu. Rad nju
da lje vo di Mi ko ber, u skla du sa do de lje nom mu ulo gom, glu me i pro me ne
O DIKENSU
85
ko sti ma; ali sve je to me ha ni ki pre do e no. Kao Bambl u Oli ve ru Tvi stu ili
Skvirs u Ni ko la su Niklbi ju, ta ko je i Mi ko ber u ka sni jim po gla vlji ma sa li ka
sve den na iz vr i o ca rad nje, ko ji ne pred sta vlja ni ta vi e od si ej ne li ni je
ve ta ki uda lje ne od sre di njih zbi va nja u ro ma nu.
Je di na dru ga nit iz po zni jih po gla vlja Dej vi da Ko per fil da ko ja tra-
i ob ja nje nje je ste za vo e nje Emi li. Te ke ri je tvr dio da je Di kens uio od
Va a ra ta ti ne, i la ko mo e bi ti da je mi slio na ovo. Ov de ima pra vih ot kri-
a, kao ti hi so bar Li ti mer, od ba e na lju bav ni ca Ro za, ka me na go spo a Stir-
fort, za vod nik me kog sr ca Stir fort, i sce na olu je u ko joj se on uta pa. Mo glo
bi se re i da je to pri stoj ni vik to ri jan ski ro man bez du bi ne ili zna e nja, od
ko jeg se okre e mo ka fan ta zma go ri noj sim bo li ci Mu ka po Dej vi du. Raz li-
ka iz me u de a ka Dej vi da i zre log mu kar ca je raz li ka iz me u mu e nja u
aka de mi ji go spo di na Kri kla i pre la ska u uma li raj dok to ra Stron ga. Pr vo
se ja sno za mi lja kao di vlja ka osu da na pa kle nu va tru; dru go je uljud no i
gro zni a vo, i po ko ra va se u po kor nom sve tu.
Na po e ku knji ge, pi kar ski ob lik omo gu a va stva ra nje mo ti va ci je. On
od go va ra Di ken so vom li nom ose a nju od ba e no sti. Pr vo po gla vlje ne po-
gre i vo nas pod se a na Tri stra ma en di ja, i pi sac stal no po re di mla a nog
ju na ka sa Ro bin zo nom Kru so om, To mom Don som i Ro de ri kom Ren do-
mom. Za pra vo, Di kens ni je ostao si ro e, ni ti su ga ome li ro a ci, ak ga ni
ui te lji ni su tu kli (iako nje go ve kol ske dru go ve je su); prem da se sve ovo
de a va Ro de ri ku, i po sle nje ga, Dej vi du. Ipak, ova ko ve lik gnev kao Di ken-
sov mo e se oprav da ti je di no pa ra no jom ko ju stva ra ju mu ne okol no sti.
Mla di Dej vid ni je pa siv ni ju nak ko ji re a gu je na pre pre ke na pu tu, iako bi
se ovo mo glo re i za Ro bin zo na Kru soa, Ro de ri ka Ren do ma i dru ge, a da
ne po mi nje mo nje go vu zre lost. Pre e bi ti da pre pre ke po sta ju pret nje zbog
nji ho vog dej stva na lik. Pla e ga ili ga lju te, i za to ih je jo sve sni ji; i mi smo
ih sve sni za to to ih vi di mo kroz nje go ve oi.
Mla di Dej vid je iz ra zi to sa mo sve stan, to ra ni ji Di ken so vi ju na ci ni su.
Re pre zen ta ti van je ko li ko i Oli ver, ali da le ko in di vi du al ni ji; ugnje ten ko li ko
i de ca Dot bojs Ho la, ali na pu njen auto ro vim li nim ose a nji ma. Isto vre-
me no je iz gu blje no de te na ce sti i pro jek ci ja psi he svog auto ra. Ko na no se
Di kens ospo so bio da dru tve nu kri ti ku na pu ni li nim emo ci ja ma; ili to se
svo di na isto, li ne emo ci je pro jek to vao je u kri ti ku dru tva i ta ko re a li sti-
ne de ta lje uz di gao na ni vo sim bo li ke dra me.
Pi kar ska lu ta nja on da ni su, kao Ro de ri ko va, na su mi na.
2
Kod mla dog
Ko per fil da ima ma lo ono ga to se ne ve zu je za ulo ge ro di te lja i de te ta po na-
o sob. Di ken sov pa ra no i ni ose aj od ba e no sti po sta je pre ci zni ji i dra ma ti-
ni ji za hva lju ju i ju na ku de a ku ko ji pre i vlja va upr kos ua sno lo im iz gle-
di ma. Ti iz gle di opi sa ni su vr lo re a li sti no kao auten ti ni ua si ne haj nog
2
Igra re i ma, ran dom na su mi an, Ro de rick Ran dom lik iz isto i me nog ro ma-
na To ba ja sa Smo le ta.
86
Dru tva. Sa mim tim, Di kens je oslo bo en op tu bi za su bjek tiv nost. Ali pre-
i vlja va sa mo po ce nu re gre si je. Ono to je za nje ga po zi tiv no maj in stvo,
sek su al nost li no sti tek sa zre lo u do bi ja ju. Mla di Dej vid mo e da osta ne
sa Bet si Tro tvud; mi ne mo e mo.
Ali sve ovo tre ba lo je iz va di ti iz Di ken so ve psi he pre ne go to je na sta-
vio da pi e naj ve e knji ge. Otu da i re tro spek tiv na teh ni ka, ko ja pri zi va iste
ro ma ne ko ji su bi li ute ha nje go vog de tinj stva kao i de tinj stva nje go vog ju na-
ka. To po ka zu je i bor be i ne u spe he u Di ken so vom raz vo ju. Ako su Dom bi i
sin bi li pr vi ro man Di ken so vog zre log do ba, on da je Dej vid Ko per fild, nje-
gov na sled nik, po sled nji ro man nje go vog e gr to va nja.
87
FILIP HOBSBAUM
VELIKA OEKIVANJA*
Ana li za po sled njeg i po mno gi ma naj u spe ni jeg Di ken so vog ro ma na, usred sre e na
je ka ko na an rov ske pro ble me (obra zov ni ro man), ta ko i na is pi ti va nje nje go ve
auto bi o graf ske i psi ho lo ke po za di ne.
Klju ne re i: obra zov ni ro man, psi ho a na li ti ka kri ti ka, Ve li ka oe ki va nja
Naj su mor ni ja od svih Di ken so vih knji ga pr vo bit no je za mi lje na kao la kr-
di ja: Po vo dom ne ve li kog de la ko je ve ne ko vre me pi em ja vi la mi se ta ko
fi na, no va i gro tesk na ide ja, da po i njem da ve ru jem ka ko bi bi lo bo lje da
se osta vim krat kog lan ka i sa u vam gra u za no vu knji gu. ak i kad se
krat ki la nak pre tvo rio u no vi se ri jal, Di kens je pr vi deo po slao Do-
nu For ste ru, s po ru kom: Na pra vio sam po e tak ko ji, na dam se, uglav-
nom osta vlja pre te ra no sme an uti sak. Po ve zao sam de te i luc ka stog o ve ka
od no som ko ji mi de lu je vr lo sme no. Za emo tiv ni sloj ovog de la, ko ji se
na la zi is pod do slov nog zna e nja knji ev nog si ea, ve o ma je simp to ma ti no
to to je Di kens pot ce nio nje gov smi sao.
Iz gle da da je i pod sti caj za pi sa nje bio ma te ri jal no mo ti vi san. Pro da ja
a so pi sa pod na slo vom To kom ce le go di ne opa la je zbog do sad nog se ri ja la
ar lsa Li ve ra, Dan ja ha nja. Ovaj je se ri jal, u stva ri, po tra jao de vet me se ci.
Po sle pr va e ti ri iz la e nja, Di kens je sma trao za shod no da iz ba ci Ve li ka
oe ki va nja kao no vi po ku aj spa sa va nja ti ra a. Bi lo je to u de cem bru 1861.
go di ne.
Sve se okre nu lo na su prot auto ro vim oe ki va nji ma. Da le ko od to ga da
bu de ko mi an ro man, no vo de lo je bi lo pu no pro i e ne, zre le mu dro sti.
AUTOR: , , 19322005
UDK: 821.111.09-31 .
Prevod
* Izvor: P. Hobsbaum, Great Expectatons, A Readers Guide to Charles Dickens,
Thames and Hudson, London 1988 [1972], 221242. Apstrakat i kljune rei deo su
redakcijske opreme teksta.
88
Ve li ka oe ki va nja ni jed na dru ga Di ken so va knji ga ne ma bo lji na ziv
upo zo ra va da ne tre ba ve ro va ti u po vr ne pred ra su de o kla sa ma i ka sta ma.
Sr na e li no sti ob li ku je se u mla do sti i ni ka da se ne mo e pro me ni ti. Je di-
no iz is ku stva mo e mo ui ti ka ko naj bo lje da ras po re di mo ta len te i sla bo sti
s ko ji ma se ra a mo. Sve na de glav nog ju na ka Pi pa da mo e pro me ni ti svo je
sta nje raz bi ja ju mu se o gla vu. Pre i vlja va sa mo lju bav onih ko ji ga vo le, ne
zbog ono ga to on na sto ji da bu de, ve zbog ono ga to on je ste. Nje gov raz-
voj mo e da se me ri ne pri me re no u nje go vog po gle da na svet i gre ka ma
nje go vih po stu pa ka.
Ni u jed nom Di ken so vom ro ma nu, osim u Dej vi du Ko per fil du, u sre di-
tu ni je sa mo je dan lik. Ali dok je u pret hod noj knji zi Di kens bio usred sre-
en na od bra nu od sve ta za ko ji je ose ao da mu je na neo ne prav du, u Ve li-
kim oe ki va nji ma Pi pa sta vlja na pro bu i tu no ot kri va ju na ko ve sla bo sti.
Ce lo kup na rad nja ro ma na ili se kre e ka sre di njem ju na ku ili se od
nje ga uda lja va. Mo e mo iz dvo ji ti raz li i te to ko ve si ea: Pip u od no su pre-
ma pa tro na tu; Pip u od no su pre ma dru tve nom sve tu; Pip i slo mlje no sr ce;
Pip ka ko pr vo od bi ja, a za tim ui da pri hva ta pri ja telj stvo; Pip ko ji bi va
pri hva en, pr vo zbog svo jih mo gu no sti, a on da po sle gor kih is ku e nja
zbog svo jih do stig nu a; Pip ka ko upo zna je is pra znost vi e kla se i pra-
vu pri ro du dentlme na. U sva kom od ovih to ko va do mi ni ra je dan je di ni
lik ko ji se raz vi ja na osno vu ve za sa go spo i com Ha vi am, go spo di nom
De ger som, Este lom, osu e ni kom Po ke tom, mo da i Ve mi kom, i ko va em
Do om Gar de ri jem.
Da lje, ro man je pro a ran pa ro di ra njem sre di njeg li ka, kao iro ni a nim
ko men ta rom nje go vih pre ten zi ja. Iz van sve ga to ga, pri po vest je uklo plje na
u sjaj nu pro zu. Svu da gde se pri a i ri, po ja vlju je se dvo stru ka ta ka gle-
di ta. Kroz pri po ve da nje ne po sred ne sa da njo sti, osta re li glav ni ju nak, sa
uda lje nog sta no vi ta raz o a ra nih, ma da ne i ogor e nih, zre lih go di na, se a
se mla da la kih lu do ri ja.
U ova kvim si tu a ci ja ma i ta lac po se e za auto ro vim i vo tom ne bi li
shva tio za to je nje go vo de lo do bi lo ba ta kav ob lik. Sa tog sta no vi ta, Ve li-
ka oe ki va nja po ka zu ju se kao du go traj na ve ba u sa mo ka nja va nju. Kri-
ti a ri su naj ve u pa nju po sve ti li Pi po voj sklo no sti ka dru tve nom sno bi-
zmu, ali ona ima mno go du blje zna e nje. Na isti na in na ko ji Di kens is pod
eks tro vert ne li no sti sa kri va fa bri ku ci pe la u ko joj je ra dio kao de ak, ta ko
i Pip po zla u je rad ni ku pro lost ko va a; isto kao to se Di kens pro bio u
ot me no dru tvo, ali ni kad ni je bio nje gov deo, ta ko i Pip u nje mu pli va sa
so ci jal nom ne si gur no u.
Re tro spek tiv no po sma tra no, iz gle da da je Di kens u svo jim zlim ju na ci-
ma na pa dao ono to mu je kod se be bi lo sum nji vo. Da li je Pek snif bio li ce-
mer, Tig dvo li an, a Sta ri Do rit be ao od pro lo sti ko ju bi ra di je za bo ra vio?
Sve ove od li ke na la ze se ne u sre do ve nom u do vi tu, ne go u li ku na o i tog
O DIKENSU
89
mla di a; ta vi e, u ju na ku do mi ni ra dru tve ni sno bi zam vi en s ja sno om
pot pu no no vom za Di ken sa. Sa mo ra zot kri va nje ni je mo glo ii da lje.
ak i pod tim uslo vi ma mo ra ju se ima ti u vi du ne ke olak a va ju e okol-
no sti. Mla di Pip ima sve pre di spo zi ci je da bu de ne za do vo ljan sud bi nom.
i vi u bez li nim mo va ra ma, usvo jen od se stre i je ga dru ga ri ce mal tre-
ti ra ju, a ima sa mo se stri nog mu a, ne nog ko va a, da ga za ti ti od nje nog
be sa. Ona se ve i to hva li da ga je, ka da je ostao si ro e, po di gla svo jim
ru ka ma. To jest, bio je hra njen na cuc lu ne mo e se na i bo lji sim bol za
nje go vu glad nu po tre bu za is ti ca njem. Ka da se to me do da da se stra obi no
no si pre ga u na de ve nu igla ma i pri ba da a ma, vi de e mo ko li ko bi uza lu dan
po ku aj bio da ute hu tra i u nje nom ko a tom za gr lja ju. Ume sto lju ba vi
ili mi lo va nja, Pi pa mla te kam di jom iro ni no na zva nom Go li ca lo. Otu-
da, da bi bi lo pri pre mlje no tlo za sa o se a nje sa li kom ko ji ne is pa da do bar,
Di kens iz po za di ne va di sve ne pri ja telj ske po ja ve pre ma nje mu usme re ne.
Po to je Pip ko va ev e grt ko ji i vi u za bi tom se lu, on, oi gled no, ne
vi di Dru tvo. Ali se Dru tvo, u vi du i ta vog ni za svo ji iza sla ni ka, su ko blja-
va sa njim. Pr vo, i ve o ma tra u ma ti no, is ku stvo pred sta vlja slu aj ni su sret
sa od be glim ro bi ja em, ko ji, pre pu ten mo va ri, drh ti od gro zni ce i gla di,.
On je upla io de a ka i na te rao ga da mu ukra de hra nu i pi e. Ovo ne tre ba
me a ti ni sa ka kvom pra vom de a ko vom sa mi lo u; Pip bi vo leo da za bo-
ra vi ovo is ku stvo. I ma da to kom ro ma na ima vi e pod se a nja na ovu epi zo-
du, te ko se mo e re i da se ona osla nja na glav ni tok sa me rad nje. Ni Pip
ni i ta lac ne shva ta ju ko li ko e ovaj do ga aj na kra ju bi ti va an.
Pri ro da Pi po ve eg zi sten ci je i ni ga u de sno ra nji vim na uti ca je iz dru-
gih dru tve nih sfe ra. Naj sna ni ji me u nji ma do la zi od go spo i ce Ha vi-
am, usa mlje ni ce ko ja i vi u bli zi ni i ko ju ni ko ni je vi deo de ce ni ja ma. Njen
je osnov ni mo tiv da na e de a ka ko ji e se igra ti s nje nom ljup kom ti e ni-
com. Ali na Pi pa to osta vlja ne sra zmer no sna ni ji uti sak u od no su na nje nu
pr vo bit nu na me ru. Jer go spo i ca Ha vi am ne pred sta vlja uobi a jen pri zor.
Ona ve i to se di u bu do a ru za klo nje nom od sun e ve sve tlo sti. Vo ta ne sve-
e osve tlja va ju po lu spa ko va ne kov e ge, ha lji ne u ne re du, is tru le lo cve e,
sve pre kri ve no pra i nom, dok je ona, iako sta ra, ob u e na kao ne ve sta.
Vi deo sam da je ne ve sta u ven a ni ci uve la kao i ven a ni ca i cve e, i da ne ma
ni ka kvog sja ja osim sja ja nje nih upa lih oi ju. Vi deo sam da je ven a ni ca ob u-
e na na sta si to te lo mla de e ne, i da je fi gu ra na ko joj sa da vi si po sta la kost i
ko a. Jed nom su me vo di li da vi dim ne ku ogav nu vo ska ri ju na saj mu, to je
pred sta vlja la ne znam ko ju slav nu li nost u ne tak nu tom sta nju. Jed nom su me
vo di li u ne ku na u cr kvu u mo va ri da vi dim ko stur u pra hu sku pe ha lje, ko ji je
is ko pan iz krip te pod cr kve nim po dom. Sa da se i ni lo da vo sak i ko stur ima ju
cr ne oi ko je se po me ra ju i gle da ju me. Ur lik nuo bih da sam sa mo mo gao.
Stvar je jed no stav no u to me to je go spo i ca Ha vi am osta vlje na na
dan ven a nja. Sve ovo sa mo mu e nje deo je osve te upe re ne ne sa mo pro tiv
90
nje ne go i pro tiv spolj njeg sve ta. Sa pa lji vim psi ho lo kim uvi dom, Di kens
opi su je ko va e vog e gr ta ta ko zbu nje nog ovom ne sva ki da njom pri ka zom
da ne ma na i na da je opi e. Ume sto to ga, upli e se u fan ta zi ju u ko ju spa-
da ju za sta ve, psi i ko i je ne sum nji vo pri li no neo bi nu, ali svo dlji vu na
de ti nju mo iz ra a va nja, na na in na ko ji smrt u i vo tu go spo i ce Ha vi am
si gur no ni je. Ko stur u pra hu sku pe ha lje, ko ji je is ko pan iz krip te pod
cr kve nim po dom to zvu i auten ti no. Na u ni ci su se, me u tim, do sta
na mu i li tra e i mo gu ne pro to ti po ve za ovaj lik. I go spo i ca Do ni torn
iz Sid ni ja i go spo i ca Dik iz Vent no ra, po to su bi le osta vlje ne, pro ve le su
i vot u sa mo i, me u na tru lim hr pa ma je la i pi a. Di kens je u jed nom ese-
ju Do ma e re i iz 1853. go di ne za be le io de ti nje se a nje na jed nu sta ri cu u
be lom ko ju su vi a li ka ko se kroz ma su Oks ford Stri ta pro bi ja do cr kve gde
je ne ki bo ga ti kve ker tre ba lo da je uzme za e nu. Ovaj isti lik, u ske u iz tri-
de se tih go di na XIX ve ka, is ko ri stio je arls Me tjuz, glu mac ko me se Di kens
ta ko di vio. Tu je sta ra da ma, go spo i ca Mil dju, sva ko dnev no u ven a ni ci
do la zi la u Kan ce la ri ju za ne sta le, da sa zna ta se de si lo sa dav no iz gu blje-
nim dra ga nom. Sve ovo go vo ri u pri log to me da go spo i ca Ha vi am ipak
ni je bi la to li ko iz ve ta en lik. Po put mno gih Di ken so vih ve li kih eks cen tri-
ka, njen por tret je ver no pred sta vljao psi ho lo ku i nje ni cu: da ljud ska du a
pri no si ve li ke r tve ka ko bi iz be gla pot pu nu dez in te gra ci ju.
I po red sve svo je na stra no sti, go spo i ca Ha vi am Pi pu po ka zu je tra-
ak sve tlo sti Dru tva ko ji ni je do pi rao do nje go vog pret hod nog i vo ta.
Tom i vo tu, upr kos svim nje go vim pre va ra ma, on po i nje da te i. Na gla sak
go spo i ce Ha vi am je dru ga i ji, nje no po na a nje je dru ga i je; ima pre le pu
mla du ti e ni cu ko ja se pre ma Pi pu po na a s pre zi rom. Ulo ga sve ga to ga je
da ga pod se ti na nje go vo pro sto po re klo. U ovom ud nom okru e nju, bi lo
ta to je pri rod no de lu je neo te sa no. Go spo i ca Ha vi am je pre tvo ri la dan
u no, a lju bav u mr nju. Pro jek tu ju i sop stve nu fru stra ci ju na spo lja nji
svet, ona je pre i na i la svet u Dru tvo.
Da li je ovo to li ko dru ga i je od mo ral ne iz vi to pe re no sti sa mog Dru-
tva? Da le ko od rad nog vre me na i uz tr ku ka hlad no krv nom li ce mer ju,
za po i nje pred sta va pred pu bli kom. Jer go spo i ca Ha vi am pu ta Pi pa da
za pad ne u ve li ku i ne pot kre plje nu za blu du da je ona Za tit nik od re en da
ga odvo ji od nje go ve kla se. A ka ko je on bio u lo im pri li ka ma, pot pu no je
spre man da po sta ne nje na bu da la. Nje noj ti e ni ci Este li do zvo lja va da ga
fa sci ni ra, i me ona na sta vlja osve tu go spo i ce Ha vi am Dru tvu Ta ko je
go spo i ca Ha vi am, ve sa ma uni te na, od Este le na pra vi la oru je za uni-
ta va nje:
Ho u da vi dim da igra kar te sa ovim de a kom.
Sa ovim de a kom? Pa, on je obi an rad nik!...
Pa ta? Mo e da mu slo mi sr ce.
ta zna da igra, de a e? upi ta me Este la, sa naj ve im pre zi rom.
O DIKENSU
91 Ni ta osim pe lje e nja, go spo i ce.
Ope lje i ga, re e go spo i ca Ha vi am.
Pi pa od jed nom ob u zi ma ne za do volj stvo, i to ne sa mo svo jim do mom.
Pre ma za na tu, e gr to va nju i do brom go spo da ru, ko va u, ne ose a ni ta
osim ga e nja. Su sret sa go spo i com Ha vi am i nje nom pu nom pre zi ra ti-
e ni com i ni ga pri jem i vi jim za no vog iza sla ni ka Dru tva; ovog pu ta, pri-
jem iv je za ne kog ko ima mo da ga sa svim pre ne se iz nje go vog okru e nja.
A to je go spo din De gers, advo kat iz Lon do na.
De gers je ve jed nom na krat ko vi en ka ko sto ji na ste pe ni tu go spo-
i ce Ha vi am. A ovaj kra tak su sret ve je do vo ljan da se us po sta vi ne ka
vr sta do go vo ra sa pre zre lom mla dom. Me u tim, nje gov pra vi pre pad je
ula zak na mir nu sce nu lo kal ne kr me, kod Ve se lih ske le di ja, gde ge ja ci
mir no pu e i ui va ju u no vi na ma. Sa ve li kom gla vom, ve li kim lan cem za
sat, mi ri lja vim sa pu nom, kri pa vim i zma ma i ogrom nim, pre na gla e nim
ka i pr stom, De gers tu upa dlji vo ne pri pa da. Po to je oku plje ne ua snuo i
za pre pa stio, on po zi va ko va a i e gr ta i oba ve ta va ih da to i ni pre kret-
ni cu si ea no si ne ko pi smo. A u tom pi smu sto ji da je de ak na sled nik
Ve li kih Oe ki va nja. De gers ska me nje nom Pi pu ob ja nja va da e od sa da
i ve ti kao go spo din. Go vo ri mu da tre ba da ode u Lon don, da ga obu ku,
na hra ne, obra zu ju i da ju mu pri hod pri pre ma ju i ga ta ko za pre u zi ma nje
ve li kog ima nja na zah tev za tit ni ka i je ime ne sme da ot kri je.
Pi pov svet se iz ne na da pro me nio. Do la zi u Lon don i ot kri va da on ni je
ogro man ka ko je pret po sta vljao, ve pri li no ru an, is kri vljen, te san, pr ljav.
Za pra vo, kao i kan ce la ri ja go spo di na De ger sa. Sa da je on, dr ni De gers,
nje gov sta ra telj, a ne bla gi Do; De gers, i ji je i vot po sao, i ji su po sao
tu e taj ne, i ja kan ce la ri ja vr vi od mo li la ca iz nu de, mra nih kri mi na la ca,
pot ku plji vih sve do ka i ko ji se sa jed na kom la ko om kre e me u mo li o-
ci ma, kri mi nal ci ma i sve do ci ma, tim pret hod ni ci ma vi so kog Dru tva.. On
ni je sa mo advo kat Jed no o kog Maj ka ne go i da le ke go spo i ce Ha vi am; a
jo se go ri kli jen ti po ja vlju ju na ho ri zon tu. De gers je, u stva ri, ne ka vr sta
is po lja va nja Dru tva u ko je je Pip stu pio. I kao to je to ve obi aj kod
Di ken sa, uti sak ka la i pr ljav ti ne ko ji osta vlja, is po lja va se am ble ma ti no,
advo ka to vim op se siv nim i stun stvom. On bi, kao da je hi rurg ili zu bar, sa
se be da spe re kli jen te ta ko to pe re ru ke mi ri lja vim sa pu nom, ko je po tom
su i ogrom nim pe ki rom u pe ri o ni ci svo je kan ce la ri je, po seb no u tu svr hu
sa gra e noj. Po sle su sre ta sa jed nom stran kom neo bi no tam ne ko e, is pi ra
gr lo i stru e pr ljav ti nu is pod no ka ta. i ta lac ose a ko li ko je to dru ga i je u
od no su na na sla ge uglje ne pra i ne u ko va ni ci Doa Gar de ri ja.
Ka kvu ulo gu igra ova li nost u knji zi? Ne ki su kri ti a ri De ger sa na zi-
va li do bro du nim, dru gi po kva re nim. U stva ri, on ni je ni jed no ni dru go.
O se bi stal no pri a kao o agen tu pla e nom za uslu ge, to i je ste isti na. On
ne ma pra vi dom: pre se mo e re i da de li mi no bo ra vi u ku i i ji se ma li
92
deo ko ri sti, a i te pro sto ri je na me nje ne su knji ga ma i no vi na ma, kao da se
nje gov po sao pre li va i i ri ak i ta mo ne go da u njoj i vi. Uz gred se, u 51.
po gla vlju, po mi nje da je ne ka da imao sno ve; ali ono to mi vi di mo je po slo-
van o vek, ne u tral no skla di te taj ni, po sred nik iz me u ra znih frak ci ja.
Jer ka da se Pi po vo no vo Dru tvo ogo li, is po sta vlja se da ono ni je ni ta
ma nje pra nja vo i pod mu klo od De ger so ve kan ce la ri je.
Pip za po i nje lon don ski i vot u mu sa voj ko lek ci ji pe pe lja stih, zbi je-
nih zgra da. Ko li ko je to dru ga i je od ma gle i ki e sa mo va ra! ak i ka da
se po pu no let stvu od se li, i da lje je pre pu ten na mi lost i ne mi lost lo pov ske
pra lje i por ti ra ko ga zo ve Osvet nik. Iz gle da da ne ma na i na da se sku i u
i rem cen tru Lon do na. Nje gov je i vot, u i e ki va nju do la ska Za tit ni ka,
pun uma lo sti i jo pu ni ji du go va.. On tra i vre me u be smi sle nom a ska-
nju i po vre me nim tu a ma u sme nom klu bu za mla du go spo du Gaj skim
ze ba ma. Po vrh sve ga, ne pre sta no se lo mi oko Este le, ko ja je vr hu nac nje-
go vih e lja, i ka ko ona sa ma ka e oko nje tu no kru i, kao mo ljac oko
pla me na.
e sto sam je vi ao u Ri mon du, e sto sam o njoj slu ao u gra du, i e sto sam
nju i Bren dli je ve iz vo dio na re ku; bi lo je pik ni ka, pro sla va, po zo ri ta, ope re,
kon ce ra ta, za ba va, sva ko vr snih ui ta ka kroz ko je sam je ga njao a za me ne su
svi bi li mu ke. Ni ka da ni sam pro veo ni je dan sre an as u nje nom dru tvu, a,
ipak, moj um se dva de set e ti ri sa ta dnev no za o ku pljao sre om da sa mnom
bu de do smr ti.
Este la ni je deo sa mo ove knji ge ve i ce lo kup nog Di ken so vog opu sa.
Ona je na ne ki na in ju na ki nja na ko ju su svi nje go vi ro ma ni e ka li: pr va
ju na ki nja ko ja je upe a tlji vo pred sta vlje na kao sek su al no pri vla na de voj-
ka. Na go ve ta ji za ta ko ne to mo gu se na i u udva ra nju Dej vi da Ko per fil da
Do ri, ili, u Ma loj Do rit, kod Kle na ma ko ji u di za Pet sa svom bez nad no u
sre do ve nog mu kar ca. Ali Este la kao umet ni ko ostva re nje pot pu no pre-
va zi la zi sve njih. Njen lik je za sno van na ir skoj glu mi ci, Elen Ter nan, ko ja je
na kra ju po sta la Di ken so va lju bav ni ca. Le gen da ka e da ju je pr vi put vi deo
iza sce ne na Haj mar ke tu ka da je de bi to va la u Ata lan ti Fran si sa Tal fur da i
ka da se se ki ra la to mo ra da se po ja vi na da ska ma u hi to nu i hu la hop ka-
ma. Si gur no je da su se upo zna li apri la 1857. go di ne, a zbli i li su se br zo.
Di kens joj na la zi po sao u pred sta vi me lo dra me Vil ki ja Ko lin sa Smr znu-
ti bez dan: igra la je u ob no vlje noj ver zi ji u Man e ste ru av gu sta te go di ne.
Od nos je slu aj no uvr en. Di kens je igrao Vor du ra, o ve ka ko ji je pro pu-
stio lju bav nu an su. Po svim ras po lo i vim iz ve ta ji ma, nje go va ulo ga bi la je
vr lo emo tiv na. A i po du da ri la se sa Di ken so vim sve ja im ne za do volj stvom
su pru gom. Kre nu le su gla si ne jed nu su po svoj pri li ci pro i ri le nje go va
ta ta, go spo a Ho gart, i nje go va sva sti ka, He len. Sa ka rak te ri sti nom ur-
bom, Di kens je pred u zeo ne u o bi a jen ko rak i ob ja vio ra sta vu od Ke trin u
ko lum na ma Do ma e re i, od 12. ju na 1858. Ton ovog pi sma na go ve ta va da
O DIKENSU
93
pri snost iz me u Di ken sa i Elen jo ni je po e la. Ipak, do ok to bra on ju je
sme stio u stan bli zu Oks ford Stri ta, a ka sni je ju je pre se lio u Kem den Taun;
iz gle da da je po tom pro veo i vot u mu ka ma. Iro ni no, glav na re pli ka ko ju
iz go va ra Di kens u Smr znu tom bez da nu bi la je: Je di na bez na de na a lost
na sve tu je a lost ko ju uzro ku ju e ne.
Elen je pred sta vlja la sjaj ko ji je do ta da ni je po sto jao u Di ken so vom
te gob nom i vo tu. Po svoj pri li ci, ovo je bi la si ro va gra a, ne sa mo za Pi po-
vu za sle plje nost, ne go i za nje go vu ne u to lji vu e lju. Pri po ve da Pip u
po znim go di na ma tu no pro ce nju je fa tal nost te pri vla no sti. A ipak ima
zna ko va da je ne raz u me do kra ja. Ovo, na neo bi an na in, po ja a va pri ka-
zi va nje. Sva Este li na mo sa dr a na je u nje nom dej stvu na Pi pa. On pri zna-
je da ni je do i veo ni je dan sre an tre nu tak u nje nom dru tvu. A opet, ne ka
ma zo hi sti ka po tre ba u nje mu za do vo lja va se nje go vim uda lja va njem. To
je po ti snu ti strah od sek su al nog za do vo lje nja. Ali Pip ne od u sta je od ovog
hlad nog i bes plod nog udva ra nja ka ta stro fi. Jer Este la ka ko i sam pri zna-
je ne ma ni ta da pru i. Ona je le po ti ca ko ja ma mi, sfin ga bez taj ne. Pip
pro jek tu je sop stve nu sve tlost na ovu taj nu. Kroz Ve li ka oe ki va nja uza lud
e mo tra i ti Este li nu bi stri nu ili du ho vi tost. Ona mo da ni je to li ko pla men
za molj ca ko li ko ogle da lo o ko je lep tir uza lud uda ra.
Ma ko li ko Este la bi la ta jan stve na za nje go vog ju na ka, Di kens u knji zi
po ku a va da po nu di nje nu mo ti va ci ju. Mno go to ga to kao de voj i ca iz go-
va ra gru bo je i bez o se aj no to su iste one oso bi ne ko je pri pi su je i mla dom
Pi pu. Ali nje ni ko men ta ri o Pi po vom ne do stat ku go spod stva na knad no
po pri ma ju gor ku iro ni ju. Jer i nje ni pre ci su ak iako ih ni je sve sna je zi-
vi. Njen otac je osu e nik ko me Pip po ku a va da po mog ne u mo va ri; nje-
na maj ka je ubi ca ko ju spa sa va De ger so va fo ren zi ka ve ti na. Ta ko nje no
na sle e i ni skit nja, pre lju ba, ubi stvo. ta vi e, od ra nog de tinj stva vas pi ta-
va la ju je ne u ro ti na e na.. Sa ma nje na li nost na mer no je iz vi to pe re na ne
bi li jad go spo i ce Ha vi am pre ne la u no vu ge ne ra ci ju.
ta se mo glo oe ki va ti od ta kvog na sle a i ta kve oko li ne? Este la, isti na,
kroz od ra sta nje ui da se kon tro li e. Ali ta kon tro la po pri ma ob lik ne ga ci je
li no sti. Ona zna da je pre le pa; pre pu ta le po ti da oba vi po sao. O se bi i Pi pu
obi no pri a kao o ma ri o ne ta ma. Ne ma mo iz bo ra, ti i ja, ne go da sle di mo
uput stva. Ni smo slo bod ni da sle di mo sop stve ne za mi sli, ti i ja. Ka rak te ri-
sti no, sek su al nu igru ko ju ona iz vo di Erik Bern na zi va a ra pom. To jest,
sta vlja ro bu u iz log a pri tom ne na me ra va da se od nje ra sta ne. Igra po sta je
otri ja ka da bi va ja sno da ona od bi ja da sa Pi pom ide da lje.
Pi pe, Pi pe, re e jed no ve e ka da se iz ne na da za u sta vi la, dok smo se de li
jed no na su prot dru gom kod mra nog pro zo ra ku e u Ri mon du zar ni ka da
ne e po slu a ti upo zo re nje?
Na ta?
Na me ne.
94 Upo zo re nje da me ne pri vu e, mi sli li na to, Este la?
Mi slim li na to? Ako ne zna ta mi slim, ti si slep.
ak je i ovo oi to po ni a va nje mu no. Sa ili bez na me re, Di kens je dao
por tret kla si ne fri gid no sti.
Sud bi na ko ja je is pu ni la to li ke Pi po ve lu de e lje ni ma lo ga ne te di
od ko na ne be de. Do e kao je da vi di Este lu ka ko pa da u ru ke re duc tio ad
ab sur dum svih tih go spod skih ide a la. Po sta je e na naj tu pljeg od svih Ze ba
u tom gro znom Ga ju: kli pa na Ben tli ja Dra mla, iz u zet no bo ga tog na sled ni-
ka du gog ni za tu po gla vih ba ro ne ta. Dru gim re i ma, to je lo gi ki eks trem
Pi po ve po gre ne za mi sli go spo di na.
Kroz i tav ro man re go spo din od zva nja kao osnov ni ton. Ja vlja se
do slov ce na de se ti ne pu ta u tek stu. Pip je po mi nje kao de ak: Pre le pa
mla da da ma kod go spo i ce Ha vi am, i lep a je od iko ga ika da, i di vim
joj se stra no, i e lim zbog nje da bu dem go spo din.... Go spo din De-
gers je ko ri sti kao oru je pro tiv Doa ka da na ja vlju je Pi po va oe ki va nja:
Pa, go spo di ne Pi pe, mi slim da to pre ode te odav de po to e te po sta ti
go spo din to bo lje... U ve zi sa Este lom, re go spo din ti ti Pi pa u nje go-
voj zre loj mla do sti: Odi sta, bi lo je ne mo gu e raz lu i ti nje no pri su stvo od
svih onih ne sre nih e znu a za nov cem i go spod stvom ko ja su uz ne mi ra va-
la mo je de a tvo... I sva ta po mi nja nja go spo di na i go spod stva mo gu
se tu ma i ti kao na go ve taj tra u ma ti ne sce ne u ko joj se tvo rac Pi po vog
bo gat stva ko na no ot kri va ne kao uvr nu ta go spo i ca Ha vi am, za bo-
ra vlje ni re likt bli sta vog Dru tva, ve kao Osu e nik ko me je Pip po mo-
gao u mo va ri do ga aj sa po et ka knji ge ko ji se po sle to ga ta ko ma lo
po mi njao da sum njam da bi ije dan i ta lac iskre no mo gao da ka e ka ko
je pri pr vom i ta nju po go dio ko je iz vor Pi po vih Oe ki va nja. A taj iz vor
go spod stva ko na no sto ji pred Pi pom oro nuo, iz bo ran, e lav, po gu ren,
ak po ma lo vu e sto pa lo kao da jo uvek te gli bu ka gi ju Pro vis, iz No vog
Ju nog Vel sa, ro en kao Ej bel Me gvi. Ovo je ar hi tek ta Pi po vog imet ka,
on ga je uzeo od Doa i nje go ve liv ni ce i ospo so bio da se na sta ni upra vo u
Dru tvu ta tih na da.
Da, Pi pe, dra gi de a e, na pra vio sam od te be go spo di na...! i veo sam te ko
da bi ti i veo la ko; ra dio sam na por no da bi ti bio iz nad ra da... Ka em da zna
ka ko je onaj ta mo go nje ni pas sa bu nji ta ko me si spa sao i vot di gao gla vu
to li ko da mo e da stvo ri go spo di na i, Pi pe, to si ti...
Da me Bog ubi je! ve lim sva ki put i iza em na otvo re no i ka em to pod
ve drim ne bom ali, znaj, ako se do ko pam slo bo de i no va ca, od tog de a ka
na pra vi u go spo di na! I ta ko i ura dih....
I on da, dra gi de a e, bi la mi je to na kna da, to po taj no zna dem da stva ram
go spo di na. Mo gu drep ci ko lo ni sta da me pra e dok ho dam; a ta ja ka em?
Ka em se bi, Pra vim bo ljeg go spo di na ne go to e ikad bi ti!... Ka em se bi,
Ako ja ni sam go spo din, ni ti imam ko le, ba rem imam ta kvo ga.
O DIKENSU
95
Ali Pi pov pri ja telj, Her bert Po ket, ko ji je ne to na u io od svog oca,
ina e ne u spe nog ui te lja, ka e da otkad je sve ta i ve ka ni ko ko u sr cu ni je
pra vi go spo din ni je to ni u op ho e nju; da ni ka kav lak ne mo e pri kri ti i lu
na dr ve tu, i to vi e la ka na ne se te, to e se vi e i la po zna va ti. Ova se isti na
u naj ru ni jem ob li ku za pa a kod Este li nog ka va lje ra, Ben tli ja Dra mla, i ja
je i la iz ra e na kroz okrut nost i na si lje. Vi di se i u Pi po voj ka ri je ri: ne ke
ru ne i le jo se kroz lak pro vi de dok ih ne da e te kog i vo ta ne ugla a ju.
Ako Pip stvar no po sta ne go spo din, to ne e bi ti zbog ma te ri jal nih sred sta va
ko ja su za mi sli li nje go vi za tit ni ci, stvar ni ili na vod ni.
Je dan od na in da Pip od ra ste je ste da ne gu je Osu e ni ka. U po et ku
pre ma tom o ve ku i nje go vim od vrat nim na vi ka ma ne ose a ni ta dru go
osim ga e nja. Osu e nik ko ma da hra nu pe ro re zom, gri ze je po stran ce pre o-
sta lim o nja ci ma, po sled nji za lo gaj hle ba bri e o pr ste pre ne go to ga pro gu-
ta. Ali Pip je du go bio Osu e ni kov ti e nik, i ulo ge su se pro me ni le. o vek
je osu en za ne bro je ne zlo i ne, do i vot no prog nan a ri zi ko vao je i vot da bi
se vra tio i vi deo tog go spo di na. Na sve ovo ga je pod sta kla to je mo da
po ve za no sa nje go vim na gon skim od no som pre ma hra ni stra vi na ud nja
za lju ba vlju. Vi di mo, me u tim, bo lan kon trast iz me u ra do sti ko ju Osu e-
nik ose a kad gle da Pi pa, s jed ne stra ne, i od boj nost ko ju Pip ose a pre ma
Osu e ni ku, s dru ge stra ne. A opet, Pip ga pre ru a va, sa kri va, ku je pla no ve
ka ko da ga pro ver cu ju iz ze mlje. Upr kos sa mom se bi, po i nje pre ma nje mu
da ose a sa mi lost, ako je to je di no ose a nje ko je se mo e ima ti pre ma bi u
ko je pa ti. On je do te me re ne sve stan svo jih ose a nja da o nji ma go vo ri kao
o omek a va nju Osu e ni ko vog po na a nja. U stva ri, po i nje da po pu ta Ej be-
lu ili Ave lju osu e nik ba rem ni je Kain to je u i vo tu ma lo pu ta i nio.
Po ku aj da pro ver cu ju Osu e ni ka pro pa da i o vek pri li kom hva ta nja
bi va ozbilj no po vre en. Pip, se de i kraj nje go vog kre ve ta, ko na no po i nje
da iz ra sta u go spo di na.
Jer sa da se sva mo ja zga e nost nji me is to pi la, i u go nje nom, ra nje nom, oko va-
nom stvo ru ko ji me je dr ao za ru ku, vi deo sam sa mo o ve ka ko ji je na me ra vao
da mi bu de do bro tvor, i ko ji je, uz ve li ku po sto ja nost, niz go di na sa mnom sa o-
se ao to plo, za hval no i ve li ko du no. U nje mu sam sa mo vi deo mno go bo ljeg
o ve ka ne go to sam ja bio pre ma Dou.
Prem da osu en, mi lo sti vo je to osu e nik umi re pre po gu blje nja. I kao
osu e ni ku zbog te kih zlo de la, imo vi na mu bi va pre da ta Kru ni. Ta ko Pi pu,
spa se nom od po te nog za na ta, va lja da otvo ri e tvo ro oi ju. Ka ko se po ve-
ra va pri ja te lju: U te kom sam du gu ve o ma te kom za me ne, ko ji ni ka-
kvih oe ki va nja ne mam a ni sam vas pi tan ni za ka kav po ziv, i ni sam spo-
so ban ni za ta. Kroz ovo sa zna nje ko na no je shva tio osno ve od lu no sti i
sa mo po to va nja.
Ipak, i ra ni je je bi lo onih ko ji su u Pi pu pre po zna va li obri se o ve ka, to
on na kra ju i po sta je. Za i sta je ja dan stvor ko ji ne ma ba rem jed nog dru ga
96
sprem nog da ga uzme u za ti tu. to je Tre dlis Ko per fil du, to je Her bert
Po ket Pi pu, ali sa jed nom raz li kom. Iako se mla di Pip ose a nad mo nim
u od no su na pri ja te lja ide a li stu, kao i Ko per fild u od no su na Tre dli sa, sta-
ri ji Pip ko ji pri a pri u pri zna je kao to sta ri ji Ko per fild ne e da je
o vek ko me je ne ka da imao sme lo sti da pri di ku je nad mo an po tr pe lji vo sti
i do bro ti.
Po svoj pri li ci, Her bert je bio isto to li ko sve stan Pi po vih ne do sta ta ka
za tr pe zom kao to je u dru gom de lu Pip sve stan Osu e ni ko vih ne do-
sta ta ka. Ali ono od e ga se Pip ua snut tr za, Her bert pri hva ta sa ne nim,
nje mu svoj stve nim hu mo rom.
Da na nem te mu ta ko to u po me nu ti da u Lon do nu, iz stra ha od ne zgo da,
ni je obi aj sta vlja ti no u usta, i dok je u tu svr hu na me nje na vi lju ka, ne gu ra
se du blje ne go to tre ba... Uzmi dru gu a u vi na, i opro sti mi to po mi njem da
dru tvo u ce li ni ne oe ku je od oso be da bu de ta ko stro go sa ve sna u pra nje nju
a e da joj okre ne dno na go re sa ru bom na no su...
Her bert je po mno go e mu go spo din ka kav je Pip tre ba lo da bu de,
ali kod nje ga go spod stve nost do la zi pri rod no. Simp to ma ti no, dok se Pip
mo ta oko Este le kao da je ona sim bol kla snih te nji, Her bert se gnu a svo-
je da le ko vi e sno bov ske sre di ne do ka zu ju i to ve rid bom sa si ro ma nom
de voj kom ko ja je tek ker one spo so blje nog brod skog bla gaj ni ka. Mla di Pip
isme va se Her ber to vim oe ki va nji ma, ko ja su stvar no pri li no ma glo vi ta.
Her bert je uve ren da e, se de i u po slov ni ci i gle da ju i oko se be u Si ti ju,
po e ti da osi gu ra va bro do ve, on da tr go va ti svi lom sa In di jom a e e rom
sa Ka ri bi ma, i na kra ju pre vo zi ti slo no va u sa Cej lo na. Ali ova oe ki va nja
ba rem se mo gu is pu ni ti sa mo nje go vim na po ri ma; on se ne za no si, po put
Pi pa, hi rom ta jan stve nog po kro vi te lja.
Pri ja telj stvo dvo ji ce mla di a u po et ku je ma hom jed no smer no. Pip
ne i ni ni ta za Her ber ta, osim to ga uva lju je u du go ve. Sta ri ji Pip, dok
pri a pri u, pri zna je da je pri hva tao sve luk su zni je i vot ne na vi ke: Mo je
ras ko ne na vi ke po ve le su nje go vu krh ku pri ro du u tro ko ve ko je ne mo e
da pri u ti, is kva ri le jed no stav nost nje go vog i vo ta, i po mu ti le mu mir zeb-
nja ma i a lje nji ma. Pi pov na in da to na dok na di a mo da i da pri kri je
pod sve snu kri vi cu je ste da ga ki nji re i ma po put ovih: Bu di vrst, Her-
ber te... gle daj svo ja po sla. Ble ni u njih dok se ne po me tu, na ta ne sre ni
Her bert od go va ra, sa svim isti no lju bi vo, da ona me tu nje ga. Ali, kao to je
znak Pi po vog od ra sta nja u go spo di na sa a lje nje ko je sve vi e ose a pre ma
Osu e ni ku, ta ko se i ra ni znak nje go ve omek a le pri ro de vi di u to me to
odva ja deo pri ho da ka ko bi Her ber tu po mo gao da stek ne or ta ki sta tus
u jed noj po mor skoj fir mi. Nje go va oe ki va nja su ba rem ne ko me ui ni la
do bro. I po sred no, ovaj ne se bi an po stu pak okre nuo se u nje go vu sop stve-
nu ko rist, iako je to bi la ko rist ko ju ni ka da ni je mo gao ni da pred vi di. Jer,
ka da mu sva Oe ki va nja pro pad nu, Pip tra i i na la zi po sao u Her ber to voj
O DIKENSU
97
fir mi. Kao Ar tur Kle nam u Ma loj Do rit, nje gov put kroz i vot od re en je
da bu de skro man, ali ko ri stan.
Znak Pi po ve pr vo bit ne mi lo sti vi di se u to me to je ak i u ra nim
da ni ma bio spo so ban da za do bi je Her ber to vo pri ja telj stvo. Dru gi pri ja telj
u ro ma nu jo je ma nje ve ro va tan ni ko dru gi do De ger sov a ta, dr ve ni
Don Ve mik. U svom pr vom po ja vlji va nju Ve mik je pred sta vljen kao do da-
tak go spo da ru: vrst, suv, sa usti ma ob li ka i oso bi na po tan skog san du e ta
vet u pri ma nju in for ma ci ja, ali ne do zvo lja va da ijed na bu de iz vu e na.
Pa ipak, ak i u pr vom opi su, ima zna ko va da je re o po pu stlji voj li no-
sti. Udu blje nja na nje go vom dr ve nom li cu, sa mo da je tek stu ra bi la mek a,
la ko bi po sta la ja mi ce. A i is po sta vlja se da je van rad nog vre me na, kod
ku e, Ve mik sa svim dru ga i ja oso ba. Jed nog da na od vo di Pi pa da le ko od
lon don ske pra i ne, na se o sko ima nje u Vol vort. Ta mo je sa gra dio ku i cu
ko ja je pra vi za mak za jed nog En gle za. Njen krov oivi en je ma lim be de mi-
ma; okru e na je ma lim op ko pom, ko ji pre mo u je ma ju ni po kret ni most.
Iza ovog utvr e nja sme te ni su pro tiv o tro vi Ve mi ko vom Dru tvu De ger sa
i su da nje gov osta re li otac, pri ja te lji ca, ba ta, mi ni ja tur ni ba zen, pra se.
Ho da ju i ka ku i sva ko ve e iz Lon do na, po ste pe no se od advo ka to vog a te
pre tva ra u pa lji vog si na i ako je do li no lju bav ni ka. Ko li ko god ima nje
bi lo skrom no, sve do i o do mi lja to sti svog vla sni ka. Ulaz se u va, De gers
ni ka da ni je ni uo za ima nje, a Pi pov ula zak po ka zu je to se Her ber ta ti e
da je pra vi pri ja telj u mla di u pri me tio zna ke po et ne mi lo sti. A to to
se na kra ju Ve mik e ni ver nom go spo i com Ski fins na go ve ta va da udu-
blje nja ipak mo gu da po sta nu ja mi ce. Ka da pre va zi e mo za blu de mla do-
sti, sti e mo od re e nu pred sta vu o ze mlji oko nas, ima mo ma pu i ne ko li ko
po tan skih sta ni ca, sa mo ako smo u sta nju da smog ne mo hra bro sti da se
na njih oslo ni mo.
Po ka za telj Pi po ve zre lo sti je me ra sa o se a nja sa dru gi ma, a ovo ga
ta ko ka e glav na te ma knji ge za i sta i ni go spo di nom. Otu da su mo da
Ve li ka oe ki va nja po sve e na Di ken so vom skrom nom pri ja te lju, ve le a snom
an si ju He ru Ta un zen du. U stva ri, u ce loj knji zi go spod stvo se na la zi ta mo
gde se, po mi lje nju mla dog Pi pa, naj ma nje oe ku je. U de a tvu ga une-
sre u je go spo a Gar de ri, am bi ci ju mu pot hra nju je go spo i ca Ha vi am,
fru stri ra ga Este la, a ko na no ga ma me go spo din De gers i nje go va pri a
o Ve li kim Oe ki va nji ma. Na kra ju, mo ra da pri zna da je ote lo vlje nje pra-
vog go spod stva upra vo ono iz e ga je uklo njen. To se vi di u i vo tu ko va a
Doa.
Od nos iz me u Doa Gar de ri ja i de a ka Pi pa iz gra u je se po ste pe no.
Re tro spek tiv no, ima ju i u vi du sce nu ka da njih dvo ji ca se de je dan po red
dru gog kraj og nji ta gle da ju i u pla men i a vr lja ju i, nji ho va ve za de lu je
slo e no. U stvar no sti pak ta kvo za jed ni tvo po ja vlju je se kao ra tr ka ne oaze
u do sta ne u jed na e nom okru e nju. Do i Pip, za pra vo, igra ju raz ne igre: na
98
pri mer, sva ko ve e obo ji ca po di u kri ku hle ba sa pu te rom da po ka u ko li-
ko su od ma kli. I, ma da nam Di kens su ge ri e da se ovo de si lo ne bro je no
pu ta, pr va pri li ka gde to vi di mo je no ka da Pip kra de hra nu za Osu e ni ka.
Iz me u osta log, ovo pod ra zu me va da Pip kri ku hle ba sta vi u pan ta lo ne i
da se pre tva ra da ju je ce lu pro gu tao.
Ve lim ti, zna! pro mr mlja Do, vr te i gla vom u znak ozbilj ne opo me ne. Pi pe,
sta ro mom e! Se bi e ui ni ti na ao. Za sta e ti ne gde. Ni si ga mo gao sa va ka ti,
Pi pe... Ako mo e is ka lja ti i ko ma di, Pi pe, pre po ru u jem ti da to ura di, re e
Do za be zek nut. Ma ni ri su ma ni ri, ali ipak zdra vlje je zdra vlje.
Nji hov raz go vor stal no pre ki da Pi po va se stra, Do o va e na, ko ja je
uvek oko ne e ga go ro pad no ras po lo e na. Pre ma obo ji ci se po na a ve o ma
sli no, kao pre ma za o sta loj de ci Doa po vla i za zu lu fe, a Pi pa po li va
vo dom sa ka tra nom. Tu je i je dan dir ljiv od lo mak ka da Do Pi pu ob ja-
nja va ozbilj no, ali na ni vou de te ta raz log to se ne bu ni pro tiv ta kvih
po stu pa ka.
Moj otac, Pi pe, on ti je pi jo, i kad bi se opi jo, ja ko mi je e ki ao po maj ci.
To je valj da bi lo je di no e ki a nje od nje ga, osim mo da po me ni to je. A
po me ni je e ki ao sa sna gom jed na koj sa mo sna zi sa ko jom ni je e ki ao po
na kov nju. Ti slu a i raz u me, Pi pe?... Pa, se stra ti je ve li ki um... A ja ni sam
ve li ki um... I na kra ju, Pi pe i ovo e lim da ka em vr lo ozbilj no da zna, sta ro
mom e vi dim pu no mo je jad ne maj ke, e ne to rin ta i rm ba i, i sla ma do bro
sr ce i ni ka da ne ma od mo ra za i vo ta, da me smrt no stra i ne bi li ja po gre io
i ne ra dio do bro e ni, i da le ko ra e bi od ta dva kre nuo lo im dru gim pu tem,
i ma lo pro pa tio li no.
Pra vi go spo din se ne po zna je po la ku; a Do ga si gur no ne ma ni ma-
lo. Ume sto to ga, du bo ko raz u me dru ge. ta vi e, ima svo je me sto u sve tu,
i is pu nja va ga div no. Spo ro ui lek ci je ko je Pip po ku a va da mu pre ne se,
ali ma njak zna nja po sra mlju je Pi pa, a ne nje ga. Ka e, sa ne sve snom iro ni-
jom: Ta ko sam glup. Sa mo sam maj stor mog za na ta. Pip mo ra da od ra ste
i shva ti da je on sam pre sa en iz po te nog po zi va u skup la nih na da u
u pljem Dru tvu, i shod no to me ni je sta sao ni za ta. Ko li ko je on da bo lje
bi ti maj stor svog za na ta!
Di kens je ve o ma us pe an u sli ka nju Do o ve ve ti ne kao ko va a. Tre ba
za pam ti ti da je ovo ak i ta da bio za nat ko ji iz u mi re: sa se bi svoj stve nim
ata vi zmom te e se ob ra u na va sa na pred nom teh no lo gi jom ne go to ima
pri li ku pro tiv Sti ve na Blek pu la u Te kim vre me ni ma ili Da ni je la Doj sa u
Ma loj Do rit. Kao Lan glan dov Pe tar Ora ili Vor dsvor tov Majkl, Do je ote-
lo tvo re nje rad nog do sto jan stva; ra da ko ji je Pip ta ko pre zi rao ka da je u deo
za na pu ta njem liv ni ce.
Do mo e da iz gle da ne pri klad no sa mo ka da se gle da iz van svo je pri-
rod ne sre di ne. U kom bi ne zo nu, Do je do bro skro jen ko va; ode ven u
O DIKENSU
99
ne delj no ode lo, iz gle da kao stra i lo. Ali ta kvu ode u no si sa mo ka da od la zi
u fi no okru e nje, a Di kens ovu neo bi nost pre tva ra u pred nost, ko ri ste i
je kao sred stvo za uka zi va nje na gra ni ce fi no e. Osu u je Este lu za to to
po i nje da se ru ga Dou; osu u je Pi pa jo vi e za to to se sti di Doa a ne
Este le, ko ja ga isme va. Ko je u ovoj si tu a ci ji da ma, a ko go spo din? Ne osu-
u je Doa, ve go spo i cu Ha vi am to u jed noj pri li ci ni je u sta nju da joj se
ne po sred no obra ti. Jo jed nom se Pip sti di nje go ve ozbilj no-ko mi ne ora tio
ob li qua; ali ko je u sme ni joj si tu a ci ji, pre zre la mla da ili ko va u ne delj nom
ode lu? Ka da Do tvr do gla vo od bi je da pri hva ti De ger sov no vac ume sto
Pi po vih uslu ga, advo kat iz Lon do na sma tra ga za se o skog idi o ta. Ali ko
je in te li gent ni ji onaj ko od re u je ce nu ljud skoj lju ba vi ili onaj ko zna da
je to dar ko ji ni je za raz me nu ili na pro da ju? U sva kom su sre tu sa fi nim
Dru tvom, Do ov ma njak pri klad no sti pre ma sa go vor ni ci ma po ka zu je da
gre e oni, a ne on. To to je Do sve to Pip e li da na pu sti, a Dru tvo Este le
sve to e li da stek ne, naj ve a je osu da svih Pi po vih stre mlje nja.
U ovoj knji zi pra va go spo da ni su ni Pip ni Draml, ne go Do. Ko va e va
sna ga je ogrom na, i to ne sa mo u sva ko dnev nim po slo vi ma. Sa mo dva pu ta
gu bi str plje nje. Jed nom, ka da mu e na bu de uvre e na, udar cem ba ca kal fu
u pra i nu; dru gi put, ka da se nje go va lju bav pre ma Pi pu do ve de u pi ta nje,
obre cu je se na do mi nant nog De ger sa i pre pla i ga on je je di na oso ba
ko joj je ovo ika da po lo za ru kom. Ka rak te ri sti no je za ovog go spo di na da
usta je u od bra nu sa mo dva put: jed nom za rad e ne, dru gi put za rad de te ta.
I kao pra vi go spo din, Do zna ka ko da bu de ne an. Di kens po re di nje-
gov do dir sa do di rom par nog e ki a ko ji mo e da slo mi lo ba nju ili po mi-
lu je ja je. Pr vi put po se u je Pi pa u Lon do nu u ko mi noj, a opet vi dlji vo
gor koj sce ni, Do ne zna ka ko da se obra ti od ra slom Pi pu, a Pip ne ma str-
plje nja s njim jer mu stal no is pa da e ir; uz to po ka zu je i dru ge zna ke sti da.
Pi pu ne pa da na pa met da, ka da bi on bio opu te ni ji pre ma Dou, Do bi
iz van svog uobi a je nog okru e nja bio opu te ni ji pre ma Pi pu. On na pu ta
Pi pov stan, i vi e se ne vra a sve dok Pip ne po sr ne zbog Osu e ni ka, zbog
Este le, zbog du ga, zbog gro zni ce i ta da ga ne gom, uz do dir, ka ko Di kens
ka e, kao an e o sko kri lo, vra a u i vot Ka da Pip ko na no ozdra vi, sa zna je
da se Do vra tio istin skom po zi vu: mo va ri i liv ni ci.
Po red Doa, tu je i Bi di. Ona, naj u spe li ja od Di ken so vih ku nih an e-
la, pred sta vlja tri jumf ne na me tlji vo sti. Iako ma lo go vo ri, sve to ka e ima
smi sla. Pr vo je vi di mo kao na stav ni cu u ko li za de cu, a po tom kao ku e-
pa zi telj ku kod Doa ka da mu e nu obo ri ne po zna ta ru ka. Ne ma raz go vo ra
iz me u nje i Pi pa u ko me ona ne is pa da bo lja: ne za to to ho e da po be-
di, ve za to to je to to pri a ta no. Ka da on Bi di ka e da e li da po sta ne
go spo din zbog Este le, ona pri me u je:
Da li e li da bu de go spo din, da joj pr ko si ili da je osvo ji?...
Ne znam, od go vo rih ne ras po lo e no.
100 Jer ako je ra di pr ko sa, na sta vi Bi di, mi slim da bi ali ti naj bo lje zna
to mo glo bi ti bo lje i ne za vi sni je ui nje no ta ko to za nje ne re i ne e ma ri ti. A
ako je ra di osva ja nja, mi slim ali ti naj bo lje zna da ni je vred na osvajanja.
Bi din sta me ni re a li zam sto ji kao pri go vor Pi po vom nar ci so id nom
ro man ti zmu, i mla di Pip ga pre zi re. U ne do stat ku od go vo ra jer on ne zna
naj bo lje spa da na sit ni a vu svo je gla vost de te ta. U Bi di nu mu drost ne ma
sum nje: br zi na sa ko jom us put stek ne obra zo va nje, ne pri met na efi ka snost
sa ko jom vo di Do o vo do ma in stvo to li ko dru ga i ja od go ro pad no sti
go spo e Gar de ri spo lja nji su sve do ci unu tra nje sna ge ka rak te ra.
U sva kom od su sre ta sa Pi pom Bi di na gla a va pri med bu da go spo din
is pu nja va svo je me sto na sve tu i po ka zu je ob zi re pre ma dru gi ma. U svo joj
mla do sti Pip je do volj no grub i bez o se a jan da ka e Bi di ka ko ju je mo gao
za vo le ti da ta da ni je imao e lje ko je je imao. Go di na ma ka sni je, oka ljen
i pro i en ra znim is ku e nji ma, pro ni e u nje nu pra vu pri ro du. Ali ovaj
ote e ni go spo din ne mo e vi e ni kad da se vra ti ti u liv ni cu. Pip se za i sta
po du hva ta po kaj ni kog po vrat ka, a da ap surd bu de ve i: na me ra mu je da
pri zna Doa za pri ja te lja, a Bi di za e nu. Ali Bi di no ne iz me nje no vi e nje
ono ga to ne ko ga i ni go spo di nom omo gu a va joj da Dou bu de pri klad na
pri ja te lji ca, a Pip sti e tek da ih vi di ven a ne.
Pa ak i ovo pru a ma lo na de. Do bi ja ju si na ko ga na zi va ju Pip, i on
kao Pip iz sta rih da na za u zi ma sto li cu kraj va tre, a ti ti ga Do o va bu ti na.
Na me e se za klju ak da ovog Pi pa ne e ote ra ti go ro pad na su ro gat-maj ka,
ni ti e ga u is ku e nje do ve sti neo pi plji ve utva re i ta ko ga na te ra ti da tra i ti
lek za ta ta oe ki va nja. Ukrat ko, ov de se ja vlja na da da e Do ov sin mo da
is pa sti o vek ko ji je Pip mo gao da bu de.
Ce la rad nja pro su u je se to kom svog od vi ja nja. Je dan ta kav na in pro-
su i va nja po sto ji kao ko mi no olak a nje, po seb no vi dlji vo u pa ro di ja ma
Pi pa i nje go vih pre ten zi ja. Na pri mer, ka da se Pip vra a u rod no se lo da
po se ti go spo i cu Ha vi am, pa lji vo iz be ga va da vi di Doa. Ni skost ovog
po stup ka pa ro di ra ko va ev e grt, ko ji je u go spo da re voj rad nji vi deo Pi pov
pre o bra aj iz ko va a u den di ja.
No sio je tor bu za ak ta kao ja vr ska put, i je zdio niz tro to ar pre ma me ni s dru ge
stra ne uli ce, pra en gru pom us hi e nih mla dih dru ga ra ko ji ma je s vre me na
na vre me pod vi ki vao, uz od ma hi va nje, Ne po znam vas! Re i ne mo gu opi-
sa ti ko li ko mi je je da i bo la za dao Tre bov mo mak, ka da je pro ao mi mo me ne,
po di gao krag nu, is kri vio raz de ljak, pod bo io ru ku, i pro vrc kao, uvi ja ju i lak-
to ve i te lo, i, ote u i, pra ti o ci ma go vo rio: Ne po znam vas, ne po znam vas,
du e mi ne po znam vas!
I Vopsl, cr kve njak ko ji se pe nje na po zor ni cu, za ni mlji vo pa ro di ra ce li
tok Pi po ve ka ri je re. U se lu ga tr pe zbog zvon kih ot pe va u cr kvi, re ci ta ci ja
na za ba va ma i pre ci znog na i na na ko ji sva ko ve e i ta no vi ne mu te ri ja-
ma Ve se lih ske le di ja. Za ve den am bi ci jom, tra i sre u na lon don skoj sce ni,
O DIKENSU
101
i de bi tu je ni ma nje ni vi e ne go kao Ha mlet. Ali nje go vo e lo i ko vr de su
ne u red ni, e ir pre ma li, pu bli ka ga po zdra vlja po vi ci ma, ko ra ma po mo ran-
de i po vre me nim uz vi ci ma Amin, i sve u sve mu br zo po sta je ja sno da je
ci ljao pre vi so ko. Kao ume re no na da ren ama ter u svom okru e nju, iz gle-
da sa svim sme no pred ve om pu bli kom. Sve ovo pot pu no je auten ti no:
go spo da za lu e na po zor ni com ima la su na vi ku da pla a ju pri vat na po zo ri-
ta ka ko bi ih pu sti li da ga ze po da ska ma: ja sno je da Vopsl tra i ute e vi nu
na glav nu ulo gu kod ek spi ra! Si ro va gra a za ovo mo e se na i u Di ken so-
vom lan ku Po zo ri ne lam pe (Do ma a re, 10. fe bru ar 1855. go di ne).
Za klju ak je ja san: Pip ak i sa nja da on li no igra Ha mle ta Du hu
go spo i ce Ha vi am, a da ne zna re i ulo ge. I Vop slo va se oe ki va nja, kao i
Pi po va, ne mi nov no ru e. Pre ko pla ka ta po sta je ver ni cr nac, ko mi ni Ta ta-
rin, a za vr a va kao a rob nja kov e grt; ve ro vat no jer mu je po ne sta lo nov-
ca. A i ulo ge ko je igra na go ve ta va ju glav nu te mu knji ge; ovo je po seb no
ta no za po sled nju te mu. Kao i Pip, do zvo lio je da ve ra u se be po be di sve
ta len te ko je je imao.
No va pa ro dij ska fi gu ra pre po zna je se u Do o vom kal fi Or li ku. On se
iz vla i iz uglje ne pra i ne i no si sa so bom jak dah liv ni ce. Na nje ga se sum-
nja da je uda rio Pi po vu se stru, to stva ra ne ku po ni zno sti u njoj, ali Or lik
ne ui ni ta iz nje nog hri an skog pra ta nja. U pri li no ne va noj epi zo di,
po ku a va Pi pu da odu zme i vot, no ipak be i. Or lik pred sta vlja si le di ju
ko ga je Pip bio e ljan da osta vi za so bom; u knji zi on naj vi e li i na go spo-
di na Dra mla. Po li ra na ili ne is po li ra na, i la se sa svim ja sno vi di. Na kra ju
bi va utam ni en za to to je oplja kao dru gog Pi po vog la nog po kro vi te lja,
uj ka Pamblu ka. Na u dan na in, ovaj dru gi lik pod se a nas na go spo i-
cu Ha vi am, pod ra zu me va no po la u i pra vo na stva ra nje Pi po vo vog imet-
ka i, kao go spo i ca Ha vi am, fi zi ki pro pa da. Nje go vo ve zi va nje i gu e nje
ko mi na je pa ro di ja po a ra ko ji gu ta Pi po vu pse u do za tit ni cu. Jo jed na
pa ro di ja je Kom pi son, lik sli an Mank su, ko ji kroz ce lu knji gu kra de. On
pod sti e Osu e ni ka na zlo in a na kra ju je agent ko ji ga hva ta. I on je la ni
go spo din ko ji je u da le koj pro lo sti osta vio go spo i cu Ha vi am. Ali ni kad
mu ni je do zvo lje no da ne po sred no sta ne pred nas, ve se po ja vlju je iz sen-
ke, ne kao ju nak, ve kao po kre ta si ea.
Sve ove pa ro di je ma lo bi zna i le da u pro zi ne ma in to na ci je. Ona je
iz u zet no flek si bil na, spo sob na da pre ne se otri di ken sov ski pre zent sa
ko men ta rom, im pli cit nim ili eks pli cit nim, to omo gu u je na knad no pro-
su i va nje. To de lu je ta ko kao da pri po ve da u sva kom tre nut ku u gla vi ima
pro lost, sa da njost i bu du nost glav nog ju na ka. I ov de mo ra mo jo jed-
nom da na gla si mo da Pri po ve da ni je mla di Pip, ne go sre do ve ni go spo-
din Pi rip, ras tu en i pro i en pu sto lo vi na ma i ne u spe si ma svo jih mla dih
da na. Sve ovo stva ra slo e ni efe kat mno go upe a tlji vi ji od u stre, ki ne ma-
to graf ske pri e Dej vi da Ko per fil da.
102
Ana li za po ka zu je da se pro me na in to na ci je po sti e na tri raz li i ta na i-
na. Pr vi se vi di u ve na ve de nim ci ta ti ma: do ga a ji se pred sta vlja ju isto-
vre me no sa svo jim na knad nim pro su i va njem. Po sto ji i me u fa za u ko joj
se pro su u je otvo re ni je: pro su i va nje je ve za no za do ga a je, ali je umet-
nu to iz me u njih. Na pri mer, ka da Pip op tu i Bi di da mu za vi di na bo gat-
stvu, i ta lac mo e ose ti ti da nje mu ve o ma mno go tre ba za opro taj. Pip joj
dvo smi sle no go vo ri da je ovo lo a stra na ljud ske pri ro de. Pri po ve da hva ta
dvo smi sle nost i na sta vlja je na sle de i na in: U kom po gle du, bez ob zi ra na
nje go vu pri me nu, otad imam raz lo ga da mi slim ka ko sam bio u pra vu. Je zik
ovih upa di ca raz li ku je se od je zi ka dra ma ti nog pri po ve da nja: pri me u je se
da je re nik od me re ni ji, kao ov de: po gled, raz log. Isto ta ko, pri met no je
ose a nje pro te klog vre me na iz me u pro i vlje nih i na sli ka nih sce na.
Tre i na in na ko ji Di kens na go ve ta va pri su stvo sta ri jeg Pri po ve-
da a, a otu da i zre li jeg pro su i va nja u od no su na ono ko je se od mla dog
Pi pa mo e oe ki va ti, je ste nje go vo eks pli cit no ko men ta ri sa nje rad nje. Ovi
ko men ta ri li e ni su pu ke is pra zno sti sa mim tim to su vr sto uklo plje ni
u kon tekst. Ko men ta ri ko je sta ri ji Pip da je o svo joj za lju blje no sti u Este lu
do sti u gra vi tas do stoj nu dok to ra Don so na li no.
Ka kav god ton ima la pre ma me ni, ni sam mo gao da joj ve ru jem ni za jo tu, ni ti
da ulo im tra ak na de; a opet sam na sta vljao i pro tiv ve re i pro tiv na de. Za to
to po na vlja ti hi lja du pu ta? Ta ko je uvek bi lo...
Ka ko je vre me od mi ca lo, sti cao sam te ak uti sak da je Este la uda ta. Pla e i se
da to po tvr dim, iako je bio sa zdan sa mo na ube e nju, iz be ga vao sam ku po vi nu
no vi na... Za to sam na ku pio ovu po sled nju ne sre nu kr pi cu na de ko ja je ras pa-
ra na i od le te la u ve tar, ka ko da znam? Za to si ti, ko ji si ovo pro i tao, po i nio
tu svo ju sli nu ne do sled nost, pro le go di ne, pro log me se ca, pro le ne de lje?
Kao da se Pri po ve da pre ko gla va svo jih ju na ka obra a sa mom i ta-
o cu. A ipak, ovo ni je mo ra li sti ko uda lja va nje ko je na la zi mo kod Fil din-
ga i Te ke ri ja, jer to go vo ri sre di nji lik, osta reo i pro i en is ku stvom ko je
ka zuje.
Po ste pe no, kroz knji gu, ka ko oe ki va nje za oe ki va njem po sta je prah,
pro ta go ni sta do spe va do ozbilj no sti to na ko ju od re u je Pri po ve da. i ta lac
u ka sni jim eta pa ma, ne mo e ta ko la ko da raz dvo ji mla dog Pi pa od sta ri-
je li no sti. Se a mo se sce ne ka da go spo i ci Ha vi am opra ta nje nu dvo-
linost:
Da li sam mo gao da je gle dam bez sa mi lo sti, vi de i nje nu ka znu u ru i ni u ko ju
se pre tvo ri la, u du bo koj ne po de sno sti za ze mlju na ko ju je do la, u ta ti ni tu ge
ko ja je po sta la vr hov na ma ni ja, kao ta ti na ka ja nja, ta ti na gri e sa ve sti, ta ti na
bez vred no sti i dru ge u do vi ne ta ti ne ko je su pro kle te na sve tu?
Sli an ui nak, ovaj put kroz di ja log, po sti e se i ka da Pip tra i opro-
taj od Doa. Mo da se ta ko po sta je go spo din: pro la skom kroz po ni e nje
O DIKENSU
103
pra ta nja i do bi ja nja opro ta ja. Ali tra e na ka zna je ve li ka, i u Pi po vom
po vrat ku u liv ni cu po sle to li kih go di na na Is to ku pri po ved na gra a po i nje
da po ka zu je na zna ke gre a ka. Lap sus se po ja vlju je po sle pi ta nja ko je Bi di
upu u je Pi pu o nje go voj iz gu blje noj lju ba vi Si gu ran si da se ne raz di re
zbog nje? U tek stu ko ji je pred na ma Pip sa okle va njem od go va ra ka ko
mi sli da se ne raz di re. Za tim, sle di sce na u ko joj po no vo po se u je ku u
go spo i ce Ha vi am i slu aj no sre e udo vi cu Este lu. Za klju ak tog su sre ta
je da e se njih dvo je opet zdru i ti i ven a ti. Ovu iz me nu pred lo io je Bul-
ver Li ton i uneo je u pri pre mlje ni ru ko pis. Ali to je kri vo tvo re nje sve ga to
se u knji zi zbi lo. Jer ja sno je da, po sle onog kroz ta je pro ao, Pip ima sr ca
da sa o se a i pra ta; sva spon ta nost lju ba vi ipak je iz nje ga uklo nje na. Sje-
di nje nje sa Este lom uop te ne od go va ra pret hod nom pri po ved nom to nu.
Bi lo ka ko bi lo, pre do stro nost ko ju i ta lac mo e se bi da do zvo li je ste iz bor
da i ta naj bo lje od auto ro vih po sto je ih pla no va. U ovom slu a ju i ni mi
se da je Di ken so va pr vo bit na za mi sao ube dlji vi ja od iz me ne. Ako se vra ti-
mo Pi po vom iz vor nom od go vo ru na Bi di no pi ta nje, ot kri e mo da se knji ga
bli i ozbilj nom, ne iz be nom za klju ku.
Dra gi Pi pe, re e Bi di, si gu ran si da se ne raz di re zbog nje?
Si gu ran sam i uve ren, Bi di.
Pro le su jo dve go di ne pre ne go to sam je vi deo li no. uo sam pret-
hod no ka ko vo di ve o ma tu an i vot, da je raz dvo je na od mu a ko ji se s njom
ja ko okrut no po na ao, i ko ji je po stao do sta u ven kao zbir gor do sti, su ro vo sti
i po dlo sti. uo sam o smr ti nje nog mu a (u ne zgo di ko ja je pro is te kla iz lo eg
op ho e nja sa ko njem) i o to me da se pre u da la za ne kog rop ir skog le ka ra
ko ji je, pro tiv svog in te re sa, jed nom ve o ma mu ev no is tu pio, u pri li ci ka da je
po slov no po se tio go spo di na Dra mla, i pri su stvo vao ne kom ne u ve nom po stup-
ku pre ma njoj. uo sam i da taj rop ir ski le kar ni je bo gat, i da i ve od nje nog
li nog imet ka. Vra tio sam se u En gle sku u Lon don, i e tao sam Pi ka di li jem
sa ma lim Pi pom ka da mi pri tr a ne ki slu ga sa pi ta njem da li bih se vra tio
do jed ne da me u ko i ji ko ja ho e sa mnom da pri a. Be e to ma la ko i ja sa
po ni jem, ko ju je da ma i vo zi la; i da ma i ja se otu no zgle da smo. Ja ko sam se
pro me ni la, znam; ali mi sli la sam da bi i ti, Pi pe, vo leo da se ru ku je sa Este-
lom. Po dig ni to kra sno de te da ga lju bim! (Pret po sta vi la je, mi slim, da je de te
mo je.) Bi lo mi je ja ko dra go to sam s njom raz go va rao; jer po nje nom li cu i
po nje nom gla su, i po nje nom do di ru, uve ri la me je da je pat nja bi la da le ko
ja a od ue nja go spo i ce Ha vi am, i da joj je po da ri la sr ce da shva ti ka kvo je
mo je sr ce bi lo.
Ovo bi lo od re u je ton Pri po ve da a u ce lom od lom ku, ton do ko ga
Pip mo ra da do ra ste. Jer on ni je ro en kao go spo din, kao Do i Her bert i
Ve mik; a iz ra sti u go spo di na zna i ve li ku r tvu se bi ne te nje ko ja e iza-
zva ti od go va ra ju i gu bi tak stra sti i na go na. Pa ipak, ovo je je dan na in da se
po ra zi Kla sni si stem. Pi rip svo je mla e ja po sma tra sa ozbilj no u i tu gom;
i ovo ga, kao pri po ve da a, sta vlja po red ve li kih po ti snu tih ju na ka Di ken-
104
so vih ka sni jih knji ga; po seb no Kle na ma iz Ma le Do rit i Rok smi ta iz Na eg
za jed ni kog pri ja te lja. Ako mla di Pip od la zi u Lon don kao pi kar ski ju nak,
on da se sta ri Pi rip vra a ku i u mo va ru kao po ra e ni ju nak.
STUDIJE I OGLEDI
105
studije i
ogledi
106
107
MILAN SUBOTI*
MIRA ELIJADE: BEKSTVO OD TERORA ISTORIJE
Po la ze i od bi o graf ske i nje ni ce da je Mir e Eli ja de u mla do sti bio bli zak ru mun-
skoj Le gi ji Ar han e la Mi ha i la, autor is tra u je raz li i te aspek te od no sa ovog slav-
nog isto ri a ra re li gi ja i fa i sti ke ide o lo gi je. Sma tra ju i slu aj Eli ja de pri me rom
op ti jeg fe no me na iz ra a va nja sklo no sti in te lek tu a la ca pre ma de snim i le vim eks-
tre mi sti kim po kre ti ma u me u rat noj Evro pi u ra du je uka za no na so ci jal no-po-
li ti ki kon tekst re ak tu a li za ci je tog slu a ja u post ko mu ni sti koj Ru mu ni ji. In ter-
pre ta ci ja isto ri je Ko dre a nu o ve Gvo zde ne gar de kao oso be nog spi ri tu al nog
po kre ta ko ji te i ra di kal noj ob no vi i pre po ro du or gan ski shva e ne na ci je for-
mu li sa na je u skla du s Gri fi no vim kon cep tom ge ne ri kog fa i zma. Na gla a va ju i
zna aj re li gij skih ka rak te ri sti ka tog po kre ta po put kul ta pre da ka, smr ti, r tvo va-
nja, mi sti ke ve ze s Bo gom i ve re u vas krs na ci je autor je uka zao da se Eli ja de o va
te o rij ska re va lo ri za ci ja ar haj ske re li gi o zno sti mo e do ve sti u ve zu sa ide o lo gi jom
Le gi o na. U za klju nom raz ma tra nju, ko ri e njem Eli ja de o vog shva ta nja te ro ra
isto ri je, obra zlo e na je auto ro va oce na da ve za ovog isto ri a ra re li gi ja i ide o lo gi je
ru mun skog fa i zma ni je bi la sa mo slu aj na i pro la zna bi o graf ska epi zo da.
Klju ne re i: Eli ja de, fa i zam, Gvo zde na gar da, re li gi ja, ide o lo gi ja
1. Slu aj Eli ja de
U dnev ni kom za pi su od 2. mar ta 1937. go di ne ru mun ski pi sac Mi hail
Se ba sti jan (Mi hail Se ba stian) za be le io je raz go vor sa svo jim bli skim pri-
ja te ljem Mir om Eli ja de om (Mir cea Eli a de) po vo dom slu a ja jed nog stu-
den ta-le vi a ra, ko ga su pri pad ni ci fa i sti ke Gvo zde ne gar de do kr vi ii ba li
mo krim ko nop ci ma:
Ta ko i tre ba po stu pa ti sa iz daj ni ci ma. On, Mir a Eli ja de, ne bi se za do vo ljio
sa mo ba ti na ma is ko pao bi mu oi. Svi oni ko ji ne pri pa da ju Gvo zde noj gar di
i ko ji se upu ta ju u vo e nje dru ga i je po li ti ke su na ci o nal ni iz daj ni ci i za slu u ju
ta kvu sud bi nu (Se ba stian 2000: 114).
AUTOR: , , 1956
UDK: 141.7 .
2-9:929 .
329.18(498)"192/193"
Izvorni nauni rad
* Institut za evropske studije (Beograd), e-mail: milsub@gmail.com
Studija je nastala u okviru projekta Instituta za evropske studije (br. 179014) koji
finansira Ministarstvo prosvete i nauke Republike Srbije.
108
Po to je Eli ja de ovu va tre nu po dr ku ba ti na i ma obra zlo io svo jom
du bo kom i traj nom ve rom u pri mat du ha, nje gov sa go vor nik je (bla go-
na klo no) za klju io da on bo lu je od ka ta stro fal nog ob li ka na iv no sti. Upr-
kos e stim is po lja va nji ma ta kve na iv no sti
1
, Se ba sti jan je jo ve ro vao da
se nji ho va du go go di nja pri ja telj ska bli skost mo e sa u va ti: Mo da e se
jed nog da na okol no sti do volj no smi ri ti da u mo i da pro i tam Mir i ovu
stra ni cu [Dnev ni ka] i da ga vi dim ka ko se cr ve ni od sti da (isto). Ipak, pri-
elj ki va ni znak sti da na li cu sa da ve biv eg pri ja te lja,
2
Se ba sti jan ni ka da
ni je ugle dao 29. ma ja 1945. go di ne po gi nuo je pod to ko vi ma so vjet-
skog voj nog ka mi o na ka da je, u re i da odr i pre da va nje o Bal za ku, neo-
pre zno pre la zio uli cu. Rat ne go di ne Eli ja de je pro veo u Li sa bo nu, kao ata e
za tam pu ru mun skog Po slan stva
3
, a to kom je di ne krat ke po se te Bu ku re tu
1942. go di ne ni je se ja vio Se ba sti ja nu, iako se sreo sa svo jim pri ja te lji ma-
le gi o na ri ma.
4
Vest o Se ba sti ja no voj smr ti Eli ja de je u svom Por tu gal skom
dnev ni ku za be le io s me a vi nom tu ge i sa mo sa a lje nja, ali bez is po lja va nja
ose a nja kri vi ce ili tra go va sti da:
Ta vest me je du bo ko po tre sla svo jom ap surd no u: Mi hail je ne sum nji vo vo dio
pa sji i vot pro te klih pet go di na. Iz be gao je ma sa kre to kom po bu ne [Gvo zde ne
gar de] iz ja nu a ra 1941. go di ne, lo go re An to a ne skua, ame ri ke va zdu ne na pa-
de i sve to je usle di lo po sle dr av nog uda ra 23. av gu sta [1944]. Vi deo je slom
Hi tle ro ve Ne ma ke, a po gi nuo je u sa o bra aj noj ne sre i u tri de set osmoj go di ni
1
U ra ni jem za pi su od 25. sep tem bra 1936. go di ne Se ba sti jan is ti e: On [M. Eli-
ja de] je o vek de sni ce sa svim to to im pli ci ra. U Abi si ni ji je bio na stra ni Ita li je, u
pa ni ji na stra ni Fran ka, a ov de je za Ko dre a nua. On se sa mo tru di sa ko li kom ne la-
go dom? da to pri kri je, bar ka da je sa mnom. Ali, po ne kad ne mo e da se ob u zda i
ta da po i nje da vi e kao to je to ui nio ju e Vo leo bih da iz ba ci mo bi lo ka kve po li-
ti ke te me iz na ih raz go vo ra, ali da li je to mo gu e? Bez ob zi ra da li nam se svi a ju ili
ne, zbi va nja ko ja nas okru u ju uti u na nas, pa i u naj tri vi jal ni jim raz go vo ri ma mo gu
da ose tim po nor ko ji se me u na ma i ri. Da li sa mo zbog to ga gu bim Mir u?... Ose-
am ne la god nu ti i nu Ipak, po ku a u sve da ga za dr im (Se ba stian 2000: 7879).
2
Biv im pri ja te ljem Se ba sti jan na zi va Eli ja dea pr vi put 20. sep tem bra 1939.
go di ne na kon to je uo da ot por Po lja ka ne ma koj voj sci u Var a vi on na zi va je vrej-
skim ot po rom jer su, po nje mu, sa mo i do vi spo sob ni da, sta vlja ju i e ne i de cu na
pr vu li ni ju fron ta, uce nom is ko ri ste ne ma ku skru pu lo znost (2000: 238239).
3
Mir a Eli ja de je hteo ovaj rat, e kao ga, e leo ga, ve ro vao u nje ga i jo ve ru je
ali on je u Li sa bo nu s gor i nom pri me u je Se ba sti jan 23. de cem bra 1942. go di ne
(2000: 528).
4
Pre ne kog vre me na uo sam da je Mir a Eli ja de u Bu ku re tu, ali sam pro pu-
stio da to po me nem u ovom Dnev ni ku (da li mi je to po sta lo ta ko ne va no?). Na rav no,
ni je ni po ku ao da do e do me ne, ni ti da po ka e bi lo ka kav znak i vo ta. Ne ka da bi mi
se to i ni lo ua snim, ak ne mo gu im i ap surd nim. Sa da se to i ni pri rod nim pro sto,
stva ri su jed no stav ni je i ja sni je. Za i sta vi e ne mam ni ta da mu ka em ni ti da ga pi tam
(23. ju li 1942, Isto: 498).
STUDIJE I OGLEDI
109 i vo ta!... Se am se na eg pri ja telj stva. U mo jim sno vi ma o bu du no sti on je
bio jed na od dve-tri oso be ko je bi mi Bu ku ret mo gle ui ni ti pod no lji vim.
Ra u nao sam da e mi to pri ja telj stvo omo gu i ti po vra tak u ru mun ski i vot i
kul tu ru. Sad je on pre mi nuo, pre ga en ka mi o nom! Sa njim je umro jo je dan
ve li ki i ve o ma le pi deo mo je mla do sti. Jo vi e se ose am usa mlje nim ve i na
lju di ko je sam vo leo, sa da su ne sta li (Eli a de 2010: 212).
Isti na, u jed nom ka sni jem za pi su, na sta lom 11. ok to bra 1946. go di ne
u Pa ri zu, gde je Eli ja de po eo svoj no vi i vot emi gran ta po sve e nog aka-
dem skoj ka ri je ri
5
, na la zi mo tra go ve ka ja nja i sti da pod stak nu te ob ja vlji va-
njem jed nog ma log frag men ta Se ba sti ja no vog Dnev ni ka:
S ve li kim uz bu e njem i tam stra ni ce iz Se ba sti ja no vog Dnev ni ka Mno ge
ma glo vi te, po lu za bo ra vlje ne uspo me ne iz no va se uob li a va ju Ni ka da ne u
se bi opro sti ti to ni sam oti ao da se po no vo vi di mo av gu sta 1942. go di ne ka da
sam se vra tio u Bu ku ret na ne de lju da na. Ta da me je bi lo sra mo ta od sa mog
se be kul tur nog ata ea u Li sa bo nu i od po ni a va nja ko je je on tr peo za to
to je bio ro en kao Jo sif Heh ter i to je e leo to i da osta ne. Uza lud se sa da
mu im pre ka sno je (Eli a de 1990: 32).
Iz ove krat ke Eli ja de o ve be le ke sa zna je mo da je Mi hail Se ba sti-
jan knji ev ni pse u do nim pi sca ko ji je 1907. go di ne ro en kao Jo sif Heh-
ter (Iosif Hec hter) u Bre i lji (Br i la), lu kom gra du na Du na vu, u ko me je
ne ka da i ve la broj na je vrej ska za jed ni ca
6
. Upra vo nam nje go vo je vrej sko
po re klo ob ja nja va (neo d re e no) po me nu ta po ni e nja ko ja je Se ba sti jan
tr peo od re i ma u i joj je di plo mat skoj slu bi bio Eli ja de. Ipak, o an ti se mit-
skom re i mu mar a la An to a ne skua i sop stve noj ulo zi za go vor ni ka ide o lo-
gi je Gvo zde ne gar de Eli ja de u po sle rat nim Dnev ni ci ma i auto bi o graf skoj
pro zi go to vo da ne go vo ri. Raz lo zi nje go vog u ta nja su sa svim oi gled ni
o vek ko ji je na me ra vao da se na za pad nim uni ver zi te ti ma po sve ti na u-
no-pre da va kom ra du sva ka ko ni je sma trao opor tu nim is ti ca nje sop stve-
nih ide o lo ko-po li ti kih sim pa ti ja za po ra e nu stra nu u upra vo za vr e nom
Dru gom svet skom ra tu
7
. Nje go vo pre ut ki va nje sop stve ne pro lo sti bi lo je
5
Za Eli ja dea 1945. go di na ne ozna a va sa mo je dan kraj kraj ra ta (ko ji je pro-
veo uglav nom u Li sa bo nu, u de sno za ti en od zla ko jem su bi le iz lo e ne nje go ve
evrop ske ko le ge), ve i po e tak po e tak nje go vog eg zi la, ko ji je vi e pu ta po re dio sa
pu sto lo vi na ma Odi se ja. I za i sta, da le ko od svo je Ita ke vo lje nog Bu ku re ta, ko ji vi e
ni kad ne e vi de ti Eli ja de pro la zi kroz mno ga is ku e nja ali, po put li ka iz Ho me ro vog
epa, po be u je i sti e me u na rod no pri zna nje (Cu li a nu 1992: 157).
6
Je dan njen iz da nak je i Ser Mo sko vi si (Ser ge Mo sco vi ci [Srul He r Mo sco vi ci],
1925), po zna ti so ci jal ni psi ho log, pi sac Do ba go mi le (prev. Bi bli o te ka XX vek, Be o grad
1997), ko ji je svo je ru mun ske go di ne opi sao u auto bi o gra fi ji Chro ni que des annes
gares: Rcit auto bi o grap hi que (Stock, Pa ris 1997).
7
U pre lom nim tre nu ci ma Dru gog svet skog ra ta, sep tem bra 1942. go di ne, Eli ja de
ja sno for mu li e pro blem sa ko jim e se su o i ti u slu a ju po be de Sa ve zni ka: Ve o ma
do bro znam da i vim na kra ju isto rij skog ci klu sa i da ne u mo i da uklo pim se be u raj-
110
olak a no us po sta vlja njem so vjet ske do mi na ci je u Is to noj Evro pi i iz bi ja-
njem Hlad nog ra ta an ti ko mu ni zam je, bez ob zi ra na nje go vu ge ne a lo gi ju,
da vao le gi tim nost Eli ja de o voj emi gra ci ji i uki dao po tre bu za pre i spi ti va-
njem nje go vih (pred)rat nih uve re nja. i nje ni ca da su nje go vi po li ti ki tek-
sto vi pu bli ko va ni u ru mun skim no vi na ma i a so pi si ma, ko ji su po sle ra ta
bi li go to vo ne do stup ni na Za pa du, sva ka ko mu je olak a va la u ta nje. Za to
su spo ra di na pod se a nja na le gi o nar sku fa zu u i vo tu Eli ja dea (kao i
dru gog slav nog pa ri skog Ru mu na, Emi la Si o ra na [Ci o ran]), du go sma tra-
na sa mo kle vet ni kim gla si na ma iza zva nim li nim ani mo zi te ti ma i re san ti-
ma ni ma ko ji ma se od li ku je sva ka emi grant ska za jed ni ca
8
.
Ozbilj ni ji pod sti caj za pro ble ma ti za ci ju ta kvog sta va usle dio je tek
1972. go di ne, ka da je u a so pi su To la dot (Tel Aviv, 1: 2126) ob ja vljen
Do si je Mir a Eli a de sa iz vo di ma iz ru ko pi sa Se ba sti ja no vog Dnev ni ka,
ko ji je sa u vao i u Iz rael pre neo nje gov brat ka da je emi gri rao iz Ru mu ni je.
Iako je a so pis pre vas hod no bio na me njen ru mun sko-je vrej skoj za jed ni ci,
Se ba sti ja no vo sve do an stvo iza zva lo je u i roj izra el skoj jav no sti di le me o
an ti se mi ti zmu ta da ve svet ski slav nog pro fe so ra Uni ver zi te ta u i ka gu,
ko me je upra vo tih me se ci bio upu en po ziv da u Je ru sa li mu odr i niz pre-
da va nja o isto ri ji re li gi ja. Nje gov ko le ga Ger om o lem (Ger shom Scho-
lem, 19871982) oba ve stio ga je o kri ti ka ma ko ji ma je i sm bio iz lo en
zbog pri ja telj stva s Eli ja de om i za tra io je de talj ni je ob ja nje nje o nje go voj
ru mun skoj pro lo sti, o ko joj, do ta da, ni je ni ta znao
9
. Od go va ra ju i mu
du gim pi smom 25. ju na 1972. go di ne, Eli ja de je tvr dio ka ko je re o le gen-
di ko ju i re nje go vi ne pri ja te lji:
ski ha os ko ji e usle di ti. Iz me u osta log, to mi ne e bi ti do pu te no. No vi an glo-so vjet ski
svet ne e o ve ka po put me ne pri hva ti ti u svo je na ru je (Eli a de 2010: 35).
8
Pro ti vlje nje isto ri a ra Kon stan ti na Ma ri ne skua (Con stan tin Ma ri ne scu, 1891
1982), pro fe so ra u pa ri skom CRNS (Cen tre Na ti o nal de la Rec her che Sci en ti fi que) one-
mo gu i lo je pri jem Eli ja dea u tu pre sti nu na u nu usta no vu. U dva po ku a ja 1947.
go di ne on je od bi jen, ka ko sam is ti e, iz po li ti kih raz lo ga (v. Eli a de 1990: 70). Te ko-
e u obez be i va nju sti pen di ja i pro fe sor skog sta tu sa Eli ja de je ta ko e ob ja nja vao uti-
ca jem ru mun ske po li ci je, dok je Emil Si o ran u mark si sti i ru mun skom Je vre ju Li sje-
nu Gold ma nu (Lu cien Gold mann, 19131970) vi deo glav ni iz vor kle ve ta o svo joj
pred rat noj pro lo sti (v. - 2007: 126127).
9
Tekst [u To la do tu] sa dr i na pa de na te be jer te autor okri vlju je da si bio ve o ma
va na fi gu ra u an ti se mit skoj or ga ni za ci ji ru mun skoj Gvo zde noj gar di; da si jav no
iz ra a vao an ti se mit ske ide je u pe ri o du nje ne ak tiv no sti, za stu pao te ide je u pe ri o du
Hi tle ro ve vla da vi ne, kao i to kom Dru gog svet skog ra ta Na da ju i se da e raz u me ti
mo ju za bri nu tost po kre nu tim pro ble mi ma, vo leo bih da se oda zo ve po vo dom iz ne tih
op tu bi i iz lo i mi svo ju po zi ci ju iz tog pe ri o da Od tre nut ka ka da sam te upo znao,
a to je ve bi lo do sta dav no, ni ka da ni sam imao po vod i osnov da te sma tram an ti se mi-
tom, a jo ma nje vo om an ti se mi ta (Pi smo G. o le ma, 6. ju na 1972, cit. pre ma:
- 2007: 499500).
STUDIJE I OGLEDI
111 Da ova pri a ni je za me ne ta ko bol na, uka zao bih na ud nu pri ro du mog
slu a ja: bio bih je di ni ide o log na sve tu ko ji ni je ob ja vio ni jed nu knji gu,
bro u ru, la nak ili re ko ja se od no si na par ti ju i jim me ide o lo gom sma tra ju!
(Eli a de 1972: 278)
Ne i sti ni tost ove tvrd nje bi la je oi gled na ve iz ta da ob ja vlje nog frag-
men ta Se ba sti ja no vog Dnev ni ka u ko jem je ci ti ran Eli ja de ov od go vor na
an ke tu gla si la Gvo zde ne gar de pod na slo vom Za to ve ru jem u po be du
Le gi o nar skog po kre ta? (Bu na Ve sti re [Bla go vest], 17. XII 1937).
10
Su o-
en sa tim na vo di ma Eli ja de je, na gla a va ju i ka ko se ne se a da je ika-
da na pi sao ne ki tekst u ko me je pro pa gi rao sta vo ve Le gi o nar skog po kre ta,
ob ja snio da su ured ni ci ovog gla si la slo bod no pro tu ma i li i (zlo)upo tre bi li
nje gov usme ni od go vor na no vi nar sku an ke tu
11
. Ipak, i bez uvi da u Eli ja-
de o ve pri lo ge u dru gim pred rat nim de sni ar skim pu bli ka ci ja ma, ma te ri jal
ob ja vljen u To lo do tu bio je do vo ljan da Uni ver zi tet u Je ru sa li mu do ne se
od lu ku o ot ka zi va nju nje go vog go sto va nja, iako su ga nje go ve ko le ge pro-
fe so ri o lem i Ver blov ski (Wer blowsky) po zva li u pri vat nu po se tu Izra e-
lu. i ta vu afe ru Eli ja de je ob ja nja vao na me rom le vi a ra da mu i re njem
le gen de o nje go voj le gi o nar skoj pro lo sti one mo gu e do bi ja nje No be lo ve
na gra de za knji ev nost, ko ju je tih go di na oe ki vao. Alu zi je na in tri ge
oslo ba a le su ga po tre be da u pet to mo va svo je auto bi o graf ske i dnev ni ke
pro ze de talj ni je ob ja sni svoj od nos pre ma Gvo zde noj gar di i ru mun skom
fa i zmu. Is ti u i da je bo lje iz be ga va ti po le mi ke o toj ose tlji voj te mi, Eli-
ja de se i u pri vat noj pre pi sci s bli skim sa rad ni kom i svo jim na sled ni kom
na ka te dri isto ri je re li gi ja u i ka gu, Jo a nom Ku li ja nu om (Ioan Cu li a nu,
19501991), prav dao ne sa mo ne do stat kom vre me na,
12
ve i prin ci pi jel-
nom ne mo gu no u for mu li sa nja ce lo vi te i ne pri stra sne oce ne po kre ta i je
je vred no sti, pre ma ra i re nim gla si na ma, u mla do sti de lio:
10
Se ba sti jan, bez ko men ta ra, ci ti ra Eli ja de o ve re i: Mo e li ru mun ski na rod
skon a ti raz o ren si ro ma tvom i si fi li som, in va zi jom Je vre ja i raz je di njen stran ci ma?...
Le gi o nar ska re vo lu ci ja, po re i ma Ka pe ta na [Ko dre a nu a], ima za svoj kraj nji cilj spas
na ro da Ve ru jem u slo bo du, u li nost i lju bav. Upra vo sto ga ve ru jem u po be du Le gi-
o nar skog po kre ta (Se ba stian 2000: 133).
11
Sli no ob ja nje nje Eli ja de je ka sni je po nu dio svom ame ri kom ue ni ku i bi o-
gra fu: Re kao mi je 1981. go di ne da su od nje ga tra i li da pri lo i la nak za tu an ke tu,
ali je on to od bio. Ne po sred no po sle to ga, bio je iz ne na en ka da je vi deo da se la nak
ko ji on ni je na pi sao po ja vio u no vi na ma pod nje go vim ime nom (Ric ketts 1988b: 928).
Upr kos ovim ka sni jim do mi lja nji ma, i nje ni ca je da po sle ob ja vlji va nja lan ka Eli ja-
de ni je ni jav no, ni pri vat no (na pri mer, u raz go vo ru sa Se ba sti ja nom) de man to vao
svo je autor stvo.
12
Kao to sam ti ra ni je re kao, ni je mi pri jat na di sku si ja o mom po li ti kom sta-
vu (ili ne do stat ku istog), po to bi po ten i kom ple tan iz ve taj po vo dom to ga za u zeo
de se ti ne, ako ne i sto ti ne stra ni ca, a ja ne mam ni vre me na ni ras po lo e nja za ta kvo to
(Eli ja de 2008: 334).
112 Ne mi slim da iko mo e da na pi e objek tiv nu isto ri ju o po kre tu Gvo zde na gar da,
ili da na cr ta por tret K. Z. K [Ko dre a nu a]. Do stup ni do ku men ti su ma lo broj-
ni i ne do volj ni. ta vi e, objek tiv ni stav bi mo gao da bu de fa ta lan za auto ra
ko ji bi ga za u zeo. Je di no to je da nas pri hva e no je ili apo lo gi ja (za ma li broj
fa na ti ka svih na ci ja) ili eg ze ku ci ja (za ve i nu evrop skih i ame ri kih i ta la ca).
Po sle Bu hen val da i Auvi ca, ak ni po te ni lju di ne mo gu vi e se bi pri u ti ti da
bu du objek tiv ni (Eli ja de 2008: 333).
Eli ja de u na ve de nom pi smu iz 1978. go di ne ot kri va vi e ne go to bi
jav no e leo da pri zna svest o Ho lo ka u stu one mo gu a va objek tiv nu oce-
nu Gvo zde ne gar de i nje nog vo e, ko ji je, pre ma nje go vom su du, us peo
je da pro bu di i ta vu ge ne ra ci ju i bio po ten o vek. Pu nih e tr de set go di-
na po sle Ko dre a nu o ve smr ti (ubi jen je 29. X 1938), Eli ja de mu pre ba cu-
je sa mo ne do sta tak po li ti ke raz bo ri to sti jer je, osni va njem Le gi o na
Ar han e la Mi ha i la, on (ne sve sno) omo gu io i la vi nu re pre si je (Ka rol II,
An to a ne sku, ko mu ni sti), ko ja je obez gla vi la i ta vu ge ne ra ci ju ko ju je oi-
veo (isto). Re ju, ne pro ble ma ti zu ju i iz vor ne vred no sti Gvo zde ne
gar de, on je u pri vat noj pre pi sci Ko dre a nua i nje go ve Le gi o na re pri ka zao
sa mo kao ne raz bo ri te ak te re ko ji su, u kraj njoj li ni ji, tra gi ni gu bit ni ci i
r tve Istori je.
S dru ge stra ne, Eli ja de u dvo tom noj Auto bi o gra fi ji svo ju ve zu sa Gvo-
zde nom gar dom i nje nim Ka pe ta nom svo di na krat ku epi zo du is po lja va-
nja so li dar no sti sa svo jim pro fe so rom i men to rom Nae Jo ne sku om (Nae
Ione scu, 18901940), ko ji je ma ja 1938. go di ne bio uhap en i in ter ni ran
kao ide o log le gi o nar skog po kre ta.
13
U ve o ma tu rom osvr tu na sop stve nu
in ter na ci ju (ju lino vem bar 1938) u Mi jer ku rea u ku (Mi er cu rea Ci uc)
lo go ru za le gi o na re, ko ji je osno van po sle uvo e nja dik ta tu re kra lja Ka ro la
II Eli ja de ne po mi nje svo ju ta da nju ide o lo ku bli skost sa Gar dom, ni ti
ue e u nje nim pred iz bor nim ak tiv no sti ma, ve in ter na ci ju ob ja nja va
svo jim od bi ja njem da pot pi e po nu e nu iz ja vu ko jom bi osu dio ve za tvo-
re ne pri ja te lje (v. Eli a de 1998: 6667). Na taj na in, u oi ma nje go vih ame-
ri kih i evrop skih i ta la ca ne u pu e nih u dra ma ti ne po li ti ke okol no sti i
kr va ve su ko be u pred rat noj Ru mu ni ji, le gi o nar ska epi zo da Ela ja de o ve
(auto)bi o gra fi je pre tvo re na je u pi ta nje a sti i li ne pri vr e no sti pro fe so ru
i za to e nim pri ja te lji ma. Taj uti sak Eli ja de do dat no po ja a va ko men ta rom
po vo dom smr ti Jo ne skua (15. mart 1940) u ko jem, a le i za ui te ljem i ji je
13
Nae Jo ne sku mi je bio vi e od omi lje nog pro fe so ra sma trao sam ga svo jim
go spo da rom, vo di em ko ji mi je dat ka ko bih is pu nio svo ju sud bi nu, tj. da bu dem
pr ven stve no stva ra lac u obla sti kul tu re je di noj vr sti stva ra la tva ko ju nam je, po
mom uve re nju, da va la Isto ri ja. Na su prot to me, Nae Jo ne sku je bio fa sci ni ran mi ste ri-
jom Isto ri je, te se sto ga, po ev i od 1926. go di ne, stra stve no an ga o vao u no vi nar stvu
i upe tljao u po li ti ku. Di rekt no ili in di rekt no, svi mi nje go vi ue ni ci i sa rad ni ci so li da-
ri sa li smo se sa pro fe so ro vim po li ti kim kon cep ti ma i iz bo ri ma (Eli a de 1998: 6).
STUDIJE I OGLEDI
113
kov eg no sio, na gla a va ka ko ga je ta smrt oslo bo di la oba ve ze is ka zi va nja
lo jal no sti pre ma men to ro vim po li ti kim ide ja ma:
Iz gu bio sam mog Ma e stra, mog vo di a i du hov no sam po stao si ro e. Ali, u
iz ve snom smi slu, nje go va smrt me je oslo bo di la od na e ne po sred ne pro lo sti, tj.
od ide ja, na da i od lu ka ko je je pro fe sor za stu pao po sled njih go di na i ko je sam,
iz oda no sti, sma trao na om za jed ni kom stva ri (Eli a de 1998: 6 kur ziv moj).
Ne do vo de i u pi ta nje zna aj i ulo gu Nae Jo ne skua u ide o lo koj tran-
sfor ma ci ji mla dih ru mun skih pi sa ca (Ge ne ra ci je 1927) oku plje nih oko
nje go vog li sta Re (Cuvntul), i ni se da Eli ja de sop stve nu od go vor nost
za po dr ku le gi o nar skom po kre tu ola ko pre ba cu je na ple a ovog bu ku-
re tan skog So kra ta
14
. Na i me, ni su ba svi nje go vi ue ni ci i pri pad ni ci te
gru pe mla dih in te lek tu a la ca po sta li za go vor ni ci ide o lo gi je Gvo zde ne gar-
de ne ki od njih su, po put Se ba sti ja na i Ee na Jo ne ska (Eugne Ione sco/
Eugen Ione scu, 19091994), bi li an ti fa i sti, iako ni su pri pa da li mar gi nal noj
ru mun skoj ko mu ni sti koj le vi ci. U dra mi No so rog (Rhi nocros, 1959),
ale go ri ji u ko joj se lju di pod uti ca jem to ta li tar ne ide o lo gi je pre tva ra ju u
no so ro ge (pro ces ri no ce ri za ci je), Een Jo ne sko je svog pro fe so ra i pre-
zi me nja ka (sa ko jim ni je bio u rod bin skim od no si ma) ove ko ve io u li ku
Lo gi a ra No so ro ga sa e i rom
15
. Za raz li ku od nje ga, Eli ja de je 1967.
go di ne za Fi lo zof sku en ci klo pe di ju na pi sao po hval nu od red ni cu o svom
pro fe so ru, u ko joj je is ta kao da je, upr kos ma lom bro ju na u nih ra do va,
Jo ne sku ov uti caj u pe ri o du od 1922. do 1940. bio ogro man nje go va pre-
da va nja i spi si po bu di li su no vi in te res za me ta fi zi ku i re li gij sku fi lo zo fi ju u
Ru mu ni ji (Eli a de 1967: 742).
Do smr ti, 1986. go di ne, Eli ja de je upor no is tra ja vao u na sto ja nju da
pre ut ki va njem, ne u ver lji vim do dat nim ob ja nje nji ma, pa i oi tim ne i sti-
na ma
16
, iz beg ne su o a va nje sa sop stve nom pro lo u i ja sno od re di stav pre-
14
Osim zbog svo je ha ri zma ti no sti i ume a vo e nja po le mi kih ras pra va, Jo ne-
sku je ovaj na di mak do bio i zbog to ga to to kom pro fe sor ske ka ri je re ni je na pi sao
ni jed nu knji gu. Nje go vi ue ni ci su post hum no ob ja vi li nje go va pre da va nja, a Eli ja de je
1937. go di ne ure dio i ob ja vio nje go ve lan ke u knji zi Ro za Vn tu ri lor (Ru a ve tro va
ili Ve tro ka zi).
15
Pre ne go to e po sta ti lik iz No so ro ga i pre ne go to e bi ti na zvan od vrat nim
mr tva cem ko ji je usme rio mla du ge ne ra ci ju pre ma eks trem noj de sni ci, stva ra ju i na
taj na in jed nu glu pa vu, za stra u ju u re ak ci o nar nu Ru mu ni ju, Nae Jo ne sku je i za
Ee na Jo ne ska, kao i za mno ge dru ge iz te ge ne ra ci je, bio zna aj na li nost (Pe treu
2011: 105). U svo jim me mo a ri ma Jo ne sko ga na zi va fa i sti kim pro fe so rom (Ione sco
1998: 113). O fi lo zof skim i po li ti kim ide ja ma Nae Jo ne skua vi de ti no vi je ra do ve: Bi li-
u 2007; Su ru giu 2009.
16
Osim po me nu te ne i sti ne iz pi sma o le mu, upe a tljiv pri mer su in ter vjui u
ko ji ma je 1982. go di ne u ru mun skoj tam pi Eli ja de ne gi rao le gi o nar sku pro lost,
ka rak te ri u i se be kao an ti fa i stu! Vi de ti Ionaid 1990: 11.
114
ma fe no me nu ru mun skog fa i zma. Sto ga je, pri ka zu ju i nje go vu dvo tom nu
Auto bi o gra fi ju, S. Kain oprav da no i sa a lje njem pri me tio:
Eli ja de ni ka da ni je di rekt no od ba cio svo ju ide o lo ku pri vr e nost Le gi o nar-
skom po kre tu, a u pa du i pro pa sti tog po kre ta pre je vi deo ne iz be ni re zul tat
po li ti ke na iv no sti, ne go po zi tiv nu stvar. On je ve o ma na li ko vao onim sim-
pa ti ze ri ma so vjet skog ko mu ni zma ko ji su od u sta li od svo je ve ze sa njim, ali
se ni ka da ni su od re kli ide o lo gi je ko joj su po klo ni li svo ju mla da la ku oda nost
(Cain 1989: 29).
Ipak, broj ni Eli ja de o vi ue ni ci i sled be ni ci u is tra i va nju re li gi ja de li-
li su sklo nost svo ga ui te lja da le gi o nar sku epi zo du tu ma e kao in ci-
dent i svo je vr sni da nak nje go voj lo jal no sti Nae Jo ne skuu, te da na gla a va-
ju fi lo zof sko-spi ri tu al ni, apo li ti ni ka rak ter i ta vog nje go vog de la. Sna an
pod sti caj za pro me nu ta kve oce ne pred sta vlja lo je ob ja vlji va nje po me nu-
tog Dnev ni ka 1935-1944 Mi ha i la Se ba sti ja na (ru mun sko iz da nje 1996;
fran cu sko 1998; en gle sko 2000), ko ji je iza zvao bur ne ras pra ve o (pred)
rat noj ru mun skoj pro lo sti, an ti se mi ti zmu i ulo zi ko ju su vo de i ru mun-
ski in te lek tu al ci ima li u na stan ku i raz vo ju Le gi o nar skog po kre ta, kao i
funk ci o ni sa nju An to a ne sku o vog re i ma. Odav no ve za bo ra vljen kao pi sac
ro ma na i dra ma, Mi hail Se ba sti jan je po la ve ka po sle fi zi ke smr ti sve do-
an stvom o fa i sti kim go di na ma po eo svoj dru gi i vot, ko ji je, po
uti ca ju i od je ku, da le ko pre ma io okvi re ru mun ske knji ev no sti i kul tu re.
o vek is tan a nog sen zi bi li te ta (op sed nut knji ev nim stva ra la tvom, lju-
bav nim ve za ma, mu zi kom, po zo ri tem i pri ro dom), Se ba sti jan je u dnev-
ni kim za pi si ma o olov nim vre me ni ma (pred)rat ne bu ke i be sa i ras tu e
be sti jal no sti, is pi sao gor ko sve do an stvo o ne stan ku so li dar no sti i pri ja telj-
stva unu tar ru mun ske kul tur ne eli te ko joj je pri pa dao. Opi si ni za dis kri-
mi na tor skih me ra (gu bi tak po sla, za bra na ob ja vlji va nja, uvo e nje oba ve za
fi zi kog ra da, po seb nog opo re zi va nja, ve sti o po gro mi ma i de por ta ci ja ma
Je vre ja) pred sta vlja ju isto rij sku po za di nu in tim ne dra me ovog asi mi-
lo va nog Je vre ji na ko me je ospo re na ne sa mo (za nje ga, sa mo ra zu mlji va)
pri pad nost ru mun skoj kul tu ri
17
, ve i sa ma fi zi ka eg zi sten ci ja. Su o en sa
17
Pred i sto ri ju Dnev ni ka 1935-1944 i ni skan dal na stao 1934. go di ne po sle
ob ja vlji va nja otvo re no an ti se mit skog pred go vo ra Nae Jo ne skua Se ba sti ja no vom ro ma-
nu Za dve hi lja de go di na (De dou mii de ani). Glav nom ju na ku (pi scu) ro ma na, ko ga
mu i pro blem dvo stru kog (ru mun sko-je vrej skog) iden ti te ta, Jo ne sku je ja sno po ru io:
Pri pad nost ne koj po seb noj [na ci o nal noj] za jed ni ci ni je stvar in di vi du al nog iz bo ra
Ne ko mo e bi ti u slu bi za jed ni ce, mo e joj slu i ti na ve o ma zna a jan na in, ali ga to
ne e njoj ui ni ti bli im To je asi mi la ci o ni sti ka ilu zi ja, to je ilu zi ja mno gih Je vre ja
ko ji iskre no ve ru ju da su Ru mu ni Za pam ti da si ti Je vre jin!... Je si li ti Jo sif Heh ter,
ljud sko bi e iz Bra i lje na Du na vu? Ne, ti si Je vre jin iz Bra i lje na Du na vu Heh te ru,
zar ti ne ose a ka ko te hlad no a i mrak oba vi ja ju? (cit. pre ma: Ma nea 1998: 34).
Po to je pi sa nje pred go vo ra do go vo rio 1931. go di ne, pre Jo ne sku o ve le gi o nar ske kon-
STUDIJE I OGLEDI
115
stal nom pret njom smr ti to kom naj go reg po gro ma u isto ri ji, ovaj re li gi o-
zno in di fe rent ni in di vi du a li sta od lu no je od bio po nu e nu slam ku spa sa
po kr ta va nje u ka to lici zam:
Ne gde na ne kom ostr vu sa sun cem i hla do vi nom, usred mi ra, si gur no sti i
sre e, u kraj njoj li ni ji bi mi bi lo ne va no da li sam Je vre jin ili ni sam. Ali ov de
i sa da, ne mo gu bi ti ni ta dru go, ni ti mi slim da bih to za i sta e leo (Se ba stian
2010: 452).
Be le e i ove re i kra jem 1941. go di ne dok do nje ga do pi ru ve sti o
ma sov nom uni te nju is to nih Je vre ja i na pret ku Si la oso vi ne na svim fon-
to vi ma, a Ru mu ni ja ob ja vlju je rat SAD Se ba sti jan svom oa ja nju do da je
vest da su za nje go vog pri ja te lja Eli ja dea tu go di nu obe le i le dve iz van-
red ne stva ri: za pa nju ju a sla bost so vjet skog va zdu ho plov stva i i ta nje
po e zi je Ka mo e sa (Ca m es) (Isto, 454).
O raz li i to sti i vot nih is ku sta va i opre de lje nja to kom rat nih go di na ove
dvo ji ce pri ja te lja sve do i Eli ja de ov Por tu gal ski dnev nik (ru mun sko iz da nje
2006; en gle sko 2010), ko jim je do dat no (re)ak tu a li zo van spor o nje go vim
po li ti kim opre de lje nji ma jer nam je, ka ko to is ti e nje gov ue nik, pre vo-
di lac i bi o graf, pr vi put omo gu e no da i ta mo Eli ja de ov dnev ni ki tekst
ko ji on, pre tam pa nja, ni je re di go vao (Ric ketts 2010: ix).
18
Iako u ru ko-
pi su ne do sta ju dve stra ni ce u ko ji ma se ko men ta ri e Le gi o nar ska po bu na
iz ja nu a ra 1941. go di ne, Por tu gal ski dnev nik ja sno do ku men tu je Eli ja de o-
ve pro fa i sti ke sta vo ve i nje go vo opre de lje nje za Si le oso vi ne to kom Dru-
gog svet skog ra ta. Ono to je ra ni je upor no na zi vao zlo na mer no i re nom
le gen dom o nje go voj (pred)rat noj pro lo sti i to je de ce ni ja ma ne gi rao,
sa da je sam po tvr dio: Kor ne li ju Ko dre a nu stvo rio je od me ne fa na ti nog
ver zi je 1933, Se ba sti jan ga je, upr kos sa dr a ju, ob ja vio, a na pa de Jo ne skua i ru mun-
skih na ci o na li sta (kao i je vrej skih) ko men ta ri sao je u ese ju Ka ko sam po stao hu li gan
(Cum am de ve nit ho o li gan v. iz vo de na en gle skom: How I Be ca me a Ho o li gan,
No.29, Plu ral, 2007, http://www.plu ral-ma ga zi ne.com/?edi tion_id=10). U bur nim ras-
pra va ma po vo dom Jo ne sku o vog pred go vo ra Eli ja de ni je po dr ao svog ui te lja jer je
sma trao da nje go va ar gu men ta ci ja (pre ma ko joj je za sva kog Je vre ji na, po de fi ni ci ji,
ne mo gu e spa se nje) te o lo ki manj ka va (v. Vo lo vi ci 1991: 101105).
18
Zna aj i nje ni ce da tekst Por tu gal skog dnev ni ka Eli ja de ni je pod vr gao na knad-
noj re dak ci ji ne ogle da se sa mo u de lo vi ma dnev ni kih za pi sa ko ji se ti u is ka zi va nja
po li ti kih uve re nja i od no sa pre ma za ra e nim stra na ma u Dru gom svet skom ra tu. U
sve ska ma Dnev ni ka ko je je ob ja vio sam Eli ja de te ko bi mu pro ma kao tekst po put
onog ko ji je za be le io 11. de cem bra 1941. go di ne, iako u nje mu ne ma tra go va po li ti-
ke ne ko rekt no sti: Mo ja spo sob nost za raz u me va nje i ose a nje kul tu re u svim nje nim
for ma ma je neo gra ni e na. Sa mo kad bih bio u sta nju da iz ra zim bar sto ti deo od sve ga
ono ga to mi slim i znam, a to se raz li ku je od na i na na ko ji dru gi to zna ju! Ne ve ru-
jem da sam ika da sreo ge ni ja ta kve slo e no sti u sva kom slu a ju, mo ji in te lek tu al ni
ho ri zon ti su i ri od onih Ge te o vih (Eli a de 2010: 15 kur ziv moj).
116
Ru mu na ko ji stre pi od po ra za Ne ma ke u ra tu sa Je vre ji ma, En gle zi ma
i Ame ri kan ci ma, udru e nim sa Ru si ma tim naj bed ni jim slo ven skim
ele men tom (Eli a de 2010: 50; 49, 35)
19
.
2. Kon tek sti re ak tu a li za ci je: po vra tak pro lo sti
Pre ob ja vlji va nja Por tu gal skog dnev ni ka, Eli je de ov ame ri ki bi o graf je u
knji zi o nje go vim ru mun skim ko re ni ma is tra io Eli ja de o ve ve ze sa Gvo-
zde nom gar dom i za klju io da je re o si tu a ci o no uslo vlje noj, krat koj i
pro la znoj epi zo di:
Eli ja de je u lan ci ma tam pa nim u pe ri o di ci iz me u ja nu a ra 1937. i uvo e nja
kra lje ve dik ta tu re fe bru a ra 1938. go di ne da vao otvo re nu i en tu zi ja sti ku po dr-
ku Le gi o nar skom po kre tu. Zbog de vet ili de set eks pli cit no pro-le gi o nar skih
la na ka ko je je na pi sao u tom pe ri o du ne to ma njem od go di ne da na, kao i
zbog bli skog pri ja telj stva sa Nae Jo ne sku om, ko ji je od kra ja 1933. go di ne bio
po dr a va lac Le gi o na ra (ma da ni ka da ni je bio nji hov lan), Eli ja de je po stao
sum njiv u oi ma vla sti (Ric ketts 1988/II: 882).
Ka sni ja ospo ra va nja ovog ob ja nje nja bi la su, osim ob ja vlji va njem
no vih iz vo ra, u ve li koj me ri pod stak nu ta i uslo vlje na ra di kal nim po li ti kim
pro me na ma 1989. go di ne dra ma ti nim slo mom ru mun skog so ci ja li zma
na kon ko ga je ja sno ar ti ku li sa na po tre ba da se iz no va re ha bi li tu je i/ili kri-
ti ki pre i spi ta na ci o nal na pro lost. Ne upu ta ju i se ov de u pri kaz post-
ko mu ni sti kih spo ro va o pro lo sti
20
, tre ba ima ti na umu da su te me po put
(ru mun skog) fa i zma i an ti se mi ti zma bi le kri ti ka pro tiv te a do mi na ci ji
dis kur sa na ci o nal ne vik ti mi za ci je. Ta ko e, ras pra ve o ovim te ma ma do ve le
su u pi ta nje ra i re no uve re nje o mo gu no sti us po sta vlja nja di rekt nog po li-
ti kog, ide o lo kog i kul tur nog kon ti nu i te ta sa epo hom ko ja je pret ho di la
(spo lja na met nu tom) ko mu ni zmu:
Mno gi pri pad ni ci post ko mu ni sti ke in te li gen ci je su u po tra zi za upo tre blji-
vom pro lo u, na ovaj ili onaj na in ide a li zo va li pro lost iz pe ri o da pre ko mu-
ni zma. Oni su tra ga li za svo jim vla sti tim istin skim in te lek tu al nim ko re ni ma
raz li i tim od fal si fi ka ta stvo re nih ko mu ni sti kim dis kur som u me u rat noj
ge ne ra ci ji ta len to va nih mi sli la ca, pi sa ca, dru tve nih na u ni ka i umet ni ka. U
naj ma nju ru ku, nji ho vu vred nost uzi ma li su zdra vo za go to vo, e sto im se di ve i
19
Na su prot eks pli cit no for mu li sa nim an ti sa ve zni kim sta vo vi ma iz Por tu gal skog
dnev ni ka, Eli ja de je u knji zi raz go vo ra sa Klod An ri Ro ke om (Cla u de-Hen ri Roc qu et,
Lpre u ve du labyrint he) 1978. go di ne tvr dio: Ose ao sam neo pi si vo di vlje nje pre ma
hra bro sti i vr sti ni En gle za, pre ma nji ho vim gi gant skim na po ri ma da se, po ev i go to-
vo sa nu le, na o ru a ju. Upra vo za to sam i u Lon do nu i u Li sa bo nu uvek ve ro vao u po be du
sa ve zni ka (cit. pre ma ru skom pre vo du: 1999 kur ziv moj).
20
De ta ljan pre gled ras pra va u post ko mu ni sti koj ru mun skoj isto ri o gra fi ji vi de ti
u: Pe tre scu and Pe tre scu 2007, Ior dac hi and Trencsnyi 2003.
STUDIJE I OGLEDI
117 kao svo jim pret hod ni ci ma iz zlat nog do ba ne tak nu tog ko mu ni zmom (Li ve-
ze a nu 2006: 7 kur ziv moj).
Isto vre me no, ovi spo ro vi su vo e ni u i rem kon tek stu ras pra va o
bu du no sti ze mlje i je je po li ti ko opre de lje nje za evro in te gra ci je (po vra-
tak u Evro pu) pret po sta vlja lo pro la zak kroz pro ces su o a va nja sa pro-
lo u
21
. Upr kos pri vla no sti i po li ti koj ko ri sno sti post ko mu ni sti kih
re vi zi o ni sti kih in ter pre ta ci ja isto ri je, ko ji ma se ko mu ni sti ka epo ha
sa gle da va kao svo je vr sna abe ra ci ja u isto rij skom raz vo ju na ci je, ubr zo
je po sta lo oi to da je ne kri ti ko ve li a nje an ti ko mu ni sti kog pred rat nog
na sle a ne do volj no za po sti za nje re flek siv nog ovla da va nja pro lo u
22
.
Jer, po put mra nog or ma na iz ko ga se po ma lja ju du go skri va ni ili za bo-
ra vlje ni ko stu ri, pret ko mu ni sti ka epo ha ta ko e sa dr i niz ele me na ta ko ji
re me te idi li nu sli ku na ci o nal ne pro lo sti. Je dan od naj zna aj ni jih od no sio
se na du gu tra di ci ju an ti se mi ti zma i sud bi nu ru mun skih Je vre ja jer je u
sa vre me nom evrop skom se a nju upra vo Ho lo ka ust ste kao sta tus po seb nog
i su tin ski va nog me sta pam e nja (li eu de mmo i re):
Ova op sed nu tost fin-de-si cle Za pa da je vrej skim Ho lo ka u stom no si la je u se bi
uz ne mi ra va ju e im pli ka ci je za sta nov ni ke Is to ne Evro pe ko ji su se tek po sle
1989. go di ne oslo bo di li te re ta slu be no oba ve zu ju ih ko mu ni sti kih tu ma e-
nja Dru gog svet skog ra ta. S jed ne stra ne, Is to na Evro pa je po sle 1945. go di ne
ima la, u od no su na Za pad nu, mno go e ga vi e da se se a kao i da za bo ra vi.
U is to noj po lo vi ni Evro pe bi lo je mno go vi e Je vre ja i vi e ih je bi lo ubi je no
ve i na ubi sta va od vi ja la se u tom re gi o nu, a mno gi lo kal ni i te lji su ak tiv no
21
ta mo e mo za klju i ti po vo dom slu a ja Mi ha lia Se ba sti ja na i nje go ve post-
hum ne ka ri je re? U kraj njoj li ni ji, da kre ta nje na pred Is to ne Evro pe ne bi tre ba lo pro-
ce nji va ti sa mo pre ma nje noj spo sob no sti da mo der ni zu je svo je po li ti ke i eko nom ske
struk tu re, ve i pre ma spo sob no sti da se ne dav na isto ri ja tih dru ta va pu nih oi lja ka
raz ja sni ta ko da ih usme ri ka ce lo vi ti joj isti ni. To ni je ni ma lo lak za da tak i on je, pre-
vas hod no, po sao in te lek tu a la ca, a ne po li ti a ra. Jer, na a bu du nost po i va na ce lo vi-
tom i po te nom raz u me va nju na e pro lo sti (Ma nea 1998: 37).
22
Istin ski pro blem pred sta vlja lo je is ku e nje da se ko mu ni sti ko pam e nje nad-
vla da nje go vim pro stim pre o kre ta njem na o pa ko. Ono to je ne ka da bi lo zva ni na isti-
na sa da je bi lo iz ko re na dis kre di to va no i od ba e no po sta ju i, na taj na in, zva ni no
la no. Ali, ta vr sta raz bi ja nja ta bua no si svo je sop stve ne ri zi ke. Pre 1989. go di ne sva ki
an ti ko mu ni sta bi vao je ocr njen fa i sti kim ka tra nom. Ali, ako je an ti fa i zam bio
sa mo jo jed na ko mu ni sti ka la, on da je ve o ma ve li ko is ku e nje da se sa da sa na knad-
nim sim pa ti ja ma i na klo no u gle da na sve ne ka da dis kre di to va ne an ti ko mu ni ste,
uklju u ju i i fa i ste. Na ci o na li sti ki pi sci iz tri de se tih go di na su se po no vo vra ti li u
mo du. Post ko mu ni sti ki par la men ti u broj nim ze mlja ma usva ja li su pred lo ge ko ji ma
se sla ve li no sti po put mar a la An to a ne skua u Ru mu ni ji, ili nje mu sli nih, svu da po
Bal ka nu i Sred njoj Evro pi. Do ne dav no osu i va ni kao na ci o na li sti, fa i sti i sa rad ni ci
na ci sta, nji ma su se sa da di za li spo me ni ci kao rat nim he ro ji ma. (Ru mun ski par la ment
je ak odao po tu mi nu tom u ta nja mar a lu An to a ne sku) (Judt 2005: 824).
118 u nji ma ue stvo va li. S dru ge stra ne, po rat ne vla sti is to ne Evro pe su mno go
ve u bri gu po sve i va le bri sa nju jav nog se a nja na Ho lo ka ust. To ne zna i da
su na Is to ku stra ho te i zlo i ni ra ta bi li uma nji va ni na pro tiv, svu da su bi li
iz no va ob na vlja ni u slu be noj re to ri ci i u va ni kao sve ti nje u spo me ni ci ma
i ud be ni ci ma. Stvar je je di no u to me to Je vre ji ni su bi li deo te pri e (Judt
2005: 821822).
Na zna e ni kon tekst post ko mu ni sti ke te ma ti za ci je pro lo sti u Ru mu-
ni ji po seb no se ja sno ma ni fe sto vao u de ba ta ma o onim pri pad ni ci ma
Ge ne ra ci je 27 ko ji su, po put Eli ja dea, Si o ra na i Jo ne ska, ste kli svet sku
sla vu u emi gra ci ji. S jed ne stra ne, nji ho va ime na e sto su na vo e na kao
po tvr da zna aj nog ru mun skog do pri no sa evrop skoj kul tu ri, a nji ho vo de lo
ko ri sti lo se kao ar gu ment u ko rist tvrd nje da Ru mu ni ja pri pa da Evro pi.
Kao i ve i na stva ra la ca pred rat ne ru mun ske ge ne ra ci je mla dih, oni su
bi li an ti ko mu ni sti, to ih je do dat no i ni lo po god nim za ulo gu kul tur nih
he ro ja na ko je su se, po red po li ti kih ak te ra iz pret ko mu ni sti ke bo lje
pro lo sti, sa da mo gle po zva ti no ve post ko mu ni sti ke eli te u svo joj re kon-
struk ci ji istin sko-na ci o nal ne (kul tur ne i po li ti ke) tra di ci je. Za to je ot kri e
tam nih mr lja iz pro lo sti Eli ja dea i Si o ra na ima lo zna aj ko ji pre va zi la zi
uu bi o graf sko-isto ri o graf sku ra van, te je zah te va lo pre i spi ti va nje i ta vog
po du hva ta ne kri ti ke re ha bi li ta ci je pred rat ne pro lo sti kao sa mo ra zu mlji-
ve i vr ste osno ve za iz grad nju evrop ske bu du no sti
23
. Jer, da po no vi mo,
osim na eko nom skim in te re si ma i po li ti kim raz lo zi ma, stva ra nje Evrop ske
uni je po i va lo je na is ku stvu Dru gog svet skog ra ta i pam e nju Ho lo ka u sta
kao ap so lut nog zla. Iako slu aj Eli ja de ni ma lo ni je bio usa mljen pri mer
pod le ga nja kul tur nih he ro ja si ren skom zo vu fa i sti kih i an ti se mit skih
po kre ta me u rat ne Evro pe
24
, za ka sne lo ot kri e i post ko mu ni sti ki kon-
tekst u ko me se ono od vi ja lo ui ni lo ga je po seb no zna aj nim ne sa mo za
ru mun sku po li ti ku pam e nja, ve i za kri ti ku te ma ti za ci ju isto ri je re li gi ja
kao na u ne di sci pli ne za i jeg je oca on de ce ni ja ma va io
25
.
23
U go vo ru ko ji je odr ao 12. X 2003. po vo dom obe le a va nja Da na se a nja na
Ho lo ka ust, ta da nji pred sed nik Ru mu ni je je ja sno na gla sio: Ra du ju i se bu du no sti i
is traj no te e i ci lje vi ma ko ji se od nas oe ku ju kao ze mlje la ni ce Se ver no a tlant ske ali-
jan se i bu du e la ni ce Evrop ske uni je, ima mo du nost da raz u me mo i pri hva ti mo sve
mo men te i lek ci je pro lo sti (Wi e sel 2004: 13).
24
Po red slav ne Haj de ger-kon tro ver ze, vi de ti obi man ma te ri jal sa ku pljen i ana-
li zi ran u pre ve de noj knji zi Ali ste ra Ha mli to na, Fa i zam i in te lek tu al ci 19191945, (Vuk
Ka ra di, Be o grad 1978), te zbor nik ra do va Nancy Har ro witz (ed.), Ta in ted Gre at ness:
An ti se mi tism and Cul tu ral He ro es, Tem ple Uni ver sity Press, Phi la delp hia 1994.
25
Do sa da, sam Eli ja de-skan dal ve je de ce ni ju sta ra no vost, pa je pri a o nje-
go vom i vo tu iz no va na pi sa na ta ko da je usred sre e na na nje go ve for ma tiv ne po li ti ke
gre he iz ru mun skih tri de se tih go di na. Ipak, osta ju su tin ski zna aj na raz ma tra nja pi ta-
nja ka ko je Eli ja de o va po li ti ka ka ri je ra uti ca la na isto ri ju re li gi ja u nje nom sa vre me-
nom ob li ku Na sta la je go to vo i ta va ku na ra di nost u ko joj se ot kri va da Eli ja de ov
STUDIJE I OGLEDI
119
Po to nja te ma pro ble ma ti zo va nje Elideovog kon cep tu al no-te o rij-
skog i me to do lo kog za sni va nja isto ri je re li gi ja u sve tlu nje go vih ne te o rij-
skih, po li ti ko-ide o lo kih uve re nja sva ka ko zah te va spe ci ja li sti ko po zna-
va nje jed ne slo e ne i raz u e ne na u ne di sci pli ne. Po vr no upo zna va nje sa
obim nom li te ra tu rom i ta o ca ko ji ni je eks pert u toj obla sti vo di za klju ku
o ne mo gu no sti iz vo e nja jed no zna nog, kon klu ziv nog sta va o in ter fe ren-
ci ji te o rij skih i prak ti no-po li ti kih ili, i re, sve to na zor nih sta vo va ovog
auto ra
26
. Po jed no sta vlje no, mo gu se raz li ko va ti dve osnov ne ko le mi lje-
nja ko je su me u sob no po le mi ki su prot sta vlje ne u po gle du oce ne uti ca ja
Eli ja de o vih po li ti kih uve re nja na nje go vo te o rij sko de lo. Pr vu, iz ra zi to kri-
ti ku, pred vo de oni fran cu ski i an glo sak son ski auto ri (La ig nel-Lvstin,
Du bu is son, Stren ski, McCutcheon, Ber ger) ko ji u svo jim ra do vi ma iden ti-
fi ku ju po sto ja nje iz ve snog op teg obra sca (ko da) Eli ja de o vog mi lje nja,
ko ji je iz ra en ka ko u nje go vim po li ti kim uve re nji ma, ta ko i u te o rij skim
ra do vi ma o re li gi ji:
Taj op ti kod mo e se, po mom mi lje nju, sa e ti na sle de i na in: (1) ra di-
kal ni tra di ci o na li zam ru mun ske de sni ce za Eli ja dea ni je bio sa mo po li ti ki
pro gram, ve da le ko se na on to lo ka osu da ma te ri jal nog, se ku lar nog, mo der-
nog sve ta ko jom se po tvr u je vred nost no stal gi je za ar ha i nim, ko smi kim i
te lur gij skim shva e nim kao fun da men tal ne ljud ske ka te go ri je; (2) du bo ko
mit sko-re li gij ska, ru mun sko-pra vo slav na i de lom vol kish ose a nja ru mun ske
de sni ce bi la su u osno vi Eli ja de o vog do mi nant nog shva ta nja re li gi je i po seb ne
vr ste uni ver zal ne re li gij ske vi zi je ko je se vr sto dr ao ar haj ske, ko smi ke i
te lur gij ske re li gi o zno sti (Strensky 1989: 102).
27

U Eli ja de o vom pri stu pu re li gi ji kao fe no me nu sui ge ne ris ovi auto ri
ne vi de po ku aj ute me lje nja auto no mi je pred met nog pod ru ja isto ri je re li-
gi ja, ve nje go vu sklo nost ka drev nim ve ro va nji ma i re a fir ma ci ji mit skog
mi lje nja
28
, te traj nu oda nost mi sti ci zmu i vi ta li zmu ko ji svoj pan dan ima ju
na u ni rad ni je sa mo me to do lo ki pro ble ma ti an, ne go i su tin ski kon ta mi ni ran nje-
go vim po li ti kim sklo no sti ma (Fis her 2010: 262).
26
Za ute hu, mo e se tvr di ti da je sli no i u slu a ju pri me ra iz dru gih obla sti stva-
ra la tva, po put du go traj ne de ba te o od no su Haj de ge ro ve fi lo zo fi je pre ma na ci zmu.
27
Pre ma Di bu i so nu op ta she ma ko ja se is po lja va u po li ti kom i te o rij skom
mi lje nju Eli ja dea (kao i Pla to na i Haj de ge ra), uklju u je tri klju ne ka rak te ri sti ke: (a)
te zu o on to lo koj ce zu ri i pri o ri te tu Bi a (Be ing); (b) du hov noj su per i or no sti eli te u
od no su na ma se i (c) pe si mi sti ku kon cep ci ju isto ri je shva e ne kao opa da nje i sve op ta
de ka den ci ja iz ko je sle di nu nost ob no ve (re no va tio) pod vo stvom naj bo ljih, ob no ve
usme re ne na po vra tak Iz vo ri ma (tj. epo hi pre ce zu re). Vi de ti: Du bu is son 2006: 235.
28
Eli ja de je naj po zna ti ji zbog nje go vog oi vlja va nja ar haj skih i pri mi tiv nih re li-
gi ja, kao i zna a ja ko ji je da vao pre da kom na sle u sa u va nom u agrar nim dru tvi ma,
te u mi to lo gi ji i fol klo ru Ve ro vao je da je mi to lo gi ja bo ga ti ja i pu ni ja od isto rij skih
re li gi ja Iako je e sto sma tran isto ri a rem, Eli ja de je u stva ri za stu pao je dan an ti i sto-
rij ski pri stup u pro u a va nju re li gi ja, ko ji je za sno van na in tu i ci ji i ima gi na ci ji, a ko ji je
120
u ka rak te ri sti ka ma de snih ide o lo gi ja i po kre ta Eli ja de o ve mla do sti. Ta ko
je, na kon de talj ne me to do lo ke i fi lo zof ske kri ti ke Eli ja de o ve kon cep ci je
isto ri je re li gi ja, Da ni jel Di bu i son za klju io da nje go vi klju ni kon cep ti
sve to, ho mo re li gi o sus, ar haj ska on to lo gi ja, mit o re in te gra ci ji, krv na r tva i
or gi ja sti ki ri tual obra zu ju fan ta sti nu i var var ski i vu sli ku ko ja je sa mo
re li gij ski pre vod nje go vih ra ni jih po li ti kih op se si ja (Du bu is son 2006:
260). Ra ni je for mu li sa ne te o rij sko-me to do lo ke pri med be Eli ja de o vom
shva ta nju isto ri je re li gi ja (npr. Brown 1981) u ovom ti pu kri ti ke se si ste-
ma ti zu ju
29
i do vo de u ve zu s nje go vim pred rat nim ide o lo kim sta vo vi ma,
pa ot kri e nje go ve ne ka da nje pri vr e no sti fa i zmu po sta je klju za no vo
i ta nje i ta vog nje go vog opu sa. Ta kvom pri stu pu od u pi re se dru ga ko la
mi lje nja, ko ja uglav nom oku plja Eli ja de o ve a ke (Ric ketts, Re nie, Al len,
Ca ve, El lwo od, Ol son), ko ji i ka da (ne ra do) pri zna ju ui te lje vu mla da la ku
fa sci na ci ju ru mun skom va ri jan tom fa i zma, upor no po ri u njen uti caj na
nje go vo po sle rat no na u no stva ra la tvo. Pre ma nji ma, ko ri e nje Eli ja de o-
vog bi o graf skog mla da la kog gre ha u kri ti ci nje go vog shva ta nja isto ri je
re li gi ja pred sta vlja pri mer ar gu men ta ci je ad ho mi nem, ko ja se, po put mo de,
po sled njih de ce ni ja pro i ri la u okvi ru stu di ja re li gi je
30
. Pri zna va ju i da je
pre ma da na njim stan dar di ma Eli ja de ov na ci o na li zam iz tri de se tih go di-
na sva ka ko od bo jan, Bra jan Re ni is ti e ka ko ne sa mo da ne ma do ka za
o Eli ja de o vom stvar nom lan stvu, ak tiv noj slu bi ili ue u u fa i sti kim
on na zi vao kre a tiv nom te o ri jom in ter pre ta ci je ili her me ne u ti kom. To je bio je dan
ro man ti ar ski pri stup ko ji ga je vo dio uve re nju da mo der no i de sa kra li zo va no dru tvo
tre ba da se bek stvom iz ci vi li za ci je vra ti svom raj skom i i stom po re klu. i ne i to,
sa vre me no dru tvo bi bi lo u sta nju da po no vo ot kri je Sve to. Na taj na in, isto ri ja re li-
gi ja po sta je pa na ce ja za tru li i se ku lar ni za pad ni svet (Ber ger 1994: 66; 68).
29
U no vi jem ra du Da glas Alen su mi ra te o rij sko-me to do lo ke pri med be na sle-
de i na in: Eli ja de o vom na u nom pri stu pu fe no me nu re li gi o zno sti kri ti a ri pre ba-
cu ju da pred sta vlja i stu ilu stra ci ju onog ti pa ue no sti ko ji se od li ku je ne kri ti kim
ge ne ra li za ci ja ma, uni ver za li zmom, esen ci ja li zmom, te njom ka ute me lje njem, an ti-
isto ri zmom i ne mo gu no u pro ver lji vo sti, te da ne za do vo lja va sa vre me ne ri go ro zne
kri te ri ju me na u no sti. Ta ko e, Eli ja de je ro man ti ki, su bjek tiv ni, ne kri ti ni apo lo ge ta
re li gij skog i mit skog po gle da na svet (Al len 2011: 20). U osno vi, sa vre me ne te o rij-
sko-gno se o lo ke kri ti ke Eli ja dea osla nja ju se na oce nu Han sa Pe ne ra: Na u ka o re li gi-
ji ko ja se te me lji na mi ste ri ji, osta je jed na mi ste ri o zna na u ka (cit. pre ma: Du bu is son
2006: 186).
30
Po mod na stru ja u stu di ja ma re li gi je po seb no je opa san tip ba vlje nja na u kom
jer na pa da po je din ce zbog to ga to ni su ima li is pra van po li ti ki stav to kom svo je ka ri-
je re. Ma da ni je usa mljen kao objekt ta kvih po li ti kih kri ti ka, Eli ja de je omi lje na me ta
za taj tip na pa da od stra ne kri ti a ra ko ji tvr de da je nje gov na u ni rad ob li ko van i
do ve den u pi ta nje nje go vom pro lom po li ti kom pri pad no u. Po sto ji ne ko li ko za go-
vor ni ka ta kvog na u nog pri stu pa ko ji re zul tu je ad ho mi nem ar gu men ti ma i opa snim
tra ga njem za do ka zi ma o po li ti ki ne is prav nim uve re nji ma u na u nim de li ma li no sti
ko ju na pa da ju (Ol son 2011: 36).
STUDIJE I OGLEDI
121
ili to ta li tar nim po kre ti ma, ne go ni in di ci ja da su ti na ci o na li sti ki ide a li
(po sle is po lja va nja nji ho vih na sil nih kon se kven ci) uti ca li na nje gov na u ni
rad. Pre ma nje go voj oce ni, po sto je ja sni po ka za te lji da upra vo oni na u-
ni ci ko ji su pu bli ko va li svo ja sum nji e nja Eli ja dea sle de pr ven stve no sop-
stve ne po li ti ke ci lje ve, ne oba zi ru i se mno go na tek stu al ne iz vo re ko ji ma
se ba ve (Ren nie 1996: 177). Na taj na in ar gu ment o po li ti za ci ji na u ke o
re li gi ji okre e se pro tiv Eli ja de o vih kri ti a ra, ko ji ma nje go vi bra ni o ci pre-
ba cu ju ili le vi ar sku po li ti ku in spi ra ci ju (tra di ci ja kri ti ke te o ri je) ili post-
mo der ni sti ku te nju ka de kon struk ci ji eta bli ra nih na u nih auto ri te ta.
U sva kom slu a ju, po nji ho vom mi lje nju, spo ro ve o vred no sti ma i ma na-
ma Eli ja de o ve na u ke o re li gi ji tre ba oslo bo di ti od fo ku si ra nja na nje gov
(pret po sta vlje ni ili stvar ni) fa i zam jer, bez ob zi ra da li je is pra van ili
po gre an, esen ci ja li sti ki ili ne, Eli ja de ov re li gij ski uni ver za li zam se on to-
lo ki i mo ral no za i sta ve o ma raz li ku je od ra si zma ili na ci o na li zma ko ji su u
su ti ni fa i zma (El lwo od 1999: 111). Pre ma nji ho vom du bo kom uve re nju,
Eli ja de o va kri ti ka mo der nog, se ku lar nog dru tva u ko me je o vek, upr kos
in he rent no ljud skoj po tre bi za sve tim, iz gu bio spo sob nost pre po zna va nja
nje go vog is po lja va nja (hi je ro fa ni ja), for mu li sa na je sa sta no vi ta uni ver za-
li sti kog no vog hu ma ni zma, a ne fa i sti kog ra snog ili na ci o nal nog eks-
klu zi vi zma
31
.
Sna an do dat ni pod sti caj da na ve de ne ras pra ve pre ra stu gra ni ce isto-
ri je re li gi ja kao usko spe ci ja li zo va ne na u ne di sci pli ne pred sta vlja le su pro-
me ne ko je su se po et kom de ve de se tih go di na XX ve ka od vi ja le u obla sti
kom pa ra tiv nih stu di ja fa i zma. Na i me, po sle du ge do mi na ci je po li ti ke i
so ci jal ne isto ri o gra fi je (oslo nje nih na te o ri je to ta li ta ri zma ili mark si sti ku
pa ra dig mu kla sne bor be i ka pi ta li sti kih pro iz vod nih od no sa), no vi ja is tra-
i va nja fa i zma su pod uti ca jem je zi ko-kul tu ra li sti kog obr ta u ve li koj
me ri re de fi ni sa la svoj me to do lo ko-te o rij ski pri stup, ka te go ri jal ni apa rat,
kao i te mat ske i sa znaj ne pri o ri te te:
To kom po sled njih dva de set go di na kom pa ra tiv ne stu di je fa i zma sve vi e su
bi le usme ra va ne na nje go ve ide o lo ke i kul tur ne di men zi je, te su vre me nom
po sta le usred sre e ne na ide o lo gi ju. Mo e mo ak re i da su se ana li ze ta ko-
zva nog ge ne ri kog fa i zma sa so ci o lo ke pre ba ci le na na gla e no po li ti ku
per spek ti vu, ko ja mno go ve u va nost pri da je ide o lo gi ji i kul tu ri ne go to je to
ra ni je bio slu aj. S dru ge stra ne, ta oblast is tra i va nja po sta la je u di sci pli nar-
nom smi slu mno go ogra ni e ni ja, sa ja sno iz ra e nom do mi na ci jom isto ri a ra
u od no su na so ci o lo ge i po li ti ko lo ge (Pin to 2011: 1).
U po et ku pre te no ogra ni en na an glo sak son sku aka dem sku za jed-
ni cu, no vi pri stup je na u no in te re so va nje usme rio sa isto ri o graf ske te ma-
31
O Eli ja de o vom no vom hu ma ni zmu vi de ti de talj no u: Da vid Ca ve, Mir cea
Eli a des Vi sion for a New Hu ma nism, Ox ford Uni ver sity Press, Ox ford 1993.
122
ti za ci je po je di nih fa i za ma ka kom pa ra tiv nom okvi ru i te o rij sko-me to-
do lo kom raz ma tra nju op teg poj ma fa i zma (ge ne ric fa scism) da bi se
us po sta vio bar mi ni mal ni kon sen zus o klju nim ka rak te ri sti ka ma sa mog
em pi rij skog pred me ta is tra i va nja. Osla nja ju i se na pret hod ni ke s kra ja
se dam de se tih go di na,
32
Ro der Gri fin (Ro ger Grif fin) je svo jom Pri ro dom
fa i zma (The Na tu re of Fa scism, 1991) po kre nuo i ta vu la vi nu knji ga, stu-
di ja i di sku si ja ko je su to kom po sled nje dve de ce ni je ko re ni to pre o bli ko va-
le i ta vu oblast stu di ja fa i zma. Pre ma nje go voj mi ni mal noj de fi ni ci ji:
Fa i zam je rod po li ti ke ide o lo gi je i je je mit sko je zgro, u svo jim ra zno vr-
snim va ri ja ci ja ma, pa lin ge net ska for ma po pu li sti kog ul tra na ci o na li zma
(Grif fin 1991: 26). Sto ga, da bi isto rij ski raz li i te po li ti ke po kre te i re i me
(ne za vi sno od nji ho vog sa mo ra zu me va nja) sma tra li fa i sti kim, mo ra mo
u nji ho voj ide o lo gi ji iden ti fi ko va ti sre di nji mit o pre po ro du ili ra di kal nom
pre o bra a ju (pa lin ge ne sis) na ci je shva e ne kao i ve, or gan ske ce li ne ko ja je,
upr kos pro ce su pro pa da nja, sa u va la spo sob nost po nov nog ra a nja:
Fa i zam je rod mo der ne po li ti ke ko ja te i ostva re nju to tal ne re vo lu ci je u po li-
ti koj i so ci jal noj kul tu ri po je di ne na ci o nal ne ili et ni ke za jed ni ce. Iako ve o ma
he te ro gen u po gle du po seb ne ide o lo gi je sa nje nim mno gim va ri ja ci ja ma, po
dru tve noj po dr ci, ob li ku or ga ni za ci je ko ju usva ja kao an ti si stem ski po kret,
pre ma ti pu po li ti kog si ste ma, re i ma ili ide a la do mo vi ne ko je na me ra va da
ostva ri, ge ne ri ki fa i zam cr pi svo ju unu tra nju ko he zi ju i afek tiv nu po kre ta-
ku sna gu iz sre di njeg mi ta da e pe riod vi dlji ve de ka den ci je i de ge ne ra ci je,
ubr zo ili ka sni je, ustu pi ti me sto pe ri o du po nov nog ro e nja ili pod mla i va nja
u post li be ral nom no vom po ret ku (Grif fin 2002: 24, f. 15).
Pre ma Gri fi no voj ana li zi, fa i sti ki po kre ti lek za kul tur ni pe si mi zam
i ne za do volj stvo kva re njem i opa da njem na ci je ne tra e, po put kla si-
nog kon zer va ti vi zma, u po vrat ku na nje nu pro lost, ve u pro jek tu (re vo lu-
ci o nar nog) pre o bra a ja ko ji e do ve sti do stva ra nja no vog ti pa dru tva
33
.
Za to, on na gla a va da fa i zam, iako kri ti ku je se lek tiv no iza bra ne de ge ne-
ra tiv ne ele men te mo der nog do ba, pre pred sta vlja al ter na tiv ni mo der ni-
zam ne go nje go vo od ba ci va nje:
32
Vi de ti: Juan Linz, So me No tes To ward a Com pa ra ti ve Study of Fa scism in
So ci o lo gi cal Hi sto ri cal Per spec ti ve, u: W. La qu e ur (ed.), Fa scism: A Re a ders Gu i de,
Uni ver sity of Ca li for nia Press, 1976, 13121; Ge or ge Mos se, To ward a Ge ne ral The-
ory of Fa scism, u: G. L. Mos se (ed,), In ter na ti o nal Fa scism: New Tho ughts and New
Ap pro ac hes, Sa ge Pu bli ca ti ons, Lon don 1979, 141; Stan ley Payne, Fa scism: Com pa ri-
son and De fi ni tion, Uni ver sity of Wi scon sin Press, 1980.
33
U ra do vi ma iz sre di ne e zde se tih Dord Mos (Mos se) je in ter pre ti rao fa i zam
kao no vi ob lik kul tur ne re vo lu ci je, tj. kao na por da se raz vi je no va ide o lo gi ja i kul-
tu ra, ta da se stvo ri re vo lu ci o nar ni no vi o vek ume sto prag ma ti ne, ma te ri ja li sti ke i
li be ral ne kul tu re XIX ve ka (Payne 1995: 450451).
STUDIJE I OGLEDI
123 Fa i zam je pro gram ski mo der ni zam ko ji te i osva ja nju po li ti ke vla sti ka ko bi
ostva rio sve o bu hvat nu, to ta li zu ju u vi zi ju na ci o nal nog ili et ni kog pre po ro da.
Nje gov kraj nji cilj je da pre vla da va ju i de ka den ci ju ko ja je uni ti la ose a nje
pri pad no sti za jed ni ci i mo der nost li i la zna e nja i tran scen den ci je do ve de do
no ve ere kul tur ne ho mo ge no sti i zdra vlja (Grif fin 1991: 47, 2007: 148)
34
.
For mu li u i kon cept ge ne ri kog fa i zma, Gri fin je sle dio Ve be ro vo
(We ber) me to do lo ko ue nje o ide al nom ti pu kao ana li ti kom sred stvu
ko je omo gu a va raz u me va nje i in ter pre ta ci ju ne sa mo isto rij ski raz li i tih
ob li ka fa i zma, ve i sa vre me nih neo fa i sti kih ide ja i ra zno rod nih po kre-
ta no ve de sni ce
35
. Po to je Gri fi no vo od re e nje fa i sti kog mi ni mu ma
iza zva lo niz kon tro ver zi, na sta ju i no vi kon sen zus u okvi ru sa vre me nih
stu di ja fa i zma mo e mo pre iden ti fi ko va ti po kon ver gen ci ji sta vo va o onim
is tra i va kim te ma ma i kul tu ra li sti kom pri stu pu ko ji su uspe no sin te ti-
zo va ni u Gri fi no vom he u ri sti kom mo de lu, ne go u pot pu nom sla ga nju oko
po je di no sti de fi ni sa nja ge ne ri kog fa i zma (vid. Ior dac hi 2010: 2425).
S ob zi rom na na gla a va nje ka rak te ri sti ka fa i zma kao ide o lo gi je u i jem
je sre di tu mit o pre po ro du (pa lin ge ne sis), te prak sa sa kra li za ci je po li ti ke
(or gan ski shva e ne na ci je, dr a ve, par ti je, ha ri zmat skog vo e), ko ja sa dr i
niz ri tu a la i ob re da ko ji ma se te i us po sta vlja nju je din stva na ci je ra di nje-
nog ko na nog spa se nja (vas kr sa), is po sta vlja se da Eli ja de o va le gi o nar-
ska epi zo da ni je za ni mlji va sa mo sa sta no vi ta isto ri je re li gi ja kao na u ne
di sci pli ne ko ja je to kom dru ge po lo vi ne XX ve ka bi la pod nje go vim for-
ma tiv nim uti ca jem, ve i iz per spek ti ve no vi jih stu di ja fa i zma u ko ji ma,
34
Vi e o to me vi de ti u knji zi Mo der nism and Fa scism. The Sen se of a Be gin ning
un der Mus so li ni and Hi tler: U njoj se tvr di da je fa i zam u me u rat nom pe ri o du bio
bar za nje go ve naj pre da ni je, ide a li sti ke ak ti vi ste sred stvo ostva re nja za no snog
ci lja: da se ne gle da ne mo no ka ko se isto ri ja od vi ja, ve da se, s po gle dom usme re nim
ka no vom ho ri zon tu i no vom ne bu, isto ri ja za i sta stva ra Oso vi na ko ju su stvo ri le
Ne ma ka i Ita li ja pro u zro ko va la je, di rekt no ili in di rekt no, smrt mi li o na lju di, a sa me
te na ci je osta vi la je u ru e vi na ma ne is pu nje nih obe a nja i slo mlje nih sno va. Ipak, nji-
ho ve am bi ci je, ne u spe si i zlo i ni pro tiv o ve no sti osta e ne shva e ni ako od go va ra ju i
zna aj ne pri da mo ulo zi ko ju je u mo bi li za ci ji nji ho vog ljud stva (ka ko voj nog, ta ko i
ci vil nog) ima lo sve sno pod sti ca no re vo lu ci o nar no is ku stvo da se, oslo bo e ni od ogra-
ni e nja nor mal nih vre me na i kon ven ci o nal ne mo ral no sti, oni na la ze na kra ju isto ri-
je, te da ak tiv no me nja ju njen tok (Grif fin 2007: 4).
35
O post fa i zmu i no voj de sni ci vi de ti Gri fi no ve ra do ve: Bet we en me ta po-
li tics and apo li te ia: The No u vel le Dro i tes stra tegy for con ser ving the fa scist vi sion in
the in ter reg num, Mo dern & Con tem po rary Fran ce, 8(1), 2000, 3553; In ter reg num or
end ga me? The ra di cal right in the post-fa scist era, Jo ur nal for Po li ti cal Ide o lo gi es,
5(2), 2000, 167178; A Fa scist Cen tury: Es says by Ro ger Grif fin, Pal gra ve Mac mil lan,
2008, (Part III: Fa scisms Evo lu tion Sin ce 1945, str. 115202); From Sli me Mo uld to
Rhi zo me: An In tro duc tion to the Gro u pu scu lar Right, Pat terns of Pre ju di ce, 37(1),
2003, 2750.
124
ka ko je na go ve te no, upra vo re li gij sko-mit ske te me i kon cep ti za u zi ma ju
zna aj no me sto.
Ski ci ra ni pro blem ski okvir u i jem sre di tu je te ma Eli ja de o vog od no-
sa pre ma Le gi o nar skom po kre tu mo e se pri ka za ti u vi du kon cen tri no
ra stu ih kru go va. Naj u i bi bio in di vi du al no-bi o graf ski, jer bi sa dr in ski
bio ogra ni en na isto ri o graf sku re kon struk ci ju Eli ja de o vog i vo ta i de la u
(pred)rat nim go di na ma, tj. u pe ri o du od nje go vog po vrat ka iz In di je (kra-
jem 1931) do do la ska u Pa riz (1945). S ob zi rom na to da se ve kao dva de se-
to go di njak, na kon ob ja vlji va nja Du hov nog iti ne re ra (Iti ne ra riu spi ri tual)
1927. go di ne, Mir a Eli ja de na met nuo kao pred vod nik i ta vog ru mun skog
Mla dog po ko lje nja
36
(ko je se obi no na zi va Ge ne ra ci jom 1927 ili, pre ma
knji ev no-de bat nom udru e nju osno va nom 1932. go di ne, gru pom Kri te-
rion), raz ma tra nje nje go ve bi o gra fi je po sta je deo isto ri o gra fi je ge ne ra cij ski
pro fi li sa nog kul tur nog po kre ta ko ji je, oku plja ju i niz is tak nu tih stva ra la-
ca
37
, okon ao svo je po sto ja nje u dra ma ti nim po li ti kim okol no sti ma i ide-
o lo kim su ko bi ma ko ji su do ve li u pi ta nje po et nu ge ne ra cij sku so li dar nost
nje go vih pri pad ni ka. Jer, iako su mla di ko ji su for mi ra li tu ge ne ra ci ju
ima li ne ka kav ose aj po ro di ce ko ji ih je zbli a vao (Pe treu 2011: 45), Se ba-
sti ja nov Dnev nik, iz me u osta log, sli ko vi to do ku men tu je ta se de si lo sa
pri ja telj stvi ma (ili, mo e bi ti mr nja ma) me u pri pad ni ci ma ove ge ne ra ci je
ka da su, pod ve o ma dra ma ti nim dru tve nim i po li ti kim uslo vi ma ka snih
tri de se tih, na pra vi li dra sti no raz li i te ide o lo ke iz bo re (Ca li ne scu 2002:
650). Ka ko su ti iz bo ri bi li (ne)po ve za ni sa po et nim kul tur no-mo der ni-
sti kim pro jek tom Mla dog po ko lje nja, pred sta vlja op ti je pi ta nje za jed nu
so ci o lo gi ju po li ti ke i kul tu re. Sa sta no vi ta isto ri je ide ja, to pi ta nje vo di ka
ras pra vi o kon cep ti ma i te o rij skom okvi ru raz u me va nja i tu ma e nja fe no-
me na fa i zma ka ko nje go voj ge ne ri koj pri ro di, ta ko i po seb nim for-
ma ma nje go vog isto rij skog is po lja va nja. Na kra ju, bar ka da je o Eli ja deu re,
naj i ri te mat ski krug pred sta vlja la bi isto ri ja i fi lo zo fi ja re li gi je u okvi ru
ko jih bi se nje gov te o rij ski do pri nos raz ma trao iz per spek ti ve uti ca ja nje go-
vih ide o lo kih i, i re, sve to na zor skih uve re nja.
36
Od la zak Eli ja dea u In di ju iro ni no je opi san u on da njim no vi na ma (Vre mea,
29. no vem bra 1928) kao od la zak Da laj La me Mla dog po ko lje nja (vid. - -
2007: 54).
37
Osim svet ski po zna tih ime na Eli ja dea, Si o ra na i Jo ne ska, te po mi nja nog Mi ha-
i la Se ba sti ja na, Mla do po ko lje nje i ni li su knji ev ni ci, fi lo zo fi, glum ci i pu bli ci sti, i ji
je zna aj za ru mun sku kul tu ru ne po re civ: Kon stan tin Noj ka (Con stan tin No i ca, 1909
1987); Pe tru Ko mar ne sku (Pe tru Co mar ne scu, 18941957); Mir a Vul ka ne sku (Mir-
cea Vul c ne scu, 19041952); Ka mil Pe tre sku (Ca mil Pe tre scu, 18941957); Mi hail
Po li hro ni ja de (Mi hail Po li hro ni a de, 1906-1939); Ar a vir i Ha ig Ak te ri jan (Aravir,
19071997; Ha ig, 19041943); Emil i Dan Bo ta (Emil Bot ta 19111977; Dan Bot ta,
19071958).
STUDIJE I OGLEDI
125
Obim i sa dr i na jed ne stu di je, sa svim oi gled no, ne mo gu ob u hva ti-
ti na zna e ne te me i uklju i ti u se be po me nu te raz li i te pri stu pe. U ovom
ra du moj cilj je znat no skrom ni ji i svo di se na po ku aj ko ri e nja jed nog
od Eli ja de o vih te o rij skih kon ce pa ta onog ko ji on ozna a va sin tag mom
Te ror Isto ri je u in ter pre ta ci ji nje go ve ve za no sti za ide o lo gi ju ru mun-
skog fa i zma. Upr kos svo joj ogra ni e no sti, ostva re nje tog ci lja pret po sta vlja
upo zna va nje ka ko sa osnov nim ka rak te ri sti ka ma ide o lo gi je Le gi o nar skog
po kre ta, ta ko i sa isto ri ja tom nje go vog na stan ka, raz vo ja i slo ma.
3. Le gi o nar ski po kret:
oso be no sti ru mun ske va ri jan te fa i zma
Ob ja nja va ju i kra jem 1937. go di ne za to ve ru je u po be du Le gi o nar skog
po kre ta, Eli ja de je na gla sio ka ko se taj po kret raz li ku je od svih on da njih
za go vor ni ka re vo lu ci o nar nih pro me na:
Ceo svet da nas i vi u zna ku re vo lu ci je. Ali, dok dru gi na ro di tu re vo lu ci ju
ostva ru ju u ime kla sne bor be i pri ma ta eko no mi je (ko mu ni zam), dr a ve (fa i-
zam) ili ra se (na ci zam), Le gi o nar ski po kret je na stao pod zna kom Ar han e la
Mi ha i la i po be di e uz po mo Bo je mi lo sti. Za to, dok su sve dru ge sa vre me ne
re vo lu ci je po li ti ke, le gi o nar ska re vo lu ci ja je du hov na i re li gi o zna Za raz li-
ku od dru gih re vo lu ci ja, ko je za cilj ima ju osva ja nje vla sti od stra ne dru tve ne
kla se ili po je din ca, le gi o nar ska re vo lu ci ja ima za cilj Spa se nje na ro da, nje go vo
po mi re nje sa Bo gom ka ko je to re kao Ka pe tan. Po be da Le gi o nar skog po kre-
ta ne e sa mo vas po sta vi ti do sto jan stvo na eg na ro da i stvo ri ti jed nu a snu i
sna nu Ru mu ni ju, ve e stvo ri ti i no vi tip lju di ko ji e bi ti u skla du sa no vim,
ce lo vi tim na i nom i vo ta ( 2001).
Upr kos is ti ca nju spi ri tu al no-re li gij skog ka rak te ra ovog po kre ta
(mi sti ka sek ta), ova oce na iz re e na je to kom kam pa nje za op te iz bo-
re na ko ji ma su, pod ime nom Sve za otad bi nu (TPT)
38
, Ko dre a nu o vi
le gi o na ri osvo ji li go to vo pet sto hi lja da gla so va, te po sta li tre a po sna zi
po li ti ka par ti ja u ru mun skom Par la men tu. Iako je od osni va nja Le gi o-
na Ar han e la Mi ha i la (1927. go di ne) Ko dre a nu kri ti ko vao par la men tar ni
re im a de mo kra ti ju sma trao fak to rom ras pa da je din stva na ci je,
39
nje gov
po kret je to kom tri de se tih go di na, pod raz li i tim ime ni ma, ue stvo vao na
iz bo ri ma be le e i stal ni rast (od jed nog po sla ni kog me sta 1931. go di ne do
38
TPT skra e ni ca od To tul pen tru ar
39
Osnov ni Ko dre a nu ov ar gu ment pro tiv par la men tar ne de mo kra ti je gla si:
De mo kra ti ja uni ta va je din stvo ru mun ske na ci je, de li je na po li ti ke par ti je i pod sti e
Ru mu ne da mr ze jed ni dru ge, te ta ko po de lje ni na rod iz la e uje di nje nom blo ku je vrej-
ske vla sti u te kom tre nut ku na ci o nal ne isto ri je (Co dre a nu 1937: 328). Op ir ni je vi de-
ti u Ko dre a nu o voj knji zi Mo jim le gi o na ri ma (Pen tru Le gi o na ri, 1937; en gle ski pre vod
1976; ru ski 2008).
126
e zde set i est 1937). Va nu ulo gu u ra stu po pu lar no sti i uti ca ja Le gi o na ra
ima la je ha ri zma nji ho vog vo e Kor ne li ja Ze lja Ko dre a nua (Cor ne liu Ze lea
Co drea nu):
Iako se Ko dre a nu ni je od li ko vao ne kom ve li kom pa me u i ni je bio po se ban
go vor nik, ne mo gu mu se po ri ca ti ni ti tak ti ka lu ka vost, ni ti re i ser ske spo-
sob no sti U nje mu su se me a li ne ma ki prin cip vo e (Fu hrer prin zip), ide ja
hri an skog apo sto la i lo kal na, bal kan ska pred sta va haj du ka raz boj ni ka na
ve li kom pu tu ko ji usta je u za ti tu sla bih i ugnje te nih ( - 2007:
115)
40
.
Ro en 1899. go di ne u mol dav skom gra di u Hu i ju (Hu i), bu du i
va tre ni za go vor nik ru mun stva (Romnismul) po ti cao je iz et ni ki me o-
vi te po ro di ce maj ka mu je bi la ne ma kog po re kla, a otac, sred njo kol-
ski na stav nik, svo je ukra jin sko-polj sko pre zi me Zi e li ski ru mu ni zo vao
je u Ze lja Ko dre a nu. Et ni ko po re klo i od ra sta nje na pe ri fe ri ji Ru mu ni-
je
41
po ja a lo je na ci o na li zam mla dog Ko dre a nua, ko ji je po sle za vr et ka
pe to go di nje voj ne ko le
42
upi sao stu di je na Prav nom fa kul te tu u Ja i ju
(Ja i). Po red is ku stva Pr vog svet skog ra ta (u ko me je zbog mla do sti od bi-
jen kao do bro vo ljac), pre su dan uti caj na for mi ra nje po li ti kih sta vo va mla-
dog Ko dre a nua iz vr i li su po sle rat ni na sta nak Ve li ke Ru mu ni je (Romnia
Ma re) i iz bi ja nje Ok to bar ske re vo lu ci je u Ru si ji. Iako je te ri to ri jal no pro i-
re nje ru mun ske Sta re kra lje vi ne (Vla ke i Mol da vi je) pri pa ja njem se ver-
ne Bu ko vi ne, Tran sil va ni je, Be sa ra bi je i de la Do bru de sma tra no ostva-
re njem ve kov nog sna o uje di nje nju svih Ru mu na, ono je no vo na sta lu
dr a vu su o i lo sa i nje ni com da tre i nu nje nog sta nov ni tva i ne na ci o-
nal ne ma nji ne Ma a ri, Nem ci i Je vre ji. S ob zi rom na to da je ma njin sko
sta nov ni tvo ve i nom pri pa da lo raz vi je ni jim, ur ba nim slo je vi ma, ru mun-
ski na ci o na li zam je, upr kos stva ra nju Ve li ke Ru mu ni je, ostao op te re en
sin dro mom ma le na ci je eg zi sten ci jal nom ne si gur no u, opa sno u
od gu bit ka kul tur nog iden ti te ta, te stra hom od ino rod ne po li ti ke i eko-
40
De talj nu ana li zu Ko dre a no ve ha ri zme vi de ti u: Ior dac hi 2004.
41
Bi lo da je polj skog (ka ko to na go ve ta va iz vor no pre zi me Ze lin ski) ili ru mun-
skog po re kla (ka ko je on uvek tvr dio), stra no zvu a nje nje go vog ime na pod se a na
ue sta lu po ja vu da na ci o na li sti ke vo e po ti u iz po gra ni nih obla sti (po put Hi tle ra ili
De gre la [De grel le]), ili od asi mi lo va nih na ci o nal nih gru pa kao u slu a ju Sa la i ja
(Szlasi), Gem be a (Gmbs) i Jor ge (Ior ga) (We ber 1965: 517). No vo pre zi me Jon
Ze lin ski je iza brao u ast svo jih pre da ka u ma ra iz Bu ko vi ne (Co dru na ru mun skom
zna i u ma).
42
U stva ri, voj no obra zo va nje for mi ra lo je moj ceo i vot. Red, di sci pli na i hi je-
rar hi ja, ko je sam upio u svo ju krv od ra nog de tin stva za jed no sa ose a njem rat ni kog
do sto jan stva, bi e cr ve na nit ko ja po ve zu je svu mo ju ka sni ju de lat nost. Tu sam ta ko e
na u io da go vo rim krat ko, to je ka sni je iza zva lo u me ni ma ni ju pre ma br blja nju i
pra znoj re to ri ci. Tu su me na u i li da vo lim rov i pre zi rem sa lon ( 2008: 19).
STUDIJE I OGLEDI
127
nom ske do mi na ci je nad pre te no se lja kim ru mun skim ma sa ma.
43
Ogra-
ni e nost ka pa ci te ta i in stru me na ta Ve li ke Ru mu ni je kao na ci o na li zi ra ju e
dr a ve
44
bi la je do dat no is tak nu ta pri ti skom me u na rod nih po li ti kih fak-
to ra ko ji su in si sti ra li na ustav nom po to va nju ma njin skih pra va, po seb no
na pri zna nju po li ti kih i gra an skih pra va Je vre ja (5% od ukup nog sta nov-
ni tva), ko ji ma je ospo ra va no ru mun sko dr a vljan stvo. Dok su za pad ni
(ma ar ski i ne ma ki) Je vre ji sma tra ni do mi nant nim (tr go va ko-ban-
kar skim) ele men tom u ru ral noj eko no mi ji sa iz ra e nim kul tur nim pri ma-
tom u okvi ru slo bod nih pro fe si ja, is to ni Je vre ji biv i po da ni ci Ru ske
im pe ri je per ci pi ra ni su kao jed na kul tur no za tvo re na gru pa ko ja se opi re
asi mi la ci ji i one mo gu a va ostva re nje ide a la na ci o nal nog je din stva. Tra di-
ci ju de vet na e sto ve kov nog ru mun skog an ti se mi ti za ma do dat no je po ja a la
Bolj e vi ka re vo lu ci ja jer je Je vre jin sa da oli a vao dvo stru ku opa snost za
ru mun sku na ci ju ne sa mo ban kar sko-tr go va ku i ka pi ta li sti ku eks plo a-
ta ci ju se la, ve i ide o lo gi ju pro le ter skog in ter na ci o na li zma ko ja do vo di u
pi ta nje sa mo po sto ja nje na ci je i dr a ve
45
. Za to su ra nih dva de se tih go di na
u ur ba nim cen tri ma ni kle broj ne or ga ni za ci je ko je su u ime na ci o nal nog
je din stva od ba ci va le kla snu bor bu kao in stru ment je vrej ske za ve re, dok
su isto vre me no po sto je i li be ral no de mo krat ski po re dak sma tra le ustup-
kom ino stra nim pri ti sci ma i iz da jom (ru mun skih) na ci o nal nih in te re-
sa. Re ju, ide o lo gi ja ovih po li ti kih gru pa bi la je u od no su na sta tus quo
re vo lu ci o nar na, iako je bi la an ti ko mu ni sti ka
46
. Broj ne gru pe za go vor-
43
O sin dro mu ma lih na ci ja vi de ti op ir ni je u: Itvan Bi bo, Be da ma lih is to no-
e vrop skih dr a va..
44
Pre ma Ro de ru Bru bej ke ru: Na ci o na li zi ra ju a dr a va je ona ko ja se shva ta
kao dr a va jed ne ili za jed nu po seb nu et no kul tur nu glav nu na ci ju (co re na tion) i ji
je zik, kul tu ra, de mo graf sko sta nje, eko nom ski na pre dak i po li ti ka he ge mo ni ja mo ra ju
bi ti za ti e ni i pot po mog nu ti od stra ne dr a ve. U tom slu a ju, dva klju na ele men ta su:
(1) ose a nje vla sni tva nad dr a vom po je di ne et no-kul tur ne na ci je ko ja se po i ma kao
raz li i ta od ukup nog sta nov ni tva ko je ima dr a vljan stvo ili stal ni bo ra vak u toj dr a vi;
(2) po sto ja nje do pun skog ili kom pen za tor skog pro jek ta u ko ri e nju dr av ne vla sti
ka ko bi se una pre di le po seb no sti glav ne na ci je i nje ni in te re si ko ji su ra ni je ne a de kvat-
no ostva ri va ni (Bru ba ker 1996: 103104).
45
Pre ma Le o nu Vo lo vi ci ju, osnov na no vi na Ko dre a nu o vog an ti se mi ti zma u
od no su na do ta da nji bi lo je upra vo iz jed na a va nje Je vre ja sa bolj e vi zmom: Po et ni
pod sti caj za stva ra nje le gi o nar skog po kre ta bi la je in stink tiv na mo bi li za ci ja mla dih
lju di pro tiv no vog ob li ka je vrej ske pret nje bolj e vi zma (Vo lo vi ci 1999: 64).
46
Na taj na in, fa i sti su bi li ili te i li da bu du re vo lu ci o na ri. Ali, se be su vi de li
su prot sta vlje ne ri val skim re vo lu ci o nar nim par ti ja ma sa ko ji ma su se ra zi la zi li u su tin-
ski va nom pi ta nju kla snoj bor bi ili, s nji ho vog sta no vi ta, na ci o nal nom je din stvu.
To fun da men tal no ne sla ga nje iz ko ga je sle di lo ri val stvo, nad me ta nje i ma ne vri sa nje sa
re vo lu ci o na ri ma dru ge vr ste, ui ni lo je fa i ste neo e ki va nim sa ve zni ci ma po sto je eg
po ret ka ili re ak ci je. Nji ho vo na si lje pro tiv re vo lu ci o nar nih tak ma ca si gur no je, bar na
128
ni ka (an ti bolj e vi kog i an ti ka pi ta li sti kog) tre eg pu ta re gru to va ne su
pr ven stve no me u stu den ti ma, ko ji su, po red an ti se mi ti zma, de li li i ose-
a nje ge ne ra cij ske so li dar no sti mla dih lju di oku plje nih u uni ver zi tet skim
centrima:
Ta mo gde pred stav ni ke in sti tu ci je ne po sto je ili, ako po sto je, ne funk ci o ni u
ka ko bi tre ba lo, ko le i uni ver zi te ti pred sta vlja ju go to vo je di nu i sva ka ko naj-
po god ni ju plat for mu za jav ne de ba te o na ci o nal nim i me u na rod nim pro ble-
mi ma, pa stu den ti sva ka ko for mi ra ju avan gar du svih re vo lu ci o nar nih po kre ta.
to je ze mlja za o sta li ja, to stu den ti igra ju va ni ju ulo gu u po li ti kom i vo tu
(We ber 1966: 106).
Po li ti ka ak tiv nost Ko dre a nua na Uni ver zi te tu u Ja i ju mo e po slu-
i ti za ilu stra ci ju na ve de nog: od 1919. go di ne on ni je bio sa mo je dan od
vo de ih la no va Gar de na ci o nal ne sve sti (Gar da Co n ti i n ei Na i o na le)
usme re ne na an ti ko mu ni sti ku pro pa gan du me u rad ni tvom, ve i vo a
Udru e nja stu de na ta hri a na (Aso ci a ia Stu de n i lor Cre ti ni, 1922), ko je
se za la ga lo za nu me rus cla u sus ra di ogra ni e nja bro ja Je vre ja na uni ver zi-
te tu. U ovom zah te vu (kao i u pro ti vlje nju uki da nju re li gij sko-pra vo slav ne
ce re mo ni je na po et ku kol ske go di ne), Ko dre a nu je imao po dr ku svog
pro fe so ra Alek san da Ku ze (Ale xan dru Cu za, 18571944), ko ji je for mu li-
sao hri an sko na ci o na li sti ku dok tri nu ili te o ri ju na u nog an ti se mi ti-
zma,
47
pre ma ko joj je nu me rus cla u sus sma tran ob li kom pre la ska na sle de-
i, je di ni lo gi an i kraj nji cilj nu me rus nul lus (cit. pre ma: Vo lo vi ci 1999:
25). De kan prav nog fa kul te ta i pro fe sor eko no mi je, Ku za je bio po znat u
i roj, ne sa mo aka dem skoj, ve i po li ti koj jav no sti sa vo de im ru mun-
skim isto ri a rem Ni ko la em Jor gom (Ni co lae Ior ga, 18711940) osno vao je
1910. go di ne Na ci o nal no de mo krat sku par ti ju. Ipak, bez stu dent skih gru pa
pred vo e nih Ko dre a nu om, Ku zin na u ni an ti se mi ti zam ostao bi u sfe-
ri op skur ne te o rij ske pu bli ci sti ke, bez ne po sred nog uti ca ja na po li ti ki
i vot Ve li ke Ru mu ni je. Na stan kom eks trem nog na ci o na li sti kog stu dent-
skog po kre ta i ji su pri pad ni ci svo je ne za do volj stvo uslo vi ma i vo ta i ogra-
po et ku, po slu i lo ou va nju si ste ma (ako ne i po ret ka) ko ji su od ba ci va li (We ber
1966: 104).
47
Sam Ku za na sle de i na in for mu li e svo ju dok tri nu: Ku zi zam pred sta vlja
ce lo vit, uni tar ni i na u ni si stem hri an sko-na ci o na li sti ke dok tri ne, ko ji do ka zu je u
ce li ni svo jih bi o lo kih, te o lo kih, eko nom skih, so ci o lo kih i isto rij skih ele me na ta, kao
i sva kom po je di na nom, da je je di no odr i vo re e nje je vrej skog pi ta nja eli mi na ci ja
i do va to, u svim obla sti ma i u sva ko vre me, zah te va ne po sred nu ak ci ju na osno vu
ja snog pro gra ma smi lje nog za tu neo p hod nu i ostva ri vu eli mi na ci ju (A. C. Cu sa,
Doc tri na naionalist cretin, 1928 cit. pre ma: Vo lo vi ci 1999: 26). Za an ti se mi ti zam
Ku ze vi de ti nje gov tekst Na u ka an ti se mi ti zma iz no vi na Na ci o nal na od bra na (Apa-
ra rea Na ti o na la, 15. nov. 1922), ko ji je pre tam pan u Ko dre a nu o voj knji zi Mo jim le gi o-
na ri ma (Co dre a nu 2003: 3743; 2008: 4954).
STUDIJE I OGLEDI
129
ni e nim mo gu no sti ma do bi ja nja po sla na kon stu di ja usme ri li na svo je
ko le ge pri pad ni ke ma nji na (pre te no Je vre je iz Be sa ra bi je), Ku zi na na u ka
do bi la je svo ju ma te ri jal nu sna gu. Po to je sta tus Je vre ja pred usva ja nje
iz me na Usta va (2627. mar ta 1923) ko jim su ga ran to va na pra va ma nji na
po stao te ma od op te na ci o nal nog a ne us ko u ni ver zi tet skog zna a ja, ra di-
kal ne stu dent ske na ci o na li sti ke gru pe for mi ra le su po li ti ku or ga ni za ci-
ju Li gu na ci o nal no-hri an ske od bra ne (Li ga Ap r rii Naional-Creti ne,
ili LANC) na i jem e lu je bio Ku za
48
. Po kret ko ji je zbog sklo no sti ka
na sil nim de mon stra ci ja ma sma tran hu li gan skim, sa da je do bio re spek ta-
bil no aka dem sko vo stvo
49
i ci lje ve ko ji su na di la zi li uni ver zi tet ske okvi re.
Sa dr in ski, pod slo ga nom Ru mu ni jaRu mu ni ma i sim bo lom ku ka stog
kr sta ukra e nog bo ja ma na ci o nal ne za sta ve, pro gram Li ge se svo dio na
za la ga nje za do no e nje an ti se mit skih za ko na i me ra, te na e sto ko pro ti-
vlje nje usva ja nju ustav ne od red be o dr a vljan stvu Je vre ja kao iz da ji na ci-
o nal nih in te re sa pod dik ta tom ino stran stva. Na taj na in, an ti se mi ti zam
Li ge isto vre me no je do vo dio u pi ta nje i ta vu ru mun sku po li ti ku eli tu,
par la men tar ne par ti je i in sti tu ci je, kao i tra di ci o nal no shva e nu po li ti ku
(po li ti kan stvo)
50
, ko ja je, pre ma za mi sli Ko dre a nua, mo ra la bi ti za me-
nje na du hov nom ob no vom po je di na ca i pre po ro dom i ta vog na ro da.
Raz o a ra ni usva ja njem ustav ne od red be, ra di kal ni na ci o na li sti su sa sta vi-
li li stu po li ti a raiz daj ni ka, ko je je tre ba lo ka zni ti smr u, ali je po li ci ja
za hva lju ju i do ja vi uhap si la Ko dre a nua i gru pu nje go vih pri sta li ca. Upr kos
oslo ba a ju oj pre su di, ovim hap e njem po e la je spi ra la na si lja u ko joj su
se to kom na red nih go di na re pre siv ne me re vla sti sme nji va le sa te ro ri sti-
48
Tre ba ima ti u vi du da je Ku za dva de se tih go di na bio ve o ma po to van u Ru mu-
ni ji po to su ta da eks tre mi sti ki po li ti ki an ti se mi ti zam odo bra va li is tak nu ti zva ni ni-
ci. Za hva lju ju i svo jim go di na ma, Ku za je od 1922. go di ne pred se da vao Ve em po sla-
ni ka. Osni va nje LANC-a pra e no je ver skom slu bom u epi skop skom se di tu, a
sve a na skup ti na je za tim odr a na u glav nom ho lu naj sta ri jeg uni ver zi te ta u Ru mu ni-
ji. Us pon Ku zi nog so ci jal nog po lo a ja na sta vljen je to kom sle de e de ce ni je, iako ni je
bio di rekt no po ve zan sa po li ti kim us pe si ma ili ne u spe si ma nje go vog po kre ta (Vo lo-
vi ci 1999: 28).
49
Ohra bre nje stu dent skom po kre tu e sto je do la zi lo od vo de ih na ci o na li sta,
ko ji su bi li ve o ma po to va ni ak te ri u ru mun skom aka dem skom sve tu Po dr ka po kre-
tu (po ne kad eks pli cit na, ali mno go e e im pli cit na, tj. u vi du de lje nja istih po la zi ta)
bi la je znat na unu tar i iz van aka dem skih kru go va, te je po sta la jo sna ni ja ka ko se
pr va po sle rat na de ce ni ja pri bli a va la svom kra ju (Li ve ze a nu 1995: 273274).
50
Je vrej ski pro blem ni je uto pi ja, ve ozbilj no pi ta nje i vo ta i smr ti ru mun skog
na ro da. Ru ko vo di o ci ze mlje, ob je di nje ni u po li ti kim par ti ja ma, sve vi e po sta ju igra-
ke u ru ka ma je vrej skih sna ga. To po li ti kan stvo svo jom i vot nom kon cep ci jom, mo ra-
lom i de mo krat skim si ste mom iz ko jeg je na sta lo, pred sta vlja istin sko pro klet svo pa lo
na gla vu na e ze mlje. Ru mun ski na rod ne mo e re i ti je vrej ski pro blem pre ne go re i
pro blem svog po li ti kan stva ( 2008: 137138).
130
kim ak ci ja ma Ko dre a nu o vog okru e nja
51
. Za tvor sko is ku stvo ra di ka li zo va-
lo je stu den te i pod sta klo ih na stva ra nje po seb ne or ga ni za ci je (brat stva)
unu tar Li ge. Nji ho va sklo nost ka di rekt noj ak ci ji, in si sti ra nje na stva ra nju
vr ste or ga ni za ci je (e li ja ili gne zda), kao i pla no vi i ro ke mo bi li za ci je
ma sa (pro pa gan da od o zdo), po ste pe no su vo di li ka ras ce pu LANC-a na
dve frak ci je Ku zi nu i Ko dre a nu o vu
:
Za ve ra iz 1923. go di ne i jo vi e ubi stvo e fa po li ci je do ve li su do na pe-
to sti iz me u sta ri jih na ci o na li sta ko ji su, po put Ku ze, od ba ci va li ile gal ne
ak tiv no sti i na si lje, te be snih mla dih pro ro ka na ci o nal ne re vo lu ci je po sva-
ku ce nu, ne za vi sno od za kon skih ogra ni e nja. ak i ka da su bra ni li mla de
po bu nje ni ke, sta ri ji ma se ni su svi a le nji ho ve me to de, te su se na da li da e
se oni ipak ubr zo na u i ti da se uklo pe u po sto je e po li ti ke obra sce. S dru ge
stra ne, mla i, pred vo e ni Ko dre a nu om i Mo tom, e le li su stva ra nje jed nog
di sci pli no va nog po kre ta, or ga ni zo va nog i uni for mi sa nog pre ma po lu voj-
nom mo de lu po kre ta ko ji bi na sta vio nji ho vu ra ni ju stu dent sku agi ta ci ju
(We ber 1965: 526).
Od lo en bo rav kom Ko dre a nua i Mo te u ino stran stvu, ras cep je ozva-
ni en 24. ju na 1927. go di ne, ka da je osno va na Le gi ja Ar han e la Mi ha-
i la (Le gi u nea Ar hang he lu lui Mi hail). Iz bor ovog ime na ni je bio slu a jan
u nje mu je bio sin te ti zo van ideal voj ni ke or ga ni za ci je, ko ja po i va na
hi je rar hi ji i uza jam noj, brat skoj so li dar no sti le gi o na ra oku plje nih pod
ti tom i ma em ar han e la Mi haj la, ko ji je pak sim bo li zo vao po be du
do bra nad si la ma zla (ada jom)
52
. Osni va ju i po kret, Ko dre a nu je sve sno
od u stao od for mu li sa nja raz ra e nog i ja snog po li ti kog pro gra ma, is ti-
u i sa mo e ti ri op ta ru ko vo de a prin ci pa no ve or ga ni za ci je: (1) ve ru
u Bo ga; (2) ve ru u sop stve nu mi si ju, (3) me u sob nu lju bav la no va i (4)
pe smu kao ma ni fe sta ci ju nji ho vih ose a nja (vid. 2008: 216217).
Ume sto po li ti kog pro gra ma, no vi po kret je po nu dio apo ka lip ti nu vi zi-
ju bor be sna ga sve tlo sti i ta me (oli e nih u ru mun stvu i je vrej stvu),
te me si jan sko uve re nje svo jih pri pad ni ka da e de li ma, a ne po li ti kan-
stvom i dok tri nar stvom, do ve sti do stva ra nja no vog o ve ka i pre po-
51
Je dan od naj bli ih Ko dre a nu o vih sa rad ni ka, Jon Mo ta (Ion Mo a, 19021937),
ubio je la na gru pe ko ji je do sta vio po li ci ji spi sak, ali je pod pri ti skom jav nog mnje-
nja oslo bo en kri vi ce u sep tem bru 1924. Sam Ko dre a nu je 25. ok to bra 1924. go di ne
ubio e fa po li ci je u Ja i ju i ra nio dvo ji cu po li ca ja ca, ali je oslo bo en kri vi ce po sle
su e nja na ko me je tvr dio da je sve to je ura dio, ui nio iz ve re i lju ba vi pre ma
otad bi ni!
52
Kao je dan od sre di njih iko no graf skih sim bo la pra vo slav nog hri an stva,
bra ni lac od zla i za tit nik do bra, Ar han el Mi ha i lo je bio u sa vr e noj sim bi o zi sa zah-
te vom Le gi o na ra za du hov nim i na ci o nal nim pro i e njem Ru mu ni je. Po put Ar han-
e la Mi ha i la ko ji je ubio ada ju, Ko dre a nu je sma tran o ve kom ko ji e uni ti ti dru tve-
nu i po li ti ku ne prav du. Za to je on pri ka zi van kao spa si lac Ru mu na od ne pri ja te lja
na ci je po put Je vre ja i ko mu ni sta (Tur da 2005: 144145).
STUDIJE I OGLEDI
131
ro da or gan ski shva e ne na ci je
53
. Iz be ga va ju i da se iz ja sni o po seb nim
eko nom skim i so ci jal nim pi ta nji ma, Le gion je osi gu rao i rok pro stor za
tak ti ke ma ne vre u ko ji ma su od lu ke i vo lja vo e bi le od od lu u ju eg zna-
a ja. Isto vre me no, in si sti ra njem na vr stoj unu tra njoj di sci pli ni lan stva
i de talj no raz ra e noj or ga ni za ci o noj she mi po kre ta
54
, ze malj ski za stup ni ci
Ar han e la Mi ha i la na li ko va li su pra voj voj sci. Pri sut na od sa mog po et-
ka, ova na gla e na mi li ta ri za ci ja po kre ta do dat no je is po lje na 1930. go di ne
osni va njem nje go vog voj nog kri la, Gvo zde ne gar de (Gar da de Fi er), ko ja
se e sto po i sto ve u je s i ta vim Le gi o nom. Gar da sa ze le nim uni for ma ma
svo jih pri pad ni ka (osta li le gi o na ri naj e e su no si li sti li zo va ne na rod ne
no nje), voj nom sim bo li kom i ri tu a li ma (za sta ve, znak, za kle tve, mar e vi
uz pe sme itd.), te hi je rar hi jom na i jem vr hu je bio Ka pe tan (C pi ta nul),
pred sta vlja upe a tljiv pri mer pa ra mi li tar nih or ga ni za ci ja ka rak te ri sti nih
za me u rat nu evrop sku po li ti ku sce nu.
Iako je Le gion Je vre je (kao ka pi ta li ste i ko mu ni ste) sma trao svo-
jim osnov nim ne pri ja te lji ma, u pred rat nom pe ri o du me ta te ro ri sti kih
ak ci ja Gar de bi li su pre te no pred stav ni ci iz daj ni kog i an ti na ci o nal-
nog re i ma, ko ji su sma tra ni slu ga ma i oru em Je vre ja. Po ev i od
Ko dre a nu o vog ubi stva e fa po li ci je u Ja i ju, le gi o nar ski Od re di smr ti
(Ec hi pa mo r ii)
55
iz vr i li su aten ta te na ak dvo ji cu ru mun skih pre mi je ra
(Ion Du ca, 1933; Ar mand C li ne scu, 1939), prav da ju i to nu no u pru-
a nja ot po ra re i mu ko ji je vi e pu ta za bra nji vao Le gion, hap sio i ubi jao
nje go ve pri pad ni ke. Iako se mo e tvr di ti da su i vla sti i Gar da do pri no-
si li bru ta li za ci ji po li ti kog i vo ta, na in na ko ji je Le gion re a vao spo ro-
ve sa ot pad ni ci ma ilu stru je sek ta ku pri ro du po kre ta, ko ji je na si lju pri-
be ga vao kao pe da go kom sred stvu u odr a va nju sop stve nog je din stva i
unu tra nje di sci pli ne. Ka da je je dan od Ko dre a nu o vih bli skih sa rad ni ka,
Mi hail Sta le sku (Mi hai Ste le scu), 1935. go di ne na pu stio Le gion i osno vao
ri val sku or ga ni za ci ju Ru mun ske kr sta e (Cru ci a da Romnismului), Gar-
di ni de cem vi ri su ga na svi rep na in ubi li dok je le ao u bol ni ci po sle ope-
ra ci je sle pog cre va. Pre ma raz li i tim ver zi ja ma, de set gar di sta is pa li lo je od
osam de set do dve sta me ta ka u Sta le skua, te za tim, igra ju i i pe va ju i, no e-
53
Nae Jo ne sku je fi lo zof ski obra zlo io ne po sto ja nje po li ti kog pro gra ma: Ide o-
lo gi ja je iz mi ljo ti na li be ra la i de mo kra ta Ni je dan od te o re ti a ra to ta li tar nog na ci o-
na li zma ni je stvo rio ne ko ue nje. Dok tri na se ob li ku je kroz sva ko dnev no de lo va nje
Le gi o na ko je se raz vi ja na osno vu od lu ka ono ga ko me je od Bo ga da to da ov de za po ve-
da (cit. pre ma: Ionaid 1990: 83).
54
O to me vi de ti de talj no u Ko dre a nu o vom pri ru ni ku za vo e le gi o nar skih
gne zda (cu i bu ri) ili e li ja: The Nest Le a ders Ma nual (http://www.ar chi ve.org/de ta-
ils/The Ne stLe a ders Ma nual)
55
Po sto ja la su tri or ga ni za ci o na ob li ka ovih od re da troj ke (Ni ca do ri), de se-
ti ne (De cem vi ri) i Osvet ni ci (Rz bu n to ri)
132
vi ma i se ki ra ma se klo nje go vo te lo do do la ska po li ci je (vid. Ionaid 1990:
83, We ber 1965: 548). Ja sno iz ra e ne ri tu al ne ka rak te ri stil ke ovog ubi la-
kog i na e sto za se nju ju i nje ni cu da Sta le sku o ve ubi ce ni su ni po ku a le
da po beg nu, ve su sa e ka le po li ci ju sve sne da im sle di ka zna
56
. I u dru gim
slu a je vi ma is po lja va nja eks trem nog na si lja le gi o na ri su se sli no po na a-
li jer su, na taj na in, po tvr i va li va nost pri no e nja sop stve ne r tve za
na pre dak po kre ta:
Na si lje i ubi stvo su ap so lut no nu ni za vas kr se nje na ci je. Po to ak ti ko je oni
zah te va ju do vo de u opa snost du u po je din ca ko ji ih iz vr a va, nje go va r tva
je ti me jo ve a. Ka zna za iz vr i o ca ne sa sto ji se sa mo od ze malj ske ka zne za
nje go vo de lo (ko ju ne tre ba da iz be ga va), ve i od mo gu eg gu bit ka ve nog
i vo ta to je kraj nja r tva za Otad bi nu ko ja se mo ra pri hva ti ti s ra do u.
Osnov na po sle di ca ta kve po li ti ke te o lo gi je bio je je din stve ni kult smr ti, neo-
bi no mor bi dan ak i za fa i sti ki po kret (Payne 1995: 280).
57
Svo je vr sna le gi o nar ska tha na top hi lia mo e se do ve sti u ve zu sa ve rom
u us kr snu e na ci je, ko me pret ho di r tve na smrt nje nih naj bo ljih si no-
va.
58
Ri tu al no-sim bo li ki iz raz te ve re is po ljen je u or ga ni za ci ji ma ni fe-
sta ci ja ko je su pra ti le sa hra nu Jo na Mo te i Va si la Ma ri na (Va si le Ma rin),
dvo ji ce le gi o nar skih mar ti ra, ko ji su ja nu a ra 1937. go di ne po gi nu li bo re i
se na stra ni Fran ko vih sna ga u pan skom gra an skom ra tu
59
. Uz po greb-
ne sku po ve i ver sku slu bu, te la ove dvo ji ce le gi o na ra pre ne se na su vo zom
kroz sve re gi o ne Ru mu ni je, a na us put nim sta ni ca ma oku plje ne ma se po zi-
va ne su da se po kr ste u le gi o nar sku ve ru uz ko lek tiv no po na vlja nje re i
za kle tve: Za kli njem se pred Bo gom, pred Va om sve tom r tvom za Hri sta
i Le gion, da se od ri em ze malj ske sre e i ljud ske lju ba vi, te da sam ra di vas-
kr se nja mo ga na ro da spre man da umrem u sva kom tre nut ku (cit. pre ma:
Sn du le scu 2007: 265).
U so te ri o lo koj per spek ti vi (svo je vr snoj eko no mi ji spa se nja na ci je),
in di vi du al na smrt je sma tra na vr hun cem i vo ta, a ulo ga mar ti ra klju nim
56
Su tin ski, si me tri ni aspekt ove ide o lo gi je od ma zde bi la je sprem nost la no va
Gvo zde ne gar de da pri hva te kon se kven ce svo ga na si lja, te ta ko za tvo re niz sa i njen od
osvet ni kog na si lja, r tve nog is pa ta nja i bu du e osve te (Grot ta nel li 2005: 125)
57
Sli nu tvrd nju for mu li e i Gri fin: Fa na ti ni ji Ko dre a nu o vi sled be ni ci bi li su
sprem ni da umru za vi i cilj uve re ni da sa mo sa mo r tvo va nje mo e obez be di ti uspeh
re vo lu ci o nar ne za mi sli, te je u toj ta ki uobi a je ni je zik mi li ta ri sti ke re to ri ke pre la zio
Ru bi kon i do spe vao u oblast istin skog kul ta smr ti (Grif fin 2003: 80).
58
U lan ku Iko na (1927) Mo ta je su ge stiv no ob ja snio da je cilj Le gi o na na ci o-
nal no spa se nje ru mun skog na ro da pod ha ri zmat skim ru ko vod stvom Ko dre a nua i kroz
r tvo va nje Le gi o na ra kao no si la ca spa so no sne si le (Ior dac hi 2004: 28).
59
Op ir ni je o ue u pri pad ni ka Le gi o na u pan skom gra an skom ra tu vi de ti:
Ju dith Keen, Fig hting for Fran co:In ter na ti o nal Vo lun te ers in Na ti o na list Spain du ring
the Spa nish Ci vil War, 193639, Ham ble don Con ti nu um, Lon don 2001, 215244.
STUDIJE I OGLEDI
133
oru jem po kre ta
60
. Bor ba, pat nja, r tvo va nje i, ko na no, smrt pred sta-
vlja le su klju ne ka te go ri je le gi o nar ske sa kra li za ci je po li ti ke i mi sti ke isto-
rij skog pre po ro da na ci je sa dr a ne u ezo te ri nom kon cep tu po be de u smr-
ti, ko ji je po ti snuo uobi a je ni prin cip po be da ili smrt (v. Grif fin 2003:
81). U kraj njoj li ni ji, re pre siv ne me re vla sti (za bra ne ak tiv no sti po kre ta,
hap e nja nje go vih pri pad ni ka, za tvor ska tor tu ra s ve li kim bro jem smrt-
nih is ho da) sa mo su do pri no si le ra stu po pu lar no sti Le gi o na jer su na sil ne
hu li ga ne pre tva ra le u (do bro)volj ne mu e ni ke. Za to je apo te o za smr ti
i mu e ni tva u le gi o nar skim pe sma ma, za kle tva ma i ri tu a li ma ini ci ja ci je
no vih la no va pred sta vlja na kao su tin ski va an uslov ostva re nja kraj njeg
ci lja pre po ro da na ci je
61
.
Po put sva kog mi sti kog re da ili sek te, Le gion svoj ras tu i uti caj i po pu-
lar nost to kom tri de se tih go di na ni je mo gao da ute me lji sa mo na ezo te-
ri nom ue nju ko je su usva ja li nje go vi la no vi. Stu pa nje u re do ve Le gi o na
bio je pr vi ko rak na pu tu in di vi du al ne spi ri tu al ne re vo lu ci je ko ja je vo di la
stva ra nju no vog o ve ka (omul nou).
62
U tom smi slu, i vot u le gi o nar skom
gne zdu (od tri do tri na est la no va) i or ga ni zo va nim rad nim kam po vi ma
kon ci pi ran je kao du hov na ko la u ko joj se mla di le gi o na ri pre o bra a va ju
u skla du sa he roj skim ide a lom:
Mi stva ra mo du hov nu i mo ral nu sre di nu u ko joj e se ra a ti, hra ni ti i ra sti
o vek-he roj. Ta sre di na mo ra bi ti za ti e na od osta log sve ta tvr a vom Du ha
Po sle raz vo ja le gi o na ra u ta kvoj sre di ni u okvi ru gne zda i rad nog kam pa,
sa me or ga ni za ci je i le gi o nar ske po ro di ce on e bi ti po slat u svet: da i vi, ka ko
bi na u io da po stu pa pra vil no; da se bo ri, ka ko bi po stao hra bar i sna an; da
ra di, ka ko bi po stao tru do lju biv i vo leo one ko ji ra de; da pa ti, ka ko bi se be
oja ao; da se r tvu je, ka ko bi u slu bi na ro du pre va zi ao sop stve nu li nost
( 2008: 221).
Na in di vi du al nom pla nu, Le gion je ar ti ku li sao i ka na li sao bunt (ta ming
of the re volt) mla dih lju di, pre te no stu dent ske omla di ne, za do vo lja va ju i,
60
Mo ta je 1929. go di ne tvr dio: Duh r tvo va nja je od su tin ske va no sti. Svi ma
nam je na ras po la ga nju naj ra zor ni ji di na mit, ne po be di vo sred stvo bor be, mno go mo-
ni je od svih ten ko va i pu a ka na sop stve ni prah (cit. pre ma: Ior dac hi 2004: 29).
61
U la nu 55 Pri ru ni ka za le gi o na re Ko dre a nu je na gla a vao: Sva ki in pat nje
je ko rak ka spa se nju, ka po be di Na put vo di pre ko pla ni na pat nje, kroz u me sa
di vljim i vo ti nja ma i mo va re oa ja nja (The Nest Le a ders Ma nual, 55).
62
No vi o vek e mo ra ti od go ji ti sve vr li ne ljud ske du e, sve kva li te te na e na ci-
je. U nje mu e bi ti uni te ne sve ma ne i sve te nje ka zlu Taj no vi tip he ro ja bi e he roj
u rat ni kom smi slu onaj ko ji bor bom mo e na met nu ti svo je ide je; he roj u dru tve-
nom smi slu onaj ko ji po sle svo je po be de ni je u sta nju da is ko ri a va tu i rad; he roj
ra da gi gant ski stva ra lac svo je ze mlje sop stve nim ra dom. On e mo ra ti ova plo ti ti sve
ono naj bo lje to je ru mun ski na rod sa ku pio to kom hi lja da go di na (The Nest Le a ders
Ma nual, 70).
134
po put dru gih fa i sti kih po kre ta, nji ho vu du bo ku po tre bu za ak ti vi zmom
i pru a ju i im ose a nje iden ti fi ka ci je sa za jed ni com ko ja je nu kle us bu du eg
no vog dru tva (vid. Mos se 1966: 25). Ipak, klju nu ulo gu u i re nju le gi-
o nar ske ve re ima la je Ko dre a nu o va prak sa obi la ska za ba e nih ru mun skih
se la i ue e le gi o na ra u rad nim ak ci ja ma po mo i se lja ci ma (ma la de la).
Osim sna nog mo bi li za tor skog efek ta, ove ak tiv no sti su u oi ma jav nog
mnje nja uspe no po ti ski va le pred sta ve o Le gi o nu kao de struk tiv noj, na sil-
noj or ga ni za ci ji
63
. Rast iz bor ne po dr ke le gi o na ri ma (pod ime nom TPT)
od ra a vao je uspe nost nji ho ve ak ci je od la ska u na rod, ali i op ti ju ten-
den ci ju ja a nja de snih po li ti kih par ti ja ko je su to kom tri de se tih go di na
XX ve ka za u zi ma le prak ti no i tav po li ti ki pro stor Ru mu ni je. Upra vo je
Ko dre a nu ov uspeh u okru e nju u ko me su na ci o na li zam i an ti se mi ti zam
pred sta vlja li ide o lo ko po la zi te i tra di ci o nal nih de snih po li ti kih par ti-
ja uti cao da se nje gov po kret u oi ma po li ti kog esta bli men ta per ci pi ra
kao znat no ve a opa snost od kla si nih le vi ar skih ne pri ja te lja. Niz unu-
tra njih fak to ra (po vra tak Ka ro la II na pre sto, ko rup ci ja vla da ju ih eli ta,
dis kre di ta ci ja vo de ih par la men tar nih stra na ka Li be ral ne i Na ci o nal no
se lja ke stran ke), kao i spolj no po li ti ke okol no sti (eko nom ska de pre si ja,
us pon fa i sti kih re i ma u Ita li ji i Ne ma koj) uti ca li su na i re nje ne po ve-
re nja u par la men tar no-de mo krat ski si stem i ja a nje auto ri ta ri zma u Ru mu-
ni ji
64
. Pa ra dok sal no, naj ve i iz bor ni uspeh Le gi o nar skog po kre ta (TPT)
1937. go di ne ozna io je po e tak nje go vog kra ja, iako je Ka rol II man dat za
63
U ru mun skom jav nom mnje nju Le gion je sma tran de struk tiv nim, na sil nim i
e sto anar hi sti kim po kre tom. i nje ni ca da je od sa mog svog po et ka bio uklju en u
broj ne na sil ne ak ci je pro tiv vla sti i ri val skih po li ti kih par ti ja po ti ski va la je Le gion ka
pe ri fe ri ji ru mun skog po li ti kog pro sto ra Da bi se su prot sta vio toj pred sta vi u jav no-
sti, Le gion je ko ri stio no vu rad nu eti ku da bi se pri ka zao kao kon struk tiv na i po zi tiv na
or ga ni za ci ja. Taj dis kurs je po stao do mi nan tan po sle 1934. go di ne ka da je Le gion
za bra njen zbog ubi stva pre mi je ra Du ke Ova pro me na se sla ga la sa op tim re ge ne ra-
tiv nim dis kur som stva ra nja no vog o ve ka i no ve Ru mu ni je ko ji se, ta ko e, pri ka zi-
vao kao kon struk ti van (Sn du le scu 2008: 87).
64
Tri de se te su bi le de ce ni ja kri ze ru mun ske de mo kra ti je. Svet ska eko nom ska
kri za je po gor a la po sto je e eko nom ske pro ble me i so ci jal ne ten zi je i da la do dat ni
pod sti caj svim po li ti kim sna ga ma ko je se te i le pod ri va nju par la men tar ne vla sti. Ja a-
nje kri ze osna i lo je pri vla nost an ti se mi ti zma kod onih po li ti kih ak te ra ko ji su ga
ko ri sti li da po bolj a ju po dr ku za svo je po seb ne ver zi je na ci o na li zma Do la zak na
pre sto Ka ro la II 1930. go di ne ta ko e je bio zlo slu tan za de mo kra ti ju jer on ni je ta jio
svoj pre zir pre ma par la men tar nim in sti tu ci ja ma i svo ju na me ru da se be ui ni neo spor-
nim iz vo rom vla sti. Ne mo e se ig no ri sa ti ni po re me aj u evrop skoj rav no te e sna ga.
Us pon na ci sti ke Ne ma ke i agre siv no po na a nje fa i sti ke Ita li je, kom bi no va ni sa
po li ti kom po pu ta nja za pad nih de mo kra ti ja, ohra bri va li su ka ko pro tiv ni ke de mo kra-
ti je ta ko i one ko le blji ve u Ru mu ni ji da za klju e ka ko bu du nost pri pa da auto ri ta ri-
zmu (Hitchins 1994: 378).
STUDIJE I OGLEDI
135
for mi ra nje Vla de po ve rio sta rom Ko dre a nu o vom ui te lju A. Ku zi i pe sni ku
O. Go gi (Oc ta vian Go ga, 18811938), i ja je Na ci o nal no hri an ska par ti-
ja (Par ti dul Naional Cretin) ide o lo ki bi la ve o ma bli ska Ko dre a nu o vom
po kre tu
65
. U uslo vi ma kon ku ren ci je an ti se mit skih eks tre mi sti kih gru pa i
par ti ja, lo jal nost Ka ro lu II i bli skost dvo ru, kao i ne ma ka po dr ka, od i gra li
su va ni ju ulo gu u for mi ra nju vla sti od sa mih iz bor nih re zul ta ta. Po ni ta-
va njem iz bo ra i ras pu ta njem Skup ti ne, te uvo e njem dik ta tu re u fe bru a ru
1938. go di ne ka da je for mi ra na sa ve to dav na, teh ni ka vla da (sa pa tri jar-
hom na e lu), u ko joj ni je bi lo me sta za Ko dre a nua, Ka rol II je to po tvr dio.
Ne rad ili ne spo so ban da se po mi ri sa na ci o nal nim re vo lu ci o na ri ma, kralj
je od lu io da po kre ne sli nu sop stve nu na ci o nal nu re vo lu ci ju za sno va nu
na vla da vi ni jed nog o ve ka i jed ne par ti je (We ber 1965: 552).
Za bra nom ra da po sto je ih po li ti kih par ti ja, pro me nom Usta va
(kor po ra tiv na dr a va) i stva ra njem Fron ta na ci o nal ne ob no ve (Fron tul
Re na te rii Na i o na le nat par tij ske gru pa ci je ko ja po dr a va kra ljev sku
dik ta tu ru), Ko dre a nu ov po kret se na ao u pa ra dok sal noj si tu a ci ji da nje-
go ve ci lje ve i ide o lo ke vred no sti pre u zi ma ju i ostva ru ju Ka rol II i nje go va
ka ma ri la. Sve stan no vo na sta le si tu a ci je i opa sno sti, Ko dre a nu je svo jim
sled be ni ci ma su ge ri sao da se, do do la ska bo ljih vre me na, pa si vi zu ju i
po mi re s dik ta tu rom
66
. Upr kos po mir lji vo sti Ko dre a nua, kralj i Vla da su
po sle an lu sa Austri je (mart 1938) bi li sve sni da u po sto je im me u na-
rod nim okol no sti ma Le gion osta je po li ti ki kon ku rent ko ji, uz ne ma ku
po dr ku, mo e pre ten do va ti na pre u zi ma nje vla sti u Ru mu ni ji (v. Hitchins
1994: 421422). Za to su to kom apri la uhap e ni ne sa mo Ko dre a nu i pri-
pad ni ci od re da smr ti, ve i sto ti ne is tak nu tih le gi o na ra, pod op tu bom
za iz ve de ne i pla ni ra ne ak te te ro ri zma. U pro ce su pred voj nim su dom,
Ko dre a nu i nje go vi naj bli i sa rad ni ci osu e ni su na de se to go di nju za tvor-
sku ka znu, a ma sov na in ter na ci ja gar di sta uma nji la je opa snost od iz bi ja-
nja le gi o nar ske re vo lu ci je. Upr kos svom ue nju o spa so no snoj funk ci ji
r tve, le gi o na ri ko ji su iz be gli hap e nje iz ve li su niz no vih na sil nih ak ci ja
ko je su, osim na Je vre je i nji ho vu imo vi nu, bi li usme re ni i na po je di ne
65
Na ci o nal no-hri an ska par ti ja for mi ra na je 1935. go di ne sa ve zom Ku zi nog
LANC-a i Go gi ne re gi o nal ne Na ci o nal no-se lja ke par ti je, a na iz bo ri ma 1937. go di ne
je do bi la 9,7% gla so va. Po put Le gi o na, ova par ti ja je ima la sop stve no voj no kri lo
Ko plja ni ke (Ln ci e ri), ko ji su se su ko blja va li sa Gvo zde nom gar dom. Za ma nje od
dva me se ca na vla sti, Vla da ko a li ci je Go ge i Ku ze do ne la je niz an ti se mit skih za ko na i
de kre tom od u ze la dr a vljan ska pra va Je vre ji ma ko ji su dr a vljan stvo ste kli po sle Pr vog
svet skog ra ta (oko 36% ukup ne je vrej ske po pu la ci je Ve li ke Ru mu ni je).
66
U po ru ci 21. fe bru a ra 1938. go di ne Ko dre a nu je po ru io svo jim sled be ni ci ma:
Na e vre me jo ni je do lo, sa da je jo nji ho vo vre me. Ako na e sta ri je ge ne ra ci je mi sle
da je to to i ne naj bo lje, ne e mo im da va ti lek ci je. Pred Bo gom i Isto ri jom oni no se
od go vor nost(cit. pre ma: We ber 1965: 525).
136
li no sti bli ske vla sti ma, po put rek to ra Uni ver zi te ta u Klu u. Taj ta las na si-
lja (kao i Hi tle ro va su ge sti ja da se Ko dre a nu oslo bo di, a Le gion ko op ti ra
u vla da ju e struk tu re), uti ca li su da Ka rol II i Ka li ne sku (Ar mand C li-
ne scu), ta da nji mi ni star unu tra njih po slo va i bu du i pre mi jer, do ne su
od lu ku o ko na nom ob ra u nu sa vo om Le gi o na 30. no vem bra 1938.
go di ne Ko dre a nu je, za jed no sa tri na e sto ri com Ni ka do ra i De cem vi ra,
ubi jen u za tvo ru pri po ku a ju bek stva.
Ubi stvo Ko dre a nua ni je, ka ko su se na da li Ka rol II i Ka li ne sku, zna i-
lo i kraj Le gi o na Ar han e la Mi ha i la. Sep tem bra 1939. go di ne, troj ka le gi o-
nar skih osvet ni ka iz vr i la je aten tat na Ka li ne skua, a go di nu da na ka sni-
je po sle na met nu te pre da je te ri to ri ja Ma ar skoj (se ver na Tran sil va ni ja)
i So vjet skom Sa ve zu (Be sa ra bi ja i se ver na Bu ko vi na) kralj Ka rol II bio
je pri nu en da ab di ci ra i na pu sti ze mlju. Pre dav i vlast mar a lu An to-
a ne skuu (Ion An to ne scu, 18821946), on je oi veo po kret ko ji je, po sle
smr ti Ko dre a nua, pred vo dio Ho ri ja Si ma (Ho ria Si ma, 19071993). Osim
na svo ju voj ni ku ha ri zmu, na ci o na li zam i po dr ku Ne ma ke, no vi vo a
(Con du c tor) An to a ne sku na ao je po li ti ke sa ve zni ke u pro go nje nom
Le gi o nar skom po kre tu ko ji je ostao iz van Ka ro lje vog Fron ta na ci o nal-
ne ob no ve. Pro gla a va ju i 14. sep tem bra 1940. go di ne na ci o nal no-le gi-
o nar sku dr a vu, An to a ne sku je u pro gla su dra gim le gi o na ri ma ob ja vio:
Sna ge zla su za u vek slo mlje ne, uz po mo sud bi ne osva nuo je dan po nov-
nog ro e nja Do mo vi ne, a sa nji me, va a i mo ja po be da (cit. pre ma: We ber
1965: 559). Pr vi plod te po be de bi la je osve ta ne sa mo nad Je vre ji ma kao
de ur nim kriv ci ma, ve i nad onim pri pad ni ci ma dr av nih struk tu ra
sta rog re i ma ko ji su sma tra ni od go vor nim za smrt Ko dre a nua i osta-
lih le gi o na ra. Ve u no vem bru (u za tvo ru i la va [Ji la va], u ko jem je bio
za to en i ubi jen Ko dre a nu), po gu blje no je e zde set i e ti ri funk ci o ne ra
pret hod nog re i ma ko ji su op tu e ni za zlo i ne pro tiv Le gi o na, a osvet ni-
ke ak ci je pro i re ne su i na ide o lo ke ne is to mi lje ni ke ubi jen je ne sa mo
eko no mi sta, biv i mi ni star i ide o log Se lja ke stran ke Vir dil Ma de a ru
(Vir gil Mad ge a ru), ve i isto ri ar i kon zer va tiv ni po li ti ar Ni ko lae Jor ga,
ko ga ni aka dem ska sla va, ni sta rost ni su mo gle spa sti od osve te Gar de. U
jav no sti, ova ubi stva su oprav da va na kao spon ta ne emo ci o nal ne re ak ci je
iza zva ne eks hu ma ci jom i sve a nom dr av nom sa hra nom Ko dre a nua i nje-
go vih ubi je nih sa rad ni ka. Po gro mi Je vre ja ni su zah te va li po seb no oprav-
da nje dis kri mi na ci ja se za sni va la na ve za te e nim i no vim za kon skim
ured ba ma vla sti, a sa mi ak ti uli nog an ti je vrej skog na si lja ni su na i la zi li
na osu du i re jav no sti. Le gi o nar ska po li ti ka ru mu ni za ci je uklju i va la je
niz ar bi trar nih od lu ka i eko nom skih me ra ko ji ma je od u zi ma na imo vi na
Je vre ja i, prak ti no, le ga li zo va na plja ka. Ipak, od sa mog po et ka na ci-
o nal no-le gi o nar ske dr a ve po sto ja la je na pe tost iz me u mar a la An to-
a ne skua i Le gi o na kao za go vor ni ka i sim bo la jed nog re i ma auto ri tar ne
STUDIJE I OGLEDI
137
dik ta tu re s jed ne, i re vo lu ci o nar nog to ta li tar nog po kre ta, s dru ge stra ne
67
.
Iz za jed ni ke ide o lo ke pre da no sti ide ji in te gral nog na ci o na li zma ni je
nu no sle di la sa gla snost o prak ti no po li ti kim sred stvi ma i tem pu nje go-
vog ostva re nja
68
. Voj ska, po li ci ja i dr av na ad mi ni stra ci ja na ko je se osla-
njao An to a ne sku te ko su mo gle to le ri sa ti funk ci o ni sa nje pa ra dr av nih
pa ra lel nih struk tu ra for mi ra nih od je di ni ca Gar de i le gi o nar skih Rad ni-
kih tru pa, pa su ubr zo iz bi li su ko bi oko gra ni ca nji ho vih nad le no sti
69
.
Fak ti ko dvo vla e kul mi ni ra lo je oru a nom po bu nom le gi o na ra ko ji su,
zah te va ju i iz ba ci va nje Ma so na iz vla sti i for mi ra nje i sto le gi o nar ske
vla de, 21. ja nu a ra 1941. go di ne ot po e li uli ne su ko be sa voj skom i de lo-
vi ma po li ci je to kom ko jih je, za tri da na, u Bu ku re tu po gi nu lo 370 lju-
di
70
. Gu bit ni ka stra na je svoj bes is ka li la po gro mom Je vre ja, plja ka ma i
ubi stvi ma upe a tlji vim po bru tal no sti na pri mer, u jed noj bu ku re tan-
skoj kla ni ci is ka sa plje na te la r ta va, s nat pi som ko er me so, oka e na su
na me sar ske ku ke. Upr kos sim pa ti ja ma na ci sta (po seb no Hi mle ra) pre ma
Le gi o nu, ne ma ki po li ti ki i voj ni vrh, ko ji je pre vas hod no bio za in te re-
so van za sta bil nost sa ve zni ke dr a ve, po dr ao je mar a la An to a ne skua,
a ne re vo lu ci o na re. Po sle po ra za, vo e Le gi o na ipak su na le uto i te u
67
An to a ne sku ni je bio dok tri nar Pr vi prin ci pi nje go vog re i ma bi li su, kao
kod sva kog voj ni ka, di sci pli na i po re dak. Ma nje je bio za in te re so van za dru tve ne
re for me ne go za pod sti ca nje ze mljo rad nje, ako tre ba, na ra un ve ta ki stvo re ne in du-
stri je. Kao kon zer va ti vac, pa ter na li sta i auto ri ta rac, zah te vao je e sti tost, efi ka snost i
je din stvo oko tra di ci o nal nih vred no sti. Na su prot to me, Si ma i nje go vi pri ja te lji hte li su
to ta li tar nu le gi o nar sku dr a vu i to od mah. U su ko bu ova dva o ve ka, An to a ne sku
pred sta vlja sta ri po re dak, a Si ma ne to sa svim dru go (We ber 1965: 560). Sli nu oce nu
for mu li e S. Pejn: No vi ru mun ski dik ta tor [An to a ne sku] bio je pre ul tra na ci o na li sti-
ki de sni ra di kal ne go iz vor ni fa i sta. Te io je stva ra nju no ve ja ke auto ri tar ne dr a ve u
ko joj e par la ment bi ti uki nut, a Ru mu ni ja ui nje na uti caj nom si lom sred nje ve li i ne u
is to noj Evro pi (Payne 1995: 392).
68
Su ko bi [iz me u An to a ne skua i le gi o na ra] ni su iz ra a va li ide o lo ke raz li ke
me u nji ma, ve su bi le sa mo re zul tat bor be za vlast i po sle di ca raz li i tih shva ta nja o
to me ka ko e ru mun ska fa i sti ka dr a va funk ci o ni sa ti (Ionaid 1990: 181).
69
Do kra ja 1940. go di ne u jed nom pre gle du sta nja u ze mlji pri pre mlje nom za
Vla du (ka sni je iz da tom u vi du knji ge, pod re i tim na slo vom Na ru bu pro pa sti Pe
mar gi nea pra pa sti ei) dat je sta ti sti ki pre gled ne za ko ni tih le gi o nar skih na sil nih ak ci ja i
plja ki iz vr e nih to kom pr vih me se ci no ve vla sti (vid. Ionaid 1990: 187188)
70
Ne po sred ni po vod za iz bi ja nje ne mi ra i oru a nih su ko ba bi lo je sme nji va nje
mi ni stra unu tra njih po slo va i e fo va po li ci je ko ji su bi li pri pad ni ci Le gi o na po sle
aten ta ta na ne ma kog ma jo ra u Bu ku re tu (16. ja nu ar). U svo joj re vi zi o ni sti koj stu-
di ji A. Ro net i F. Bra de sku (biv i pri pad ni ci Le gi o na) kri vi cu za ne mi re pre ba cu ju na
An to a ne skua, tvr de i da se Le gion to kom po bu ne is klju i vo bra nio. Vid. Ron nett
and Bra de scu, The Le gi o nary Mo ve ment in Ro ma nia, The Jo ur nal of Hi sto ri cal Re vi-
ew, 7(2), 193228.
138
Ne ma koj
71
, a bli zu de vet hi lja da la no va i sim pa ti ze ra bi lo je uhap e no,
da bi ve li ki deo, po sle ula ska Ru mu ni je u rat, za tvor za me nio ra to va njem
na Is to nom fron tu. Na ci o nal no-le gi o nar sku dr a vu sme ni la je An to-
a ne sku o va na ci o nal na i so ci jal na dr a va (mart 1941), ko ja je kao voj-
na dik ta tu ra, bez le gi o nar ske mi sti ke i re vo lu ci o nar ne re to ri ke, prak ti no
na sta vi la ostva ri va nje an ti se mit skog pro gra ma Garde.
Ula skom u rat pro tiv So vjet skog Sa ve za an ti se mi ti zam je do bio sna-
an an ti ko mu ni sti ki im puls sve ti rat za po vra tak te ri to ri ja pod so vjet-
skom oku pa ci jom i pri pa ja nje ju go za pad nog de la Ukra ji ne omo gu a vao je
ne sa mo bru tal no uni te nje je vrej skog sta nov ni tva na tim te ri to ri ja ma ve
i ma sov ne de por ta ci je Je vre ja iz dru gih de lo va Ru mu ni je u Tran sni stri ju
(pod ru je iz me u re ka Bu ga i Dnje stra)
72
. Iako se pro ces uni te nja Je vre ja
po or ga ni zo va no sti i sred stvi ma raz li ko vao od na ci sti ke in du stri je smr ti,
ni jed na ze mlja, osim Ne ma ke, ni je ue stvo va la u Ho lo ka u stu u tom obi-
mu kao Ru mu ni ja (broj r ta va se pro ce nju je od 280.000 do 380.000). Ne
upu ta ju i se u de talj ni ji opis ovih zlo i na, tre ba ima ti na umu da su oni
iz vr e ni to kom krat kog vre me na do po ra za ne ma ke voj ske i nji ho vih
ru mun skih sa ve zni ka u bor ba ma oko Sta ljin gra da, ka da mar al An to a ne-
sku po i nje da me nja svo ju po li ti ku pre ma re a va nju je vrej skog pi ta nja.
Krah mu nje vi tog ra ta (Blit zkri eg) i ne iz ve snost kraj njeg is ho da pred-
sta vlja li su pod sti caj za real-po li ti ke kal ku la ci je i od bi ja nje An to a ne skua
da sle di ne ma ki kon cept ko na nog re e nja. Ob u sta vlja nje de por ta ci ja i
ma sov nih ubi sta va spa slo je tri sta hi lja da Je vre ja iz ru mun skih cen tral nih
obla sti (Sta re kra lje vi ne), a sklo nost ka ko rup ci ji dr av nog apa ra ta ubla-
i la je ide o lo ku rev nost an ti se mi ta
73
. Sa gle da ni u sve tlu zlo i na po i nje nih
to kom pr ve go di ne ra ta, po gro mi iz vr e ni to kom krat ko traj ne vla da vi ne i
po bu ne Gvo zde ne gar de su, po svom obi mu, bi li znat no ma nji. Ipak, upr-
71
Nem ci su sma tra li ka ko je neo p hod no ou va ti Gar du u ne kom ob li ku jer je to
mo glo po slu i ti kao sred stvo pri ti ska na An to a ne skua ako bi se on u bu du no sti od lu-
io da ra di su prot no in te re si ma Ne ma ke (Hitchins 1994: 468-9).
72
De ta ljan pre gled Ho lo ka u sta u Ru mu ni ji i na te ri to ri ja ma pod nje nom kon tro-
lom vi de ti u: Wi e sel 2004, kao i sta ri jem iz ve ta ju u Carp O re i mu mar a la An to a ne-
skua vi de ti knji gu: De nis De le tant, Hi tlers For got ten Ally: Ion An to ne scu and His Re gi-
me, Ro ma nia 194044, Pal gra ve Mac mil lan, Ho und mills 2006.
73
Po ev od kra ja 1942, raz vi la se u stra tr go vi na ser ti fi ka ti ma o iz u zi ma nju od
po gro ma, jer su ru mun ski dr av ni slu be ni ci ot kri li da pro da ja Je vre ja stra nim ze mlja-
ma, za vr stu va lu tu, mo e bi ti pro fi ta bi lan bi znis. [] I ta ko, je di na evrop ska ze mlja
(osim Ne ma ke) ko ja je ini ci ja ti vom u ce lo sti svo jom, ot po e la ma sov no ubi ja nje svo-
jih Je vre ja, po ka za la je sad da je naj sklo ni ja da, za pa re, od u sta ne od to ga (Vi stri
2004: 148). Na rav no, pro me na po li ti ke je oprav da va na ide jom o na ci o nal noj su ve re no-
sti: Ne ma ki pri ti sak da se iz ru e Je vre ji iz Sta re kra lje vi ne pro iz veo je kon tra e fe kat
ne e bi ti do zvo lje no stra nim si la ma da na re u ju ru mun skim na ci o na li sti ma ta e
oni ura di ti sa svo jim Je vre ji ma (Wi e sel 2004: 383).
STUDIJE I OGLEDI
139
kos ukla nja nju le gi o na ra s vla sti, mo e se tvr di ti da je re im mar a la An to-
a ne skua u po gle du eli mi na ci o ni sti kog an ti se mi ti zma sle dio ide je svo jih
biv ih ko a li ci o nih part ne ra
74
.
Ne za vi sno od ko na nog ras ple ta rat ne dra me, Le gion Ar han e la
Mi ha i la (pod vo stvom H. Si me) bio je je di ni fa i sti ki po kret iz van Ita-
li je i Ne ma ke ko ji je na vlast do ao bez di rekt ne ino stra ne po mo i (vid.
We ber 1965: 103). Iako su spolj no po li ti ke okol no sti (uspeh fa i zma u
Ita li ji i na ci zma u Ne ma koj) uti ca le na rast po pu lar no sti i sna ge Le gi o-
na, ja a nje Ko dre a nu o vog po kre ta to kom tri de se tih go di na pre vas hod no
je bi lo plod unu tra njih, en do ge nih fak to ra. Osim Ko dre a nu o ve ha ri zme,
na gla e no an ti po li ti kog, re li gij skog ka rak te ra po kre ta i nje go vog po pu li-
sti kog na stu pa u mo bi li za ci ji ru mun skog se lja tva, va an fak tor nje go vog
uspe ha bi la je po dr ka in te li gen ci je. Le gi ju Ar han e la Mi ha i la ni su po dr-
a va li sa mo sta ri ji, na ci o na li sti ki ori jen ti sa ni in te lek tu al ci, ve i mla a,
mo der ni sti ka avan gar da po put Ge ne ra ci je 1927, i ji je pred vod nik bio
Mir a Eli ja de. O raz lo zi ma za tu po dr ku i na i ni ma nje ne ra ci o na li za ci je
bi e re i u na stav ku ovog ra da.
4. Te ror Isto ri je: po bu na ar haj skog o ve ka
Uda ljen od rat nih zbi va nja, Eli ja de po et kom 1944. go di ne u Li sa bo nu
be le i u svom dnev ni ku:
Vo leo bih da jed nog da na na pi em knji gu o toj stra noj stva ri te ro ru isto ri je,
te ro ru o ve ka vis--vis o ve ka. Ni je isti na da se o vek bo ji pri ro de i bo go va taj
strah je ma li ako se po re di sa ua som ko ji je to kom mi le ni ju ma tr peo usred isto-
ri je. Na e do ba je pra vi pri mer epo he te ro ra. Bu du a vr hun ska de la svet ske li te-
ra tu re bi e stvo re na po la ze i od tog ua sa va ju eg is ku stva (Eli a de 2010: 104).
Ne po sre dan po vod ove be le ke ko ja na go ve ta va knji gu Mit o ve nom
po vrat ku, ko ju e Eli ja de na pi sa ti i ob ja vi ti 1949. u Pa ri zu,
75
bi lo je nje go vo
74
Da se je vrej sko pi ta nje u Ru mu ni ji mo e re i ti sa mo ra di kal nim sred stvi ma
eli mi na ci je e sto su po na vlja le vo e Le gi je, a upra vo ta kvo re e nje sle di lo je iz sa me
pri ro de le gi o nar skog shva ta nja na ci je. Na pri mer, Va sil Ma rin je 1937. go di ne ja sno
for mu li sao pri ro du an ti se mit ske po li ti ke: Mi ni smo an ti se mi ti za to to su na a me sta
za u ze li dru gi to je je dan od raz lo ga, ali ni je su tin ski. Mi smo an ti se mi ti jer je u i vo
te lo uni tar ne na ci je une to dru go te lo ko je fal si fi ku je zna e nje nje go vog i vo ta pra vac
nje go vog mo ral nog raz vit ka kao i kul tur nog smi sla nje go vog du hov nog i vo ta (cit. pre-
ma: Vo lo vi ci 1991: 656). S ob zi rom na to da se to stra no te lo mo e je di no hi rur ki
od stra ni ti, mo e mo pret po sta vi ti da bi u rat nim okol no sti ma me si jan ski ar i re vo lu ci o-
nar ni fa na ti zam le gi o na ra ve ro vat no do pri neo po ve a nju bro ja je vrej skih r ta va.
75
Le mythe de lter nel re to ur: archtypes et rpti tion (Li bra i rie Gal li mard, Pa ris
1949). Ame ri ko iz da nje ob ja vlje no je pod iz me nje nim na slo vom: Co smos and Hi story:
The Myth of the Eter nal Re turn, Har per and Brot hers, New York 1959.
140
oa ja nje zbog ne iz be ne isto rij ske ka ta stro fe ko ja pre ti Ru mu ni ji po sle
voj ne po be de ar mi ja is to nih var va ra. Sin ne sre nog na ro da po ku ao
je da na ci o nal nu tra ge di ju sa gle da iz dru ge, iz va ni sto rij ske per spek ti-
ve: Mo ja osnov na pre o ku pa ci ja je upra vo spa sa va nje od isto ri je: sim bol,
mit, ri tual ar he ti po vi (isto: 111). Pre ma Eli ja deu, isto ri ja, shva e na kao
li ne ar ni tok do ga a ja ko ji raz u me va mo tra e i uzro no-po sle di ne ve ze,
ne omo gu a va nam osmi lja va nje i oprav da nje ko lek tiv nih i in di vi du al nih
pat nji. Jo ma nje nas mo e ute i ti te za o kon tin gen ci ji isto rij skih zbi va nja,
tj. uve re nje da isto ri jom vla da sle pi slu aj. He ge li jan sko re e nje pre ma
ko me je isto ri ja na pre dak sve sti o slo bo di i do la zak Uma do sa mo sve sti
u ko jem isto rij sko kre ta nje bi va oprav da no sop stve nim kra jem ta ko e ne
za do vo lja va Eli ja dea
76
. He ge lo va opa ska da Svet ski duh ra di na ve li ko, ne
oba zi ru i se na pat nje na ro da i po je di na ca, ni je ni ka kva ute ha za one ko ji
su na pu tu nje go vog di ja lek ti kog kre ta nja. Tim pre to su u mo der noj
epo hi svi lju di i na ro di na tom pu tu jer je isto ri nost po sta la pri mar ni
mo dus eg zi sten ci je i sa mo ra zu me va nja mo der nog o ve ka. Iden ti fi ku ju i u
He ge lo voj fi lo zo fi ji isto ri je ju deo-hri an ski es ha to lo ki obra zac
77
, Eli ja de
na gla a va da u se ku la ri zo va nom, mo der nom dru tvu svest o is ku plju ju-
em, bu du em kra ju isto ri je ni je do volj na da bi se oprav da le i pod ne le
sa da nje pat nje:
Tre ba sa mo pi ta ti, me u osta lim, Bje lin skog ili Do sto jev skog, ko ji su is tra i va li
ka ko je u okvi ru He ge lo ve i Mark so ve di ja lek ti ke mo gu e is ku pi ti sve dra me
po tla i va nja, ko lek tiv nih stra da nja, de por ta ci ja, po ni e nja i po ko lja ko ji ma
vr vi svjet ska po vi jest (Eli a de 2007: 178).
Re ju, mo der ni o vek je za to e nik Isto ri je kao ire ver zi bil nog to ka
Vre me na, ko ji je, upr kos to me to je u ju deo-hri an stvu iz vor no shva en
kao pro ces te o fa ni je sa ko na nim es ha to lo kim kra jem
78
, u mo der nom,
de sa kra li zo va nom sve tu sa da sve den na pro fa no Vre me ne stal no i hla-
pe e tra ja nje ko je ne u mo lji vo vo di u smrt (Eli ja de 1986: 114). Fi lo zof ski
iz raz ovog mo der nog shva ta nja Isto ri je pred sta vlja ju raz li i te sa vre me ne
76
Ka ko je He gel mo gao zna ti to je po treb no u Po vi je sti i, s ob zi rom na to, to se
mo ra lo ostva ri ti to no ona ko ka ko se ostva ri lo? He gel je vje ro vao da zna to e li Ap so-
lut ni Duh. Ne e mo ov dje na gla a va ti smje lost ove te ze ko ja, na kon cu, po ni ta va upra-
vo ono to je He gel u Po vi je sti htio sa u va ti: ljud sku slo bo du ((Eli a de 2007: 177).
77
Za He ge la po vi je sni do ga aj je ma ni fe sta ci ja Ap so lut nog Du ha. Sto ga mo e mo
na slu ti ti pa ra le li zam he ge lov ske fi lo zo fi je po vi je sti i te o lo gi je po vi je sti i dov skih pro-
ro ka: za njih je, kao i za He ge la, ne ki do ga aj ne po vra tan i vri je dan sam po se bi uto li ko
to pred sta vlja no vu ma ni fe sta ci ju Bo je vo lje (Isto: 178).
78
Ne po vrat nost po vje snih do ga a ja i vre me na kom pen zi ra se vre men ski ogra-
ni e njem po vi je sti Po vi jest se do ki da u bu du no sti Ipak, i e lja da se po vi jest de fi-
ni tiv no za vr i jo uvi jek je an ti hi sto rij ski stav, ba kao i u osta lih tra di ci o nal nih shva-
a nja (Eli a de 2007: 137138).
STUDIJE I OGLEDI
141
for me isto ri ci zma ko je su, pre ma Eli ja de o vom uve re nju, ne mo ne da
ot kri ju smi sao isto rij skih do ga a ja jer ih vi e ne mo gu do ve sti u ve zu sa
ne kim tran si sto rij skim ci ljem
79
. Da ju i Isto ri ji pri mar nu va nost u ljud-
skom po sto ja nju, isto ri ci zam pot pu no iz la e o ve ka nje nom te ro ru jer ga
li a va bi lo ka kvog tran si sto rij skog oslon ca u bor bi sa Vre me nom:
Ka ko se iz gle di ta hi sto ri ci zma mo e pod ni je ti stra ho vla da od po vi je sti?
Oprav da va nje po vi je snog do ga a ja jed no stav nom i nje ni com da je on po vi-
je sni do ga aj, od no sno da se do go dio na taj na in, te ko e oslo bo di ti o vje-
an stvo od stra ha ko jeg to iza zi va (Eli a de 2007: 180).
Is ku stvu vre me ni to sti mo der nog o ve ka Eli ja de su prot sta vlja is ku-
stvo bor be sa Vre me nom o ve ka pri mi tiv nih i tra di ci o nal nih dru ta-
va
80
. Ova opo zi ci ja je klju na za i tav nje gov opus i ona je iz ve de na iz dva
su prot sta vlje na shva ta nja vre me na i isto ri je ci kli nog i li ne ar nog. Upr kos
to me to in si sti ra na su prot no sti ove dve kon cep ci je, Eli ja de i u mo der noj
epo hi i sa vre me noj kul tu ri na la zi niz ele men ta i tra go va sta ri jeg ci kli nog
shva ta nja
81
. Ipak, iz ana li ti kih raz lo ga ove dve kon cep ci je mo e mo ja sno
raz li ko va ti kao ide al ne ti po ve, po ve zu ju i ih sa dve vr ste so ci jal nih za jed-
ni ca pri mi tiv nim i tra di ci o nal nim s jed ne, te mo der nim, s dru ge stra ne.
Iako mo der nim dru tvom u pu nom zna e nju te re i na zi va sa vre me na
dru tva post he ge li jan ske epo he
82
, sud bo no snu vo do del ni cu iz me u ar haj-
skog i mo der nog o ve ka Eli ja de iden ti fi ku je u je vrej skom mo no te i zmu ko ji
isto rij ske do ga a je tu ma i kao iz raz je din stve ne bo an ske vo lje:
Na taj na in, pr vi put, [je vrej ski] pro ro ci vred nu ju po vi jest, uspe va ju i na di i
tra di ci o nal no shva ta nje ci klu sa kon cep ci ju ko ja je svim stva ri ma osi gu ra va la
vje no po na vlja nje i ot kri va ju vri je me ko je sa mo po se bi ima smi sla Isti na
je i ako ka e mo da su i do vi pr vi ot kri li zna e nje po vi je sti kao epi fa ni je Bo ga.
79
Tre ba ipak do da ti da se isto ri ci zam sa sto ji u ra za ra nju hri an stva: on pri da je
od lu u ju u va nost isto rij skom do ga a ju (to je ide ja po re klom ju deo-hri an ska), ali
isto rij skom do ga a ju kao ta kvom, to jest li a va ju i ga mo gu no sti da ot kri je bi lo ka kvu
so te ri o lo ku, tran si sto rij sku na me ru (Eli ja de 1986: 114).
80
Glav na raz li ka iz me u o ve ka ar haj skog i tra di ci o nal nog dru tva u od no su na
o ve ka mo der nih dru ta va ko ji je pod sna nim uti ca jem ju deo-hri an stva le i u i nje-
ni ci da se pr vi ose a ne raz dvoj no po ve za nim sa Ko smo som i ko smi kim rit mo vi ma,
dok mo der ni o vek in si sti ra da je po ve zan sa mo sa Isto ri jom (Eli a de 1959: vii).
81
Vi de ti: Eli a de 1970: 146171.
82
Mo da je to [Ko smos i isto ri ja] naj va ni ja nje go va knji ga jer se ba vi naj fun da-
men tal ni jim Eli ja de o vim kon cep tom: ra di kal nim raz li ko va njem ar haj skog i mo der-
nog o ve ka, tj. raz li kom iz me u pri pad ni ka tra di ci o nal nog dru tva i ji je i vot za sno-
van na imi ti ra nju i po na vlja nju ar he ti po va (pa ra dig ma ti nih mi to va i ri tu a la) ko ji
nje go vom po sto ja nju da ju me ta i sto rij sko zna e nje i post he ge lov skog o ve ka sa vre me-
nog dru tva ko ji i vi u sve tu u ko me isto ri ja ne ma tran scen den tal no zna e nje (Ric-
ketts 2008: 16).
142 Tu e kon cep ci ju, kao to se mo glo i oe ki va ti, pre u ze ti i osna i ti kr an stvo
(Eli a de 2007: 129130).
Osnov ni pred met Eli ja de o vog na u nog in te re so va nja ni su bi le mo no-
te i sti ke, isto rij ske re li gi je ve ko smi ke re li gi je ar haj skog ili pri mi tiv-
nog o ve ka. Je dan od raz lo ga za to je nje go vo uve re nje da fe no me no lo ki
pri stup re li gij skom is ku stvu i nje go va her me ne u ti ka in ter pre ta ci ja omo gu-
a va ju ot kri va nje i raz u me va nje zna e nja re li gi je kao po seb ne (sui ge ne ris)
sfe re du hov nog i vo ta sa tran si sto rij skim ka rak te ri sti ka ma i struk tu rom
83
.
Sto ga je za da tak isto ri je re li gi ja, pre ma Eli ja deu, ot kri va nje i tu ma e nje
ar he tip skih struk tu ra
84
ko je ni su pot pu no uslo vlje ne isto rij skim i so ci jal-
nim kon tek stom svo ga is po lja va nja
85
. Ko ri e nje obim nog ma te ri ja la sa ku-
plje nog is tra i va njem pri mi tiv nih i is to nja kih re li gi ja omo gu a va nam,
pre ma Eli ja de o vom uve re nju, iz be ga va nje pro vin ci ja li zma ko ji ka rak te ri-
e za pad nu mi sao usme re nu na sop stve nu tra di ci ju kao evo lu tiv no naj vi i
stu panj isto rij skog raz vo ja:
Ve du go dr i mo da je za pad na fi lo zo fi ja u opa sno sti da se pro vin ci ja li zi ra:
po naj pre kad se lju bo mor no ogra u je u svo ju sop stve nu tra di ci ju i ig no ri ra,
pri mer ce, pro ble me i rje e nja is to nja ke mi sli; za tim kad tvr do gla vo pre po-
zna je sa mo po lo aj o vje ka hi sto rij skih ci vi li za ci ja, pre zi ru i is ku stva pri-
mi tiv nog o vje ka po te klog iz tra di ci o nal nih dru ta va (Eli a de 2007: 10).
Od re u ju i re li gi o znost kao is ku stvo i do i vljaj Sve tog (nu mi no znog)
u nje go vom sve tov nom is po lja va nju (hi je ro fa ni ja), Eli ja de opo zi ci ju sve to :
pro fa no ko ri sti i da bi na gla sio raz li ke iz me u ar haj skih ko smo lo kih i
isto rij skih re li gi ja tra di ci o nal nih i mo der nih dru ta va. Iako se u obe ma
Sve to, pu tem ob re da i pra zni ka, do i vlja va kao pri sut no u pro fa nom, sva-
ko dnev nom i vo tu, isto rij ske re li gi je, za raz li ku od ko smo lo kih, nje go vu
ob ja vu si tu i ra ju u okvi re li ne ar no shva e nog to ka (isto rij skog) Vre me na:
83
Pre ma jed nom od nje go vih ue ni ka i in ter pre ta to ra: Isto rij sko is tra i va nje
mo e bi ti neo p hod no, ali je ono pr ven stve no nu no kao sred stvo shva ta nja tran si sto-
rij skih zna e nja. U svim svo jim spi si ma Eli ja de za stu pa stav da su fun da men tal ne re li-
gij ske struk tu re ne is to rij ske. Mi ne mo e mo do ka za ti da su te struk tu re stvo re ne u
iz ve snom dru tvu ili u ne kom isto rij skom tre nut ku. Mo e mo sa mo utvr di ti da po seb-
ne isto rij ske okol no sti da ju mo gu nost za ma ni fe sto va nje ili pre o vla i va nje po seb ne
ne tem po ral ne i ne is to rij ske struk tu re (Al len 1988: 552553).
84
Eli ja de o ve ar he ti pe ne tre ba me a ti sa Jun go vim shva ta njem ar he ti pa kao
struk tu ra ko lek tiv no ne sve snog: Ja ko ri stim re ar he tip kao si no nim za eg zem-
plar ni mo del ili pa ra dig mu (Eli a de 1959: ix).
85
Re li gi o zni i vot o ve an stva zbi va se u Isto ri ji, nje go vi iz ra zi su fa tal no uslo-
vlje ni mno tvom isto rij skih tre nu ta ka i kul tur nih sti lo va. No, ono to je za nas ov de
va no, to ni je bes ko na na ra zno vr snost re li gi o znih is ku sta va, ve ele men ti nji ho vog
je din stva (Eli ja de 1986: 85)
STUDIJE I OGLEDI
143 Po ju da i zmu Vre me ima po e tak i ima e kraj. Ide ja o ci kli nom Vre me nu je pre-
va zi e na. Je ho va se ne ob ja vlju je vi e u ko smi kom Vre me nu (kao bo go vi dru-
gih re li gi ja), ve u isto rij skom vre me nu ko je je ne po vrat no Hri an stvo ide
jo da lje u vred no va nju isto rij skog Vre me na Il lud tem pus ko je Je van e lja pri-
zi va ju je ste ja sno iz ra e no isto rij sko Vre me vre me ka da je Pon ti je Pi lat upra-
vljao Ju de jom ali to Vre me je bi lo po sve e no Hri sto vim pri su stvom. Sa vre me ni
hri a nin ko ji su de lu je u li tur gij skom Vre me nu vra a se u il lud tem pus u ko jem
je i veo, iz dah nuo i vas kr sao Isus, ali vi e ni je re o mit skom Vre me nu ve o
Vre me nu ka da je Pon ti je Pi lat vla dao Ju de jom (Eli ja de 1986: 112113)
86
.
Na su prot to me, za o ve ka tra di ci o nal nih dru ta va Ko smos je imao
pri mat nad Isto ri jom, a Vre me ni je shva ta no kao ho mo ge no, ire ver zi bil no
tra ja nje, ve pe ri o di no, ci kli no ob na vlja nje pr vo bit nog Vre me na stva ra nja
(sve ta, o ve ka, za jed ni ce, i vo tinj skih i bilj nih vr sta...). Mi to vi pri mi tiv-
nih kul tu ra ar haj skom o ve ku go vo re o tom pri mor di jal nom, pr vom Vre-
me nu ko je se, kroz pri u i ri tual, ob na vlja u sa da njo sti i po ni ta va sva-
ko dnev no tra ja nje pro fa no vre me
87
. Upra vo ci kli ni ve ni po vra tak
pri mor di jal nog Vre me na omo gu a va ak tu a li za ci ju van vre men skih ar he-
ti po va kao uzo ra ili pa ra dig mi ko je ar haj ski o vek ob red no po na vlja i,
na taj na in, po ni ta va pro fa no tra ja nje:
Vre me se po ni ta va opo na a njem ar he ti po va i pa ra dig mat skih i no va Sve
dok ne ka rad nja (ili pred met) po sta je stvar na po mo u po na vlja nja iz ve snih
pa ra dig mat skih i no va i sa mo tim po na vlja njem, im pli cit no se po ni ta va pro-
fa no vre me, tra ja nje, isto ri ja, a onaj ko ji re pro du ku je taj ar he tip ski in se be
pre no si u mit sku epo hu u ko joj se od vi ja ot kro ve nje (Eli a de 1959: 35).
Ve no vra a nje, pa sa mim tim, i mo gu nost do i vlja ja pri sut no sti
pr vo bit nog Vre me na u te ku em, pro fa nom vre me nu osla nja se na pri-
mi tiv nu on to lo ku kon cep ci ju pre ma ko joj je sve, pa i vre me, stvar no sa mo
uko li ko po dra a va ili po na vlja ar he tip ne pro men lji vi uzor ili pa ra dig ma-
ti ni obra zac
88
. Ova on to lo ka kon cep ci ja bli ska je Pla to no vom raz li ko va-
86
Na dru gom me stu: Po treb no je isto ta ko do da ti da je sa mom i nje ni com to je
re li gi ja, kr an stvo mo ra lo sa u va ti ba rem mit ski stav: li tur gij sko vri je me, tj. po vre me-
no vra a nje k il lud tem pus po et ka Iako je li tur gij sko Vri je me kru no vri je me,
kr an stvo, vjer ni na sled nik i dov stva, ipak pri hva a li ne ar no Vri je me Po vi je sti: Svi jet
je bio stvo ren sa mo je dan put i ima e sa mo je dan kraj; In kar na ci ja se zbi la sa mo jed-
nom, u po vi je snom Vre me nu, i bit e sa mo je dan Po sled nji sud (Eli a de 1970: 152).
87
Mit sa op a va jed nu sve tu pri u: do no si do ga aj ko ji se zbi vao u pr vim vre-
me ni ma, u fik tiv nom vre me nu po et ka. Dru gim ri je i ma, mit sa op a va ka ko je,
za hva lju ju i dje lo va nju nad na rav nih bi a, jed na stvar nost do sti gla po sto ja nje, bi lo to
cje lo kup na stvar nost, ko smos, ili sa mo frag ment: otok, bilj na vr sta, ljud sko po na a nje
ili usta no va. Uvi jek se ra di, da kle, o stva ra nju: go vo ri o to me ka ko je ne to stvo re no,
ka ko je po e lo po sto ja ti (Eli a de 1970: 9).
88
Ne ki pred met ili in po sta je stva ran sa mo u onoj me ri u ko joj opo na a ili
po na vlja ne ki ar he tip. Ta ko se stvar nost po sti e is klju i vo po na vlja njem ili su de lo va-
144
nju sve ta ide ja i po jav ne stvar no sti
89
, iako Eli ja de ide jo da lje u pro lost
ka da tvr di: Mo ja mi si ja u kul tu ri XX ve ka je da ot kri jem i ui nim i vom
pre so kra tov ski svet (Eli a de 2010: 150). Iz be ga va ju i ov de aso ci ja ci ju sa
Haj de ge ro vom fi lo zof skom mi si jom, la ko uoa va mo da Eli ja de istin skog
ho mo re li gi o su sa pre vi di u ar haj skom o ve ku i nje go voj ko smi koj re li gi-
o zno sti, ne go u mo der nom o ve ku ko ji ba ti ni ju deo-hri an sku tra di ci ju.
Bo ra vak u In di ji i ba vlje nje is to nim re li gi ja ma, kao i nje gov bi o graf sko-
kul tur ni bal kan ski bac kgro und
90
, sva ka ko su olak a li Eli ja de o vo oslo bo e-
nje od pro vin ci ja li zma za pad ne mi sli i is ku e nja da re li gi o zne fe no me ne
i svet ske re li gi je sa gle da va pre vas hod no iz (sop stve ne) hri an ske per spek-
ti ve
91
. Iako te ma ovog ra da ni je Eli ja de o va kon cep ci ja isto ri je re li gi ja, tre ba
ima ti u vi du da je on i u okvi ru is to nja kih tra di ci ja uvi ao po ste pe ni pro-
ces de sa kra li za ci je sve ta ko ji me nja smi sao ide je o Ve nom po vrat ku:
Da kle, to se re li gi o znog o ve ka pri mi tiv nih i ar ha i nih dru ta va ti e, to ve no
po na vlja nje uzor nih i no va i ve ni su sret sa istim mit skim Vre me nom po et-
ka, po sve e nog od stra ne bo go va, ne pred sta vlja ni u kom slu a ju pe si mi sti-
ku vi zi ju i vo ta; ba na pro tiv, za hva lju ju i tom ve nom po vrat ku na iz vo re
sve tog i stvar no ga ljud ska eg zi sten ci ja mu iz gle da spa se nom ni ta vi la i smr ti.
Per spek ti va se u pot pu no sti me nja ako smi sao re li gi o zno sti po tam ni. To je ono
to se od i gra va u iz ve snim raz vi je ni jim dru tvi ma, ka da se in te lek tu al ne eli te
po stup no, ma lo po ma lo, odvo je od tra di ci o nal nih re li gi o znih osno va A
po na vlja nje li e no svo ga re li gi o znog sa dr a ja nu no vo di ka pe si mi sti koj Vi zi ji
bi ti sa nja [Vre me] po sta je ua sa va ju i krug ko ji se bes ko na no vr ti oko sa mog
se be, ko ji se bes ko na no po na vlja (Eli ja de 1986: 110111).
Na ve de ni stav (raz vi jen u kon tek stu raz ma tra nja ue nja o kar mi) mo e
po slu i ti kao ilu stra ci ja Eli ja de o ve te ze o slo je vi to sti re li gij skih tra di ci-
njem; sve to ne ma svoj mo del-uzor li e no je smi sla, od no sno, ne do sta je mu stvar-
nost (Eli a de 2007: 51).
89
Pla to na bi smo u ovom slu a ju mo gli shva ti ti kao pra vog fi lo zo fa pri mi tiv nog
men ta li te ta, t. kao mi sli o ca ko ji je fi lo zof ski us peo vred no va ti na i ne po sto ja nja i
po na a nja ar haj skog o ve an stva (Eli a de 2007: 51).
90
Gle da ju i na ge o gra fi ju kul tur nih i re li gij skih sve to va pri sut nih u Eli ja de o-
vom ra du, i ni mi se da su sa mo dva re gi o na ima la istin ski ge ne ra tiv nu ulo gu u raz vo-
ju nje go vih te o rij skih ra do va i u nje go vom mi lje nju kao isto ri a ra re li gi je In di ja i
Bal kan (Tur ca nu 2010: 241).
91
Eli ja de ov na u ni rad ak tu e li zu je sta ru di le mu: Da li isto ri ar re li gi je tre ba da
bu de ate i sta ko ji leb di iz nad svih kon fe si ja ka ko bi bio spo so ban da sa u va svo ju objek-
tiv nost i jed na ku dis tan cu ili tre ba da bu de sled be nik jed ne kon fe si je ka ko bi imao
pri stup mi sti nom ose a nju ko jim se, u stva ri, ba vi? (Ote a nu 2004: 326). Pa ra doks u
Eli ja de o vom re e nju ove di le me efekt no for mu li e Sre ten Ma ri: Pa ra doks Eli ja de o-
vog de la je ste da ga pi e du bo ko re li gi o zan ver nik ne ka kve, ka ko on tvr di, pra re li gi je
ar haj skog o ve ka, o ve ka ka me nog do ba, a pot pi su je ugle dan na u nik dva de se tog
ve ka (Ma ri 1986: 23).
STUDIJE I OGLEDI
145
ja ko je, ak i u svom mo der nom iz da nju, ipak sa dr e i u va ju tra go ve
iz vor nih, ar haj skih sa dr a ja. U tom po gle du hri an stvo ni je ni ka kav iz u-
ze tak, pa Eli ja de u nje mu ot kri va je dan sta ri ji, ko smo lo ki sloj ko ji, upr-
kos na po ru cr kve i te o lo ga, ni ka da ni je bio sa svim po ti snut i stim isto-
rij skim hri an stvom
92
. Ovo ko smi ko hri an stvo u ko me su ou va ni
pa gan ski ele men ti naj i zra e ni je je u ve ro va nji ma i i vo tu se lja kih ma sa:
Spe ci fi no re li gi o zno is ku stvo se o skog i vlja hra ni lo se onim to mo e-
mo na zva ti ko zmi kim kr an stvom. Se lja ci Evro pe shva a li su kr an stvo
kao ko zmi ku li tur gi ju (Eli a de 1970: 154). Za to Eli ja de, ima ju i u vi du
so ci jal nu struk tu ru mo der nih dru ta va, za klju u je da su tra go vi ove ar haj-
ske re li gi o zno sti u naj ve oj me ri sa u va ni u agrar nim, is to nim i ju go i-
sto nim pod ru ji ma Evro pe. Iako se taj za klju ak mo e pod u pre ti broj nim
et no lo kim i fol klo ri sti kim is tra i va nji ma, nje gov smi sao je, bar zbog dva
raz lo ga, znat no da le ko se ni ji. Ima ju i u vi du mu ko trp nu isto ri ju se lja kih
na ro da evrop skog ju go i sto ka
93
, Eli ja de e za klju i ti ka ko je nji ho va ar haj-
ska re li gi o znost bi la sna no, spa so no sno sred stvo bek stva od Isto ri je:
Za hva lju ju i ovom gle di tu de se ci mi li ju na lju di sto lje i ma su mo gli pod no-
si ti ve li ke pri ti ske po vi je sti ne oa ja va ju i, ne ubi ja ju i se, ni ti pa da ju i u onu
du hov nu su ho par nost ko ja sa so bom uvi jek po vla i re la ti vi zam ili ni hi li sti ko
gle da nje na po vi jest (Eli a de 2007: 181).
Re ju, ar haj ski o vek agrar no-tra di ci o nal nih dru ta va ko ja su r tve
Isto ri je mo gao je, po na vlja njem i po dra a va njem mit skih ar he tip skih
mo de la i obra za ca i vo ta, ci kli nim po ni ta va njem vre me na po tvr di ti
svo ju slo bo du i stva ra la tvo
94
. i ve i u har mo ni ji sa ko smi kim rit mo vi-
ma on se, po mo u mi to va i ri tu a la ko ji ih pra te, pe ri o di no vra ao in il lo
tem po re pr vot no Vre me i istin sko biv stvo va nje ko ji po ni ta va ju pu ko tra-
ja nje i olak a va ju mu ku nje go vog pod no e nja. Po sma tra no iz te per spek-
ti ve, isto rij ski raz vi tak ta kvih za jed ni ca pred sta vljao je svo je vr sni pad
i je su po sle di ce se lja ka dru tva Is to ne Evro pe ubla a va le ou va njem i
oi vlja va njem ele me na ta pa gan skog na sle a i ri tu al nih prak si re ge ne ra ci je
92
Cr kva se vi e od de set sto lje a mo ra la bo ri ti pro tiv pa gan skih ele me na ta (tre-
ba pod ra zu mi je va ti: ko ji pri pa da ju ko zmi koj re li gi ji) u kr an skim ob re di ma i le gen-
da ma. Re zul tat te bor be bio je skro man, na da sve na Ju gu i Ju go i sto ku Evro pe, gdje su
re li gi o zni ob re di se o skog i vlja jo uvi jek kra jem XIX st. pred sta vlja li li ko ve, mi to ve i
ri tu a le iz naj sta ri jeg do ba, tj. pred hi sto ri je (Eli a de 1970: 154; kur ziv moj).
93
Ka ko ob ja sni ti, na pri mjer, i nje ni cu da je ju go i stok Evro pe mo rao sto lje i ma
pa ti ti i sto ga se od re i sva kog pro htje va za vi im po vi je snim po sto ja njem, du hov nog
stva ra nja na svjet skom pla nu sa mo za to to ga je za pa lo da se na e na pu tu azij skim
osva ja i ma, a za tim u su sjed stvu Osman skog car stva? (Eli a de 2007: 180)
94
o vjek ar haj skih ci vi li za ci ja mo e bi ti po no san na svoj na in po sto ja nja ko ji
mu omo gu u je da bu de slo bo dan i da stva ra. Slo bo dan je ak i da uki ne vla sti tu po vi-
jest po mo u pe ri o di nog po ni ta va nja vre me na i ko lek tiv ne re ge ne ra ci je (Isto: 187).
146
pri mor di jal nog is ku stva Sve tog. Sto ga, agrar na dru tva ko ja evo lu ci o ni sti-
ki isto ri ci zam sma tra pri mi tiv nim i za o sta lim, ima ju sa svim dru ga i ji
sta tus u sve tlu Eli ja de o vog shva ta nja ko smi ke re li gi o zno sti. Po sma tra no
iz per spek ti ve isto ri a ra re li gi ja ko ji na gla a va zna aj ar he tip skih, ne is-
to rij skih ele me na ta re li gij skog is ku stva
95
upra vo nji ho va za o sta lost
po sta je pred nost.
Od epo he ro man ti zma te za o pred no sti za o sta lo sti bi la je i ro ko ras-
pro stra nje na u evrop skoj mi sli, te po seb no e sto for mu li sa na u kru go vi ma
is to no e vrop ske in te li gen ci je. Ona je bi la u po za di ni ra zno rod nih ue nja
od ide ja o ple me ni tom di vlja ku, pre ko kon cep ta autoh to nog na rod nog
du ha, do raz li i tih so ci jal nih i po li ti kih dok tri na o mo gu no sti ma pre-
ska ka nja eta pa u isto rij skom raz vit ku. U svi ma je od ba ci va nje Isto ri je ili
bor ba sa njom bi la osnov ni sa dr aj, dok je, bar kod is to no e vrop ske in te-
li gen ci je, su o a va nje sa isto rij skim ka nje njem sop stve nih dru ta va pred-
sta vljao naj e i mo tiv za for mu li sa nje al ter na tiv nih mo de la isto rij skog i
dru tve nog raz vo ja. Za to Eli ja de o vo na gla a va nje ko smi kog hri an stva
ru mun skog se lja tva, kao i nje go vo in te re so va nje za ar ha i ne for me re li gi-
o zno sti, mo e mo tu ma i ti po la ze i iz per spek ti ve nje go vog su o a va nja sa
za o sta lo u i sta tu som nje go ve do mo vi ne u Isto ri ji
96
. Do bro je pi sao
je on 1939. go di ne ima ti ve li ku knji ev nost, vred nu mo der nu umet nost i
li nu fi lo zo fi ju, ali je mno go bo lje pri pa da ti ve li koj du hov noj tra di ci ji uko-
re nje noj u pro to i sto ri ji, tra di ci ji i ja je vred nost ka sni je uma nje na isto ri jom
(cit. pre ma: Gin zburg 2010: 309 kur ziv moj). Za na ro de ko ji su usled
isto rij skih okol no sti za ka sni li ili bi li spre e ni da da ju ve li ke (umet ni ke,
na u ne, fi lo zof ske) do pri no se svet skoj kul tu ri (da ne po mi nje mo ma te ri-
jal ni raz voj), Eli ja de ot kri va svo je vr snu ute hu pro to i sto ri ju i je su
tra di ci je sa u va ne u re li gij skom i vo tu sve do mo der ne epo he de sa kra li zo-
va ne Isto ri je. Du go ne is to rij sko tra ja nje na ro da Is to ne Evro pe (ne po-
sto ja nje pi sa nih tra go va nji ho ve pro lo sti), ne i ni ih ma nje vred nim jer
95
[E li ja de] je ose ao bli sku li nu ve zu sa ru mun skim se lja kim ko smi kim hri-
an stvom, te iz ra a vao svo je otu e nje od du ha za pad nog isto rij skog hri an stva. Naj-
vi e su ga in te re so va la ona is po lja va nja za pad ne re li gi o zno sti ko ja su iz van glav nog
to ka za pad ne isto rij ske re li gi je: mi sti ci zam, al he mi ja, ko smi ka re li gi ja is to no e-
vrop skih se lja ka, i sli no. Ukrat ko, one ma ni fe sta ci je ko je su pot ce nji va le ili to tal no
ig no ri sa le isto rij sku di men zi ju ta ko zva nih isto rij skih re li gi ja (Al len 1988: 555).
96
Pi ta nje je da li Eli ja de po op ta va kao svoj esen ci jal ni mo del za sve re li gi je
ar haj sku on to lo gi ju i iz ve sne ka rak te ri sti ke is to ne spi ri tu al no sti ko je uma nju ju zna-
aj vre men skog i isto rij skog. Da li on da je jed nu in ter pre ta ci ju hri an stva ko ja fa vo ri-
zu je ar ha i ne, ko smi ke, Hin du ili dru ge is to nja ke, ne is to rij ske re li gij ske ko re ne, uti-
ca je i struk tu re? (Al len 1989: 118). Po tvr dan od go vor i uka zi va nje na bi o graf ske
(ru mun ske i in dij ske) ko re ne Eli ja de o ve kon cep ci je re li gi je ne zna i da se ta kon cep-
ci ja mo e na njih u pot pu no sti re du ko va ti, ni ti da je njen bi o graf sko-so ci jal ni bac kgro-
und u na u no te o rij skom po gle du dis kva li fi ku je.
STUDIJE I OGLEDI
147
su du hov ni do ku men ti (mi to vi i ve ro va nja) u ko lek tiv nom pam e nju tih
na ro da mno go bo lje sa u va ni ne go u ve li kim za pad nim kul tu ra ma:
Za to svet ska isto ri ja ne mo e bi ti usta no vlje na na osno vu pi sa nih, ve sa mo
na osno vu du hov nih do ku me na ta, tj. na osno vu mi to va i ve ro va nja. Evro pa
Za pad na Evro pa po seb no mo ra bi ti po re e na sa Is to kom i step skim no ma-
di ma ne po sred stvom svo jih pi sa nih do ku me na ta, ve svo jih mi to va (Eli a de
2010: 48).
Ta kvo po re e nje re ha bi li tu je ar haj skog o ve ka i pri mi tiv ne na ro de
jer se po ka zu je da je op ta struk tu ra mi to va (ar he ti po vi) pri sut ni ja i iz ra-
e ni ja u ne is to ri no sti nji ho ve eg zi sten ci je ne go u de sa kra li zo va nom sve tu
mo der nog o ve ka i raz vi je nih dru ta va. Sto ga, bar u po gle du re li gi o zno sti,
vla da ju a pro ger si vi sti ka she ma isto rij skog raz vo ja mo e se pre o kre nu ti
na gla va ke. Za ne ko ga ko je, po put Eli ja dea, pri mar no za in te re so van za
do i vljaj i is po lja va nje Sve tog, to ni je ni ma lo, a ni ne va no.
Iz lo e na ski ca Eli ja de o vog shva ta nja re li gi je i isto ri je ne pre ten du-
je na is crp nost i sve o bu hvat nost na pro tiv, u njoj su is tak nu ti sa mo ne ki
od nje go vih sta vo va ko ji nas vra a ju te mi nje go ve le gi o nar ske pro lo sti. Ti
sta vo vi i ne deo i rih ras pra va ko je su u me u rat nom ru mun skom dru-
tvu vo e ne o pro ble mu na ci o nal nog iden ti te ta ili na ci o nal ne po seb no sti
(spe ci fi cul na ci o nal)
97
. U nji ma je, upr kos lo kal noj eg zo ti no sti, re pro du-
ko va na ar gu men ta ci ja ko ja je to kom XIX i po et kom XX ve ka ko ri e na
u svim cen tral no e vrop skim i is to no e vrop skim za ka sne lim na ci ja ma.
Po jed no sta vlje no, mo e mo raz li ko va ti dva ideal-tip ska sta no vi ta for mu li-
sa na u tim ras pra va ma: s jed ne stra ne, na ti vi sti ko gle di te, ko jim se afir-
mi e autoh to nost na ci o nal nog ili kul tur nog ko lek ti vi te ta i, s dru ge stra ne,
za pad nja ko ili mo der ni sti ko sta no vi te, ko jim se taj ko lek ti vi tet, upr kos
za o sta ja nju, usme ra va ka pri hva ta nju i ostva re nju isto rij ski na sta lih sa vre-
me nih mo de la i for mi dru tve no-isto rij skog raz vo ja. Naj po zna ti ji slu aj
ta kvih ras pra va po zna ta po le mi ka ru skih slo ve no fi la i za pad nja ka
pred sta vlja pa ra dig mu ko ja se, sve do da na njeg da na, is po lja va i u dru gim
in te lek tu al nim sre di na ma is to no e vrop skih dru ta va. Nje na du go traj na
vi tal nost ne pro is ti e iz kom plek sno sti i otvo re no sti ar gu men ta ci je, ve iz
pro blem ske si tu a ci je ko ja se u raz li i tim pe ri o di ma re pro du ku je u dru tvi-
ma su o e nim sa ose a njem sop stve ne mar gi nal no sti u od no su na isto rij ski
97
To kom dve de ce ni je iz me u dva svet ska ra ta ve i na ru mun skih in te lek tu a la ca
bi la je uklju e na u ve li ku ras pra vu o to me ta zna i bi ti Ru mun i ka ko na ci o nal ni
ka rak ter uslo vlja va dru tve ni i po li ti ki raz voj Iako ra zno li kost ide ja o to me te ko
mo e bi ti ogra ni e na, ipak su pri met ne dve i ro ko shva e ne gru pe in te lek tu a la ca. Jed-
nu su sa i nja va li oni ko ji su bi li si gur ni da je Ru mu ni ji su e no da sle di isti put raz vo ja
kao i Za pad na Evro pa, dok je dru ga gru pa tra i la usme re nje u autoh to noj pro lo sti.
Sa vre me ni ci su pr vu gru pu obi no ozna a va li kao za pad nja ke ili Evro pej ce, dok su
dru gu na zi va li tra di ci o na li sti ma (Hitchins 1995: 135).
148
main stre am. Na ti vi sti ki od go vor na ovu si tu a ci ju ve li a nje i afir ma ci-
ja na ci o nal nih ili kul tur nih spe ci fi no sti kao autoh to nih i su per i or nih u
od no su na okru e nje e sto, kao to je to po ka zao Va lic ki (Wa lic ki) u ana-
li zi ru skog slo ve no fil stva, re zul tu je stva ra njem re tro ak tiv nih uto pi ja
98
. U
nji ma se za mi lje no zlat no do ba pro jek tu ju u dav nu pro lost, ko ja slu i
kao nor ma tiv no po la zi te ne sa mo za kri ti ku isto rij skog kva re nja i sa vre-
me nog sta nja na ci je, ve i za od re e nje prav ca i ci lja nje nog bu du eg raz vo-
ja. Ipak, kla si ni ru ski slo ve no fi li ko ji nam ov de slu kao uzor za od re-
e nje autoh to ni zma u po tra zi za zlat nim do bom ni su ili iz van Isto ri je,
ve su ga iden ti fi ko va li u Ru si ji iz vre me na pre vla da vi ne Pe tra Ve li kog. U
tom po gle du, oni su bi li kon zer va tiv ci ko ji su in si sti ra li na oi vlja va nju (u
na ro du ou va nih) na e la, in sti tu ci ja i vred no sti ko je su, pre ma nji ho vom
uve re nju, po sto ja le u pro lo sti pre uvo e nja de struk tiv nih za pad nja kih
re for mi. Struk tur no sli no sta no vi te for mu li sa li su oni broj ni ru mun ski
mi sli o ci ko ji su u se lja tvu, se o skim in sti tu ci ja ma i na i nu i vo ta iden ti fi-
ko va li ru mun sku na ci o nal nu po seb nost ko ju ugro a va ju sa vre me na ur ba na
kul tu ra, (unu tra nji i spo lja nji) stran ci i ka pi ta li sti ka in du stri ja li za ci-
ja. Upr kos (ge ne ra cij skim i ide o lo kim) raz li ka ma
99
autoh to ni sti su bi li
je din stve ni u oce ni da je ru mun stvo naj pot pu ni je ova plo e no i sa u va no
u se lja tvu, te da ono pred sta vlja osnov stva ra nja sa mo svoj ne na ci o nal ne
kul tu re
100
. Ipak, kao i ru ski slo ve no fi li, za go vor ni ci ru mun skog po seb nog
pu ta i autoh to ne kul tu re za sno va ne na agrar nom na sle u su o a va li su se
s pro ble mom da, iz van et no gra fi je, fol klo ri sti ke i te o lo kih ras pra va o pra-
vo sla vlju, for mu li u vi zi ju po li ti kog i so ci jal nog si ste ma ko ji bi za do vo ljio
nji ho vu te nju ka auten ti no u. Ve po mi nja ni Nae Jo ne sku je 1937. go di-
ne for mu li sao op e obri se jed nog izo la ci o ni sti kog po li ti kog pro gra ma:
98
Vi de ti: And zej Wa lic ki, The Sla vop hi le Con tro versy: Hi story of a Con ser va ti ve
Uto pia in Ni ne te enth-Cen tury Rus sian Tho ught, Clar de ron Press, Ox ford 1975.
99
Pr vu ge ne ra ci ju autoh to ni sta pred sta vlja la je mladina oku plje na 1863. go di-
ne oko li sta Ju ni mea predvena Ma jo re sku om (Ti tu Ma i o re scu, 18401917), knji-
ev nim kri ti a rem i fi lo zo fom ko ji je tvr dio da su pre u ze te za pad ne in sti tu ci je u Ru mu-
ni ji sa mo for ma bez sa dr i ne (for me f r fond), te se za la gao za or gan ski raz voj
ru mun skog dru tva. Ni ko lae Jor ga je pred vo dio gru pu oko knji ev nog a so pi sa S m-
n to rul (Se ja, 19011910), po ko me je ime no van pra vac Se man to ri zam ko ji ve
u svom ime nu (se ja nje, sa e nje zr na) upu u je na agrar nu kul tu ru kao osnov ru mun-
stva. Na re li gij skoj kom po nen ti kao klju noj za for mi ra nje i odr a nje ru mun skog
iden ti te ta in si sti ra li su or to dok si sti oku plje ni oko a so pi sa Mi sao (Gndirea), pred-
vo e ni te o lo gom i pe sni kom Ni i fo rom Kra ji ni cem (Nic hi for Kra i nic, 18891972).
100
Pre ma naj u ti caj ni jem ru mun skom fi lo zo fu L. Bla gi (Lu cian Bla ga, 1895
1961): Se lo ni je pa lo u is ku e nje da bu de uvu e no u isto ri ju ko ju stva ra ju dru gi iz nad
na ih gla va. Ono je sa u va lo sop stve nu ed nost i osta lo ne do dir nu to u svo joj auto no-
mi ji ko ju joj je si ro ma tvo i mi to lo gi ja da ro va lo, e ka ju i vre me ka da e slu i ti kao
vr sti osnov auten ti ne ru mun ske isto ri je (1937; cit. pre ma: Ver dery 1991: 5657).
STUDIJE I OGLEDI
149 Ka kvu dr av nu po li ti ku sad pred la e mo?... Jed nu sa svim re vo lu ci o nar nu po li-
ti ku ko ja pre po ru u je: odva ja nje od svet ske po li ti ke; za tva ra nje u sop stve-
ne gra ni ce to je mo gu e pot pu ni je; raz ma tra nje ono ga to je re a li sti no za
Ru mu ni ju; pri vre me no re du ko va nje na eg stan dar da i vo ta na re a li sti an ni vo;
po sta vlja nje te me lja za ru mun sku dr a vu se lja ke struk tu re kao je di ne for me
u ko joj mo e mo istin ski i ve ti s ob zi rom na ka rak te ri sti ke na e pri ro de i je di-
ne ko ju mo e mo pri me ni ti ka ko bi omo gu i li da ener gi ja na e na ci je za i sta i
pot pu no uro di plo dom (cit. pre ma: Ver dery 1991: 48).
Pa ra dok sal no, pro gram sko za la ga nje za izo la ci o ni sti ku po li ti ku vo di-
lo je ka stva ra nju no vog sa ve zni tva sa Si la ma oso vi ne, a tra ga nje za sop-
stve nim auten ti nim po li ti kim si ste mom okon a lo se po zi va njem na
ita li jan ski i ne ma ki uzor to ta li tar ne dr a ve. S dru ge stra ne, ide o lo gi ja
or to dok si zma, ko jom je na ci ja iz jed na e na sa pra vo sla vljem, su o a va la
se sa te ko a ma iz jed na a va nja hri an ske uni ver zal no sti sa na ci o nal nim
par ti ku la ri te tom, te opa sno u od pa da u je res et no fi li zma. Eli ja de o vim
kon cep tom ko smi kog hri an stva ove te ko e su uma nje ne ru mun-
sko pra vo sla vlje je dis tan ci ra no od vi so kih for mi isto rij skog hri an stva
(vi zan tij sko-ru ske tra di ci je i dog mat ske ue no sti) i, pre ko svog se lja kog
sup stra ta, do ve de no u ve zu sa ar haj skom re li gi o zno u pri mi tiv nog
o ve ka. Na taj na in, Eliade je na ci o nal nu spe ci fi ku osna io nje nom
iden ti fi ka ci jom sa mit sko-ar he tip skim sa dr a jem ko smi ke re li gi je. Isto-
vre me no, ve zu ju i tu re li gi o znost za pro to i sto ri ju, on je u ru mun skom
se lja tvu (= na ci ji) mo gao iden ti fi ko va ti no si o ca svo je vr sne pro du e ne
pra i sto ri je ko ja se opi re stra ho vla di mo der ne Isto ri je. U tom po gle du,
on je bio znat no ra di kal ni ji od onih autoh to ni sta ko ji su, po put slo ve no-
fi la, svoj ideal si tu i ra li u isto rij skom vre me nu. Jer, od ba ci va njem isto ri ci-
sti kog dis kur sa (ko ji raz voj shva ta kao kon ti nu i ra nu, suk ce siv nu sme nu
isto rij skih epo ha), Eli ja de je svoj nor ma tiv ni kon cept ru mun stva mo ga
da iz me sti iz van Isto ri je, da ju i mu van vre men ski sta tus. Ono za nje ga ima
on to lo ki, a ne isto rij ski sta tus i zna e nje, jer je re o jed nom atem po ral-
nom kon cep tu (ar he ti pu ili pla to nov skoj ide ji) ko ji, de li mi no sa u van
u se o skoj kul tu ri, pred sta vlja nor mu sa ko jom tre ba uskla di ti po je di na-
nu i ko lek tiv nu eg zi sten ci ju. Za ostva re nje tog ci lja ni je do vo ljan po li ti ki
kon zer va ti vi zam ko jim se ob na vlja ju i ti te vred no sti i in sti tu ci je iz isto rij-
ske pro lo sti za jed ni ce, ve je neo p hod na ra di kal na spi ri tu al na re vo lu ci ja
ko jom bi po je din ci i na ci ja po na vlja njem ova plo ti li nor ma tiv ni atem po-
ral ni ar he tip. Ta kva re vo lu ci ja ne zna i kre ta nje ka vi oj fa zi evo lu ci o-
ni sti ki shva e nog so ci jal nog i isto rij skog raz vo ja, ve ci kli ni po vra tak na
pri mor di jal no, iskon sko sta nje pre pa da u Isto ri ju. Za nje no raz u me va-
nje va ni je nam je Eli ja de o vo po i ma nje struk tu re i funk ci ja mi ta i re li gi-
o zno sti ar haj skog o vek, ne go po zna va nje so ci jal nih i po li ti kih dok tri na
sa vre me no sti.
150
Isto ri ar fa i zma Ju din Ve ber je u stu di ji o ru mun skoj de sni ci oce nio
da je Ko dre a nu ov po kret po mno go e mu bio bli i kar go kul tu ne go po li-
ti kom po kre tu fa i sti kog ti pa (We ber 1965: 524). Ti me je na gla en cen-
tral ni zna aj re li gij skih ka rak te ri sti ka tog po kre ta kul ta pre da ka, smr ti i
r tve, mi sti ke ve ze sa Bo gom i ve re u vas krs na ci je za ko ga su so ci jal na
i po li ti ka pi ta nja bi la se kun dar na i re i va sa mo u okvi ru to tal ne spi ri-
tu al ne re vo lu ci je. Ima ju i u vi du Eli ja de o vu re va lo ri za ci ju re li gi o zno sti
ar haj skog o ve ka i ko smi kog hri an stva, mo e mo za klju i ti da nje go va
sklo nost ka Gvo zde noj gar di ni je bi la sa mo pro la zna i slu aj na bi o graf ska
epi zo da.
Literatura
Al len, Do u glas. 1988. Eli a de and Hi story. Jo ur nal of Re li gion, 68(4): 545565.
1998. Myth and Re li gion in Mir cea Eli a de. New York: Ro u tled ge.
2011. Eli a des Le gacy 25 Years La ter: A Cri ti cal Tri bu te. In ter na ti o nal Jo ur nal on Hu ma ni stic
Ide o logy, Cluj Uni ver sity Press, 4(2): 1528.
Ber ger, Adri a na. 1994. Mir cea Eli a de: Ro ma nian Fa scism and the Hi story of Re li gi ons in the
Uni ted Sta tes, u: Nancy Har ro witz (prir.), Ta in ted Gre at ness: An ti se mi tism and Cul tu-
ral He ro es, str. 5174. Phi la delp hia: Tem ple Uni ver sity Press.
Bi li u , Ionu Flo rian. 2007. The Phi lo sop her and Ort ho do xism: An In qu iry in to the Et hnic
On to logy of Nae Ione scu, Stu dia Uni ver si ta tis Pe tru Ma i or, str. 175200. Trgu
Mu re.
Brown, Ro bert F. 1981. Eli a de on Ar cha ic Re li gi ons: So me Old and New Cri ti cisms. Stu di es in
Re li gion / Sci en ces Re li gi e u ses, 10(4): 42949.
Bru ba ker, Ro gers. 1996. Na ti o na lism re fra med. Na ti on hood and the na ti o nal qu e sti on in the
New Euro pe. Cam brid ge: Cam brid ge Uni ver sity Press.
Cain, Seymo ur. 1989. Mir cea Eli a de, the Iron Gu ard, and Ro ma nian An ti-Se mi tism, Mid stre-
am [25 No vem ber 1989]: 2731.
Ca li ne scu, Ma tei. 2002. The 1927 Ge ne ra tion in Ro ma nia: Fri endships and Ide o lo gi cal Cho i-
ces (Mi hail Se ba stian, Mir cea Eli a de, Nae lo ne scu, Euge ne lo ne sco, E. M. Ci o ran). East
Euro pean Po li tics and So ci e ti es, 15(3): 649677.
Carp, M. 2000 [1946]. Ho lo ca ust in Ro ma nia: Fact and Do cu ments on An ni hi la tion of Ro ma-
nian Jews, 1940-1944, prir. A. L. Si mon, prev. Sean Murphy. Sa fety Har bor: Si mon
Pu bli ca ti ons.
Co dre a nu, Cor ne liu. 1970 [1937]. A Few Re marks on De moc racy, u: Step hen Fischer-Ga la ti
(prir.), Man, Sta te and So ci ety in East Euro pean Hi story, str. 327330. Pra e ger.
2003. For my Le gi o na ri es. Ma drid: Edi tu ra Li ber ta tea.
Du bu is son, Da niel. 2006. Twen ti eth Cen tury Mytho lo gi es: Dumzil, Lvi-Stra uss, Eli a de, (tran-
sla ted by Mart ha Cun ning ham). Lon don: Equ i nox Pu blis hing.
Eli a de, Mir cea. 1959. Co smos and Hi story: The Myth of the Eter nal Re turn. New York: Har per
and Brot hers.
1967. Ione scu, Nae (18901949), Encyclo pe dia of Phi lo sophy, 2
nd
Edi tion (Do nald M. Bor-
chert, edi tor in chi ef), Vol. 4: 742. Thom son Ga le.
1970. Mit i zbi lja. Za greb: Ma ti ca hr vat ska (pre vod sa fran cu skog Aspects du Mythe, Mir na
Cvi tan i Ljer ka Mif ka).
1972. Let ter to Ger shom Scho lem, u: Du bu is son 2006: 277280.
1998a. Auto bi o graphy, I: 1907-1937. Jo ur ney East, Jo ur ney West (Tran sla ted from the Ro ma-
nian by Mac Lin scott Ric ketts). Uni ver sity of Chi ca go Press.
STUDIJE I OGLEDI
151 1998b. Auto bi o graphy, Vo lu me II: 19371960. Exi les Odyssey (Tran sla ted from the Ro ma nian
by Mac Lin scott Ric ketts). Uni ver sity of Chi ca go Press.
2007. Mit o vje nom po vrat ku (pre vod s fran cu skog Lji lja na No va ko vi). Za greb: Na kla da
Je sen ski i Turk.
2010. The Por tu gal Jo ur nal. New York: SUNY Press.
Eli ja de, Mir a. 1986. Sve to i pro fa no, (pre vod s fran cu skog Zo ran Sto ja no vi). No vi Sad: Knji-
ev na za jed ni ca No vog Sa da.
2008. Pre pi ska iz me u Mir e Eli ja dea i Jo a na Ku li ja nua, Tre i pro gram 139140: 331346.
El lwo od, Ro bert. 1999. The Po li tics of Myth: A Study of C. G. Jung, Mir cea Eli a de, and Jo seph
Camp bell. Al bany: Sta te Uni ver sity of New York Press.
Fis her, Ela i ne. 2010. Fa scist Scho lars, Fa scist Scho lar ship: The Qu est for Ur-Fa scism and the
Study of Re li gion, u: Ch. We de meyer and W. Do ni ger (prir.), Her me ne u tics, Po li tics, and
the Hi story of Re li gi ons: The Con te sted Le ga ci es of Jo ac him Wach and Mir cea Eli a de, str.
261284. Ox ford: Ox ford Uni ver sity Press.
Gin zburg, Car lo. 2010. Mir cea Eli a des Am bi va lent Le gacy, u: Ch. We de meyer and W. Do ni-
ger (prir.), Her me ne u tics, Po li tics, and the Hi story of Re li gi ons: the Con te sted Le ga ci es of
Jo ac him Wash and Mir cea Eli a de, str. 307323. Ox ford Uni ver sity Press.
Grif fin, Ro ger. 1991. The Na tu re of Fa scism, Lon don: Pin ter.
2002. The Pri macy of Cul tu re: The Cur rent Growth (Or Ma nu fac tu re) of Con sen sus wit hin
Fa scist Stu di es. Jo ur nal of Con tem po rary Hi story, 37(1): 2143.
2003. Shat te ring Crystals: The Ro le of Dre am Ti me in Ex tre me Right-Wing Po li ti cal Vi o-
len ce. Ter ro rism and Po li ti cal Vi o len ce, 15(1): 5795.
2007. Mo der nism and Fa scism: The Sen se of a Be gin ning un der Mus so li ni and Hi tler. Lon don:
Pal gra ve Mac mil lan.
Grot ta nel li, Cri sti a no. 2005. Fru it ful De ath: Mir cea Eli a de and Ernst Jnger on Hu man Sac ri-
fi ce, 1937-1945. Nu men, 52(1): 116145.
Hitchins, Ke ith. 1994. Ru ma nia, 18661947. Ox ford Hi story of Mo dern Euro pe, Ox ford Uni-
ver sity Press.
1995. Ort ho do xism: Po le mics over Et hni city and Re li gion in In ter war Ro ma nia, u: I. Ba nac
and Ch. Ver dery (prir.), Na ti o nal Cha rac ter and Na ti o nal Ide o logy in In ter war Eastern
Euro pe. New Ha ven: Yale Rus sian and East Euro pean Pu bli ca ti ons.
Ionaid, Rad. 1990. The Sword of the Ar chan gel: Fa scist Ide o logy in Ro ma nia, (Tran sla ted by
Pe ter He i negg). Bo ul der: East Euro pean Mo no graphs, no. CCXCII.
Ione sco, Eugne. 1998. Pre sent Past, Past Pre sent: A Per so nal Me mo ir, tran sla ted from the
French by He len La ne. New York: Da Ca po Press.
Ior dac hi, Con stan tin and Balzs Trencsnyi. 2003. In Se arch of a Usa ble Past: The Qu e sti on of
Na ti o nal Iden tity in Ro ma nian Stu di es, 19902000. East Euro pean Po li tics and So ci e-
ti es, 17(3): 415453.
2004. Cha ri sma, Re li gion, and Ide o logy: Ro ma nian In ter war Le gion of the Ar chan gel Mic-
hael, u: John Lam pe and Mark Ma zo wer (prir)., Ide o lo gi es and Na ti o nal Iden ti ti es, str.
1953. Bu da pest: CEU Press.
2010. Com pa ra ti ve Fa scist Stu di es. An In tro duc tion, u: C. Ior dac hi (prir.), Com pa ra ti ve
Fa scist Stu di es: New Per spec ti ves, str. 150. New York: Ro u tled ge.
, . . 2008. , : Ex Nord Lux.
Judt, Tony. 2005. Post war: A Hi story of Euro pe sin ce 1945. New York: Pen guin Press.
- , A. 2007. : , , . :
r.
Li ve ze a nu, Iri na. 1995. Cul tu ral Po li tics in Gre a ter Ro ma nia: Re gi o na lism, Na tion-bu il ding, and
Et hnic Strug gle 19181930. It ha ca: Cor nell Uni ver sity Press.
2006. Ro ma nias Cul tu ral Wars: In tel lec tual De ba tes abo ut the Re cent Past. Was hing ton: The
Na ti o nal Co un cil for Eura sian and East Euro pean Re se arch.
152 Ma nea, Nor man. 1998. The In com pa ti bi li ti es: Ro ma nia, the Ho lo ca ust, and the re di sco ve red
wri ter. The New Re pu blic, 218(16): 3237.
Ma ri, Sre ten. 1986. Pred go vor, u: Eli a de 1986: 748.
Mos se, Ge or ge. 1966. In tro duc tion: The Ge ne sis of Fa scism. Jo ur nal of Con tem po rary Hi story,
1(1): 1426.
Ol son, Carl. 2011. The Ten sion bet we en Scho lar ship and Po li tics: A Con si de ra tion of the
Le gacy of Eli a de, In ter na ti o nal Jo ur nal on Hu ma ni stic Ide o logy (Cluj Uni ver sity Press),
4(2): 2941.
Ote a nu, An drei. 2004. Mir cea Eli a de bet we en Po li ti cal Jo ur na lism and Scho larly Work.
Ar che us, VI II(14): 323340.
Payne, Stan ley. 1995. A Hi story of Fa scism, 19141945. Ma di son: The Uni ver sity of Wi scon sin
Press.
Pe tre scu, Cri sti na and Dra go Pe tre scu. 2007. Ma ste ring vs. Co ming to Terms with the Past: A
Cri ti cal Analysis of Post-Com mu nist Ro ma nian Hi sto ri o graphy, u: Nar ra ti ves Un bo-
und: Hi sto ri cal Stu di es in Post-Com mu nist Eastern Euro pe, prir. So rin An to hi, Balzs
Trencsnyi and Pter Apor), str. 311408. Bu da pest: CEU Press.
Pe treu, Mar ta. 2011. Jo ne sko u oe voj ze mlji. Vr ac: KOV (pre vod sa ru mun skog u ra Mi o i-
no vi).
Pin to, Antnio Co sta. 2011. In tro duc tion: Fa scism and the Ot her -isms, u: A. C. Pin-
to(prir.), Ret hin king the Na tu re of Fa scism Com pa ra ti ve Per spec ti ves. Lon don: Pal gra ve
Mac mil lan.
Ren nie, Bryan. 1996. Re con struc ting Eli a de: Ma king Sen se of Re li gion. Al bany: Sta te Uni ver sity
of New York Press.
Ric ketts, Mac Lin scott. 1988. Mir cea Eli a de: The Ro ma nian Ro ots, 19071945, I-II. Bo ul der:
East Euro pean Mo no graphs, no. 248.
2008. Mir cea Eli a de and the Ter ror of Hi story: An ti-Hi sto ri cism and the Hi story of Re li gi-
ons. In ter na ti o nal Jo ur nal on Hu ma ni stic Ide o logy, 1(2): 1536.
2010. Tran sla tors Pre fa ce, u: Eli a de 2010: ix-xii.
Sn du le scu, Va len tin. 2007. Sac ra li sed Po li tics in Ac tion: the Fe bru ary 1937 Bu rial of the
Ro ma nian Le gi o nary Le a ders Ion Mo ta and Va si le Ma rin. To ta li ta rian Mo ve ments and
Po li ti cal Re li gi ons, 8(2): 259269.
2008. Ta ming the Body: Pre li mi nary Con si de ra ti ons Re gar ding the Le gi o nary Works
Camp System (19331937). Hi sto ri cal Year bo ok, str. 8594. Buc ha rest: Hi story In sti-
tu te, no. 5.
Stren ski, Ivan. 1989. Fo ur The o ri es of Myth in the Twen ti eth Cen tury. Lon don: Mac mil lan.
Su ru giu, Ro mi na. 2009. Nae Ione scu on De moc racy, In di vi du a lity, Le a der ship and Na tion:
Phi lo sop hi cal (re)so ur ces for a right wing ide o logy. Jo ur nal for the Study of Re li gi ons
and Ide o lo gi es, 8(23): 6881.
Tur ca nu, Flo rin. 2010. So ut he ast Euro pe and the Idea of the Hi story of Re li gi ons in Mir-
cea Eli a de, u: Ch. We de meyer and W. Do ni ger (prir.), Her me ne u tics, Po li tics, and the
Hi story of Re li gi ons: the Con te sted Le ga ci es of Jo ac him Wash and Mir cea Eli a de, str.
241260. Ox ford Uni ver sity Press.
Tur da, Ma ri us. 2005. New Per spec ti ves on Ro ma nian Fa scism: The mes and Op ti ons. To ta li ta-
rian Mo ve ments and Po li ti cal Re li gi ons, 6(1): 143150.
Ver dery, Kat he ri ne. 1991. Na ti o nal Ide o logy un der So ci a lism: Iden tity and Cul tu ral Po li tics in
Ce a u e scus Ro ma nia. Ber kley: Ca li for nia Uni ver sity Press.
Vi stri, Ro bert. 2004. Hi tler i Ho lo ka ust, (pre vod s en gle skog: Alek san dar B. Ne delj ko vi).
Be o grad: Ale xan dria Press..
Vo lo vi ci, Leon. 1991. Na ti o na list Ide o logy and An ti se mi tism. The Ca se of Ro ma nian In tel lec-
tu als in the 1930s, (tran sla ted from Ro ma nian by Ch. Kor mos). Ox ford: Per ga mon
Press.
We ber, Eugen. 1965. Ro ma nia, u: Hans Rog ger and Eugen We ber (prir.). The Euro pean Right:
A Hi sto ri cal Pro fi le, str. 501574. Ber ke ley: Uni ver sity of Ca li for nia Press.
STUDIJE I OGLEDI
153 We ber, Eugen. 1966. The Man of the Ar chan gel. Jo ur nal of Con tem po rary Hi story, 1(1):
101126.
Wi e sel, Elie. 2004. Fi nal Re port, In ter na ti o nal Com mis sion on the Ho lo ca ust in Ro ma nia;
(Pre si dent of the Com mis sion: Elie Wi e sel; ed. Tu via Fri ling, Ra du Ioanid, Mi hail E.
Ione scu). Iai: Po li rom.
, . 1999. : - ., -
, 4: 151208. http://ma ga zi nes.russ.ru/ino stran/1999/4/la bir.html).
2001. , (Bu na Ve sti re, 17.12.1937),
: i , no19; http://www.na ti o na lism.org/brat stvo/
opric hnik/19/eli a de.htm
Mi lan Su bo ti
MIRCEA ELIADE: ESCAPE FROM THE TERROR OF HISTORY
Sum mary
Star ting from the bi o grap hi cal fact that Mir cea Eli a de in his for ma ti ve years had sympat-
hi ze Ro ma nian fa sci stic mo ve ment Le gion of Ar chan gel Mic hael, in this ar tic le sa me
aspects of cor re la tion bet we en the o re ti cal works of the well-known hi sto rian of re li gi ons
and fa sci stic ide o logy are the ma ti ze. De e ming Eli a des ca se an exam ple of mo re ge ne ral
phe no me non pro pen sity of so me in ter war in tel lec tu als to the right and left ex tre mist
mo ve ments the aut hor po ints out on the so cial and po li ti cal con text of de ba tes abo ut
this ca se in the post-com mu nist Ro ma nia. In ac cor dan ce with the Grif fins con cept of the
ge ne ric fa scism the Iron Gu ard un der stu died as a spe ci fic spi ri tual mo ve ment that
se eks ra di cal re con struc tion and re birth or ga ni cally con ce i ved na tion. Stres sing the
im por tan ce of so me re li gi o us cha rac te ri stics of the mo ve ment cult of an ce stors, sac ri fi ce,
de ath, mysti cal con nec tion to God and fa ith in the re sur rec tion of na tion the aut hor
shows that Eli a des re va lu a tion of the ar cha ic re li gion can be cor re la ted with the Le gions
ide o logy. Using Eli a des con cept of the Ter ror of Hi story, we can con clu de that at tac-
hment of this hi sto rian of re li gi ons to ide o logy of Ro ma nian fa scism was not me rely ac ci-
den tal and tran si tory bi o grap hi cal epi so des.
Key Words: Eli a de, fa scism, Iron Gu ard, re li gion, ide o logy.
154
IVA DRAKI VIANOVI*
DVA SIMPTOMA BAROKA
U ovom tek stu autor ka pre po zna je dva simp to ma ba ro ka (ter min alu di ra na
u ve nu Vel fli no vu re e ni cu iz knji ge Re ne san sa i ba rok) u sli kar stvu vi so ke re ne-
san se: kja ro sku ro teh ni ku i po stu pak otva ra nja po te za ki i ce oku po sma tra a. U
da ljem to ku stu di je autor ka pra ti raz voj ova dva e da re ne san se ta ko zva ne simp-
to me u ba rok nom sli kar stvu, po seb no u sli kar stvu Pi te ra Pa u la Ru ben sa, Fran sa
Hal sa, Rem bran ta van Raj na i Di je ga Ve la ske za.
Klju ne re i: este ti ka, sli kar stvo, simp tom, re ne san sa, ba rok, otvo re na for ma.
Hajn rih Vel flin (He in rich Vlfflin) je u isto ri ji este ti ke po znat kao mi sli lac
ko ji je na pra vio pre ci znu raz li ku iz me u li kov ne este ti ke re ne san se i li kov-
ne este ti ke ba ro ka. Vel flin je ome io i de fi ni sao estet ski pro stor ba ro ka i
na i nio od ba rok nog este ti ku ka te go ri ju u pra vom smi sli te re i, ka te go ri ju
pri me nji vu ka ko na pret hod ne epo he i sti lo ve (he le ni zam, go ti ka...), ta ko i
na po to nje (im pre si o ni zam). Nje go ve pre ci zne di stink ci je iz me u li ne ar nog
i sli kar skog, po vr in skog i du bin skog, mno tve nog i je din stve nog, ja snog i
ne ja snog, za tvo re ne i otvo re ne for me, u ko ji ma pr vo od re e nje pred sta vlja
estet sku ka rak te ri sti ku re ne san se, a dru go estet sku ka rak te ri sti ku ba ro ka,
po sta le su gla so vi te i ugra di le se i poj mov no i ter mi no lo ki u ka te go ri jal ni
apa rat sa vre me ne este ti ke. Po seb no je zna aj no pre po zna va nje ta ko zva ne
otvo re ne for me kao klju ne ka rak te ri sti ke ba rok ne li kov ne este ti ke, a na in
na ko ji je Vel flin od re dio ovaj po jam nu di mo gu nost da se na tra gu nje go-
vog raz mi lja nja po e jo ko ji ko rak da lje. Di na mi zam Vel fli no ve otvo re ne
for me an kar lo Ma jo ri no (Gi an car lo Ma i o ri no) pre po zna je kao pro ces
for mu, to je iz u zet no ko ri sno i preg nant no ter mi no lo ko re e nje.
1
* Filoloki fakultet (Beograd); e-mail: ivadraskicvicanovic@gmail.com.
1
G. Ma i o ri no, The Cor nu co pian Mind and the Ba ro que Unity of Arts, The Pensyl-
vania Sta te Uni ver sity Press, 1989.
AUTOR: -, , 1965
UDK: 75.034.4
7.01
Izvorni nauni rad
STUDIJE I OGLEDI
155
Da kle, ono po e mu je Hajn rih Vel flin s pra vom ostao u ven je ste
pre ci zi ra nje raz li ka iz me u re ne san se i ba ro ka i pri da va nje dig ni te ta i zna-
a ja ba rok nom kao ta kvom.
Ali u Vel fli no vom is tra i va nju po sto ji ta ko e je dan ma nje na gla en,
prem da ne i ma nje za ni mljiv tok ko ji nam uka zu je na po ve za nost re ne san-
se i ba ro ka i na pro iz la e nje ba rok nog iz bit nih li kov no-estet skih od red-
ni ca re ne san se. To je onaj seg ment Vel fli no vog is tra i va nja ko ji su, i ni se,
ana li ti a ri i isto ri a ri este ti ke za ne ma ri li.
Na i me, pa nji i ta o ca Vel fli no vih Osnov nih poj mo va isto ri je umet no sti
mo e da pro mak ne i nje ni ca da pr vi ele ment Vel fli no vih pa ro va ko ji funk ci-
o ni u kao di stink tiv ne od red ni ce re ne san se i ba ro ka onaj ko ji se od no si na
re ne san su je ste pro dukt ve ra no re ne san sne li kov ne este ti ke i da pred sta-
vlja ra no re ne san sni opa aj ni mo del. U stva ri, Vel fli no va te za da po sto je dve
raz li i te bild for men, kla si na i ba rok na, ko je su, s jed ne stra ne, kon ci pi ra ne
kan ti jan sko-fi dle rov ski kao tran scen den tal ne (kao apri or na svoj stva o ve-
ko ve sve sti), a s dru ge stra ne isto ri zo va ne, pa se sme nju ju u vre me nu (to je
Vel fli nov ori gi nal ni do pri nos tu ma e nju Fi dle ro vog poj ma opa a ja), od no si
se na su pr ot sta vlja nje ra no re ne san snog opa aj nog mo de la ba rok nom.
Si tu a ci ja je dru ga i ja ka da je o vi so koj re ne san si re: ona se pre po zna je
kao ko lev ka su tin skih ka rak te ri sti ka ba rok nog, to je upra vo seg ment Vel-
fli no ve este ti ke ana li ze ko ji nas u ovom tre nut ku za ni ma.
U stu di ji Re ne san sa i ba rok, u ve noj kao i po mi nja ni Osnov ni poj mo vi
isto ri je umet no sti, Hajn rih Vel flin ka e sle de e:
Ne mo gu pri hva ti ti da u Ri mu po sto ji ta ko zva na ka sna re ne san sa, znam sa mo
za za ka sne le re ne san si ste, ali nji ma za lju bav ne mo e mo ure di ti za seb no stil sko
raz do blje. Vi so ka re ne san sa se ne raz vi ja u spe ci fi nu ka snu umet nost, ve od
vr hun ca put vo di ne po sred no u ba rok. Ta mo gde se po ka zu je ne to no vo, tu
je simp tom pred sto je eg ba rok nog sti la.
2
Na pr vi po gled ova re e ni ca mo e iz gle da ti ne ve ro vat no. Ka ko da iz
umet no sti ve dr og i spo koj nog po sto ja nja na i jim sa vr e nim tvo re vi na-
ma ne na la zi mo ni ta to bi bi lo te ko ili spu ta no, ne spo koj no ili uz ne mi-
ru ju e
3
, ka ko Vel flin sjaj no od re u je umet nost re ne san se, mo e di rekt no i
ne po sred no pro i za i ba rok, sti lo biz za ro, ca pric ci o so, stra va gan te, ko ji od li-
ku je kr e nje pra vi la i dra bez o bli nog?
4
Sa ma eti mo lo gi ja re i ba ro co,
ko ja s jed ne stra ne uka zu je na lo gi ku fi gu ru ba ro co iz raz pro tiv re nog,
a s dru ge na fa mo zni bi ser ne pra vil nog, elip sa stog ob li ka, su ge ri e da je
ba rok no ne lo gi no, ne pra vil no, bez o bli no i uz ne mi ru ju e.
2
Hajn rih Vel flin, Re ne san sa i ba rok, Iz da va ka nji ar ni ca Zo ra na Sto ja no vi a,
No vi Sad 2000, 39.
3
Ibid., 20.
4
Ibid.
156
Ka ko, da kle, po ve za ti dva ova ko opre na sti la? Na ko ji na in bi zar no,
bez o bli no i uz ne mi ru ju e pro iz la zi iz ve dr og, smi re nog i urav no te e nog?
Hajn rih Vel flin je us peo da pre po zna tu ve zu i da uka e na ne ko li ko
sme ro va pro iz la e nja ba rok nog iz vi so ke re ne san se, i me je kom pe tent no
do ka zao svo ju te zu. Sma tram, me u tim, da ni je is cr pao sve mo gu no sti
ove po ja ve do kra ja i da se mo e na sta vi ti hod pu tem ko ji je on na zna-
io. Dru gim re i ma, po sto je jo ne ki bit ni aspek ti pro iz la e nja ba rok nog iz
vi so ke re ne san se i na me ra mi je da uka em na njih u ovom tek stu.
Go vo re i o uti sku kre ta nja kao o jed noj od klju nih od li ka ba ro ka i
ana li zi ra ju i iz van red no na in na ko ji se li kov nim sred stvi ma po sti e
uti sak kre ta nja, Vel flin u jed nom tre nut ku ka e:
Ov de [mi sli na ba rok] je sve u ma sa ma, i ro ko i ras pli nja va ju e, a kon tu ra je sa mo
ovla na zna e na ne si gur nim, po no vlje nim po te zi ma, ili je sa svim iz o sta vlje na.
Ne sa mo po je di na ni ob lik, ve i kom po zi ci ja u ce li ni, ra la nje na je pre-
ma ma sa ma sve tlog i tam nog... U pri ro di sve tlo sti i sen ke je ve sa dr an ve o ma
na gla en mo me nat kre ta nja. Dok je ogra ni e na li ni ja si gur no vo di la oko, ta ko
da je ona, sle de i jed no sta van tok mo gla bez na po ra da ob u hva ti fi gu ru, ov de
ga na sve stra ne ra su to kre ta nje sve tlo sne ma se vu e ova moona mo, uvek sve
da lje. Nig de ne ma gra ni ce, ne ka kvog za vr et ka, na sve stra ne je pri sut no sa mo
na do la e nje i i e za va nje...
5
Vel flin je, da kle, pre po znao iz o sta vlja nje kon tu re kao onu od li ku
ba rok nog li kov nog sti la ko ja u estet skom pro sto ru vi zu el nog nu di uti sak
kre ta nja. U ovom seg men tu nje go va ana li za bez sum nje spa da u vr hun ske
do me te sa vre me ne evrop ske este ti ke.
Ali ono to Vel flin ni je ui nio, a to po sto ji na zna e no u sa moj nje go-
voj stu di ji, to je uka zi va nje na re ne san sno po re klo ba rok nog iz o sta vlja nja
kon tu re. On, do du e, po mi nje Le o nar da da Vin i ja (Le o nar do da Vin ci)
kao oca sve tlo tam nog,
6
ali ak ce nat sta vlja na nje go vo kra ljev ski si gur no
vo e nje ko je je u ru ci li ni je.
7
Vel flin u stva ri in si sti ra na pre tra ja va nju li ni je
kod Le o nar da ko ja je re ci div ra ne re ne san se, a ne na no vi ni i zna a ju kja ro
sku ro (chi a ro scu ro sve tlo tam no) teh ni ke. Dru gim re i ma, ne uka zu je na
kja ro sku ro kao na bi tan simp tom ba ro ka. ta vi e, pre ne bre ga va i sa mog Da
Vin i ja i nje go vu opo me nu sli ka ri ma iz Trak ta ta o sli kar stvu
8
da ne ogra-
ni a va ju for mu li ni ja ma
9
i tvr di da je ono na ta je Le o nar do mi slio stvar
teh ni ke,
10
a ne su ti ne.
5
Ibid., 31.
6
Hajn rih Vel flin, Osnov ni poj mo vi isto ri je umet no sti,Ve se lin Ma sle a, Sa ra je vo
1965, 31.
7
Ibid., 32.
8
L. Da Vin i, Trak tat o sli kar stvu, Kul tu ra, Be o grad 1953.
9
Vel flin, Osnov ni poj mo vi isto ri je met no sti, 52.
10
Ibid., 52.
STUDIJE I OGLEDI
157
Ja bih, na pr o tiv, uva i la Da Vin i je vu iz ja vu i ak ce nat sta vi la na no vum
ko ji je kja ro sku ro uisti nu bio u sli kar stvu. Ta ko e mi slim da kja ro sku ro
ni je pu ka teh ni ka, ve su tin ski nov po stu pak vi zu e li za ci je i da je Le o nar do
upra vo u pri me ni ovog po stup ka mno go bli i ba ro ku ne go ra noj renesansi.
Pod se am i ta o ca na Vel fli no vu tvrd nju da gde se po ka zu je ne to
no vo (u vi so koj re ne san si), tu je simp tom pred sto je eg ba rok nog sti la.
11
Pre ma na em mi lje nju, ona no vi na u li kov nom sti lu vi so ke re ne san-
se ko ja je iz ne dri la je dan od simp to ma (ka ko to Vel flin zo ve) ba rok nog
sti la iz o sta vlja nje kon tu re i otva ra nje for me upra vo je li kov ni po stu pak
Le o nar da da Vin i ja, po znat pod na zi vom chi a ro scu ro. To je pr vi seg ment
li kov no sti od dva ko ja pre po zna jem u ovom ra du (o dru gom e bi ti re i
na knad no), onaj iz ko jeg se di rekt no i ne po sred no raz vio ba rok.
Li kov ni po stu pak kja ro sku ro Le o nar do da Vin i pr vi put pri me nju-
je na svo joj sli ci iz ra nog fi ren tin skog pe ri o da Po klo nje nje mu dra ca te se
mo e re i da je Le o nar do vo Po klo nje nje mu dra ca ina u gu ra ci ja no vog na i-
na ka ko li kov nog for mi ra nja, ta ko i po sma tra nja ob li ka. Za to?
Kja ro sku ro po stup kom pred met je li kov no ob li ko van ta ko to po ste-
pe no iz ra nja iz ta me, iz sen ke, u sve tlost, naj for mi ra ni ji je onaj deo fi gu re
ko ji je naj vi e pro et sve tlo u, upra vo ona ko ka ko to i bi va u pri ro di; kon-
tu ra kao ta kvih ne ma, a for ma pred me ta se po sti e ni zom sup til no ni jan si-
ra nih va le ra ko ji nam omo gu u ju da na sli ka ni pred met-fi gu ru vi di mo kao
da iz ra nja iz sen ke u sve tlost. For ma, po to je sve tlo u ob li ko va na, po sta je
funk ci ja sve tlo sti.
Ka ko ta no uoa va Hajn rih Vel flin, iz o sta vlja nje kon tu re i otva ra nje
for me je upra vo ona taj na u li kov nom po stup ku ko ja su ge ri e uti sak kre ta-
nja na sli ci. Ali iz o sta vlja nje kon tu re i otva ra nje for me kja ro sku ro po stup-
kom ima ju jo je dan li kov no preg nan tan re zul tat. Na i me, ovaj na in kja-
ro sku ro mo de lo va nja iz o sta vlja njem kon tu re ko ja je u li kov nom smi slu
gra ni ca, pre gra da iz me u fi gu ra na sli ci, da je li ko vi ma sa svim spe ci fi no
li kov no je din stvo. Li ko vi kao da se pre ta pa ju je dan u dru gi, za ma glje ne su
gra ni ce ta mo gde pre sta je jed na fi gu ra a po i nje dru ga. Za to je kja ro sku ro
me tod ko jim se po sti e vr hun sko je din stvo i ce lo vi tost kom po zi ci je: li ko vi
na sli ci su jed no i to ne sa mo u li kov nom po gle du jed no, ve su da ti iz jed na
i opa e ni iz jed na oni su i on to lo ki jed no.
Li ko vi onih ko ji su do li na po klo nje nje na sli ci Po klo nje nje mu dra ca
po ja vlju ju se pred na ma kao da iz ra nja ju iz mra ka ne bi a u sve tlost po sto-
ja nja. to vi e sve tlo sti pri ma ne ki lik, to vi e do bi ja ob lik. For ma je u pra-
vom smi slu funk ci ja sve tlo sti. Kon tu re ko ja de fi ni e lik kod Le o nar da, sen-
su stric to, ne ma, jer nje ne ma ni u pri ro di stva ri. Kon tu ra je je dan od na i na
vi zu el nog sna la e nja, sre i va nja vi zu el nih uti sa ka i for mi ra nja pred me ta.
11
Vel flin, Re ne san sa i ba rok, 11.
158
Le o nar du da Vin i ju kon tu ra kao na in de fi ni sa nja ob li ka vi e ni je neo-
p hod na. Ni zom va le ra on po sti e po ste pen pre la zak fi gu re iz ta me na sve-
tlo; uko li ko je ne ki deo fi gu re vi e oba sjan sve tlo u, uto li ko je njen ob lik
ja sni je od re en, raz go vet ni ji je; uko li ko je fi gu ra pri mi la ma nje sve tlo sti
i for ma je neo d re e na, ne ja sna i ima ten den ci ju da se ras to i u amo rf no.
Pre la zi iz me u amo rf nog i for mi ra nog, tam nog i osve tlje nog, ni su na gli,
ve bla gi i po ste pe ni; na oj ul noj per cep ci ji, na em vi du, po sta je do stu-
pan po ste pe ni pre la zak amo rf nog u mor fe, bez o bli nog u ob lik, kao iz raz i
funk ci ja sve tlo sti. For ma se na taj na in otva ra, li e na, ta vi e oslo bo e na
kon tu re, ko ja joj vi e ni je po treb na, ko ja je sa mo spu ta va. Kao otvo re na
for ma, ona im pli ci ra pro ces, kre ta nje, bre me ni ta je zbi va njem ko je nu di
na oj ul noj opa aj no sti. Mi, na i me, po ste pe ni pre la zak amo rf nog u mor fe
vi di mo kao pro ces pre ta ka nja bez o bli nog u ob lik.
Jo jed na za ni mlji va fi lo zof ska im pli ka ci ja kja ro sku ro po stup ka je ste
ob je di nja va nje stva ra la kog pro ce sa umet ni ka i stva ra la kog pro ce sa pri-
ro de. Na i me, u pri ro di sve tlost stva ra vi dlji vi svet u do slov nom smi slu re i.
Na a mo vi zu el nog opa a nja u pot pu no sti je omo gu e na i osmi lje na
sve tlo u. Sve to je po gle du do hvat no, svi klju ni aspek ti vi dlji vo sti, je su
funk ci ja sve tlo sti: ob lik, ko ji for mi ra sve tlost a ras ta e sen ka, on to lo ki je, u
do me nu vi zu el ne per cep ci je, za sno van na sve tlo sti; bo ja, ko je za na u per-
cep ci ju ne ma uko li ko ne ma sve tlo sti; i naj zad ne po sred ni opa aj sve tlo-
sti, ono to pre po zna je mo kao va le re, ska lu osve tlje no sti u vi dlji vom sve tu,
igru sve tlo sti i sen ke u vi dlji vom sve tu. Bo ja, ob lik i ve li i na, pak, in di rekt-
no su funk ci je sve tlo sti e ga ni smo ne po sred no i nu no sve sni u sa mom
ak tu per cep ci je.
To su, me u tim shva ti li Le o nar do da Vin i i maj sto ri ba ro ka ko ji su
na sle di li su ti nu kja ro sku ro li kov nog po stup ka i omo gu i li i na ma da raz-
u me mo i vi di mo.
Kja ro sku ro li kov ni prin cip, da kle, pre ma na em mi lje nju, oslo ba a-
njem ob li ka od kon tu re pred sta vlja pro hod u stva ra la ki po sao pri ro de.
Ba ti ni ci li kov nog do me ta kja ro sku ro teh ni ke Le o nar da da Vin i ja,
ko ju pre po zna je mo kao je dan od klju nih simp to ma ba rok nog u vi so koj
re ne san si, su maj sto ri ba rok nog sli kar stva; iz dvo ji la bih u ovom tre nut ku
Pi te ra Pa u la Ru ben sa (Pi e ter Paul Ru bens) Rem bran ta van Raj na (Rem-
brandt van Rhyn) i Di je ga Ve la ske za (Di e go Ve la zqu ez)
Sva tro ji ca umet ni ka su na tra gu ot kri va nja i kon sti tu i sa nja otvo re ne
li kov ne for me, for me ko ja ne sa mo da uka zu je na pro ces, kre ta nje i zbi-
va nje u stva ra la tvu pri ro de i u umet ni kom stva ra la tvu, ve i sa ma, na
ni vou re cep ci je, po sta je pro ces, kre ta nje i zbi va nje.
Ru ben so va ana li za od no sa sve tlo sti i sen ke ide prav cem ko ji je u Po klo-
nje nju mu dra ca na zna io Le o nar do da Vin i. Su sret sve tlo sti i sen ke na
Ru ben so vim sli ka ma ne do i vlja va mo vi e kao pot pu nu su pr ot nost pu nog
STUDIJE I OGLEDI
159
osve tlje nja i ne do stat ka osve tlje nja. Ru ben so va sen ka je pro e ta sve tlo u i
ona, kao i ob lik i bo ja, po sta je funk ci ja sve tlo sti, to je an ti ci pa ci ja na i na
na ko ji e sve tlost vi de ti i raz u me ti Di je go Ve la skez.
Uzmi mo za pri mer Ru ben so vu sli ku Po di za nje kr sta: tam ne du bi ne
sen ke pro e te su sve tlo u ko ja ih for mi ra i uvla i u pri zor na sli ci; sen-
ka pi je, gu ta sve tlost ko ja joj po ma e da po pri mi ob lik i za do bi je vi zu el-
no po sto ja nje, dok s dru ge stra ne ofo r mlje ni ob li ci na to plje ni sve tlo u,
po dr a ni i osmi lje ni sen kom, iz ra nja ju iz nje; i bli sta vo osve tljen ob lik i
sup til na ta ma ko ja mu po ma e, pro e ti su je din stve nom sup stan com sve-
tlo u.
I kom po zi ci ja je kod Ru ben sa iz li ve na sve tlo u. Mlaz sve tlo sti vu e
nam po gled i od re u je mu pra vac na sli ci Po di za nje kr sta kon kret no
di ja go nal no na vi e. Osve tlje ni sna ni tor zo o ve ka ko ji po di e krst, usled
te i ne kr sta i Hri sto vog te la na kr stu nag nut ka po sma tra u, da je uti sak
ne sta bil no sti, za lju lja no sti, pro do ra kom po zi ci je ka na ma, ka re ci pi jen tu.
i tav pri zor kao da ru i okvir u ko ji je sme ten, ob ru a va ju i se ka po sma-
tra u.
Ru ben so vo tu ma e nje kja ro sku ro teh ni ke fi lo zof ski je mo da naj preg-
nant ni ja kom po nen ta Ru ben so vog sli kar stva za to to uka zu je na di ja lek ti ku
od no sa sve tlo sti i sen ke u ko joj jed na upu u je na dru gu a obe pred sta vlja ju
i ra tio cog no scen di i ra tio es sen di jed na dru goj.
U de lu Rem bran ta van Raj na sa sta ju se dva klju na mo men ta ba rok-
nog sli kar stva mo me nat Ka ra va o vog li kov nog po stup ka s jed ne stra ne,
od no sno, ka ko to for mu li e er men Ba zen (Ger main Ba zin) onog na i na
ra da da se lik iz vla i u gro-plan i is tak ne su ro vo u bo nog osve tlje nja.
12

Ba zen du ho vi to i ta no upo tre blja va od re e nje su ro vo za u ve no ka ra va-
ov sko bo no osve tlje nje, ve ro vat no zbog nje go ve oso bi ne da nam ne u mit-
no do a ra unu tra nju isti nu li ka ili pri zo ra na ko ji je upe re no i mo me nat
fla man skog Ru ben so vog raz u me va nja sen ke ne kao ta me li e ne sve tlo sti,
ko ja je pu ki ne do sta tak, pri va ci ja u od no su na sve tlost, ve sen ke ko ja je
na to plje na i osmi lje na sve tlo u i ko ja je, kao ta kva, u pot pu no sti for ma i
funk ci ja sve tlo sti.
Mo da se ar Rem bran to vog sli kar stva za sni va upra vo na fu zi ji ova
dva po stup ka. S jed ne stra ne, nje go ve sli ke, kao i Ru ben so ve, pro di ru u
okol ni pro stor, osmi lja va ju ga i da ju mu in to na ci ju to je ona va ri jan ta
otva ra nja for me ka da li kov na for ma nu di vi zu el ni uti sak pro ce sa i zbi va-
nja; s dru ge stra ne, Rem bran to vo de lo na sle u je naj u zbu dlji vi ju oso bi nu
ka ra va i zma me ta fi zi ki na boj su sre ta sve tlo sti i sen ke; u Rem bran to vom
slu a ju, su sre ta ko ji je i me u sob no pro i ma nje sve tlog i tam nog. Uti sak je
u osno vi ka ra va ov ski dra ma zbi va nja po stig nu ta je su da rom sve tlo sti i
12
Ger main Ba zin, Ba rok i ro ko ko, Ju go sla vi ja, Be o grad 1975, 88.
160
sen ke, ali ov de ople me nje na di ja lek ti kom sve tlo-tam nog, od no sno pro i-
ma njem sen ke sve tlo u.
Kja ro sku ro Le o nar da da Vin i ja za do bi ja u ovom tre nut ku se ver nja-
kog ba rok nog sli kar stva, u de lu Rem bran ta van Raj na, svo ju iz ra zi to eks-
pre siv nu di men zi ju.
Dru gi simp tom ba ro ka ko ji smo na ja vi li u pret hod nom iz la ga nju,
na stao u vi so koj re ne san si, je ste, pre ma na em mi lje nju, teh ni ka otva ra nja
po te za ki i ce po gle du po sma tra a; kao i kja ro sku ro po stu pak, u funk ci ji je
ka ko otva ra nja for me, ta ko i su ge sti je po kre ta na sli ci. Vi nov nik ovog dru-
gog simp to ma je maj stor sa se ve ra Ita li je Ti ci ja no Ve e li (Ti zi a no Ve cel li)
po znat kao Ti ci jan (Ti zian).
Ti ci jan, ko ji je bio iz u zet no du gog bi o lo kog i sli kar skog ve ka, raz vi jao
se u prav cu raz ot kri va nja sli kar skog po stup ka oku po sma tra a. Ve zre li
Ti ci jan ne kri je po te ze ki i ce ko ji ma je na no e na bo ja; na pr o tiv, on ih na
por tre tu Pa pe Pa vla III i po seb no na svom po znom de lu Hrist s tr no vim
ven cem nu di oku po sma tra a, ui va ju i u tom raz ot kri va nju sli kar ske taj-
ne. Tom slo bod ni jom sli kar skom teh ni kom, teh ni kom ko ja otva ra po tez
ki i com i po ka zu je ga, Ti ci jan je do bio mno go: pre sve ga, po sti gao je do i-
vljaj spon ta ni te ta kom po zi ci je; na i me, oba po me nu ta re mek-de la, iako sli-
ka na uljem, ima ju ne po sred nost ski ce. Za tim je otva ra njem po te za ki i ce
po gle du po sma tra a, Ti ci jan po sti gao di na mi ku zbi va nja na sli ci. Teh ni ka
slo bod nih, raz ot kri ve nih po te za na u de san na in pod sti e uti sak rit ma i
po kre ta na sli ci.
Da kle i je dan i dru gi simp tom ba ro ka ima ju isti re zul tat do vo de do
in ten zi vi ra ne ilu zi je kre ta nja.
Na pre le pom, uz bu dlji vom Hri stu s tr no vim ven cem, Ti ci jan spa ja teh-
ni ku slo bod nih, vi dlji vih po te za ki i ce i kja ro sku ro Le o nar da da Vin i ja
lo gi an spoj, jer te dve teh ni ke su tin ski upu u ju jed na na dru gu i po dr-
a va ju jed na dru gu. Dru gim re i ma, po zni Ti ci jan spa ja u jed nom de lu oba
po mi nja na simp to ma na do la ze eg ba ro ka.
Iz sen ke iz ra nja ju ob li ci, gla va i te lo, mi i i ru ku, le a, is pup e nja ko le-
na, iz ra nja ju za hva lju ju i sve tlo sti ko jom su oba sja ni i ko ja im nu di ono to
je Don Lok (John Loc ke) na zvao se kun dar nim, su bjek tiv nim kva li te tom
bo ju, ali i ono to je na zvao pri mar nim, objek tiv nim kva li te tom ob lik.
Ve li ki umet nik Ti ci jan raz ot kri va nam jed nu od za ko ni to sti pri ro de,
jed nu di men zi ju nje ne taj ne da sve tlost stva ra vi dlji vi svet.
Ne mi nov ni spoj kja ro sku ro teh ni ke i teh ni ke slo bod nih, vi dlji vih po te-
za, dva e da sli ka nja uljem, dva simp to ma ba rok nog sli kar stva, je ste sta za
ko ja nas vo di od vi so ke re ne san se ka ba ro ku.
Me u maj sto ri ma se ver nja kog ba rok nog sli kar stva, Ti ci ja nov li kov-
ni po stu pak ot kri va nja po te za ki i ce re ci pi jen tu naj i zra zi ti je pri me nju je
Frans Hals (Frans Hals). Nje go va u ve na sli ka Ve se la pi ja ni ca raz ot kri va
STUDIJE I OGLEDI
161
nam u pu noj me ri po tez ki i com; sli ka kao da sve tlu ca i po drh ta va pred
na im oi ma na iz me ni no se ras ta u i u po te ze ulja nom bo jom i sta pa ju-
i se u vr stu for mu li ka ve se le pi ja ni ce. Ova kvim na i nom sli ka nja Hals
stva ra ilu zi ju da je sli ka ura e na br zim, di na mi nim po te zi ma, to da je uti-
sak ne po sred no sti, i vo sti i rit ma sli ke, a ro li ju ko ju obi no nu di ski ca, a
po zna to je da Frans Hals ne sa mo da ni je sli kao br zo, ve se sa ti ma mu io
nad svo jim plat ni ma; ta ko e nas uvla i u stva ra la ki pro ces raz ot kri va ju i
umet ni ki po stu pak pred na im oi ma; sa mim ak tom re cep ci je po sma tra
po sta je i ue snik, od no sno sa u e snik umet ni kog stva ra nja, i me se stva ra-
la ki akt i akt re cep ci je ob je di nju ju u jed noj i i.
I naj zad, umet nik u i jem su sli kar skom opu su na ve le le pan na in
za i ve la oba simp to ma ba ro ka ko ji su ge ri u po kret i otva ra nje for me
iz o sta vlja njem kon tu re i otva ra nje for me raz ot kri va njem po te za ki i ce od
ko jih je for ma sat ka na Di je go Ve la skez.
Sli no Ti ci ja nu, Ve la skez se vid no me nja i raz vi ja kao umet nik od svo-
je ra ne fa ze ka po znoj od Vo do no e iz Se vi lje ka Ve ne ri pred ogle da lom i
Dvo r skim da ma ma (Las Me ni nas). U stva ri, de lo nje go ve po zne fa ze za sni-
va se na fi lo zo fi ji kja ro sku ro prin ci pa i na li kov nom po stup ku otva ra nja
po te za ki i ce oku po sma tra a to je za po eo Ti ci jan u vi so koj re ne san si i
na sta vio i pri me nji vao u ho land skom ba ro ku Frans Hals. Ve la skez e lu cid-
no ob je di ni ti ova dva ele men ta, do da ju i im ve ne ci jan skoru ben sov ski
sen zi bi li tet za bo ju.
Sa zre va ju i kao sli kar i oi gled no ve ba ju i i raz vi ja ju i svo ju opa aj nu
spo sob nost, Ve la skez po i nje da uvi a (i ui nas da vi di mo) da fi gu re ni su
ogra ni e ne ja snim i pre ci znim kon tu ra ma ko je odva ja ju sve tlost od sen ke
ve se stva ra ju i ras tva ra ju, for mi ra ju i ras ta u kroz slo bod nu igru i me u-
sob no pro i ma nje sve tlo sti i sen ke.
Na gla so vi toj Ve la ske zo voj sli ci Las Me ni nas (Dvo r ske da me, Mla de ple-
mi ke) vi di mo da je sve tlost on to lo ki prin cip ob li ka i bo je. Fi gu re u pr vom
pla nu zde sna osve tlje ne su ne po sred nom, bo nom sun e vom sve tlo u
ko ja im da je for mu, ali s dru ge stra ne, bu du i pre ja ka, go to vo da e sti nom
sja ja ras ta e tu istu for mu. Ko rak iza njih, u cen tral nom de lu sli ke, in fant-
ki nja Mar ge ri ta i dvo r ki nje ne po sred no po red nje, pri mi le su ko li i nu sve-
tlo sti ko ja je op ti mal na za po ja vlji va nje for me.
Di ja lek ti ka od no sa sve tlo-tam no je prin cip ob li ko va nja; Ve la skez kao
da do da je jed nu bit nu isti nu neo pla ton skoj on to lo gi ji sve tlo sti: sve tlost
je ste bi e, po sto ja nje, ali sen ka, ta ma, ni je ni ta vi lo (ne bi e); sen ka je, s
jed ne stra ne, na to plje na sve tlo u ko ju je ap sor bo va la, a s dru ge, ona omo-
gu u je po ja vlji va nje ob li ci ma ko ji bli sta ju od sve tlo sti.
In fant ki nja Mar ge ri ta Te re za je sva sat ka na od igre sve tlo sti i sen ke.
Kon tu ra nig de ne ma, svi su ob li ci pro dukt pre ta pa nja sve tlo sti i sen ke jed ne
u dru gu, od no sno zgu nja va nja sve tlo sti u de fi ni san ob lik i nje nog ras ta ka-
162
nja u okol ni za sen e ni pro stor. Oda ja u ko ju je sme ten pri zor sa in fant ki-
njom je pro stor de fi ni san igrom sve tlo sti i sen ke i ona, bu du i za ga si ti ja od
li ko va u pred njem pla nu, po dr a va i osmi lja va po nu e ni pri zor.
Ve la ske zo va ana li za ra znih mo du sa sve tlo sti ne po sred ne, od ra e ne,
di fu zne za i sta je im pre siv na. Ta va ni ca pro sto ri je, zi do vi ukra e ni ve li kim
plat ni ma, pred sta vlja ju jed no ma gli a sto tka nje sve tlo sti i sen ke, od no sno,
u ovom slu a ju, sen ke na to plje ne, na dah nu te di fu znom sve tlo u ko ja se u
njoj ras tva ra. Sve tlost, kao Pro tej, uzi ma na se be raz li i te li ko ve, zgu nja va
se i ras tva ra for mi ra ju i vi dlji vi svet.
Iz po lu sen ke u dru gom pla nu iz ra nja ju lik sa mog umet ni ka, nje gov
fa mo zni auto por tret, u ogle da lu od ra e ni por tre ti kra lja i kra lji ce, dvo je
lju di iz prat nje ma le in fant ki nje i a rob ni lik u osve tlje nom okvi ru vra ta u
dnu sli ke an ti pod pri zo ru u pr vom pla nu i ve le maj stor ski vr hu nac li kov-
nog umet ni kog po stup ka: prin cip od ko je ga se po lo sve tlost je or ga ni-
zo va na fi gu ra, po za di na je sen ka za o tren je u svo ju su pr ot nost jer je lik u
dnu sli ke ob li ko van ta mom, bi e i prin cip or ga ni za ci je nje go ve fi gu re je ste
sen ka, dok je po za di na ble ta va sve tlost ko ja ra za ra i ras ta e for mu.
Ve la skez je po ao od pred njeg pla na gde je sve tlost for ma i uob li e ni
li ko vi su od nje sat ka ni, a po za di na je ta ma ka zad njem pla nu gde se sve-
tlost pro tej ski pro met nu la u po za di nu, ne ga ci ju ko ja omo gu u je li ku od
sen ke zgu snu tom i for mi ra nom, da se, za hva lju ju i njoj, po ja vi. Ta igra sve-
tlo sti vu e nam po gled u pro stor sli ke i vo di ga od pred njeg pla na ka du bi ni
od sve tlo sti for me do sen ke for me, od sve tlo sti bi a do sve tlo sti ne bi a,
ali ne bi a ko je je nu an uslov svo joj su pr ot no sti za po sto ja nje con di tio
es sen di ali i cog no scen di, kao ru no a le po ti kod Av gu sti na i zlo do bru kod
Lajb ni ca (Le ib niz).
Po seb na ar Ve la ske zo vog sli kar stva je u pri me ni teh ni ke slo bod nog
po te za ki i com ko ji je otvo ren i do stu pan oku po sma tra a. An ti ci pi ra ju-
i im pre si o ni zam, Ve la skez nam ot kri va taj nu stva ra la kog umet ni kog
po stup ka i mi, ka da se pri bli i mo plat nu, vi di mo ka ko je for ma sat ka na
od po je di na nih po te za ki i com od ko jih sva ki ima dig ni tet sa mo stal nog,
po seb nog en ti te ta. I opet smo uvu e ni u jed nu sup til nu li kov nu igru, di ja-
lek ti ku od no sa mr lje ulja ne bo je i for me: mr lje bo je for mi ra ju ob lik i ras-
ta u ga, po gled kli zi uz i niz po tez ki i com, te vi di mo ka ko ob lik na sta je
sje di nja va njem po je di na nih, upo se blje nih mr lja bo je ali se, s dru ge stra ne,
u njih ras ta e. Re ci pi jent je na ovaj na in u pot pu no sti uvu en u pro ces
na stan ka umet ni kog de la i svo jom opa aj nom mo i ue stvu je u nje mu.
Oba ova li kov na po stup ka iz o sta vlja nje kon tu re od re e ne li ni jom, tj.
ob li ko va nje po mo u sve tlo sti i sen ke i otva ra nje kao va ri jan ta de mi sti fi ka-
ci je teh ni ke sli ka nja upo se blja va njem mr lja bo je na ne tih ki i com, u funk ci-
ji su li kov nog i on to lo kog je din stva umet ni kog de la. Oba su e da vi so ke
re ne san se i simp to mi, od no sno klju ne ka rak te ri sti ke na do la ze eg ba ro ka.
STUDIJE I OGLEDI
163
Pra te i nji hov raz voj, pra ti mo ve le lep ni hod vi zu el nog iz ra za re ne san se ka
vi zu el nom iz ra zu ba ro ka.
Literatura
G. Bazin, Barok i rokoko, Jugoslavija, Beograd, 1975.
L. Da Vini, Traktat o slikarstvu, Kultura, Beograd, 1953.
G. Maiorino, The Cornucopian Mind and the Baroque Unity of Arts, The Pensylvania State
University Press, 1989.
H. Velflin, Osnovni pojmovi istorije umetnosti, Veselin Maslea, Sarajevo 1965.
H. Velflin, Renesansa i barok, Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia, Novi Sad, 2000.
Iva Draki Vianovi
TWO SYMPTOMS OF BAROQUE
Summary
In this article author identifies two symptoms of baroque (alluding to famous Velflins
sentence in his book Renaissance and Baroque) in high renaissance painting: chiaro-
scuro technique and procedure of opening paint brushs moves to the recipients eye. The
paper goes on to trace the growth of these two renaissances offsprings, so called symp-
toms in baroque painting, especially in the painting of Rubens, Hals, Rembrandt and
Velazquez.
Key words: aesthetics, painting, symptom, renaissance, baroque, open form
164
DRAGANA JEREMI-MOLNAR I ALEKSANDAR MOLNAR*
MITSKI SVET PROLOSTI I MUZIKA: OPOZICIJA
IZMEU UBERTA I VAGNERA U ADORNOVOJ
RANOJ TEORIJI MUZIKE**
Auto ri se u lan ku ba ve ra nim na pi si ma Te o do ra Ado r na o mu zi ci Fran ca u ber ta
i Ri har da Vag ne ra. Ado r no je obo ji cu kom po zi to ra tre ti rao kao umet ni ke ko ji su
okre nu ti ka mit skom sve tu pro lo sti. Vag ne ro va mu zi ka bi la je, pre ma Ado r no vom
mi lje nju, i da lje or gan ska, ali bez isti ni tog od no sa pre ma objek ti vi te tu;
u ber to va frag men ti ra na mu zi ka tre ba lo je da se uje zgri u kri stal ne struk tu re
ko je su bi le spo sob ne da ot kri va ju isti nu o frag men ti ra nom objek ti vi te tu
mo der nog (ka pi ta li sti kog) sve ta. Zbog to ga je Ado r no pre fe ri rao u ber to vu mu zi-
ku, a nje nu ori jen ta ci ju ka mit skom sve tu per ci pi rao kao sko ro uto pij sku al ter na ti-
vu pro pa sti mo der ne kul tu re; Vag ne ro va mu zi ka, i ni lo mu se, kao da je za ple te na
u di ja lek ti ku pro sve ti telj stva i Ado r no je bio upo ran u uka zi va nju na opa sne i ar haj-
ske si le na ci o na li sti ke mi to ma ni je kao na nje ne ko re ne. Pa ipak, na kon to je raz-
vio te o ri ju pro sve ti telj stva, Ado r no je po stao sve stan ne do sta ta ka vla sti tih na sto ja-
nja da u ber to vu i Vag ne ro vu mu zi ku su pr ot sta vi na mit skom tlu i pre stao je da
iz vo re u ber to ve mu zi ke pre po zna je u bez o pa snoj ver zi ji mit skog sve ta pro lo sti.
Klju ne re i: Te o dor Ado r no, Franc u bert, Ri hard Vag ner, mit, mu zi ka, ide o lo gi ja
Ka da je u lan ku u bert (1928) im pli cit no na ba cio te zu da je pro gre si ja
frag men ta ci je mu zi ke for me u mu zi ci mo der ne epo he uslo vlje na objek-
AUTOR: -, , 1974
AUTOR: , , 1963
UDK: 78.071.1:14 .
78.071.1 .
78.071.1 .
Izvorni nauni rad
* Dragana Jeremi-Molnar, Fakultet muzike umetnosti (Beograd), e-mail:
admolnar@sbb.rs
Aleksandar Molnar, Filozofski fakultet (Beograd), e-mail: admolnar@sbb.rs
** Rad je nastao u okviru projekata Identiteti srpske muzike u svetskom kultur-
nom kontekstu (br. 177019), koji se realizuje na Katedri za muzikologiju Fakulteta
muzike umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu, i Izzovi nove drutvene
integrcije u Srbiji: koncepti i kteri (179035), koji se realizuje na Institutu za socio-
loka istraivanja Univerziteta u Beogradu Filozofskog fakulteta. Oba projekta podr-
ava Ministarstvo prosvete i nauke Republike Srbije.
STUDIJE I OGLEDI
165
ti vi te tom (Ado r no 2004d: 13747), Te o dor Ado r no (The o dor Ado r no) je
po sti gao dva ci lja: pr vi, eks pli cit ni i po zi tiv ni, da pro na e tle na ko jem
bi (da ljim ra kur som na a nr pot pu ri ja) mo gao da us po sta vi ve zu iz me u
stva ra la tva Fran ca u ber ta (Franz Schu bert) i Ar nol da en ber ga (Ar nold
Schnberg), i dru gi, im pli cit ni i ne ga tiv ni, da iz no vo u spo sta vlje ne ve ze
iz me u dvo ji ce kom po zi to ra ko je je sim pa ti sao uklo ni Ri har da Vag ne ra
(Ric hard Wag ner). Ado r na su na ova kvo po stu pa nje na ve li pre vas hod no
ide o lo ki raz lo zi. u ber ta i en ber ga je, pre ma nje go vom mi lje nju, po ve-
zi va lo to to su obo ji ca, na vod no, ose a li ras pa da nje objek ti vi te ta (iz ra-
e ni je, na rav no, po et kom XX ne go po et kom XIX ve ka) i to su to ose a-
nje uti snu li u mu zi ku for mu kroz ko ju su se kao kom po zi to ri iz ra a va li;
Vag ner je, sa svim su pr ot no, bio ger ma no man in di fe ren tan spram sud bi ne
objek ti vi te ta i zbog to ga (valj da, per def fi ni ti o nem) ni je mo gao da uzme
ue a u pro ce su frag men ta ci je mu zi ke for me. Mla di Ado r no je, da kle,
na sto jao o e mu re i to sve do i la nak u bert da u ber ta, kao i en-
ber ga, iz u zme iz ro man ti ar skog po kre ta i da nji ho vo stva ra la tvo, ba kao i
nji ho vu sen zi bil nost za objek ti vi tet, us po sta vi s onu stra nu ro mantizma.
Ado r no vo ra no dis tan ci ra nje od Vag ne ra ot kri va lo je, ujed no, i nje-
go vu sprem nost da u ne e mu ipak od stu pi od nje go vog, ta da jo ne pri-
ko sno ve nog, ido la i auto ri te ta, Ar nol da en ber ga. en ber go vo okre ta nje
Sta rom za ve tu, Sve den bor gu i Ba hu je, sa svim ne sum nji vo, ve pro iz ve lo
Ado r no vo ne ra zu me va nje i ne sla ga nje, ali ih on do 1928. go di ne nig de ni je
iz ra zio. Na en ber go vo (ide o lo ki in to ni ra no) di vlje nje pre ma Vag ne ru (v.
Je re mi-Mol nar i Mol nar 2009b: 105 i da lje) Ado r no, me u tim, ka ko po ka-
zu je tekst u bert, ni je mo gao da ne re a gu je. ta vi e, Ado r no je u svo-
jim ra nim avan gar di sti kim raz vr sta va nji ma po ku ao da afi r mi e u ber tov
zna aj za raz voj do de ka fo ni je mo da po naj vi e zbog to ga da bi de za vu i sao
en ber go ve na po re da se sa mo po i ma kao po to mak ro man ti a ra pred vo e-
nih Vag ne rom. U to me su mu od po mo i bi li di ho to mi ja Vag ne ro ve (bilj-
ko li ke) or gan ske i u ber to ve kri stal ne mu zi ke for me, ko ju je uveo u
lan ku u bert, po tom pro ble ma ti za ci ja (spe ci fi no shva e nog) pot pu ri ja
i, na po slet ku, ka te go ri ja lu ta li ce. Me u tim, i po red svih ulo e nih na po ra
da iz op ti Vag ne ra iz no ve tra di ci je ko ju je na sto jao da re kon stru i e po ve-
zi va njem u ber to vog i en ber go vog stva ra la tva, Ado r no je re la tiv no br zo
po stao sve stan to ga da je ne mo gu e go vo ri ti o frag men ta ci ji for me u mu zi-
ci mo der ne epo he, a za o bi i de lo Ri har da Vag ne ra.
1
1
Di sku si ja o to me da li je Vag ne ro va mu zi ka amo rf na, bez form na, ne kon zi-
stent na itd. ras plam sa la se ve u XIX ve ku. Iako ta di sku si ja ni do da nas ni je za vr e na,
ni je ni ma lo spo r no da je sve ono to je Ado r no sma trao frag men tar no u en ber go ve
mu zi ke for me na ja vlje no po naj pre u Vag ne ro voj mu zi ci. Ka ko je svo je vre me no pri-
me tio Karl Dal ha us (Carl Dahlha us), svo jom lajt mo tiv ski iza tka nom mu zi kom Vag ner
je za po eo da su spen du je sve te melj ne ka te go ri je kla si no-ro man ti ar ske tra di ci je:
166
Mi to tvor no-ana r hi sti ki di le tan ti zam
u ber to va mu zi ka po naj vi e je pri vu kla mla dog Ado r na zbog to ga to je on
u njoj pri me tio ne to to je pro tu ma io kao na ja vu en ber go vog avan gar di-
zma. U u ber to vom, na vod no, bes pre dra sud nom pri hva ta nju da je din stve-
no umet ni ko de lo ne po sto ji, kao i u sprem no sti da svo je te me skru u je
u kri stal ne struk tu re i us kra u je im istin ski raz voj, Ado r no je pre po znao
mu zi ki na pre dak ne u po re di vo va ni ji od onog ko ji su na i ni li ro man-
ti a ri. Me u tim, na pred nost u ber to ve mu zi ke ni je bi la ta ko uo lji va
sa vre me ni ci ma, a nje noj kon tro verz no sti su u me u vre me nu do pri ne li i
po ku a ji da se pre zer vi ra u jed nom ta ko tri vi jal nom an ru kao to je pot-
pu ri. Me u tim, sma trao je Ado r no, ni je bi lo ni ma lo slu aj no to je u pot-
pu ri ji ma XIX ve ka u ber to ve te me su sti zao usud ve nog po na vlja nja: ve
su i sa me kri stal ne struk tu re u ko ji ma su na sta ja le pred o dre di le nji ho vu
ne u ko re nje nost, bez vre me nost i mit sku dis tan ci ra nost u od no su na sve to
je i vo, to se raz vi ja i to ura sta u i re sklo po ve. Kao i raz gled ni ce, ko je su
na sta le u gra an skoj kul tu ri XIX ve ka i na ko ji ma su pej sa ne in ten ci je
[...] de mon ski iz o pa e no od ra a va le ide ju jed ne bez vre me ne mit ske re al-
no sti, ta ko su i pot pu ri ji bi li bez vre me na u se bi (Ado r no 2004d: 13747
13748)
2
i uvla i li su u se be te me onih mu zi kih de la ko ja su, po put u ber-
to vih, ima la su tin ski frag men tar nu for mu. A upra vo za to to se svo jim
kri stal nim struk tu ra ma pre po ru i va la pot pu ri ju, u ber to va mu zi ka ni je
mo gla da ima ni ka kve ve ze sa Vag ne ro vom mu zi kom ko ja se opi ra la lo gi ci
pot pu ri ja jer je bi la sa zda na na dru ga i ji na in, po mo de lu or gan skog.
Ta kvo or gan sko je din stvo bi lo bi nu no te le o lo ko: sva ka e li ja bi i ni la nu nom
sle de u, a nji hov sklop bio bi po kre tlji vi i vot su bjek tiv ne in ten ci je, ko ji umi re
i i ja se re sti tu ci ja iz ve sno ne mo e po sta vi ti kao pot pu ri. Vag ne ro va mu zi ka,
stvo re na pre ma sli ci or gan skog, su tin ski ne do zvo lja va pot pu ri; do zvo lja va ga
mu zi ka Ve be ra (Ma ria von We ber) i Bi zea (Ge o r ges Bi zet), ko ji su u ber tu zbi lja
srod ni. e li je ko je tvo re pot pu ri mo ra ju me u sob no bi ti sat ka ne pre ma dru gim
za ko ni ma a ne pre ma za ko ni ma je din stva i vog (Ado r no 2004d: 13747).
e tvo ro takt nost kao fun da men tal nu pre mi su po pu lar nog kon cep ta me lo di je, funk ci-
o nal nu ko he ren ci ju ako ra da gru pi sa nih oko to nal nog cen tra ko ji je ak cen to van na
po et ku i na kra ju, har mon sko-mo tiv ski kon tra punkt, to nal no za sno va nu for mu i raz-
voj nu va ri ja ci ju mu zi kih ide ja (en berg) za sno va nu na ko re la ci ji i in ter ak ci ji te ma i
har mo ni je. I Vag ner i en berg su, su de i pre ma Dal ha u su, bi li sprem ni da ne e mu
to se pri ta je no pri bli a va lo ana r hi ji po zaj me estet ski iz gled pot pu ne kon zi stent no sti
(Dahlha us 1992: 313).
2
Naj bo lji na in da pot pu ri pro tu ma i kao su ro gat mu zi ke for me Ado r no je
pro na ao u to me da ga pro gla si za mu zi ki pan dan raz gled ni ca ma, ras pad nu tim vir tu-
el nim pej sa i ma u ko ji ma se, na me sto isto ri je, pred sta vlja bez vre me na mit ska re al-
nost (Ado r no 2004d: 13747).
STUDIJE I OGLEDI
167
Ve i sa ma i nje ni ca da je us peo u svom preg nu u kom po no va nja
or gan ske mu zi ke i da je iz be gao je di no isti ni tu mu zi ku kri stal nih
struk tu ra, Vag ne ra je, po Ado r no vom mi lje nju, uda lja va la od u ber ta, ali
je i nje go vu mu zi ku i ni la ne pri stu pa nom za for mu pot pu ri ja. Me u tim,
pri stu pom kroz pot pu ri, ko ji je tre ba lo da kon fron ti ra u ber ta i Vag ne ra,
Ado r no je u di sku si ju uveo mit, a po sred stvom mi ta je, mo da sa svim ne ho-
ti no, raz ot krio i jed nu sli nost me u nji ma: otvo re nost za mit sku re al nost.
Na taj na in je mit ui nio sa stav nim de lom i kri stal nih i or gan skih for-
mi, a u ber ta je na je dan oso ben na in iz ba cio u Vag ne ro vu or bi tu.
S ob zi rom na to da je Ado r no ipak na sto jao da u ber ta to vi e dis-
tan ci ra od Vag ne ra, a ne da mu ga pri bli i, mo rao je da se otrg ne od fo ku-
si ra no sti na pot pu ri i da u ana li zu uve de no vu dif fe ren tia spe ci fi ca. Ona je
tre ba lo da mu po mog ne da u ber to ve mi to ve pri ka e kao po zi tiv ne, re cep-
tiv ne i kva li ta tiv no dru ga i je od sta ro ger man skih mi to va ko je je Vag ner
pre te i bu dio, po sa da nju ju i ih u svo jim mu zi ko-dram skim de li ma (upor.
de talj ni je o to me: Je re mi-Mol nar i Mol nar 2004). Taj neo p hod ni kva li tet
Ado r no je ve to pro na ao u, ka ko je sma trao, ne do volj no is ko ri e noj ka te-
go ri ji lu ta li ce. U lan ku u bert, Ado r no je na pi sao da upra vo ka te go ri ja
lu ta li ce sa mo ako se dr i po da lje od Vag ne ro ve sim bo li ke omo gu a-
va du blji uvid u u ber tov mit ski svet i po ma e nam, to je naj bit ni je, da
shva ti mo isti ni tost tog sve ta, s ob zi rom na to da ga je Vag ner ka sni je sa mo
pri vid no ci ti rao (Ado r no 2004d: 13751). Ka te go ri ja lu ta li ce omo gu i la je
Ado r nu da iz ve de ko na ni za klju ak o su tin skoj ra zli ci iz me u u ber ta
i Vag ne ra: mit ski sa dr a ji je su pri sut ni u de li ma obo ji ce kom po zi to ra, ali
se do isti ne tih sa dr a ja mo e do pre ti je di no u u ber to voj mu zi ci, i to
za hva lju ju i ka te go ri ji lu ta li ce; Vag ne ro va sim bo li ka osta je bez na de no
pri ko va na za svet sta ro ger man skih mi to va, ili, dru gim re i ma, za pri vid,
a mo da ak i za la.
Ceo dis kurs o isti ni i la i u umet no sti Ado r no je, kao to je svo-
je vre me no do bro pri me tio Al breht Rit mi ler (Al brecht Ri ethmller), for-
mi rao ta ko to je pre o kre nuo He ge lo vu mi sa o nu fi gu ru to je um no, to
je zbilj sko; a to je zbilj sko, to je um no (He gel 1964: 16) u skla du sa ta da
ak tu el nim pro gra mom eks pre si o ni zma (Ri ethmller 1990: 1819). Vag-
ne ro va mu zi ka bi la je od klju nog zna a ja za taj dis kurs iz me u osta log i
zbog to ga to je Ado r nov pri stup njoj imao pret hod ni cu u spi si ma Fri dri ha
Ni ea (Fri e drich Ni etzsche), po seb no onim u ko ji ma je Ni e po sta vio pro-
blem mu zi kan ta (pod na slov Ni e o vog bor be nog spi sa Slu aj Vag ner gla sio
je upra vo Pro blem mu zi kan ta). Ni e je, na i me, bio taj ko ji je Vag ne ro vu
mu zi kant sku de lat nost ve pro ce nji vao sa sta no vi ta nje go ve spo sob no-
sti za ob ma nji va nje, za la ga nje i za sta vlja nje u slu bu van mu zi kih ci lje va
(Ri ethmller 1990: 1819). Ado r no je, hteo to ili ne, mo rao da kre ne istim
pu tem i da od lu i u ko joj e me ri sle di ti Ni ea u nje go voj kri ti ci Vag ne ra
168
kao mu zi kan ta, tj. kao kom po zi to ra ko ji u svo joj mu zi ci da je tek pri vid
objek ti vi te ta ili ga ak ide o lo ki pre pa ri ra u la.
Is po sta vi lo se da je Ado r no Ni e o vu kri ti ku Vag ne ra za o trio, do da ju-
i joj mark si sti ke sa dr a je i pro na la ze i kri te ri jum raz li ko va nja isti ne i
pri vi da u gu bit ku je din stva umet ni kog de la, ko je je na stu pi lo s ne stan-
kom kla si ci zma i, to je mno go va ni je, sa us po sta vlja njem li be ral nog ka pi-
ta li zma (na kri li ma Fran cu ske re vo lu ci je).
3
Isti ni to je u XIX ve ku (a,
mo glo bi se do da ti, i u XX ve ku) kom po no vao sa mo onaj stva ra lac ko ji je,
po put u ber ta, pri hva tao i nje ni cu da ne po sto ji je din stve no umet ni ko
de lo, ba kao ni po mi re no (or gan sko) dru tvo, i da se hlad no a i skru-
e nost objek ti vi te ta mo gu iz ra zi ti sa mo kroz jed na ko hlad ne i skru e ne
mu zi ke kri stal ne struk tu re. Pri vi di ma se ba vio onaj kom po zi tor ko ji je,
po put Vag ne ra, ide o lo ki te io da pro na e or gan ske na do met ke za po sr-
nu li objek ti vi tet
4
i da u la noj isto ri ji (te le o lo gi ji) pro na e pri be i te od
onog mit skog sve ta s ko jim se u bert hra bro su o io. Ka kav god bio u ber tov
mit ski svet (i ta god ga za de si lo u pot pu ri ji ma), po nje mu se mo glo lu ta ti,
a kroz lu ta nje se mo gla i sa zna va ti isti na; Vag ne ro va or gan ska mi to ma ni-
ja je, obr nu to, bi la ne pri stu pa na za istin sku re flek si ju i mo gla je, ba kao i
me du za ste fi gu re pot pu ri ja, sa mo da re pr o du ku je gra an sku la.
Ali, di le ma ti me ni je raz re e na: tre ba lo je usta no vi ti ta je bi lo to to je
i ni lo isti ni to sni po ten ci jal lu ta nja po kri stal nim struk tu ra ma, a za ta
su (pri vid no) or gan ske tvo re vi ne osta le za tvo re ne. Su de i pre ma Ado r-
nu, to su bi le sa me te me ili, pre ci zni je, nji ho va spo sob nost da iz ra ze unu-
tar vre men sku su bjek tiv nu di na mi ku. Te me ko je su ima le ovu spo sob nost
no si le su isti nu objek tiv ne isto rij ske si tu a ci je (ka pi ta li zma li be ral nog u
u ber to vom, a mo no po li sti kog u Vag ne ro vom slu a ju) u ko joj su bjekt
3
Va no je is ta i da Ado r no ni je bio pri jem iv za jed nu dru gu Ni e o vu te zu iz ne-
tu u istom spi su, Slu aj Vag ner. Ni e je, za raz li ku od Ado r na, tvr dio da je Vag ner kao
kom po zi tor bio mi ni ja tu ri sta i da je za dram skim sti lom po seg nuo iz ne spo sob-
no sti za or gan sko stva ra nje (Ni etzsche 1985: 499), to za pra vo im pli ci ra da je mu zi ka
for ma nje go vih de la bi la i te ka ko frag men ti ra na. Taj deo Ni e o ve kri ti ke Vag ne ra mla-
di Ado r no ni je sma trao pla u zbil nim zbog jed no stav nog raz lo ga to je frag men ta ci ju
mu zi ke for me e leo da re zer vi e sa mo za one kom po zi to re ko ji su bi li sen zi tiv ni za
pro ces uru a va nja objek ti vi te ta. Ado r no oi gled no ni je de lio Ni e ov stav da je dram-
ski stil sam po se bi neo r gan ski. Osim to je, iz gle da, imao vi e slu ha za Vag ne ro vu
tvrd nju da je upra vo dra ma ne to or gan ski po sto je e i na sta ju e (Wag ner 2004:
1937), Ado r no je spa dao me u one ko ji su bi li sprem ni da pri hva te i Vag ne ro vu sa mo-
i den ti fi ka ci ju kao or gan ski stva ra la kog umet ni ka (Wag ner 2004: 1568; upor. i
Dahlha us 1992: 305).
4
U knji zi Po ku aj o Vag ne ru Ado r no je pi sao da je ono to se Vag ne ru i ni lo kao
or gan ski oi vlje na (be se el te) ce li na u stva ri, objek tiv no, bio tek obi ni kon glo me-
rat, ko ji je on pre u zi mao u ma te ri jal svo je mu zi ke i on da pod vr ga vao ra ci o nal no sti
teh ni ke (v. Ado r no 2004b: 10499).
STUDIJE I OGLEDI
169
osta je ve ran sa mom se bi, svo joj otu e no sti i svo joj ote e no sti (na ta je
upu i vao pod na slov ka sni je na sta le knji ge Mi ni ma mo ra lia). Ta kve te me
su po ja ve istin skih ka rak te ra; one su su tin ski ne pr o me nji ve i mo gu se
po na vlja ti uvek sa mo kao ci ta ti, is tra ja va ju i na svom par ti ku lar nom pra-
vu i pred o dre u ju i i sa mu for mu: u ber to ve for me su for me ono ga to se
jed nom po ja vi lo, a ne pro me ne iz mi lje nog, kao u slu a je vi ma u ma na i
Vag ne ra (Ado r no 2004d: 1375313754). U is ti ca nju u ber to vog in di vi du a-
li zma Ado r no je iao ta ko da le ko da ga je na zvao po bu nje ni kom i ana r-
hi stom, to je nu no pod ra zu me va lo i svo je vr stan di len tan ti zam. Onaj ko
je u mu zi ci na la zio ta ko ana r hi nu ra dost taj je mo rao bi ti di le tant; a ka da
se re vo lu ci ja vi so kom dr av ni ku ni je i ni la di le tant ski? (Ado r no 2004d:
13763).
Opis Fran ca u ber ta kao mi to tvor no-ana r hi sti kog di le tan ta ko ga sub-
ver ziv nost nu no vu e ka re vo lu ci ji, ne sa mo da je ma lo od go va rao re al no-
sti ne go se, upra vo su pr ot no, u pot pu no sti mo gao pri me ni ti na Ri har da Vag-
ne ra, ko ji je 1849. za i sta bio i po bu nje nik i ana r hi sta ka da se sprem no
uklju io, ra me uz ra me sa Ba ku nji nom, u po di za nje re vo lu ci je u Dre zde nu.
Na ova kvu pri med bu Ado r no bi, sa svim ne sum nji vo, sprem no po nu dio brz
od go vor: u mu zi kom ma te ri ja lu iona ko se ni je ma ni fe sto va lo ni ta od
re al ne li no sti kom po zi to ra, ne go sa mo nje go va su bjek tiv na slo bo da da se
su o i sa dik ta tom objek ti vi te ta. Me u tim, ka da se pri me ni na u ber ta i
Vag ne ra ova kav Ado r nov od go vor do bi ja ka ri ka tu ral ne raz me re: on su ge-
ri e da je mu zi ki ma te ri jal od kom po zi to ra stva rao ono to oni to kom
i vo ta ni su bi li, ko ri ste i se nji ho vom su bjek tiv nom slo bo dom o ko joj je
mo glo objek tiv no da se su di sa mo kroz mu zi ke struk tu re u ko ji ma se
ona se di men ti ra la. Ra kurs na sve o bja nja va ju i dik tat objek ti vi te ta u
mu zi kom ma te ri ja lu bio je jed na ko ma lo odr iv kao i ge ne a lo gi ja en-
ber go ve do de ka fo ni je u u ber to vom stva ra la tvu, i Ado r no e u na red nim
go di na ma bi ti pri nu en da re vi di ra svo je ra no shva ta nje na pred no sti
u ber to ve mu zi ke.
Kri ti ka gra an skog dru tva
Po sle 1934, pa ra lel no sa dis tan ci ra njem od opi sa ne, ide o lo ki sa svim iz ob-
li e ne sli ke Fran ca u ber ta, Ado r no je sve vi e po eo da se ba vi li no u i
de lom Ri har da Vag ne ra (to je kul mi ni ra lo knji gom Po ku aj o Vag ne ru). U
de lu tek sta Mu zi ki lo po vi, ne mu zi kal ne su di je (1934), u ko jem je ob ja-
nja vao funk ci je mo ti va unu tar ob li ka, Ado r no je po no vo upo re dio u ber-
ta i Vag ne ra, ali sa da na je dan sa svim dru ga i ji na in:
Kod u ber ta je to po la zni mo tiv u smi slu prin ci pa spro vo e nja; fik si ran kao
ta kav, on se u har mon skim pro gre si ja ma, a za tim i kroz pre me ta nje u bas, na
jed nom od naj sim fo ni ni jih me sta [na po et ku ske r ca Kva r te ta u d-mol lu] ko ja
170 uop te po sto je kod u ber ta, uvek pro men lji vo tu ma i, har mon ski va ri ra i pre-
me e u je dan ne po vra tan, po vi en, naj dra ma ti ni ji pro tok vre me na. Kod Vag-
ne ra je, to me na su prot, on [mo tiv, ili, ta ni je, mo ti vi Mi me ov mo tiv ko va nja i
mo tiv Ni be lun ga], kao sko ro sve te me Pr ste na, for ma ti van uz po mo sred sta va
po na vlja nja, bes kraj no kru e i, pa ra bo la lo e, mit ske bes ko na no sti pod zem-
nog sve ta; do du e mo di fi ko van naj ge ni jal ni je sa po ten ci ra njem di so nan ce
pri di za nju za ve se u pr vom i nu ali kao ta kav ne pr o men ljiv po put a rob ne
re i; pod vrg nut sa mo za kle tvi, a ne i raz vo ju (Ado r no 2004e: 14199).
Vag ne ro va mu zi ka je ta ko po sta la eks klu ziv ni ti tu lar onih atri bu ta ko je
je 1928. go di ne Ado r no bio vo ljan da pri pi e u ber to voj mu zi ci, na e lu
sa pod zem nim sve tom i za kle tvom kao po sled njim ba sti o nom od bra ne
in ko men zu ra bil nog, par ti ku lar nog i ne pr o men lji vog. Pa ipak, Ado r no je
na sta vio da ospo ra va da Vag ne ro va mu zi ka mo e ima ti bi lo ka kve ve ze sa
su bjek tiv nim mo men tom, sa onom unu tra njom slo bo dom ko ja je je di na
u sta nju da pra ti kre ta nja objek ti vi te ta i ko ju je osve do e no po se do vao
u bert; pe at objek ti vi te ta na njoj osta jao je i da lje is klju i vo u do me nu
pri vi da, ako ne i sa me la i.
U pr voj ver zi ji Po ku a ja o Vag ne ru na ko joj je ra dio 19371938, a
ko ja je ob ja vlje na 1939. u a so pi su Ze itschrift fr So zi al for schung Ado r-
no je od red ni cu di le tant re zer vi sao za Vag ne ra, a ne za u ber ta ko ga je
pro gla sio tek ka fan skim svi ra em (Ado r no 2004b: 10366).
5
Kao ka fan ski
svi ra, u bert je nu no iz gu bio po bu nje ni ke cr te, dok je isto rij ska prav-
da pre ma Vag ne ru bi la ne sum nji vo za do vo lje na nje go vim pro gla e njem za
di le tan ta. ta vi e, to se pro du blje ni je ba vio Vag ne rom, Ado r no je po sta-
jao sve am bi va lent ni ji pre ma nje go vom ide o lo kom na sle u. S jed ne stra ne
mu je, kao po lu je vre ji nu i mark si sti, bio od vra tan Vag ne rov an ti se mi ti-
zam; s dru ge stra ne, pri vla i la ga je Vag ne ro va va ri jan ta ro man ti ar ske kri-
ti ke gra an skog dru tva, pa i umet ni ka ob ra da pe si mi sti kog gle da nja na
raz voj ce lo kup ne za pad ne ci vi li za ci je. Ado r nu je, pri tom, sva ka ko bi la naj-
bli a ide o lo ka po ru ka sve a nog scen skog ko ma da Pr sten Ni be lun ga. Nje-
go va in ter pre ta ci ja te po ru ke u Po ku a ju o Vag ne ru uve li ko je na go ve sti la
glav ni tok ar gu men ta ci je Di ja lek ti ke pro sve ti telj stva, ko ju je ne ko li ko go di-
na ka sni je na pi sao sa Mak som Hork haj me rom (Max Hork he i mer) (upor.
Ado r no 2004a).
Ado r no je Vag ne ro vu po ru ku pre pri ao na sle de i na in:
Ako bi se hte la jed no stav nim re i ma is pri a ti ide ja Pr ste na, on da bi to mo glo
da bu de ova ko: da se o vek eman ci po vao od sle pe pri rod ne uslo vlje no sti, iz
ko je je po te kao, i do bio mo nad pri ro dom, da bi joj u po sled njoj in stan ci ipak
pod le gao. Ale go ri ka Pr ste na iz ra a va je din stvo pod jarm lji va nja pri ro de i pot-
pa da nja pod pri ro du. Pri tom je po de la sve ta na pri ro du i in di vi du a ci ju znak
5
Vi e o Ado r no vom vi e nju u ber ta kao ka fan skog svi ra a vi de ti u: Je re mi
Mol nar 2011: 180 i da lje.
STUDIJE I OGLEDI
171 po de le na auto ri tet i po bu nu. U sce ni Lu ta li ce sa Zig fri dom pro fa na sup stan ca
me ta fi zi kog du a li zma po sta je vi dlji va. [...] Neo te sa ni Zig frid pri vid no od no si
po be du. Ali, od ne ti je zna i pot pa sti pod pro klet stvo pr ste na. Mu zi ka ne do zvo-
lja va ni ka kve sum nje u tu in ten ci ju. Na po sled nje re i Lu ta li ce: Po te i, ne
mo gu te za u sta vi ti za u je se mo tiv su mra ka bo go va. Pa ra bo la pot pa da nja pod
pri ro du o ve ka ko ji pri ro du po ko ra va u dram skoj rad nji uzi ma njen isto rij ski
aspekt: sa po be dom gra an stva i da lje na sta vlja da po sto ji sud bin ska pri rod-
na sa mo ni klost dru tva upr kos svim par ti ku lar nim po ko ra va nji ma pri ro de.
Zlo je ui nje no u mo men tu u ko jem se tri jum fu ju a pri rod na sa mo ni klost
raz ot kri va kao obi an pro dukt i stig ma neo b u zda nog dru tve nog pro ce sa, kao
la kej sve zna ju eg auto ri te ta. Tek se u to me Vag ne rov mu zi ki gest dru tve no
raz u me va kao gest po vla e nja (Ado r no 2004b: 10537).
Osim to je za ni mljiv zbog mo gu ih pa ra le la iz me u Vag ne ro ve i Ado-
r no ve kri ti ke gra an skog dru tva, na ve de ni ci tat je in te re san tan i zbog to ga
to je Ado r no u nje mu sma trao svr sis hod nim da na Vag ne ro vo stva ra la-
tvo, ili ba rem na je dan nje gov deo (na Pr sten Ni be lun ga sva ka ko), pri me-
ni ka te go ri ju lu ta li ce, od ra ni je re zer vi sa nu za u ber to vu mu zi ku i nje ne
kri stal ne struk tu re. Vag ne rov Vo tan je, ba rem kao Lu ta li ca u Zig fri du,
po eo da na li ku je onom lu ta ju em su bjek tu ko ga je Ado r no ra ni je pre-
po znao u u ber to vim te ma ma. Vo tan je istin ski ka rak ter i ja se su ti na
za hva lju ju i lajt mo tiv skom tka nju po ka zu je kao ne pr o men lji va (po na vlja-
ju i se u vi du ci ta ta) i sa mo po tvr u je se u svo joj otu e no sti (ote e no-
sti). ta vi e, Lu ta li ca, kao obi na Pri a li ca, uklo njen je na kra ju dru gog
i na Zig fri da iz dram skog sklo pa; nje go va aura po ti e iz nje go vog po lo-
a ja iz van dru tva: ta ko on po sta je ne po sred na pra for ma sim bo li ki za ne-
me log po sma tra a Su mra ka bo go va (Ado r no 2004b: 10537), ali i slu a o ca
Vag ne ro ve mu zi ke. Lu ta li cu, Vag ne ra i slu a o ce po ve zu je duh raz vla e ne
re vo lu ci je i po ra e nog po bu nje ni ka: svi su oni ne ka da hte li da pro me ne
svet, mo da su ak i po ku a li, ali su na kra ju pro pu sti li da to za i sta i ui ne.
Lu ta li ca je, ta ko se is po sta vlja, pret hod nik gra an ski obra zo va nog lju bi te lja
ope re, ali i na sled nik Odi se ja ko ji je, shod no tu ma e nju da tom u Di ja lek ti ci
pro sve ti telj stva, bio za ve zan za jar bol ka ko bi mo gao da slu a lar pur lar ti-
sti ku pe smu si re na. Ti me je Vag ner stvo rio jed nu dvo smi sle nost kroz ko ju
je ne raz mr si vo po ve zao
sva ko dnev no gra an sko is ku stvo i mit sko pra vre me: ne bez raz lo ga nje go-
va for ma na li ku je na for mu po slo vi ce kao po sre do va nja iz me u pro ro tva i
zdra vog ljud skog ra zu ma. Vo ta nov opro taj od svog sop stve nog bi a ho e da
mit ski-taj no vi to pri kri je ono to, na kon Lu ta li i nih har mo ni ja, mu zi ka iz br-
blja va sa mo ti vom Val ha le. Ali isto vre me no je pro ro an ski opro taj isti nit,
isti na pro sja ka, iz i jeg is ku stve nog kru ga on po ti e. Po slo vi no to je ta ko
ima svoj uzrok u pri la go a va nju si ro ma nog na tok sve ta, na ono to je od u vek
ta ko bi lo i pred i me bes po mo ni re zig ni ra. Ono to je od u vek bi lo na la zi
172 svoj iz raz u mi tu, ko ji bo ga za o de va ne pr o men lji vim am ble mi ma (Ado r no
2004b: 10537).
Upr kos sve mu to me, Ado r no ni je ni po ku ao da na Vag ne ro vog Lu ta-
li cu iz Zig fri da pri me ni sve ono to je u lan ku u bert pi sao o lu ta li ci
u ber to vim mu zi kim pej sa i ma, onim kri stal nim struk tu ra ma ko je su,
na vod no, naj bo lje od ra a va le isti nu objek ti vi te ta. u ber ta i Vag ne ra je ste
po ve zi va lo to to su bi li sklo ni su mra nim, pro men lji vim ako r di ma ko ji
su otva ra li vra ta dvo smi sle no sti ma, pa sa mim tim i in ter pre ta tiv nom plu-
ra li zmu; ali, Vag ner je dvo smi sle nost uz di gao u prin ci pi um sti li sa ti o nis,
a pre o vla u ju om ka te go ri jom in te re sant nog spre io de lo va nje lo gi ke
kon se kvent no sti mu zi kog je zi ka (Ado r no 2004b: 1039010391). Dru gim
re i ma, i u bert i Vag ner su svo ja de la kom po no va li oti sku ju i se u ta mu
mit skog (na ro i to hton skog) sve ta i iz la u i se nje go vim dvo smi sle no sti ma,
ali su se i po red to ga umno go me raz li ko va li: od ne vo lje, u ko ju je u ber ta
isti ni to te rao objek ti vi tet, Vag ner je pra vio vr li nu, pri kri va ju i na taj
na in pra vo sta nje objek ti vi te ta i hva ta ju i po la ga no pri klju ak za tr i nu
utak mi cu unu tar istog onog gra an skog dru tva ko je je ta ko ve he ment no
kri ti ko vao. Za to su fan ta zma go ri na dej stva Vag ne ro ve mu zi ke bi la ve o ma
sli na hton skim dru gim te ma ma u ber ta, ali ih je od po to njih odva ja lo
to to
Vag ner, u su pr ot no sti sa sta ri jom ro man ti kom, vi e ne po zna je istin ske utva re
[...]. Vag ne ro ve fan ta zma go ri je ubra ja ju se u ra na u de sna de la teh ni ke, ko ji-
ma ve li ka umet nost obez be u je pri hva e nost, a Vo tan ni je sa mo ale go ri ja ne gi-
ra ju e vo lje za i vo tom, ne go i po u zda ni de mon stra tor teh ni ki bes pre kor no
opo na a ne i su ve re no ko man du ju e pri ro de (Ado r no 2004b: 1046510466).
Tri jumf stra ho ta iskon ske pri ro de u Vag ne ro vom de lu is po lja vao se,
na po slet ku, ne sa mo kroz afi r ma ci ju pra vi la o u bi zni sa, ko ji ma se po naj-
bo lje pri vla e kon zu men ti po tr o a kog dru tva i po be u ju kon ku ren ti na
tr i tu, ne go i kroz po di la e nje onom na ci o nal nom mo men tu kroz ko ji
se ar ti ku li e pri mal ni zov kr vi i tla. U Uvo du u so ci o lo gi ju mu zi ke Ado r-
no je pri me tio da je kod u ber ta na ci o nal ni mo me nat imao jo ne vi nost
di ja lek ta, a da je u me u vre me nu po eo da se bu sa agre siv no u pr sa kao
za sle plje ni do kaz ne po mi re nog u gra an skom dru tvu (Ado r no 2004c:
1178711789), o e mu Vag ne ro va mu zi ka ve uve r lji vo sve do i.
Ako bi smo po ku a li da je zgro vi to iz ra zi mo sve raz li ke iz me u u ber-
ta i Vag ne ra ko je je Ado r no na go mi lao to kom vre me na, mo gli bi smo re i
da je Vag ne ro va mu zi ka pot pa la pod di ja lek ti ku pro sve ti telj stva, a da
u ber to va ni je. u bert je ostao za ro bljen u mit skoj pro lo sti ne e le i da
je na pu sti i ose a ju i, pri tom, da joj se na kon ne u spe lo okon a nog ve ka
pro sve ti telj stva vra a i sam objek ti vi tet. Vag ner je hra bro kre nuo da lje,
ali se pro gre siv no za pli tao u di ja lek ti ku pro sve ti telj stva, da bi na po slet ku
STUDIJE I OGLEDI
173
ogo lje nu ide o lo gi ju kr vi i tla uz di gao u po sled nju re pro sve ti telj stva. U
tom ide o lo kom mo men tu kri je se osnov ni jaz iz me u u ber to vog i Vag-
ne ro vog stva ra la tva, ka ko ga je Ado r no na po slet ku sa gle dao: u ber to va
mu zi ka do nje ga ni je sti gla, osla nja ju i se na ar haj sku teh ni ku mi me zi sa,
dok mu je Vag ne ro va mu zi ka u pot pu no sti pod le gla, pre tva ra ju i se u pu ko
sred stvo za ostva re nje ci lje va ko je je iz vor no hte la da uni ti. Vag ne ro va
mu zi ka u ce lo sti, pi sao je Ado r no u Po ku a ju o Vag ne ru, ne lu ta po u mi
i pe i ni re i kao ubert[ova]. ta vi e, ona pu ta je zik da, kao in ter pre ta tor
nje nih ale go rij skih sli i ca, lajt mo ti va, pro dre kroz nje ne re et ke kao ne to
stra no, post va re no (Ado r no 2004b: 1041510416). Je zik je sred stvo ide o-
lo gi je ko ja kod Vag ne ra i sa mu mu zi ku i ni svo jim sred stvom i spre a va je
da kre ne u ona lu ta nja ko ja su bi la svoj stve na u ber to vom ne za u zda nom
mi me ti kom stva ra la kom ge ni ju.
Po mi nja njem u me i pe i ne Ado r no je, kao to je ve pri me tio Val-
ter Be nja min (Wal ter Be nja min) (Be nja min 1995b: 319), pri zvao auto ri tet
Ge te o vog (Jo hann Wol fgang von Go et he) Fa u sta, ka ko bi u nje mu ute me-
ljio lu ta la ki ka rak ter u ber to vog de la i su pr ot sta vio ga sva kom iza zo vu
pro te za nja na Vag ne ro vo de lo.
Uz vi e ni du e, dao si mi, dao si mi sve
to sam ti tra io. Ni si me uza lud
Kroz pla men svom li ku obra tio.
[...]
Niz i vih bi a pro vo di
Kraj me ne, i upo zna je me sa mo jom bra om
U ti hom bu nu, u va zdu hu, u vo di.
I ka da u u mi olu ja tut nji i kri pi,
Oba lju ju i di nov sku smre ku, ko ja su sed no gra nje
I de bla su sed na, gnje e i, vu e za so bom.
I ka da nji hov pad mu klom je kom grm ne;
Ta da me vo di u si gur nu pe i nu, po ka zu je
Mi ta da me ne sa mog, i u mo jim se gru di ma
Taj na, du bo ka u da otva ra ju.
A ka da pred mo jim po gle dom i sti me sec
Od sko i smi ru ju i; is kr snu mi
Sa ste nja ka iz vla nog gr ma,
Sre br ni li ko vi iz pra vre me na
I omek a ju raz mi lja nja vr sti ui tak.
(Fa u stov mo no log u odelj ku u ma i pe i na; Go et he 1808: 215216).
Ra kur som na Ge te o vog Fa u sta Ado r no je e leo da u ber to vu mu zi ku
do dat no ve e za hu ma ni sti ki stub ne ma kog kla si ci zma i za ti ti je od pli-
me dvo smi sle no sti ne ma kog ro man ti zma. u ber to va mu zi ka bi la je usi-
dre na u mit ski svet Ge te o ve u me, ko jom je mo glo da se lu ta sve dok se
174
ne us ko vi tla ju iskon ske si le, kao i u svet Ge te o ve si gur ne pe i ne, u ko joj
je uvek mo gao da se na e spas. Po po to njem sve tu su se, do du e, i da lje
vr zma li sre br ni li ko vi iz pra vre me na, zbu nju ju i ra zum po sma tra a (u
nje go vom vr stom uit ku), ali ga ba rem ni su iz la ga li ni ka kvim opa sno-
sti ma. To je, ve ro vao je Ado r no, bio isti onaj svet kri stal nih struk tu ra
ko je je u svo joj mu zi ci stvo rio u bert: onaj ko je lu tao ta kvim pej sa i ma
u apo li ti noj uz vi e no sti na la zio je spas od ne pred vi dlji vo re vo lu ci o nar ne
po li ti ke, neo r gan ski us tr o je nim te ma ma ti tio se od pre ten ci o znih lajt-
mo ti va, dok se u auto no mi ju mu zi ke umet no sti za tva rao pred is ku e nji ma
eks plo ziv nog Ge samt kun stwer ka.
Pa ipak, upr kos pri zi va nja Ge te o vog auto ri te ta, ova stra te gi ja u Ado r-
no voj apo lo gi ji u ber to ve mu zi ke vr lo br zo se uru i la pod bre me nom vla-
sti tih pro tiv re no sti. to je vi e na pre do vao u svo joj (di ja lek ti koj) te o ri ji
pro sve ti telj stva, to je vi e ot kri vao gro zo te ar haj skog sve ta, ou va nog u
mi tu, i to je vi e u Vag ne ro voj mu zi ci pre po zna vao si li nu po vrat ka ave ti iz
tog sve ta, Ado r no je imao sve ma nje raz lo ga da se ba vi u ber to vom mu zi-
kom i nje nim, na vod no be nig nim, mi to vi ma. S dru ge stra ne, to je bi vao
sklo ni ji da u ber ta pri zna kao deo ro man ti ar skog ka no na, po sta jao je sve-
sni ji sve ve ih na pu kli na ne sa mo na kla si ci sti kom ka no nu ne go i na onom
ro man ti ar skom. Ako je klju ob ja nje nja po vrat ka mit skih si la pro lo sti
ko je su po ste pe no ra za ra le mo der ni svet sve dok ga ni su uni ti le (Ado r no
je du bo ko sum njao da je na kon Auvi ca mo gu a umet nost) le ao u raz u-
me va nju Vag ne ro ve mu zi ke, on da je klju za raz u me va nje mu zi ke ko ja je
od go va ra la mo der nom sve tu tre ba lo tra i ti ne gde dru gde. S ob zi rom na to
da je u ber to va mu zi ka bi la ri zni ca uto pij skih na da u ostva re nje al ter na ti ve
mo der nom sve tu (dru ga i je od one ko ju je nu dio Vag ner), uvid u lo gi ku
tog sve ta po naj bo lje je svo jom mu zi kom ot kri vao ni ko dru gi do Lu dvig
van Be to ven (Lud wig van Be et ho ven). Ori gi nal na opo zi ci ja iz me u u ber ta
i Be to ve na, stvo re na u sam osvit mo der nog sve ta, na la se ta ko i u sa mom
sre di tu Ado r no ve mu zi ko te o rij ske pa nje, po ti snuv i u dru gi plan za ni-
mlji vu, ali he u ri sti ki ne ta ko plod nu opo zi ci ju iz me u u ber ta i Vag ne ra.
Literatura
Adorno, Theodor. 2004a. Dialektik der Aufklrung (sa Maxom Horkheimerom), u:
Gesammelte Schriften, knj. 1. Berlin: Directmedia (Digitale Bibliothek Band 97).
2004b. Versuch ber Wagner, u: Gesammelte Schriften, knj. 13.
2004c. Einleitung in die Musiksoziologie, u: Gesammelte Schriften, knj. 14.
2004d. Moments musicaux. Neu gedruckte Aufstze 19281962, u: Gesammelte Schriften,
knj. 17.
2004e. Improptus. Zweite Folge neu gedruckter musikalischer Aufstze, u: u: Gesammelte
Schriften, knj. 17.
Dahlhaus, Carl. 1992. The Music, u: Ulrich Mller i Peter Wapnewski (ur.), Wagner Handbook.
Cambridge, Massachusetts i London: Harvard University Press.
STUDIJE I OGLEDI
175 Goethe, Wolfgang. 1808. Faust. Eine Tragdie. Tbingen: J. G. Cotta.
Hegel, Georg Wilhelm Friedrich. 1964. Osnovne crte filozofije prava. Sarajevo: Izdavako
preduzee Veselin Maslea.
Jeremi-Molnar, Dragana. 2011. Oslukiva htonskih bogova i kafanski svira: Adornov
doivljaj uberta. Filozofija i drutvo 22(2): 173190.
Jeremi-Molnar, Dragana i Molnar, Aleksandar. 2004. Mit, ideologija i misterija u tetralogiji
Riharda Vagnera: Prsten Nibelunga i Parsifal. Beograd: Zavod za udbenike.
2009a. Nestajanje uzvienog i ovladavanje avangardnog u muzici moderne epohe. Knjiga 1:
Muziki uzvieno u delima Betovena i enberga. Beograd: Institut za filozofiju i
drutvenu teoriju i Filip Vinji.
2009b. Nestajanje uzvienog i ovladavanje avangardnog u muzici moderne epohe. Knjiga 2:
Muziki avangardizam u enbergovoj dodekafonskoj poetici i Adornovoj kritioj estetici.
Beograd: Institut za filozofiju i drutvenu teoriju i Filip Vinji.
Nietzsche, Friedrich. 1985. Der Fall Wagner, u: Werke, knj. 4, Sarland: Das Bergland-Buch.
Riethmller, Albrecht. 1990. Adorno musicus. Archiv fr Musikwissenschaft 47(1): 126.
Wagner, Richard. 2004. Oper und Drama, u: Smtliche Schriften und Dichtungen. Berlin:
Directmedia (Digitale Bibliothek Band 107).
Dragana Jeremi-Molnar and Aleksandar Molnar
MYTHIC WORLD OF THE PAST TIMES AND MUSIC: THE
OPPOSITION BETWEEN SCHUBERT AND WAGNER IN
ADORNOS EARLY THEORY OF MUSIC
Summary
In the article, the authors are dealing with Theodor Adornos early writtings on music of
Franz Schubert and Richard Wagner. Adorno treated both composers as artists devoted
to the mythic world of the past times. In opposition to the Wagners music, which was
still organic but without truthful relationship with objectivity, Schuberts frag-
mented music supposed to have the cristaline structures which were capable of reveal-
ing the truth about fragmented objectivity of the modern (capitalist) world. That is
why Adorno always prefered Schuberts music and perceived its orientation towards the
mythic world as an almost utopian alternative to the decay of modern culture; on the
other side, Wagners music proved to be entangled in the dialectics of enlightenment
and Adorno was persistant in pointing to the dangerous and archaic forces of nationalist
mythomania as its very roots. However, after developing the theory of the dialectic of
englightenment, Adorno became aware of the shortcomings of his efforts to oppose
Schuberts and Wagners music on the mythic ground and stopped tracking the forces of
Schuberts music down in some non-dangerous version of the mythic world of the past
times.
Key Words: Theodor Adorno, Franz Schubert, Richard Wagner, myth, music
176
JELISAVETA BLAGOJEVI
MISLITI NEMISLIVO
Osnov na ide ja ovo ga tek sta je ste da se uka e na na i ne na ko je ka te go ri je po put
ne mi sli vog po ve zu ju ide o lo gi ju, mi lje nje i po li ti ku kao di rekt no ote lo vlje nje
op tih in te re sa ra di ou va nja sta tus quo po sto je eg/do mi nant nog dru tve nog
po ret ka. Po sle di ca je da se da nas sve po ja vlju je kao za/mi sli vo ua si i mu e nja,
kraj i vo ta na ze mlji, tr i no ori jen ti sa na sva ko dne vi ca, ne tran spa ren tan ka rak ter
vla sni kih struk tu ra u ka pi ta li zmu, mi li ta ri za ci ja sve ta, mi li ta ri za ci ja kon cep ta
hu ma no sti itd. Je di na ne mi sli vost o ko joj mo e mo mi sli ti u sa vre me nom sve tu
je ste upra vo ide ja pro me ne od no sno, ta ni je, raz u me va nje poj ma po li ti kog kao
ono ga to je u nu noj ve zi sa kon stant nom mo gu no u pro me ne.
Klju ne re i: ne mi sli vo, mi lje nje, po li ti ko, pro me na.
Ter min ne mi sli vo uobi a je no se od no si na ne to to se ne mo e ni za mi-
sli ti ni raz ma tra ti, to iz mi e sim bo li za ci ji i re pre zen ta ci ji. On upu u je na
ne u po re di vo, na ne to u ta se ne mo e ve ro va ti. Ta ko e, mo e da zna i
ne ve ro vat no, ne pojm lji vo, ne za mi sli vo, do te me re ne ve ro vat no da se pro-
ti vi zdra vom ra zu mu. Ne mi sli vo je ono to je s one stra ne zdra vog ra zu ma,
ra ci o nal no sti i op te pri hva e nih nor mi mi lje nja i de lo va nja. Ne mi sli vo se,
pre ma to me, iz jed na a va sa ne-nor ma tiv nim, ne-za ko ni tim, ili ak ne-kon-
sti tu tiv nim. Ne mi sli vo je ne to to ne pro na la zi svo je ime i svo je zna e nje.
Dru gim re i ma, to ta ko e mo e zna i ti da mi lje nje kao ta kvo tvo ri i
re pro du ku je nor ma tiv nost da mi lje nje je ste nor ma tiv nost. Da li to zna i
da mo e mo mi sli ti sa mo o ono me to ve zna mo? Ka ko on da mi sli mo pro-
me nu? Ka ko pro mi lja mo ono po li ti ko? Ka ko mi sli mo ne mi sli vo?
Osnov na ide ja u ovom tek stu je ste da se uka e na na i ne na ko je ka te-
go ri je po put ne mi sli vog po ve zu ju ide o lo gi ju, mi lje nje i po li ti ku kao
AUTOR: , , 1966
UDK: 101:171/172
141.7
Izvorni nauni rad
* Jelisaveta Blagojevi, Fakultet za medije i komunikaciju Singidunum (Beo-
grad), e-mail: jelisavetablagojevic@gmail.com.
STUDIJE I OGLEDI
177
di rekt no ote lo vlje nje op tih in te re sa ra di ou va nja sta tus quo po sto je eg/
do mi nant nog dru tve nog po ret ka. Po sle di ca je da se da nas sve po ja vlju je
kao (za)mi sli vo ua si i mu e nja, kraj i vo ta na ze mlji, tr i no ori jen ti-
sa na sva ko dne vi ca, ne tran spa ren tan ka rak ter vla sni kih struk tu ra u ka pi-
ta li zmu, mi li ta ri za ci ja sve ta, mi li ta ri za ci ja kon cep ta hu ma no sti itd. Je di na
ne mi sli vost o ko joj mo e mo mi sli ti u sa vre me nom sve tu je ste upra vo
ide ja pro me ne od no sno, ta ni je, raz u me va nje poj ma po li ti kog kao ono-
ga to je u nu noj ve zi sa kon stant nom mo gu no u pro me ne.
Film Ne mi sli vo (2010), u re i ji Gre go ra Dor da na (Gre gor Jor dan),
otva ra mno tvo pi ta nja o sta tu su ono ga to je ne mi sli vo u od no su na do mi-
nant ne mo ral ne vred no sti vre me na u ko jem i vi mo. Pod se ti mo se pri e:
Ju suf, pre o bra e nik u islam, a lje ame ri koj vla di tra ku na ko joj su pri ka-
za na tri skla di ta u ko ji ma se mo da na la ze nu kle ar ne bom be to ih je sam
po de sio da eks plo di ra ju za ma nje od ne de lju da na. He len Bro di, agent ki-
nja FBI iz Los An e le sa, do bi ja za da tak da pro na e bom be, a za to vre me
kon sul tant CIA-e po znat kao H., sa slu a va osum nji e nog (Ju su fa) ko ji
je svo je volj no uhap en. i ni se da Ju suf, ko ga su e na i de ca na pu sti li i
ne sta li, ta no zna ta e se do go di ti na sa slu a nju. On raz u me tu lo gi ku,
on zna ka ko mi sle oni ko ji e ga sa slu a va ti, zna ka ko se to ra di i po zna je
sled do ga a ja. Upr kos pro ti vlje nju agent ki nje Bro di, H. pri me nju je raz li i te
vr ste tor tu re, a osum nji e ni pod no si sva mu e nja i ne oda je in for ma ci je.
Jed na od naj u pe a tlji vi jih sce na u fil mu je tre nu tak ka da vo a ope ra-
ci je zah te va da H. do ve de Ju su fo vu de cu da bi se sa slu a nje na sta vi lo. H.
zah te va od agent ki nje Bro di da ih do ve de, jer mu nje na mo ral na vr sti na
jem i oprav da nje da ui ni ono to je ne za mi sli vo.
Agent ki nja Bro di: Ui ni ono to mo ra!
H.: Ono to mo ram da ui nim je ne(za)mi sli vo. Do ve di mi de cu.
U ovoj mo ra li sti koj, ali po svo joj lo gi ci ta ko e i mi li tant noj, na sil noj
i za stra u ju oj si tu a ci ji, ne za mi sli vo je na u di ti ne vi noj de ci i tu se svi sla-
u. Po ku aj mo da sce nu pro tu ma i mo jo de talj ni je: iz gle da da je za pra vo
ne za mi sli vo (je dan o vek mu i dru gog uz po dr ku mo ral no kre di bil ne
oso be) i te ka ko za mi sli vo i pri hva tlji vo ra di vi eg ci lja pro na la e nja
bom bi i me bi se za ti ti lo hi lja de, mo da i mi li o ni i vo ta, me u ko ji ma su
i i vo ti de ce (ni je do volj no na pro sto re i i vo ta). Da li to on da zna i da
i vo ti ne vre de isto? Da li tre ba da ih raz vr sta va mo u skla du sa sta ro snim
do bom, ro dom, na ci o nal no u, et ni kom pri pad no u itd? U ovoj sce ni se
otva ra jed no i sto mo ra li sti ko pi ta nje i kao to je to e sto slu aj sa pi ta nji-
ma mo ra la, od go vor je ve pret hod no od re en, dru gim re i ma, ne po zi va
na kri ti nost i pro mi lja nje, da kle ne ma mo gu no sti za mi lje nje. ta vi-
e, ova si tu a ci ja de fi ni e upra vo ogra ni e nja lo gi ke hu ma no sti. Pri sut no je
op te sla ga nje da je ne mo gu e od bi ti je dan ova kav apel da se za ti te ne vi na
178
de ca. Na rav no, ovaj se dru tve ni kon sen zus ne od no si ni na jed no po je di-
na no de te kao ta kvo, ve na upi si va nje fi gu re ne vi nog de te ta u dru tve no-
sim bo li ku struk tu ru; nje na je funk ci ja i sto re pre zen ta tiv na, pro te ti ka.
Pre ma to me, ne vi no de te pred sta vlja bes po mo nu r tvu; r tvu ko ja je u
po me nu toj sce ni po treb na da bi se ou va la ide ja o mo ra lu i/ili dru tve nom
po ret ku ko ji se mo ra za ti ti ti. Me u tim, ono to osta je ne u pit no je ste lo gi-
ka sa me sce ne (ko ja je, po no vi u, na sil na, mi li tant na i za stra u ju a). Dru-
gim re i ma, mo ral ne i ide o lo ke pret po stav ke utka ne u ovu sce nu, a ko je
funk ci o ni u kroz slo e nu mre u re gu la tor nih me ha ni za ma dr a ve, te me lje
se na ide ji da ne ko mo ra da umre ra di sa mog za ko na ko ji re gu li e na u
tra di ci ju, sa mu dru tve nu su ti nu. Mo da bi se to mo glo ob ja sni ti i nje-
ni com da je ono to od re u je na e raz u me va nje po li ti kog go to vo uvek u
ve zi sa na si ljem, ra tom i raz li i tim vr sta ma is klju i va nja i ne pri ja telj stva.
U tom smi slu, i ni se da je rat od go va ra ju e, ak po elj no sta nje za ova kvu
jed nu kul tu ru r tvo va nja i vo ta, pri e mu se isto vre me no pri kri va ju sa mi
me ha ni zmi r tvo va nja i na si lja pre ko ko jih se ostva ru je i odr a va ilu zi ja o
ne u pit noj fa li koj ne pro boj no sti po ret ka u ime nje go ve ne pre kid ne re pro-
duk ci je i ob na vlja nja.
Ova vr sta lo gi ke ko ja se osla nja na mo ral no i ide o lo ki ne u pit ne pret-
po stav ke, na ne za mi sli ve pret po stav ke, u svo joj su ti ni osta je kon zer va tiv na
uto li ko to funk ci o ni e da bi po tvr di la struk tu ru, pru i la auten ti nost dru-
tve nom po ret ku, ali i fi gu ri ne vi nog de te ta kao ne pre gled nog ho ri zon ta
sva ke po zna te po li ti ke, kao fan ta zmat skom ko ri sni ku sva ke bu du e po li-
ti ke in ter ven ci je (v. Edel man 2004). Fi gu ra i ste ne vi no sti (de te ta) slu i
to me da nam po ka e i do ka e svo ju su per i or nost u od no su na ko rum pi ra-
ni, na sil ni svet. Ipak, i ni se, istin ska ko rup ci ja na pre bi va ni u jed noj po je-
di na noj, kon kret noj si tu a ci ji kao ta kvoj, ve u pret po stav ci o po sto ja nju
i stog i ne vi nog po gle da ko ji ko rup ci ju vi di uvek i svu da. ak i da su su
na i na po ri i na e vred no sti pro pa li, ova fi gu ra ne vi no sti obe a va uspeh
ko ji e do i u for mi is ku stva ne za mi sli vog i ne u pit nog: kao po ten ci jal ono-
ga to bi mo glo bi ti.
Sklo ni smo da mi sli mo da su dis kur si o pro lo sti oni ko ji su ide o lo ki
kon ta mi ni ra ni, da su kon stru i sa ni i da je sva ko se a nje uvek ve po li ti ko
se a nje. Dis kur si o pro lo sti se is po sta vlja ju kao pro ble ma ti ni i za to to ih
uvek pi u ne ka kvi po bed ni ci, stvar ni, ide o lo ki, sim bo li ki ili bi lo ko ji dru-
gi. Glas po bed ni ka je glas ko ji se u je, glas ko ji se je di ni i mo e u ti. Sve
dru go su mar gi nal na i mar gi na li zo va na mr mlja nja i ne raz go vet no sti. Ipak,
i ni se, i na to e sto za bo ra vlja mo, da i raz li i ti dis kur si o bu du no sti ni su
ni ta ma nje ide o lo ki opa sni i za tro va ni; da su i oni, ta ko e, ni ta dru go do
po li ti ke se a nja. Dis kur si o bu du no sti e sto funk ci o ni u ta ko da u va ju
lo gi ku sa da njeg raz u me va nja pod ru ja po li ti kog kao jem ca sta tus qu oa.
Na taj na in, oni nas po zi va ju na ou va nje i odr a nje pri zna te po li ti ke i ve
STUDIJE I OGLEDI
179
po sto je eg dru tve no-ide o lo kog po ret ka ko ji se po ka zu je kao mi li ta ri za-
ci ja mi lje nja i de lo va nja. Ta kva sa mo o i gled na po tvr da vred no sti ko je
su ne u pit ne i ne da ju se pre i spi ta ti, na me e ide o lo ka ogra ni e nja sa mom
po li ti kom dis kur su; i ni se da je nje go va lo gi ka da ou va ap so lut ne pri vi-
le gi je po sto je eg, do mi nant nog dru tve nog po ret ka i nje go vih nor ma tiv-
nih aspe ka ta ti me to e od re di ti kao ne za mi sli vu, to e iz van pod ru ja
po li ti kog iz me sti ti mo gu nost ot po ra ovom ne u pit nom or ga ni zu ju em
prin ci pu dru tve nih od no sa, po put od no sa ko ji su ustro je ni po ro di com,
na ci jom, re li gi jom, ali ta ko e i pa tri jar ha tom, he te ro nor ma tiv no u itd.
Po ku aj mo, na tre nu tak, da mi sli mo ne mi sli vo. Haj de da bu de mo iz daj-
ni ci, da ne bu de mo ni pra ved ni ni ne pra ved ni, haj de da osta ne mo bez me sta
sa ko jim se iden ti fi ku je mo. Haj de da stvo ri mo pro stor za eti ko-po li ti ku
fik ci ju u sa da njo sti. Evo i te fik ci je: pa ra da po no sa za he te ro sek su al ce.
Zbog e ga ova ide ja de lu je ne(za)mi sli vo? Zbog e ga ta kav je dan do ga-
aj de lu je be smi sle no u sve tu u ko jem i vi mo? Ono to i ni da he te ro sek-
su al nost eg zi sti ra kao nor ma tiv ni prin cip dru tve nih od no sa je ste upra vo
nje no ne u pit no, ne(za)mi sli vo svoj stvo. Za mi sli mo gru pu he te ro sek su a la ca
ka ko lu ta uli ca ma u po ku a ju da obe le i po li ti ki pro stor za svo ja sek su al na
opre de lje nja i iz bo re; za svo je i vot ne sti lo ve; za pra vo na raz li i tost. ta bi
mo glo bi ti po gre no u toj sce ni? Da li mo e mo da za mi sli mo da sa ma nor-
ma pre i spi tu je, po nov no pro mi lja svo ju vla sti tu nor ma tiv nost? Cilj ova kve
eti ko-po li ti ke fik ci ja u sa da njo sti ne bi bio ni ta dru go ne go mo sa ma,
zah tev mo i da otvo ri pro stor za svo je dru ga i je funk ci o ni sa nje. To upu u-
je na stva ra nje po li ti kog jav nog pro sto ra ko ji bi bio sa mo re fe ren tan, sa mo-
u pi tan, upra vo na na in obe le a va nja svo je neo be le e ne po li ti ke po zi ci je,
ta ko to bi vi dlji vim na i nio svo je mi sti fi ko va ne i za tvo re ne po li ti ke isto-
ri je, vla sti ti sta tus nor ma tiv no sti, me ha ni zam nor ma li za ci je od no sa mo i.
To od nas zah te va da fik ci o na li zu je mo ina e ne u pi tan sta tus re al no sti, da
iz u me va mo no ve od no se, no ve mo gu no sti bi va nja za jed no, so li dar no sti i
de lje nja ko je se ne za sni va na za ti ti i sa mo o gle da ju im nar ci sti kim po tvr-
da ma iden ti te ta itd. Ta ko e, to od nas zah te va mi lje nje i na i ne de lo va nja
i prak si za jed ni ko sti ko ja bi bi la spo sob na da nas an ga u je u pre i spi ti va nju
re i ma kao ta kvih i otvo ri la bu du nost pre ma ne pred vi di vim raz li ka ma u
nor ma li zu ju im okvi ri ma sa da njih po li ti kih ho rizona ta.
i ni se da je upra vo ne(za)mi sli vost ono to da na njim struk tu ra ma
mo i i do mi nant nim dru tve nim dis kur si ma slu i kao za kon, kao po sled-
nja li ni ja od bra ne mo ra la i hu ma no sti. O to me go vo ri i Sla voj i ek (1999)
ka da pi e o na i ni ma na ko je kao po je din ci ue stvu je mo u ovoj vr sti mi lje-
nja ko je odr a va sta tus quo:
Ako do pu ta te, od mah bih iz rav no pre ao na po en tu: Po zna ta je i nje ni ca
da je dug me za tvo ri vra ta u ve i ni lif to va pot pu no ne funk ci o na lan pla ce bo
po sta vljen tu da po je din cu osta vi uti sak da na ne ki na in ue stvu je, do pri no si
180 br zi ni pu to va nja lif tom. Ka da pri ti sne mo to dug me, vra ta se za tva ra ju ta no u
isto vre me kao i ka da pri ti sne mo sa mo dug me pri ze mlje bez stvar nog ubr-
za va nja sa mog pro ce sa pri ti ska njem na dug me za tvo ri vra ta. Ovaj eks trem ni
i ja san slu aj la nog ue stvo va nja je, kao to tvr dim, od go va ra ju a me ta fo ra
(za) ue e po je di na ca u post mo der nim po li ti kim pro ce si ma. Po li ti a ri od nas
stal no zah te va ju da pri ti ska mo ta kvu dug mad. Ali ne ke su stva ri tu is klju e-
ne. ta je to to je is klju e no iz ove par ti ci pa tor ne, mul ti kul tu ral ne, to le rant ne
de mo kra ti je?
i ni se da je ono to je is klju e no iz par ti ci pa tor ne, mul ti kul tur ne,
to le rant ne de mo kra ti je na eg vre me na upra vo mi lje nje ne mi sli vog; ne-nor-
ma tiv no, ne-za ko ni to, ne-kon sti tu tiv no mi lje nje ko je ne re pro du ku je
ve po zna to, ve pre sve ga ne ku vr stu mi lje nja ko je, za pro me nu, otva ra
pro stor za dru ga i je funk ci o ni sa nje mo i. Is klju i va nje mi lje nja o ne(za)
mi sli vom, is klju i va nje mo gu no sti pro me ne kao neo p hod nog me sta po li-
ti kog, i ni nas ne mo nim ue sni ci ma na sce ni na ko joj je ne za mi sli vo
mi sli ti o po bolj a nju i vo ta unu tar na ih za jed ni ca; ili jo vi e, po bolj a nju
i na i vo ta sa mog u svoj svo joj kom plek sno sti.
Evo jo jed ne eti ko-po li ti ke fik ci je u sa da njo sti: za mi sli mo da po sto-
je e in sti tu ci je ra de upra vo ono to bi tre ba lo da ra de. Da se pra vo sud ni
si stem za i sta ba vi prav dom. Da se zdrav stve ni si stem za i sta ba vi zdra vljem i
po ma ga njem lju di ma ume sto ne pre kid nom pro iz vod njom (no vih) bo le sti.
Da je eko nom ski si stem u ve zi sa pro i ri va njem mo gu no sti i usa vr a va-
njem raz li i tih i vot nih sti lo va za sva ko ga, ume sto to is klju i vo slu i in te-
re si ma od re e nih eli ta. Za mi sli mo da se or ga ni za ci je za ljud ska pra va za i-
sta ba ve po bolj a njem i vo ta une sre e nih ume sto to nji ma sa mo upra vlja.
Je dan od va nih za klju a ka iz i e ko vog tek sta je ste i ob ja nje nje na i na
na ko ji ide o lo gi ja funk ci o ni e; oni za ko je mo e mo sma tra ti da pri pa da ju
si ste mu ne mo ra ju nu no vi de ti da su oni sa mi ti ko ji kon sti tu i u sta tus
quo. Oni ne zna ju ta ra de, ali ipak to ra de. Mo gli bi smo ak re i da je ide o-
lo gi ja za pra vo us pe la da po sta ne ne vi dlji va oni ma ko ji je prak ti ku ju bu du i
da ni su spo sob ni ta no da ar ti ku li u za to po stu pa ju na taj na in. To upu-
u je na sle de u lo gi ku: ne raz mi ljaj, bu di ak ti van, an ga uj se, i ni stva ri.
To je lo gi ka kon for mi zma ne raz mi lja nja. Dru gim re i ma, bu du i da smo
is pu ni li svo je mo ral ne oba ve ze, mo e mo na njih da za bo ra vi mo i ne mo ra-
mo (kri ti ki) da ih pro mi lja mo.
Ne mi lje nje vo di u ge no cid, sma tra Ha na Arent; u tom smi slu, mi lje-
nje je uvek ve u od no su sa eti kom i po li ti kom. Mi lje nje je mi lje nje sa mo
u onoj me ri u ko joj upu u je na svoj sop stve ni ne-nor ma tiv ni, ne in sti tu-
ci o nal ni aspekt; mi lje nje, da kle, upu u je na mno tve nost i he te ro ge nost
na su prot ho mo ge ni zu ju oj, in sti tu ci o na li zo va noj, do mi nant noj lo gi ci nor-
ma tiv no sti i odr a nja sta tus qu oa. To zna i da je mi lje nje uvek ve kri ti ko
mi lje nje pre i spi tu ju e i de sta bi li zu ju e bu du i da se ne mo e sve sti ni
STUDIJE I OGLEDI
181
na je dan za kon kao ta kav; ak i ka da je re o za ko nu ou va nja i odr a nja
po sto je eg dru tve nog po ret ka; ak i ako je re o za ko nu sa mog mi lje nja.
Mi lje nje je uvek ve plu ra li sti ko i odr a va ka ko sop stve ni plu ra li tet ta ko i
plu ra li tet za jed ni ce. Mi lje nje, po ve za no sa eti kom i po li ti kom, nu no upu-
u je na pod ru ja ko je eti ku i po li ti ku i ne ne(za)mi sli vim; pod ru ja s one
stra ne po lja unu tar ko jeg se eti ka i po li ti ka po ja vlju ju na po znat, oza ko-
njen, in sti tu ci o na li zo van, nor ma ti van i ne u pi tan na in; s one stra ne svih,
pre sve ga mo no lit nih zah te va za ou va njem re li gi o znih i mo ral nih te me lja
mi lje nja kao ta kvog.
De kon struk ci ja kao mi lje nje ne mi sli vog po i nje iden ti fi ko va njem i
pre i spi ti va njem sve ga ono ga to se pod ra zu me va i to nam se nu di kao
ne u pit no. Sto ga njen istin ski za da tak ni je da re i jed nom pre po zna te pro-
ble me, mo ral ne ili ne ke dru ge di le me, ve da ih pro mi lja i pre for mu li e,
da po nov no pro mi lja na i ne na ko je per ci pi ra mo pro ble me na eg vre me-
na. Pro ces de kon struk ci je obe le a va dru gu stra nu mi lje nja: stra nu ko ja
je iz van svih mi sli vih stra na. U tom smi slu, eti ka i po li ti ka su bu du i da
su pi ta nje i pre i spi ti va nje od no sa sa du gim uvek ve u ve zi sa ne mi sli vim,
a upra vo ih ta ne mi sli vost ne ras ki di vo po ve zu je sa mi lje njem. Da kle, da bi
mi lje nje bi lo mi lje nje, ono uvek i pre sveg mo ra bi ti po li ti ko mi lje nje i/
ili mi lje nje po li ti kog; ipak, ni ta ma nje, i ni se, ni je zna aj na ni sle de a
tvrd nja: da bi po li ti ko bi lo po li ti ko, ono se mo ra vra ti ti mi lje nju i to
mi lje nju ne mi sli vog; u su prot nom a i ni se da to da nas va i vi e ne go
ikad i mi lje nje i po li ti ko za u vek osta ju oru e vla sti i odr a nja sta tus
qu oa.
Literatura
Edelman, Lee. 2004. No Future: Queer Theory and the Death Drive. Duke University Press
Books.
iek, Slavoj. 1999. Human Rights and its Discontents. http://www.egs.edu/faculty/slavoj-zizek/
articles/human-rights-and-its-discontents.
Jelisaveta Blagojevi
HOW DO WE THINK THE UNTHINKABLE
Summary
The term unthinkable usually refers to the incapability of being conceived or considered,
to something that escapes symbolization and representation, to something that is not
comparable or that cannot be believed; it can also mean the incredible; inconceivable or
unimaginable; extremely improbable in a way that goes against common sense.
Unthinkable is what is beyond common sense, rationality and generaly accepted norms
of thinking and doing. Unthinkable, thus, equals to non-normative, non-legal, or even
182 to non-constitutional. Unthinkable is something that cannot find its own name and its
own meaning.
In other words, it might also mean that thinking as such makes and reproduces the nor-
mativity - thinking is normativity. Does it mean that we can think only about the things
that we already know? How do we think of change? How do we conceive the political?
How do we think the unthinkable?
The main idea in this text is to try to point to the ways in which the category such as
unthinkable binds morality, ideology, thinking and politics as a direct embodiment of
general intersts in order to preserve the status quo of the existing/dominant social order.
As a result, today, almost everything appears as thinkable the horrors and tortures, the
end of life on earth, market oriented everyday living, proprietary structures in capital-
ism, the militarization of the world, the militarization of the concept of humanity etc.
The only unthinkability we can think of in our contemporary world is the under-
standing of the notion of the political as necessarily related to continuous possibility of
change.
Key words: unthinkable, thinking, political, change.
183
AN BOBERO*
LAICITET I REPUBLIKA
PLODONOSNA NAPETOST**
Po la ze i od te ze da se to kom no vi je isto ri je u Fran cu skoj ma ni fe sto va la plod na
na pe tost iz me u la i ci te ta i re pu bli kan ske ide je, autor uka zu je na za o kret iz 1989,
tj. na i nje ni cu da se od te go di ne raz vi ja jed na no va vr sta la i ci te ta ko ji se po mno-
go e mu raz li ku je od isto rij skog la i ci te ta, iako s njim ne pre ki da u pot pu no sti. U
za klju ku se, ideal-tip ski, na vo di se dam ta a ka ra zi la e nja iz me u ak tu el nog i isto-
rij skog la i ci te ta u Fran cu skoj.
Klju ne re i: la i ci tet, isto rij ski la i ci tet, no vi la i ci tet
I po red to ga to se u Fran cu skoj la i ci tet do vo di u te snu ve zu sa re pu bli-
kom, isto ri ar Klod Ni ko le mu u svom iz van red nom ogle du Re pu bli kan-
ska ide ja u Fran cu skoj po sve u je tek ne ko li ko re do va, prav da ju i se da je
nje go va isto ri ja isu vi e po zna ta da bi se na njoj du e za dr a vao (Ni co-
let 1982: 499). Ni je li on da vi e ne go neo bi no to u obi lju bi bli o graf skih
re re ren ci ne na la zi mo ni jed nu ko ja bi pot kre pi la ovu tvrd nju! Za raz li ku
od nje ga, po kre ta Li ge kol stva, Gi Go tje pi e: la i ka mi sao pa ti od de li-
mi ne am ne zi je (Ga ut hi er et Ni co let 1987: 7). Sa svo je stra ne, re kao bih
da je po zna va nje isto ri je la i ci te ta u Fran cu skoj e sto obr nu to pro por ci o-
nal no dru tve noj upo tre bi ovog ter mi na. Ima ra do va, kao to je to sjaj na
AUTOR: , , 1941
UDK: 322(44)"17/20"
321.01(44)"17/20"
Prethodno saoptenje
* Jean Baubrot, profesor emeritus, Ecole pratique des hautes tudes (Paris),
jeanbauberot@hotmail.com
** Tekst je predloak Boberoovog izlaganja na okruglom stolu Laicizam danas:
izmeu politike i religije, koji je 30. novembra 2011, u organizaciji Francuskog insti-
tuta, odran u Kolarevoj zadubini u Beogradu. Francuska verzija teksta izloena je
na seminaru o Republici, koji je odran u Belforu (Belfort) poetkom 2011. godine.
184
ana li za Mo ri sa Lar ki na (1974, 2004) o raz dva ja nju cr ka va od dr a ve, ali
ih i ra stru na jav nost ne do volj no po zna je. ta vi e, upr kos mno tvu zna-
aj nih pu bli ka ci ja, obe le a va nje sto go di nji ce za ko na iz 1905. go di ne ni je
u tom po gle du do ne lo ni ta no vo. Kad je re o vi e ili ma nje zva ni nim
isto rij skim pri a ma, one e sto ne od go va ra ju i nje ni ca ma
1
, dok sum nji va
tu ma e nja (ko ja su po sle di ca ovog pret hod nog) ne tre ba ni po mi nja ti.
La i ci tet, iz me u pam e nja i isto ri je
Isto ri ja la i ci te ta ni je na u no isu vi e po zna ta; ona je pre op te re e na pam-
e njem, to je znat no dru ga i je. Na i me, pam e njem se se a nje uvo di u
pod ru je sve tog, dok ga isto ri ja oda tle iz vo di za to to je la i ci zu ju i
po stu pak (No ra 1984). Lo gi no je, da kle, na sto ja ti da obo ri mo le gen de
bi lo da su one za cr nje ne, bi lo da su po zla e ne. Kad je po sre di la i ci tet, pred
na ma je isto rij ski za da tak! U ovom pri lo gu uka za u sa mo na ne ke, e sto
za ne ma ri va ne, aspek te pro ble ma.
2

e leo bih, me u tim, da svoj po du hvat to bo lje raz ja snim na vo de i
slav ni pri mer dru tve ne de for ma ci je pam e nja. Po sto ji je dan ste re o tip ko ji
se i ri na sve stra ne i ko ji, Ku e vim me to dom, za do bi ja sta tus oi gled no sti;
iz li no je pak pre ko pa va ti po ar hi va ma da bi smo se uve ri li da je ne ta an.
ak i u isto rij skim ud be ni ci ma mo e mo pro na i po da tak da je s Fe ri je-
vim za ko ni ma ko lo va nje u Fran cu skoj po sta lo la i ko, bes plat no i oba ve-
zno.
3
U stva ri, oba ve zno ko lo va nje uve de no je ve od 18811882, a sa mo
je dr av no ko lo va nje bes plat no i la i ko, to ni ka ko ni je isto. U pri vat nim
ko la ma se uvek ne go va la slo bo da na sta ve, i to je to kom jed nog sto le a bio
glav ni po li ti ki i ide o lo ki ulog ne sa mo me u pri sta li ca ma obe Fran cu-
ske ve i me u mi li tant nim la i ci ma.
4
Pod se a nje na pse u do-la i ku oba-
ve znu ko lu ili im pli cit no sta vlja pri vat ne ko le u oblast ne za ko ni tog,
5
ili
i go e la i ci tet, ko ji, na vod no, sve ma le Fran cu ze iz li va u isti ka lup, ili pak
igra na oba ova pla na.
1
Pro na ao sam osam ne ta nih po da ta ka na e ti ri stra ni ce po sve e ne isto ri ji
Na cr ta po ve lje o la i ci te tu u dr av nim slu ba ma (Ha ut Con seil lIn te gra tion 2007:
191194). Na rav no, ne vo dim ra u na o iz vo di ma i aprok si mi za ci ja ma ko ji su ne iz be-
ni u br zoj sin te zi.
2
Una pred se iz vi nja vam i ta o cu zbog e stog upu i va nja na vla sti te ra do ve; to mi
po ma e da ne raz vi jam od go vo re na mno go broj na pi ta nja ko ja sam ob ra i vao na dru-
gim me sti ma.
3
Vi de ti, na pri mer: Ali bert et all. 2007: 24. Ovu tvrd nju pro na la zi mo go to vo u
ve i ni ud be ni ka, ra u na ju i tu i ud be ni ke ko je su pi sa li stru nja ci!
4
Na ro i to na Kon gre su ra di kal ne par ti je 1903. go di ne (v. Ber stain 1980: 51).
5
Na su prot i lu Fe ri ju, ko ji ju je sma trao neo p hod nom da bi se iz be gla sve tov na
dr av na re li gi ja (na veo Ru del le 1966: 462).
STUDIJE I OGLEDI
185
De fi ni sa nje la i ci te ta
Da bi smo ozna i li sa stav ne ele men te la i ci te ta, mo e mo za po e ti od pr ve
nje go ve for mal ne de fi ni ci je ko ju je for mu li sao fi lo zof Fer di nan Bu i son
(18411932)
6
u Pe da go kom re ni ku, od re u ju i kol ski la i ci tet.
7
Pre ma Bu i so nu, la i ci tet se uko re nju je u du go tra jan dru tve no-isto-
rij ski pro ces u ko jem su se spo rim ve kov nim de lo va njem [...] po ste pe no
us po sta vlja le raz li i te funk ci je jav nog i vo ta, me u sob no se raz dva ja ju i i
oslo ba a ju i te snog sta ra telj stva cr kve. Upo re do su se, da kle, od vi ja la dva
po kre ta: po ste pe na di fe ren ci ja ci ja ra znih usta no va i od u mi ra nje ver ske
usta no ve kao sve o bu hvat ne usta no ve. Bu i son taj pro ces na zi va se ku la ri-
za ci jom. Od ta da je ovaj po jam po pri mio iz u zet no i rok smi sao. Za pra-
vo, iz gle da da je ter min se ku la ri za ci ja bo lje sa u va ti za dru go dru tve no
po lje: za so cio-kul tur no po lje. She mat ski, se ku la ri za ci ja mo e da se de fi ni-
e kao so cio-kul tur no uda lja va nje od re li gi je usled raz li i tih i ni la ca dru-
tve ne di na mi ke, kao to su in du stri ja li za ci ja, ur ba ni za ci ja itd. Kad je re o
so ci jal no-isto rij skom kon stru i sa nju la i ci te ta, bo lje je go vo ri ti o la i ci za ci ji
(Ba ubrot i Mi lot 2011). La i ci tet se uko re nju je u pro ces la i ci za ci je.
Bu i son u da ljem iz la ga nju do ka zu je da je do De kla ra ci je o pra vi ma
o ve ka iz 1789, sve ten stvo ou va lo pra vo na me a nje, nad zi ra nje, kon tro-
li sa nje ili ve to u za ko no dav noj, iz vr noj i sud skoj vla sti, kao i u obla sti
ce lo kup nog jav nog i vo ta. La i ci tet je, da kle, kod nje ga, la i ci za ci ja ko ja je
do sti gla od re e ni prag. Po ku ao sam da na toj osno vi us po sta vim ide al no-
tip sku pe ri o di za ci ju
8
u ko joj ra za zna je mo tri pra ga la i ci za ci je
9
(Ba ubrot
2004, 2010a).
Bu i son, na po slet ku, sti e i do glav nih ka rak te ri sti ka la i ci te ta. On naj pre
opi su je dva svoj stva la i ke dr a ve: s jed ne stra ne, to je dr a va ko ja je ne u-
tral na u po gle du svih ve ro i spo ve sti, a sa dru ge, ona je ne za vi sna od uti ca ja
sve ten stva i oslo bo e na je svih te o lo kih gle di ta. Pre o sta le dve ka rak te ri-
sti ke od no se se na gra a ne: to su jed na kost svih Fran cu za pred za ko nom,
po sred stvom ostva ri va nja svih gra an skih pra va ubu du e utvr e nih ne za-
vi sno od ver ske pri pad no sti,
10
kao i slo bo da is po ve da nja svih ve ra.
6
O Bu i so nu vi de ti na ro i to: Lo ef fel 2002.
7
Iz 1881, pre tam pa no 1883 (u me u vre me nu je 28. mar ta 1882. go di ne iz gla-
san Fe ri jev za kon). Su ti nu ovog tek sta la ko e mo pro na i u Ga ut hi er i Ni co let 1987:
203215.
8
Po zna to je da je ide al no-tip ski me tod Ve be rov izum.
9
Za Bu i so na, prag na ko jem la i ci za ci ja po sta je la i ci tet us po sta vi la je Fran cu ska
re vo lu ci ja. Kon stru i sa nje mog pr vog pra ga la i ci za ci je do da je pe riod Kon zu la ta i
po e tak Car stva, jer je to pe riod u ko jem je Na po leon Bo na par ta iz vr io re cen tri ra nje
ko je je ne ke vi do ve Re vo lu ci je pro du i lo, a ne ke traj no iz me ni lo (Bobrot 2010a: 25).
10
Bu i son da je pri mer kon sti tu i sa nja gra an ske dr a ve i gra an skog bra ka.
186
Mi lin Mi lo, ka nad ska so ci o lo ki nja ko ja je stru njak za la i ci zam
11
i ja,
pred la e mo da se la i ci zam de fi ni e kao ar ti ku li sa nje e ti ri osnov na prin-
ci pa. Pr va dva prin ci pa od no se se na e lje ne ci lje ve: to su slo bo da sa ve sti
i jed na kost gra a na, to e re i od su stvo bi lo ka kve ver ske dis kri mi na ci je.
Slo bo da sa ve sti i jed na kost sto je u ve o ma bli skoj ve zi jer e pr vi prin cip
bi ti po ti snut u sfe ru pri vat nog uko li ko joj onaj dru gi ne bu de dao vr ste
ga ran ci je da e slo bo da jav nog iz no e nja uve re nja bi ti jed na ka za sve. Dru-
ga dva prin ci pa raz dva ja nje i ne u tral nost je su sred stva za ostva ri va nje
ovih ci lje va: Ka ko je vre me od mi ca lo, raz dva ja nje po li ti ke i re li gij ske sfe-
re i ne u tral nost dr a ve, tj. ne pri stra snost vla sti u po gle du is po lja va nja raz li-
i tih uve re nja a ro li kih gru pa gra an skog dru tva, po ste pe no su se raz ma-
tra li kao neo p hod na sred stva za us po sta vlja nje po ret ka slo bo de (Ba ubrot
i Mi lot 2011: 77).
La i ci tet mo ra da bu de u po lo a ju u ko jem su ovi prin ci pi uskla e ni.
Ni ta u ovoj obla sti ni je oi gled no, i upra vo za to la i ci tet uvek pred sta vlja
po li ti ki i dru tve ni ulog po je di na ca i gru pa ko ji na sto je da fa vo ri zu ju je dan
od ovih prin ci pa ili da ih pro tu ma e na svoj na in. S dru ge stra ne, la i ci tet
ni kad ni je oko tao. On se kon kre ti zu je na raz li i te na i ne u za vi sno sti od
raz li i tih epo ha, pod ru ja, ze ma lja. Bu i son se, re ci mo, ba vio la i ci te tom pre
ne go to je ozva ni e no raz dva ja nje cr ka va i dr a ve u Fran cu skoj
12
(po zna to
je da e se to de si ti tek 1905. go di ne). Em pi rij ski po sma tra no, la i ci tet u Bu i-
so no vo vre me raz li ku je se od la i ci te ta po sle 1905.
La i ci tet i la i ci te ti
Ali, to ne spre a va ovog fi lo zo fa da tvr di ka ko je fran cu sko dru tvo po sta-
lo naj la i ki je u Evro pi. Pri me u je mo da Bu i so no vo shva ta nje la i ci zma ni je
esen ci ja li sti ko: pre ma nje go vom mi lje nju, ne ka ze mlja mo e bi ti vi e ili
ma nje la i ka. I ma da Fran cu skoj do de lju je (me ta fo ri ki re e no) evrop sko
od li ko va nje za la i ci tet, on joj, ipak, us kra u je ta kvo pri zna nje kad je re o
ce lom sve tu. Dru ge ze mlje, iz van Evro pe, mo gu bi ti la i ki je. I po red to ga
to je nje go vo iz la ga nje im pli cit no, on naj ve ro vat ni je mi sli na Sje di nje ne
Ame ri ke Dr a ve
13
i na Mek si ko,
14
ze mlje u ko ji ma je for mal no raz dva ja-
11
Za nje ne ra do ve o la i ci te tu CNRS joj je do de lio pri zna nje Prix Do gan.
12
Za to Bu i son po mi nje ide ju raz dva ja nja (dr a va ne za vi sna od uti ca ja sve ten-
stva, oslo bo e na svih te o lo kih gle di ta) ne ko ri ste i, ipak, sa mu tu re.
13
Pod se ti mo da je Bu i son pred sta vljao Fran cu sku na Svet skoj iz lo bi u Fi la-
delfiji.
14
Go di ne 1881, Mi ni star stvo ino stra nih po slo va Fran cu ske za tra i lo je od mek-
si kog am ba sa do ra u Pa ri zu da mu po a lje tek sto ve mek si kog za ko na ko ji se od no se
na raz dva ja nje cr kve i dr a ve. Svo ju mol bu prav da lo je ti me to su Fran cu zi za di vlje ni
u de snim re zul ta ti ma tog za ko no dav stva (na veo Meyer 1990: 965).
STUDIJE I OGLEDI
187
nje ra ni je spro ve de no. Bi lo ka ko bi lo, ja sno je da za nje ga la i ci zam ni ka ko
ni je fran cu ski iz u ze tak. Uosta lom, on pi e: fran cu sko za ko no dav stvo iz
1882. jed no je od onih [po dvu kao . B.] ko ja po se du ju [...] naj pot pu ni je
usta no vljen la i ki po re dak.
Eks pli cit ni je raz ma tra nje ovog pi ta nja pro na la zi mo 1905. go di ne, kod
Ari sti da Bri ja na, Iz ve sti o ca pri par la men tar noj ko mi si ji za du e noj za iz ra-
du za ko na o raz dva ja nju cr ka va od dr a ve. On ce lo po gla vlje svog iz ve ta ja
(ko je je, za u do, iz o sta vlje no u pre tam pa nom iz da nju 2005. go di ne) po sve-
u je stra nim za ko no dav stvi ma. Ari stid Bri jan svr sta va raz li i te ze mlje u
tri ti pa: pr vom ti pu pri pa da ju one ze mlje u ko ji ma jo po sto ji dr av na
re li gi ja (pa ni ja, Gr ka, Ru si ja, ved ska...); dru gom pri pa da ju one u ko ji-
ma je uve den po lu-la i ci tet
15
(Ne ma ka, Austri ja, Bel gi ja, Ekva dor, Fran-
cu ska pre za ko na iz 1905, Ita li ja, Ho lan di ja); i naj zad, tre i tip ob u hva ta
ze mlje ko je su u re i mu pot pu nog la i ci te ta
16
(Bra zil, Ka na da
17
, Sje di nje ne
Ame ri ke Dr a ve, Mek si ko...).
Za Bri ja na, Mek si ko pred sta vlja naj do vr e ni ji mo del la i ci te ta: Mek-
si ko po se du je, pi e on, naj pot pu ni je i naj sklad ni je la i ko za ko no dav stvo
ko je je do sa da stu pi lo na sna gu [...]; u nje mu za i sta vla da ver ski mir. Ta mo
je ka to li ka cr kva osta la sna na i ni je ose ti la tet ne po sle di ce od prav nog,
pri li no stro gog, ali ne na sil nog po ret ka u ko jem se na la. Bri ja na je na ro i-
to in spi ri sa lo de lo Pjer-or a la e nea iz 1904, o raz dva ja nju u Bel gi ji, Sje-
di nje nim Ame ri kim Dr a va ma i Mek si ku, ko je se naj po hval ni je iz ra a va o
mek si kom mo de lu. Pred stav ni ci la i ci te ta, kao to su Kle man so i slo bod ni
zi da ri, ta ko e e u mek si kom mo de lu [pronai] pri mer za Fran cu sku
re pu bli ku (Scot 2005: 321).
Re pu bli kan ci Tre e re pu bli ke ni su, da kle, raz ma tra li la i ci tet kao fran-
cu sku po seb nost. Oni se ni su ustru a va li da se ugle da ju na ino stra ne pri-
me re i po zajm lju ju re e nja od dru gih ze ma lja. Kon stru i sa nje la i ci te ta u
Fran cu skoj mo gu e je pro u a va ti po ev i od ak tu el ne isto ri o graf ske per-
spek ti ve, od ta ko zva nih kul tur nih tran sfe ra. Ona nam po ka zu je da je kru-
e nje ide ja i pred sta va me u na ci ja ma do pri ne lo dru tve nim pro me na ma.
Ta ko e i re la ti vi zu je ide ju sta bil no sti na ci o nal nih kul tur nih iden ti te ta i
omo gu a va di ja lek ti ku op ti ku: kul tur ni tran sfe ri ni kad ni su pa siv ne imi-
15
One pro kla mu ju pi e Bri jan, prin ci pe slo bo de sa ve sti i slo bo de ve ro i spo ve-
sti, ali po je di ne re li gi je ipak sma tra ju za jav ne usta no ve ko je pri zna ju, ti te i sub ven ci-
o ni ra ju. To od go va ra pr vom pra gu la i ci za ci je (v. Ba ubrot 2010/b: 4244, Ba ubrot i
Mi lot 2011: 210221).
16
Dr a va je u tom slu a ju za i sta ne u tral na i la i ka; pri zna ti su jed na kost i slo bo-
da ve ro i spo ve sti; cr kve su raz dvo je ne od dr a ve, pre ci zi ra Bri jan. To od go va ra dru gom
pra gu la i ci za ci je (v. Ba ubrot 2010b: 5862, Ba ubrot i Mi lot 2010: 222235).
17
Bri jan pro ce nju je da stvar no raz dva ja nje po sto ji u Ka na di. Ovu per spek ti vu
raz vi ja la je Mi lo (Mi lot 2002, 2004).
188
ta ci je [...] na dah nu e ni je ko pi ja, ne go iz u me va nje, no vo sre i va nje gra e
ko ja je za jed ni ka svim stra na ma (Gu er ra 2002: 191).
Kul tur ni tran sfe ri i fran cu ski la i ci tet
Is po sta vlja se da je ova per spek ti va plo do no sna za ana li zu stva ra nja la i-
kog mo ra la, do brim de lom pro is te klog iz Kan to vog de la, ko jim se vi e ili
ma nje ba vio Re nu vi je. Ne u se do ti ca ti ove te me, po to is crp ni ja oba ve-
te nja mo e mo pro na i kod stru nja ka za Re nu vi jea, Ma ri-Klod Ble, i je
de lo na vo di mo u bi bli o graf skim po da ci ma. Pod se ti u sa mo da je Fe ri,
od mah na kon stu pa nja u Mi ni star stvo jav nog obra zo va nja, raz vi jao kon-
tak te iz me u Fran cu ske i ino stran stva, ohra bru ju i po slan stva, is tra i va ka
pu to va nja, sla nje de le ga ci ja na svet ske iz lo be i kon gre se. Od go va ra ju i na
pi ta nje ka ko raz li i te dr a ve ko je su uve le oba ve zno obra zo va nje obez be-
u ju po to va nje slo bo de ve ro i spo ve sti, Fe ri je na pra vio do si jee o si tu a ci-
ji u sva koj od njih. U par la men tar nim di sku si ja ma, on e se po zi va ti na
en gle ske de ba te po vo dom Fo ste ro vog za ko na o obra zo va nju (For ster Act)
i ob ja nja va ti za to Fran cu ska, s ve in skim ka to li kim sta nov ni tvom, ne
mo e da osta ne pri kon fe si o nal noj ne u tral no sti (po put ze ma lja s ve in skim
pro te stant skim sta nov ni tvom), ve mo ra da uve de ver sku ne u tral nost u
dr av ne ko le (Ba ubrot 1997: 5559).
Sa mo raz dva ja nje cr ka va od dr a ve ob u hva ta je dan vid kul tur nog
tran sfe ra ko ji ne sme da osta ne iz van pro mi lja nja. Sva ka ko, ras ki da ju i
s dvo smi sle no u Kon kor da ta (ka to li ci zam re li gi ja ve i ne Fran cu za),
okon a va ju i re im pri zna tih ve ro i spo ve sti, za kon iz 1905. go di ne, obe le-
a va kraj Fran cu ske kao ka to li ke na ci je
18
i po ka zu je da na ci o nal ni iden-
ti tet ne sa dr i ver sku di men zi ju. Da bi se pred u pre di le re vi zi o ni sti ke per-
spek ti ve, tre ba pod se ti ti da je lan 2, ko jim se uka zu je da Re pu bli ka ne
pri zna je, ne pla a, ni ti sub ven ci o ni e ni jed nu ver sku za jed ni cu, iz jed na en
sa la nom 1, ko jim se pre ci zi ra da Re pu bli ka osi gu ra va slo bo du sa ve sti
i ga ran tu je slo bod no oba vlja nje ver skih ob re da.
19
Oba la na i ne Pr vi
na slov, na zvan Prin ci pi. Ali upra vo ova rav no te a iz me u ne pri zna va-
nja i ga ran to va nja slo bo de ve ro i spo ve sti na gla a va raz li ku iz me u raz dva-
18
Ba rem na sin hro nij skom ni vou, po to, su prot no Re vo lu ci ji, ne ma ni go vo ra o
pro me ni ka len da ra, na ro i to po sle od ba ci va nja amand ma na ko ji ve li kom ve i nom gla-
so va (466 pro tiv 60) la i ci zu je ne rad ne da ne.
19
Uosta lom, ni je dan od ova dva la na ne ma ap so lut nu vred nost: lan 2 pred vi a
iz u ze tak od pra vi la ne sub ven ci o ni sa nja ver skih za jed ni ca, da bi se bo lje obez be dio
prin cip de fi ni san u la nu 1 (slu be mi lo sr a, ko je su za mi lje ne da osi gu ra ju slo-
bod no oba vlja nje ver skih ob re da u jav nim usta no va ma); lan 1 na go ve ta va da za kon
u na stav ku pred vi a je di no re strik ci je prin ci pa slo bo de u in te re su jav nog re da i
mi ra.
STUDIJE I OGLEDI
189
ja nja cr ka va i dr a ve iz 1905, od raz dva ja nja iz 1795. go di ne. To je svo je-
vre me no ve pri me tio ve li ki isto ri ar Al ber Ma tje (1928), usta no viv i da za
vre me Re vo lu ci je, ni je bi lo me sta za ne u tral nu i la i ku dr a vu ka kvom je
da nas za mi lja mo (Mat hi ez 2005: 23).
Do no e njem za ko na o raz dva ja nju cr ka va i dr a ve, Tre a re pu bli ka
do vr a va de lo Re vo lu ci je i ostva ru je sve ono u e mu je Pr va re pu bli ka
oma nu la, ne uspe va ju i da raz lu i po li ti ku sfe ru od re li gij ske. Na osno-
vu ana li ze iz ra de za ko na, de ba ta, pri hva e nih ili od bi je nih amand ma na
(Ba ubrot 2006: 143194), uvi a mo da su usvo je ne ured be bi va le sve
li be ral ni je. Uka i mo na ro i to na do bro tvor ne or ga ni za ci je, na li be ra-
li za ci ju pro ce si ja, na od bi ja nje da se za bra ni no e nje man ti je na jav nim
me sti ma, na bes plat ni pre nos ver skih zda nja u sta tus jav ne svo ji ne. So ci-
ja li sta Mo ris Alar, po bor nik ono ga to na zi va raz dva ja nje sa gla sno sta-
rom re pu bli kan skom pro gra mu, s gor i nom za klju u je da za spro vo e-
nje an ti kle ri kal nog raz dva ja nja ne po sto ji ve i na, po to su svi nje go vi
amand ma ni od bi je ni.
Glav ni pri go vor ka to li ke cr kve na na crt za ko na od no sio se na lan
4, ko ji je ver ska zda nja sta vljao na ras po la ga nje udru e nji ma sa sta vlje-
nim uglav nom od la i ka, i me se pre ne bre ga va la cr kve na or ga ni za ci ja
(mo nar hi sti ka, ka ko se ta da go vo ri lo). No va ver zi ja za ko na pre ci zi ra da
e ova do bra bi ti do de lje na udru e nji ma ko ja e se po vi no va ti op tim pra-
vi li ma ver skog ob re da i obez be di ti nje go vo ne sme ta no od vi ja nje.
20
For mu-
la ci ja ovog ar gu men ta bi la je pro na e na u za ko no dav stvi ma SAD i kot ske
(Lar kin 1974: 175, 275), u ko ji ma se vo di lo ra u na o spe ci fi no sti sva ke
cr kve, shod no lo gi ci u ko joj su po sred ni ke gru pe le gi tim ni i sa stav ni de lo-
vi gra an skog dru tva ko je i sa mo po se du je sna nu le gi tim nost u od no su
na dr a vu.
Ova an glo sak son ska po zaj mi ca na i la je na otra pro ti vlje nja. Ras pra-
va me u la i ci ma ras plam sa e du ho ve i Bri jan e mo ra ti da uzme u ob zir
iz u zet ke ko ji vo de ra u na o svim i nje ni nim okol no sti ma (lan 8). Ali
ovaj re la tiv ni ustu pak ne po ni ta va pro ti vlje nje ra di kal nih li de ra, Bu i so-
na (pred sed nik par la men tar ne ko mi si je) i Kle man soa.
21
Oni sma tra ju da
se za kon su vi e uda lja va od re pu bli kan ske fran cu ske tra di ci je, u ko joj je
ko lek tiv na slo bo da pro du e tak in di vi du al ne slo bo de. So ci ja li sti bli ski
sin di ka li zmu Bri jan, o res i Pre san se po ve zu ju se s kul tu rom u ko joj
ko lek tiv na slo bo da mo e da tvo ri di men zi ju in di vi du al ne slo bo de, na ro i to
20
To jest, tre ba lo je da ka to li ka cr kva po tu je auto ri tet bi sku pa i pa pe dok su
ka to li ci re pu bli kan ci pri elj ki va li raz dva ja nje da bi mo gli da se oslo bo de ovih auto-
rite ta.
21
V. nje gov go vor u Se na tu ko ji je po no vljen u: Bru ley 2004: 357359, pod na slo-
vom (ko ji re zi mi ra in ter ven ci ju): lan 4 pre pu ta sve ka to li ke u Fran cu skoj auto ri te tu
Ri ma.
190
u dru tve nim bor ba ma. No vi na je u to me to se ova op ti ka pri me nju je na
slo bo du is po ve da nja ve re.
22
Don Lok, otac za ko na iz 1905. go di ne
Ni je, da kle, neo bi no to u svo joj sin te zi o jed nom ve ku la i ci te ta Dr av-
ni sa vet (Con seil dEtat 2004: 393) po re klo la i ci te ta mno go vi e vi di u de lu
Do na Lo ka ne go u de lu fran cu skih pro sve ti te lja. To je i mi lje nje prav ni ce
Iz a bel Ai je-Ka ban, ko ja sma tra da je Lo kov mo del [...] pot pu no ostva ren
u za ko nu o raz dva ja nju iz 1905. go di ne. Re vo lu ci ja, ob ja nja va ona, osci li ra
iz me u la i ci zu ju ih me ra, kao to su pro gla a va nje slo bo de ve ro i spo ve sti,
od u zi ma nje gra an skog sta tu sa sve ten stvu, uki da nje pla ta kon sti tu tiv nom
sve ten stvu i uvo e nja gra an ske re li gi je na dah nu te ru so ov skim ide ja ma,
osna e ne pod vla dom Ko mi te ta jav nog spa sa ak tiv nom po li ti kom de hri sti-
ja ni za ci je (Agi er-Ca ba nes 2007: 134).
Me u tim, upra vo su Ru so o va gra an ska re li gi ja i ja ko bin ski tre nu tak
Re vo lu ci je pro e li skup za jed ni kih pred sta va, istih onih ko je se da nas,
na uop te ni ji na in, po ve zu ju sa sa mom ide jom la i ci te ta. Ali, la i ci tet iz
1905. uda lja va se od pro pi sa ne ulo ge dr a ve i za ko na upi sa nog u kon ti-
nu i tet Sta rog re i ma i Re vo lu ci je, na ta uka zu je To kvil. Bli zak li be ral nom
tre nut ku Re vo lu ci je ko ja je pro kla mo va la Pra va o ve ka, la i ci tet eman ci pu je
re li gij sku i nje ni cu od sta ra telj stva dr a ve, pre po zna ju i nje nu spe ci fi nost.
Nje gov otac je En glez i li be ral: za raz li ku od Vol te ra [u stva ri], Lok se
ne ogra ni a va na to da od su ve re na zah te va prak ti ko va nje to le ran ci je, ve
[...] uspe va da for mu li e jed no od naj ra di kal ni jih re e nja, uz dr a va nje dr a-
ve od sva ke in ter ven ci je u do me nu ve re (Agi er-Ca ban nes 2007: 136).
Bi lo bi, sva ka ko, ne is prav no da za kon iz 1905. do vo di mo u ve zu is klju-
i vo sa Lo ko vim uti ca jem. Ovaj za kon do pu nja va li be ral ne za ko ne iz gla-
sa ne na po et ku Tre e re pu bli ke, za ko ne o slo bo di jav nog oku plja nja, o
slo bo di go vo ra i tam pe, o sin di kal noj slo bo di. Pr vi deo za ko na o slo bo di
udru i va nja iz 1901. upi su je se u istu per spek ti vu, onu ko ja gra di prav ne
osno ve raz vo ja gra an skog dru tva. Me u tim, ak i ako su efek ti usvo je-
nih za ko na bi li raz li i ti (v. Ba ubrot i Mi lot 2011: 262265), o gra an skom
dru tvu se ni je mi sli lo [u Fran cu skoj] kao o nje go voj ra zli ci spram dr a ve,
ve kao o nje go vom ras ki du s re li gij skim sve tom (Ro san val lon 2004: 326).
To je uve lo struk tu ral nu raz li ku iz me u udru e nja i kon gre ga ci je i an ti-
kon gre ga ci o ni sti ku bor bu, to je pred met pro u a va nja mno tva ra do va
22
Pa pa od bi ja da pri hva ti ovaj za kon iz 1905, to do vo di do ne kih pa ra dok sa.
Ta ko je u SenleFre se nu i Tor si ju (Pa de Ka le) je dan sve te nik osno vao ver sko udru-
e nje u skla du s no vim za ko nom. Bi skup ga je opo zvao i od re dio dru gog sve te ni ka,
ko ji pak ni je osno vao ver sko udru e nje. Dr av ni sa vet je obe cr kve do de lio tom no vom
sve te ni ku (Sve net 2005: 230).
STUDIJE I OGLEDI
191
no vi jeg da tu ma (La lo u et te i Mac he lon 2002; Sor rel 2003; Ca ba nel i Du rand
2005). Mo ral ni po re dak, 16. maj, Draj fu so va afe ra, u ve li koj me ri ob ja nja-
va ju tu bor bu. Lo gi ka za ko na iz 1905. pod ra zu me va da je ta kva per spek ti va
pre va zi e na i da je re li gi ja uklju e na u gra an sko dru tvo.
23
Na sle e ni la i ci tet ver sus gra an ska re li gi ja
U stva ri, re pu bli kan ska po li ti ka la i ci za ci je zdru u je ras kid i pri la go a va nje.
Ras kid da bi se ostva ri va la po li ti ka vlast, pri la go a va nje da bi se uveo
sta bi lan po re dak. Osim u ve nog Pi sma go spo di nu ui te lju (27. no vem bar
1883),
24
po me nu e mo i ma nje po zna to, ali pod jed na ko va no, cir ku lar no
pi smo od 2. no vem bra 1882, ko je ja sno de fi ni e po li ti ki cilj. Nji me se ob u-
zda va e sti na onih ko ji e le da po ski da ju sva ras pe a iz ui o ni ca i ti me
obe le e pr vi po la zak u dr av nu sve tov nu ko lu. Ukla nja nje ver skih obe le-
ja mo ra vo di ti ra u na o e lja ma sta nov ni tva. Na pre fek ti ma je da to pro-
ce ne, od slu a ja do slu a ja. Ovo pi smo po tvr u je da za kon od 28. mar ta
1882, ko ji la i ci zu je dr av nu ko lu, ni je bor be ni za kon. Na pro tiv, re je
o jed nom od onih ve li kih or gan skih za ko na pred o dre e nih da za i ve sa
ze mljom i nje nim obi a ji ma, da po sta nu deo nje ne ba ti ne.
I ov de se ta ko e uda lja va mo od gra an ske re li gi je (di xit Ru so) i je dog-
me (= ide je, vred no sti ko je bes po go vor no mo ra ju bi ti pri hva e ne) na sto je
da po li ti ku, ko ja vi e ne mo e da se po zi va na bo an sko pra vo, po no vo
po sta ve u nad re e ni po lo aj u ko jem kul tur ni si stem ve ro va nja i ob re da na
ne ki na in za di re svu da. Ali da li ta sve pro i ma ju a sa kra li za ci ja ob u hva ta
ce lu po li ti ku za jed ni cu? Bi lo je i po nov nih po ku a ja us po sta vlja nja re pu-
bli kan ske gra an ske re li gi je (cf. Ihl 1996, Ba ubrot 2004). Me u tim, ovi
su po ku a ji ras plam sa li su kob dve Fran cu ske (Po u lat 1987), po to je za
raz li ku od ame ri ke gra an ske re li gi je (Bel lah 1980), gra an ska re li gi ja u
Fran cu skoj nu no sa dr a va la an ti ka to li ku di men zi ju. Da bi la i ci tet po stao
deo na sle a, tre ba lo je raz re i ti ovaj su kob i to uklju i va njem to ve eg bro-
ja ka to li ka u nje ga, po sred stvom raz li i tih ako mo da ci ja. Re pu bli kan ci ovaj
cilj po sti u po ste pe no.
25

Ozna i mo ukrat ko glav ne cr te smi ri va nja su ko ba. Upr kos ne pri hva-
ta nju pa pe da pri zna za kon o raz dva ja nju i kri zi in ven ta ra
26
, za hva lju ju i
23
Ro zan va lon se dr i tog an ti kon gre ga ci o ni sti kog aspek ta kad ho e da de fi ni e
fran cu sko vi e nje la i ci te ta (Ro san val lon 2004: 323). On ni je je di ni: bez sum nje, to je
do mi nant no gle di te. Za to ovaj do pri nos ne in si sti ra na tom aspek tu (ko ji mu je
po znat), ve na aspek ti ma ko ji su osta li van pro mi lja nja.
24
Ono je e sto na vo e no. Pro na i e mo ga kod Ga ja ra (Ga il lard 1989: 459466).
25
Na rav no, ne na li ne a ran na in (cf. krat ko oi vlja va nje su ko ba pod Kar te lom
le vi a ra).
26
Na nji ho vu po kaj ni ku di men zi ju uka zao je Gre vi (Grvy 2005: 185208).
192
tri ma za ko ni ma ko ji do pu nju ju za kon iz 1905. go di ne, raz dva ja nje po pri-
ma mir ni ji tok od 1908. go di ne. An ti kon gre ga ci o ni sti ke me re su uki nu te
1914. go di ne. Po stig nut je spo ra zum iz me u Pa ri za i Sve te sto li ce 1923
1924, ko ji omo gu a va stva ra nje bi sku pi ja (Po u lat 2007). Pa pa osu u je list
Ac tion fran ca i se i nje gov po li ti ki ka to li ci zam (1926). Iako re im iz Vi i ja
ne ki ma iz gle da kao re van za Tre u re pu bli ku, on uglav nom u va la i ke
za ko ne (cf. Mayeur 1997: 161176). Ustav e tvr te re pu bli ke iz 1946, zva-
ni no pro gla a va da je Fran cu ska la i ka re pu bli ka upra vo u vre me za jed-
ni ke vla da vi ne le vi ce i MRP (de mo krat sko-hri an ska par ti ja).
27
Sve tov ni
ka rak ter Fran cu ske re pu bli ke bi e upi san i u Ustav Pe te re pu bli ke 1958.
go di ne.
28
Da li je la i ci tet sa mim tim po sti gao kon sen zus? Zna mo da ni je. Iako
uvod ni deo usta va iz 1946. i 1958. go di ne po tvr u je da je or ga ni zo va nje
bes plat ne i la i ke jav ne na sta ve na svim stup nje vi ma du nost dr a ve, pi ta-
nje dr av nih sub ven ci ja ko je se do de lju ju pri vat noj na sta vi, naj e e kon-
fe si o nal noj
29
, du go osta je spor no. U i rem obi mu, sve do 1984,
30
dru tve na
upo tre ba ter mi na la i ci tet bi la je fo ku si ra na na taj aspekt. Me u tim, pod vla-
u de sni ce, a za hva lju ju i po dr ci le vi ce, bi li su usvo je ni la i ci zu ju i za ko ni
u do me nu obi a ja: za kon ko ji do zvo lja va kon tra cep ci ju (1967) i pre sve ga
abor tus, isto vre me no pred vi a i pri go vor sa ve sti za me di cin sko oso blje
(1975).
31
Vra a ju i se na vlast, le vi ca for mi ra Na ci o nal ni kon sul ta tiv ni eti ki
sa vet 1983. go di ne, za du en za bi o e ti ka pi ta nja. U nje go vim re do vi ma su
pred stav ni ci glav nih du hov nih i fi lo zof skih po ro di ca, to nas iz no va upo-
zo ra va da su re li gi je deo gra an skog dru tva.
Mo gu e je, da kle, bra ni ti te zu da je po sto ja la plod na na pe tost iz me u
la i ci te ta i re pu bli ke, re pu bli kan ske ide je, da pre u zme mo Ni ko le ov iz raz
(1982). To mo da ob ja nja va za to je on pra vio to li ko alu zi ja na nji ho vu
uza jam nu spre gu. Im pli cit no, po jam la i ci te ta ko ji se na zi re u nje go vim
ana li za ma sna no ga po ve zu je s gra an skom re li gi jom (cf. Ba ubrot 2004:
27
Ova kon sti tu a li za ci ja la i ci te ta olak a na je de kla ra ci jom fran cu ske biskupije, od
13. no vem bra 1945. ko jom se pri hva ta dr av ni la i ci tet (ce lo kup ni tekst pro na la zi mo
u: Og ni er 1994: 272275).
28
Ali la i ci tet ne e bi ti de fi ni san, mo da za to to se ni Fe ri jev za kon iz 1882, ni
za kon o raz dva ja nju iz 1905, ne pri me nju ju u Al zas-Mo ze lu i to u pre ko mor skim
ze mlja ma po sto je raz li i ti re i mi ver skih ob re da.
29
Za kon Ma ri i Ba ran e iz 1951. go di ne, a za tim, na ro i to, De bre ov za kon (la loi
de Dbr), ko ji omo gu a va za sni va nje pri vat ne na sta ve na osno vu ugo vo ra s dr a vom
1959. go di ne.
30
Ne u speh za ko na Sal va ri (loi Sal vary) ko ji je pro du io tra ja nje za ko na De bre.
31
Par la men tar ne de ba te bi le su, na rav no, ve o ma i ve, ali se ka to li ka cr kva ni je
otvo re no us pro ti vi la ovom za ko nu. Ona je za i sta sa ovim pra vom do bi la zna aj no obe-
te e nje (v. De lan noy 2005: 306368).
STUDIJE I OGLEDI
193
7578, 8385, 168170). Me u tim, u Fran cu skoj se od 1989. raz vi ja je dan
no vi la i ci tet,
32
po sve mu su de i ve o ma raz li it od isto rij skog la i ci te ta, ma da
s njim ne pre ki da u pot pu no sti. Na ideal-tip ski na in, ra zi la e nja iz me u
ak tu el nog la i ci te ta i isto rij skog la i ci te ta u Fran cu skoj svo de se na se dam
ta a ka i je e krat ko po mi nja nje
33
bi ti za klju ak ovog ra da.
Od 1989, je dan no vi la i ci tet
Pr vo, ova se dva la i ci te ta ne te me lje na istom isto ri ci zmu. No vi la i ci tet se
ma nje uko re nju je u po li ti ko-re li gij ske su ko be pro is te kle iz ver skih ra to-
va i Re vo lu ci je, a vi e u ko lo ni ja li sti ku isto ri ju u ko joj je Re pu bli ka bi la i
Im pe ri ja (ko lo ni jal na), ko ja ni je funk ci o ni sa la pre ma istim pra vi li ma: ta ko
su Fran cu zi mu sli ma ni iz Al i ra du go bi li po da ni ci sa oso be nim sta-
tu som po ko jem su se raz li ko va li od Evro plja na ili Je vre ja iz Al i ra.
Dru go, ovaj no vi la i ci tet ne pro is ho di iz iste ge o po li ti ke. On vi e ni je
ve zan za su kob dve Fran cu ske, ve za te ku me u na rod nu si tu a ci ju i za
stra ho ve ko ji iz to ga pro is ti u: strah od an glo-sak son ske glo ba li za ci je, od
mi gra tor nih ta la sa, od ra di kal nog tran sna ci o nal nog isla mi zma. Ipak, pa ra-
dok sal no je, ali i zna aj no, da upr kos to me to se isto rij ski la i ci tet po zi vao
na stra ne pri me re, od 1989. go di ne po je din ci ra do is ti u da je la i ci tet fran-
cu ski iz u ze tak, bez ob zi ra to se pro mi lja nja i stu di je o la i ci zmu raz vi ja ju
na me u na rod nom ni vou (Ba ubrot i Mi lot 2011).
Tre e, pro me ni lo se i dru tve no kon stru i sa nje pred sta va o la i ci te tu.
Isto rij ski la i ci tet je pr ven stve no od go va rao po li ti kim raz mi ri ca ma, par-
la men tar nim de ba ta ma po vo dom na cr ta za ko na, ma da se, ma lo po ma lo,
na slu i vao od re e ni uti caj tam pe. No vi la i ci tet se naj pre fo ku si ra na afe-
re kon stru i sa ne na me dij ski na in (Tva nian 2005, Del tom be 2007). Po li-
ti a ri in ter ve ni u tek na knad no i mo ra ju da se po sta ve u od no su na do mi-
nant nu me dij sku pred sta vu o la i ci te tu.
e tvr to, dru tve ne i po li ti ke sna ge vi e ni su iste. La i ci tet je, du go ro-
no, i nio te melj ni ele ment po li ti kog iden ti te ta le vi ce, po to je ak i kad je
de sni ca pri hva ta la nje go vu su ti nu odr a va nje kol ske sva e i da lje obe le-
a va lo la i ci tet i nje go ve mi li tant ne le ve or ga ni za ci je. U ovom tre nut ku vi e
ne po sto ji za jed ni ka vi zi ja la i ci te ta ko ja bi mo gla da struk tu ri e iden ti tet
le vi ce. Za uz vrat, ve li ki deo de sni ce, ak i eks trem ne de sni ce, sve vi e pre-
u zi ma te mu od bra ne la i ci te ta. Pre me ta nje je oba vlje no i po le mi ke ko je
op sta ju po sta ju tran sver zal ne.
32
O za o kre tu iz 1989 i nje go vim po sle di ca ma vi de ti: Bobrot i Mi lot 2011:
290306. Glo bal ni je. taj la i ci tet od go va ra tre em pra gu la i ci za ci je (Bobrot 2010b:
110113, Ba ubrot i Mi lot 2011: 236252).
33
S ob zi rom na ogra ni e nja ovog pri lo ga, pod ra zu me va se da i ta lac po zna je
em pi rij ske i nje ni ce.
194
Pe to, ulo zi su dru ga i ji, to (na ro i to) po ka zu je za kon iz 2004, ko ji se
od no si na za bra nu no e nja uo lji vih re li gij skih obe le ja, ko jim se in di-
rekt no fa vo ri zu ju pri vat ne ko le, bu du i da se u nji ma ne pri me nju je.
Isto rij ski la i ci zam po be dio je kle ri ka li zam ve in ske i do mi nant ne re li-
gi je ko ja se po ve za la sa an ti re pu bli kan skim po li ti kim re i mi ma. Da nas je
glav ni ulog ne pri hva ta nje ko mu ni ta ri zma, ko ji se uglav nom raz ma tra kao
po li ti ki in stru ment pri ti ska eks trem nih ma njin skih gru pa.
34

e sto, isto rij ski gle da no, do kle god se od re e ni ka to li ci zam na la-
zio na me ti kri ti ke, te nja ka gra an skoj re li gi ji bi la je u opre ci s tra ga-
njem za na sle e nim la i ci te tom. Ne ki vi do vi gra an ske re li gi je da nas pak
mo gu na stu pa ti pod istim pa ro la ma s vi do vi ma na sle e nog la i ci te ta. Sto ga
se po je din ci za la u za ne ku vr stu iden ti tar nog ka to li kog la i ci te ta ko ji se
po zi va na vred no sti Re pu bli ke, is ti ca ne bez in ter pre ta tiv nih ras pra va kad
je re o isla mu. Is po sta vlja se, da kle, da se ovaj no vi la i ci tet ve to pri la go a-
va ra znim okol no sti ma.
Naj zad, isto rij ski la i ci tet, u sva kom slu a ju onaj iz 1905,
35
od no sio se
pr ven stve no na dr a vu i stvo rio je ne za pam e nu si tu a ci ju u isto ri ji Fran-
cu ske: re pu bli kan sku sa hra nu sva kog ga li ka ni zma, po re i ma Emi la
Pu laa, ko ji za klju u je da ga ni ka kvi pre i ve li osta ci ne e vra ti ti u i vot
(Po u lat 2010: 259, 265). Ak tu el ni do mi nant ni la i ci tet pred gra a ne po sta-
vlja no ve zah te ve, na me u i od re e ni stu panj se ku la ri za ci je u ime la i ci te ta
i, ka ko nam se i ni, bar za sa da, blo ki ran je na ni vou dr a ve (bi o e ti ka, brak
me u pri pad ni ci ma istog po la...).
Ovaj no vi la i ci tet od go va ra no vim pro ble mi ma. Vre me e po ka za ti da
li e, kroz na pi pa va nja i na pe tost, naj zad bi ti iz mi ljen la i ci tet ko ji e od go-
va ra ti iza zo vi ma XXI ve ka, ili e po zi va nje na la i ci tet omo gu i ti po je din ci-
ma da ma ski ra ju svo je ne pri hva ta nje jed ne, sva kim da nom sve vi e, mul ti-
kul tur ne Fran cu ske.
S fran cu skog je zi ka pre ve la Su za na Bo jo vi
Literatura
Agier-Cabanes, I. 2007. La lacit, exception librale dans le modle franais. Cosmopolitiques,
16: 133143.
Alibert, M., Ch. Delpoux i S. Rode. 2007. Histoire gographie 1
res
L-ES. Paris: Bordas.
34
To je glav ni raz log zbog ko jeg je de sni ci la god ni je da raz vi ja te mu la i ci zma u
opa sno sti, dok deo le vi ce raz ma tra ko mu ni ta ri zam pre vas hod no kao re zul tat jav nih
po li ti ka i sta vo va ko ji za po sle di cu ima ju dru tve nu ge to i za ci ju i dis kri mi na ci ju.
35
Te nja ko ja stre mi (kao to na to sa ma uka zu je) ka in te gral nom la i ci te tu ni je
bi la bez po sle di ca, na ro i to ne po sred no po sle Draj fu so ve afe re, iz me u 1899. i 1904,
ali za kon iz 1905. i sve to je iz nje ga pro is te klo, do veo je do li be ral ni je sud ske prak se.
STUDIJE I OGLEDI
195 Baubrot, J. 1997. La morale laque contre lordre moral. Paris: Le Seuil.
2004. Lacit 1905-2005, entre passion et raison. Paris: Le Seuil.
2006. Lintgrisme rpublicain contre la lacit. La Tour dAigues: LAube.
2010a. Histoire de la lacit en France. Paris: PUF (5
me
dit. refondue).
2010b. Les lacits dans le monde. Paris: PUF (3
me
dit. mise jour).
Baubrot, J., Milot, M. 2011. Lacits sans frontires. Paris: Le Seuil (prevod: . Bobero i M.
Milo, Laiciteti bez granica, Karpos, Loznica, 2011).
Bellah, R. 1980. Religion and the Legitimation of the American Republic, u: R. Bellah, Ph.
Hammond (ur.), Varieties of Civil Religion. San Francisco: Harper & Row.
Berstein, S. 1980. Histoire du Parti radical, I: La recherche de lge dor. Paris: Presses de la
FNSP.
Blais, M.-Cl. 2000. Au principe de la Rpublique, le cas Renouvier. Paris: Gallimard.
Briand, A. 1905. La sparation des Eglises et de lEtat: Rapport lAssemble Nationale au nom
de la Commission Parlementaire (rdit. Partielle, 2005). Paris: Assemble nationale
(consultable sur le site internet de la Ligue de lEnseignement: www.laicite-laligue.
org).
[Bruley, Y.] 2004. 1905, la sparation des Eglises et de lEtat. Les Textes fondateurs. Prsentation
de Dominique de Villepin. Paris: Perrin.
Cabanel, P., Durand, D. (ur.) 2005. Le grand exil des congrgations religieuses franaises, 1901-
1914. Paris: Cerf.
Chesnais (la), P.-G. 1904. LEglise et les Etats. Trois exemples de sparation: Belgique Etats-
Unis Mexique. Paris: Pages Libres.
Conseil dEtat. 2004. Rapport public 2004. Paris: La Documentation franaise.
Delannoy, J.-P. 2005. Les religions au Parlement franais du gnral de Gaulle (1958) Valry
Giscard dEstaing (1975). Paris: Cerf.
Deltombe, Th. 2007. Lislam imaginaire: La construction mdiatique de lislamophobie en France
19752005. Paris: La Dcouverte.
Gaillard, J.-M. 1989. Jules Ferry. Paris: Fayard.
Gauthier, G., Nicolet Cl. 1987. La lacit en mmoire. Paris: Edilig.
Grvy, J. 2005. Le clricalisme? Voil lennemi! Une guerre de religion en France. Paris: Armand
Colin.
Guerra, F.-X. 2002. LEuroamrique: constitution et perception dun espace culturel com-
mun, u: Matsuuara et all (ur.), Les civilisations dans le regard de lautre, str. 183192.
Paris: UNESCO.
Haut Conseil lIntgration. 2007. Charte de la lacit dans les services publics et autres avis.
Paris: la Documentation franaise.
Ihl, O. 1996. La fte rpublicaine. Paris: Gallimard.
Lalouette, J., Machelon, J.-P. (ur.) 2002. 1901 Les congrgations hors la loi? Paris: Letouzey &
An.
Larkin, M. 1974. Church and State After the Dreyfus Affair. The Separation Issue of France.
London: The Macmillan Press (trad. Franaise: LEglise et lEtat en France. 1905. La
crise de de la Sparation, Toulouse, 2004).
Loeffel, L. (prir.) 2002. Ferdinand Buisson Fondateur de la lacit, militant de la paix. Amiens:
CRDP.
Mathiez, A. 2005. La sparation des Eglises et de lEtat a-t-elle exist rellement sous la
Rvolution franaise?, u: J.-M. Schiappa (prir.), 1905! La loi de sparation des Eglises et
de lEtat, str. 15-24. Paris: Syllepse.
Mayeur, J.-M. 1997. La question laque XIXe-XXe sicle. Paris: Fayard.
Meyer, J.-M. 1990. LAmrique latine, u: J.-M. Mayeur et all (prir.), Histoire du christianisme.
Tome 12: Guerres mondiales et totalitarisme (19141958), str. 9411022. Paris: Descle-
Fayard.
196 Milot, M. 2002. Lacit dans le nouveau monde: Le cas du Qubec. Turnhout: Brepols.
Milot, M. 2004. Sparation, neutralit et accommodements en Amrique du Nord, u: J.
Baubrot, La lacit lpreuve: Religions et liberts dans le monde, str. 109123. Paris:
Universalis.
Nicolet, Cl. 1982. Lide rpublicaine en France (17891924): Essai dhistoire critique. Paris:
Gallimard.
Nora, P. 1984. Les lieux de mmoire, I: La Rpublique. Paris: Gallimard.
Ognier, P. et all. 1994. Histoire de la lacit. Besanon: CRDP de Franche-Comt.
Poulat, E. 1987. Libert, lacit: La guerre des deux France et le principe de modernit. Paris:
Cujas.
2007. Les Diocsaines. Rpublique franais, Eglise catholique: Loi de 1905 et associations cul-
tuelles, le dossier dun litige et de sa solution (19032003). Paris: La Documentation
franaise.
Poulat, E. avec le concours de Gelbard, M. 2010. Scruter la loi de 1905. La Rpublique franaise
et la Religion. Paris: Fayard.
Rosanvallon, P. 2004. Le modle politique franais. La socit civile contre le jacobinisme de
1789 nos jours. Paris: Le Seuil.
Rudelle, O. 1996. Jules Ferry, la Rpublique des citoyens, I. Paris: Imprimerie Nationale.
Svenet, J. 2005. Les paroisses parisiennes devant la sparation des Eglises et de lEtat 1901-1908.
Paris: Letouzey & An.
Scot, J.-P. 2005. LEtat chez lui et lEglise chez elle: Comprendre la loi de 1905. Paris: Le Seuil.
Sorrel, Ch. 2003. La Rpublique contre les congrgations: Histoire dune passion franaise. Paris:
Cerf.
Tvanian, P. 2005. Le voile mdiatique. Paris: Raison dAgir.
197
DUKO RADOSAVLJEVI*
NEPODNOLJIVA LAKOA ODUSTAJANJA:
USTAVNO ZLOPAENJE VOJVODINE
OD 1988. DO DANAS
1
Vi e od dva de set go di na, Sr bi ja se na la zi u pro ce su tra ga nja za op ti mal nim ustav-
nim re e nji ma ko ja bi uva i la sve po tre be nje ne dr av ne or ga ni za ci je, ali i i nje ni cu
nje ne objek tiv no vi e stru ke slo e no sti. S dru ge stra ne, Voj vo di na, ko ju ta ko e od li-
ku je slo e nost, oe ku je da se ustav nim re e nji ma pri zna njen su bjek ti vi tet u okvi ru
Sr bi je auto no mi ja, ko ja e ima ti zbilj ske pre ro ga ti ve ko ji omo gu u ju taj sta tus.
Ovi pro ce si ustav na zlo pa e nja Sr bi je i Voj vo di ne, pred met su na e ana li ze,
ko ja za zi va da se ume sto sta nja zlo pa e nja u Sr bi ji i Voj vo di ni us po sta vi Ustav kao
me ra har mo ni nog raz vo ja, kom pa ti bi lan sa evrop skim vred no sti ma i gra an skim,
mul ti kul tur nim sa dr a ji ma.
Klju ne re i: Ustav, Sr bi ja, Voj vo di na, auto no mi ja, po kra ji na, de cen tra li za ci ja, zlo-
pa e nje.
Uvod
Ka da se u Voj vo di ni po me ne pi ta nje ustav nog (pre)us tr oj stva Re pu bli ke
Sr bi je, to isto vre me no zna i i po kre ta nje pi ta nja Voj vo di ne, tj. (re)de fi-
ni sa nja nje nog po lo a ja unu tar Re pu bli ke Sr bi je. Kre ni mo re dom naj-
vi i ste pen auto nom no sti Voj vo di na je ima la pre ma Usta vu SFRJ iz 1974.
* Fakultet za pravne i poslovne studije (Novi Sad), e-mail: dradosavljevic@
useens.net
1
Teze iz ovoga teksta prezentovane su 25. novembra 2010. godine u Beogradu,
gde su Institut drutvenih nauka i Trei program Radio Beograda organizovali raspra-
vu Karl mit u Srbiji i problem ustava, povodom knjige Aleksandra Molnara Sunce
mita i dugaka senka Karla mita: Ustavno zlopaenje Srbije u prvoj dekadi XXI veka.
AUTOR: , , 1963
UDK: 342.2(497.113)
Pregledni lanak
198
go di ne.
2
Tim usta vom, la nom 2, bi la je po tvr e na dvoj na kon sti tu tiv nost
Voj vo di ne kao sa stav nog de la SR Sr bi je, ali i kon sti tu tiv nost u Ju go slo ven-
skoj fe de ra ci ji. De fi ni ci ja po kra ji ne bi la je go to vo iden ti na de fi ni ci ji re pu-
bli ke
3
; raz li ka je bi la u to me to po kra ji na ni je bi la dr a va, ali je u prak si
ima la sve neo p hod ne atri bu te za ostva re nje pu nog auto nom nog sta tu sa.
U po li ti koj prak si biv e dr a ve SAP Voj vo di na je bi la, kao i SAP Ko so-
vo i Me to hi ja, iz jed na e na sa re pu bli ka ma-la ni ca ma Ju go slo ven ske po li-
ti ke za jed ni ce. Voj vo di na je ovaj sta tus ui va la do 1988. go di ne, ka da je
na ta la si ma po pu li zma u Sr bi ji
4
on pr vo bio re du ko van
5
, a za tim, ustav-
nim re e nji ma iz 1989. go di ne
6
, sve den na ve o ma ni zak ni vo, da bi po to-
njim za ko ni ma i po li ti kim re e nji ma re i ma Slo bo da na Mi lo e vi a bio
sko ro pot pu no po ni ten u prak si. Ovi ak ti isto vre me no su is ka za li i po raz
ko mu ni sti ke ide je o pu noj auto no mi ji Voj vo di ne, za e te to kom Dru gog
svet skog ra ta, to ta ko e po kre e od re e na pi ta nja o ka rak te ru do ga a ja
iz an ti bi ro krat ske (jo gurt) re vo lu ci je. Ove krat ke isto rij ske na po me ne ne
na vo di mo zbog re de fi ni sa nja eva lu a ci je ustav nih i dru gih re e nja iz pe ri-
o da Ti to ve vla da vi ne, ali se ona na me u kao po la zi te ili osno va sva ko vr-
snog po re e nja ste pe na auto no mi je ko ji se za Voj vo di nu pred vi a, tra i,
nu di, po kla nja i sli no.
Glo gov ko lac za auto no mi jiu Voj vo di ne u to vre me na rav no, i za
auto no mi ju Ko so va i Me to hi je
7
bi lo je do no e nje Usta va Re pu bli ke Sr bi je
iz 1990. go di ne, u ve o ma ne le gi tim noj at mos fe ri
8
, ka da su se is ka za le do bro
2
Do ne sen 21. fe bru a ra 1974. go di ne; na osno vu Usta va SFRJ, Skup ti na Voj vo di-
ne je 28. fe bru a ra 1974. go di ne do ne la do sa da je di ni Ustav SAP Voj vo di ne.
3
Vi di lan 3. Usta va SFRJ. Dok je re pu bli ka bi la dr a va za sno va na na su ve re no sti
na ro da i na vla sti i sa mo u pra vlja nju rad ni ke kla se i svih rad nih lju di, sa mo u prav na
de mo krat ska za jed ni ca rad nih lju di i gra a na i rav no prav nih na ro da i na rod no sti, do tle
je po kra ji na bi la auto nom na so ci ja li sti ka sa mo u prav na dru tve no po li ti ka de mo krat-
ska za jed ni ca za sno va na na vla sti i sa mo u pra vlja nju rad ni ke kla se i svih rad nih lju di, u
ko joj rad ni lju di i gra a ni, na ro di i na rod no sti ostva ru ju svo ja su ve re na pra va, a kad je
to u za jed ni kom in te re su rad nih lju di i gra a na, na ro da i na rod no sti Re pu bli ke kao
ce li ne Usta vom So ci ja li sti ke Re pu bli ke Sr bi je utvr e no i u Re pu bli ci.
4
Do ga a ji iz tzv. jo gurt re vo lu ci je od 5. i 6. ok to bra 1988. go di ne; o tim do ga a-
ji ma vi di: Ker ov, Ra do i Ra i 1990; u ki 1992; Voj vo an ski klub 2009.
5
Ustav ni amand ma ni na Ustav SR Sr bi je od 28. mar ta 1989. go di ne.
6
Ustav Re pu bli ke Sr bi je od 28. sep tem bra 1990. go di ne o auto no mi ji go vo ri u
odelj ku VI Te ri to ri jal na or ga ni za ci ja.
7
AP Ko so vo i Me to hi ja su na kon okon a nja rat nih dej sta va 1999. go di ne, na
osno vu Re zo lu ci je 1244 Sa ve ta bez bed no sti UN, pod pro tek to ra tom me u na rod ne
za jed ni ce. U fe bru a ru 2008. go di ne Ko so vo je pro gla si lo ne za vi snost, ko ju Re pu bli ka
Sr bi ja ne pri zna je.
8
Ustav Re pu bli ke Sr bi je od 28. sep tem bra 1990. go di ne, do ne la je jed no stra na-
ka Skup ti na SR Sr bi je, pod ge slom pr vo ustav pa iz bo ri.
STUDIJE I OGLEDI
199
po zna te ple bi sci tar no-ce za ri sti ke ak tiv no sti ko je su u Sr bi ji ne go va ne,
pod gre ja va ne i spro vo e ne na kon u ve ne Osme sed ni ce CK SKS iz sep-
tem bra 1987. go di ne, na ko joj je usto li en no vi vod u Sr ba, Slo bo dan
Mi lo e vi. Po seb no su se u glo ri fi ko va nju Mi lo e vi a is ta kle per ja ni ce srp-
ske na ci o nal ne in te li gen ci je, upo re u ju i nje ga i nje go vu ulo gu u i vo tu
Sr bi je sa istin skim ve li ka ni ma iz srp ske isto ri je
9
. Iako je cen tral no pi ta nje
u pi sa nju usta va bi lo ko li ko ovla e nja tre ba da ti pred sed ni ku re pu bli ke,
po to je to tre ba lo da bu de funk ci ja za vo da, ni osta li de lo vi usta va ni su
za bo ra vlje ni, sve s ci ljem be so mu nog osna i va nja kon cep ta cen tra li za ci je,
ko joj su, oi gled no, pi sci Usta va iz 1990. go di ne, bi li ve o ma sklo ni. Ta ko se
u Usta vu Re pu bli ke Sr bi je iz 1990. go di ne
10
, o ma te ri ji ve za noj za po kra ji-
ne go vo ri u la no vi ma 108112, gde se ka e da po kra ji ne ima ju auto nom-
ne nad le no sti u obla sti nor ma tiv ne i iz vr ne vla sti, u do me nu pla ni ra nja
pri vred nog, so ci jal nog i de mo graf skog raz vo ja, zdrav stva, za ti te i vot ne
sre di ne, dru tve ne bri ge o de ci, so ci jal nog i zdrav stve nog osi gu ra nja, kul-
tu re, na u ke, obra zo va nja, in for mi sa nja, slu be ne upo tre be je zi ka i pi sma,
i dru gim obla sti ma. Po od red ba ma Usta va, Auto nom na po kra ji na Voj vo-
di na sa mo stal no osni va svo je or ga ne i re gu li e nji hov iz bor, i ima svo je
jav ne pri ho de. Ne do u mi ce na sta le pri li kom do no e nja Usta va vre me nom
su ra sle zbog jed no stav ne i nje ni ce, da ustav nim od red ba ma o auto nom-
nim po kra ji na ma ni je pred vi e no nji ho vo za ko no dav no ovla e nje, ak
ni u onim obla sti ma u ko ji ma po kra ji ne, pre ma tom istom usta vu, ima ju
auto nom nu nor ma tiv nu nad le nost! Usta vom ni su pro pi sa na, to je ina e
prak sa u dr a va ma ko je u svom sa sta vu ima ju auto nom ne po kra ji ne, ko ja
su to po je di na pi ta nja ko je po kra ji ne svo jim ak ti ma auto nom no ure u ju!
To je zna i lo da su se u prak si ta pi ta nja re a va la re pu bli kim za ko ni ma,
iz e ga sle di lo gi no (prav no/po li ti ko/po li ti ko lo ko/zdra vo ra zum sko)
pi ta nje: u e mu se on da ogle da auto no mi ja po kra ji na? Do da mo li ovo me i
po da tak, ko ji je od sli ka vao prak su de se to go di njeg par la men tar nog i vo ta
u Re pu bli ci Sr bi ji pre 2000. go di ne, da su do no e ni za ko ni ko ji su de ro gi-
ra li auto no mi ju po kra ji na (po seb no AP Voj vo di ne, jer se u AP Ko so vo i
Me to hi ja ni je ni po ku ao osta vi ti pri vid po kra jin ske sa mo u pra ve), kr e i,
da ka ko, Ustav Sr bi je, ta ko da AP Voj vo di na (a sve u skla du sa pro tiv u stav-
nom prak som) ni je ima la ni svo je iz vo re pri ho da, iako je to bi lo pred vi e-
no Usta vom iz 1990. go di ne.
Cilj ovog tek sta je da kroz ne ko li ko ka rak te ri sti nih mo me na ta osve-
tli pro ce se ustav nog raz vo ja Sr bi je iz voj vo an skog ugla, da pod se ti da uz
9
O ulo zi srp skih in te lek tu a la ca u uvr e nju re i ma vi di: Ra do sa vlje vi 2001.
10
Ustav Re pu bli ke Sr bi je iz 1990. go di ne u svo jih 5 la no va go vo ri o auto nom-
nim po kra ji na ma, dok su u 4 od tih la no va ugra e ni re strik tiv ni ele men ti, s ci ljem da
se auto no mi ja pod vrg ne kon tro li, to je, u ta ne sum nja mo, bio iz raz ve li kog ne po ve-
re nja pi sa ca usta va pre ma in sti tu ci ji auto no mi je!
200
ustav na zlo pa e nja Sr bi je (iz raz Alek san dra Mol na ra), ni ta ma nje ni su
va na ni zlo pa e nja ko ji ma je u po sled nje 23 go di ne bi la pod vrg nu ta i AP
Voj vo di na.
Zlo pa e nje pr vo ta su hte le opo zi ci o ne par ti je od 1990.
do 2000. go di ne?
Iako su mno gi auto no ma i
11
, pri li stran ka ma ko je su 1990. go di ne bi le
osno va ne sa voj vo an skim atri bu ti ma (Li ga so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne/
Ju go sla vi je, Sve na ci o nal ni de mo krat ski front Voj vo di ne i Sa vez re form skih
sna ga Ju go sla vi je u Voj vo di ni)
12
, one ni su na iz bo ri ma 1990. go di ne
13
u
znat ni joj me ri eks plo a ti sa le pi ta nje Voj vo di ne, ni ti su o auto no mi ji Voj vo-
di ne ima le pro gram ske do ku men te stra te kog ka rak te ra. Mo e mo za klju-
i ti da je in te re so va nje za auto no mi ju i sud bi nu Voj vo di ne ra slo sa pri pre-
ma ma re i ma za rat i raz bi ja nje dru ge Ju go sla vi je, za tim to kom ra ta, jer je
Voj vo di na po seb no bi la po go e na ra tom ko ji Sr bi ja ni je vo di la
14
, da bi
po sle pot pi si va nja tzv. Dej ton skog mi ra do lo do svo je vr snog bu ma u in te-
re so va nji ma za auto no mi ju, to li kog da su se za ovo pi ta nje po e le hva ta ti i
oni ko ji su ak tiv no gu i li auto no mi ju i ime Voj vo di ne na zi va ju i je se ver na
Sr bi ja, se ver na srp ska po kra ji na i sli no. U krat kim cr ta ma e mo na ve sti
ne ko li ko ka rak te ri sti nih za la ga nja raz li i tih par ti ja iz tog pe ri o da:
11
Iz raz ko ji je vi e stru ko ko ri en u idej no-po li ti koj di fe ren ci ja ci ji sta ro ga
bolj e vi kog sa sta va po sle pre u zi ma nja vla sti u se ver noj srp skoj po kra ji ni, s na me-
rom da se bez kva li tet ne ras pra ve od ba ce ar gu men ti pro tiv ne to le rant ne i na sil ni ke
po li ti ke us po sta vlja ne u Voj vo di ni po sle ok to bar skih do ga a ja 1988. go di ne. Vre me-
nom je iz gu bio svoj pr vo bit ni pe o ra tiv ni pri zvuk, pa su ta ko auto no ma i po sta li i oni
ko ji su ovim ter mi nom ne te di mi ce eti ke ti ra li dru ge po je din ce. Pri pad ni ci sa vre me-
nog po kre ta za ve u auto no mi ju Voj vo di ne za se be vo le da ka u da su auto no mi sti.
12
Iako su stran ke na ci o nal nih za jed ni ca u od re e nim pe ri o di ma ima le de lo ve
pro gra ma ko ji su bi li po du dar ni sa zah te vi ma auto no mi sti kih stra na ka, one, zbog
pre te no dru ga i jeg na i na is po lja va nja spe ci fi nih in te re sa, ni su pred met na e
analize.
13
Sve na ci o nal ni de mo krat ski front pod vo stvom ne ka da njeg vi so kog voj vo-
an skog funk ci o ne ra . Be ri sa vlje vi a ni ka da ni je ni iz la zio na iz bo re, od ri u i sva ki
le gi ti mi tet re i mu S. Mi lo e vi a.
14
Pre ma tvrd nja ma N. an ka, pred sed ni ka LSV: Do 01. III 1992. iz Voj vo di ne
je u rat oti lo 106.824 o ve ka, a ota da jo oko sto tri de set hi lja da lju di. Sva ki tre i Voj-
vo a nin spo so ban da no si oru je bio je u ra tu, dok je iz Sr bi je, po re i ma ge ne ra la
Ne go va no vi a, mi ni stra od bra ne Sr bi je, bio sva ki je da na e sti. Ov de tre ba do da ti i da su
mo bi li za ci je u Voj vo di ni na ro i to po go di le ne srp sko sta nov ni tvo i opo zi ci ju o e mu
po sto je ma te ri jal ni do ka zi i do ku men ta ci ja (Sve na ci o nal ni de mo krat ski front Voj vo-
di ne 1993: 88).
STUDIJE I OGLEDI
201
Me mo ran dum o Voj vo di ni
(Li ga so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne)
Pr va po li ti ka stran ka ko ja je sa i ni la stra te ki do ku ment o Voj vo di ni
bi la je Li ga so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne (LSV), u zi mu 1991. go di ne
15
. Sta-
tus Voj vo di ne se pro pi su je u pet od re e nja:
a) Od re e nje Voj vo di ne u od no su na Sr bi ju;
b) Unu tra nje od re e nje Voj vo di ne;
c) Spolj no od re e nje Voj vo di ne;
d) Od re e nje Voj vo di ne u od no su na Ju go sla vi ju;
e) Te ri to ri jal no od re e nje Voj vo di ne.
U od no su na Sr bi ju, LSV pred la e da Voj vo di na bu de kon fe de ral na
je di ni ca, rav no prav na sa osta lim je di ni ca ma u kon fe de ral noj Sr bi ji.
16
U
unu tra njem od re e nju za Voj vo di nu se pred la e sop stve ni ustav, par la-
ment sa za ko no dav nim ovla e nji ma, eko nom ska sa mo stal nost, sud stvo,
ad mi ni stra ci ja i sli no. to se ti e spolj njeg od re e nja Voj vo di ne, u slu a-
ju da Sr bi ja ne pri hva ta Voj vo di nu kao kon fe de ral nu je di ni cu, re e nje za
LSV je sa mo stal na Voj vo di na, sa me u na rod nim sta tu som i ga ran ci ja ma,
ne u tral na i sa otvo re nim gra ni ca ma pre ma svo jim su se di ma. Sle de e od re-
e nje se od no si na po lo aj Voj vo di ne u bu du oj ju go slo ven skoj aso ci ja ci ji,
gde se Voj vo di na vi di kao njen rav no prav ni i ni lac. U ve zi sa te ri to ri jal nim
od re e njem, tra i se us po sta vlja nje Voj vo di ne u nje nim isto rij skim gra ni-
ca ma, iz nad Sa ve i Du na va i po vra aj te ri to ri ja, ko je su po sle 1945. go di ne
ule u sa stav tzv. ue Sr bi je.
De kla ra ci ja o Voj vo di ni
(Re form ska de mo krat ska stran ka Vojvodi ne)
Za raz li ku od LSV, Re form ska de mo krat ska stran ka Voj vo di ne je svoj
do ku ment o Voj vo di ni usvo ji la u okvi ri ma tzv. kr nje Ju go sla vi je
17
, u vre-
me za huk ta va nja ra ta u Bo sni i Her ce go vi ni. Sa dr in ski okvir auto no mi je
Re for mi sti su vi de li u sle de im obla sti ma:
a) Eko nom skoj ga zdo va nje pri rod nim i ra dom stvo re nim re sur si ma,
kao i pra vo ure i va nja i kon tro le pri rod ne oko li ne i pro stor nog pla ni-
ra nja;
15
23. de cem bar 1991. go di ne.
16
Iz ka sni jih jav nih na stu pa N. an ka, pred sed ni ka LSV, na zi re se stav o po de li
Sr bi je na sle de e (kon)fe de ral ne je di ni ce: Voj vo di na, Be o grad, Ko so vo, San dak i cen-
tral na Sr bi ja.
17
Pr vog ok to bra 1992. go di ne.
202
b) Za ko no dav noj, iz vr noj i sud skoj pra vo nor mi ra nja i ure i va nja
od no sa, kao i re a va nje spo ro va u obla sti ma u ko ji ma se ostva ru je
auto no mi ja;
c) Ure i va nje me u na ci o nal nih od no sa, po seb no za ti te pra va ma nji na
u svim obla sti ma ob u hva e nim auto no mi jom Voj vo di ne;
d) Obra zov noj pra vo ue a u do no e nju i re a li za ci ji na stav nih pla no va
na svim ni vo i ma obra zo va nja;
e) Kul tur noj pra vo vo e nja vla sti te kul tur ne po li ti ke u svim obla sti ma i
vi do vi ma kul tur nog i vo ta;
f) Na u noj i teh no lo ko-raz voj noj sa mo stal na i sa i rom za jed ni com
usa gla e na na u na i teh no lo ka po li ti ka;
g) Zdrav stve no-so ci jal noj pra vo da se u okvi ru je din stve nog si ste ma
sa mo stal no do no si pro gram i or ga ni zu ju slu be i fon do vi i ras po la e
sred stvi ma za nji hov raz voj;
h) De mo graf sko-po pu la ci o noj sa mo stal na or ga ni za ci ja de mo graf skog
raz vo ja, pla ni ra nje po ro di ce, bri ge o de ci i sta ri ma;
i) Eko lo koj sa mo stal no do no e nje pro gra ma i ras po la ga nje sred stvi-
ma za nji ho vo ostva re nje;
j) In for ma tiv noj pra vo po kre ta nja i ure i va nja vla sti tih gla si la i dru gih
in for ma tiv nih me di ja i vo e nje sa mo stal ne po li ti ke pri me re ne po tre-
ba ma ovog pod ru ja.
Re e nja ko ji ma bi Voj vo di na obez be di la svo ju auto no mi ju, po Re for-
mi sti ma Voj vo di ne su:
a) Voj vo di na je auto nom na po kra ji na u sa sta vu Re pu bli ke Sr bi je i SR
Ju go sla vi je, u ko je se ona do br o volj no udru u je, vo ljom svo jih gra a-
na;
b) Voj vo di na do no si svoj akt ustav nog ka rak te ra, ko jim se re gu li e njen
sta tus u Re pu bli ci Sr bi ji i SR Ju go sla vi ji;
c) Pro me ne sta tu sa Voj vo di ne unu tar Sr bi je i Ju go sla vi je mo gu e su sa mo
uz sa gla snost or ga na Voj vo di ne i nje nih gra a na;
d) Unu tra nje ure e nje Voj vo di ne po la zi od vi so kih na e la lo kal ne sa mo-
u pra ve, to pred sta vlja i efi ka snu re a li za ci ju pra va na ci o nal nih ma nji-
na. For mi ra njem obla sti, za sno va nih na spe ci fi nim isto rij skim, eko-
nom skim, kul tur nim i et ni kim oso be no sti ma, ova za ti ta tre ba da da
jo bo lje re zul ta te;
e) Voj vo di na kao mo der na evrop ska re gi ja ima pra vo da se udru u je u
me u na rod ne aso ci ja ci je evrop skih re gi o na, po seb no u obla sti ma gde
ne po sred no ostva ru je svo ju auto no mi ju.
STUDIJE I OGLEDI
203
Auto no mi ja Voj vo di ne
(Sve na ci o nal ni de mo krat ski front Vojvodi ne)
Sve na ci o nal ni de mo krat ski front Voj vo di ne (SDFV) je svo je sta vo ve o
auto no mi ji Voj vo di ne iz neo u ob li ku te za
18
, ko je su po red kon sta to va nja
po ni te nja auto no mi je Voj vo di ne iz ra zi le i ne sla ga nje SDFV sa sle de om
po li ti kom prak som srp skog re i ma:
a) Cen tra li zo va ni di rek to rij re pu bli ke vla sti nad voj vo an skom pri vre-
dom i re sur si ma;
b) Re kvi ri ra nje ve li kih si ste ma, ba na ka i pa ra dr av nih or ga ni za ci ja i usta-
no va;
c) Pre li va nje do hot ka iz po ljo pri vre de u dru ge gra ne;
d) Bez ob zir na mo bi li za ci ja lju di i ma te ri jal nih po ten ci ja la u Voj vo di ni;
e) Ne ga ci ja ko mu nal nog si ste ma i lo kal ne sa mo u pra ve;
f) Zlo u po tre ba i de gra da ci ja voj vo an skih sred sta va in for mi sa nja.
SDFV is ti e svoj stav o Voj vo di ni kao stvar noj auto nom noj po kra ji ni
u okvi ru de mo krat ske Sr bi je i Ju go sla vi je. Da lje se na gla a va ola ko iz jed na-
a va nje sta tu sa Ko so va sa sta tu som Voj vo di ne, iako su to dve sa svim raz li-
i te i sa mo svoj ne re gi je. Za SDFV, auto no mi ja Voj vo di ne mo ra bi ti su tin-
ski in te res na ro da i na rod no sti ko ji u njoj i ve, to je i tra jan de mo krat ski
in te res Sr bi je i Ju go sla vi je. Auto nom nost Voj vo di ne ogle da la bi se u za ko-
no dav noj i sud skoj vla sti, ali i sa in ge ren ci ja ma Re pu bli ke na ce lom svom
pro sto ru, kao to je to slu aj sa us tr oj stvom mo der ne evrop ske za jed ni ce,
ko ja no si obe le je de mo krat skog i fe de ra tiv nog ure e nja. Na ovaj na in bi
gra a ni Voj vo di ne do bi li pun le gi ti mi tet da sa mi od lu u ju o svo joj sud bi ni,
te bi ta ko Voj vo di na pri pa da la gra a ni ma Voj vo di ne.
Plat for ma za sa vre me nu auto no mi ju Voj vo di ne
(Voj vo an ski klub)
Plat for ma Voj vo an skog klu ba
19
je naj o bim ni ji do ku ment ko ji je ne ka
stran ka ili or ga ni za ci ja ika da do ne la o Voj vo di ni. On ima ka rak ter de talj no
osmi lje nog pla na re sta u ra ci je auto no mi je Voj vo di ne, sa ve li kim di ja pa zo-
nom pro ble ma i re e nja ko ja nu di. Zbog obim no sti ne e mo ana li zi ra ti sve
sta vo ve o Voj vo di ni, ve sa mo one ko ji za la ze u de lo krug pi ta nja bit nih za
na u te mu. Za dr a e mo se na ne kim sta vo vi ma iz ne tim u tre em po gla vlju
No vo ob li ko va nje Voj vo di ne:
a) Ustav no re gu li sa nje auto no mi je Sa ve znim usta vom Ju go sla vi je
tre ba da bu de ga ran to va na voj vo an ska auto no mi ja, dok bi na od red be o
18
Te ze je usvo jio Po kra jin ski od bor SDFV 14. no vem bra 1992. go di ne.
19
Plat for ma je usvo je na na re dov noj skup ti ni Klu ba, 17. sep tem bra 1994.
go dine.
204
auto no mi ji sa gla snost da va la skup ti na Voj vo di ne. Sa ve zni ustav bi tre ba lo
da pro pi e na in pred sta vlja nja auto no mi je u sa ve znim or ga ni ma.
Re pu bli kim usta vom tre ba utvr di ti i ga ran to va ti pra va gra a ni ma u
Voj vo di ni da od lu u ju o svim pi ta nji ma, osim o oni ma o ko ji ma bi se od lu-
i va lo u Re pu bli ci kao za jed ni koj dr a vi (od bra na, dr av na bez bed nost,
spolj na po li ti ka, pra va i slo bo de gra a na, pri vred no-mo ne tar ni si stem).
Istim usta vom tre ba utvr di ti fi nan sij sku ne za vi snost po kra ji ne.
Ori gi ner nim prav nim ak tom Voj vo di na iz ra a va iz vor na auto nom na
pra va, or ga ni za ci ju vla sti kao i dru ga pi ta nja ko ja spa da ju u ak ta kon sti-
tu tiv nog ka rak te ra. Ovaj akt tre ba da bu de sa gla san sa usta vi ma Sr bi je i
Ju go sla vi je.
b) Po li ti ki sa dr aj auto no mi je Na osno vu sop stve nog osnov nog ak ta
Voj vo di na bi re gu li sa la pi ta nja pri vre de, obra zo va nja, kul tu re, in for mi sa nja i,
po seb no, za ti te pra va ma nji na. U tu svr hu bi se for mi ra li iz vr ni or ga ni auto-
no mi je, i ja bi pr ven stve na od go vor nost bi la pre ma skup ti ni AP Voj vo di ne.
Jav na upra va bi oba vlja la svo je po slo ve sa mo stal no ili u sa rad nji sa
or ga ni ma Re pu bli ke.
Lo kal na sa mo u pra va tre ba da za i vi na tra di ci ja ma sa mo u pra ve na
ovim pro sto ri ma, kao i na sta vo vi ma Evrop ske po ve lje o sa mo u pra vi iz
1985. go di ne. U struk tu ri pred stav ni kih or ga na Po kra ji ne, lo kal na sa mo u-
pra va tre ba da bu de iz ra e na po seb nim ve em. Po seb no bi se vo di lo ra u na
o stva ra nju ma njin skih sa mo u pra va, ko je ne bi mo ra le da bu du uni form no
re a va ne.
c) Eko nom ski sa dr aj auto no mi je Pra vo od lu i va nja o jav nim fi nan-
si ja ma je re al na me ra auto no mi je jed ne te ri to ri jal ne za jed ni ce.
d) Pro stor no pla ni ra nje Tre ba utvr di ti pra vo Voj vo di ne da upra vlja
svo jim pri rod nim i dru gim re sur si ma, ko ji su ou va ni i ste e ni do pri no si-
ma i po re zi ma pri ku plje nim u Voj vo di ni.
e) Ne pri vred ne de lat no sti Po kra jin skim za ko ni ma tre ba omo gu i-
ti da Voj vo di na obez be u je pla ni ra nje i iz vr a va nje ak tiv no sti u sle de im
obla sti ma: zdrav stvu, obra zo va nju, kul tu ri, in for mi sa nju, po li ti kim i dru-
tve nim or ga ni za ci ja ma.
Ma ni fest za auto nom nu Voj vo di nu
(Voj vo an ske stran ke, or ga ni za ci je i udru e nja gra a na)
Ma ni fest za auto nom nu Voj vo di nu usvo ji lo je po et kom de cem bra 1995.
go di ne se dam na est po li ti kih stra na ka, or ga ni za ci ja i udru e nja gra a na.
20

On sa dr i pet zah te va:
20
To su: Ba nat ski fo rum; Dru tvo za isti nu o NOB-u, po dru ni ca No vi Sad;
Et ni ki fo rum; Evrop ski gra an ski cen tar za re a va nje kon fli ka ta; Gra an ska ko a li ci ja
STUDIJE I OGLEDI
205
a) Da se po kre ne pro ce du ra za pro me nu Usta va Sr bi je i Ju go sla vi je, ka ko
bi se re de fi ni sao sta tus Voj vo di ne;
b) Da Voj vo di na na osno vu sop stve nog kon sti tu tiv nog ak ta svo jim za ko-
ni ma ure u je od no se na sop stve noj te ri to ri ji, tj. da ima svo ju za ko no-
dav nu, sud sku i iz vr nu vlast u obla sti ma ko je sa mo stal no ure u je;
c) Da se ova pra va traj no ga ran tu ju usta vom Ju go sla vi je, i ji je Voj vo di na
kon sti tu tiv ni deo, kao auto nom no-po li ti ki en ti tet u sa sta vu Re pu bli ke
Sr bi je;
d) Da se u sve ak te ko ji ure u ju po lo aj Voj vo di ne ugra de ga ran ci je pro-
tiv mo gu ih ogra ni e nja auto no mi je;
e) Da se sta tus Voj vo di ne u Sr bi ji i Ju go sla vi ji ga ran tu je ak ti ma me u na-
rod ne za jed ni ce, kao to je slu aj sa svim dru gim od no si ma na pro sto-
ri ma biv e dr av ne za jed ni ce.
Po sle do no e nja ovog Ma ni fe sta, raz vi la se vr lo sna na po li ti ka
ak tiv nost na po pu la ri sa nju auto no mi sti kih ide ja u me sti ma Voj vo di ne,
ko ja je po ka za la da ove ide je ima ju mno go i ru po dr ku, ne go to su to
pot pi sni ci u sta nju da ser vi si ra ju u po li ti koj utak mi ci. Ovaj Ma ni fest je
di rekt no uti cao na osni va nje Ko a li ci je Voj vo di na, Voj vo an skog po kre ta
i Voj vo an skog sa ve za, kao krov nih or ga ni za ci ja auto no mi sti kih sna ga u
Voj vo di ni.
De kla ra ci ja o Voj vo di ni Voj vo di na u Sr bi ji
(Srp ski po kret ob nove)
Srp ski po kret ob no ve bio je pr va stran ka ko ja ima cen tra lu u Be o gra du,
a da je ob ja vi la svoj vla sti ti do ku ment o Voj vo di ni. Ovo je, ta ko e, do ku-
ment sa na gla e no li te rar ni jim sti lom od pret hod nih do ku me na ta o ovoj
te mi. Ov de e mo se za dr a ti na ne kim od sta vo va o Voj vo di ni:
a) SPO je za eko nom sku, po li ti ku, te ri to ri jal nu, kul tur nu i et ni ku sa mo-
svoj nost Voj vo di ne, ko ja ce bi ti ne ras ki di vi deo Sr bi je;
b) SPO ni je ni za te ri to ri jal ne ni za po li ti ke ili kul tur ne po de le iz me u
Sr ba i dru gih na ro da u Voj vo di ni;
c) Ge ne ral ni stav stran ke o vi so koj sa mo u pra vi re gi o na i op ti na u Sr bi ji
zna i da e lo kal na sa mo u pra va u re gi o ni ma gde i ve Ma a ri u ve i ni
bi ti ma ar ska, gde i ve Slo va ci slo va ka itd. Ako bi pri pad ni ci na ci o nal-
za Su bo ti cu; Gra an ski po kret za Su bo ti cu Go lu bo vi Su bo ti ce; Li ga so ci jal de mo kra ta
Voj vo di ne; Na rod na se lja ka stran ka; Ne za vi sno dru tvo no vi na ra Voj vo di ne; Ne za vi-
sna po sla ni ka gru pa za Voj vo di nu u skup ti ni APV;, No va de mo kra ti ja, re gi o nal ni
od bor Se ver na Ba ka; Po kret za mir Voj vo di ne; Sve na ci o nal ni de mo krat ski front
Voj vo di ne; Voj vo an ska stran ka; Voj vo an ski klub; Hu ma ni tar no dru tvo Pa no ni ja;
Uje di nje ni gran ski sin di ka ti.
206
nih ma nji na ima li pra vo na svo ju sa mo u pra vu sa mo u sre di na ma gde su
u ve i ni, u pod re e nom po lo a ju bi bi li ta mo gde su u ma njem bro ju, pa
SPO sma tra da se osnov na kul tur na, ver ska i na ci o nal na pra va ma nji na
mo ra ju po to va ti i ta mo gde ma nji ne ni su ve in sko stanovnitvo;
d) Vi so ki ste pen lo kal ne sa mo u pra ve op ti na u okvi ru re gi ja i Po kra jin ska
skup ti na, po li ti ki je, eko nom ski i kul tur ni pro gram SPO-a za Voj vo-
di nu;
e) Po kra jin ska skup ti na, Vla da i osta li or ga ni ure u ju pri vred ne, kul tur-
ne i pra vo sud ne to ko ve u Voj vo di ni, uz ogra ni e nje da ta kve od lu ke ne
mo gu do ve sti u sum nju su ve re ni tet i ustav no ure e nje Sr bi je;
f) Po kra jin ska skup ti na obez be u je i ure u je ostva ri va nje pra va na ci o-
nal nih ma nji na;
g) Po kra jin ska skup ti na ima pra vo pu ne za ko no dav ne ini ci ja ti ve u re pu-
bli kom par la men tu. Sva ki njen zah tev se pri o ri tet no raz ma tra na sed-
ni ci re pu bli ke skup ti ne;
h) Te ri to ri jal na i po li ti ka auto no mi ja Voj vo di ne ne mo e bi ti istog ste pe-
na kao ko sov ska, za to to su Sr bi ve in ski na rod u Voj vo di ni.
21
Pro gram ska de kla ra ci ja (No va de mo kra ti ja Voj vo di ne)
No va de mo kra ti ja Voj vo di ne je svoj pri log do ku men ti ma o Voj vo di ni
da la u vr lo krat koj i uop te noj for mi, ma da mar ke tin ki ve o ma ube dlji vo.
Od pro gram skih ci lje va, ko ji se svi ge ne ral no od no se na Voj vo di nu, na u
pa nju pri vla e sle de i:
a) De cen tra li za ci ja dr a ve i je se osnov ne eko nom ske i po li ti ke funk ci-
je for mi ra ju na ni vou pri rod nih, isto rij skih, ge o graf skih, eko nom skih,
de mo krat skih i eko lo kih re gi ja;
b) Auto no mi ja Voj vo di ne kao mo der na evrop ska re gi ja sa tra di ci jom
gra an ske i ver ske to le ran ci je, bo gat stva kul tu ra i na ci o nal ne ra zno-
vrsnosti;
c) Raz voj kul tur ne, pro svet ne, na u ne, in for ma tiv ne i so ci jal no-zdrav-
stve ne mre e u Voj vo di ni.
Osnov ni za klju ak, ko ji se na me e po sle ovo ga krat kog pod se a nja na
do ku men ta stra na ka i or ga ni za ci ja o auto no mi ji Voj vo di ne, do ne tih to kom
de ve de se tih go di na pro log ve ka, je ste za jed ni ki stav o eko nom skom,
po li ti kom i kul tur nom pu sto e nju Voj vo di ne od stra ne ta da njeg re i ma
u Sr bi ji. Mo e mo ta ko e za klju i ti i da je to je di ni za jed ni ki stav do ku-
21
Po sto ja la su od re e na tu ma e nja do ku men ta SPO po ko jem ovaj stav, u stva ri,
zna i da e pro jek to va na auto no mi ja Voj vo di ne bi ti vi eg ste pe na od ko sov ske. Ona
ni ka da ni su jav no po tvr e na u iz ja va ma el ni ka SPO.
STUDIJE I OGLEDI
207
me na ta ko je smo ov de pre zen to va li. Naj o bu hvat ni ji do ku ment o auto no-
mi ji Voj vo di ne je onaj ko ji je na pi sao Voj vo an ski klub, sa ve li kim bro-
jem re e nja i su ge sti ja ka ko da Voj vo di na do bi je, od no sno po vra ti istin sku
auto no mi ju. Mo e mo za klju i ti da je ovo do ku ment ko ji je ura en na naj-
stu di o zni ji na in, sa do sta mo der nih re e nja, i da ne za vi sno od stra na ke
pri pad no sti mo e bi ti in spi ra tor/po la zi te do ku me na ta i za la ga nja stra na ka
ko je se za la u za ostva re nje ve e/istin ske auto no mi je Voj vo di ne, ak i u
da na nje vre me.
Naj kon ci zni ji, da ne ka e mo naj kr ti ji, bio je do ku ment No ve de mo-
kra ti je Voj vo di ne, ko ji je, ve ro vat no, bio vi e pi san u mar ke tin ke svr he,
ne go to je imao oso bi ne du go ro nog stra te gij skog pro gra ma jed ne ozbilj ne
par ti je ko ja je e le la da igra na du ge sta ze, ka kvom se No va de mo kra ti ja
pred sta vlja la u Voj vo di ni pre 2000. go di ne. Na osno vu jav no pu bli ko va nih
Pro gram skih ci lje va No ve de mo kra ti je Voj vo di ne ni smo mo gli za klju i ti
ko ja je to vr sta, od no sno ste pen auto no mi je Voj vo di ne za ko ji se ova stran-
ka za la ga la u tom pe ri o du.
Te ze Sve na ci o nal nog fron ta ima le su oso bi ne pro gra ma u na sta ja nju i,
kao ta kve, so lid nu ba zu za pi sa nje jed nog kon zi stent nog i raz ra e ni jeg pro-
gra ma iz ove obla sti. Da lja tran sfor ma ci ja ove gru pa ci je, naj sta ri jih, e sto
i naj ra di kal ni jih voj vo an skih auto no mi sta u Uni ju so ci ja li sta Voj vo di ne,
te u So ci jal de mo krat sku par ti ju Voj vo di ne, to je i do ka za la, po seb no nji-
ho vo is tra ja va nje na svo je vr snoj sa bor no sti voj vo an skih par ti ja i ne vla-
di nih or ga ni za ci ja, kao i iz ni man trud na or ga ni zo va nju tri voj vo an ske
kon venci je.
Dva naj sli ni ja pro gram ska do ku men ta, ko ji naj vi e ko re spon di ra ju
sa dru tve nom re al no u i ta da njom po li ti kom si tu a ci jom, bi li su do ku-
men ti RDSV De kla ra ci ja o Voj vo di ni iz 1992. go di ne i Ma ni fest za auto-
nom nu Voj vo di nu iz 1995. go di ne, ko ji je pot pi sa lo 17 stra na ka, or ga ni-
za ci ja i udru e nja gra a na iz Voj vo di ne.
22
Oba do ku men ta za Voj vo di nu
pred vi a ju do no e nje sop stve nog ustav nog/kon sti tu tiv nog ak ta, od no sno
auto no mi ju za ko no dav ne, sud ske i iz vr ne vla sti u obla sti ma ko je Voj vo di-
na sa mo stal no ure u je. Oba do ku men ta tra e da se pra va Voj vo di ne ga ran-
tu ju usta vi ma sa ve zne dr a ve, i me se na gla a va i kon sti tu tiv nost Voj vo di-
ne u no voj dr av noj tvo re vi ni.
Dva naj di ver gent ni ja do ku men ta su Me mo ran dum o Voj vo di ni Li ge
so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne i De kla ra ci ja o Voj vo di ni Srp skog po kre ta
ob no ve. Dok LSV za Voj vo di nu vi di per spek ti vu kon fe de ral ne je di ni ce u
kon fe de ral noj Sr bi ji, kao bla u va ri jan tu re e nja ovo ga pi ta nja, do tle SPO
voj vo an sku auto no mi ju vi di is pod ni voa ko sov ske auto no mi je, ko ja jo
uvek ni je de fi ni sa na od stra ne stra na ka ko je ima ju cen tra lu u Be o gra du
22
RDSV je od bi la da pot pi e ovaj do ku ment.
208
iz pro stog raz lo ga to su Sr bi ve in ski na rod u Voj vo di ni.
23
Dok kod SPO
ne ma ni go vo ra o po sto ja nju ak ta ustav nog ka rak te ra za Voj vo di nu, to je
za jed ni ki stav SDFV, RDSV, Voj vo an skog klu ba i pot pi sni ka Ma ni fe sta,
kod LSV se za Voj vo di nu pred vi a, uko li ko je Sr bi ja ne pri hva ta kao kon-
fe de ral nu je di ni cu, pot pu no sa mo sta lan sta tus, sa od go va ra ju im me u na-
rod nim ga ran ci ja ma. U slu a ju po nov nog stva ra nja ju go slo ven ske dr av ne
za jed ni ce (mi sli se na pret hod nu Ju go sla vi ju), LSV tra i pot pu no rav no-
pra van sta tus za Voj vo di nu u okvi ru te za jed ni ce (LSV je svoj do ku ment
do ne la pre ko na nog ras pa da SFRJ).
Ov de mo e mo za klju i ti da su sta vo vi voj vo an skih stra na ka, or ga-
ni za ci ja i udru e nja o pi ta nju auto no mi je Voj vo di ne u ve i ni kon kret nih
re e nja bi li pri bli ni i po du dar ni, iz u zi ma ju i eks trem no di ver gent ne sta-
vo ve Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne. Na osno vu pri bli nih i iden ti nih
sta vo va mo gla je da bu de iz gra e na za jed ni ka plat for ma za ve u i re al-
ni ju auto no mi ju Voj vo di ne, ko ja bi bi la na gra e na do brim re zul ta tom na
iz bo ri ma. Di ver gent ni sta vo vi SPO o po je di nim pi ta nji ma u to vre me ni su
bi li smet nja za sa rad nju stra na ka i or ga ni za ci ja, ima ju i u vi du da se SPO
u svo joj De kla ra ci ji za la e za mo der na re e nja u obla sti za ti te ma nji na,
lo kal ne i re gi o nal ne sa mo u pra ve, ko ja su od ve li ke po li ti ke i prak ti ne
ko ri sti u Voj vo di ni. Sa rad nja je jo vi e bi la mo gu a zbog i nje ni ce da ta
pi ta nja ni su to kom de ve de se tih bi la u vr hu po li ti ke agen de srp ske po li ti-
ke sce ne.
Na kra ju de ka de, pro gram ska uob li a va nja u mi lo e vi ev skom re i-
mu bi e okon a na do no e njem dva do ku men ta Li ge so ci jal de mo kra ta
Voj vo di ne sa po zna tim sta vom Voj vo di na re pu bli ka!
24
, i De kla ra ci jom
De mo krat ske stran ke Voj vo di na po sle pro me na
25
. Dok je LSV e leo, i u
to me do sta us peo, da pro dr ma po li ti ku jav nost, sa efekt nim mar ke tin kim
slo ga nom, iza ko jeg ni je bi lo prak ti ne raz ra de sta va o re pu bli ci, nad le no-
sti ma i sli no, do tle je De kla ra ci ja DS, kao ozbilj ne po li ti ke op ci je, usko ro
i sto e ra ko a li ci je DOS (ko ja e sru i ti re im Slo bo da na Mi lo e vi a), po ka-
za la da e u bu du no sti zna aj nu ulo gu u ob li ko va nju voj vo an ske auto no-
mi je ima ti po li ti ke sna ge sa se di tem u Be o gra du, a da e DS bi ti par ti ja
ko ja e na du i rok od re i va ti tem po, ka rak ter i op seg pro me na u ustav no-
prav nom i po li ti kom po lo a ju Voj vo di ne u Re pu bli ci Sr bi ji.
23
Vi di: De kla ra ci ja o Voj vo di ni, SPO.
24
Re pu bli ka Voj vo di na put mi ra, raz vo ja i sta bil no sti, mart 1999.
25
Do ku ment je usvo jen na kon fe ren ci ji De mo krat ske stran ke za Voj vo di nu, 19.
fe bru a ra 2000. go di ne, te na Skup ti ni De mo krat ske stran ke 27. fe bru a ra 2000. go di ne
u Be o gra du.
STUDIJE I OGLEDI
209
Zlo pa e nje dru go pi ta nja auto no mi je po sle 2000. go di ne
Vi e nje voj vo an skih vla sti pra vac pro me na
Ko a li ci o na vla da Voj vo di ne Iz vr no ve e
26
iako sa ogrom nom po dr kom
u Skup ti ni AP Voj vo di ne (117 od 120 po sla ni ka), bi la je vi e ne go sve sna da
u Re pu bli ci Sr bi ji, i po red vi so kog kre di bi li te ta no vih vla sti, is kre ne po mo-
i naj ve eg de la svet ske za jed ni ce za po vra tak u me u na rod ne in te gra tiv-
ne i dru ge to ko ve i in sti tu ci je, to ni je bio op ti ma lan tre nu tak za re a va nje
voj vo an skog pi ta nja (pu ne auto no mi je) pre i com, ni ti za is hi tre na i po lo-
vi na re e nja. Za to je Iz vr no ve e pred lo i lo, a Skup ti na AP Voj vo di ne
27
,
pri hva ti la Plat for mu o ostva ri va nju ustav nih nad le no sti i auto no mi je Auto-
nom ne po kra ji ne Voj vo di ne, sa na e li ma za bu du e ustav no ure e nje po kra-
ji ne, gde se pred vi a da se ostva ri va nje ustav ne nad le no sti AP Voj vo di ne,
kao i du go ro no ustav no ure e nje AP Voj vo di ne, re a li zu je u eta pa ma.
U pr voj eta pi, u naj kra em mo gu em ro ku, tre ba lo je da se ot klo ni
do ta da nje pro tiv u stav no sta nje, te da se, na kon iz me na i do pu na re pu-
bli kih za ko na, po kra ji ni omo gu i vr e nje vla sti tih nor ma tiv nih i iz vr nih
nad le no sti. Za to je bi lo nu no iz me ni ti ili do pu ni ti vi e od 100 za ko na
(po sto jao je spi sak od oko 120 za ko na
28
), ima ju i u vi du ustav ne nad le no-
sti po kra ji ne.
Da bi se do sti gao ste pen nad le no sti AP Voj vo di ne po Usta vu Re pu-
bli ke Sr bi je iz 1990. go di ne, tre ba lo je ure di ti sle de e in ge ren ci je, da bi ih
po kra ji na pre u ze la: oblast upra ve; slu be na upo tre ba je zi ka na rod no sti;
zdrav stve na za ti ta; zdrav stve no osi gu ra nje; so ci jal na za ti ta; dru tve na
bri ga o de ci; pen zij sko i in va lid sko osi gu ra nje; rad ni od no si i za po lja va-
nje; obra zo va nje; ue ni ki i stu dent ski stan dard; kul tu ra; pro stor no i ur ba-
ni sti ko pla ni ra nje; gra e vi nar stvo; stam be no-ko mu nal na de lat nost; jav ne
fi nan si je; po ljo pri vre da; jav no in for mi sa nje; svo jin ski i imo vin sko prav ni
od no si; spo rt; za ti ta i vot ne sre di ne.
Kad je re o du go ro nom ure e nju od no sa AP Voj vo di ne i Re pu bli ke
Sr bi je, stav je bio da sve ono to Usta vom Sr bi je ni je eks pli cit no na gla e-
no kao nje na nad le nost, pri pa da AP Voj vo di ni, s tim da sve ono to ni je
nad le nost AP Voj vo di ne (pred vi e na Sta tu tom ili ne kim dru gim po kra-
jin skim ak tom), spa da u nad le nost op ti na. Osim usvo je nog na e la sup si-
26
Po Usta vu iz 1990. go di ne Voj vo di na je ima la Iz vr no ve e.
27
Skup ti na AP Voj vo di ne je Plat for mu usvo ji la na svo joj sed ni ci od 29. mar ta
2001. go di ne. Re zul tat gla sa nja na sed ni ci bio je sle de i: 86 po sla ni ka gla sa lo je za, 10
po sla ni ka je bi lo pro tiv, dok su se 2 po sla ni ka uz dr a la od gla sa nja.
28
Ku ri o zi tet je bio da je s po br o ja va njem za ko na ko ji su usva ja ni na su prot
Usta vu iz 1990. go di ne po eo ve tim Bo ka Pe ro e vi a, pot pred sed ni ka SPS i pred-
sed ni ka Iz vr nog ve a, jed nog od mla ih ju ri ni ka Mi lo e vi e vog re i ma.
210
di jar no sti, u ovom je slu a ju re i o svo je vr snom za tit nom me ha ni zmu
or ga ni bi u svo me de lo va nju oba vlja li sa mo du no sti ko je su im pro pi sa ne.
U nad le no sti Re pu bli ke Sr bi je i i re dru tve no-po li ti ke za jed ni ce (ta da
jo po sto je e SR Ju go sla vi je) tre ba da bu du: od bra na, dr av na bez bed nost,
mo ne tar ni si stem, spolj na po li ti ka, osno ve pri vred nog si ste ma, je din stve no
tr i te, ca rin ska po li ti ka, kri vi ni i par ni ni po stu pak, gra an sko i obli ga-
ci o no pra vo, kri vi no pra vo op ti deo i gra an ski par ni ni po stu pak. Usta-
vom Re pu bli ke Sr bi je ta no bi se de fi ni sa le obla sti u ko ji ma Auto nom na
po kra ji na Voj vo di na svo jim ak ti ma sa mo stal no i u ce li ni re gu li e od re e ne
od no se; u ovim obla sti ma re pu bli ki za ko ni se ne bi pri me nji va li na te ri-
to ri ji po kra ji ne, dok bi ustav nost po kra jin skih aka ta oce nji vao je din stve ni
ustav ni sud re pu bli ke.
Ta ko e je pred vi e no da pri li kom bu du eg ure e nja Re pu bli ke Sr bi je
tre ba raz mo tri ti sve iz ra e ni je ide je o re gi o na li za ci ji re pu bli ke, tj. o uvo e-
nju no vih te ri to ri jal no-po li ti kih je di ni ca re gi o na. Uko li ko bi se te ri to-
ri ja re pu bli ke de cen tra li zo va la na auto nom ne po kra ji ne i re gi o ne, bi lo bi
nu no pred vi de ti raz li it ste pen nji ho ve auto no mi je, de lo krug nad le no sti
i po slo va u za vi sno sti od lo kal nih pri li ka, eko nom skih mo gu no sti, kul tur-
nih, obra zov nih i dru gih in te re sa i po tre ba, te, to ni je ne va no, ar ti ku li sa-
nih zah te va.
Ak tiv no sti Rad ne gru pe za ko o r di na ci ju ra da Vla de Re pu bli ke
Sr bi je i Iz vr nog ve a AP Voj vo di ne
Da bi se utvr di la pra va i du no sti AP Voj vo di ne, od no sno obim nad le no-
sti ko je bi se pre ne le na AP Voj vo di nu, Vla da Re pu bli ke Sr bi je i Iz vr no
ve e AP Voj vo di ne su for mi ra le Rad nu gru pu za ko o r di na ci ju ak tiv no sti.
29

Ovi raz go vo ri su po ka za li da je u de lu re pu bli ke vla de
30
bi lo na sto ja nja
da se ovaj za da tak ne oba vi, tj. da se ova pi ta nja od lo e za (ne do gled nu)
bu du nost. U to me su po seb no pred nja i le sna ge sa de snog kri la DOS-a,
29
la no vi Rad ne gru pe is pred Vla de Re pu bli ke Sr bi je bi li su: pot pred sed nik Vla-
de, prof. dr ar ko Ko ra, pot pred sed nik Vla de, Jo ef Ka sa, mi ni star po ljo pri vre de,
prof. dr Dra gan Ve se li nov, kao i mi ni star prav de, dr Vla dan Ba ti; is pred Iz vr nog ve a
AP Voj vo di ne la no vi su bi li: pred sed nik IV, or e u ki, pot pred sed nik IV dr Du ko
Ra do sa vlje vi, pot pred sed nik Pa ja Fran cu ski i po kra jin ski se kre tar, dr Ta ma Kor hec.
30
U pr vim da ni ma man da ta Iz vr nog ve a AP Voj vo di ne, for mi ra na je Eks pert-
ska gru pa ko ja je tre ba lo da sa gle da mo gu no sti prompt nog pre u zi ma nja ovla e nja
AP po Usta vu iz 1990. go di ne. Zbog ve li kog pri ti ska de snog kri la DOS, kao i zbog sta-
va da se na van red nim re pu bli kim iz bo ri ma ne iz gu bi 35% gla so va, ova je ak tiv nost
sto pi ra na, a la no vi voj vo an ske ad mi ni stra ci je bi li su pri nu e ni da se cenj ka ju sa la-
no vi ma re pu bli ke Vla de oko pre pu ta nja nad le no sti ko je su, da pod se ti mo, pro pi sa-
ne Usta vom. Taj pro ces tra je i da nas.
STUDIJE I OGLEDI
211
ko je su se u svo me de lo va nju ma lo, ili ni ka ko, raz li ko va le od no si la ca od u-
zi ma nja auto no mi je Voj vo di ne u pe ri o du od 1988. do 2000. go di ne.
Na kon tri rad na sa stan ka po stig nut je bio do go vor o sle de em:
Po tre ba de fi ni sa nja su tin ske auto no mi je Voj vo di ne je re al na, a pu te vi za nje no
ostva re nje mo ra ju da po i va ju na prin ci pi ma le ga li zma i de mo krat ske po li ti ke
pro ce du re uz ostva re nje i reg po li ti kog kon sen zu sa;
Svi pred lo zi za pro me nu va e ih za ko na kre u se u okvi ru va e eg Usta va
uz pu no uva a va nje prin ci pa ustav no sti i za ko ni to sti;
Rad na ostva re nju nad le no sti APV od vi jao bi se u eta pa ma, kroz de fi-
ni sa nje obla sti, nad le no sti i po slo va i je je ostva re nje re al no mo gu e, od no-
sno omo gu a va nor mal no funk ci o ni sa nje in sti tu ci ja jav ne vla sti uz ostva re nje
nad le no sti APV.
31

Rad na gru pa je utvr di la li stu pri o ri tet nih obla sti u ko ji ma se nad le no-
sti mo gu ostva ri ti u pr voj fa zi: obra zo va nje, kul tu ra, zdrav stve na za ti ta,
po ljo pri vre da, pri vre da, upra va, slu be na upo tre ba je zi ka i pi sa ma na ci o nal-
nih za jed ni ca, jav no in for mi sa nje, omla di na i spo rt. Ta ko e je pred lo e no
da na kon po li ti kog de fi ni sa nja obla sti ko je se bez te ko a mo gu de le gi ra ti
po kra ji ni, u pr vom kru gu, bu de do net je dan om ni bus za kon, ko jim bi bi li
pro me nje ni po je di na ni za ko ni ili bi sa mo bi le de ro gi ra ne po je di ne od red-
be za ko na ko ji ni su bi li pred vi e ni da se me nja ju u do gled noj bu duno sti.
Na osno vu ovih do go vo ra, Skup ti na AP Voj vo di ne je u je sen 2001.
go di ne usvo ji la usa gla en Pred log tzv. om ni bus za ko na Za kon o utvr i va-
nju od re e nih nad le no sti auto nom ne po kra ji ne, da bi Vla da Re pu bli ke Sr bi-
je usvo ji la ak 29 amand ma na na taj pred log, bit no ga me nja ju i! Na kon
mu ne skup tin ske pro ce du re, kao i vol eb nog pri hva ta nja amand ma na od
stra ne pred stav ni ka voj vo an ske skup ti ne, Za kon je te snom ve i nom (119:
116) usvo jen po et kom 2002. go di ne, da bi se sti dlji vo, usled ne re dov nog
pri li va nov ca iz Be o gra da, po eo pri me nji va ti od sre di ne te go di ne.
Ak tiv no sti par ti ja, NVO-sek to ra i eks pe ra ta
U pe ri o du po sle ok to bar skih pro me na po ja vi lo se vi e kva li tet nih ustav nih
pro je ka ta, ko ji su po nu e ni na pro ce nu po li ti koj i stru noj jav no sti. To su
bi li:
Na crt Usta va Kra lje vi ne Sr bi je, pro fe so ra Pa vla Ni ko li a (2001);
Osnov na na e la za no vi Ustav Re pu bli ke Sr bi je, De mo krat ske stran ke
Sr bi je (2001);
Ustav na re e nja za Sr bi ju i Ju go sla vi ju pri lo zi ne za vi sne gru pe eks-
pe ra ta, Be o grad skog cen tra za ljud ska pra va (2001);
31
Pred lo zi za klju a ka Rad ne gru pe za ko o r di na ci ju ra da Vla de Re pu bli ke Sr bi je
i IVAP Voj vo di ne.
212
Pro je kat usta va Re pu bli ke Sr bi je, ko ji je pod neo Fo rum Iuris (2002);
Na crt Usta va Sr bi je, De mo krat ske stran ke (2003).
Zbog ka rak te ra na eg tek sta, za dr a e mo se na sta vo vi ma ve za nim za
auto no mi ju.
U pred lo gu prof. Ni ko li a eg zi sti ra ju obla sti
32
, ko je ne ma ju ni ka kvu
za ko no dav nu i sud sku nad le nost. Obla sti iz vr a va ju za ko ne i dru ge ak te
dr a ve ka da su za to ovla e ne; za jem e na im je fi nan sij ska auto no mi ja u
ob li ku i gra ni ca ma utvr e nim Usta vom i za ko ni ma. U obla sti ma iz vr nu
funk ci ju oba vlja Sa vet obla sti.
Osim ja snog ple di ra nja za us po sta vlja nje Sr bi je kao kra lje vi ne, ovaj
pred log je po svo joj su ti ni bio is pod ni voa i mi lo e vi ev skog usta va, neo-
do lji vo nas pod se a ju i na re e nja Mi o dra ga Jo vi i a iz nje go vog Usta va
re gi o nal ne dr a ve Uje di nje nih Srp skih Ze ma lja, gde se, ta ko e, za gu bi la
auto nom na po kra ji na, tj. gde se vi de lo ogrom no ne po ve re nje pre ma auto-
no mi ji, od no sno, iz u zet no po ve re nje u vi sok ste pen cen tra li za ci je dr a ve.
Pro je kat De mo krat ske stran ke Sr bi je po la zio je od sta va da se te ri to-
ri ja Re pu bli ke Sr bi je sa sto ji od re gi o na, ko ji su auto nom ne te ri to ri jal ne
za jed ni ce, ure e ne na osno vu Usta va, i je se gra ni ce utvr u ju or gan skim
za ko nom. Re gi o ni ima ju ustav no za jem e nu fi nan sij sku auto no mi ju, a
re gi o nal na auto no mi ja je po li ti ki i prav ni in stru ment za de cen tra li za ci ju
Sr bi je. Re gi o ni ima ju pred stav ni ke u re pu bli kom par la men tu, u Ve u re gi-
o na. Iz vor ne nad le no sti re gi o na su do no e nje sta tu ta, do no e nje bu de-
ta i za vr nog ra u na, re gu li sa nje od re e nog bro ja pi ta nja od re gi o nal nog
zna a ja, za ti ta pra va na ci o nal nih ma nji na i nji ho vih kul tu ra, te ure e nje
onih obla sti u ko ji ma je Re pu bli ka do ne la sa mo okvir ne za ko ne. Re gion
od or ga na ima skup ti nu i re gi o nal nu vla du. Pre ma ovom pro jek tu Sr bi-
ja se sa sto ji od pet re gi o na, sa se di ti ma u Be o gra du, Kra gu jev cu, Ni u,
No vom Sa du i Ui cu. Na kon ko na nog re e nja sta tu sa Ko so va i Me to hi je,
to e ta ko e bi ti re gion, sa se di tem u Pri ti ni.
Pred log DSS se za la gao za si me tri nu re gi o na li za ci ju ne de fi ni sa nih
re gi o na, i ja je za ko no dav na funk ci ja sve de na na re gi o nal no za ko no dav-
stvo, iz vr na na spro vo e nje re gi o nal nih pro pi sa, kao i pro pi sa ko je Re pu-
bli ka pre pu sti re gi o nu, dok sud ska vlast ni je bi la pred vi e na za re gi o ne.
Ta ko e, ovaj pred log je sa dr ao i tri vr ste za ti te re gi o nal ne auto no mi je
33
.
U tre nut ku do no e nja ovo ga do ku men ta on je bio zna aj no is pod
ni voa pro kla mo va nih iz bor nim spo ra zu mi ma DOS, zah te va auto no mi sti-
32
Ba ka, Ba nat ska, Srem ska, Be o grad ska, Pod rinj sko-po sav ska, Zla ti bor ska,
u ma dij ska, Ra ka, Po du nav sko-ti mo ka, Ju no mo rav ska, Ko sov ska i Me to hij ska
oblast.
33
Vi di: Osnov na na e la za no vi Ustav Re pu bli ke Sr bi je, De mo krat ske stran ke
Sr bi je iz 2001. go di ne, str. 15.
STUDIJE I OGLEDI
213
kih par ti ja i zna aj nog de la stru ne jav no sti. S iz ve snom do zom na knad ne
pa me ti, mo e mo tvr di ti da sa da nji ste pen re gi o na li za ci je i de cen tra li za ci je
u Re pu bli ci Sr bi ji ni je do se gao ste pen pred lo ga ko ji je ta da, 2001. go di ne,
po nu di la De mo krat ska stran ka Sr bi je, a ko ji je sma tran za vi e ne go skro-
man i ne a de kva tan.
Ustav na re e nja za Sr bi ju, Be o grad skog cen tra za ljud ska pra va
34
, pred-
vi a la su auto no mi ju svih sa mo u prav nih za jed ni ca u okvi ru svo jih nad le-
no sti. Nji ho va fi nan sij ska auto no mi ja je u skla du sa Usta vom i za ko nom,
a ras po de la nad le no sti iz me u sa mo u pra va za sni va se na na e li ma sup-
si di jar no sti. Te ri to ri ja Re pu bli ke Sr bi je de li se na auto nom ne po kra ji ne, i
to: Be o grad, Voj vo di na, Ju go za pad na Sr bi ja, Ju go i sto na Sr bi ja, u ma di-
ja-Po du na vlje i Ko so vo i Me to hi ja. Pi ta nje gra ni ca po sto je ih po kra ji na se
ne po sta vlja, ali se no ve po kra ji ne mo gu de fi ni sa ti od re di ti or gan skim ili
ustav nim za ko nom.
Nad le no sti po kra ji ne su: do no e nje kon sti tu tiv nog ak ta, ure e nje
or ga na i slu bi, pri ho di i ras ho di, bu det i za vr ni ra un, obla sti pri vre de,
obra zo va nja, spo r ta, kul tu re, za ti ta pra va na ci o nal nih ma nji na, sa rad nja
sa dru gim auto nom nim po kra ji na ma u ze mlji ali i sa rad nja sa re gi o ni ma u
ino stran stvu, u okvi ri ma me u na rod ne po li ti ke dr a ve. Po kra ji ne su za stu-
plje ne u Se na tu sa po 10 po sla ni ka.
Pred log je na go ve ta vao da e se u Sr bi ji uve sti asi me tri na re gi o nal-
na auto no mi ja, zbog jed no stav nog raz lo ga to su Be o grad i Voj vo di na ve
po se do va li uprav ne ka pa ci te te da br zo kon zu mi ra ju nad le no sti. Isto vre-
me no, po ja vi la se bo ja zan usled ne po sto ja nja za ti te prav nog si ste ma, ko ju
je Ma ri ja na Paj van i ova ko obra zlo i la:
Iz vor ne nad le no sti auto nom nih po kra ji na, oso bi to za ko no dav na osta ju ne pot-
pu ne i ne ui va ju pu nu za ti tu bez sud ske za ti te. Auto nom ne po kra ji ne mo ra ju
ras po la ga ti ovla e nji ma ve za nim za za ti tu prav nog si ste ma ko ga ob li ku je nji-
ho vo za ko no dav stvo, oslo nje no na iz vor ne nad le no sti. Otu da u auto nom nim
po kra ji na ma tre ba obra zo va ti sud (ode lje nje Vr hov nog su da) i ja osnov na nad-
le nost bi se kre ta la u okvi ru iz vor nih nad le no sti auto nom nih po kra ji na i nji ho-
vih za ko no dav nih in ge ren ci ja (Be o grad ski cen tar za ljud ska pra va 2001: 60).
Ovaj pred log je, ima ju i u vi du vre me ka da je pro mo vi san, kao i auto-
re, te nji ho vu po ve za nost s naj zna aj ni jim po li ti kim ak te ri ma, kao i ne ka,
do tog tre nut ka ne u o bi a je na re e nja, pred sta vljao naj zna aj ni ji is ko rak u
ovoj pro ble ma ti ci. Ima mo uti sak da je zbog svo je vr sne hi ste ri je u po je di-
nim de lo vi ma srp ske po li ti ke sce ne on ola ko po tr o en, to je ve po ka-
zi va lo da e unu tar DOS bi ti te ko, ili uop te ne e bi ti mo gu e, do i do
za jed ni ke ustav no prav ne stra te gi je.
34
Gru pu eks pe ra ta su i ni li: dr Li di ja Ba sta Flaj ner, mr Vla di mir e ri, dr Ma ri-
ja na Paj van i, dr Dra go ljub Po po vi, dr Zo ri ca Ra do vi i dr Slo bo dan Sa mar di.
214
Idu i uta ba nom sta zom pred lo ga Be o grad skog cen tra za ljud ska pra-
va, no vo sad ski Fo rum Iuris je pred lo io mo del asi me tri ne re gi o na li za ci je
u Sr bi ji, ko ja bi, po nji ma, bi la slo e na de cen tra li zo va na dr a va. i ni le bi
je Auto nom na po kra ji na Voj vo di na, Auto nom na po kra ji na Ko so vo, Grad
Be o grad, te auto nom ne te ri to ri jal ne za jed ni ce i op ti ne. Na te ri to ri ji Re pu-
bli ke Sr bi je mo gu se obra zo va ti auto nom ne te ri to ri jal ne za jed ni ce (no ve
po kra ji ne?), uz uslov da se one for mi ra ju od vi e po ve za nih op ti na, od no-
sno, da ima ju naj ma nje 1,5 mi li o na sta nov ni ka, to je tzv. NUTS 2 kri te ri-
jum, te po seb nu isto rij sku, eko nom sku, kul tur nu i so ci jal nu po seb nost, kao
i da se mo gu sa mo stal no fi nan si ra ti. Ove za jed ni ce mo gu, ali ne mo ra ju da
ima ju ista ovla e nja kao auto nom na po kra ji na.
Pre ma ovom pro jek tu, Voj vo di na ima ustav, ure u je po kra jin ske or ga-
ne i slu be, utvr u je pri ho de i ras ho de, pro stor no pla ni ra nje, upra vlja
po kra jin skom imo vi nom, kao i niz dru gih ak tiv no sti, te, po me ni mo po seb-
no, odr a va nje jav nog re da i mi ra, pra vo su e i uprav no sud stvo. To je zna-
i lo da se ovaj pred log za la e za asi me tri nu re gi o na li za ci ju, da po kra ji na
ima ustav, te za ko no dav nu, iz vr nu i sud sku vlast, sop stve ne iz vo re pri ho-
da, pra vo na me u na rod nu re gi o nal nu sa rad nju, kao i da se te ri to ri ja auto-
nom ne za jed ni ce ne mo e me nja ti bez sa gla sno sti nje nih gra a na.
U Na cr tu Usta va Sr bi je ko ji je jav no sti pre do i la De mo krat ska stran-
ka pred vi a se si me tri na auto no mi ja za Voj vo di nu i Ko so vo i Me to hi ju.
Po kra ji na pu tem svog Osnov nog za ko na obra zu je or ga ne i slu be, do no si
bu det i za vr ni ra un, spro vo di ak te Re pu bli ke ko ji su joj po ve re ni, dok
su za ko no dav na ovla e nja li mi ti ra na, od obla sti re gu li sa nja kul tu re, do
lo kal nih va a ra. Ta ko e, ima fi nan sij sku auto no mi ju u skla du sa Usta vom
i za ko ni ma, iz vr na ovla e nja, ali ne ma sud sku vlast. Ovim Na cr tom je
pred vi e no i ras pu ta nje po kra jin ske skup ti ne, ka da po kra ji na ne is pu-
nja va oba ve ze ili svo jim po stup ci ma vre a in te res Re pu bli ke Sr bi je, to je
neo do lji vo pod se a lo na re e nje iz mi lo e vi ev skog usta va.
Na ve de ni pred lo zi za ustav nu re kon struk ci ju Sr bi je
35
, te unu tar to ga
i po lo a ja Voj vo di ne, sve do i li su o ne sum nji voj po tre bi da se ova iz u zet-
no kom plek sna ma te ri ja ap sol vi ra, ali i ve li ku za in te re so va nost po li ti kih
su bjek ta, ka ko par ti ja, ta ko i in sti tu ci ja vla sti, za tim pred stav ni ka NVO-
sek to ra i za in te re so va nih po je di na ca da se ova pro ble ma ti ka osve tli sa svih
stra na. Ovi pred lo zi su, ta ko e, po ka za li svu slo e nost so ci jal nih, po li-
ti kih, eko nom skih i kul tur nih od no sa i raz li ka, ko ji evi dent no po sto je u
Sr bi ji kao de fac to slo e noj dr av noj za jed ni ci. Za to je, u to me tre nut ku,
35
Ov de smo po me nu li sa mo je dan, po na ma re pre zen ta ti van seg ment pred lo ga.
U ra nom pe ri o du post mi lo e vi ev ske vla da vi ne sko ro da ni je bi lo ozbilj ni je po li ti ke
op ci je, NVO ili jav ne li no sti ko ja se ni je jav no ogla si la po vo dom ovog pi ta nja. Autor
ovo ga tek sta na br o jao je 11 ce lo vi tih na cr ta usta va, a na cr te su pod ne li i ovla e ni
pred la ga i: Vla da i Pred sed nik Re pu bli ke Sr bi je.
STUDIJE I OGLEDI
215
pre o vla da va lo mi lje nje o po tre bi usva ja nja asi me tri nog prin ci pa u kre i ra-
nju re gi o nal ne struk tu re, na ko jem se, kao i na mno gim dru gim prin ci pi-
ma, to kom vre me na, od u sta ja njem od dis kon ti nu i te ta sa ustav no prav nom
prak som re i ma pre 2000. go di ne, ni je vi e in si sti ra lo. Ume sto prin ci pa
eko nom ske ra ci o nal no sti, sup si di jar no sti, kon se kvent ne re gi o na li za ci je,
gra an ske dr a ve, vi so kog ste pe na to le ran ci je, mul ti kul tu ra li zma i usva ja-
nja evrop skih vred no sti, no si o ci po li ti kih man da ta iz 2006. go di ne do ne li
su na vrat-na nos Ustav, kao do kaz da je ova ze mlja vla sna da u svoj ustav
za pi e ta joj je dra go (Mol nar 2010: 294), ne za vi sno od vre me na, pro sto ra
i po tre ba gra a na ko ji u njoj (do sta te ko) i ve.
Ustav kao La za re va kle tva
Ra ci o nal nih raz lo ga da se do ne se Ustav Re pu bli ke Sr bi je iz 2006. go di ne
ni je bi lo. Na rav no, mi sli mo na ustav u ovom ob li ku, ko ji je ve li ko iz ne na-
e nje (raz o a ra nje) ka ko za eks per te iz obla sti te o ri je ustav nog pra va i po li-
ti kog si ste ma, ta ko i za stvar ne pre ga o ce i do sled ne bor ce za de mo kra ti ju
u Sr bi ji u vre me Mi lo e vi e vog re i ma. Pod se ti mo jo jed nom, pro me ne
iz ve de ne kra jem 2000. go di ne, za ve i nu su ue sni ka u jav nom i po li ti kom
i vo tu Sr bi je ima le re vo lu ci o nar ni ka rak ter, ko ji je tre ba lo da se kru ni e
u ustav nom dis kon ti nu i te tu s pret hod nim re i mom. Ka ta kvoj op ci ju su
vu kli i svi do ta da nji pred lo zi, ne za vi sno od po li ti ke ili ide o lo ke po zi-
ci je pred la ga a. Na rav no, u okvi ru tih pred lo ga se pred vi ao i od re e ni
ni vo ostva re nja auto nom nih pra va po kra ji na, od no sno re gi o na, ko ji je ipak
bu dio na du da e se i u ovoj obla sti po sti i od re e ni pro do ri, dru ga i ji ne go
to je to bi lo u Usta vu iz 1990. go di ne. U ko na nom is ho du do bi li smo pro-
dukt za ko ji ni ko, osim no si la ca naj op skur ni jih po li ti kih op ci ja, ni je imao
po volj nu oce nu. Ov de sa gle da va mo tri bit na mo men ta/oce ne ovo ga do ga-
a ja: plat for mu Iz vr nog ve a AP Voj vo di ne, sam pro ces do no e nja usta va
i Oce nu Ve ne ci jan ske ko mi si je
36
.
a) Plat for ma Iz vr nog ve a AP Voj vo di ne o po lo a ju Auto nom ne
po kra ji ne Voj vo di ne u no vom usta vu Re pu bli ke Sr bi je
Na po et ku ovog do ku men ta, Iz vr no ve e na gla a va stav da se ustav ni
po lo aj AP Voj vo di ne ne mo e ure di ti u no vom usta vu bez ue a le gal nih
i le gi tim nih pred stav ni ka AP Voj vo di ne. Ta ko e, IV AP Voj vo di ne osta-
je pri svo me za la ga nju za do sled nu de cen tra li za ci ju vla sti i ja ku lo kal nu
sa mo u pra vu u dr a vi, u skla du s nor ma ma i prak som u ze mlja ma Evrop ske
36
Pun na ziv ovo ga te la je Evrop ska ko mi si ja za de mo kra ti ju pu tem pra va (Ve ne-
ci jan ska ko mi si ja).
216
uni je. Isto vre me no, IV AP Voj vo di ne je po zdra vi lo i nje ni cu da je u ve i-
ni pred lo ga ustav nih re e nja, uklju u ju i i pred lo ge Vla de i Pred sed ni ka
Re pu bli ke, pre po znat in te res AP Voj vo di ne da Po kra ji na ima za ko no dav-
nu vlast u okvi ru svo jih nad le no sti, imo vi nu, te sop stve ne iz vo re pri ho da.
Iz vr no ve e je in si sti ra lo da se uva e i ne ke stva ri ko je bi omo gu i le re al ne
ustav ne ga ran ci je za auto no mi ju AP Voj vo di ne:
Ga ran to va nje po re ske sa mo stal no sti, ta ko da Ustav od re di sa mo stal no
ure i va nje, raz rez i ubi ra nje po re za i dru gih jav nih pri ho da, u okvi ru
si ste ma jav nih pri ho da na te ri to ri ji Re pu bli ke. Ta ko e, Ustav tre ba da
ga ran tu je da se nad le no sti AP Voj vo di ne fi nan si ra ju ve im de lom iz
sop stve nih pri ho da, to bi se mo glo po sti i ustav nom od red bom da
sop stve ni pri ho di Po kra ji ne pred sta vlja ju naj ma nje po lo vi nu od ukup-
no pri ku plje nih jav nih pri ho da na nje noj te ri to ri ji;
AP Voj vo di na tre ba da bu de ti tu lar dr av ne svo ji ne na te ri to ri ji po kra-
ji ne, ili da ustav ga ran tu je po sto ja nje po kra jin ske svo ji ne kao ob li ka
jav ne svo ji ne;
Ka da Vi so ki sa vet pra vo su a od lu u je o iz bo ru su di ja i jav nih tu i la-
ca za te ri to ri ju Po kra ji ne, tre ba da bu de sa sta vljen od su di ja, tu i la ca i
advo ka ta iz Po kra ji ne. Ta ko e, o svim sud skim pred me ti ma u Po kra ji-
ni tre ba da od lu u je Ode lje nje Vr hov nog su da Sr bi je u Voj vo di ni.
Od nos po kra jin skih i re pu bli kih vla sti za sni va se na sa mo stal no sti u
okvi ru usta vom utvr e nih nad le no sti. Iz me u re pu bli kih i po kra jin-
skih za ko na ne tre ba da bu de hi je rar hi je, jer svi mo ra ju bi ti u skla du
sa Usta vom. Kon tro lu ustav no sti vr i is klju i vo Ustav ni sud Re pu bli ke
Sr bi je.
Iz vr no ve e AP Voj vo di ne pred lo i lo je i od re e na nor ma tiv na re e-
nja za Ustav, ko ja se od no se na po lo aj po kra ji ne. Tu se, iz me u osta log,
pred vi a po sto ja nje Osnov nog za ko na, kao naj vi eg ak ta Po kra ji ne, ko ji
pod le e oce ni Ustav nog su da Re pu bli ke Sr bi je. Za tim, bli e se utvr u je
imo vin ska i po re ska auto no mi ja po kra ji ne i na vo de se 24 nad le no sti ko je
Po kra ji na, po Iz vr nom ve u, tre ba da oba vlja. Kod sud ske vla sti se pred vi-
a po sto ja nje ode lje nja Vr hov nog su da Sr bi je u auto nom nim po kra ji na ma,
te iz bor no si la ca su di ja i tu i la ca sa te ri to ri je auto nom nih po kra ji na.
b) Pro ces do no e nja Usta va iz 2006. go di ne
Ustav Re pu bli ke Sr bi je pri pre man je u ve li koj taj no sti
37
to kom le ta 2006.
go di ne, ko ja je uve li ko pre va zi la zi la do ga a je iz 1990. go di ne, ka da je pi sa-
nje naj vi eg po li ti kog i prav nog ak ta dr a ve ta ko e bi lo oba vi je no ve lom
37
Iako se u jav no sti li ci ti ra lo s mno gim ime ni ma, ime na pi sa ca Usta va ni ka da
ni su ob ja vlje na.
STUDIJE I OGLEDI
217
taj ne. On je for mal no, pro dukt Vla de Re pu bli ke Sr bi je, te, u ma njoj me ri,
Od bo ra za ustav no prav na pi ta nja Na rod ne skup ti ne. O Usta vu ni je vo e-
na jav na di sku si ja. Mo ra se za klju i ti da ta kav po stu pak ni je od go va rao ni
tra di ci ji stvo re noj za vre me jed no par tij skog si ste ma, pa ni op tem od no-
su srp ske po li ti ke jav no sti u nje noj isto ri ji (Fi ra 2006: 31). Tekst Usta-
va je po de ljen po sla ni ci ma na is toj sed ni ci na ko joj je i usvo jen! Ras pra ve
ni je bi lo, Ustav je usvo jen jed no gla sno, gla so vi ma 242 pri sut na po sla ni ka, i
upu en na re fe ren dum. Re gu lar nost re fe ren du ma ospo ri li su mno go broj ni
ue sni ci u jav nom i vo tu par ti je, NVO-sek tor i stru na jav nost, ko ji su
po zi va li na boj kot.
38
Re fe ren dum, ko ji je tra jao dva da na, 28. i 29. ok to bra
2006. go di ne, odr an je u at mos fe ri fre ne ti nog po zi va nja gra a na, od stra-
ne vla sti, da iza u na bi ra ka me sta, uz ma ni pu li sa nje jav nim li no sti ma,
kao i naj vi im funk ci o ne ri ma SPC. Osta lo je, kao i nje ni ca, da je Re pu-
bli ka iz bor na ko mi si ja (RIK) utvr di la kvo rum za ovaj in bez uzi ma nja u
ob zir bi ra a na Ko so vu i Me to hi ji, da je na ova ko po sta vlje nom kvo ru mu,
iz la znost bi la ne to iz nad 50%, do stig nu ta (vol eb no) u po sled njih sat vre-
me na na bi ra kim me sti ma, te da je ustav ni do ku ment ve li kom ve i nom
od bi jen u Auto nom noj po kra ji ni Voj vo di ni. Sve jed no, zva ni ni po da ci su
po tvr di li uspe nost re fe ren du ma
39
, pa je Ustav sve a no pro gla en u Na rod-
noj skup ti ni 8. no vem bra 2006. go di ne. Osta lo je kao go rak ukus, oprav-
da nje vo de ih kre a to ra ovo ga ak ta, da je naj ve a vr li na ovo ga Usta va da se
mo e lak e me nja ti, ne go Ustav iz 1990. go di ne.
c) Mi lje nje Ve ne ci jan ske ko mi si je
Mi lje nje Ve ne ci jan ske ko mi si je o tek stu Usta va Re pu bli ke Sr bi je je po ra-
zno za nje go ve auto re i, mo ra mo na gla si ti, do sta ka sno je do pr lo do jav no-
sti u Sr bi ji.
40
Ve u uvod nom de lu kon sta tu ju se pro ce sni ne do sta ci usva-
ja nja, iz me u osta log i od su stvo auto nom nih po kra ji na, nji ho vih or ga na
ili pred stav ni ka u te li ma ko ja su pri pre ma la ustav ni tekst. To ni je ud no,
bu du i da je tekst ra en br zo, da je u toj ak tiv no sti ue stvo vao ne zna tan
broj par tij skih li de ra i stru nja ka, da je ra en oko dve ne de lje, da bi re zul-
tat bio kom pro mis vla da ju ih po li ti kih struk tu ra, oli e nih u DSS, G17
plus, DS, NS, SPO, SPS, sa Srp skom ra di kal nom stran kom, od no sno, u tro-
38
LDP, LSV, SVM, SDU, SDPV, VP, gru pa NVO Gra an ska Voj vo di na, na de se-
ti ne or ga ni za ci ja iz Sr bi je/Voj vo di ne i ta ko da lje.
39
Osta je kao ku ri o zi tet da je Vuk Dra ko vi, ta da nji mi ni star spolj nih po slo va,
svo me slo va kom ko le gi re kao da na re fe ren dum ni je iza lo vi e od 50% upi sa nih
bi raa!
40
Mi lje nje br. 405 ob ja vlje no je 4. mar ta 2007, pu na e ti ri me se ca po sle usva ja-
nja Usta va. Po na ma, pre ka sno da bi se, even tu al no, ot klo ni li mno go broj ni pro pu sti,
ko ji ma Ustav zbi lja obi lu je. Vi e o kom plet noj ana li zi po gle da ti u Mi lje nju.
218
u glu Vo ji slav Ko tu ni ca, pred sed nik Vla de (DSS), Bo ris Ta di, pred sed nik
Re pu bli ke (DS) i To mi slav Ni ko li, za me nik pred sed ni ka SRS. Taj je kom-
pro mis fi na li zo van 29. sep tem bra, ka da je, pr vo, iz me njen Po slov nik o ra du
Na rod ne Skup ti ne, kao lo gi sti ki in, da bi Ustav bio usvo jen 30. sep tem-
bra, gla so vi ma 242 po sla ni ka.
U po gle du sta va o de cen tra li za ci ji i pi ta nja po lo a ja po kra ji na, u
Mi lje nju se iz ra a va u e nje to se pra vo na auto no mi ju ne kon kre ti zu je
u Usta vu, ne go se to osta vlja za ko no dav nom or ga nu, ko ji e utvr di ti obim
to ga pra va. Iz to ga mo e da sle di sta nje fak ti kog ogra ni e nja auto no mi-
je pu tem za ko na. Ta ko e, Ko mi si ja je re a go va la na stav o su tin skoj auto-
no mi ji jer ona ni je za ti e na ustav nom ma te ri jom, pa se ta ko e, de le gi ra
na za ko no dav ca. Za ovaj se stav na vo di vi e ar gu me na ta: su tin ska auto-
no mi ja Ko so va i Me to hi je se ure u je po seb nim za ko nom (ko ji se do no si
po po stup ku za pro me nu Usta va); te ri to ri ja auto nom ne po kra ji ne i uslo vi
me nja nja od re u ju se za ko nom; auto nom ne po kra ji ne ure u ju pi ta nja od
po kra jin skog zna a ja u skla du sa za ko nom; po kra ji ne se sta ra ju o za ti ti
ljud skih i ma njin skih pra va u skla du sa za ko nom; upra vlja ju po kra jin skom
imo vi nom na na in pred vi en za ko nom; u skla du sa Usta vom i za ko nom
ima ju iz vor ne pri ho de; vr sta i vi si na pri ho da po kra ji na se od re u je za ko-
nom; za ko nom se od re u je ue e po kra ji na u de lu pri ho da Re pu bli ke. Sve
to na vo di Ko mi si ju na za klju ak da Ustav Re pu bli ke Sr bi je ne ga ran tu je
su tin sku auto no mi ju Ko so va (i Me to hi je), jer auto no mi ja pot pu no za vi si
od vo lje Na rod ne skup ti ne Re pu bli ke Sr bi je!
Kod oce ne fi nan sij ske auto no mi je Ko mi si ja ima dva za klju ka: pr vi,
da su ustav ne ga ran ci je za fi nan sij sku auto no mi ju sla be, za to to je Ustav
osta vio otvo re nim pi ta nje da li po kra ji ne ima ju pra vo na opo re zi va nje, ili
ga ne ma ju; dru gi se za klju ak od no si na ud nu od red bu o vi si ni bu de ta
AP Voj vo di ne, ko ji iz no si naj ma nje 7% bu de ta Re pu bli ke Sr bi je, ko ja ni ti
je uobi a je na, ni ti ostva ru je ustav nu ga ran ci ju za ti te po kra jin ske sa mo u-
pra ve.
Mi lje njem Ve ne ci jan ske ko mi si je sa mo se jo vi e po tvr dio stav
ra zum nih i opre znih jav nih de lat ni ka, ka ko po li ti kih, ta ko i onih iz ne vla-
di nog sek to ra, kao i stru ne jav no sti, da Usta vom, do ne tim sa pu no gre a-
ka, ka ko u po stup ku, ta ko i u sa mom tek stu, ne e mo us pe ti da raz re i mo
pro ble me dru tve nog i po li ti kog i vo ta, ali ni da utvr di mo prav ce raz vo-
ja Sr bi je u bu du no sti. Ustav, pi san, po na em du bo kom uti sku, za jed no-
krat nu upo tre bu, ni je re io pi ta nje od bra ne Ko so va i Me to hi je, od no sno
za dr a va nje te po kra ji ne u ustav no prav nom i po li ti kom si ste mu Re pu bli-
ke Sr bi je, ali je otvo rio mno ga ne re e na pi ta nja i di le me, ko ja e ka ju no vu
ustav nu re kon struk ci ju, ko ju je naj bo lje oba vi ti pu tem Usta vo tvor ne skup-
ti ne. Tu vi di mo no vu an su i za op ti mal no re e nje po lo a ja Auto nom ne
po kra ji ne Voj vo di ne
STUDIJE I OGLEDI
219
Za klju na raz ma tra nja
Ka da se iz voj vo an skog ugla po sma tra ustav no prav ni i po li ti ki aspekt
raz vo ja Re pu bli ke Sr bi je po sle ok to bar skih pro me na 2000. go di ne, mo e se
kon sta to va ti da ga ka rak te ri u ne do sled nost, iz ne ve re na oe ki va nja, pre-
va re, uce ne i sve sno pot ce nji va nje. Ako je za Alek san dra Mol na ra (2010:
33) be lo da no da se ustav na di na mi ka u Sr bi ji u pr voj de ce ni ji XXI ve ka
mo e naj bo lje raz u me ti iz te o rij ske po zi ci je Kar la mi ta u vre me Vaj mar ske
re pu bli ke, on da cr no hu mor no mo e mo za klju i ti da po zi ci ju Voj vo di ne u
ustav no prav nom i po li ti kom si ste mu Sr bi je naj bo lje od sli ka va na ziv de la
Do sto jev skog Po ni e ni i uvre e ni. Zbog e ga ovo ka e mo? Iako su gra-
a ni Voj vo di ne vi e pu ta na iz bo ri ma po ka za li, po dr a va ju i do mi nant ne
gra an ske, li be ral no de mo krat ske i pro e vrop ske po li ti ke op ci je i pro jek te,
da su naj sna ni je upo ri te tih op ci ja, ma lo im se, ili sko ro ni ta, ni je vra-
a lo. To kom dva de set go di na eg zi sten ci je vi e stra na ja u Voj vo di ni i Sr bi ji,
po stig nut je od re e ni kon sen zus oko po je di nih voj vo an skih zah te va, ko ji
bi tre ba lo da bu du ugra e ni u funk ci o nal ni Ustav Re pu bli ke Sr bi je. On u
krat kim cr ta ma iz gle da ova ko:
Ak tiv no u de mo krat ski ori jen ti sa nih po li ti kih su bje ka ta, par ti ja,
NVO i stru ne jav no sti po stig nu ta je u jav no sti sa gla snost o oprav-
da no sti i po tre bi re sti tu ci je za ko no dav ne, iz vr ne i sud ske auto no mi je
AP Voj vo di ne;
Ima ju i u vi du ten den ci je i pro ble me ustav nog raz vo ja ze ma lja u tran-
zi ci ji, iz ko je se Sr bi ja te ko iz vla i, neo p hod na je kva li tet na ustav no-
prav na raz ra da ma te ri je pri vre de, re i ma svo ji ne i od no sa dr a ve i
eko no mi je;
Usta vom bi tre ba lo utvr di ti po sto ja nje ti tu la ra jav ne svo ji ne u skla du
s nji ho vim ustav nim po lo a jem. To zna i da bi re pu bli ka, auto nom na
po kra ji na i je di ni ca lo kal ne sa mo u pra ve ima le svoj stvo ti tu la ra na de lu
jav ne svo ji ne neo p hod nom za vr e nje nji ho vih ustav nih funk ci ja;
Po lo aj AP Voj vo di ne tre ba iz ra zi ti i u Osnov nim od red ba ma Usta-
va Re pu bli ke Sr bi je, ka ko bi se po tvr dio stav o za ko no dav noj, sud skoj
i iz vr noj auto no mi ji na osno vu Kon sti tu tiv nog ak ta AP Voj vo di ne
(Osnov nog za ko na), u skla du sa Usta vom Re pu bli ke Sr bi je;
Raz ra da lo kal ne sa mo u pra ve u Usta vu Re pu bli ke Sr bi je ne is klju u je,
ne go pret po sta vlja, po seb nu raz ra du spe ci fi no sti lo kal ne sa mo u pra ve
u AP Voj vo di ni. Ov de vi di mo an su i za po zi ci o ni ra nje tra di ci o nal nih
voj vo an skih re gi o na Sre ma, Ba ke i Ba na ta. Pri tom tre ba ima ti u
vi du i sta ru grad sku tra di ci ju od re e nih re gi o nal nih cen ta ra i de mo-
graf sko-so ci jal nu struk tu ru Po kra ji ne kao ce li ne;
Nu no je i prin ci pi jel no i pre ci zno raz li ko va nje sta tu sa auto no mi je i
lo kal ne sa mo u pra ve;
220
S ob zi rom na slo e nost od no sa iz me u no si la ca nad le no sti u Re pu-
bli ci Sr bi ji, tre ba lo bi po no vo raz mo tri ti mo gu nost us po sta vlja nja
od re e ne vr ste op tih re pu bli kih za ko na, ko ji se ne bi ne po sred no
pri me nji va li, ve bi slu i li kao okvir za do no e nje i ujed na a va nje ure-
i va nja dru tve nih od no sa po kra jin skim za ko ni ma, od no sno, od lu ka-
ma je di ni ca lo kal nih sa mo u pra va;
Sa vre me no dr av no ure e nje po i va na prin ci pu da je gra a ni ma i nji-
ho vim or ga ni za ci ja ma, je di ni ca ma lo kal ne sa mo u pra ve i svim no si o-
ci ma sa mo stal ne pri vred ne i dru tve ne de lat no sti, do zvo lje no sve to
Usta vom i za ko nom ni je iz ri i to za bra nje no; za to u Kon sti tu tiv nom
ak tu Auto nom ne Po kra ji ne Voj vo di ne (Osnov nom za ko nu), kao i u
Usta vu Re pu bli ke Sr bi je, tre ba ja sno od re di ti za ko no dav ne nad le no sti
or ga na vla sti i ogra ni i ti ih na od no se ko ji se mo ra ju je din stve no ure-
i va ti na od re e noj te ri to ri ji;
Nu na je re sti tu ci ja auto no mi je u obla sti iz vr ne vla sti. U de mo krat-
skim dr a va ma, bez ob zi ra na nji ho vo dr av no ure e nje, pret po stav ka
nad le no sti u iz vr noj funk ci ji usme re na je, na el no, u ko rist ne cen-
tral nih or ga na vla sti i sa mo u pra ve, ta ko da sve to ni je iz ri i to na ve-
de no kao iz vr na vlast dr av nih or ga na pri pa da sa mo u pra vi. Unu tar
or ga na vla sti, cen tral nim or ga ni ma re pu bli ke pri pa da onaj deo iz vr-
ne funk ci je ko ji je kao ta kav iz ri i to utvr en za ko nom, dok na te ri-
to ri ji auto nom ne po kra ji ne sve osta lo spa da u nad le nost po kra jin-
skih or ga na. Kon sti tu tiv ni akt auto nom ne po kra ji ne (Osnov ni za kon)
mo ra opet utvr di ti isti prin cip u od no su na lo kal nu sa mo u pra vu, ta ko
da po kra jin ski za ko ni utvr u ju ko je od iz vr nih po slo va ne po sred no
ostva ru ju po kra jin ski or ga ni, dok sve osta lo vr i lo kal na sa mo u pra va i
upra va.
Auto no mi ja Voj vo di ne mo ra po red za ko no dav ne i iz vr ne vla sti ima ti
i sud sku vlast. Pod se ti mo, pra vo sud na auto no mi ja, osim u raz do blju
od 19631969. go di ne, bi la je stal no obe le je Auto nom ne Po kra ji ne
Voj vo di ne, te je zbog du ge tra di ci je, ali i sa vre me nih po tre ba, nu no
nje no po nov no im ple men ti ra nje. Ta ko e, sma tra mo da po kra ji na, u
per spek ti vi, tre ba da ima i ustav no sud stvo. Za AP Voj vo di nu se ne
pred vi a da ima Ustav ve Kon sti tu tiv ni akt (Osnov ni za kon), ali to
ne mo e da do ve de u pi ta nje po tre bu za po sto ja njem spe ci ja li zo va nog
or ga na ko ji vr i kon tro lu sa gla sno sti po kra jin skih za ko na i dru gih pro-
pi sa sa Kon sti tu tiv nim ak tom, kao i dru ge ustav no sud ske nad le no sti
u okvi ru pra va i du no sti Auto nom ne Po kra ji ne Voj vo di ne. Ustav no-
sud ska kon tro la u ce li ni i u ovom de lu pra vo sud nog si ste ma je ste neo-
p ho dan uslov za ostva ri va nje vla da vi ne pra va. Kri ti ka da se ti me uno se
ele men ti dr av no sti u bi e auto no mi je za sni va se na vi e pu ta iz vr nu toj
te zi i na i ro ko zlo u po tre blje nom upro a va nju, ko je bi lo ka kvo vr e nje
STUDIJE I OGLEDI
221
vla sti pro gla a va dr av no u. Ta ko se sve sno, ra di oprav da va nja cen-
tra li sti ke po li ti ke i prak se, ig no ri e i nje ni ca da sva ki ni vo ver ti kal-
ne or ga ni za ci je dr a ve, od op ti ne do re pu bli ke, ima u svo jim nad le-
no sti ma od re e ne ele men te vla sti.
Zbog isto rij skih, eko nom skih, de mo graf skih, na ci o nal nih, et ni kih i
so ci jal nih po seb no sti, sta tus Voj vo di ne ne tre ba ve zi va ti za dru ge de lo-
ve Sr bi je i nji ma pri me re ne ob li ke de cen tra li za ci je, od no sno auto no-
mi je. To ne is klju u je mo gu nost i po tre bu da se sa ra u je na tra e nju
ade kvat nih ustav nih re e nja dr av nog ure e nja Sr bi je kao ce li ne.
Vi e od dva de set go di na, Auto nom na po kra ji na Voj vo di na i nje ni sta-
nov ni ci e ka ju da se na pro duk ti van na in re i pi ta nje dr a ve, kao i po lo a-
ja Voj vo di ne u njoj. Voj vo di na je je di no pod ru je biv e Ju go sla vi je ko je ni je
do bi lo sa tis fak ci ju, bu du i da je bi la pr va r tva re i ma Slo bo da na Mi lo e vi-
a. Svi osta li le ga ti nje go ve vla da vi ne su bit no ospo re ni od ve eg de la po li-
ti ke i stru ne jav no sti. Ta ista pu bli ka jo u ti o Voj vo di ni. Pi ta nje za da lje
ana li ze je za to i do kle?
Na da mo se da e vre me ko je je pred na ma na bit no dru ga i ji, na rav no,
mno go od go vor ni ji na in, iz ne dri ti no si o ce po li ti kih man da ta u Re pu bli ci
Sr bi ji, ko ji je ne e pre tva ra ti u one isssue co un try, ne go e na Usta vo tvor noj
skup ti ni stvo ri ti za Sr bi ju, kao i za nje nu Auto nom nu po kra ji nu Voj vo-
di nu, Ustav, kao me ru har mo ni nog raz vo ja, kom pa ti bil nog sa evrop skim
vred no sti ma i gra an skim, mul ti kul tur nim sa dr a ji ma, Ustav Nor mal ne
Dr a ve Sr bi je kao znak ras ki da sa Ko sov skim za ve tom i po gub nom po li-
ti kom Sa mo svoj ne Sr bi je
41
, sa svim mra nim za ve ti ma de ve de se tih go di na
XX ve ka, kao i sa svim pro ma a ji ma pr ve de ka de XXI ve ka. Sr bi ja to za slu-
u je. U ta kvoj Sr bi ji, i Voj vo di na bi se do bro ose a la.
Literatura
uki, S. 1992. Kako se dogodio voa. Beograd.
Fira, A. 2006. Ustavno pravo Republike Srbije, knjiga II: Ustav Republike Srbije od 2006. godine.
Novi Sad.
Forum Iuris. 2002. Projekat Ustava Srbije. Novi Sad.
Kerov, S., J. Rado i A. Rai. 1990. Mitinzi u Vojvodini 1988. godine. Novi Sad.
Molnar, A. 2010. Sunce mita i dugaka senka Karla mita: Ustavno zlopaenje Srbije u prvoj
dekadi XXI veka. Beograd.
Nikoli, P. 2001. Nacrt ustava Kraljevine Srbije. Beograd.
Radosavljevi, D. 2001. Elite i transformacija. Novi Sad.
Svenacionalni demokratski front Vojvodine. 1993. Autonomija Vojvodine danas. Novi Sad.
Ustavna reenja za Srbiju i Jugoslaviju: Predlozi nezavisne grupe eksperata. 2001. Beograd:
Beogradski centar za ljudska prava.
Vojvoanski klub. 2009. Jogurt revolucija 1988.: Vojvodina od Ustava do Statuta. Novi Sad.
41
Vi di: Mol nar 2010.
222 Dokumenta (po godinama donoenja):
Ustav SFRJ, 1974.
Ustav SR Srbije, 1974.
Ustav SAP Vojvodine, 1974.
Ustav Republike Srbije, 1990.
Statut AP Vojvodine, 1991.
Ustav SR Jugoslavije, 1992.
Zakon o utvrivanju odreenih nadlenosti autonomne pokrajine, 2002.
Ustav Republike Srbije, 2006.
Statut AP Vojvodine, 2009.
Deklaracija Vojvodina posle promena, Demokratska stranka, 2000.
Program Demokratske opozicije Srbije, 2000.
Programska izjava DOS za Vojvodinu, 2000.
Osnovna naela za novi ustav Srbije, Demokratska stranka Srbije, 2001.
Platforma o ostvarivanju ustavnih nadlenosti i autonomije Autonomne Pokrajine Vojvodine sa
naelima za budue ustavno ureenje Pokrajine, 2001.
Predlozi zakljuaka Radne grupe za koordinaciju rada Vlade Republike Srbije i IV AP Vojvodine,
2001.
Nacrt ustava Srbije, Demokratska stranka, 2003.
European Parliament Resolution on the Defense of Multy-Ethnicity in Vojvodina, Strasbourg
2005.
Platforma IV AP Vojvodine o poloaju AP Vojvodine u novom ustavu Republike Srbije, 2006.
Miljenje o novom Ustavu Srbije, Evropska komisija za demokratiju putem prava (Venecijanska
komisija), br. 405, mart 2007.
Duko Radosavljevi
THE UNBEARABLE LIGHTNESS OF GIVING UP-
CONSTITUTIONAL EXCRUCIATION OF VOJVODINA SINCE 1988.
Summary
For more than 20 years, Serbia has been in the process of searching for optimal constitu-
tional solutions, which would meet the needs of its state organisation but also acknowl-
edge its objectively multiple complexity. On the other hand, Vojvodina, which is charac-
terized by complexity as well, expects the constitutional solutions to recognize her
subjectivity within Serbia autonomy which will have real prerogatives ensured by this
status. These processes, constitutional sufferings of Vojvodina and Serbia, are the sub-
ject of this analysis which calls for the establishment of the consitition in Serbia and
Vojvodina, as a measure of harmonious development a constitution compatible with
European values and civil multicultural issues.
Key words: Constitution, Serbia, Vojvodina, autonomy, region, decentralization,
suffering.
hronika
HRONIKA
225
NOVA PREISPITIVANJA
PROLOSTI, ALI
I ZAVIRIVANJE U
SADANJOST*
Ovo go di nje Ste ri ji no po zor je, ka u ne ki,
ni je va lja lo! O toj i nje ni ci po naj pre sve-
do e oni ko ji Fe sti val po ho de od Vid ma-
ro vih vre me na. Oni pak ko ji ni su vo le li
ni Jo si pa Vid ma ra, jed nog od osni va a
Po zor ja, ni ti nje go vo do ba, ili oni ko ji se
te epo he uop te ne se a ju, ima e, raz u-
me se, dru ga i je re pe re na osno vu ko jih
e vr i ti pro ce nu, no za klju ak e uvek
bi ti isti ni ta to ne va lja. A da bi vr sto
ar gu men to va li stav, po zva e se upra vo na
pro lost i fa mo zno mit sko zlat no do ba
kad se znao red.
Isti na, o do ku men ta ri sti kom (ili kva-
zi do ku men ta ri sti kom) te a tru ovi kri ti-
a ri ne zna ju ni ta, pa ni sa im on i na
ko ji na in za pra vo ima ve ze. Post dram sko
po zo ri te ih iri ti ra jer ih je mr ze lo da i ta-
ju Hans Tis Le ma na, ne vo le da raz mi lja-
ju ili da ba rem svra te na fe sti val ske okru-
gle sto lo ve te u ju po ne ko obra zo lo e nje
iz obla sti te o ri je. A i post dram ski te a tar
ih ve i ime nom neo do lji vo aso ci ra na
post mo der no po zo ri te, to ta ko e svo-
je vre me no ni su sa vla da li.
ta im je on da dru go osta lo ne go da
la men ti ra ju nad po zo ri jan skom pro lo-
u i vre me ni ma ka da na Fe sti va lu ni je
bi lo stra na ca i tu ih za sta va, ka da je ve i-
na pri sut nih kri ti a ra ima la ove re ne par-
tij ske li cen ce na osno vu ko jih se ima lo
ve ro va ti nji ho vom su du, ka da nas je sa
pr ve stra ne fe sti val skog ka ta lo ga oin ski
gle dao Jo sip Broz, a Po zor je bi lo opa sa no
i vim be de mi ma naj u gled ni jih do ma ih
in te lek tu a la ca to je ga ran to va lo sva ku
vr stu bez bed no sti, pa i onu iz sfe re este ti-
ke. Tek s vre me na na vre me bi se po ja vi li
te ro ri sti po put Lju bi e Ri sti a i Du a-
na Jo va no vi a da na pra ve rum i zbu ne
ta da nji esta bli ment. Sa da su, me u tim,
i oni po sta li deo ma te ri ja la za jed nu od
do ku men ta ri sti kih pred sta va iz ve de nih
na ovom Po zor ju. No, i to e po sta ti enig-
ma za de ur ne kri ti a re, jer o Ri sti u zna ju
sa mo to da je bio u JUL-u, a Jo va no vi je
iona ko Slo ve nac.
Da kle, oni to im Po zor je da nas ne
va lja i ono mad su ga plju va li. S ove dis-
tan ce sve im iz gle da dru ga i je. I sa mi se bi
su, iz ove per spek ti ve, bi li le pi i pri stoj ni.
To se, to re e Jo van i ri lov go vo re i o
istom fe no me nu, ali ve za nom za Bi tef,
zo ve op ti mi zam pam e nja.
ta nam je uisti nu do ne lo 56. Po zor je?
Vi de li smo, ili smo mo gli da vi di mo,
ne ko li ko pred sta va u ko ji ma se glum ci
pod svo jim ime ni ma is po ve da ju, se a ju
se ne ko za jed ni ke do mo vi ne (ta ko e
po si ste mu op ti mi zma pam e nja, no
sa da u kon tek stu pre ci zno us po sta vlje nog
dra ma tur kog si ste ma), ru e jed ni dru ge
ot kri va ju i isti ne iz pri vat nih i vo ta ko le-
ga, ali i ta ko e pod vla sti tim iden ti te tom
go vo re Ovi di je ve tek sto ve, pri po ve da ju
i raz gra u ju (de kon stru i u) mi to ve, ovaj
put u kon tek stu ar he tip skog, a ne lo kal ne
mi to lo gi je (e mu smo to li ko sklo ni).
I ni ta od to ga ni je bi lo no vo ili ne vi-
e no, je di no je do nas sti glo s iz ve snim
za ka nje njem i na spe ci fi an je na in
te ma ti zo va no u pred sta va ma Ro e ni
FESTIVALI
* 56. Sterijino pozorje, odrano u Novom
Sadu od 26. maja do 3. juna 2011. godine.
226
u YU Ju go slo ven skog dram skog po zo-
ri ta (re i ja Di no Mu sta fi), Ku ka vi luk
Na rod nog po zo ri ta/Na rod nog ka za li ta/
Npsznhz iz Su bo ti ce ili Pro klet bio iz da-
ji ca svo je do mo vi ne Slo ven skog mla din-
skog gle da li a iz Lju blja ne (re i ja Oli ver
Fr lji). To je ne ke e sto ko po go di lo. Jer,
la ko bi smo opro sti li Slo ven ci ma to se
me u sob no plju ju (i za slu i li su jer su nam
ras tu ri li Ju go sla vi ju), ali pro blem je kad sa
sce ne va lja u ti po hva le na ra un Ti to ve
Ju go sla vi je, grob ni ce srp skog na ro da,
ili ru e nje na eg na ci o na. (Je dva to ru e-
nje svo je vre me no opro sti smo Slo bo da nu
Se le ni u, a ni Ste ri ji ne Ro do ljup ce upra vo
iz tog raz lo ga od ve ne lju bi mo.) La ko je
bi lo Ha mle tu da ka e da je ne to tru lo u
Dan skoj kad je ek spir i veo u Eli za be ti-
noj En gle skoj, a ne u da na njoj Sr bi ji.
No, kre ni mo re dom.
Ve su pr ve tri pred sta ve pro lo go di-
njeg, 56. Ste ri ji nog po zor ja ne dvo smi-
sle no ja sno sta vi le do zna nja da e ova
se lek ci ja bi ti pred sud no od re e na vr stim
sta vom no ve umet ni ke di rek tor ke Fe sti-
va la Kse ni je Ra du lo vi. Na i me, na kon
vi e go di njih lu ta nja, ko ja su re zul ti ra la
ne u jed na e nim iz bo ri ma pred sta va i ne ja-
snom ge ne ral nom kon cep ci jom dvo je, pa
i tro je se lek to ra, upra va Po zor ja od lu i la
je da pri me ni opro ba ni re cept ko ji na la e
da kri zu naj bo lje va lja re a va ti pri me-
nom me to da ko je su ve da va le po zi tiv ne
re zul ta te. Otu da je na naj u gled ni ji te a-
tar ski fe sti val po no vo do bio Umet ni ko
ve e, dok je iz bor pred sta va ko je se tak-
mi e za na gra de, ba kao i de fi ni sa nje
osta lih umet ni kih sa dr a ja i pro gra ma,
po no vo po ve re no in sti tu ci ji umet ni kog
di rek to ra.
A Kse ni ja Ra du lo vi je od lu i la da od
sa mog star ta na met ne otru igru, od re e-
nu bes kom pro mi snim, ak agre siv nim sta-
vom. Ta ko je 56. Ste ri ji no po zor je, na kon
sve a ne be se de do a je na na eg glu mi ta,
dram skog umet ni ka Ste va na Ba je Gar di-
no va kog, za po e lo pred sta va ma ko je na
ozbi ljan, te me ljan i ni ma lo na i van na in
pre i spi tu ju ne ke od aspe ka ta naj ne po sred-
ni je sva ko dne vi ce ko ju i vi mo.
Ali da bi smo uop te mo gli da uro ni mo
u ak tu el nu sva ko dne vi cu, bi lo je neo p-
hod no pret hod no sa hra ni ti dr a vu i ja
je sud bi na, a na ro i to smrt, pre sud no de fi-
ni sa la okol no sti u ko ji ma da nas i vi mo.
Pre dva de se tak go di na, ov da nje i re
jav no mnje nje te ko da bi is ka za lo ele-
men tar no raz u me va nje za kon sta ta ci ju
pre ma ko joj e jed nog da na, na osno vu
za ko na isto rij ske nu no sti, ta da nji dra-
ma ti ni, bur ni i kr va vi ras pad So ci ja li sti-
ke Fe de ra tiv ne Re pu bli ke Ju go sla vi je pro-
vo ci ra ti po kre ta nje re ver zi bil nog pro ce sa.
Da nas je, me u tim, taj pro ces uve li ko u
to ku. No, on ne pod ra zu me va ob no vu
ne ka da nje Ju go sla vi je, ve bi va re a li zo van
u okvi ri ma slo e nog, mu ko trp nog i ne iz-
ve snog pro gra ma po zna ti jeg pod i from
Pri stu pa nje ne ka da njih ju go slo ven skih
re pu bli ka Evrop skoj uni ji.
Ro e ni u YU Ju go slo ven skog dram-
skog po zo ri ta je pred sta va i ji smi sao
raz u me se tek de li mi no for mu li e
jed na od dra ma tis per so na ka da, ot pri li-
ke, ka e: Do bar deo i vo ta sam pro ve la u
Ju go sla vi ji, u njoj sam od ra sta la, sa zre va la,
ra do va la se i pa ti la. Do zvo li te mi za to da
se od nje na pri sto jan na in opro stim, da
je na do sto jan stven na in sa hra nim.
Ove re i s po zor ni ce iz go va ra dram-
ska umet ni ca Mir ja na Ka ra no vi i one su
pla si ra ne kao deo nje ne pri vat ne is po ve sti,
ba kao to je to slu aj i sa tek sto vi ma ko je
go vo re osta li ak te ri pred sta ve.
Ide ja Di na Mu sta fi a, re di te lja pred-
sta ve, bi la je da upra vo kroz niz li nih
pri a sa mih glu ma ca, is po ve sti ko je je, u
sa mom to ku ra da na pred sta vi, za po zor-
ni cu uob li io dra ma tur ki tim u sa sta vu
Mi le na Bo ga vac, Ma ja Pe le vi, Fi lip Vu jo-
e vi, Bo o Ko pri vi ca i Mi lo Kre ko vi.
Oni su, za jed no s glum ci ma, na i ni li svo-
HRONIKA
227
je vr sni ka le i do skop, pa vork, od no sno
mo za i ku sli ku ko ja e re pre zen to va ti tek
ne ke od mo gu ih isti na ve za nih za svo je-
vre me no funk ci o ni sa nje, a po tom i ras-
pad So ci ja li sti ke Fe de ra tiv ne Re pu bli ke
Ju go sla vi je.
Ne ke od tih pri a da nas de lu ju po put
na iv nog vi ca. Dru ge su pak po tre sne i
go to vo fi zi ki bol ne. Tre e, na gla e no
in tim ne, na pr vi po gled ne ma ju ni ka kve
ve ze s kon tek stom od re e nim za da tom
te mom, ali in di rekt no uka zu ju na i ru
so ci jal nu i po li ti ku at mos fe ru Ti to ve
Ju go sla vi je. e tvr te su, ba rem sa sta no vi-
ta ne to sta ri jih gle da la ca, za pra vo, op ta
me sta na ko ji ma je ne ko po i va la ju go-
slo ven ska sva ko dne vi ca. Pe te su ar ti ku li-
sa ne kao ske e vi, a e ste su pre zen to va ne
u for mi breh tov skih son go va, ta ni je kao
frag men ti pri god nih re ci ta la ka rak te ri sti-
nih za Ti to vu epo hu.
In di ka tiv no je, me u tim, da sve ove
is po ve sti ne dvo smi sle no uka zu ju na ju go-
no stal gi ar ski stav sve do ka, te da se ba
ni ko od njih, osim u us put nim na po me-
na ma, ni je osvr nuo ni na jed nu od tam-
nih sen ki ko je su ta ko e bi le svoj stve ne
po me nu tom vre me nu. Raz u me se, ni je
mo gla da bu de za o bi e na at mos fe ra ko ja
je ne po sred no pret ho di la kr va vom ras-
pa du Ju go sla vi je, ba kao to je Go li otok
apo stro fi ran vi e kao ge o graf ski po jam
ne go kao mr lja u po ve sti SFRJ. No, auto-
ri pred sta ve su, ma kar sa dra ma tur ke
stra ne, oprav da nje za vla sti tu no stal gi ju,
jed no stra ni uvid i op ti mi zam pam e nja
ja sno de fi ni sa li upra vo po me nu tom re e-
ni com ko ju je iz re kla Mir ja na Ka ra no vi.
A na sa hra ni, ma kar i dr a ve zna se o
po koj ni ku va lja go vo ri ti sa mo le po i s
po to va njem.
Na rav no, ova kav pri stup te mi, s jed ne
stra ne, ne mi nov no je na me tao na gla e ni
sen ti men ta li zam, ali je, s dru ge, na ao rav-
no te u u ogrom noj scen skoj sna zi iz van-
red nog glu ma kog an sam bla. Dva naj u-
pe a tlji vi ja pri me ra su is po ve sti Bran ke
Pe tri i Ani te Man i. Obe su go vo ri le u
vla sti to ime, tran sfor mi u i svo ju pri vat-
nost u dram ske ka rak te re. Bran ka Pe tri
je go vo ri la o svom po koj nom su pru gu
Be ki mu Feh miu, dram skom umet ni ku;
is pri a la je nje gov i vot, na iz gled rav no-
du no, svo de i jed nu bli sta vu umet ni ku
ka ri je ru na na bra ja nje fak to gra fi je, iz o sta-
vlja ju i pri tom in tim ne de ta lje iz bra nog
i vo ta. Pa ipak, emo ci ja s ko jom je Bran ka
Pe tri go vo ri la o Be ki mu, ma ko li ko bi la
auten ti na, u slu a ju ove ve li ke glu mi ce
bi la je i scen ski ar ti ku li sa na na vr hun ski
glu ma ki na in. Ani ta Man i je, pak,
na kon be za zle ne pri e o od ra sta nju na
jed nom od dal ma tin skih oto ka, gde je
pro vo di la le ta kod maj i ne rod bi ne, is pri-
a la i epi zo du ko ja opi su je ka ko joj je bi lo
one mo gu e no da do bi je vi zu za Hr vat sku
i ode na se stri nu sa hra nu.
I u ovom slu a ju na de lu su bi li isti
ele men ti kao i kod Bran ke Pe tri: do ku-
men ta ri sti ki ton stra ne li ne is po ve sti
po stao je ma te ri jal za gra e nje dram skog
li ka, a po zor ni ca je po no vo po sta la pro-
stor u ko jem po zo ri te pot ka zu je i vot.
Ali ono to ovaj put i ni naj di rekt ni je, naj-
ne po sred ni je, na sa moj ivi ci do pu te nog,
pri stoj nog, raz u me se vo a jer ski kao i uvek,
no i sa dis tan ce ko ja bi va de fi ni sa na glu-
ma kim ume em i vr hun skim hi stri on-
skim ner vom ak te ra, u ta na nom me u-
pro sto ru u ko jem se pre pli u in tim ne
isti ne, naj du blja ose a nja, i ar ti fi ci el nost
auten ti nog te a tra, gde si ro va fak to gra-
fi ja i vo ta bi va pre o bli ko va na u dram ski
ma te ri jal i gde li ni ju iz me u pri vat no sti
i dram skog ka rak te ra mo e jo sa mo da
od re di ta na ni glu ma ki ta le nat.
Otu da je ve o ma te ko go vo ri ti ili pi sa-
ti o pred sta vi Ro e ni u YU, jer je zbog
po me nu tih pre pli ta nja pu bli ka e sto bi la
zbu nje na, ose a la se kao da za vi ru je u
isu vi e de li kat ne za bra ne tu ih du a. No,
zar po zo ri te, zar uisti nu do bar te a tar, ni je
228
uvek ba to? I zar pri a ko jom se sa hra-
nju je jed na dr a va, pre ko i jeg i vo ta smo
pre li od ve la ko, zgro e ni na i nom na
ko ji je skon a la, ne zah te va upra vo ova-
kav pri stup?
* * *
Pred sta va Pro klet bio iz da ji ca svo je
do mo vi ne Slo ven skog mla din skog gle-
da li a iz Lju blja ne, na sta la iz autor skog
kon cep ta Oli ve ra Fr lji a, re di te lja ko ji je
na Ste ri ji nom po zor ju de bi to vao pre dve
go di ne o kant nom, ali te a tar ski uz bu dlji-
vom, ri je kom pred sta vom Tur bo folk,
ba ra ta go to vo istim ele men ti ma kao i
Ro e ni u YU. U am bi jen tu ko ji od re u ju
ne pre sta na pre pu ca va nja ak te ra, za sno va-
na na auten ti nim po da ci ma iz nji ho vih
i vo ta, po ste pe no na sce ni na ra sta at mos-
fe ra kse no fo bi je, ne pre sta ne in kvi zi cij ski
su ro ve is tra ge i ji je cilj da bu de usta no-
vlje na pra va isti na o to me ko je od glu-
ma ca i sto krv ni Slo ve nac. A bi ti Slo ve nac
da nas pod ra zu me va bi ti Evro plja nin, to
ozna a va pri pad nost eli ti ak tu el ne ci vi li-
za ci je. Pre pu ca va nja su, na rav no su ro-
va, i u sva koj sce ni, u sva kom frag men tu
pred sta ve, ona se uvek svo de na fi zi ku
eli mi na ci ju ne po dob nih, a ne po do ban
e bi ti sva ko bi lo da u se bi ima ma kar
ma lo tu e kr vi, bi lo da je ju go no stal gi ar,
bi lo da je u pro lo sti is ka zi vao od ve ve li-
ku rev nost na cr ti brat stva i je din stva...
U zah te vi ma ko je po sta vlja pred glum-
ce Fr lji je su rov, jer od njih tra i ap so-
lut nu iskre nost, a oni, opet, pri sta ju na
pra vi la ta kve igre isti ne. Po ste pe no, ova
e igra do bi ti raz me re mon stru o znog pro-
ce sa kaf ki jan ske pro ve ni jen ci je, u ko jem
ne ma ni ti mo e da bu de ne vi nih, a re zul-
ta ti is tra ge, me tod nje ne re a li za ci je, kao i
sred stva ko ja ona pod ra zu me va, uka za e
na na li je ra ja ko ji sam se be opi su je poj-
mo vi ma kao to su po li ti ka ko rekt nost,
to le ran ci ja, su i vot, de mo kra ti ja, slo bo da,
pra vo na raz li i tost.
Pot pu ni pre o kret, me u tim, na sta je
u sa mom fi na lu pred sta ve, u a su ka da
glum ci jav no de nun ci ra ju jed ni dru ge i
to za la ze i u naj pri vat ni je i naj in tim ni je
de ta lje i vo ta svo jih ko le ga: ot kri va ju ko
je bes kru pu lo zno pod me tao no gu part ne-
ri ma gra be i nji ho ve ro le, ko je s kim bio
u lju bav noj afe ri, ko je re dov no pod no sio
iz ve ta je nad le ni ma o sta nju mo ral no-
po li ti ke po dob no sti la no va te a tar skog
an sam bla, ko je iz naj li ni jih raz lo ga ru io
po je di ne uprav ni ke po zo ri ta i sl. U tom
mo men tu, ka da kao i u pred sta vi Ro e ni u
YU pri vat ni is ka zi po sta nu dram ski ma te-
ri jal, pa to lo gi ju dru tve nog tre nut ka pre-
po zna je mo kao po sle di cu ele men tar nog
zla ko je po i va u sva ko me od nas. Ta da
pred sta va Pro klet bio iz da ji ca svo je do mo-
vi ne pre sta je da bu de sa mo pri a o Slo ve-
ni ji da nas i la nom ra ju Evrop ske uni je
kao naj bo ljem od svih sve to va, to ak
vi e ni je ni pu ko sve do an stvo o mra nim
stra na ma bi lo ko je li no sti na po zor ni ci,
ve po sta je stra na isti na o ne u ni ti vom
ljud skom zlu, o in di vi du al noj pa to lo gi ji
iz ko je na sta ju sve dru tve ne de vi ja ci je,
o od go vor no sti sva kog po je din ca za sve
zlo ko je je po i nje no u ime Ide je, Na ci je,
Dr a ve, Slo bo de.
* * *
U Ku ka vi lu ku, pred sta vi ko ju je Oli-
ver Fr lji re i rao u Na rod nom po zo ri tu/
Na rod nom ka za li tu/Npsznhz u Su bo-
ti ci, pa nja je ovo ga pu ta fo ku si ra na na
jo je dan od la nih ra je va na bla go de ti
i vo ta u mul ti et ni koj at mos fe ri Su bo ti-
ce. I sa da gra u za svo ju dram sku pri u
re di telj pro na la zi u is po ved nim is ka zi ma
sa mih glu ma ca, plju ju i ne pri jat nu isti nu
u li ce svi ma oni ma ko ji su sprem ni da u
du hu ak tu el ne po li ti ke ko rekt no sti pre-
ne breg nu i nje ni ce ko je sve do e u pri log
tvrd nje da sva ka raj ska na se o bi na ima
svo je mra ne po dru me, u ko ji ma vre ba ju
ave ti pro lo sti da bi pod sti ca le tra ja nje
HRONIKA
229
mi to va. A oni su gno ji vo na ko jem uspe-
va mr nja.
Su o a va nje s tim isti na ma sva ka ko je
neo p hod no, a ujed no je, ve le psi ho lo zi, i
le ko vi to. Pro blem ne pred sta vlja ni i nje-
ni ca da Fr lji, ko ji s istom vr stom isti-
ne su o a va Slo ven ce (u pr voj), te Sr be i
Ma a re (u dru goj pred sta vi), ne pri pa da
ni jed noj od po me nu tih na ci ja. Ne vo lja je,
me u tim, u to me to niz od tri pred sta ve
od Tur bo fol ka, pre ko Pro klet bio iz da ji ca
svo je do mo vi ne, do Ku ka vi lu ka uka zu-
je na je din stve nu ma tri cu ko ja, za pra vo,
sa op ta va istu stvar. A ona se pod jed na ko
od no si na sve na ro de i na rod no sti s pro-
sto ra ne ka da nje Ju go sla vi je.
U tom kon tek stu Fr lji ev re di telj ski
pro se de, bla go da re i ope to va nju, pre sta je
da ima pr vo bit nu otri nu i po i nje da se
svo di na do set ku ko ja, na su prot nje go-
vim oe ki va nji ma, a i tvrd nja ma psi ho-
lo ga, gu bi po ten ci jal no le ko vi ta svoj stva i
do zvo lja va ver zi ra nom po zo ri nom gle da-
o cu da kom ple tan kon cept ovog re di te lja
po ne da sa gle da va kao ku rent nu te a tar-
sku ro bu iz ne tu na tr i te. A to tr i te je,
ba rem ka da je re o biv im ju go slo ven skim
re pu bli ka ma, bez sum nje e sto ko ra nje no
i, bi lo ili ne bi lo to ga sve sno, uisti nu mu
je po treb no istin sko, bol no su o a va nje sa
ru nim isti na ma o pra voj pri ro di vla sti te
od go vor no sti za po i nje na zla.
* * *
La ko se mo e is po sta vi ti da e mo
in sce na ci je ko ma da Bi lja ne Sr blja no vi
Bar be lo, o psi ma i de ci re dov no gle da ti
sva ke go di ne na Ste ri ji nom po zor ju. Pr vo
smo vi de li pra i zvo e nje Ju go slo ven skog
dram skog po zo ri ta u re i ji De ja na Mi ja-
a, za tim je Pa o lo Ma e li do bio Ste ri ji nu
na gra du za re i ju ver zi je ko ju je iz ve lo
Za gre ba ko ka za li te mla dih, a ove go di ne
je Kse ni ja Ra du lo vi na Fe sti val po zva la
vaj car sku ver zi ju Bar be la u po stav ci re di-
telj ke An Bi zan da bi po tvr di la i nje ni cu
da se de la na ih pi sa ca igra ju u ino stran-
stvu, ali i da je upra vo Bi lja na Sr blja no vi
jo uvek na a naj pri sut ni ja dram ska spi sa-
te lji ca na evrop skim po zo ri nim sce na ma.
Ova pred sta va na ja vlje na je, me u tim, i
kao jed na od naj bo ljih in sce na ci ja ve ro-
vat no naj in tri gant ni je dra me ko ja je do
sa da na sta la u spi sa telj skoj ra di o ni ci Bi lja-
ne Sr blja no vi. Naj bo lje, naj in tri gant ni je,
ali i naj kom pli ko va ni je nje ne dra me.
Pro blem, na i me, ni je sa mo u spe ci fi-
no sti ma post dram skog pro se dea ko ji je
spi sa te lji ca pri me ni la pi u i ovaj ko mad,
pa ni u i nje ni ci da se u ovoj dra mi su sre-
u, pre pli u i su da ra ju raz li i ti sve to vi
(mu ka ra ca i e na, od ra slih i de ce, ali i
lju di i pa sa, i vih i mr tvih), ve i u na gla-
e noj po e ti za ci ji, te u po seb noj vr sti spi-
sa te lji i nog in ti mi zma s ko jim pri stu pa
naj de li kat ni joj te mi ko jom se umet nost
od u vek ba vi te mi smr ti.
Ve smo se osve do i li da je ce lo ku-
pan ovaj kom pleks pro ble ma pred sta vljao
uisti nu tvrd orah za sve re di te lje ko ji su
pri stu pi li raz re e nju ove dram ske za go-
net ke Bi lja ne Sr blja no vi, pa se otu da
i ni da jo uvek ni smo vi de li ade kvat no
re di telj sko i ta nje Bar be la. Ne ma ni ka kve
sum nje da to ni je slu aj ni s pred sta vom
ko ju je u e ne vi re i ra la An Bi zan.
Za nje nu pred sta vu je ka rak te ri sti an
kon ven ci o na lan re di telj ski pri stup, isu vi-
e hla dan, kao da je sve sno e le la da se, s
jed ne stra ne, scen skim sred stvi ma od u pre
sna nim emo ci ja ma ko je ku lja ju iz dra me,
dok je, s dru ge, po ku a va la da se dis tan ci ra
od dra ma ti nih pre o kre ta ko je u ko ma du
nu di spi sa te lji ca, ka da vi e ne zna mo po u-
zda no da li s po zor ni ce re pli ke iz go va ra ju
in fan til ni od ra sli ili star ma la de ca, lju di
ili psi, i vi ili mr tvi. Bu du i da ne ma mo
is ku stvo sa e nev skim glum ci ma, te ko je
pro ce nji va ti kon tekst u ko jem su gra di li
ulo ge ko je im je re di telj ka ov de po ve ri la,
ali ono to je sti glo sa sce ne na ovo go-
di njem Ste ri ji nom po zor ju de lo va lo je
230
kru to, pre glu mlje no, na mo men te bez raz-
lo no far si no, na mo men te bez li no, a na
tre nut ke pre na gla e no. Re ju: po gre no.
Ono to pri pa da sfe ri po e ti za ci je, a
to je kod Bi lja ne Sr blja no vi sa dr a no u
sa mom tek stu (uklju u ju i i di da ska li je),
kao i u at mos fe ri ko ja pro iz la zi iz frag-
men tar nog po stup ka dram ske mon ta e
na osno vu ko jeg spi sa te lji ca kon fron ti ra
svo je dra ma tis per so ne, u re i ji An Bi zan
bi va tran spo no va no u vi deo ma te ri jal,
snim ke ko ji sa mo po ja a va ju ba nal nost
ove in sce na ci je.
* * *
Po e ma Ota Tol na i ja Ki i njev ska ru a
po slu i la je re di te lju An dra u Ur ba nu
sa mo kao po vod za stva ra nje fa sci nant nih,
ma to vi tih i efekt nih scen skih sli ka ko je
su gra di le uz bu dlji vu pred sta vu i ji ak te ri
mo gu da bu du je di no istin ski po sve e ni
glum ci re di te lje vi is to mo lje ni ci. Ov de
se, me u tim, pod poj mom po sve e ni ka
ne mi sli na po slu ni ke, a po jam isto mi-
lje ni ci ni je eufe mi zam za glum ce ko ji ne
mi sle vla si tom gla vom.
Ne ko me ko ne go vo ri ma ar ski a
pred sta va je igra na na ma ter njem je zi-
ku ma ar skih glu ma ca te ko je bi lo da
usta no vi ko je i ka kve ve ze je Ur ban us po-
sta vio iz me u po e zi je, s jed ne, i scen ske
rad nje, s dru ge stra ne. i ta nje pre vo da
na srp ski, pre zen to va nog na vi deo-bi mu,
pod ra zu me va lo je od ve ve li ki na por za
gle da o ce ko ji su u naj ve em bro ju od lu i li
da od u sta nu od po e zi je re i, fo ku si ra ju-
i pa nju na scen sku po e zi ju. A nju je
te ko pre ve sti na je zik ver bal nog is ka za.
Za to ov de sa mo va lja kon sta to va ti da je
An dra Ur ban i ovom pri li kom po tvr-
dio da je re di telj oso be ne po e ti ke, da je u
sta nju da gra di vla sti tu scen sku sin tak su,
za sno va nu po naj pre na spo sob no sti glu-
ma ca da pod jed na ko ve to ba ra ta ju svim
ele men ti ma umet no sti ko jom se ba ve, te
da svo jom re i jom ume da ma te ri ja li zu je
sve to ve iz vla sti te ma te. Nje mu li te rar ni
pred lo ak za pra vo ni je ni po tre ban da
bi na pra vio do bru, uz bu dlji vu, pa met nu
i po e zi jom na bi je nu pred sta vu ka kva je
Ki i njev ska ru a.
S dru ge stra ne, mo da je upra vo po zi-
va nje na li te rar ni pred lo ak i pro vo ci ra lo
naj ve i pro blem pri re cep ci ji ove pred sta-
ve, pa se mno gi ma ui ni lo da je Ur ba no va
in sce na ci ja su vi e pre ten ci o zna i, sa sta no-
vi ta scen skog tu ma e nja po e zi je, ne ra-
zu mlji va, her me ti na. U tom kon tek stu,
Ki i njev skoj ru i je mo da pre bi lo me sto
na Bi te fu ne go na Ste ri ji nom po zor ju.
* * *
Sti e se uti sak, na ro i to s ob zi rom na
se lek tor ki nu sme lost da na Po zor je po zo-
ve in ci dent ne pred sta ve Oli ve ra Fr lji a
i Ur ba no vu Ki i njev sku ru u bi te fov ske
pro ve ni jen ci je, da je pri su stvo Pa zar nog
da na Alek san dra Po po vi a u re i ji Ego na
Sa vi na i i vo ta u te snim ci pe la ma Du a na
Ko va e vi a, ko ji je i re i rao pred sta vu,
za pra vo po ku aj pre zen ta ci je pro duk ci je
ko ja pri pa da ta ko zva nom glav nom to ku
do ma eg te a tar skog i vo ta. I za i sta, obe
pred sta ve je lak e pro ce nji va ti u kon tek stu
re per to a ra Ate ljea 212 i Zve zda ra te a tra,
ne go u fe sti val skoj po nu di, po go to vo ovoj
ko ju su obe le i li Fr lji i Ur ban.
Po po vi ev Pa zar ni dan sva ka ko ne
spa da u red dram skih vr hu na ca ovog
pi sca, ve ro vat no jed nog od naj plod ni jih
u po ve sti do ma e dram ske knji ev no sti.
Pre e bi ti da je ovo je dan od onih nje go-
vih ko ma da - ske e va ko ji su pred sta vlja li
svo je vr sne prob ne ba lo ne i u smi slu
pi e vih for mal nih is tra i va nja i na pla-
nu for mi ra nja dram skih ka rak te ra ko ji
e pu nom sna gom oi ve ti u ne kim od
Po po vi e vih doc ni jih ko ma da, ali ka da je
po sre di pi e va po li ti ka sub ver ziv nost,
ko jom je pro bi jao po sto je e i us po sta-
vljao no ve gra ni ce u do ma oj dram skoj
li te ra tu ri ko ja se ob ra u na va la s mi to vi ma
HRONIKA
231
pro lo sti, ali i uka zi va la na i a e nost i
iz o pa e nost epo he u ko joj smo i ve li.
Uko li ko je na me ra vao da nam po ka e
da i da lje i vi mo s mi to vi ma, te da s pro-
lo u ni smo ra i sti li, Sa vin je mo gao
da oda be re i bo lji, u dram skom smi slu
ja i, Po po vi ev ko mad. S dru ge stra-
ne, ovaj re di telj je to kom svo je plod ne i
uspe ne ka ri je re po stao je dan od naj ta ni-
jih scen skih tu ma a Po po vi e ve dram ske
li te ra tu re; po ka zao je da ume efekt no da
se po i gra va po po vi ev skom far som, da je
na atrak ti van na in po zo ri no raz i gra i da
je na pro mi ljen i od me ren na in ui ni
ak tu el nom i mno go go di na na kon to je
de lo na pi sa no.
Ovo ga pu ta, me u tim, Egon Sa vin se
za do vo ljio ni vo om far si no sti ko ji je ve
sa dr an u ko ma du, pre pu ta ju i s pu no
po ve re nja od li no oda bra noj glu ma-
koj eki pi ko na nu scen sku eg ze ku ci ju.
U re di telj skom smi slu, ovaj Pa zar ni dan
de lo vao je kao obi na ko me di ja ko jom
se, mi mo ika kve ak tu e li za ci je, e li po tvr-
di ti ukle tost ov da njeg men ta li te ta, ko ji
se, su o en s iz bo rom iz me u afir ma ci je
mo ral nih stan dar da, s jed ne, i ma te ri jal-
nih do ba ra, s dru ge stra ne, od ve e sto
opre de lju je za amo ral nost. Otu da je ova
pred sta va de lo va la kao za ka sneo ob ra un
s na om ko mu ni sti kom pro lo u, dok
je plan ak tu e li za ci je bio za to mljen sna-
nom po po vi ev skom far si no u, ko ja
je, ipak, pro jek to va na za sa svim dru ga vre-
me na. Na ma je da nas, i ni se, neo p hod no
mno go di rekt ni je su o a va nje s ak tu el nim
po li ti kan ti ma, taj ku ni ma, pre va ran ti ma,
li ce me ri ma i po li ti kim pre le ta i ma.
* * *
i vot u te snim ci pe la ma Du a na Ko va-
e vi a pi san je u ovom vre me nu i za ovo
vre me. To je dram ska pri a o pro pa sti
rad ni ke kla se su o e ne s bez o nim i kri-
mi nal nim pri va ti za ci ja ma, o dra ma ti noj
ero zi ji mo ra la u vre me nu u ko jem sve, pa
i tra ge di ja, po sta je ide a lan okvir za ri ja li ti
ou pro gra me, ko ji, s jed ne stra ne, min-
ka ju stvar nost, dok, s dru ge, us po sta vlja ju
no ve, iz o pa e ne stan dar de od no sa pre ma
i vo tu. Ko va e vi, na iz gled, stva ra osno vu
za jed nu od svo jih ot ka e nih, ap surd nih
ko me di ja, ide o lo ki i po li ti ki pro vo ka tiv-
nih, ne mi lo srd nih pre ma vla sti tom vre-
me nu i svom na ro du, is ce li telj skih ko li ko
i za bav nih, ko ji ma se svo je vre me no pro-
sla vio. Na a lost, sve je osta lo na pri vi du.
Ume sto ono ga to od ovog pi sca oe ku-
je mo, i vot u te snim ci pe la ma je po nu-
dio raz re e nu, raz vod nje nu bu le var sku
ko me di ju, ko ja ko ke ti ra s ak tu el no u a
ne ra za ra je iz nu tra, kao to su to i ni li
Ko va e vi e vi Ma ra ton ci, Ra do van Tre i,
Pro fe si o na lac, Sa bir ni cen tar, Kla u stro fo-
bi na ko me di ja, Ur ne be sna tra ge di ja ili, u
no vi je vre me, re ci mo, Dok tor u ster. Da ne
po mi nje mo nje go vo re mek-de lo kao to je
Sve ti Ge or gi je ubi va ada hu.
* * *
Ako su pred sta ve Pro klet bio iz da ji ca
svo je do mo vi ne i Ki i njev ska ru a sme li
po zo ri ni po du hva ti, ne stan dard ni u kon-
tek stu ov da njeg te a tar skog i vo ta, ako
Pa zar ni dan ili i vot u te snim ci pe la ma
re pre zen tu ju po ku aj nje go ve bu le va ri za-
ci je, ako je pred sta va Ro e ni u YU dir ljiv
scen ski opro taj od po koj ne Ju go sla vi-
je, on da su Me ta mor fo ze Ju go slo ven skog
dram skog po zo ri ta pri mer us po sta vlja nja
i ou va nja vi so kog stan dar da ko ji ve to
ba lan si ra iz me u bu le var skog hi ta, s jed-
ne stra ne, i ozbilj ne te a tar ske umet no sti,
s dru ge.
Na sta la na osno vu slav nog Ovi di je vog
spi sa, i ju dra ma ti za ci ju pot pi su ju Je le-
na Mi jo vi i re di telj Alek san dar Po pov-
ski, pred sta va Me ta mor fo ze se ni je ba vi la
ak tu e li za ci jom bi lo ko je vr ste, po naj ma-
nje po li ti kom, ni ti je za la zi la u pro sto re
me ta fi zi ke ili po ku a va la da re kon stru i e
an ti ki po gled na svet i umet nost.
232
Iz ni kla iz po zna tih mi to va, na sta la na
tra gu is po ved nog, do ku men ta ri sti kog
te a tra u ko jem glum ci u svo je ime go vo-
re isti ne o vla sti tom i vo tu, no vr hun ski
sti li zo va na i, za pra vo, sa mo ko ke ti ra ju-
i s do ku men ta ri zmom, ova pred sta va
je pr ven stve no usred sre e na na po zo ri-
nu igru, na svo je vr sno, ne pre ten ci o zno
is tra i va nje ras ko nih mo gu no sti ko ji ma
glu mac mo e da se po i gra sop stve nim
iden ti te tom da bi, pri vid no go vo re i u
svo je ime, za pra vo pre u zeo ulo ge ne bro-
je no mno go li ko va i pred sta vio nam pri e
iz drev nih sta ri na kao ne to to se ite ka ko
mo e ti ca ti i nas da nas.
Po pov ski stva ra za bav nu, auten ti no
po zo ri nu igru, ba zi ra nu na iz van red-
noj glu mi sjaj ne eki pe, ko ja se, oi gled-
no, iz van red no za ba vlja i ui va u ovoj
igri. Isti na, ko sti mi kao da su pre u ze-
ti iz naj ek sklu ziv ni jih svet skih bu ti ka, i
mu zi ka kao da je pre u ze ta iz ne kog od
ho li vud skih bi o skop skih hi to va, ne po dr-
a va ju le er nost scen ske igre. No, sve osta-
lo, a po naj pre sce no graf sko re e nje, ko je
pot pi su je gru pa umet ni ka pod pse u do-
ni mom Nu men, te scen ski po kret i ji je
autor Da li ja Ain, otva ra ju i ro ke pro sto-
re glum ci ma, po naj pre Ta ma ri Vu ko vi,
Je le ni o ki, Na di ar gin, Ma ri ji Vic ko-
vi, Go ra nu u lji ku, Ra do va nu Vu jo vi u,
Ne boj i Glo gov cu i Ni ko li u ri ku da se
raz i gra va ju, da vla sti tom ma tom pod u-
pi ru re di telj ska re e nja stva ra ju i scen-
sku a ro li ju. Bla go da re i njoj, gle da lac se
po kat kad mo e i za ne ti, za bo ra vi ti o e mu
je tu, u stva ri, re, mo e se iz gu bi ti u mno-
tvu pri a ko je se me u sob no pre pli u, ali
ipak sve vre me osta je oma i jan ma to vi-
to u i raz i gra no u scen skih zbi va nja.
Me ta mor fo ze Ju go slo ven skog dram skog
po zo ri ta bi le su je dan od vr hu na ca ovo-
go di njeg Ste ri ji nog po zor ja.
Alek san dar Mi lo sa vlje vi
CRTICE SA 45. BITEFA
*
Prometej Pejza II
(Koncept, reija i scenografija Jan Fabr;
Trublejn/Jan Fabr, Antverpen, Belgija.)
Ima pred sta va o ko ji ma je lak e pi sa ti ne go
ih gle da ti. Ka da raz mi lja te o ta kvim pred-
sta va ma, i ni se da one gle da o cu, ak i
onom sa za dat kom to u su ti ni kri ti ar
je ste, pru a ju bes kraj no mno go mo gu-
no sti za raz ne vr ste tu ma e nja, ui ta va nja,
upo re i va nja, kon tek stu a li za ci ja i sli no.
No ka da po ku a te da se usred sre di te na
ono to ste uisti nu vi de li, shva ti te da sva
na knad na (i pret hod na) pa met uve li ko
na di la zi ono to je na po zor ni ci iz vedeno.
Ta ko, ot pri li ke, sto je stva ri i s naj no vi-
jom te a tar skom pro duk ci jom slav nog Ja na
Fa bra, skulp to ra i kon cep tu a li ste, jed nog
od po zo ri nih auto ra ko je je Bi tef bla go-
vre me no pred sta vio svo joj pu bli ci, ugra-
biv i, u po sled nji as, pri li ku da se po hva li
da ga je pro mo vi sao u i roj po zo ri noj jav-
no sti. Isti na je, me u tim, da je Fa br ste kao
re spek ta bil ne po zi ci je van Bel gi je i pre no
to se po ja vio na Bi te fu i da da nas pri pa da
gru pi ugled nih auto ra i je se pro duk ci jae
i e ku ju s ne str plje njem i o ko je se oti ma-
ju pre sti ni svet ski fe sti va li.
Na osno vu tr i nog za ko na po nu de i
po tra nje, ko ji odav no s uspe hom funk-
* 45. Beogradski internacionalni teatarski
festival, odran od 13. do 24. septembra 2011.
godine u Beogradu.
HRONIKA
233
ci o ni e i na pla nu evr op skog te a tar skog
i vo ta, ni je te ko pret po sta vi ti da Fa br i
pre ne go to za po ne rad na re a li za ci ji
no ve pred sta ve po u zda no zna gde e i
na ko je fe sti va le ona sve da pu tu je. On,
da kle, una pred zna ko joj se pu bli ci obra a,
od no sno sve stan je ta ko e na osno vu
tr i nih pra vi la igre da mu va lja za do-
vo lji ti naj ma nje ne ko li ko po ten ci jal nih
ni voa re cep ci je.
Osnov na pre mi sa, u vi du pro vo ka tiv-
nog pi ta nja, od ko je Fa br ovaj put po la zi
ve o ma je ja sna: da li su u sa vre me nom
sve tu uop te mo gu i he ro ji. I ako je su,
ka kva ih sud bi na oe ku je.
Po put Es hi la, i Fa br svo ju ve r zi ju
po zna tog sta ro gr kog mi ta za po i nje od
tre nut ka ka da se glav ni do ga aj ve zbio.
Pro me tej je oko van, sve den je na su nja
ko jeg je Zevs ka znio zbog to ga to je lju-
di ma po da rio va tru. Slav ni ti tan je ve
oba vio svo je he roj sko de lo, a svo je vr sni
uvod u pred sta vu je pro log ko ji iz go va ra ju
e na i mu ka rac, su o a va ju i pu bli ku sa
pi ta njem: gde su he ro ji da nas? Pri su stvo
he ro ja ja sno slu ti mo, ba kao to ose a mo
i po tre bu da se po ja ve i svo jim sme lim
i nom na ru e po re dak stva ri, u pi ta nje
do ve du ustroj stvo ne pra ved nog sve ta i ji
smo deo, ugr o ze po sto je u hi je rar hi ju na
i jem vr hu se da nas, isti na, vi e ne na ho de
bo go vi. Ba rem ne oni olimpski.
Mo gu li, pi ta ju nas Fa bro vi ho ri sti,
pro me tej sku ulo gu da nas da pre u zmu bra-
da ti re vo lu ci o na ri, na u ni ci vi zi o na ri,
dru tve ni ma r gi nal ci, na iz gled ne kon-
ven ci o nal ni po li ti a ri, ne za do volj ni ci i
ne volj ni ci, ko ji se ne ukla pa ju u dru tve-
ne stan dar de i po sto je u po de lu ulo ga na
ko joj se za sni va funk ci o ni sa nje sa vre me ne
dru tve ne, po li ti ke i eko nom ske stvar no-
sti... Ne, ne mo gu, to je oi gled no. Pi ta nje
ko je nam je upu e no evi dent no je re to-
ri ko. Pa ipak, sa vre me ni svet, a i mi kao
nje gov deo, ose a mo in ten ziv nu po tre bu
za he ro jem.
A on da, po to je pro log ja sno de fi ni sao
je dan od te melj nih pa ra dok sa s ko jim sva-
ko dnev no i vi mo, za po i nje ana tom ska
ana li za ,,slu a ja Prometej. On je ne ko
lju di ma po da rio va tru je dan od bo an-
skih atri bu ta, oglu io se o iz ri i tu Zev so vu
za bra nu i iz jed nog ta bo ra bio na sil no pre-
me ten u dru gi, iz op ten je iz sve ta bo go va
i osu en na ve no pro klet stvo, na ka znu
ko ja e se spr o vo di ti dok je sve ta i ve ka.
Orao e mu, na i me, sva ko dnev no klju ca-
ti je tru. No, Pro me tej je ipak tu, pri su tan
je i da nas; i da lje, da kle, po sto ji. On nam
je, osim va tre, po klo nio i ide ju po bu ne u
vi du li nog pri me ra ne mi re nja s po sto je-
im sta njem i ne pri sta ja nja na auto ri tet.
ta smo mi, me u tim, ui ni li s nje go vim
da ro vi ma?
Va tra je po sta la ne to za bra nje no, opa-
sna je po i vot, sa svih stra na nas vre ba ju
upo zo re nja da se s njom ne tre ba igra-
ti. Tek po vre me no krat ki blje sak i bi ce
pre po zna je mo kao sme an i ja dan od jek
ve li an stve nog raz buk ta log pro me tej skog
po klo na ko ji je o ve ka na i nio bo gom. A
i to bi va sve re e, jer je pu e nje, kao to
zna mo, za bra nje no. Si li na po bu de, oli e ne
u neo b u zda nom pla me nu buk ti nje, ko ja je
pro me ni la tok o ve ko ve isto ri je, sa da je
sve de na na ble sa ve du ra se lo ve ze ke ko ji
mah ni to uda ra ju u do bo e i ne kon tro li-
sa no se ro bot ski kre u, pe r so ni fi ku ju i
kon den zo va nu ener gi ju ko ju uza lud ra si-
pa mo. To je, da kle, in du stri ja li zo va ni (i
ko mer ci ja li zo va ni) sup sti tut pro me tej ske
va tre ko ja je sto le i ma bi la sim bol dr ske
po bu ne pro tiv po ret ka na i jem su vr hu
bi li bo go vi, a u ko jem su lju di ima li funk-
ci ju pi o na.
Pr vi Pro me te jev dar je, zna i, iz gu bio
smi sao. ak i kao me ta fo ra.
S dru gim, oi gled no, ne zna mo ta
bi smo. Pra vi vla sni ci na ih i vo ta, i ja
vo lja od re u je po re dak stva ri na ko jem
je ute me lje no funk ci o ni sa nje sa vre me-
nog sve ta ka ko god ih de fi ni sa li ne u-
234
po re di vo su opa sni ji, pe r fid ni ji i su ro vi ji
go spo da ri ne go to je to svo je vre me no bio
Zevs. U pro lo gu pred sta ve la no vi ho ra
su na bro ja li ne ka od ime na psi ho lo ga,
pi sa ca, umet ni ka ko ji su prak ti no ra zo-
ri li mo gu nost de lo va nja an ti kog mi ta
u sa vre me nom sve tu. Na taj na in nam
Fa br su ge ri e da ovom i ova kvom sve tu
mo da ni su ni po treb ni su ro vi bo go vi, pa
ni nji ho ve za me ne u vi du po li ti a ra, voj-
sko vo a ili dik ta to ra. Ovaj svet od po et-
ka i funk ci o ni e na na in ko ji he ro je, ma
ko li ko va zda bi li elj no i e ki va ni, za pra vo
pre tva ra u be smi sle nu, uza lud nu po tro nu
ro bu. Oni smi su mit ko ji ni ko me ni je
po tre ban, od u vek su bi li a re na la a, bes-
ko ri sni ma mac.
Od njih e mo se da nas, pri me nju ju i
na e la ra zu ma, do bro volj no ogra di ti ba
kao to su to ne ko ui ni li Ate na, Di o nis
ili He r mes u od no su na Pro me te ja. S dru-
ge stra ne, Pan do ri no in tri gant no upo zo re-
nje s kra ja pred sta ve da zev sov ski zlo ko-
ban na log ,,in struk ci ja na la e destrukciju,
ko ji je od re dio Pro me te je vu sud bi nu, oni
ko ji ume ju da mi sle mo gu shva ti ti i kao
pa ro lu po ko joj je ,,de struk ci ja instrukci-
ja; to je tek na sta vak ve i te igre na iv nog
o ve ka ko ji ne mo e da se od rek ne na de
po sled njeg de la in ven ta ra iz fa mo zne
Pan do ri ne ku ti je.
Ovo je bio lak i deo za dat ka s ko jim
je su o en kri ti ar ko ji tre ba da pi e o
pred sta vi Pro me tej Pej za II Ja na Fa bra.
Mno go te e je, me u tim, iza i na kraj sa
scen skim sred stvi ma ko ji ma je autor kon-
cep ta i ko re o gra fi je is pri ao ovu pri u. Tu,
na i me, na sta je ozbi ljan pro blem.
Fa br je svo ju, osa vre me nje nu ve r zi ju
,,slu a ja Prometej kon ci pi rao kao scen sko
pre li sta va nje od lo ma ka iz daj de sti ra nih
Gr kih mi to va Ro ber ta Grej vsa, u ko je je,
sve stan po tre be svo je pu bli ke da u pred sta-
vi pre po zna se be i svo je ak tu el ne di le me,
uba cio za stra u ju e op ta me sta. Ta kva je,
re ci mo, sce na ko jom Fa br de fi ni e od nos
mo i i vla sti, a u ko joj Ivi ca i Ma ri ca, sve-
de ni na de cu de bi le, po sta ju me ta fo ra
na ci zma. Ni ti su pri pad ni ci hi tler ju gen da
bi li de bi li, ni ti su bi li na iv ni po put Ivi ce
i Ma ri ce. A ni na ci zam, oi gled no, ni je
za vr io u ro po tar ni ci po ve sti.
Kom bi no va nje ko re o gra fi sa nog po kre-
ta, scen skog go vo ra i pe va nja (son go va
ko ji su, ta ko e, bi ra ni na ,,pr vu loptu kao
naj pri zem ni je aso ci ja ci je na te mu va tre)
u ovoj pred sta vi su de lo va li kao da nak
ko ji autor sve sno pla a ak tu el nim re di-
telj skim tren do vi ma. No, na mi ri va nje te
ce ne, u ovom slu a ju, ni je ima lo ni ka kve
ve ze s kon tek stom u ko jem se po me nu te
kom bi na ci je naj e e ja vlja ju u do brim
pri me ri ma sa vre me nog te a tra.
Uosta lom, i ve i na dru gih sred sta va
ko ji ma Fa br alu di ra na va tru kao Pro me-
te jev dar ko ji je u ovom vre me nu iz gu bio
sva ki smi sao, kraj nje su ba nal no pla si-
ra na.
Isti na, bel gij ska pred sta va Pro me tej
Pej za II za sno va na je i na fa sci nant noj
scen skoj li kov no sti, bes pre kor noj pre da-
no sti ak te ra od li nih ple sa a i glu ma ca,
kao i na mo nom vi zu el nom uti sku.
Pri znaj mo, za nas sa da i ov de ni to ni je
ma lo. Da kle, vi de li smo spek takl pri me ren
otva ra nju Bi te fa. A da li e ovaj Bi tef uisti-
nu i bi ti ,,na usi ja nom li me nom krovu,
ka ko gla si po na slov ogo di njeg Fe sti va la
no vih po zo ri nih ten den ci ja, osta je da se
vi di.
* * *
Do ao sam do ku e ali ni sam uao
(Kon cept, mu zi ka i re i ja: Haj ner Ge bels;
Te a tar Vi di Lo za na E. T. E., vaj car-
ska.)
Na kon to je vi deo iz vo e nja scen sko-
mu zi kog de la pod na slo vom Do ao sam
do ku e ali ni sam uao Haj ne ra Ge bel sa,
pot pi snik ovih re do va sklon je da pri zna
svo ju za blu du ko joj je ro bo vao pre ne ko-
HRONIKA
235
li ko go di na ka da se na ao u ma nji ni u
od no su na one ko ji ni su kri li odu e vlje nje
Ge bel so vom in sce na ci jom Ere ri tja ri tja ke,
Mu ze ja fra za, ko ja je ovom auto ru do ne la
pr vi Gran pri Bi te fa 2005. go di ne. Dru gi
je do bio tri go di ne ka sni je za tif te ro ve
stva ri.
Za blu da je, na i me, bi la po sle di ca
du bo kog uve re nja da Ge bel sov po zo ri ni
an ga man ni je ute me ljen na uva a va nju
dra ma tur kih prin ci pa po sto je ih ili,
even tu al no, no vo u sta no vlje nih, sve jed-
no te da je ono sa i me je bi la su o e na
ta da nja bi te fov ska pu bli ka sa mo po sle di-
ca na gla e ne auto ro ve po tre be da de mon-
stri ra vla sti tu ma to vi tost ute me lje nu na
do mi lja toj do set ki i su per i or no sti teh-
no lo kih sred sta va ko ja nu di sa vre me ni
te a tar.
U Mu ze ju fra za mi je sme ta lo to to
ni sam uvi ao pra vu te a tar sku ve zu iz me-
u ono ga to se zbi va na sce ni, ono ga to
je na plat nu emi to va no kao di rek tan te le-
vi zij ski pre nos i, na po kon, ono ga to bi
mo gao bi ti smi sao Ka ne ti je vog tek sta ko ji
iz go va ra glav ni ak ter pred sta ve. Klju na
re ko ja je pro vo ci ra la moj pro blem bi la
je re ,,pozorite.
Stva ri su se na knad no, do ne kle, kri-
sta li zo va le po sle Ge bel so vog bi te fov skog
na stu pa s tif te ro vo vim stva ri ma 2008.
go di ne, ka da je po sta lo ja sno da se ovaj
autor, ina e pr ven stve no kom po zi tor,
za pra vo ne ba vi po zo ri tem u kla si nom
smi slu ve svo je vr snim scen skim upri-
zo re njem vla sti te mu zi ke, od no sno da
ko ri sti iz ve sna te a tar ska sred stva da bi na
vi zu el nom pla nu upot pu nio pre zen ta ci ju
svo jih kom po zi ci ja.
U tom kon tek stu po sta je bes pred me-
tan sva ki te o rij ski na por pre ci znog de fi-
ni sa nja umet no sti ko jom se Ge bels ba vi.
Na i me, pot pu no je ire le vant no da li e mo
nje go ve in sce na ci je od re i va ti poj mom
po zo ri ta, ili e mo se to je oi gled-
no je di no va no pre pu sti ti emo ci ja ma
ko je pro vo ci ra ju nje go va mu zi ko-scen-
ska de la.
No, Ge bels ne sum nji vo s raz lo gom
in si sti ra na ele men ti ma ve za nim za po zo-
ri te, to po tvr u je i nje gov ovo go di nji
na stup na Bi te fu. I ovaj put je okvir za
kon cert ni deo nje go ve pred sta ve ute-
me ljen na iz u zet noj vi zu el no sti, ko ju je
po sti gao kla si nom po zo ri nom sce no-
gra fi jom, s jed ne, te po ku a ji ma scen skog
raz i gra va nja de ko ra, s dru ge stra ne.
Do ao sam do ku e ali ni sam uao je
pro je kat sa sta vljen od e ti ri sli ke. Glav ni
ak te ri su la no vi An sam bla Hi li jard, na da-
le ko u ve ni vo ka li sti, ko je Ge bels sme ta
u pre ci zno de fi ni sa ne scen ske pro sto-
re. e ti ri pe va a in ter pre ti ra ju vo kal ne
nu me re ko je je autor pro jek ta kom po no-
vao na tek sto ve T. S. Eli o ta (sti ho vi Lju-
bav ne pe sme . Al fre da Pra fro ka), Mo ri sa
Bla oa (Lu do sti da na), Fran ca Kaf ke (frag-
men ti iz dnev ni kih be le a ka) i Se mju e la
Be ke ta (Vo rds ford Ho).
Za sve e ti ri nu me re, za sva e ti ri li te-
rar na pred lo ka, ka rak te ri sti na je na gla-
e na su bjek tiv na vi zu ra svi frag men ti
fo r mu li sa ni su u is po ved nom to nu pr vog
li ca jed ni ne. Pa ipak, iza ova ko us po sta-
vlje nog ,,ja ne sto ji od re e na kon kret na
li nost, de fi ni sa na na na in ko ji bi ot krio
ka rak ter, bi o gra fi ju, so ci jal nu ili psi ho lo-
ku po za di nu li no sti. Ge bels, da kle, ne
de fi ni e ak te ra svog pro jek ta kao dram sku
ulo gu, pa ni kao dram sku funk ci ju.
Za da tak (uko li ko uop te sme mo da
pret po sta vi mo da ova ko po sta vlje ni lik
ima bi lo ka kav za da tak) je ste da nas uve-
de u spe ci fi nu igru u ko joj e se me u-
sob no pre pli ta ti ot pe va ni tekst, mu zi ka i
scen ski am bi jent de ter mi ni san de ko rom,
sve tlom, scen skom re kvi zi tom i, po vre me-
no, vi deo-efek ti ma.
Ge bels svo ju ja snu na me ru is ka zu je
na sa mom po et ku ,,predstave, pro lo gom
ko ji uka zu je na bes cilj nost sva ke o ve ko ve
ak ci je. Spo ro, bez ika kvog a ra ili emo ci je,
236
e tvo ri ca lju di po la ko pa ku ju na me taj i
tr pe za rij ski mo bi li jar u ka r ton sku ku ti ju
za se lid bu, da bi po tom u pra znoj so bi
ras pa ko va li istu ta kvu ku ti ju i iz nje iz va-
di li no ve pred me te, isto vet ne oni ma ko je
su pret hod no za pa ko va li, a s nji ma i va zu
cr ne bo je, za raz li ku od one pret hod ne
be le.
Eli o to vi sti ho vi, ko ji e da usle de,
prem da su ve svo jim na slo vom de fi ni sa ni
kao lju bav na is po vest, su ge ri u am bi ci ju
ko ja ne e bi ti ostva re na. Otu da i pro kla-
mo va na na me ra o za po i nja nju du bljeg,
emo tiv nog od no sa iz me u dve oso be naj-
ve ro vat ni je ne e bi ti re a li zo va na. Osta e
tek pu ka slut nja, e lja, na me ra. A od nos
dvo je lju di je na lik pu to va nju ono za po-
i nje iz jed ne ta ke, ne ku da vo di, pod ra-
zu me va us put ne sta ni ce ko je e da usle de,
sve dok se ne stig ne do ko na nog ci lja.
Sle de a sce na, s mu zi kom kom po no-
va nom na Blan o ov tekst, naj di na mi ni ja
je jer Ge bels raz i gra va pro e lje jed no-
sprat ne stam be ne zgra de, u du bi ni sce ne
otva ra vi zu ru pre ma unu tra njo sti sta no-
va, na go ve ta va ju i slo e ne od no se iz me-
u e tvo ri ce sta na ra, te kroz tekst pe sa ma
su ge ri e na ko je na i ne ono ve po me nu to
ne de fi ni sa no ,,ja su bjek tiv no do i vlja va
dru tve ne aspek te stvar no sti. No, ni ta da
se za pra vo ni ta ne e do go di ti: od no si
su pri vid no us po sta vlje ni, re la ci je iz me-
u su bjek ti vi te ta i sve ta na iz gled po sto je,
ali sa mo kao la na sli ka sve ta iza ko je se
na ho di usa mlje ni in di vi du a li tet, ne mo an
da uisti nu pro bi je zi do ve vla sti tog sve ta na
ko ji je osu en.
U tre oj sli ci, svo je vr snom krat kom
in ter reg nu mu, ak te ri is ka zu ju vr stu re e-
nost da se po mak nu s me sta. Plan i vo lja
po sto je, a tu je i bi cikl ko ji ne dvo smi sle no
po tvr u je od lu nost, no Kaf kin tekst ve li
ne to sa svim dru go. ak je do ve de na u
pi ta nje i sma pe sma kroz ko ju in di vi du a-
li tet po ku a va da se od re di pre ma stvar no-
sti i de fi ni e vla sti ti od nos pre ma njoj.
Po sled nji deo ,,predstave de a va
se u ho tel skoj so bi. U kon tek stu ko ji je
us po sta vljen pret hod nim sce na ma ovaj
pro stor pre po zna je mo kao po sled nje pri-
be i te, kao (iz nu e ni) cilj pu to va nja.
Sa ma po se bi ho tel ska so ba, me u tim,
pod ra zu me va pro la znost, pri vre me nost,
to ce lo kup noj pr vo bit no us po sta vlje noj
ide ji pu to va nja, kre ta nja, raz vo ja da je jed-
nu me ta fi zi ku di men zi ju, uka zu ju i na
be smi sle nost ini ci jal nog pla na i de fi ni u i
o ve ka kao ve i tog lu ta li cu, oso bu ko ja je
va zda na pro pu to va nju, ne pre sta no osu-
e na na i vot ko ji se od vi ja na us put nim
sta ni ca ma. A one, kao to smo vi de li, vo de
ni ku da.
O mu zi kim aspek ti ma pro jek ta
ne sum nji vo iz u zet no zna aj nim tre ba lo
bi da se iz ja sni mu zi ki kri ti ar, no ov de
va lja kon sta to va ti da Ge bel so ve kom po zi-
ci je da le ko na di la ze kla si an na in upo tre-
be mu zi ke u po zo ri nom de lu, da ni po to
ne slu e sa mo za ,,bojenje scen ske at mos-
fe re i da, ma ko li ko to de lo va lo ap surd-
no ili neo bi no, do bi ja ju smi sao ak tiv nog
ue sni ka u scen skoj rad nji. To nom, bo jom
i ka rak te rom mu zi ka po sta je svo je vr sni
ak ter zbi va nja, za jed no s pe va i ma ko ji je
in ter pre ti ra ju, sku pa sa sce no gra fi jom i
di zaj ni ra nim sve tlom, ona od re u je smi-
sao ono ga to vi di mo, u je mo i do i vlja-
va mo, te na taj na in de fi ni e zna e nje
de la.
Vi e gla sno pe va nje a ca pel la i pre ci zno
sla ga nje raz li i tih to na li te ta uka zu ju na
sa vr e nu usa gla e nost i ha r mo ni ju. A ona,
ha r mo ni ja, je di no je to uisti nu po sto ji u
sve tu s ko jim nas u svom pro jek tu su o a va
Haj ner Ge bels.
In di vi du a li tet ne po sto ji, uto pljen je u
la nu pred sta vu o po seb no sti sva kog od
nas. Vo lja s ko jom pri stu pa mo sva koj ak ci-
ji ta ko e je ja lo va, ne stvar na je i sve de na
na pu ko aran i ra nje stvar no sti iza ko jeg se
ne na la ze su tin ske pro me ne. Re la ci je sa
sve tom, uz po mo ko jih po ku a va mo se be
HRONIKA
237
da de ter mi ni e mo kao dru tve na bi a, isto
ta ko su pri vid. Sva ta po kat kad na gla e na
di na mi ka so ci jal nog aspek ta na ih i vo ta
svo di se na bu ku i bes sva ko dne vi ce, na
zvuk auto mo bi la ko ji no u pro e na om
uli com bu de i nas iz sna i le tar gi je na e
ve i te usa mlje no sti. Trag ko ji za tim zvu-
kom osta je pro la zan je ko li ko i sve tlost
auto mo bil skih fa ro va ko ja pro bi ja no ni
mrak, i du bok je po put sen ke pti ce ko ja je
nad le te la zgra du u ko joj i vi mo.
Ta ko po sta je ja san i na slov ko ji je
Ge bels dao svom mu zi ko-scen skom
de lu Do ao sam do ku e ali ni sam uao.
Sti i do iz ve sne ta ke u pro sto ru, u vre-
me nu, u i vo tu pod ra zu me va od lu ku,
vo lju, re e nost, plan, pret hod no utvr i-
va nje ci lja. Sti i do ku e, a u nju ne ui
zna i pro me nu pla na, od u sta ja nje od
pret hod nog ci lja, to se, ta ko e, za sni va
na vo lji, ali zah te va dru gu vr stu re e no sti.
No, Ge bel sov ne i den ti fi ko va ni, ano nim ni
po je di nac, sve den na evri me na (every-
man), ne pro la zi kroz fa ze, ne do i vlja va
mne ni u so ci jal nom smi slu, ni u psi-
ho lo koj rav ni. Nje ga ne do ti e ni pro-
ces He ge lo vog sa mo ra zvo ja Du ha, ni ti ga
od re u je kan tov ski ka te go ri ki im pe ra tiv;
on ne ma ve ze s dru tve nim pro ce si ma, jer
su oni sa mo pri vid.
Ge bel so vom ,,predstavom mu klo
od zva nja ju re pli ke Be ke to vih an ti ju na ka
Vla di mi ra i Estra go na, re i ko ji ma ova
dva uza lud na klo a ra ne pre sta no is ka zu-
ju vr stu re e nost da na pu ste me sto gde
e ka ju Go doa. A opet ne mr da ju oda tle.
Otu da nas, eto, u ho tel skoj so bi gde e ka-
mo na sta vak svog pu ta, ne sve sni da smo
za pra vo na ko na nom od re di tu oda kle
ni ku da ni ka da ni smo ni mrd nu li. Ni ti
e mo.
Je di no to, mo da, ne pri pa da sve tu
pri vi da i sa mo za va ra va nja, i je di no za
ta o vek u svo joj ne mo i uisti nu mo e
da bu de spo so ban, je ste stva ra nje i do i-
vlja va nje ha r mo ni je. Ono to nam, da kle,
osta je kao mo gu a na da i even tu al na ute-
ha je ste tre nu tak us po sta vlja nja ili pre po-
zna va nja ha r mo ni je su bli mi ra ne u va r lji-
vom i vo tu umet ni kog de la. A s njim s
tim umet ni kim de lom, tim tre nut kom i
spo zna jom tog tre nut ka sva ko od nas
mo ra sm da vi di ta e.
Da bo me, u slu a ju da ga na vre me
pre po zna.
* * *
Ing mar Be rg man, Kri ci i a pu ta nja
(Re i ja i adap ta ci ja: An drej e r ban; Ma ar-
sko po zo ri te, Klu, Ru mu ni ja.)
Pre sve ga, ne ko li ko re i o po zo ri tu i re di-
te lju, jer o Ing ma ru Be rg ma nu ne tre ba
pu no go vo ri ti.
Ma ar sko po zo ri te iz Klu a u Ru mu-
ni ji ne obra a se je di no ma ar skoj na ci-
o nal noj ma nji ni, prem da u pred sta va ma
na sta lim u ovom te a tru igra ju is klju i vo
ma ar ski glum ci, ko ji tek sto ve go vo re na
ma ar skom. Nji ho vu pu bli ku, na i me, i ne
i Ru mu ni, pa uko li ko upra va Po zo ri ta
njen uprav nik Ga bor Tom pa, re di telj, ili
umet ni ki ef Ar pad Vi ki, dram ski pi sac
sa zna da e u gle da li tu bi ti bar je dan
stra nac, iz vo e nje pred sta ve oba ve zno
pra te ti tlo vi na en gle skom ili ne ma kom.
Svo jim zna a jem i umet ni kim do me ti-
ma ovo po zo ri te da le ko na di la zi Klu, i
ne sa mo da je je dan od naj bo ljih, ako ne
i naj bo lji te a tar u Ru mu ni ji, ve je ve o ma
uti ca jan i u Evr o pi. Otu da ne u di to je
Ma ar sko po zo ri te iz Klu a lan eks klu-
ziv ne i sa mim tim ma lo broj ne aso ci ja ci je
ko ja se zo ve Evr op ska te a tar ska uni ja. Od
na ih, ovoj aso ci ja ci ji pri pa da je di no Ju go-
slo ven sko dram sko po zo ri te.
An dre ja e r ba na, re di te lja Be rg ma no-
vih Kri ka i a pu ta nja, pu bli ka Bi te fa ima la
je pri li ku do bro da upo zna jer su na ovom
fe sti va lu do sa da iz ve de ne e ti ri nje go-
ve pred sta ve: tri u pro duk ci ji slav ne La
Ma Me Ar den od Fe ver a ma na e tvr tom,
238
Me de ja na de ve tom i Tro jan ke / Elek tra
na e sna e stom Bi te fu, dok je pred sta vu
Zga na rel, ta ko e na e sna e stom Bi te fu,
od i grao an sambl Ame ri kog re per to ar-
skog po zo ri ta iz Bo sto na.
Vre men ski ras pon od 1970. go di ne,
ka da je ne ka nje go va re i ja pr vi put po ho-
di la Be o grad, do da nas, kao i i nje ni ca da
je bio jed no od La Ma mi ne ,,dece, ka ko
je Elen Stju art vo le la da na zi va umet ni-
ke ko ji su sta sa va li u okri lju nje nog te a-
tra, re i to sve do e o raz vo ju e r ba no ve
ka ri je re, nje go vom umet ni kom pu tu i
an ga ma nu. Ne ko bun tov nik ko ji svoj
re di telj ski po gled na svet ar ti ku li e kroz
fi zi ki te a tar, sme li tra ga lac ko ji pu bli ku
su o a va s na li jem po zna tih mi to va bi lo
an ti kih ili onih iz sve ta li te ra tu re, doc ni je
sa rad nik Pi te ra Bru ka u nje go vom Me u-
na rod nom po zo ri nom in sti tu tu i re di telj
ko ji e bi ti na gra i van za pred sta ve ko je je
po sta vio na Bro dve ju, da nas je, evi dent no,
sa zreo kao ni ta ma nje hra bar ana li ti ar
ko ji po zo ri nim sred stvi ma pre i spi tu je
ta na ne ljud ske emo ci je i du ev na sta nja. I
to upra vo na tra gu de la uti caj nog ko le ge,
film skog i te a tar skog re di te lja Ing ma ra
Be rg ma na.
Mo gao je e r ban da iza be re i sce na rio
za bi lo ko ji dru gi Be rg ma nov film, opet
bi bio na istom te re nu ba vio bi se slo-
e nom, mut nom i po kat kad op skur nom
stra nom ljud ske pri ro de, a u sva kom slu-
a ju bi opet mo rao da za ro ni u en sku
psi hu. Jer, Be rg man je po seb no vo leo da se
ba vi te ma ma ko je je sa gle da vao na na in
ko ji pod ra zu me va en sku vi zu ru.
Oi gled no da e r ban u slu a ju in sce-
na ci je sce na ri ja za film Kri ci i a pu ta nja
ide ko rak da lje.
On u Be rg ma no vu pri u di rekt no
uklju u je i sa mog Be rg ma na, lik re di te lja
ko ji stva ra slav ni film i, ujed no, u pred sta-
vi igra sve mu ke ulo ge. Na taj na in po zo-
ri te se prak ti no pi ran de lov ski po i gra va
od no som scen ske umet no sti, s jed ne, i
i vot ne stvar no sti, s dru ge stra ne. Ono to
po u zda no zna mo na osno vu Be rg ma no-
vih auto bi o graf skih be le a ka, o e mu sve-
do e re di te lje vi sa rad ni ci, naj e e e ne
s koj ma je bio i ko je su bi le za lju blje ne u
nje ga, ili to se pret po sta vlja na te me lju
do sa da njih ana li za fil mo va ko je je re i rao
ovaj No r di jac, po sta lo je ma te ri jal ko jim
e e r ban kon ta mi ni ra ti sce na rio za film,
pre tva ra ju i ga ta ko u li te rar nu osno vu na
ko joj gra di pred sta vu.
Po seb na okol nost na ko ju se e r ban
po zi va, a ko ja se od no si na Be rg ma nov
re di telj ski pro se de, ide u pri log pred sta vi
po zo ri ta iz Klu a. Na i me, ved ski re di-
telj je imao obi aj da sa svo jim glum ci ma
odr a va op se ne pro be ko je su pret ho di le
sni ma nju. Tvr dio je da se nje go va po e ti ka,
po red osta log, za sni va i na po ku a ju da to
pre ci zni je i de talj ni je kod glu ma ca pro vo-
ci ra sa svim od re e na ose a nja, sve u na di
da e to kom sni ma nja ka me ra na li ci ma
ak te ra za be le i ti ta na ne tra go ve isti ni tih,
auten ti nih emo ci ja. A ka da se to i do go-
di, go vo rio je Be rg man, nje gov re di telj ski
an ga man je do bi jao pu ni smi sao. Nje gov
po sao ta da ni je bio uza lu dan.
Eto, da kle, pri li ke da se po zo ri te po i-
gra re la ci ja ma ko je se us po sta vlja ju iz me-
u i vo ta i glu me, da za ro ni u ono to i
te a tar ske stva ra o ce i po zo ri nu pu bli ku
na ro i to uz bu u je za vi ri va nje u mra ne
pro sto re iza spu te ne po zo ri ne za ve se, u
ovom slu a ju iza ka me re, te da po ku a da
pro nik ne u taj ne, u unu tra nje, skri ve ne
mo ti ve umet ni ka re di te lja i glu ma ca,
da se po za ba vi stva ra la kim po ri vi ma
ko ji ma su se ru ko vo di li kre i ra ju i svo ja
de la fil mo ve ili po je di ne ulo ge. Pri tom,
is po sta vi e se, Kri ci i a pu ta nja ni je bi lo
ko ji Be rg ma nov film, ni ti je sm Be rg man
obi an film ski autor.
e ne tri se stre, od ko jih je jed na na
sa mr ti, i slu av ka, oko sni ca su ove neo bi-
ne pri e. Mu kar ci svi osim Be rg ma na,
sa mo su pro la zni po se ti o ci ko ji e po put
HRONIKA
239
lak mus pa pi ra pro vo ci ra ti glav ne ju na ki-
nje. e sto im, me u tim, pri su stvo mu ka-
ra ca ne e ni bi ti po treb no, jer su ove e ne
uni ver zum za se be; nji ma, za pra vo, ni je
po tre ban ni ko da bi is po lji le svo ju lju bo-
mo ru, mr nju, pa kost, sa o se a nje, pat nju,
bol ili lju bav.
Be rg man, re di telj fil ma, ne to je
sa svim dru go. On, na i me, ne pra vi raz li-
ku iz me u i vo ta i umet no sti. On de mi-
jur ki po kre e ak ci ju, pro vo ci ra re ak ci je,
po kat kad se po i gra va si tu a ci ja ma. Va lja
se se ti ti i nje ni ce da sve mu ke ulo ge u
e r ba no voj in sce na ci ji, kao i lik Ing ma ra
Be rg ma na, tu ma i isti glu mac. Be rg man
je u ovoj pred sta vi, ba kao to mo e mo
da pret po sta vi mo da je bio slu aj u re al-
nom i vo tu, ma ni pu la tor ko ji u po je di nim
mo men ti ma ne e bi ti u sta nju da na i ni
raz li ku iz me u dve stvar no sti ono ga
to je re al nost i vo ta i ono ga to e po sta ti
re al nost fil ma.
U tom me u pro sto ru e r ban raz vi ja
svo je vi e nje po zna te pi ran de lov ske pri e,
raz i gra va si tu a ci je u ko ji ma se me u sob no
pre li va ju i me a ju raz li i ti ni voi stvar no sti.
Ta da on bri e raz li ku iz me u Be rg ma-
na i glu ma ca ko ji igra ju u fil mu, na tom
po lju e se, kao na bi o skop skom plat nu,
pre ta pa ti emo ci je ko je glu mi ce pri vat no
raz me nju ju iz me u se be sa od no si ma ko ji
se us po sta vlja ju iz me u li ko va ko je one
tu ma e na fil mu.
Pa kao o ko jem go vo ri sce na rio fil ma
Kri ci i a pu ta nja pre se li e se u re al nost
i vo ta onih ko ji sni ma ju ovaj film. Gra ni ce
iz me u fil ma i po zo ri ta, s jed ne stra ne, i
i vo ta, ta ko zva nog obi nog i vo ta, sve ko-
dne vi ce, bi e po ko zna ko ji put iz bri sa ne,
sa da uz do dat ni bo nus: pri u ko ja re fe ri e
na i vot slav nog ved skog re di te lja.
Osim sjaj ne, pa met no pro mi lje ne i
ve to re a li zo va ne adap ta ci je Be rg ma no-
vog sce na ri ja, e r ban je svo ju po zo ri nu
pri u ba zi rao i na fi nim re di telj skim re e-
nji ma, na po i gra va nju ti pi no film skim
sred stvi ma, pro na la ze i ekvi va lent na te a-
tar ska re e nja, sve tlom i mi zan sce nom
su ge ri u i krup ne ka dro ve, i ro ke pla-
no ve, ven ko va nja, kre i ra ju i si tu a ci je u
ko ji ma je ti i na gro mo gla sno od zva nja la
po zor ni com, ka da je a pat pro bi jao ui,
ali i ka da su ur li ci bi va li ar ti ku li sa ni na
iz u zet no sup ti lan na in. Mo gao je to da
po stig ne je di no an ga u ju i uisti nu od li-
ne glum ce.
S dru ge stra ne, rad nju svo je pred sta ve
sme stio je u am bi jent od vi e po jed no sta-
vlje ne sce no gra fi je. Uvod na sce na, u ko joj
na ra tor po sta je Be rg man i pred sta vlja glu-
mi ce, de lo va la je mno go jef ti ni je od naj-
ba nal ni jeg film skog se ta, dok je pro stor u
ko jem se sni ma film bio op te re en ja r ko
cr ve nom bo jom na na in ko ji pre ja ko (i
ne po treb no) su ge ri e na gla e ni kon trast
am bi jen ta i be li ne en skih ko sti ma. No,
ovo je ujed no i je di na za mer ka sjaj noj
pred sta vi, za ne mar lji va u od no su na uz bu-
e nje ko je je iza zva la kod pu bli ke.
* * *
U Mo skvu! U Mo skvu!, po A. P. e ho vu
(Re i ja: Frank Ka storf; Volksbhne am Ro-
sa-Lu xem burg-Platz, Be r lin, Ne maka.)
Re pli ka U Mo skvu! U Mo skvu! jed ne
od ju na ki nja e ho vlje ve dra me Tri se stre
od mah je na kon pre mi je re ovog ko ma da u
Mo skov skom hu do e stve nom te a tru 1901.
go di ne po sta la pa ra dig ma sna ne, ne u to-
lji ve e nje za dru gim, dru ga i jim, bo ljim,
lep im, smi sle ni jim i vo tom. Za gla vlje-
ne u du bo koj pro vin ci ji, u da le koj ru skoj
gu ber ni ji ko joj je i bog re kao la ku no,
na sa mom pre lo mu XIX i XX ve ka, oba-
sja ne evi dent no la nim op ti mi zmom da
na stu pa ju e sto le e do no si i no vu na du,
e ho vlje ve Ol ga, Ma a i Iri na Pro zo rov
doc ni je e po sta ti re i ti do kaz e ho vljev-
ske an ti ci pa ci je be ke tov skog mra ka u ko ji
je uto nuo XX vek. Mra ka u ko jem, evo,
i vi mo i na po et ku XXI sto le a.
240
Re i ra ju i svo ju scen sku adap ta ci ju
e ho va u be r lin skom te a tru Volksbhne
am Ro sa-Lu xem burg-Platz, Frank Ka storf
za na slov pred sta ve bi ra upra vo po me nu-
tu slav nu re pli ku, po zi va ju i se ta ko na
sve bo ga te aso ci ja tiv ne slo je ve ko je ona
so bom po vla i. On, da kle, pra vi pred-
sta vu u ko joj kao da iz da na nje vi zu-
re pod vla i cr tu is pod svih aso ci ja ci ja,
kao da pre i spi tu je gde su to Pro zo ro ve
mo gle sti i, e le i da utek nu iz glu ve
pro vin cij ske ma lo gra an ti ne na ko ju su
bi le osu e ne. Dru gim re i ma, u ime tri
e ho vlje ve ju na ki nje Ka storf ana li zi ra
sta nje da na njeg sve ta. A u nje mu, naj-
pre po sred stvom me di ja, vi e ne po sto ji
ne ka da nja po de la na pre sto ni ki i pro-
vin cij ski am bi jent, ni ti ima ve li kih raz li ka
iz me u pa la na ke uma lo sti gu ber nij ske
va ro i ce i blje ta vog a re ni la dru tve nog,
kul tur nog i umet ni kog i vo ta da le ke i
ta ko pri ma mlji ve Mo skve.
Svet je, re kao bi Ma r al Ma kluan
jo pre po la ve ka, po stao glo bal no se lo,
a da nas je on de fi ni tiv no glo ba li zo van
ka ko nas to ue sa vre me ni te o re ti a-
ri me di ja, ali i po li ti ko lo zi, eko no mi sti,
so ci o lo zi...
U tom sve tu in tim na dra ma sva-
ke e ho vlje ve dra ma tis pe r so ne po sta je
deo po ten ci jal nog di rekt nog te le vi zij skog
pre no sa, re a li zo va nog po mo de lu ka kav
nam je do bro po znat iz ak tu el nih ri ja li ti
ou-pro gra ma, te se otu da mo e uklo pi-
ti u spe ci fi nu dra ma tur gi ju te le vi zij skih
sa pu ni ca, bes ko na nih i be smi sle nih TV
se ri ja la. A ta dra ma tur gi ja, kao to zna mo,
pod ra zu me va la ne emo ci je, ne ve to kon-
stru i sa ne su ko be, ne pre sta no in si sti ra nje
na pa te ti ci, raz li i te vr ste iz ve ta e no sti. I
sve to Ka storf pri ka zu je u svo joj pred sta-
vi U Mo skvu! U Mo skvu! Sve to, ali i jo
mno go ta dru go.
Na i me, osnov nu dram sku po tku pre u-
ze tu iz Tri se stre ovaj re di telj ve to kon ta-
mi ni ra frag men ti ma iz e ho vlje ve no ve le
Se lja ci, te stva ra spe ci fi nu struk tu ru u
ko joj se, na pla nu li te rar nog pred lo ka,
pre pli u frag men ti iz dra me i de lo vi dra-
ma ti za ci je pri po vet ke, ali i kla si ni me dij
te a tra, s jed ne, i di rek tan pre nos pred-
sta ve, emi to van na vi deo-bi mu, s dru ge
stra ne. Ba kao i po zo ri na pred sta va i
do ku men ta ri sti ki ma te ri jal (ta ko e emi-
to van u vi deo-fo r mi), te di ja lo zi sat ka ni
od re pli ka glu ma ca i od go vo ra ko je nji ho-
ve ko le ge iz go va ra ju u mi kro fon.
Ton ko jim se slu e Ka stor fo vi glum ci
je, raz u me se, po vi en, iz ra zi nji ho vih li ca
su pri la go e ni krup nom pla nu di rekt nog
pre no sa, sva scen ska sred stva su na gla e-
na pa i pre na gla e na li ca se pre tva ra ju
u gri ma se, go vor po sta je dre ka, scen ski
po kret se tran sfor mi e u pa te ti no sti li-
zo va nu ko re o gra fi ju...
e hov je, me u tim, ga jio sim pa ti je
pre ma svo jim li te rar nim ju na ci ma, ose ao
je em pa ti ju, imao raz u me va nje za nji ho ve
sla bo sti, du bo ko je sa o se ao s nji ho vom
pro ma e no u, dok Ka storf e ho vljev ske
li ko ve ne sum nji vo pre zi re i otvo re no ih
tre ti ra kao ka ri ka tu re pa ja ca. Re di telj kao
da ne pri hva ta ni mo gu a oprav da nja ko ja
bi li ko vi u pred sta vi even tu al no mo gli da
sa op te u pri log svo je od bra ne. Ne po sto ji
ali bi na ko ji bi se oni mo gli po zva ti ni
u dru tve nom, ni u po li ti kom, a ni psi-
ho lo kom smi slu. Ovaj svet je de fi ni tiv no
oti ao do a vo la, i to se za pra vo do go di lo
mno go pre ne go to je An ton Pa vlo vi
1900. go di ne na pi sao ko mad o tri ne sre-
ne Pro zo ro ve.
Uosta lom, pod se a nas Ka storf, zar u
dru gim svo jim de li ma e hov ni je na go-
ve stio da e pri mi ti vi zam ru skog mu i-
ka i dru tve na ja lo vost lum pen pro le te ra
na ovaj ili onaj na in do i gla ve sva kom
po ku a ju da se u bu du nost upi e trun ka
na de. Ka storf je, da kle, oi gled no i tao
Le nji na i evi dent no de li bo ja zni ko je su
mu i le Vla di mi ra Ilji a. No, za nas da nas
ni ka kvu ute hu ne pred sta vlja pro du blji va-
HRONIKA
241
nje dav no za bo ra vlje nog (ne mog) dis pu ta
iz me u Ilji a i Vi sa ri o no vi a. Kao to je
Re vo lu ci ja svo je vre me no kre nu la dru ga-
i jim, ne po elj nim to ko vi ma, ta ko je svet
da nas evi dent no uob li en po dis to pij skom
sce na ri ju ko ji je pred vi deo Do rd Or vel.
Pa lan ka je po be di la, a na ma je di no pre o-
sta je da pri hva ti mo ulo ge sme nih, ma lih
pa ja ca, iz ob li e nih fi zi o no mi ja, ko ji dre-
kom i ur la njem po ku a va ju da oprav da-
ju ba nal no sti i be smi sle no sti ono ga to
iz go va ra ju.
U tom kon tek stu, bo jim se, Frank
Ka storf nam ni je sa op tio ni ta no vo, ni ta
to ve ni smo slu ti li, ak i od ra ni je zna li,
pa i ni ta to ve ni smo ima li pri li ku da
vi di mo u te a tru na Bi te fu ili mi mo ovog
fe sti va la, sve jed no. Isti na, na in na ko ji
nam je ovaj re di telj pre zen to vao po zna te
isti ne uisti nu je na mo men te bio upe a-
tljiv, no to po naj pre va i za ume e, ener-
gi ju i sred stva ko ji ma su nje go vi glum ci
ple ni li sa sce ne, ali ne i za sve ele men te
pro se dea na ko jem je Ka storf ba zi rao ovu
pred sta vu.
Upra vo e glu ma ka igra, di sci pli-
no va nost an sam bla, kao i pro du cent ska
sprem nost da se te a tar skoj umet no sti pri-
stu pi sme lo, s pu nom sve u o po tre bi
kri ti kog sa gle da va nja stvar no sti, ui ni ti
da Ka stor fo vu pred sta vu tre ti ra mo kao
jo jed nu po tvr du te ze da Ne ma ka da nas
ima naj bo lje po zo ri te u Evr o pi.
* * *
Te ne si Vi li jams, Ma ka na usi ja nom li me-
nom kro vu
(Re i ja: Ivi ca Bu ljan, Mest no gle da li e
Lju blja na, Slo ve ni ja.)
Re i jom slav ne dra me jed ne od iko na
ame ri ke li te ra tu re pro log sto le a, Te ne-
si ja Vi li jam sa, Ma ka na usi ja nom li me-
nom kro vu na sce ni lju bljan skog Mest-
nog gle da li a, Ivi ca Bu ljan e jo jed nom
po tvr di ti stav pre ma ko jem li te rar nim
pred lo ci ma tre ba pri stu pa ti na spe ci fi-
an na in.
Nje ga, na i me, ne za ni ma ni dram ska
struk tu ra, a e sto ni kom plet na i ro ka
pa le ta ide ja ko je svo jim de lom nu di autor,
ve se re di telj ski fo ku si ra sa mo na vla sti ti
do i vljaj emo ci ja, ili tek na seg ment emo-
ci ja ko je pre po zna je u kon kret nom de lu.
Bu lja na za pra vo za ni ma ju ide je i emo ci je
ko je, e sto bit no tran sfor mi sa ne u od no-
su na pi e ve, tre ti ra kao pred lo ak, kao
osnov ni ma te ri jal za dra ma tur ko-scen sku
de kon struk ci ju, ko ju pre o bra a va u pred-
met po zo ri ne igre, nu de i je i ak te ri ma
pred sta ve i svo joj pu bli ci.
Vi li jam so vu pri u o slo e nim od no si-
ma unu tar bo ga te po ro di ce s ame ri kog
ju ga, dra mu i je okvi re pi sac sme ta u
at mos fe ru i am bi jent spe ci fi nog kon-
zer va tiv nog po gle da na svet, od re e nog
na gla e nim uva a va njem tra di ci o na li zma,
Bu ljan efekt no, prem da iz u zet no pro vo-
ka tiv no, ra za ra iz dva ja njem ono ga to je
pre po znao kao su ti nu pi e vog pro ble-
ma. Re di telj e, na i me, do kra ja ogo li ti
pro ble me ko ji ma se Vi li jams ba vio, jer
da nas, u vre me ni ma u ko ji ma i vi mo
sma tra Bu ljan, s mno go va lja nih raz lo ga
vi e ne ma po tre be pri kri va ti sve ono to
se kat kad te kom mu kom pro bi ja lo kroz
de be le na sla ge spi sa telj skih i te a tar skih
kon ven ci ja pro lo sti.
Da kle, pro blem su o a va nja sa slo-
mom dru tve no pri hva e nog si ste ma
vred no sti, ma ski ra nje tru le i bra nog
i vo ta, pre po zna va nje vla sti te ho mo sek-
su al ne ori jen ta ci je, li ce mer no pri kri va nje
po hle pe za na sled stvom, ko je pod ra zu-
me va ma te ri jal no bla go sta nje, ne raz re-
e ni po ro di ni od no si, du bo ko po ti snu ta
ose a nja ko ja tru ju i vla sti ti i vot i tu e
i vo te pre sta ju bi ti ta bu te me u vre me-
ni ma u ko ji ma su sve vr ste ma ski odav no
spa le i ka da je na de lu me ha ni zam funk-
ci o ni sa nja sve ta sve de nog na bes kru pu-
lo znost, ne pri kri ve nu la i spe ci fi nu igru
242
op te pri hva e nog i pod ra zu me va ju eg
li ce mer ja.
Sve u kup nost ova ko slo e ne stvar no-
sti jed ne kon zer va tiv ne po ro di ce Bu ljan
e, za pra vo, pra te i te melj nu ide ju sa mog
Te ne si ja Vi li jam sa, po sta vi ti u pr vi plan, a
na tra gu pi e vih in ten ci ja re di telj e fa mi-
li jar ne od no se sa gle da ti iz vi zu re glav nog
ju na ka dra me, la tent nog ho mo sek su al ca.
Na gla a va ju i uprav no ovaj i ova kav
ugao po sma tra nja, Bu ljan do sled no spr-
o vo di po stu pak de kon struk ci je dram-
skog pred lo ka i su ge ri e mo gu nost po
ko joj ho mo sek su al nost, uko li ko pre sta-
je da bu de po ti ski va na, ako po sta ne deo
osve e nog po gle da na svet, do bi ja sna-
gu ka tar zi nog ka ta li za to ra svih osta lih
od no sa unu tar ,,za tvo re nog po ro di nog
kru ga.
Sek su al nost, da kle, je ste je dan od
pre sud nih ele me na ta na osno vu ko jih se
us po sta vlja ce lo ku pan si stem dru tve ne
ma ni pu la ci je, i u ovoj kon sta ta ci ji se Vi li-
jams i Bu ljan ne sum nji vo sla u, no raz li ke
iz me u po gle da na svet pi sca i re di te lja
po sta ju evi dent ne ka da se Bu ljan re di-
telj skim, te a tar skim sred stvi ma upu sti u
ana li zu od no sa pre ma tret ma nu sek su al-
no sti. Jer, ako pri hva ti mo da je Vi li jams
i go sao ma lo gra an ski li ce me ran tret man
ho mo sek su al no sti, tre ti ra ju i ga sa mo kao
jed nu od po sle di ca od go va ra ju e dru tve-
ne de ma go gi je i pri hva e ne kon ven ci je,
Bu ljan uka zu je na mo gu nost osva ja nja
pro sto ra istin ske slo bo de, ko ju je mo gu e
po sti i kroz iskre nost ko ju su prot sta vlja
la i ma i li ce mer ju ma lo gra an skog po gle-
da na svet.
Ma ni fe sto va nje ta ko de fi ni sa ne ma lo-
gra an ti ne Bu ljan pre po zna je u na gla e-
noj hi ste ri ji ak te ra Vi li jam so vog ko ma-
da, u hi ste ri ji ko jom se, za pra vo, ma ski-
ra su tin ska po tre ba za us po sta vlja njem
istin skih, auten ti nih od no sa.
Bu ka i bes, ko ji do pi ru sa sce ne u
Bu lja no voj pred sta vi, u stva ri su ma ske
iza ko jih se na ho di strah od su o a va nja s
isti nom. Ne sa mo sa isti nom o sek su al noj
ori jen ta ci ji jed nog od la no va po ro di ce,
ni ti je to strah od pri zna nja im po tent-
no sti dru gog, pa ni strah od pri zna nja
da se upra vo sek su al nom ma ni pu la ci jom
ostva ru je do mi na ci ja unu tar po ro di nih
re la ci ja, ve je strah od su o a va nja sva kog
od ju na ka dra me sa isti na ma o se bi.
U ova ko us po sta vlje nom kon tek stu
glu mac vi e ne ma sa mo oba ve zu da re a-
li zu je re la tiv no jed no sta van za da tak ko ji
mu je po sta vio re di telj, ne go i da u slo-
e nim re la ci ja ma ka kve pod ra zu me va
od nos iz me u tek sta dra me, spe ci fi ne
re di telj ske adap ta ci je i iz bo ra glu ma kih
sred sta va us po sta vi spe ci fi an sen zi bi li tet
scen ske igre. No vo u spo sta vlje ni kon tekst
uslo vlja va dru ga i ji si stem tret ma na ulo-
ge. Prin cip de kon struk ci je pla si ran kroz
re di telj ski pro se de lo gi no se pre no si i na
plan glu ma kih na stu pa, kao i na po stup-
ke fo r mi ra nja scen skih ,,ka rak te ra. Li ni,
in tim ni mo men ti sva kog od ak te ra pred-
sta ve na taj na in po sta ju deo ma te ri ja la
sme pred sta ve.
Bu ljan od svo jih glu ma ca ne oe ku je
da fo r mi ra ju ka rak te re na na in svoj stven
kla si nom po zo ri tu. Na pro tiv. Ne do vr e-
nost i ne za o kru e nost ka rak te ra, (sa mo)
svest o pro sto ru ko ji je objek tiv no ostao
otvo ren iz me u dru tve no pri hva tlji vog, s
jed ne, i naj in tim ni jeg, s dru ge stra ne, je su
ele men ti na osno vu ko jih glum ci Mest nog
gle da li a Lju blja na pri stu pa ju re a li za ci ji
za da ta ka ko je pred njih po sta vlja ova kav
re di telj ski tret man Bu lja no vog ,,i ta nja
Ma ke na usi ja nom li me nom kro vu. Jer
re di te lje vo su tin sko pi ta nje, po sta vlje no
ne sa mo glum ci ma ne go i pu bli ci, gla si:
ko li ko to ga ne pri zna tog, po ti snu tog, ne re-
a li zo va nog jo uvek po sto ji u va ma?
Raz u me se, ima i dru gih raz lo ga zbog
ko jih je mo gu re di telj ski iz bor pla kat skog
iz vo a kog ni voa i od go va ra ju e este ti ke
ko ji e po ka za ti da sa vre me ni svet (a u
HRONIKA
243
nje mu i po zo ri ni kon zu ment) funk ci o-
ni e is klju i vo na po vr nin skom ni vou
sli ke, da je ute me ljen na ja kim na dra a ji-
ma i da je sve den na ma te ri jal nu sfe ru, te
da ni je ka dar da pri ma vi e od to ga. Re,
mi sao, i sta i sna na emo ci ja u da na njem
dru tvu sve vi e i e e gra be ka ba nal-
no sti i po jed no sta vlje nju, dok su se (od
Vi li jam so vog do ba) bo r ba za ma te ri jal no,
im po ten ci ja i emo ci o nal na obo ga lje nost
dra sti no i dra ma ti no umno i le.
Pro vo ka tiv nost, sme lost, sprem nost
kom plet nog autor skog ti ma i glu ma ke
eki pe da se upu ste u tra ga nje za dru ga i-
jim scen skim fo r ma ma, sa mo su ne ki od
ele me na ta ko ji ovu pred sta vu i ne uisti nu
bi te fov skom.
* * *
Pro klet bio iz da ji ca svo je do mo vi ne
(Re i ja: Oli ver Fr lji; dra ma tur gi ja: Bo rut
e pa ro vi i To ma To po ri i; Slo ven sko
mla din sko gle da li e, Lju blja na, Slo ve-
ni ja.
Pred sta vu Pro klet bio iz da ji ca svo je do mo-
vi ne, ko ju je Oli ver Fr lji re i rao u Slo ven-
skom mla din skom gle da li u iz Lju blja-
ne, ima la je pri li ku da vi di no vo sad ska
pu bli ka u okvi ru 56. Ste ri ji nog po zor ja.
Ta da je, me u tim, kon tekst bio umno go-
me dru ga i ji, a po naj pre je bio de ter mi-
ni san iz bo rom ko ji je na i ni la se lek tor ka
i umet ni ka di rek tor ka Po zor ja, Kse ni ja
Ra du lo vi. Pri se ti mo se, u nje noj se lek ci ji
su se na le i pred sta ve Ku ka vi luk, ta ko-
e u Fr lji e voj po stav ci, te Ro e ni u YU
re di te lja Di na Mu sta fi a. Pr vu su iz ve li
su bo ti ki glum ci Na rod nog po zo ri ta /
Na rod nog ka za li ta / Nep sim haz, dok je
dru ga na sta la u pro duk ci ji Ju go slo ven skog
dram skog po zo ri ta.
Bli skost Ku ka vi lu ka i pred sta ve Pro-
klet bio iz da ji ca svo je do mo vi ne lo gi no
je pro iz la zi la ve iz i nje ni ce da su obe
na sta le u re di telj skoj ra di o ni ci istog auto-
ra, dok se Ro e ni u YU ukla pa la u ovaj niz
svo jom te mom svo je vr snim pre i spi ti-
va njem na li ja tra go va ko je je u se a nji-
ma glu ma ca osta vio i vot u ne ka da njoj
Ju go sla vi ji. Za raz li ku od Mu sta fi a, ko ji
se opre de lio da ana tom sku ana li zu se a nja
ute me lji na no stal gi ji i ko pa nju po ma hom
le pim i pri jat nim se a nji ma na SFRJ, Fr lji-
ev pri stup bio je za sno van na ru nim
aspek ti ma pro lo sti nje go vih glu ma ca.
Isti ni za vo lju, po ka za e se da Fr lji a ni je
pre vi e za ni ma la po vest Ju go sla vi je, ve
je u pro lo sti tra gao za uzr o ci ma ga do-
sti ko je su uzr o ko va le ova kvu sa da njost
sve ta u ko jem i vi mo. No, u sva tri slu a ja
re di te lji su svo je pro se dee gra di li na is po-
ved nom to nu kon kret nih glu ma ca, nji ho-
vim se a nji ma, na otva ra nju utr o be, to
je, po seb no u slu a ju Fr lji e vih pred sta-
va, ne ret ko pro vo ci ra lo in ten zi van ose aj
ne la god no sti kod pu bli ke. To je, uosta lom,
i bi la re di te lje va ja sna na me ra.
Sa da je, u bi te fov skom kon tek stu,
ak ce nat po me ren ka ,,no vim te a tar skim
ten den ci ja ma, a u fo ku su su se na li fo r-
mal ni aspek ti te a tar skog umet ni kog de la,
pa pred sta vu Pro klet bio iz da ji ca svo je
do mo vi ne i do i vlja va mo na po ne to dru-
ga i ji na in.
Ono, na i me, to je na Ste ri ji nom
po zor ju de lo va lo kao bol na ana li za men-
tal nog sta nja ko je je mno go pre po sled nje
se ri je bal kan skih ra to va bi lo sprem no da
ge ne ri e zlo, te da do ve de do to ga da to zlo
i da nas bi va pro du ko va no s ne sma nje nom
e sti nom, kod pu bli ke Bi te fa je osta vi lo
uti sak po ma lo iz ve ta e nog, pa i na teg nu-
tog po i gra va nja s te mom ko ja je pas se.
No, kre ni mo od po et ka. Fr lji od svo-
jih glu ma ca tra i ap so lut nu po sve e nost i
iskre nost. Ali ne onu vr stu iskre no sti ko ja
je sva kom glum cu neo p hod na da bi na
sce ni mo gao da od i gra ulo gu, ne go iskre-
nost ko ja pod ra zu me va iz vr ta nje vla sti te
ko e, sprem nost da na po zor ni ci iz blju-
je sop stve na pri vat nost i to raz u me se
244
po naj pre oni ele men ti pri vat no sti ko ji
pri pa da ju naj in tim ni joj sfe ri.
U Fr lji e voj pred sta vi glum ci Slo ven-
skog mla din skog gle da li a iz Lju blja ne
igra ju, da kle, se be. Kao ta kvi, oni ne pre-
sta no gra de scen sku na pe tost me u sob no
se su ko blja va ju i, pre tu ra ju i po isti ni tim
po da ci ma iz svo jih i vo ta, ali i iz i vo ta
ko le ga, pri se a ju i se kom pro mi tu ju ih
si tu a ci ja, a sve s ci ljem da bu de usta no-
vlje no ko od pri sut nih ima pra vo da se be
sma tra auten ti nim Slo ven cem. I ta ko,
ka ko pred sta va od mi e, pa da ju ma ske,
a iza evr op skih obra zi na i de be lih na sla-
ga min ke sat ka ne od ak tu el ne po li ti ke
ko rekt no sti na po vr i nu iz bi ja du bo ko
uko re nje na kse no fo bi ja, pa to lo ka mr nja
pre ma sva ko me za ko ga se is po sta vi da ne
pri pa da ci vi li za cij skoj eli ti sa vre me nog
sve ta, da kle, da ni je Evr o plja nin.
Sva ki frag ment ove su ro ve in kvi zi cij-
ske is tra ge okon a e se fi zi kom eli mi na-
ci jom ulje za, i to na na in ko ji iz mi e bi lo
ka kvim uzu si ma po li ti ke ko rekt no sti,
ide ja ma to le ran ci je i su i vo ta, no r ma ma
de mo kra ti je, prin ci pi ma slo bo de, pra vi-
ma na raz li i tost ili gla snim pro kla mo va-
nji ma ide je hu ma no sti. Re al nost, da kle,
ne ma ni ka kve ve ze sa ide ja ma na ko ji ma
se te me lje ele men tar ne vred no sti ta ko zva-
nog evr op skog po gle da na svet. Po li ti ke
okol no sti, ve li Fr lji, pro me nje ne su, ali je
su ti na osta la ista o vek je o ve ku vuk.
Is po sta vi e se, na i me, da je sva ki od
ak te ra za pra vo uljez, bi lo za to to u se bi
ima ma kar kap tu in ske kr vi, bi lo za to
to na ne ka da nju Ju go sla vi ju gle da s ose-
a njem no stal gi je, bi lo za to to je i ve i u
toj dr a vi jav no ma ni fe sto vao simp to me
brat stva i je din stva. Ono to je za po e lo
kao na iv na, be za zle na igra, za vr i e se i u
slu a ju Fr lji e ve pred sta ve kao mon stru-
o zni kaf ki jan ski pro ces u ko jem ne ma
ne vi nih. S dru ge stra ne, su ge ri e re di telj,
da na nja Slo ve ni ja je za pra vo la ni raj, a
isto va i i za Evr op sku uni ju.
Pri vid ra ja po sta je oi gle dan na
sa mom kra ju pred sta ve ka da glum ci jav-
no de nun ci ra ju jed ni dru ge i to za la ze i
u naj pri vat ni je i naj in tim ni je de ta lje iz
i vo ta svo jih ko le ga: ot kri va ju ko je bes-
kru pu lo zno pod me tao no gu pa rt ne ri ma
gra be i nji ho ve ro le, ko je s kim bio u
lju bav noj afe ri, ko je re dov no pod no sio
iz ve ta je nad le ni ma o sta nju mo ral no-
po li ti e po dob no sti la no va te a tar skog
an sam bla, ko je iz li nih raz lo ga ru io
po je di ne uprav ni ke po zo ri ta i sli no.
U tom kon tek stu pred sta vu Pro klet
bio iz da ji ca svo je do mo vi ne vi e ne e mo
do i vlja va ti kao pri u o da na njoj Slo ve-
ni ji ili na li ju Evr op ske uni je, ne go kao
za stra u ju e sve do an stvo o ve i tom zlu, o
in di vi du al noj pa to lo gi ji iz ko je na sta ju sve
dru tve ne de vi ja ci je, ali i o od go vor no sti
sva kog po je din ca za zlo po i nje no u ime
naj ra zli i ti jih ide ja.
Ne ma sum nje da je Oli ver Fr lji u pra-
vu. Zlo ko je ra a mr nju, zlo i ne i raz ne
vr ste ga do sti uisti nu je ne u ni ti vo. I mi
to zna mo ve o ma do bro. Na u i li smo tu
lek ci ju, po red osta log, i na vla sti toj ko i.
Isto ta ko, ne ma ni ka kve sum nje ni da je
po zo ri te pra vo me sto gde ove isti ne tre ba
sa op ti ti. No, na in na ko ji nam ovaj re di-
telj kroz ne ko li ko svo jih pred sta va od
ri je kog Tu r bo fol ka pre ko Ku ka vi lu ka
pa do Pro klet bio iz da ji ca svo je do mo vi ne
pre zen tu je ovu isti nu de lu je iz ve ta e-
no i od ve kon stru i sa no. Va lja, da kle, ii
da lje.
Alek san dar Mi lo sa vlje vi
HRONIKA
245 UMET NOST DE ZA U DO BU
PO TRO NJE*
U vre me le ta, ma sov ni me di ji u Sr bi ji
pre pu ni su sa dr a ja ko ji ma se pro mo vi u
kul tur ni do ga a ji, naj e e fe sti val skog
ti pa. Me u tim, po pu lar nost ovih ma ni-
fe sta ci ja, te sa dr a ji ko je nu de, mo gu
se, za pra vo, ogra ni i ti na je dan na ro it
aspekt kul tu re, a to je za ba va. In du stri ja
za ba ve u for mi let njih mu zi kih fe sti va la
i rom na e ze mlje po sled njih go di na sve
vi e is ti sku je sa tr i ta umet ni ki seg ment
kul tu re, za ko ji se sma tra da ne mo e bi ti
pro fi ta bi lan, to je u ovoj in du strij skoj
gra ni ko ja se ba vi pro da jom slo bod nog
vre me na, a po sred no i na i na i vo ta, je di-
ni re le van tan pa ra me tar.
Pret hod ni re do vi bi li bi epi log ve o ma
tu ne pri e da ni je ni kog dez fe sti va la,
pod na zi vom Ni vil (Ni vil le), ko ji kao
da pr ko si svim ste re o ti pi ma ou bi zni sa
u Sr bi ji. Naj pre, re je o fe sti va lu ko ji se
fo ku si ra na umet ni ki iz raz. Me u tim,
oko tog fo ku sa oku plja se iz u zet no ve li ki
broj lju di, raz li i tih pro fi la, i ja in te re so-
va nja pre va zi la ze pu ke po tro a ke kli ee
umet ni ki jef ti ne a nov a no ve o ma sku-
pe za ba ve. Ta kva po se e nost, ali i po sve-
e nost pri pad ni ka cilj ne gru pe fe sti va la
Ni vil, omo gu i la je or ga ni za to ri ma da se
na met nu ve li kim i mo nim spon zo ri ma iz
pri vat nog sek to ra, za tim stra nim am ba-
sa da ma, tj. pred stav ni ca ma onih ze ma lja
ko je se po ja vlju ju kao ve li ki svet ski iz vo-
zni ci kul tu re i umet no sti, i tek na po slet ku
da skre nu pa nju od go va ra ju ih dr av nih
in sti tu ci ja. Kao i pro te klih go di na, sce ne
na Ni koj tvr a vi po sta vlje ne, sim bo li no,
na su prot Be o grad ske ka pi je, bi le su me sto
sa ko jeg su do pi ra li zvu ko vi da na nji ce,
raz li va ju i po ve li kom audi to ri ju mu ni jan-
se kul tur ne pa le te sve ta.
Na stu pi na Ni vi lu to kom go di na pre-
ra sli su for mu re si ta la ili klup ske svir ke, te
su u idej nom, ali i ma te ri jal nom smi slu,
is tu pi li van za bav nog okvi ra, bi va ju i, u
ve i ni slu a je va, deo umet ni kog i na,
u i jem je sre di tu mu zi ka. I po red to ga,
or ga ni za to ri Ni vi la ni su u pot pu no sti
us pe li da po no ve bes pre kor nu pro duk-
ci ju pro lo go di njih kon ce ra ta, iako se
mo ra re i da su po to va ni vi so ki stan dar di
us po sta vlje ni u ovom po lju.
Pr ve ve e ri fe sti va la na stu pio je pi ja ni-
sta Mil a Le vi jev. Ovaj umet nik je, osim
vr hun skog de za Ni li ja ma do neo i ve o ma
va nu aka dem sku po dr ku, i to iz su sed-
ne Bu gar ske. Prak sa Ni vi la da di dak ti-
kim sa dr a ji ma pri vu r mla de lju de de zu
re zul ti ra la je sla njem ne ko li ko po la zni ka
Ni vil vork o pa na Let nju mu zi ku aka de-
mi ju u So fi ji, ko jom ru ko vo di Le vi jev. Ovaj
bu gar ski umet nik svo ju ka ri je ru za po eo
je kao vo a big ben da na ci o nal nog ra di-
ja Bu gar ske, a na kon go di na ra da u SAD
do neo je sa so bom u do mo vi nu, po red
ime na ko je se ve zu je za ne ke od ve li ka na
de za XX ve ka, kao to su Art Pe per, Dejv
Ho land, Bi li Ko bam, i si stem dez ku ri ku-
lu ma ko ji se re a li zu ju u for mi let njih kur-
se va. Ova kav na in ue nja de za u Ame-
ri ci se po ka zao ve o ma efi ka snim, ima ju u
u vi du spe ci fi nost mu zi ke ma te ri je u
ko joj ni je mo gu e raz dvo ji ti kom po zi tor-
ski i iz vo a ki aspekt, a re zul ta ti nje go ve
pri me ne u na em okru e nju bi li su vi dlji vi
na na stu pu jed nog od po la zni ka iz Ni a,
pi ja ni ste Vla di mi ra Je len ko vi a.
Na po zor ni ce Ni vi la Le vi jev je do veo
i i ka Fri me na, sak so fo ni stu ko ga po zna-
va o ci pam te iz ben do va Me me fis Sli ma,
De ka De o ne ta i Vin to na Mar sa li sa.
Kvar tet pred vo en ovim kre a tiv nim tan-
de mom pred sta vio je iz bor nu me ra iz nji-
ho vih bo ga tih ka ri je ra, do no se i mo de ran
iz raz ko ji, ka ko e se po ka za ti do kra ja
Ni vi la, u da na njem sve tu de za funk ci-
o ni e kao lin gua fran ca.
* Ni vil le jazz fe sti val, 1114. av gust
2011.
246
Trio bra zil skog gi ta ri ste Di na Ran-
ge la, ko ji po red nje ga i ne Ro e i ro So u-
za na sed mo i a noj gi ta ri i bub njar Re i-
nal do San ti ja go, ta ko e je na stu pio pr ve
fe sti val ske ve e ri. Na su prot oe ki va nom
world mu sic, ko ji se po iner ci ji oe ku je na
Ni vi lu ka da je re o ova kvim sa sta vi ma,
bra zil ski trio iz vo di kom po zi ci je ko je su
okre nu te onom aspek tu bra zil ske tra di ci je
ko ji je to kom e zde se tih go di na XX ve ka
iz vr io zna a jan uti caj na kla si ni dez.
S tim u ve zi, Ran ge lo ve i So u zi ne im pro-
vi za ci je obi lu ju brej ko vi ma i hro ma ti zo-
va nom fra ze o lo gi jom bi-ba pa, opi su ju i
kon tu re har mon skih sle do va, i ju su spe-
ci fi nu zvu nost va na kord skih to no va u
evrop sku i ame ri ku mu zi ku uvo di li Vi lja
Lo bos i, ne to ka sni je, An to nio o bim.
Iz o sta ja nje ba so ve de o ni ce u tra di ci o-
nal nom smi slu,osve i lo je bra zil ski dez
idi om, oslo ba a ju i ga bre me na upra vo
one kom po nen te ko ja je spre a va la ar ti-
sti ki raz mah an ra, is ti u i nje gov ple-
sni, da kle, sin kre ti ki ka rak ter. Ova kvom
uti sku do pri ne la je iz u zet na pro duk ci ja
zvu ka, ko ja je omo gu i la da se is pra njen
re gi star ba sa po pu ni u me lo dij skom smi-
slu po ma ci ma gla so va u naj ni em re gi stru
akord ske prat nje, dok je rit mi za ci ja pre pu-
te na bas bub nju.
Dez spek takl ko ji je po tom usle dio,
bri tan skog sa sta va Ji ve Aces, opo vr gao je
sve ar gu men te pro tiv ko mer cij lnih po ten-
ci ja la ova kve mu zi ke. Sep tet ko ji iz vo di
po da nr svin ga, na zvan ji ve, pred sta vio
je pu bli ci u Ni u ou sa iko no gra fi jom
ho li vud skih cr no-be lih fil mo va u ko jem
su sje di nje ni ka ba re, akro ba ci je i vir tu-
o zno vla da nje im pro vi za ci jom. Du ho vi-
tim na ra ti vom bri tan ski sa stav pu bli ku
vo di kroz po ma lo za bo ra vlje ne, po pu lar ne
mu zi ke an ro ve mu zi ke tri de se tih, e tr-
de se tih i pe de se tih go di na XX ve ka.
Od Mec kie mes ser, pre ko I am just a
gi go lo i When you smi ling, do la sciv nih
skifl na pe va an glo-sak son skog pro le ta-
ri ja ta, Ji ve aces do la ze no se i sve neo-
p hod ne atri bu te ko mer ci jal nog uspe ha,
za dr a va ju i pri tom kre a tiv ni ni vo svo jih
so li sti kih na stu pa.
Na dru goj ve e ri Ni vi la po se ti o ci ma
se pred sta vio jo je dan umet nik sa i vot-
nim pu tem sli nim Mil u Le vi je vu. La zar
La ri Vu ko vi je, ta ko e, iz rod ne Cr ne
Go re oti ao u SAD i ta mo to kom e zde-
se tih za u zeo zna aj nu po zi ci ju u tek na do-
la ze em ta la su post-bap mu zi a ra. Ka sni ji
tok ka ri je re od veo ga je broj nim dru gim
prav ci ma de za, to je nje gov na stup u zre-
lim go di na ma ui ni lo sin te ti kim umet-
ni kim i nom u ko me se su sre u is ku stva
sa vre me ne isto ri je, pre sve ga ame ri ke
mu zi ke. U Ni u je na stu pio sa pe va i com
De ki Ra jan, ko ja se dez kri ti ci u SAD
na met nu la upra vo is ko ra e njem u hi spa-
no aspekt ta mo nje mu zi ke sce ne, to
je Vu ko vi e vom re zi mi ra ju em aske ti-
zmu u iz ra zu da lo osve a va ju i sti mu lans
dru gog od istog. Vu ko vi ev trio ple ni
di na mi kim va le ri ma ko ji ma gra di svo je-
vr snu pa ra lel nu pri u im pro vi za ci ja ma
pr vom pla nu. a De ki Ra jan joj do da je
ba lans ugod no ne bru e nom bo jom gla sa,
ali i in to na ci jom, uskla u ju i man tri nu
ar ti ku la ci ju zvu ka i iskri a va istu pa nja iz
nje ne bo na ce.
Jed na od zve zda ovo go di njeg Ni vi la
bio je ame ri ki gi ta ri sta Sten li Dor dan,
i ji je kon cert dru ge ve e ri pra tio naj ve i
broj za in te re so va nih. Na stup na fe sti va lu
bio je na ja vljen kao deo nje go vog ve li-
kog po vrat ka na dez sce nu, sa ko je je
ne stao po et kom de ve de se tih, upam en
kao atrak ci ja krat kog ve ka. Na i me, Dor-
da no va spe ci fi na teh ni ka svi ra nja, ko ja
sje di nju je svi ra nje kla vi ra i gi ta re, u po je-
di nim slu a je vi ma i do slov no, atrak tiv na
je i roj pu bli ci pre sve ga kao vi zu el ni, a
tek po tom kao zvu ni in. Osam de se tih
go di na je ova kva po ja va bi la ve li ki hit,
de li mi no i zbog to ga to je Dor dan na
oso ben na in e sto iz vo dio ob ra de po pu-
HRONIKA
247
lar nih nu me ra Bitlsa, Di mi ja Hen drik sa
i dru gih. Me u tim, po red to ga, po sto ja la
je ten den ci ja ka zna aj ni jim kre a tiv nim
upli vi ma u po e ti ku ovog auto ra, u prav cu
bi-bap im pro vi za ci je, i je je idi o me ui nio
mo gu im na svoj ori gi na lan gi ta ri sti ki
na in. Bu du i bez zna aj ni jih do stig nu a
na ovom po lju i pre po zna va nja Dor da-
no vih i sto muzkih po ten ci ja la od stra ne
dez po zna va la ca, nje go va mu zi ka ak tiv-
nost je po et kom de ve de se tih bi la za sta la,
sve do po ja ve al bu ma Sta nje pri ro de iz
2008. go di ne, ko jim se vra a na svet ske
po zor ni ce.
Me u tim, i ni se da Dor dan i da lje
ro bu je svo joj eks cen tri noj teh ni ci. Na kon
pro du cent skih pro pu sta na po et ku,
na stup nje go vog tri ja od vi jao se u sen ci
neo bi nog vir tu o zi te ta front me na. Oi-
vlja va ju i sta ru sla vu po zna tim pop i dez
nu me ra ma, te po ne kim frag men tom iz
kla si nog stva ra la tva, Dor dan je iz ma-
mio ova ci je de la pu bli ke, ali ju je, s dru-
ge stra ne, sve vi e uda lja vao od ide je da
kli e nje go voj mu zi ci, pred sta vlja ju i se
kao scen ski fe no men, sim bol po tro a-
ke este ti ke uto pi je. To je na ro i to do la-
zi lo do iz ra a ja u tre nu ci ma iz vo e nja
nje go vih kom po zi ci ja ko je su pro te kle
go to vo ne pri me e no. Na i me, Dor dan
je u iz grad nji svo je umet ni ke li no sti
ne sum nji vo naj vi e is ta kao njen pred sta-
vlja ki, in ter pre ta tiv ni aspekt, ugra u ju-
i upra vo u nje ga kon cept ori gi nal no sti.
Na taj na in, on se odvo jio od slu a la ca
u smi slu ne do dir lji vo sti, od no sno, kao
onaj i ji se na stup go to vo ni ka ko ne mo e
ko pi ra ti. S dru ge stra ne, obez be u ju i se bi
eks klu ziv nost u pod ru ju po sre do va nja
svo je mu zi ke, a ne u iz grad nji sa me ide je
umet ni kog iz ra za, ko mu ni ka ci ja sa pu bli-
kom je zah te va la na gla e nu flo sku li za ci ju
mu zi kog je zi ka, ta ko re i, ba na li za ci ju
nje go ve funk ci je kao ul nog pred sta vlja nja
poj ma. Ta ko, Dor dan fru stri ra slu a o-
ca svo jom ali je na ci jom, po ja a va ju i taj
efe kat iz vo e njem mu zi ke ko ja je po sta la
de lom sva ko dnev nog i vo ta lju di, uda lja-
va ju i je od njih na i nom na ko ji je iz vo di.
Sa mim tim, po ku a ji da se u ta ko iz gra en
mu zi ki kon cept in kor po ri ra za mi sao ko ja
e ga cen tri ra ti ka ton skim od no si ma, i ni
se, osta je ne is pu nje no obe a nje uto pi sti-
ke stran pu ti ce u ko ju po ja va Sten li ja Dor-
da na, ima nent no, vo di.
Tra di ci ju de za sred njo e vrop skih
ze ma lja pred sta vio je kvar tet Mi la Su ho-
me la, otva ra ju i tre e fe sti val sko ve e.
Slo va ki mu zi a ri bes pre kor no vla da ju
tra di ci jom im pro vi za ci je, po ev od Be ni-
ja Gud me na, pre ko le gen di bi-ba pa, do
aka de mi zma se dam de se tih i osam de se-
tih go di na. Su ho me lo va so la su igra e na
pre ma mo der ni sti kim ide ja ma ce lo vi-
to sti, ob u hvat no sti, te ba lan sa sme lo-
sti i ute me lje no sti u nor ma ma ka no na.
In ten zi tet ak tiv no sti me lo dij ske i rit mi-
ke kom po nen te nje go vih im pro vi za ci ja
je ste pa ra me tar ko ji slu a o e vu pa nju
ve zu je, mo e se re i, ge tal ti sti ki. Tran-
sfo ma ci je te me kre u se od iz dva ja nja
jed nog su bjek ta, kao no si o ca da ljeg to ka,
ka slo e noj dra ma tur gi ji u ko ju se broj ni
pro ta go ni sti uvo de ova ko omo gu e nom
se man ti za ci jom. Fra ze o lo gi ja ve po mi-
nja nog za jed ni kog je zi ka sa vre me nog
de za, u mu zi ci Su ho me lo vog tri ja do la zi
do pu bli ke sje di nju ju i va ri ja ci o ni prin cip
hed-ko rus for me i une ko li ko ar hre tip ski
tok od vi ja nja im pro vi za ci je, oslo ba a ju-
i je pri tom od po tro a kog im pre ra ti va
va ri ra nog po na vlja nja stan dar di zo va ne
ce li ne. Ta ko, Su ho mel ne gi ra eklek ti ci zam
pro na la ze i na in da sin hro ni ci tet sti lo va
raz li i tih vre me na ui ni sred stvom iz ra za
ko ji se za sni va na ana lo gi ji mu zi ke ide je
i od re e nog dru tve nog kon cen zu sa ko ji
je omo gu a va.
Da ni je va no da li su do la ri ili ru blje,
uko li ko ih ima do volj no, uz Ga sprom neft,
po ka za li su big bend iz Sa ran ska i sak so-
fo ni sta Oleg Ki ri jev. Sa ru ba Evro pe, ovaj
248
sa stav je u Ni do neo fe sti val sko big bend
blje ta vi lo or ke sta ra Di zi ja Gi le spi ja i Dju-
ka Eling to na. Iako pri li no uda lje ni od
svet skih dez cen ta ra, ru ski mu zi a ri su
po ka za li da u glo bal nom se lu ge o graf ski
po lo aj ni je fak tor od ko ga za vi si kva li tet
vla da nja sving idi o mom. Pred vo e ni di ri-
gen tom Alek san drom Ku ri nom, sa ran ski
de ze ri pri re di li su iz u ze tan kon cert, dok
je kor pu lent ni so li sta Ki ri jev po tvr dio da
bi-bap i sred njo a zij ski me li zmi je su deo
je din stve nog sa vre me nog iz ra za.
Vi e se oe ki va lo od na stu pa do ma eg
all stars sa sta va ko ji su i ni li Mi ko Pla vi,
Va sil Ha di ma nov, Sr an Dun ki i Le na
Ko va e vi. Nji hov na stup je ste svo je vr-
sna atrak ci ja, to zbog neo bi nog spo ja
har mo ni ke i sin ti zaj ze ra, to zbog pa sti-
a fol klor nih, pop i fan ki frag me na ta i
dez har mo ni ja. Me u tim, Ha di ma nov
i Dun ki su ve uigran duo, u im pro vi za-
ci o nom ali i ko mer ci jal nom smi slu, dok je
ne na ro i to in ven tiv no mu zi ci ra nje Mi ka
Pla vog u ova ko za mi lje nom sa sta vu pre-
ten ci o zan i ne do volj no osmi ljen eks-
pe ri ment. Po vre me ne me lo di je ta na nog
vo ka la Ko va e vi e ve oda ju uti sak su vi-
nog lir skog do dat ka iz u zet no gla snom
ben du, te nje na po ja va na sce ni de lu je kao
mar ke tin ki sti mu lans, ana lo gan eks plo a-
ta ci ji e na u da na njim re klam nim spo to-
vi ma, te vi zu el noj kul tu ri uop te.
Nor ve ki fri dez sa stav Mo tif i kvar tet
On dre ja Stve ra e ka iz e ke pred sta vi li su
na ovo go di njem Ni vi lu, sva ko u okvi ri-
ma svo je po e ti ke, kom plek san im pro vi-
zo va ni sa dr aj, za ko ji se, u po gle du ino-
va tiv no sti, sme lo sti i bes kom pro mi snog
sta va, mo e re i da pred sta vlja mu zi ki
vr hu nac fe sti va la. Oslo nje ni na pro jek te
me ta fi zi kih ide o lo gi ja de za e zde se tih i
se dam de se tih go di na u slu a ju Nor ve-
a na na evrop ske te ko vi ne ko je su osta vi li
Ter je Rip dal i Mi ro slav Vi to us, na pri mer,
a u slu a ju Stre va ra e ka Kol trejn iz pe ri-
o da al bu ma In ter ste lar spa ce oni da nas
ostva ru ju upra vo su prot nost kon for mi-
sti kom este ti zmu na ko me se te me lje, kri-
ti ku ju i sa vre me ne po tro a ke kva zi-plu-
ra li zme. Ta ko, to nal na tra di ci ja de za, ko ja
u zvu ku op slu u je ko mer ci jal ne po tre be za
stan dar di za ci jom iz ra za, u maj stor skom
vla da nju ka no nom, kao u slu a ju Su ho-
me la, Vu ko vi a, Fri me na, Le vi je va re zul-
ti ra vr hun skim umet ni kim ar te fak ti ma,
ali ne pre ma u je kri te ri ju me vred no va-
nja ko ji vla da ju na tr i tu de za. S dru ge
stra ne Mo tif i Stve ra ek se su ku blja va ju
sa kla si fi ka ci ja ma i nji ma us po sta vlje nim
slu a la kim na vi ka ma, in si sti ra ju i upra-
vo na mo men tu spon ta ne im pro vi za ci je,
ko ja se nu no od i gra va u pod ru ju do bro
po zna tih fra za, ali i ja uspe nost za vi si
pre vas hod no od spo sob no sti da du hom
ak tul nog tre nut ka pro me sve slo je ve idi-
o ma, na po slet ku, ne gi ra ju i ga sa mim tim
i nom. Ovi mu zi a ri su u Ni u to ui ni li
me ta mor fo za ma ener gi nih zvu nih ma si-
va, ko ji su svo je ob li ke me nja li od kla ste ra
slu aj nih sa zvu ja, do hro mat skih ara be-
ski u ko ji ma se po jam hro ma ti ka ot kri va
i u svom tem bral nom i u svom vi sin skom
aspek tu, do vo de i ove kom po net ne do
svo jih ali kvot nih osno va.
Na ove te ko vi ne se na do ve zu je i kon-
tro verz na le gen da post-ba pa, Tom Ha rel,
ko ji se u Ni u pred sta vio sa sak so fo ni stom
Vej nom Esko fe ri jem, ko ji je pu bli ci po znat
sa na stu pa u okvi ru sa sta va Min gus dynas-
ty 2009. go di ne. Ha re lo va eks cen tri nost
ne ogle da se u iz bo ru eks trem nih mu zi-
kih sred sta va ili ru e nja nor mi, ve upra vo
u iz ne na u ju oj usa gla e no sti svih zvu-
nih ele me na ta u to ku kom po zi ci je. On se
osla nja na kom plek sni te ma ti zam, for mal-
no ve o ma sta bi lan, a har mon ski ute me ljen
u ide ji pan-mo dal no sti, raz vi ja noj po ev
od e zde se tih go di na. Ta kvo mi lje nje
do vo di u funk ci o na lan od nos i ta ve obla-
sti ton skih re la ci ja, pre ne go terc no slo e-
ne struk tu re, bez ob zi ra na do da te to no ve,
hro mat ske ili di ja ton ske. Ta ko, Ha re lo va
HRONIKA
249
kon tro ve zna po zi ci ja po i va upra vo u spo-
so bo sti li ne ar nog im pro vi za to ra, na i me,
tru ba a, da pro dre u har mon ske struk tu re.
Bes pre kor na teh ni ka ko jom vla da nje gov
kvin tet, te si gur nost sa ko jom su mla i
mu zi a ri ovla da li kom plek snim iz ra zom
vre me nog Ha re la, pru i li su pu bli ci ce lo-
vit mu zi ki do ga aj, u ko me su se su sre la
is ku stva sve do ka vre me na ko je je pre i-
vlja va lo od la zak bi-bap le gen di.
Za raz li ku od pro lo go di njeg iz da nja,
Ni vil je ove go di ne is po ljio iz ve sne pro-
me ne u pro gram skoj kon cep ci ji. Mo da
world mu sic je i ni se na za la sku, te ovog
av gu sta ra zno li kost ni je bi la ta ko na gla-
e no na ci o nal no obo je na, a ma sov nost
na stu pa pop zve zda je u zna aj noj me ri
pre la na stra nu dez umet ni ka. Ta ko e,
tre ba po me nu ti da su na stu pi evrop skih
iz vo a a u mu zi kom po gle du bi li naj-
zna aj ni ja do stig nu a fe sti va la, uz ve li ka
ime na sa dez sce ne SAD. Ni ki dez fe sti-
val je i ove go di ne po tvr dio svoj zna aj za
do ma u mu zi ku kul tu ru. Po se ta go sti-
ju iz ino stran stva bi la je ve a ne go pret-
hod nih go di na, to je do dat no uvr sti lo
po zi ci ju re gi o nal nog li de ra u ovom po lju
mu zi ke in du stri je, po red ve po mi nja-
ne sa rad nje sa So fij skim uni ver zi te tom.
U ma si let njih za ba va, i ji se mar ke ting
po na me tlji vo sti i po pu li zmu po re di sa
pred iz bor nim, Ni vil je po ka zao da se
ozbilj no u i is traj no u na umet ni kom
aspek tu let nje kul tur ne ma ni fe sta ci je
mo e iz bo ri ti kon ku rent na po zi ci ja na
do ma em, na iz gled pre za si e nom, tr i tu.
Ta ko dez fe sti val u Ni u za dr a va svo ju
eks klu ziv nu po zi ci ju otvo re nog fo ru ma
dez kul tu re ju go i sto ne Evro pe, ko ji
e se u ka len da re umet ni ka i lju bi te lja i
da lje upi si va ti kao va an tre nu tak pre se ka
sa vre me nih mu zi kih stre mlje nja.
Mi lan Mi loj ko vi
VREME JE DA SE
UPOZNAMO*
Osma me u na rod na ma ni fe sta ci ja vi zu el-
nih umet no sti, 52. Ok to bar ski sa lon, pod
slo ga nom Vre me je da se upo zna mo,
odr a na je od 20. ok to bra do 4. de cem bra
u Mu ze ju isto ri je Ju go sla vi je (Mu zej 25.
maj) u Be o gra du. Ovo go di nji Ok to br-
ski sa lon bio je po sve en svim aspek ti ma
dru tve ne od go vor no sti, to jest spo sob-
no sti da se od go vo ri no vim iza zo vi ma. U
isto vre me, re je o hra brom i pro mi lje-
nom od no su pre ma su mor noj sli ci sve-
ta ko ji nas okru u je, te o tra e nju no vih
pu te va, onih te ih i je di no zna aj nih. U
ci lju afir ma ci je i in ter na ci o nal nog po zi-
ci ra nja Ok to bar skog sa lo na, deo iz lo be,
ili ta ni je, ra do vi se dam umet ni ka ko je
po ve zu je isto pi ta nje do ko je me re je
isti na otvo re na, da li se mo e kon stru i sa ti,
de kon stru i sa ti ili njo me ma ni pu li sa ti
pred sta vlje nje ni su i slo ve na koj pu bli ci
IZLOBE
* Osma Meunarodna manifestacija vizu-
elnih umetnosti / 52. Oktobarski salon, odran
od 20. oktobra do 4. decembra 2011. godine u
Beogradu.
250
od 10. no vem bra do po et ka de cem bra u
Grad skoj ga le ri ji u Lju blja ni pod na zi vom
Beyond the truth (Iz van isti ne).
Za sve one ko ji ni su bi li u mo gu no sti
da po se te be o grad sku iz lo bu, ali i za one
ko ji usled nje ne obim no sti ni su us pe li da
je sa gle da ju u pot pu no sti, ovo je mo gu-
nost jo jed nog obi la ska i pod se a nja na
ne ke od sa dr a ja ra do va ko ji su bi li iz lo-
e ni u en te ri je ru ko ji je za ovu pri li ku
pro jek to vao ar hi tek ta Oren Sa giv.
Iako pri ka za ni umet ni ki ra do vi u vi du
per for man sa, vi deo-in sta la ci ja, fo to gra fi ja
i fil ma, a ko ji su na sta li me to dom si mu la-
ci je, eks pe ri men ta i po nov nog od i gra va nja
do ga a ja iz pro lo sti ni su na men ski stvo-
re ni za ovu pri li ku, ova iz lo ba naj bo lje
osli ka va ide ju ku sto ski nje Ga lit Eli jat iz
Izra e la i Alen ge Gre go ri iz Slo ve ni je, da
se po kre nu i pre i spi ta ju te me po slu no sti,
ne po slu no sti i kon for mi zma.
Na sa mom po et ku svoj umet ni ki
do pri nos, kon cer tom po vo dom otva ra-
nja, dao je Da mir Av di mu zi ar iz Tu zle,
po zna ti ji kao Bo san ski psi ho. Ovaj
umet nik u svo jim tek sto vi ma i u svom
sti lu, in ter pre ti ra rat ne i po li ti ke do ga-
a je, tra e i uzro ke i osli ka va ju i po sle-
di ce. Pr va in sta la ci ja Rad v2.0, ko ja se
sa sto ji od ne ko li ko ele me na ta zvu ka
ko ji pre no si me tal ni ram i ne pro boj na
sta kle na plo a i fo to print o ve ka s le a
de lo je bri tan ske umet ni ce Imo den
Sti dvor ti (Imo gen Stid worty). Glas sta ri jeg
mu kar ca ko ji je bio u ra tu na Fo klan di-
ma pre pli e se sa gla som mla di a ko ji je
ue stvo vao u su ko bi ma u Bo sni i Ira ku i
sa gla som e ne jed nog rat nog ve te ra na.
Sva ko od njih pre no si svo je post tra u mat-
sko is ku stvo. Ovim ra dom umet ni ca je
e le la da po kre ne pi ta nje o spo sob no sti
pre no e nja is ku sta va i o funk ci ji se a nja
ka ko ue sni ka ta ko i po sma tra a.
U svr hu is pi ti va nja po slu no sti, Rod
Di kin son (Rod Dic kin son) iz Bri sto-
la po ka zao je ka ko iz gle da unu tra njost
la bo ra to ri je u ka kvoj je 1960. go di ne, na
uni ver zi te tu Jejl, Sten li Mil gram eks pe ri-
men ti sao s po je din ci ma ka ko bi pro ve rio
da li e oni osta ti po slu ni i ka da se od
njih zah te va da ubi ju. Igra se sa sto ja la u
sle de em: za da tak vo lon te ra ko ji je sta-
klom bio odvo jen od glum ca, ko ji se na la-
zio u su sed noj pro sto ri ji, bio je da i ta
pa ro ve re i i pu ta elek tro o ko ve sva ki
put kad bi od is pi ta ni ka do bi jao po gre an
od go vor. Struj ni uda ri bi se po ve a va li za
15 vol ti. Oko 65 od sto vo lon te ra ovog eks-
pe ri men ta bi i po red za po ma ga nja glum ca
iz su sed ne so be, u iz vr a va nju oba ve ze i
po to va nju auto ri te ta ili do te me re da
su ska lu okre ta li do na po na od 450 vol ti
u tre nut ku ka da bi glu mac re al no ve bio
,,mr tav.
Isti umet nik je pred sta vio i svo ju
vi deo-in sta la ci ju pod na zi vom In ter na
te le vi zi ja, ko ju je na i nio u sa rad nji sa
Sti vom Ra to nom, i u ko joj se po ja vlju-
ju dvo ji ca be la ca u pri god noj at mos fe ri
ka ko bi odr a li kon fe ren ci ju za tam pu,
i ta ju i raz ne iz ja ve sa ku plje ne iz po li-
ti kih go vo ra vi e dr av ni ka iz pe ri o da
Hlad nog ra ta.
Jo si Atia i Ita mar Ro ze (Yos si Atia &
Ita mar Ro se), umet ni ci iz Izra e la, u svom
krat kom fil mu Dar duf iz 2008. go di ne
is pi ti va li su ka kve bi bi le re ak ci je pro la zni-
ka ka da bi sta ja li na o ru a ni na egi pat skoj
gra ni ci i ka da bi mo gli da od lu e da li e
pu sti ti su dan ske iz be gli ce ili ne. Oni su
si mu li ra li fi zi ke gra ni ce ko je mo ra ju da
se pre u ka ko bi se raz u me la psi ho lo ka
ogra ni e nja ko ja po sto je u izra el skom jav-
nom mnje nju.
e ka umet ni ca Ka ta ri na e da, u
na me ri da po ka e ko li ko je hra bro ali i
te ko da se po je di nac iz dvo ji od usta lje nih
obi a ja ve i ne, da se kao je din ka odvo ji od
ma se, ili pre, da sva ki po je di nac pre po zna
se be u ak tiv no sti dru go ga i do i vi ose aj
za jed ni tva, 2003. go di ne sni mi la je krat ki
film sa sta nov ni ci ma e skog se la Po ne to-
HRONIKA
251
vi ce pod na zi vom ,,Tu ne ma ni e ga. Pre
iz vo e nja svog eks pe ri men ta, ona je ob i-
la 115 po ro di ca ka ko bi ih odo bro vo lji la
da ue stvu ju u nje mu. Ka da su pri sta li,
po de li la im je upit ni ke u ko ji ma su oni
na bro ja li svo je dnev ne ak tiv no sti, a za tim
je od njih zah te va la da po no ve sve rad nje,
ali isto vre me no. Da svi iza u u 10 a so va i
i ste svo je dvo ri te, ru a ju u isto vre me, da
svi u istom tre nut ku odu na pi vo, u et nju
ili vo nju bi ci klom.
Film ma ar skog umet ni ka Mi klo a
Er har ta (Mi klos Er hardt) i umet ni kog
dua Lit tle War saw Brod lu da ka iz 2011,
ko ji je sni mljen ta ko da je ne ja sno da li je
re o ve ro do stoj nom po na vlja nju do ga-
a ja ili glu ma koj in ter pre ta ci ji, go vo ri
o po ku a ju lo kal ne vla sti da ise li gru pu
anar hi sta ko ji su 2001. na krat ko za u ze li
zgra du Ex Pe ter li ni, ko ja je ne ko li ko go di-
na bi la na pu te na, u gra di u Ro ve re to,.
Vi deo-rad polj skog umet ni ka Ar tu ra
mi jev skog (Art hur Zmi jewsky), do bit-
ni ka na gra de KCB, pod na zi vom Po na-
vlja nje za pra vo je na no vo in sce ni ran i
do ku men to van stan ford ski za tvor ski eks-
pe ri ment, ko ji je 1971. go di ne iz ve la gru pa
psi ho lo ga ovog pri vat nog ka li for nij skog
uni ver zi te ta s ci ljem da se utvr de obra-
sci po na a nja ko ji na sta ju u za tvor skoj
sre di ni psi ho lo ke i emo tiv ne pro me ne
kod pod re e nih ili nad re e nih po je di na-
ca u in sce ni ra nim okol no sti ma, te da se
ot kri ju me ha ni zmi ko ji vla da ju tam nom
stra nom ljud ske pri ro de. U pr vom slu a ju
u eks pe ri men tu su ue stvo va li men tal no i
fi zi ki zdra vi stu den ti sa uni ver zi te ta, ko ji
su bi li po de lje ni u dve gru pe za tvo re ni-
ke i stra a re. Me u tim, po sle sve ga est
da na eks pe ri ment je bio pre ki nut jer je
eska li ra lo na si lje: kod stra a ra je do lo do
po ja ve sa di zma pre ma pot i nje nim za tvo-
re ni ci ma, a me u za ro blje ni ci ma je do lo
do po bu ne, ver bal nog i fi zi kog na si lja,
ner vnih slo mo va i tor tu re. I eks pe ri ment
mi jev skog je naj pre bio pre ki nut u ro ku
od dva da na, ka da su se ak te ri (ko ji su se
do bro volj no pri ja vi li na oglas u no vi na ma)
u pr vom de lu su ko bi li iz me u se be da bi
se u na stav ku sni ma nja udru i li pro tiv
gla ve i ne za tvo ra, od no sno sa mog auto ra
kao or ga ni za to ra eks pe ri men ta. I za svoj
dru gi so ci jal ni eks pe ri ment, do ku men tar-
ni film Them (Oni), mi jev ski je oku-
pio do bro volj ce, la no ve su prot sta vlje nih
dru tve nih gru pa u Polj skoj, uklju u ju i
le vo kri lo so ci ja li sta, po bo ne ka to li ke i
mla de polj ske na ci o na li ste, ko je na zi va
la no vi ne vi dlji ve ve i ne. Naj pre je od
sva ke gru pe tra io da na pra vi ba ner u ci lju
pro mo vi sa nja oda no sti svo jim ide ja ma,
a on da ih je sa ku pio unu tar ogrom nog
na pu te nog ma ga cin skog pro sto ra i za tra-
io od njih da me u sob no za me ne svo ja
obe le ja. Oe ki va no, film se za vr io pre
ne go to je iz me u njih do lo do fi zi kog
ob ra u na, bu du i da su svoj bes i mr nju
pre ma dru ga i jim ube e nji ma iz ra a va li
uni ta va njem tu ih tran spa re na ta. Autor
je ovim fil mom e leo da uka e na va nu
ulo gu vi zu el nog iden ti te ta i sna gu vi zu-
el nog je zi ka u pro mo vi sa nju po li ti kih i
ide o lo kih ide ja, a u i jem se ob li ko va-
nju ko ri ste sim bo li, lo go ti pi i ko lek tiv ne
iz re ke.
Krat ka pri a iz 2011. go di ne, bo san-
skog umet ni ka Ibra Ha sa no vi a, je ste
usme no pre da nje ko je na ra tor pri a oku-
plje noj de ci. Film po i nje ka drom mir nog
pej za a uz zvu ke pri ro de, da bi se ti isti
zvu ci ka sni je pre tvo ri li u pre te e zvu ke
ra ta, a sam kraj fil ma okon ao cr ve nom
bo jom pro li ve ne kr vi i zlo i na.
Jael Ber ta na je pred sta vi la svoj po gled
na izra el sko na ci o na li sti ko i pa tri ot sko
dru tvo do ku men tar nom dvo ka nal nom
vi deo-zvu nom in sta la ci jom ,,Di vlje
se me iz 2005. go di ne. Film je sni mljen
na oku pi ra noj te ri to ri ji u pla nin skom re gi-
o nu Prat, zsnvn n igri vkuci
Gildv frm, ku smislil grup
mldih izrlskih lvir i ktivist ml
252
pr rgrutci u Izrlsk dbrmbn
sng. Glas pe va i ce ko ja pri pa da re for-
mi sti koj stru ji u ju da i zmu pra ti obe pro-
jek ci je, od ko jih je jed na sli ka ko me a nja
iz me u mu ka ra ca i nji ho vog gr e vi tog
dr a nja za ru ke dok dru gi po ku a va ju da
ih odvo je, a dru ga se od no si na tekst na
en gle skom je zi ku.
Film ,,Da li na me ra va te da me la e te
iz 2011. go di ne je rad Mi lja na Mi lja no vi-
a, mla dog bo san skog umet ni ka sa i nom
po ru ni ka, ko ji je svo ju umet nost za sno-
vao na li nom is ku stvu, is ku stvu de a ka
ko ji je u XX ve ku od ra stao u rat nim uslo-
vi ma, a on da se for mi rao u raz ru e noj,
osi ro ma e noj i et ni ki po de lje noj ze mlji.
Kao oma svom pro fe so ru, Mi lja no vi
je do ku men to vao i si mu li rao hap e nje i
is pi ti va nje svog men to ra Ve se So vi lja. Spe-
ci jal na po li ci ja hap si mu kar ca u ka feu, a
za tim ga pod nad zo rom he li hop te ra u li si-
ca ma od vo di u po li cij sku sta ni cu gde ga
pri nu u je da da je od go vo re na 26 pi ta nja.
Gle da o ci upo zna ju nje gov i vot slu a ju i
ga, a na mo men te ima ju uvid i u kri vu lju
ko ju is pi su je de tek tor la i.
Umet ni ki za pis do ga a ja ko ji jo i vi
u sa ra jev skom umet ni ku Ne boj i e ri u
o bi, iz ve den je u vi du ma ke te ko ju je
iz ra dio po sle vi e od de set go di na od za vr-
et ka ra ta, ka da je nad re e ni ma pred lo io
da ro vo ve na ra ti tu is ko pa ju u kom po zi-
ci ji Mon dri ja no ve sli ke Bro ad way Bo o gie
Wo o gie.
Iza tro ja vra ta, tri ok ga le ri je Art kli-
ni ke, gru pe ko ja je za sno va na na ide ji da
umet nost mo e da le i i me nja svet, na la-
zi la se pro lost do ku men ta ci ja u nu me-
ri sa nim ku ti ja ma, cr ni zid sa da njo sti
ne za vr e ni pro jek ti i be li zid bu du no sti,
otvo ren za no ve pro jek te u na di da e
se oni usko ro re a li zo va ti. Ista umet ni ka
gru pa je to kom ma ni fe sta ci je ue stvo va-
la i u ak ci ji Pre la zi mo prag za jed no sa
or ga ni za ci jom e ne u cr nom. Nji hov
in, po sve en sre bre ni kim r tva ma, ko ji
sim bo li ki pod se a da pra vo na i vot i
do sto jan stvo r ta va, za vi si od na eg se a-
nja i uva a va nja, a sam in pre la ska pre ko
pra ga ko ji je po sta vljen na Ko san i e vom
ven cu pred sta vlja put u no vi i vot, do kaz
da su po be di li strah od sta ti no sti i u ta-
nje o zlo i nu, i ta ko hra bro su o e ni stu pi li
u te ku stvar nost.
Vi deo-rad Ka ta ri ne Zdje lar Act I i Act
II iz 2010. go di ne sa sto ji se iz dva de la.
Pr vi po ka zu je pro ces is pi ti va nja kroz ko ji
su pro li azi lant i ofi cir imi grant u pri-
su stvu si mul ta nog pre vo di o ca. Pro ta go-
ni sti su za pra vo oso be ko je za jed no ra de
u agen ci ji ko ja pru a uslu ge za voj ne i
imi gra ci o ne or ga ni za ci je, a igra ju ulo ge
iz be gli ca sa pro sto ra Bo sne i Her ce go vi ne
ko ji i ve u Ho lan di ji. Pri a je fik ci o nal-
na i im pro vi zo va na, bu du i da ni je re o
pro fe si o nal nim glum ci ma. Oni se emo tiv-
no udu blju ju u li ko ve stva ra ju i pri u. U
de lu Act II srp ski imi grant iz pr vog de la
se po no vo po ja vlju je. Ohra bren pret hod-
nom ulo gom, on e li da po sta ne film ski
glu mac. Sni mljen u pra znom film skom
stu di ju, vi deo ot kri va glas pro ta go ni ste
s ka me rom ko ja je uglav nom fo ku si ra na
na pra zan pro stor po red nje ga, ne zna-
ju i da li je mo no log za pra vo pri a ko ja
tre ba da se od i gra ili se od no si na auto-
bi o graf ske po dat ke sni mlje nog, to jest na
po ku aj po je din ca da se oslo bo di od da te
struk tu re.
Is pi tu ju i aspek te u raz vo ju ko lek-
tiv nog se a nja i na la ze i raz li i te na i ne
na ko je se ta se a nja mo gu pred sta vi ti,
ar gen tin ska gru pa Et ce te ra po nu di la je
na uvid ar hiv sku gra u o tra u ma ti nim
do ga a ji ma voj ne dik ta tu re u Ar gen ti ni
unu tar sud ni ce, ko ja je pro jek to va na za
ovu pri li ku.
Ka ko bi uka za li na pro ble me obra zo-
va nja u Slo ve ni ji, od no sno na za tva ra nje
oi ju pred i nje ni com da u dru tvu po sto-
je i isto pol ni bra ko vi, Vuk o si i Ire na
Ve le (Ire na Wel le) su svo jim edu ka tiv nim
HRONIKA
253
pla ka tom sa hro no lo gi jom i do ku men-
ta ci jom pro jek ta Ku hinj ska re vo lu ci ja
is ta kli da je pre ut ki va nje, ig no ri sa nje,
po vr no in for mi sa nje ue ni ka za pra vo
kr e nje ljud skih pra va, pre u zev i na se be
oba ve zu edu ka to ra. Do du e, pro je kat su
naj pre iz ve li u svo joj ku i, bu du i da za
nje go vo zva ni no iz vo e nje pred broj nim
ue ni ci ma unu tar slo ve na kog obra zov-
nog si ste ma ni je bi lo me sta.
Ha led Da rar (Kha led Jar rar) svo jim
fo to gra fi ja ma i vi deo-ra dom Po slu ni
voj nik, sni mlje nim 2011. go di ne, is pi tu je
od nos sna ga iz me u fo to gra fa i pred me ta
nje go vih fo to gra fi ja. Fo to graf je u ovom
pro ce su ofi cir ko ji pra ti svo je pod re e ne
na pu tu od ci vi la do voj ni ka. Sli ke po ka zu-
ju ka ko se me nja fi zi o no mi ja fo to gra fi sa-
nog ka da se su sret ne s dru ga i jim po gle-
dom na svet, oba ve zom i od go vor no u.
In sta la ci ja iz tri seg men ta Vred nost je
ov de, Umet nost u li kvi da ci ji i In dek si
bo gat stva rad je umet ni ke i me dij ske
is tra i va ke gru pe Ur ti ca, ko ju su jo
1999. go di ne osno va li Vi o le ta Voj vo di i
Edu ard Ba la.
Akram Za a ta ri svo jim vi deo-ra dom
pod na zi vom Mr tva pri ro da za be le io
je tre nu tak pri pre me ka da sta ri ji mu ka rac
od la zi u voj nu ak ci ju, a mla i od lu u je
da osta ne.
Ba ve i se pi ta nji ma ko lek tiv ne kri vi ce i
raz li i tih vi do va zlo i na pro tiv o ve no sti,
Mi li ca To mi ih go di na ma be le i, ar hi vi ra
i ko men ta ri e. Njen rad Kon tej ner Fo to-
gra fi ja dru gim sred stvi ma i In deks per ma-
nent nog ra ta je re kon struk ci ja isti ni tog
do ga a ja. Osnov na ide ja ove re kon struk-
ci je bi la je da se stvo ri ne po sto je a sli ka
zlo i na, kroz po na vlja nje i na pu ca nja u
pra zan te ret ni kon tej ner, u Austri ji, Sr bi ji,
Ita li ji i Jer me ni ji. A ovaj do ga aj se stvar-
no od i grao na se ve ru Av ga ni sta na 2001.
go di ne, ka da su pri pad ni ci Se ver ne ali jan-
se pu ca li na te ret ne kon tej ne re u ko ji ma
su bi li rat ni za ro blje ni ci ta li ba ni, ko ji su
u ne do stat ku vo de, hra ne i ven ti la ci o nih
otvo ra bes po mo no mo li li da bi do li do
va zdu ha.
U okvi ru Ok to bar skog sa lo na pri ka zan
je i 81-mi nut ni film re di te lja Avi ja Mo gra-
bi ja (Avi Mo gra bi) pod na zi vom Z32. U
fil mu se go vo ri o biv em voj ni ku elit ne
je di ni ce Izra el skih od bram be nih sna ga i
nje go vom pa tri o ti zmu, kao i o ose a nju i
pri zna nju kri vi ce zbog ui nje nog zlo de la,
te o nje go voj mol bi za opro taj. Sli an je i
nje gov film Aven ge but One Of My Two
Eyes (Ka zna za jed no oko), u ko jem je
autor pred sta vio kom pli ko va nu, na sil nu i
sa mo u bi la ku re al nost Izra e la.
Amir Ja civ (Amir Yat ziv) si mu li rao je
ur ba nu arap sku sre di nu, osmi sliv i ar hi-
tek ton ski plan za De tro it te ren za obu-
ku Izra el skih od bram be nih sna ga u bli zi ni
Ze li ma na ju gu ze mlje. Svo je re e nje je
po ka zao mno gim pla ne ri ma s na me rom
da ga ana li zi ra ju, ali go to vo ni ko od njih
ni je po ka zao ve e odu e vlje nje, iako ni ko-
me u star tu ni je bi lo ja sno da je za pra vo
re o si mu la ci ji ko ja ima za cilj da pri pre-
mi bor ce za bo lju kon fron ta ci ju u re al nom
vre me nu ka ko bi se iz be gao fak tor iz ne-
na e nja sa ko jim bi se even tu al no su sre li
u stvar noj bor bi.
Ra hi da Ra muj ki, dru ga do bit ni ca
na gra de 52. Ok to bar skog sa lo na, iz lo i la je
tri de se tak ver zi ja ud be ni ka isto ri je sa da-
njih dr a va, ko je su ne ka da bi le u sa sta vu
jed ne ze mlje Ju go sla vi je, po sta vlje nih
unu tar pro sto ri je na lik ui o ni ci, u ko joj
su se to kom tra ja nja sa lo na od vi ja le i ra di-
o ni ce. Ovim i nom autor ka je po nu di la
na uvid raz li i te in ter pre ta ci je isto rij skih
i nje ni ca ko je su ne ka da bi le za jed ni ke i
ni su se do vo di le u pi ta nje.
Cr no-be li strip-ro man Dve iz lo be u
umet no sti i po li ti ci je ste pu to pis Da rin ke
Pop Mi ti kroz umet ni ke prak se u pe ri o-
du od 1993. do 1997. go di ne, est iz lo bi
kao in ven tar isto ri je i li ne su bjek ti vi za ci-
je, za umet ni cu va nih iz lo bi u pro u a va-
254
nju lo kal ne isto ri je umet no sti. Kao pr vu,
autor ka na vo di iz lo bu Pri vat no Jav no
iz 1993. go di ne, za tim pro je kat umet ni ke
gru pe Led Art Za mr znu ta umet nost, ko ji
se od vi jao na uli ca ma gra da mar ta me se ca
iste go di ne, po tom iz lo bu o Ni ko li Te sli
Umet nost, Sve tlost, Ener gi ja u Mu ze ju
sa vre me ne umet no sti u Be o gra du 1994.
go di ne, i kao po sled nje tri Eks i bi ci ja
na ci o nal nog po mi re nja (ta je Kemp?) u
Le ga tu Ro do lju ba o lo vi a i Mi li ce Zo ri
iz 1994. go di ne, Tri jum fa li sti ka iz lo ba
sr bi jan ske umet ni ke de sni ce, ko ja je
po nu e na jav no sti u Mu ze ju sa vre me ne
umet no sti u Be o gra du 1994. pod na zi-
vom Bal kan ski is to ni ci srp skog sli kar-
stva u XX ve ku i kao po sled nju, Dru ga
go di nja iz lo ba Cen tra za sa vre me nu
umet nost, ko ja pre ma mi lje nju autor ke
za tva ra de ve de se te iako i da lje jed nom
no gom sto ji u toj kr njoj de ce ni ji.
Pred sam kraj obi la ska po se ti o ci su
mo gli da po gle da ju i po no vlje nu po stav ku
iz lo be slo ve na ke gru pe IR WIN, Po vra-
tak u SAD iz 1984. go di ne. Iz lo ba je
na sta la kao re ak ci ja na ta da nju kul tur nu
(ne)po li ti ku ko ja je za ovu pri li ku do ne la i
no ve in for ma ci je ve za ne za nji ho vu ak tiv-
nost, po no vo otvo riv i pi ta nje kul tur ne
po li ti ke u dr a va ma na pro sto ru ne ka da-
nje Ju go sla vi je.
Za tim je tu i umet ni ko de lo Pla am
stru ju, ko je je u stva ri re pli ka nad grob ne
mer mer ne plo e sa gro ba Jo si pa Bro za
Ti ta, ko je ujed no ima i funk ci ju grej nog
te la na lik ved skim plo a ma. Rad hr vat-
skog umet ni ka Ne ma nje Cvi ja no vi a, ko ji,
ba ve i se ko lek tiv nim se a njem na me ta-
fo ri an na in go vo ri o pod gre va nju isto-
ri je, na stva ri ko je ne tre ba za bo ra vi ti jer
su deo na e za jed ni ke isto ri je.
I na sa mom kra ju, vo ta na skulp tu ra
mu kar ca u pri rod noj ve li i ni, ko me cu ri
krv iz no sa. Bel gij ski umet nik Jan Fa br je
od e li ka, po li u re tan ske pe ne, si li ko na,
ljud ske ko se, sta kla, ode e i bo je stvo rio
ovu skulp tu ru jo 2007. go di ne, na zvav i
je Let myself drain. Za umet ni ka je ova
skulp tu ra nje gov al ter ego. On je mu e nik,
po ra e ni umet nik, ano ni mus u od no su
na sta re maj sto re ko ji sma tra da ni kad
ne e do i ve ti nji ho vu sla vu. Za ovu iz lo-
bu skulp tu ra je do bi la no vo zna e nje i
po sta vlje na je is pred sli ke Por tret o ve ka
sa fe som Jo va na Po po vi a iz 1845. go di-
ne, ko ja je za ovu pri li ku po zajm lje na iz
Na rod nog mu ze ja, i me se otva ra ju alu-
zi je na ne re e na pi ta nja kul tur ne po li ti ke
Sr bi je, na i nje ni cu ko ja mo e svi ma da se
do go di u po ku a ju da se ,,za tr e e le i da
upo zna ju svo ju i svet sku kul tur nu ba ti-
nu. Fa br je Mu ze ju po klo nio i svoj dru gi
rad, i ja je pr va ver zi ja na sta la jo 1983.
go di ne, a sa sto ji se od en gle skog nat pi sa
ko ji je pla vim bi ma sti lom iz ve den na
bez o lov nom kri stal nom sta klu i u pre vo di
gla si Sam svoj po kret (I am a one man
mo ve ment).
Kao pra te i pro gram Ok to bar skog
sa lo na, u okvi ru Krat kog kur sa isto ri-
je mi lje nja u Ju go sla vi ji u or ga ni za ci ji
Ui telj ne zna li ca i nje go vi ko mi te ti, a u
sa rad nji sa ,,Cen trom za kul tur nu de kon-
ta mi na ci ju vo e ne su vi e dnev ne di sku-
su je u tra e nju od go vo ra na pi ta nje da li
je bi lo mi lje nja u so ci ja li zmu? Mo de ra tor,
fi lo zof i psi ho a na li ti ar Bra ni mir Sto ja no-
vi je, ana li zi ra ju i de se tak de la, uz ak tiv-
no ue e pu bli ke, po ka zao da je mi lje nja
ipak bi lo, da je ono po sto ja lo upr kos uvre-
e nom ve ro va nju o nje go vom ne po sto ja-
nju i ne mo gu no sti da se is ka e s ob zi-
rom na ta da po sto je u za kon sku za bra nu
i kri vi ni pro gon go vo ra, a sa mim tim i
mi lje nja kao neo dvo ji vog pa ra. Pre ma
re i ma Sto ja no vi a, pr vi go vo re i su bjekt
se po ja vio u fi lo zof skoj knji zi Mi la na Kan-
gr ge iz 1960. go di ne pod na zi vom Eti-
ki pro blem u de lu Kar la Mark sa, ta ni je
u pr vom pa su su uvo da, gde autor pi e
te za ove knji ge je da i tav mark si zam ko ji
po ku a va da na pi e mark si sti ku eti ku
HRONIKA
255
pa da is pod ni voa Mark so vog na u ma i da
osta je unu tar ho ri zon ta gra an ske po li-
ti ke po to ne do sta tak eti ke ni je gre ka u
Mark so voj fi lo zo fi ji ne go pra zno me sto na
ko jem tek tre ba da se po ja vi su bjekt.
Pri rod na po tre ba mi lje nja da pro go-
vo ri ja vlja se i u de lu Va nje Su tli a Bit i
su vre me nost iz 1967. go di ne, u ko jem
autor kroz uvo e nje ka te go ri je sa vre me-
no sti da je jed nu no vu di men zi ju pro ble mu
su bjek ta i su bjek ti va ci je su bjekt je ili sam
se bi sa vre men ili ni je su bjekt, od no sno u
kon sti tu tiv noj ne mo gu no sti da bu de sam
se bi sa vre men po sta je su bjekt.
Ve li ka pa nja bi la je po sve e na i vo-
tu i ra du ne dav no pre mi nu log Ra do mi ra
Kon stan ti no vi a, srp skog fi lo zo fa, kao i
nje go voj knji zi Fi lo so fi ja pa lan ke, ko ja je
pre svog pr vog tam pa nja 1969. go di ne
emi to va na na Tre em pro gra mu Ra dio
Be o gra da, s ko jim je Kon stan ti no vi
go di na ma sa ra i vao. Ka ko bi smo iz be gli
tu ma e nja ve na pi sa nog, bu du i da je
ono sa svim ja sno, iako je od po je di na ca i
gru pa ono vul ga ri zo va no, po gre no tu ma-
e no i jav no na pa da no, pre ne e mo sa mo
je dan pa sus Kon stan ti no vi e ve knji ge u
ko joj pi e: U sve tu pa lan ke, va ni je je
do bro se dr a ti usta lje nog obi a ja ne go
bi ti li nost. Men tal ni a blo ni pa la na kog
sti la, ko ji se na me u i stvar no sti i stva ra-
la tvu, ne sa gla sni su i sa za ko ni ma ma te
i sa prin ci pi ma stva ra nja. Za to je lo gi ka
pa la na kog prag ma ti zma, u stva ri, lo gi ka
na si lja. Zbog na sto ja nja da se obez be di
iz ve snost, pa la na ki prag ma ti zam je opu-
sto io na e la upit no sti i sum nje. Za to iz
ta kvog prag ma ti zma na sta je za tvo re nost
ho ri zon ta pre ma sve mu to jo ni je a to
bi mo glo da bu de. To je du go pu to va nje
u ni ta.
Po no vo su i i ta va ne Po le mi ke i
pi sma Oska ra Da vi a, ko ji je bio pri ja telj
i isto mi lje nik Ra do mi ra Kon stan ti no vi a,
a ko ji je sli no in di rekt no-di rekt no iz op-
ten zbog jav nog istu pa nja i ne sla ga nja sa
esta bli men tom, upo zo ra va ju i na do la ze-
e kr vo pro li e. Kao i de lo Zgo do vi na in
na za ved no iz 1982. go di ne slo ve na kog
fi lo zo fa Sla vo ja i e ka, na ko ga je u naj ve-
oj me ri uti ca la fi lo zo fi ja He ge la, Mark sa
i La ka na, a za ko ga B. Sto ja no vi ka e da
je naj ra di kal ni ji kri ti ar sta lji ni zma, kao i
knji ga Be se da, be se do iz 1984 go di ne, i ji
je autor Rast ko Mo nik.
Na istom me stu, u pro sto ri ja ma
CKD-a, kao pra te i pro gram ma ni fe sta ci-
je, Noa Tre i ster je or ga ni zo va la okru gli sto
o pro ble mu ne po sto ja nja za kon skih aka ta
o ra tu i pi ta nja ka ko ovaj na in pre ut ki-
va nja uti e na sva ko dnev ni i vot lju di,
upu tiv i po ziv Vla di i ne vla di nim te li ma
da za u zmu stav pred ovim pi ta nji ma i
lju di ma. Po red broj nih dru gih di sku si ja
for mi ra na je i rad na gru pa sa sta vlje na
od rat nih ve te ra na, an ti rat nih ak ti vi sta,
tra u ma eks pe ra ta, ko ji su go vo ri li o dru-
tve nim, po li ti kim i li nim po sle di ca ma
ra ta, upu tiv i i ovaj put po ziv Vla di da
oru a ne su ko be iz de ve de se tih zva ni no
pro gla se ra tom.
U okvi ru istog pro gra ma Raz mi ca nje
Ime nuj to ra tom od vi ja le su se se ri je raz-
go vo ra po sve e ne ak ti vi zmu, umet no sti i
po li ti ci u umet no sti. Rad ni na slov Bi ti
rad nik da nas sa pod na slo vi ma ra znih
di sku si ja od no sio se na te mu rad ni kog
is ku stva u sa mo or ga ni zo va nju to kom
pro te sta i u upra vlja nju fa bri ka ma, kao
i na od no se iz me u rad ni ka i raz li i tih
dr av nih or ga na. Do sta pa nje je bi lo
po sve e no i stu dent skom is ku stvu kao
obra zov nom is ku stvu, sa mo or ga ni za ci ji
to kom stu dent skih pro te sta i stu dent skom
ue u u upra vlja nju fa kul te ti ma i uni ver-
zi te ti ma.
Uoiv i re al ne, eg zi sten ci jal ne pro-
ble me kul tur nih rad ni ka, a po la ze i od
sop stve nog is ku stva Kon teks ko lek tiv
je u okvi ru sa lo na, u pro sto ri ja ma me sne
za jed ni ce Stu denst kog gra da, or ga ni zo-
vao dvo dnev ni se mi nar pod na zi vom Od
256
kre a tiv nog ra da do kre a tiv nog gra da, gde
su svo ja pre da va nja odr a li Pri mo Kra-
o vec, Bo ja na Pi kur, Li di ja Ra do je vi i
Ana Vi le ni ca. Pi ta nja ko ji ma su se ba vi li
od no si la su se na rad ne i i vot ne uslo-
ve svih i ni la ca ovog va nog dru tve nog
seg men ta. Ko li ko je ne de fi ni sa nih uslo-
va i ugo vo ra iz me u rad ni ka i kul tur nih
in sti tu ci ja pri sut no, (ko ji, s ob zi rom na to
da ni su prav no de fi ni sa ni i ga ran to va ni, u
ta kvim okol no sti ma po sta vlja ju rad ni ka
u si tu a ci ju da je pri mo ran da pri sta ne da
bu de ma ni pu li san ako e li da ue stvu je,
a sa mim tim i fi zi ki op sta ne, da se on
uce nju je, a nje gov rad eks plo a ti e), za tim
ko li ko su po je din ci ko ji ima ju ne sa mo
ljud sko ve i za kon sko pra vo da ue stvu ju
u jav nom i vo tu mar gi na li zo va ni, a nji hov
rad cen zu ri san ili su pri nu e ni na sa mo-
cen zu ru uko li ko im sta vo vi ni su u skla du
sa ne pi sa nim utvr e nim pra vi li ma, sa mo
su ne ka od pi ta nja ko ja su ovom pri li kom
bi la po sta vlje na. Uki da nje ne po elj nih
kul tur nih in sti tu ci ja, za tim ne tran spa rent-
na re di stri bu ci ja bu de ta i kon cen tra ci ja
mo i po li ti kih par ti ja, kao i no ve for me
eks plo a ta ci je ra da u po lju kul tu re ta ko e
su uoe ne po ja ve ko je su bi le po vod za
pre da va nja i jav ne di sku si je.
Po ku a no je da se glav ne te me Ok to-
bar skog sa lo na sa gle da ju i kroz me ta fo ru
hip no ze, za ta se po bri nuo Fe sti val autor-
skog fil ma bi ra ju i ostva re nja Hi ko ka,
Bu nju e la, Berg ma na, Her co ga, Lar sa fon
Tri ra ili Ma ka ve je va fil mo ve u ko ji ma se
do slov no po ja vlju ju mo ti vi hip no ze. Ov de
smo po me nu li sa mo ne ke od sa dr a ja i
na ve li ne ka od ime na broj nih ue sni ka
ko ji su svo je ak tiv no sti pla si ra li i u pro-
sto ri ja ma Kul tur nog cen tra Grad, Sa lo nu
Mu ze ja sa vre me ne umet no sti, Dvo ra-
ni Kul tur nog cen tra Be o gra da, Ga le ri ji
Ozo ne, pod se a ju i i ta o ce da je ova
ma ni fe sta ci ja ima la hu ma ni tar ni ka rak ter,
bu du i da je sav no vac od pro da tih ula-
zni ca do ni ran ak ci ji Bit ka za be be, ko ja
je or ga ni zo va na s ci ljem da se obez be di
do vo ljan broj in ku ba to ra za pre vre me no
ro e nu de cu.
Do lo res Sta no je vi
HRONIKA
257
DRA MA ZA SNI VA NJA I
PI TA NJE PO STO JA NJA
SRPSKE FI LO ZO FI JE*
Knji ga Zdrav ka Ku i na ra, Srp sko fi lo zof-
sko dru tvo, ba vi se po sto ja njem tri srp ska
fi lo zof ska dru tva: Are ro vim Fi lo sof sko-
pe da go go kim dru tvom iz 1898, Srp-
skim fi lo sof skim dru tvom Pe tro ni je vi a
(19381947) i na po kon Ne delj ko vi e vim
Srp skim fi lo zof skim dru tvom (1951
1953), do do ba nje go ve kon so li da ci je u
vre me Velj ka Ri ba ra (19531956). Dru gi
pe riod, ko ji bi se, uslov no, mo gao na zva-
ti pe ri o dom kon ti nu i ra nog in sti tu ci o na-
li zo va nja, osta vljen je za dru gu knji gu.
Dra mom za sni va nja na zi va mo jed nu od
naj va ni jih te ma ove knji ge, a to je sprem-
nost da se fi lo zof sko dru tvo in stru men-
ta li zu je, i me se, za pra vo, one mo gu a va
sa mo za sni va nje. Kom pleks pro ble ma
kon cen tri sa nih u pi ta nju da li po sto-
ji srp ska fi lo zo fi ja, te sno je po ve zan sa
dra mom za sni va nja kao i sa ti pom fi lo zo-
fi je ko ja se u ne kom dru tvu ne guje.
Zdrav ko Ku i nar je bun tov nim i
po mo dar skim ge ne ra ci ja ma stu de na ta
Od se ka za fi lo zo fi ju Fi lo zof skog fa kul te-
ta Uni ver zi te ta u Be o gra du pre neo ide ju
o zna a ju kon ti nu i ra nog fi lo zof skog ra da,
to je sre di nom osam de se tih go di na XX
ve ka iza zi va lo u e nje ili upa dlji vo ne ra-
zu me va nje. U na oj kul tu ri, sva ka ge ne ra-
ci ja po la zi od ne kog svog po et ka, po mo-
dar ski zr ca le i ras po lo i ve ide je. Autor se
na la zi unu tar sa me te me, on ni je, ka ko
sam na la zi, ne pri stra san po sma tra (uve-
re nje o vla sti toj ne pri stra sno sti je po se ban
ob lik pri stra sno sti), ne go ak tiv ni ue snik
in sti tu ci o na li zo va nog fi lo zof skog i vo ta,
i je e na po re bu du e ge ne ra ci je oce nji va ti
pre ma me ri vla sti te fi lo zof ske opre de lje-
no sti. Unu tra nje sve do an stvo je po ne kad
vred ni je od si ste ma ti nog is tra i va nja, jer
mi ne po se du je mo du hov no na sle e, ne go
smo, na pro tiv, isto rij ski na sta li.
Za to je knji ga Srp sko fi lo zof sko dru-
tvo ta ko va na? Mi, na stav ni ci fi lo zo fi je,
je smo de ca dra me za sni va nja i sva ko
kri ti ko pro mi lja nje tra di ci je, do pri no-
si na em ra di kal nom sa mo ra zu me va nju.
Ka da se pi ta mo, pi ta mo se unu trag ta
se pod fi lo zo fi jom hte lo (Hu serl). Ta ko
do vo di mo na sva ko dnev ni za da tak iz
sa mo ra zu mlji vo sti pred pi ta nje o nje-
go vom va e nju. Vla sti ti du hov ni za da-
tak za do bi ja mo, sma tra Hu serl, sa mo na
osno vu kri ti kog raz u me va nja ukup no-
sti isto ri je, i je je din stvo, is pr va mra no,
do spe va do sve ja sni jih uvi da. Za to do ku-
men ti i i nje ni ce ima ju dvor stru ku te i nu.
Is pi ti va nje za sni va nja mo der ne fi lo zo fi-
je u Sr bi ji u in sti tu ci o nal nom ob li ku fi lo-
zof skog dru tva isto vre me no je, po nov-
no za sni va nje i me ta mor fo za gr kog
za sni va nja, tim pre to po sle di ce dra me
za sni va nje no si mo sa so bom i uno si mo
u sa vre me ni is ti tu ci o nal ni i vot. Uko li ko
je ta na Hu ser lo va mi sao da is pi ti va nje
za sni va nja vo di ka ra sve tlja va nju na i na
no vih po ku a ja ostva ri va nja i nu no sti da
se oni, ka da se ne ostva re, sva ki put raz ja-
nja va ju, po bolj a va ju ili ra di kal no pre o-
bli ku ju, on da knji ga Zdrav ka Ku i na ra iz
do ku men ta ri sti kog ni voa pre la zi u jed no
znat no an ga o va ni ju di men zi ju.
Knji ga je re zul tat is tra i va nja iza ko ga
sto ji jed na fi lo zof ska kon cep ci ja i njen
poj mov ni apa rat. Autor osve tlja va ma nje
KNJI GE
* Zdrav ko Ku i nar, Srp sko fi lo zof sko dru tvo:
Krat ka isto ri ja, knji ga I, Slu be ni gla snik i Srp sko
fi lo zof sko dru tvo, Be o grad 2011.
258
po zna te i nje ni ce ve za ne za na fi lo zof ski
i vot, dra mu in sti tu ci o na li zo va nja, za tim
za njen raz voj pod re en do mi nant nim
li no sti ma i nji ho vim fi lo zof skim opre-
de lje nji ma. Po jam ko ji u naj ve oj me ri
uslo vlja va do ku men ta ri sti ki pri stup je
srp ska fi lo zo fi ja. Autor ga ko ri sti u smi-
slu ko ji je dao Slo bo dan u nji u knji-
zi Isto ri ja srp ske fi lo zo fi je (2009). Iz raz
srp ska fi lo zo fi ja ne pod ra zu me va srp sku
na ci o nal nu fi lo zo fi ju, s kraj nje oso be nom
tra di ci jom i po seb nim iz vo ri ma, te ma ti-
kom, autoh to nim poj mov nim je zi kom i
po seb nim na i nom re a va nja fi lo zof skih
pi ta nja. Na pro tiv, srp ska fi lo zo fi ja se u
sva koj svo joj fa zi po ja vlji va la kao od sjaj
gr ko-evrop ske fi lo zof ske tra di ci je. Srp-
ski fi lo zo fi ni su bi li iz raz srp ske kul tu-
re i srp skog du ha, ne go auto re flek siv ni i
auto kri ti ki iz dan ci; ve li i na na ci o nal ne
fi lo zo fi je me ri se stup njem do ko ga je ona
us pe la da kri ti ki pre ra di is ku stvo vla sti te
sre di ne i na ro da, pri e mu je na ci o nal ni
duh kraj nje di na mi ki i na lac. Me u tim,
mo gu se pro na i ar gu men ti i za dru ga i ja
uve re nja, npr. ona Mi la na Ko va e vi a, da
je po tre ban ras kid sa fi lo zo fi jom sun co-
kre ta da bi se fi lo zo fi ja iz nu tra kon sti-
tu i sa la i iza la na svet sku sce nu, ostva riv i
uni ver zal nost is ka za obr nu tim pu tem a
ne onim ko jim je do sa da ila. To je, uosta-
lom, us pe lo fi lo zo fi ja ma ko je se di e epi-
te tom svet ske. Do du e, sta no vi te ko je
pri hva ta Zdrav ko Ku i nar u od no su na
na u fi lo zof sku pro lost znat no je pri-
me re ni je, jer se onaj od sjaj objek ti vi rao u
e ti ri ka rak te ri sti na za sni va nja, kao to
to iz ra a va na slov jed nog nje go vog pre da-
va nja: Srp sko fi lo zof sko dru tvo Srp ska
fi lo zof ska dru tva?, po vo dom go di nji ca
osni va nja (1898193819512008) .
Fi lo zof sko na sle e, od no sno dra ma
in sti tu i ci o na li zo va nja, po sta je ta ko fi lo-
zof ski pro blem, jer ono se vo di pi ta nji ma
o mo gu no sti ma sa zna nja i pro mi lja nja
na eg du hov nog na sle a. Re je o obe
stra ne sa vre me ni is tra i va, ko ji se be
sta vlja u za gra de ne go va njem sve sti da
to ni je mo gu e, i pred met, od no sno
pi ta nje: Za to je za sni va nje za ka za lo?
Re zul tat se na zi re u sa mim pi ta nji ma
ko ja se od no se na smi sao in sti tu ci o nal-
nog de lo va nja fi lo zof skog dru tva. Dok se
i kroz isto ri ju dru gih dru ta va (le kar skog,
advo kat skog) pre la ma isto ri ja na ro da u
ko me oni po sto je, fi lo zof sko dru tvo ima
je dan pro blem vi e ko ji pri zla zi iz spe-
cif nog pred me ta sa me fi lo zo fi je. Ka ko
je to zgod no for mu li sa no, prem da ni je
sa svim isti ni to, fi lo zo fi ja je sli na prog-
na nom mo nar hu, kra lju bez ze mlje, ko ji
tro i svoj vek na do ka zi va nje vla sti te le gi-
tim no sti. Kao uvek, u fi lo zo fi ji je pro blem
fi lo zo fi ja sa ma, od no sno na in ba vlje nja
njo me. Tu pro blem sku di men zi ji dru ga
stru kov na dru tva ne ma ju jer je nji ho vo
po lje de lo va nja sa mo ra zu mlji vo. U tom
smi slu se i na a fi lo zof ska dru tva raz li-
ku ju. U pr vom je uti caj na ide ja her bar-
tov ske pe da go gi je, u dru gom di sku si ja i
pro ble ma ti za ci ja i stih fi lo zof skih te ma,
a u tre em, tra ga nje za na i nom an ga o-
va no sti fi lo zo fi je u po du hva tu pro me ne
sve ta. Me u tim, ne to je tu osta lo isto to
i ni kon ti nu i tet u po ku a ji ma ili dra mi
za sni va nja, a to je sprem nost da se dru-
tvo pot i ni am bi ci ja ma po je din ca, na la zi
Zdrav ko Ku i nar.
Zdrav ko Ku i nar ve ru je da je fi lo zo fi-
ra nje in di vi du al ni in, de lo po je din ca, ali
je u ve zi sa za jed ni com, sa usta no va ma
u ko ji ma de lu je i u ko ji ma se od vi ja ju
fi lo zof sko obra zo va nje i fi lo zof ski i vot.
Po slu i mo se ana lo gi jom: ako je fi lo zo-
fi ja u He ge lo voj ter mi no lo gi ji ap so lut ni
duh, in sti tu ci o na li o va ni ob lik fi lo zof skog
i vo ta u dr a vi pri pa dao bi objek tiv nom
du hu, u ko me i vot po seb nih slo bod-
no mi sle ih je din ki do la zi do svo je obi-
aj no sti ili um nih na vi ka. Tu fi lo zo fi
iz la ze iz bes po ted ne bor be za si ne ku re i
uhle bi ja, na la ze i se u sfe ri so li dar no sti,
HRONIKA
259
kao to iz po lja kon ku ren ci je pa te na ta
uma pre la ze u sfe ru za jed ni kog in te-
re sa, uz mo gu nost, ne ma nje va nu, da
za do vo lji mo svo ju su je tu, pred sta viv i se bi
da ne to zna i mo. Za sni va nje po sta je
ne u spe no usled od su stva mo gu no sti
pre la ska (po slu i mo se jo ma lo he ge lov-
skom ter mi no lo gi jom) iz su bjek tiv nog u
objek tiv ni duh. Uz bu dlji va isto ri ja Srp-
skog fi lo zof skog dru tva da lje po pri ma
ob li ke dra me za sni va nja in sti tu ci o nal nog
i vo ta fi lo zo fi je u na oj kul tu ri.
U vre me stva ra nja na eg pr vog fi lo-
zof skog dru tva, pi e Ku i nar, ne ma ka
fi lo zo fi ja je naj sna ni je uti ca la na raz vi tak
fi lo zo fi je u Sr bi ji. Kra jem XIX ve ka na
sce nu je stu pi la gru pa fi lo zof ski obra zo-
va nih mla dih lju di ko ji su ste kli so lid-
no obra zo va nje i ne ma ke dok to ra te iz
fi lo zo fi je: Lju bo mir Ne di (1884), Mi lan
e vi (1888), Mi li vo je Jo va no vi (1896),
Maks Arer (1896) i Bra ni slav Pe tro ni-
je vi (1897). U Be o gra du je osno va no
Fi lo sof sko pe da go ko dru tvo i ji je pr vi
pred sed nik bio dr Maks Arer. Po uzo ru na
sre di nu u ko joj su se ko lo va li, pi e Ku i-
nar, po e li su da pro i ru ju krug in sti tu ci ja
u ko ji ma je mo gao da se raz vi ja fi lo zof ski
i vot, uve re ni da po sto je uslo vi za stva-
ra nje pr vog fi lo zof skog dru tva i a so-
pi sa. Krat ko traj na sa rad nja omo gu i la je
da, po red Ve li ke ko le, na sta nu stru no
dru tvo i a so pis: Me u tim, bor ba oko
me sta na Ve li koj ko li za o tri la je ri val-
stva ta ko da je ono to je po stig nu to jo
br e uni te no. Taj zao duh odr a va se na
na oj fi lo zof skoj sce ni u svim pe ri o di-
ma na e kul tur ne isto ri je, spre a va br i
na pre dak na e fi lo zo fi je i osta je nje no
traj no obe le je do da nas (str. 16). Zdrav-
ko Ku i nar nji hov na por oce nju je kao
zna a jan, ce lo vit i pro mi ljen po du hvat
ko ji se ja vio na kon neo bi nog, pi o nir-
skog po ku a ja Mi ha i la Hri sti fo ra Ri sti a,
dok to ra fi lo zo fi je i pro fe so ra Ve li ke gim-
na zi je u Srem skim Kar lov ci ma. Ri sti je
na sto jao da stvo ri fi lo zof ski a so pis ko ji bi
oku pljao ue ne lju de iz Austri je i Kne e-
vi ne Sr bi je. Nje gov je pro je kat osu en na
ne u speh zbog ne do stat ka pre nu me ra na ta,
od no sno usled rav no du no sti sve ten stva
i pro fe so ra Ve li ke ko le u Be o gra du. Ku i-
nar na la zi da je de lo va nje Ri sti a pro mi-
lje no i od me re no, ali, mo e mo do da ti, u
po gre no vre me i na po gre nom me stu:
Ako je i bi lo ko le ba nja oko to ga ka ko ne
pod le i po pu lar noj fi lo zo fi ji, a de lo va ti
pri me re no po tre ba ma i mo gu no sti ma
i ta la ca, Ri sti se ni je ko le bao u uve re-
nju da ue na dru tva ni su tu, da na u ku
po pu la ri zu ju, ve u si ste mu odr e, usa-
vr e, u ve u sled stve nost do vo de i sta nje
po ka u, u ko jem se sa da na ho di (str. 38).
Ide ju o for mi ra nju fi lo zof skog a so pi sa
Mne mo si ne (na ziv naj sta ri je mu ze, maj-
ke svih mu za, od no sno ma ti na u ka)
po dr ao je i pa tri jarh Ra ja i, jer se ona
po du da ra la sa nje go vim na sto ja njem da u
Kar lov ci ma otvo ri Uni ver zi tet. Me u tim,
Kar lov ci vi e ni su bi li ni eko nom sko ni
po li ti ko, a jo ma nje obra zov no sre di te
srp skog na ro da.
Zdrav ko Ku i nar pret po sta vlja da je
osni va nje na ci o nal nog fi lo zof skog dru-
tva iza zva lo de lo va nje ve li kog me u na-
rod nog fi lo zof skog dru tva Phi lo sop hia,
ko je je u Be o gra du osno vao Ar tur Li bert,
na kon to je kao Je vre jin ot pu ten sa Ber-
lin skog uni ver zi te ta. Ovaj ne nad ma ni
or ga ni za tor fi lo zof skog i vo ta ui nio je
Be o grad, za jed no krat ko vre me, svet skom
pre sto ni com fi lo zo fi je. Li bert je osim dru-
tva po kre nuo i isto i me ni a so pis u ko me
je ob ja vljen je dan od naj u ti caj ni jih spi-
sa to ga vre me na Kri za evrop skih na u ka
Ed mun da Hu ser la. Dru tvo je oku pi lo oko
600 la no va ili sa rad ni ka me u ko ji ma se
na la ze i na zna me ni ti ja ime na to ga vre-
me na (Hu serl, Ka si rer, Bu ber, Le vit, Fink,
Land gre be, Ple sner, In gar den, Ber a jev,
Ti lih, Utic, De so ar, Ro bin son, Grin vud),
kao i zna aj ne li no sti na e in te lek tu al ne
260
eli te (Pe tro ni je vi, Slo bo dan Jo va no vi,
An dri, Vi na ver). Pred o se a ju i opa snost,
ali i usled pri ti sa ka, Li bert na pu ta na u
ze mlju, da ru ju i nam i na dah nu tu Fi lo so-
fi ju na sta ve, u pre vo du Ka ji ce Mi lo va no va.
Isto vre me no, nje gov an ga man je na im
fi lo zo fi ma ko ji se po zi va ju na ne za in te re-
so va nost za fi lo zo fi ju odr ao lek ci ju. Sa mo
na li sti Ra di vo ja Vr hov ca, di rek to ra Kar-
lo va ke gim na zi je, de ve to ro je za in te re so-
va nih za Li ber tov a so pis.
Na ini ci ja ti vu Bra ni sla va Pe tro ni je-
vi a, 1938. go di ne osno va no je Srp sko
fi lo zof sko dru tvo, i ji je pred sed nik bio
pro fe sor fi lo zo fi je pra va To ma i va no vi,
dok je nji me stvar no ru ko vo dio Pe tro ni-
je vi. Dru tvo je svo ju ulo gu vi de lo pre
sve ga u te o rij skom ra du i u di sku si ja ma
o fi lo zof skim pro ble mi ma, a ni je po ka-
zi va lo znat ni je in te re so va nje za po mo
na stav ni ci ma fi lo zo fi je u sred njim ko la-
ma i po pu la ri za ci ju fi lo zo fi je. Pe tro ni je vi
je dru tvo pot i nio vla sti tim am bi ci ja ma,
na la zi Zdrav ko Ku i nar.
I osni va nje tre eg Srp skog fi lo zof skog
dru tva obe le a va od sjaj jed nog prav ca
evrop ske fi lo zo fi je, ali i sli na, za nas
ka rak te ri sti na, sud bi na. Du an Ne delj-
ko vi po ku ao je da br zo ospo so bi no ve
na stav ni ke, stvo ri svo ju ko lu i osi gu ra
svoj uti caj na Uni ver zi te tu i u Fi lo zof-
skom dru tvu. Po sle rat ni pe riod obe le a va
i spe ci fi an od nos pre ma pret hod ni ci-
ma: Upo zo ra va se da u bur o a skom fi lo-
zo fu-ide a li sti ne sme da se gle da ko le ga
po pro fe si ji, ve kla sni ne pri ja telj (str.
55). Me u tim, tre e fi lo zof sko dru tvu
ka rak te ri e i na sto ja nje da se fi lo zof ski
i vot su o i sa svo jim svet sko-isto rij skim
od go vor no sti ma, ma ko li ko se, upo zo ra-
va Ku i nar, ti po ku a ji sro za va li na ni vo
dnev no-po li ti kog an ga ma na: Ce la da lja
isto ri ja Srp skog fi lo zof skog dru tva bi e
isto ri ja is ku a va nja pri ro de jav ne, idej ne,
pro sve ti telj ske, dru tve ne an ga o va no sti
fi lo zo fi je i nje nih po ku a ja da pre va zi-
e pu ka stru na i na stav na pi ta nja jed ne
kol ske di sci pli ne. Uspe nost ili pro ma a ji
Dru tva u tom po gle du bi e osno va za
pro ce nji va nje nje go vih stvar nih do me ta u
do sa da njem, sko ro est de ce ni ja du gom
de lo va nju (str. 59). U pro ble mu za sni va-
nja fi lo zof skog dru tva po sto je dve bli ske
di men zi je. Pr va se sa sto ji u pi ta nju pre-
va zi la e nja usko aka dem skog ka rak te ra
fi lo zo fi je i od go vo ru na pi ta nje smi sla
po sto ja nja fi lo zo fi je unu tar jed ne kul tu-
re, to je u naj te njoj ve zi sa od go vo rom
na pi ta nje po sto ji li srp ska fi lo zo fi ja, a
dru ga di men zi ja ni je ni ta ma nje va na, i
sa sto ji se u pi ta nju ka ko spa si ti fi lo zof sko
dru tvo od sa mih fi lo zo fa?
Od nos do mi nant nih li no sti pre ma
in sti tu ci o na li zo va nju fi lo zof skog dru tva
i ni upa dlji vo je obe le je kon ti nu i ra nog
dis kon ti nu i te ta. Re je o opa sno sti da
se fi lo zof sko dru tvo upreg ne u pro je-
kat vla sti te afir ma ci je, ume sto da se raz-
vi ja ju ak tiv no sti ko je e bi ti od ko ri sti
svim la no vi ma ko ji afir mi u fi lo zo fi ju u
me di ji ma, na sta vi, umet no sti i sl. Pre ma
uvi du Vla di mi ra Dvor ni ko vi a sta rom
sko ro i tav vek, ono to in sti tu ci o na li zo-
va ni ob lik ra da obez be u je to je upra vo
ono to na ma ne do sta je or ga ni za ci ja i
teh ni ka ra da, ne go va nje rad ne sa ve sti i
du no sti, vi e ge ne ra cij ska kon cen tra ci ja
i is traj nost, bor ba pro tiv di le tan ti zma i
po vr nog en ci klo pe di zma. Na pro tiv, na la-
zi Dvor ni ko vi, na a dru tva po dr a va ju
i fa vo ri zu ju, neo b u zda nu su bjek tiv nost
nad str plji vim i kon ti nu i ra nim ra dom
po je din ca. Za da tak Srp skog fi lo zof skog
dru tva mo ra bi ti kon cen tri san na fi lo-
zo fi ju, od no sno na njen i vot u jed noj
od re e noj kul tu ri, shod no po seb nim pro-
ble mi ma ko ji se tu na ho de. i ni se da ono
to je Hart man jed nom pri li kom re kao
za umet nost mo e da se od no si i na fi lo-
zo fi ju: ona naj vi e slu i i van fi lo zof skim
ci lje vi ma, pa ra dok sal no, on da ka da slu i
sa moj se bi.
HRONIKA
261
Iz pro gra ma i ide ja fi lo zof skog dru tva
ko je je na veo Zdrav ko Ku i nar mo gu se
iz ve sti jo ne ke za ni mlji ve po sle di ce. Pod
poj mom na ci o nal na, od no sno srp ska
fi lo zo fi ja mo e mo pod ra zu me va ti zah tev
da fi lo zo fi ja i vi u svo joj kul tu ri, a ne sa mo
da je ona ne po sred ni iz raz du ha na ro da. I
to je mo da tre e zna e nje poj ma srp ska
fi lo zo fi ja, ko je je u naj te njem od no su
sa pi ta njem smi sla fi lo zof skog dru tva.
S dru ge stra ne, knji ga Zdrav ka Ku i na ra
upo zo ra va da je sva ka pri a o tra di ci ji,
kon ti nu i te tu, vred no sti na sle a ist ar-
gon auten ti no sti (Ador no), uko li ko iza
nje ne sto ji auten ti an, sta va ra la ki na por
po je din ca. Ono to nam tra di ci ja na eg
dru tva pre da je to je pro blem ute me lje nja.
Pro blem ni je pao s ne ba, ne go je re zul tat
stva ra la kog is tra i va nja Zdrav ka Ku i-
na ra. Ka ko god okre ne mo, mi pro iz vo-
di mo vla sti tu pro lost. Mo e mo se di vi ti
na po ri ma na ih pret hod ni ka, mo e mo ih
i kri ti ko va ti, ba za to to smo for mu li sa li
pro blem ko ji nas po ve zu je.
Autor ove go to vo tri ler ski uz bu dlji ve
isto ri je da ru je nas dra go ce nim ot kri em
ni smo sa mi. Mo e mo is pi ti va ti na e pret-
hod ni ke. A to sa da zna i, usu u jem se
re i, pre vrat ni ki iza i iz tra di ci je, to za
Srp sko fi lo zof sko dru tvo na me e oba ve-
zu fi lo zof skog is tra i va nja vla sti te pro lo-
sti. Da kle, tip do mi nant ne ra ci o nal no sti
otva ra, na zo vi mo to u skla du sa poj mom
fi lo zo fi je eg zi sten ci je, du bi nu vre me-
na, uko li ko us po sta vlja ko mu ni ka ci ju sa
stva ra la kim li no sti ma epo he, i to oko
za jed ni kih pi ta nja i pro ble ma. Ono to
iz gle da kao na a pred nost, jer mi sto ji mo
na nji ho vim ra me ni ma, mo e bi ti i opa san
pri vid. Nji ho vo zna nje ni je slo bod no-
leb de e, ne go, na pro tiv, uvek je da to u
kon tek stu i si tu a ci ji, te mi u tom di ja lo-
gu ne ui mo ne po sred no. Sva ka ge ne-
ra ci ja za i sta star tu je od svog po et ka
(M. Kan gr ga), jer je su bjek tiv nost pro lih
ge ne ra ci ja na a sup stan ci jal nost, i u tom
smi slu, ni smo u pred no sti, sem u mo da
jed nom: po sta je mo sve sni ji pro ble ma ko ji
sve otri je mo e mo da for mu li e mo. A
kao vr sto me ri lo osta je onaj unu tra nji
te los fi lo zo fi je, a ti e se ovo ga pu ta ne
eman ci pa ci je o ve an stva ne go mno go
skrom ni je svr he sa mo ra zu me va nja nas
ko ji od fi lo zo fi je i vi mo.
Sr an Dam nja no vi
POGOCI I PROMAAJI
PROSVETITELJSTVA*
Pro tiv pro sve ti telj stva je pr va stu di ja u for-
mi knji ge ko jom se is pi tu ju na i ni na ko je
je Pro sve ti telj stvo bi lo shva ta no i kri ti ko-
va no to kom svo je isto ri je. U ovoj ve o ma
si ste ma ti noj, a po obi mu ne ve li koj stu-
di ji, ob ra e ni su go to vo svi naj za na aj ni ji
pri go vo ri upu e ni pro sve ti telj stvu od stra-
ne nje go vih ne pri ja te lja s le vi ce, de sni ce i
cen tra. Ina e, knji ga Pro tiv pro sve ti telj stva
Gre i ma Ga rar da po ja vi la se u iz da nju lon-
don skog Re tli da 2006. go di ne, a 2011.
go di ne iz da va ka ku a Vi di ci iz Ba nja lu ke
ob ja vi la je iz da nje na srp skom je zi ku u
pre vo du s en gle skog Ra da Ka li ka.
U ovom de lu autor na sto ji da pru i
jed nu krat ku isto ri ju kri ti ke pro sve ti telj-
skih ten den ci ja od XVI II ve ka do da nas.
Hro no lo ka ogra da, ,,od XVI II ve ka do
da nas iz pod na slo va, bit na je zbog to ga
to se ka ko pro sve ti telj stvo, ta ko i pro tiv-
pro sve ti telj stvo mo gu raz ma tra ti ma kar na
* Greim Garard, Protivprosvetiteljstva: Od
osamnaestog veka do danas, (prevod s engleskog
Rade Kalik), Vidici, Banja Luka 2011.
262
dva na i na kao fi lo zof ski pra vac na stao
u Fran cu skoj u XVIII ve ku i kao klju ni
or ga ni za ci o ni po jam u fi lo zo fi ji i dru tve-
noj te o ri ji, ko ji u svo joj osno vi ima ve ru
da je ljud ski ra zum, pot po mog nut ul nom
spo zna jom, naj po u zda ni ji vo di kroz svet
i i vot. Te ma knji ge je kri ti ka Pro sve ti telj-
stva u pr vom smi slu, ali po to su ova dva
na i na mi lje nja o pro sve ti telj stvu ne ras-
ki di vo po ve za na, autor ih raz dva ja ta ko
to u pr vom slu a ju ko ri sti ve li ko po et no
slo vo, a u dru gom ,,pro sve ti telj stvo pi e
ma lim po et nim slo vom, e mu je ostao
do sle dan i pri ko ri e nju ter mi na ,,pro-
tiv pro sve ti telj stvo. Ako to me do da mo i
pre ci zan i li te rar no lep pre vod Ra da Ka li-
ka, je dan no vi po gled na pro sve ti telj ske,
od no sno pro tiv pro sve ti telj ske ten den ci je
po sta je za do volj stvo ka ko za po zna va o ce
pro sve ti telj ske mi sli ta ko i za one ko ji se
ovom te mom ni su ba vi li.
Kao po vod za pi sa nje ove stu di je
Ga rar du su po slu i le knji ge i lan ci, kao i
li no po znan stvo sa mo da naj ve im kri ti-
a rem pro sve ti telj stva Isa i jom Ber li nom.
Prem da mu u knji zi ne po sve u je po seb no
po gla vlje, ona se mo e i ta ti i kao kri ti ki
di ja log sa ovim ve li ka nom pro tiv pro sve-
ti telj ske mi sli.
Na sa mom po et ku stu di je Gre im
Ga rard na gla a va da ni je bio vo en ni ka-
kvim me to do lo kim pra vi li ma i da ni u
ko jem slu a ju ni je pre ten do vao na pot pu-
nost i is crp nost. Ova kav uvod se do brim
de lom mo e pri pi sa ti skrom no sti auto ra,
jer je sa mo do ne kle ta an. Na i me, knji ga
je pi sa ma ve o ma ja sno i te melj no, po gla-
vlja se re a ju hro no lo ki, a ge ne a lo gi ja
sa mog pro tiv pro sve ti telj stva pred sta vlje-
na je kon zi stent no i na na in ko ji ak i
ne u pu e nom i ta o cu de lu je za ni mlji vo
i ko he rent no. Da kle, knji ga je pi sa na u
kla si nom, mo da i naj bo ljem, isto rij sko-
fi lo zof skom ma ni ru. to se pot pu no sti
i is crp no sti ti e, ne mo gu e je u ve zi sa
ovom, kao uosta lom ni sa ve i nom dru gih
fi lo zof skih te ma, uvek uze ti u ob zir sve
i ni o ce i sva mo gu a tu ma e nja. Za to je
autor, sa svim oprav da no, ogra ni io svo-
je iz la ga nje sa mo na eks pli cit ne kri ti ke
Pro sve ti telj stva od XVI II ve ka do da nas.
Da kle, ni je se tru dio da u spi si ma auto-
ra, ko ji su u osno vi de li li pro sve ti telj ske
po gle de ili bi li pot pu no am bi va lent ni
pre ma pro sve ti telj skim ide ja ma, ,,iz me u
re do va tra i ne to to bi se sa mo u ve o ma
na teg nu tim in ter pre ta ci ja ma mo glo sma-
tra ti ne ka kvom kri ti kom pro sve ti telj skog
pro jek ta.
U ova ko su e nom po lju is tra i va nja
autor je mo gao se bi da do pu sti i jed no
te mat sko pro i ri va nje, ko je za pra vo i je ste
osnov ni kva li tet ove knji ge. Bu du i da se,
ka da se go vo ri o pro tiv pro sve ti telj stvu,
obi no mi sli na kri ti ke pro sve ti telj skog
se ku la ri zma, u knji zi su po drob no ob ra-
e ni eti ki, este ti ki i epi ste mo lo ki pri-
go vo ri ovoj, od XVI II ve ka pa do da nas,
do mi nant noj fi lo zof skoj ten den ci i ji.
Shod no to me, mo gu e je bi lo u za klju-
ku knji ge na ve sti i pro ce ni ti ,,po god ke i
pro ma a je pro sve ti telj stva, na pre dak i
ne vo lje ko je su ljud ska eman ci pa ci ja i raz-
voj na u ke pro iz ve li do XXI ve ka. Za klju-
ak je i je di ni deo knji ge u ko jem autor
ka e da iz no si svo je mi lje nje o ono me
to je kre nu lo od ,,pr vih pu ca nja pa do
,,post mo der nog iza zo va i ,,ni ta vi la ko je
osta je po sle pro sve ti telj stva, bi lo da se ono
ko na no ostva ri bi lo da kao pro je kat pot-
pu no pro pad ne.
,,Pr vi pu canj u pro sve ti telj stvo do ao
je od stra ne jed nog od osni va a i naj u ti caj-
ni jih pred stav ni ka ovog fi lo zof skog prav-
ca an-a ka Ru soa. On e za jed no sa
Jo ha nom Ge or gom Ha ma nom, ne ma kim
fi lo zo fom Aufklrung-a i ue ni kom fran-
cu skog li mi re sa, po sta ti pr vi ot pad nik od
pro sve ti telj stva. Na pi sav i u svom po zna-
tom de lu Ras pra va o na u ci i umet no sti da
su ,,na e du e ko rum pi ra ne u onoj me ri u
ko joj se na e na u ke i umet no sti pri bli a va-
HRONIKA
263
ju sa vr en stvu, Ru so je ot po eo rat pro tiv
Vol te ra, en ci klo pe di sta i sa mog pro jek ta
pro sve ti telj stva. Na ovaj po tez Ru so se
od lu io na kon mi sti nog re li gi o znog is ku-
stva, kao i zbog svo je ne pri la go e no sti
pa ri skom na i nu i vo ta, ko ji se umno go-
me raz li ko vao od nje go ve rod ne e ne ve
pr vi od ova dva gra da sim bo li zo vao je
spo me nik so fi sti ci ra no sti i pro sve e no sti,
a dru gi je bio mo del jed no stav no sti i vr li-
ne, pi sao je Ru so u svo jim Is po ve sti ma. U
idi li nim opi si ma pr vo bit nog sta nja i u
sla vlje nji ma ple me ni tog di vlja tva, Ru so
od bi ja ide ju o o ve ko voj sve sti kao ta bu la
ra sa, a se bi nost ima nent nu ljud skoj pri-
ro di pro gla a va be nig nom u od no su na
agre siv ni ego i zam, ko ji se raz vi ja iz no ve
me der no sti ko mer ci jal nog dru tva, gde
ne vi dlji va ru ka pre tva ra ,,pri vat ni po rok
u ,,pri vat nu vr li nu.
Na sli an na in je i Ha man po stao
ne pri ja telj pro sve ti telj stva. Ber lin, za vre-
me vla da vi ne Fri dri ha II, osta vljao je na
nje ga sli an uti sak kao Pa riz na Ru soa, a
naj vi e su mu sme ta li fran cu ski fi lo zo fi
ko ji su do mi ni ra li uni ver zi te tom i dvo rom
i ko ji su ,,bi bli ju za me ni li en ci klo pe di jom.
Pro sve ti telj sko shva ta nje ra zu ma sma trao
je i stom ma glom, a Kan to vo raz dva ja nje
uma i ra zu ma Ha ma nu je de lo va lo kao
na sil no cep ka nje je din stva ka ko bi se obi-
lje o ve ko ve ,,Bo gom da te sve sti sa bi lo u
,,pro ku sto vu po ste lju, ko ju su pro sve ti te lji
ve spre mi li.
Pra vu eks pan zi ju gne va pre ma Pro sve-
ti telj stvu do ne la je Fran cu ska re vo lu ci ja
1789. go di ne, ko ja je kri ti ka ma pro sve ti-
telj stva da la jed nu isto rij sku i es ha to lo ku
di men zi ju. Jed no stav ni je re e no, kri ti ka
pro sve ti telj stva sa ovog kon tra re vo lu ci o-
nar nog aspek ta ila je u tri prav ca: jed ni
su, po put Ed mun da Ber ka, sma tra li da su
pro sve ti te lji do pri ne li stra ho vi tom uru-
a va nju po li ti kog auto ri te ta i sla blje nju
dr av nog po ret ka, oslo bo div i ne kon tro-
li sa nu ener gi ju ljud ske su je te i se bi no sti;
dru gi, po put opa ta Ogi sti na Ba ri je la, ve ro-
va li su da je Fran cu ska re vo lu ci ja u stva ri
bi la ,,za ve ra fi lo zo fa, ma so na i taj nog re da
ilu mi na ta ko ji su se uro ti li ka ko bi uni ti li
kru nu i ol tar Evro pe; a tre i, po put o ze-
fa de Me stra, ko ji se do ne kle pri bli io i
he ge li jan skoj di ja lek ti ci ap so lut nog uma,
u re vo lu ci ji su vi de li na pro sto Bo ju ka znu
za ljud sku iz o pa e nost ko ju su pot hra nji-
va li fi lo zo fi po put ,,a vo ljih e gr ta.
Mo Ot kro ve nja, po vra tak ve re i ose-
aj no sti bi li su za ro man ti a re klju ni
ar gu men ti u kri ti ci pro sve ti telj stva. Kao
glav ne pred stav ni ke ova kvog pri stu pa
Gre im Ga rard na vo di Se mju e la Tej lo ra
Kol ri da (ko ji je ma ti pri da vao naj ve i
zna aj me u in te lek tu al nim mo i ma o ve-
ka), Fri dri ha fon Har den ber ga No va li sa
(ko ji je, ru ga ju i se pro sve ti telj skom kul ti-
vi sa nom en tu zi ja zmu i fi lan tro pi ji, pro gla-
sio Ne ma ku du nom ,,da vo di du hov nu
re vo lu ci ju na zad ka hri an stvu) i Fran-
soa-Re nea de a to bri ja na (ko ji je spro veo
este ti ku od bra nu ve re, tvr de i da se ono
,,su tin sko, mi sti no i du hov no ne na la ze
u gla vi ve u sr cu ili da je ,,ve ra vred na
iz me u osta log i za to to je le pa).
Slu aj Fri dri ha Ni ea je na ro i to
slo en po to je u svo jim raz mi lja nji-
ma o pro sve ti telj stvu pro ao kroz vi e
fa za: naj pre je pro sve ti telj stvo po ve zi vao
is klju i vo sa Fran cu zi ma, dok ne ma-
kom Aufklrung-u ni je pri da vao ni ka kav
po se ban zna aj; me u tim, u svo joj sred-
njoj fa zi, od ba civ i vag ne rov ski ro man ti-
zam, Ni e otro su prot sta vlja Po sve ti telj-
stvo Fran cu skoj re vo lu ci ji, a za se be ka e
ka ko je na pra vio pre o kret ,,od ne ma kog
ro man ti zma ka fran cu skom Pro sve ti telj-
stvu i od Vag ne ra ka ne za vi sno sti. Tek u
svo jim po znim de li ma Ni e e Fran cu sku
re vo lu ci ju opi sa ti kao po sled nju ,,po bu nu
ro bo va a XVI II vek kao ,,sla ba ko-op ti-
mi sti ki pe riod ko ji je ulic kao i ra ci o na-
li zo vao o ve ka. Nje gov stav pre ma pro-
sve ti telj stvu u di i ti me to je o Vol te ru,
264
pa ra dig ma ti noj li no sti ove epo he, Ni e
uvek pi sao s po to va njem, a ne ret ko i sa
di vlje njem.
Ne is cr pan iz vor no vih ar gu me na ta
pro tiv Pro sve ti telj stva ja vlja se sa is ku-
stvom XX ve ka. Upra vo ta da u fi lo zof ski
dis kurs ula zi i je dan no vi po jam to ta li ta-
ri zam. Auto ri po put Fri dri ha Ha je ka, Kar-
la Po pe ra, Ha ne Arent, Ar tu ra le zin ge ra i
dru gih, po sta vi li su to ta li ta ri zam u fo kus
fi lo zo fi je po li ti ke. A ka da je ve za iz me-
u ide je pro sve ti telj stva i to ta li ta ri zma
uoe na, broj ni auto ri su kre nu li u pro-
tiv pro sve ti telj ski na pad s le va, Ga rard
iz dva ja Mak sa Hork haj me ra i Te o do ra
Ador na, dok kao kri ti a re sa li be ra li sti-
kog aspek ta iz dva ja Dej ko ba Tal mo na i
Maj kla Oak o ta. Obe vr ste kri ti ke za sni va-
le su se na ar gu men ti ma ko ji su se po zi va li
na stra ho te dva svet ska ra ta i na ne sre na
so ci ja li sti ka dru tva, dok su pr ve go di-
ne Hlad nog ra ta do ne le no vo pre i spi ti va-
nje i re kon tek stu a li za ci ju pro sve ti telj skog
na sle a.
Ta ko e, u ovoj krat koj isto ri ji pro tiv-
pro sve ti telj stva ne e bi ti za o bi e ni ni post-
mo der ni sti. Na pri me ru Mi e la Fu koa,
ko ji se ni ka da ni je otvo re no de kla ri sao
ni kao pri sta li ca ni kao pro tiv nik pro-
sve ti telj skog pro jek ta, Ga rard e pot cr ta ti
ve zu iz me u ra zu ma i mo i po hra nje-
nu u sa mom ko re nu pro sve ti telj ske mi sli.
Od re u ju i Pro sve ti telj stvo kao deo ,,zlo-
kob ne pri si le usme re no ka to me ,,da svet
oi sti ta ko da nji me vla da ra zum u i stom
sta nju, Fu ko ve zu iz me u ,,ra ci o na li za ci je
i pre ko ra e nja po li ti ke mo i pro gla a-
va ,,oi gled nom. U svo joj knji zi Lu di lo i
ci vi li za ci ja Fu ko sma tra da su ko blja va nje
re al nog i ide al nog ima u osno vi e lju za
kon tro lom i nor ma li za ci jom Dru gog, te
za nje go vim mar gi na li zo va njem u ci lju
stva ra nja ,,di sci pli no va nog dru tva.
Naj zad, u po sled njim de ce ni ja ma XX
ve ka kri ti ka pro sve ti telj stva do i vlja va
no vu re vi ta li za ci ju, a te i te je na mo men-
tu da je ,,Pro sve ti telj stvo mno go bo lje
ka da ra za ra ne go ka da stva ra. Shod no
to me, Gre im Ga rad i za vr a va svo ju knji gu
uka zu ju i na ,,po got ke i pro ma a je ka ko
Pro sve ti telj stva ta ko i nje go ve kri ti ke. Pro-
sve ti telj stvo ni ka da ni je us pe lo da do kra ja
ra ci o na li zu je ni mo ral ne ni este ti ke vred-
no sti, ni ti fe no men ve re, ali je da lo ve li ki
do pri nos u od ba ci va nju pred ra su da i u
po bolj a nju kva li te ta i vo ta. S po li ti kog
aspek ta, se ku la ri za ci ja je si gur no una pre-
di la prav ni i dr av ni si stem, ali je ra di ka-
li za ci ja pro sve ti telj skih ten den ci ja ve o ma
e sto vo di la ka to ta li ta ri zmu ili ne koj vr sti
anar hi zma. Sto ga je pro sve ti telj ski pro je-
kat osu en na ne do vr e nost i stal ni di ja-
log sa opo mi nju om kri ti kom.
Ta nja Mi jo vi
HRONIKA
265
OD BLO KA DE DO TI I NE
OD TI I NE DO PU TOV NI CE
Te ko bre me stu dent ske kul tu re i stu-
dent skog ak ti vi zma vi si nad gla va ma stu-
dent ske po pu la ci je Sve u i li ta u Za gre-
bu naj broj ni jeg i naj slo e ni jeg vi so ko-
kol skog su sta va u Re pu bli ci Hr vat skoj.
Tra di ci ja Stu dent skog cen tra, Kul tu re
pro mje ne i svih op e hu ma ni sti kih dje-
lat no sti sve la se na ne ko li ko pro je ka ta
ko je vo di ne ko li ci na no stal gi nih ve-ne-
ko-vri je me-ne-stu de na ta. No, ni je to bit-
no. Tra di ci ja ni je i ne smi je bi ti ar gu ment
za dru tve no umre a va nje i ak ti vi zam;
ako po sto ji po tre ba, po sto jat e i sred-
stva. A po tre ba po sto ji, po sto ja na kao
e dan bu nar u opu sto e noj fran cu skoj
utvr di u Sa ha ri. Tran zi ci ja je osi ro ma i la,
i jo uvi jek osi ro ma u je, so ci jal ni ka pi-
tal hu ma ni sta, op ih in te lek tu a la ca, zbog
e ga ne mo e mo go vo ri ti o ne ka kvom
or gan skom he ge mo ni zi ra nju; stva ri su
par ti ku la ri zi ra ne, he te ro ge no pre ne se ne
ed ne pre ko vo de.
Blo ka de fa kul te ta u Hr vat skoj, ko je su
po e le na Fi lo zof skom fa kul te tu u Za gre-
bu, a pre ko dru gih Fi lo zof skih fa kul te ta
pro i ri le i na dru ga Sve u i li ta, do ni je le su
re vi ta li za ci ju stu dent skog ti je la kao po li-
ti kog su bjek ta. Za htje vi za so li dar ni jom
i so ci jal no osvje te ni jom pre ra spo dje lom
dr av nih pro ra un skih sred sta va bi li su
sa mo par ti ku lar na ar ti ku la ci ja op se ni-
jih po li ti kih za htje va. Na a lost, stvar se
tu za u sta vi la, na par ti ku lar nom za htje vu,
ko ji kao ta kav osta vlja do jam le te eg te pi-
ha, fik cij ske po ja ve ko ja leb di dva me tra
iz nad ze mlje, to jest dva me tra iz nad stvar-
no sti. S jed ne stra ne, to je in ter ni pro blem
ne mo gu no sti ak ti va ci je do volj no i ro kog
ti je la ko je je sprem no na po li ti ki ak ti vi-
zam u sva kom po gle du, te ko ri sti po li ti ki
ak ti vi zam kao cool bi o graf ski po da tak ili
kao do dat nu pri li ku za boj ko ti ra nje na sta-
ve. S dru ge stra ne, po ja vlju je se i iz vanj ski
pro blem, od no sno dio stu dent ske po pu la-
ci je ko ji je u po li ti koj sve zi s vla da ju om
stran kom de snog cen tra, ko ji po na lo gu
sre di nji ce po ku a va na ru i ti me dij sku
sli ku stu dent skog po kre ta.
Vr lo jed no stav no, stvar je oti la pre da-
le ko i to u vr lo lo em prav cu iako po sto ji
ne ko li ci na mla dih, mark si sti kih (u vr lo
i ro kom shva a nju ter mi na) mi sli la ca,
ko ja se oku plja ak i na re dov noj ba zi,
iako po sto ji ne ko li ko stu dent skih a so-
pi sa, iako po sto ji i naj bo lja vo lja, stvar se
vi e ne mo e po dig nu ti na ra zi nu iz 2009.
No, da li je to uop e po treb no? Oi to ni je.
Oi to se po pu la ci ja ne mo e ho mo ge ni-
zi ra ti/he ge mo ni zi ra ti pu tem stvar nog i
po treb nog po li ti kog za htje va. Oi to zna-
a jan dio po pu la ci je ni je za in te re si ran za
bor bu sa dr av ni kim i i nad na ci o nal nim
struk tu ra ma, pri kri ve no im pe ri ja li sti kih
pre ten zi ja (pri e mu osta je upit no da li bi
taj isti zna a jan dio ra zu mio pret hod no
na pi sa nu re e ni cu s ob zi rom na kva li te tu
do brog di je la dru tve no-hu ma ni sti kih
stu di ja) ili pro tiv njih.
Kon takt ko ji se po et kom ove go di ne
us po sta vio iz me u za gre ba kog, ri je kog,
no vo sad skog i be o grad skog Sve u i li ta
mo da je al ter na tiv ni smjer ak ti va ci je
stu dent ske po pu la ci je. Pu tem za jed ni ke
PO VO DI*
* Re gi o nal ni stu dent ski sim po zi jum Ras-
tr za na te la vlast, ana li za la i, go vor, No vi Sad,
1214. av gust 2011.
266
su rad nje, ko ja je kon kre ti zi ra na u ni zu
sim po zi ja i po ten ci jal nog za jed ni kog
a so pi sa, iz me u stu de na ta ra zno rod nih
hu ma ni sti kih stu di ja (fi lo zo fi ja, kom pa-
ra tiv na knji ev nost i kul tu ral ni stu di ji)
tre bao bi se us po sta vi ti po li gon raz mje ne
zna nja i is ku stva. Al ter na ti va le i u de hi-
je rar hi zi ra nom i flu id no struk tu ri ra nom
ob li ku or ga ni zi ra nja ko je ni ko ga ne is klju-
u je, ni ti iko ga po sta vlja na pri vi le gi ra-
ni po lo aj. U sim po zij skom di je lu e lja
je bi la po sta vi ti dru ga i je ob li ke iz mje ne
zna nja no to nam to nu de ma tor ski
sim po zi ji. Kla si na iz la ga nja na pi sa nih
ra do va naj e e su do sad na i uglav nom
slu e sa mo pro mo ci ji. Ako nam je na mje ra
pro mje na dru tva u smje ru ho ri zon tal ne
so li dar no sti i po li ti kog an ga i ra nja svih
di je lo va dru tva, ne mo e mo pri hva ti ti
pot pu no po gre ne ob li ke tran sfe ra zna-
nja ko je nam tra di ci o nal ni, ma tor ski
ako ho e te, ob li ci pru a ju. U a so pi snom
di je lu cilj je otvo ri ti pro stor vred no va nog
ob ja vlji va nja stu dent skih ra do va, ko je je
u na oj re gi ji neo prav da no iz o sta vlje no;
kao da stu den ti jo ni su sprem ni ba vi ti se
ozbilj nom zna no u.
Ne ma mo na mje ru ba vi ti se ozbilj-
nom zna no u, ni ti se za tva ra ti u ka bi-
ne te kva dra tu re dva sa dva u ko ji ma
nam dru tvo pra ve pre na pu ha ni ego i
po lu po pu e na ku ti ja uvo znih ci ga re-
ta. Hu ma ni sti ci se ne mo e, ni ti smi je,
do pu sti ti la danj ski i vot dva me tra iz nad
ze mlje, da bu de za tvo re na u vla sti ti, aka-
dem skim al ko ho li zmom opi je ni, dis kurz.
U Hr vat skoj is ti em dva ta kva pro jek ta:
Slo bod ni Fi lo zof ski, por tal pro i za ao iz
blo ka de Fi lo zof skog fa kul te ta u Za gre bu
i Dru gost, a so pis stu de na ta kul tu ral nih
stu di ja iz Ri je ke. Pr vi pro jekt do no si an ga-
i ra ni ob lik po li ti kog ak ti vi zma i pred-
sta vlja ra zi nu he ge mo ni zi ra nja stu de na ta
za kon kret ne po li ti ke ci lje ve pri je sve ga
se ra di o re for mi zna no sti i vi so kog obra-
zo va nja, ali po slje di no i o ci je lom dr av-
nom su sta vu. Dru gost je par ti ku lar ni ji
pro jekt, ali pro jekt vi e okre nut zna no sti
i dis kur ziv nim pro mje na ma unu tar nje.
Iako je mlad (ob ja vlje na su tek dva bro ja)
i re la tiv no ne a fir mi ran, svo jim ra dom,
ured ni kom po li ti kom, ali i ne kim tek sto-
vi ma, po ku a va otvo ri ti dru ga i je po gle-
de unu tar pro u a va nja kul tu re i dru tva,
od no sno u znan stve nom, a po ne kad i
po li ti kom smi slu, opred me ti ti za htje ve
bri tan skih kul tu ral nih stu di ja s kra ja pro-
log sto lje a.
Sve u sve mu, po ja vlju je se mla a po pu-
la ci ja, ko ja bi za se be vo lje la re i ka ko se
po ma kla i ka ko po ku a va pro mi lja ti zna-
nost, dru tvo i stu dent ski udio u sve mu na
dru ga i ji, tran sgre siv ni ji na in.
Ber nard Ko lu dro vi
PU BLI KA PRO TIV SCE NE
Na pra vi ti plat for mu bez a pri o ri ozna-
a va nja ili ukr ta nja ve po sto je ih ko-
la; uskla di ti ko or di na ci ju eki pa ko je
prak som obe a va ju da e usko ro pro-
iz ve sti te o rij ski i ve ka dro ve, a ne pro-
sto na sle di ti za cr ta ne e me, i ofor mi ti u
da tim uslo vi ma jed no ak tiv no te lo, ko je
bi ovim ka dro vi ma pru a lo ve pre ko
po treb no struk tu ri ra nje. Ovo su li ni je
ge ne ra cij ski uvek he te ro ge nog pro sto-
ra, jed nog pro sto ra bez ak cen ta ko ji ne
na gla a va od re e nu stru ju i ne upu u je
u na u ne i prak ti ke la vi rin te bez iz la za
i bez dna. Od pre ne ko li ko go di na, taj
HRONIKA
267
pro stor je iz lo mio sam se be, a post so ci-
ja li sti ka aka de mi ja ga je na glo pro gu-
ta la, kao jo je dan u ni zu pro ce sa nje ne
sta re de kom po zi ci je. Od vre me na uvo-
za ma ni ra kao to su hi per pro duk ci ja,
ve ri fi ka ci ja i fe ti prak sa bo do va nje-sve-
ga-to-se-bo do va ti-mo e do fi zi o lo kih
gra ni ca iz dr lji vo sti, stu dent se po la ko
pre tvo rio u ma i nu za slu a nje de le zov-
skog ti pa, ma i nu ko ja ra di sa mo ka da se
kva ri. Nje gov do seg ne pre va zi la zi ulo-
gu ano nim nog Ja u ano nim nom mi,
i ret ko ka da do la zi do jed ne dru ge for-
me i ve te o ri je pre po zna va nja se be kao
po tent nog so ci jal nog slo ja.
Aka dem sko dru tvo u i rem smi slu
uvek je la tent no: ta e se oda tle for mi-
ra ti, dru ga je pri a Mo tor un der gro-
und po li ti ke ener gi je, sprem nost da se
bu de po gon ska si la iza kon stant ne ro ta ci je
svo jih ka dro va, ni je ni ta bez op ti ke ko ja
je pod u pi re. Bez nje, on je jed no krat na,
kru ta, i za cr ta na olu pi na ko ja ima sa mo
jed no sme ran pro tok, ali i upla e na i ose-
tlji va, kla u stro fo bi na olu pi na, isto vre me-
no u pa ni ci od spo lja njo sti. Me u tim, toj
op ti ci ne tre ba tran spa ren ci ja, a or ga ni za-
ci ji ne tre ba sub or di na ci ja. Do kaz: 2011.
i me dij ski tran spa rent ni i ne tran spa rent-
ni pro te sti, us put no su ko or di ni sa ni. Iza
ka dro va su oi gled no sta ja le plat for me
ko je su ih ofor mi le, a ne me a vi na ano-
nim nih stru ja: po gon po sto ji na kon to
stu de na ta i vi ce ver sa. Na na em pri me ru
to zna i da od la zak so ci ja li zma i nje mu
svoj stve nih po li ti kih si tu a ci ja pre sve ga
kor u lan ske ko le, i e zde se to sma a ne
zna i da ne po sto je plat for me za pro iz-
vo e nje na u ne i kul tur ne prak se ko ja se
ne e svr sta va ti pod ve po sto je e okvi re.
Stu dent ska te la mo ra ju se be isto vre me no
pre po zna ti kao ve si tu i ra na u od re e nim
kon tek sti ma, ali i oslo bo e na od kon-
tek sta in ter na ta, tzv. de spot skih dis kur sa,
bi nar nih opo zi ci ja le vo-de sno, i sit nih
za tva ra nja u me dij ski izo lo van pro stor
one ili ove ka te dre. Da li smo he ge li jan ci,
da li smo fu ko ov ci, da li smo mark si sti ili
ne to e tvr to? Ne spu ta mo se, ne de fi-
ni e mo se, ne se e mo se ne po treb no. To
zna i: ne stva ra se sa dr in ski ni ta no vo,
ko li ko se ra di na to me da se pro me ni
pro tok sa dr a ja. Ni je po treb no ve za ti se
za sta re ko le, ni ti stva ra ti no ve, ni ti te i ti
ho mo ge nom je din stvu jed ne gru pa ci je.
Ono mi i na e po sto ji sa mo fik tiv no,
ali i kao nu na fik ci ja. Uko li ko se ova
sa rad nja, ko or di na ci ja iz me u e ti ri or ga-
ni za ci je Udru ga stu de na ta fi lo zo fi je iz
Za gre ba, Udru e nje stu de na ta fi lo zo fi je iz
Be o gra da, Ini ci ja ti ve kul tu ral nih stu di ja iz
Ri je ke i Re so ra za kul tu ru iz No vog Sa da
ozna i kao sje di nja va nje, pri po ja va nje,
pu ko po ve zi va nje ogra di li smo se od
bi lo ka kvog pro to ka unu tar ovog na eg,
za jed ni kog pro sto ra. Od nos ko or di na ci je
na go ve ta va sa mo pre va zi la e nje, sa mo
jo je dan ka fan ski dis kurs, dok je od nos
ko mu ni ka ci je taj ko ji ga ran tu je vi e od
pu kog pro to ka, jer te e od re gi o nal nog
ka lo kal nom, a ne obr nu to.
Ni je pro blem u to me to ne ma auto ra,
pre da va a, an ga ma na i sli no ne go u
to me to ne ma slu a te lja, i ta la ca i fe ed-
back-a. Jed nom re ju: pu bli ke. I to pu bli ke
ko ja ne sa mo da pa siv no re ci pi ra, ne go i
per ci pi ra, ko ja je neo dvo ji va od kri ti ki
ak tiv nih ka dro va. U tu ru ku, za to se i ne
stva ra ni ka kva sa dr in ski no va si tu a ci ja,
no va in di vi dua ili njen pan dan u no vom
udru i va nju te o rij skih te la na ih or ga ni-
za ci ja. Re je upra vo o to me da se na pra vi
po lje, je dan re gi o nal ni ili in ter na ci o nal ni
po di jum u ko jem kri ti ki go vo ri mo gu
da se u ju, ne za vi sno od to ga da li su par-
ti ku lar ni ili ne, da li ih pro iz vo de go vor-
ni ci ili in sti tu ci je. A upra vo ti go vo ri je su
pu bli ka Uki da njem pri vi le gi je go vor-
ni ka, otva ra se pu bli ka i ra od pri mar ne.
Dru gim re i ma, raz li i tim sce na ma na
na em pro sto ru ni je ni po treb na pri mar na
pu bli ka jer ona ve uve li ko po sto ji ve zana
268
za te sce ne. Na pro tiv, sce ne su li e ne pe ri-
fe ri je Iz no va i iz no va. Pu bli ca con tra
sce na: pro tiv u dar to me je ste ko mu ni ka ci ja
kon tek sta, ko ji je neo dvo jiv od bro ja ili
li ka te pu bli ke, jer je on i i ni. i nje ni ca da
ga sa da i ne e ti ri or ga ni za ci je ne zna i da
se on od vi ja unu tar njih. Na pro tiv, ko mu-
ni ka ci ja je si stem kon stant nih po kre ta nja
ono ga to je van na ih sce na pe ri fe ri je
i pu bli ke ko ja nam ni ka da ne pri pa da,
upra vo zbog to ga to nam ne pri pa da.
Alek san dar Mat ko vi
PO ZIV NA GO VOR
Stvo re nu sa rad nju e ti ri po me nu te or ga-
ni za ci je tre ba po sma tra ti kao za jed ni ki
rad iz ko jeg se ra a ne to to ni je una-
pred od re e no, u ko jem pra vac tek na sta-
je, ume sto da je za dat. Ona po sto ji dok
po sto je lju di sprem ni da se ulo e u nju,
ona je ono to oni od nje na pra ve i kre e
se ta mo gde je oni od ve du. To, na rav no,
po vla i ri zi ke, ne ma vr stog tla, ne ma
jed nom za svag da usta no vlje nog pro gra-
ma oko ko ga se oku plja ju isto mi lje ni ci.
Ona pre sve ga na ja vlju je no vu mo gu-
nost, dru ga i ji put, dru ga i ji vid udru i-
va nja i sa rad nje. Re je o udru i va nju ko je
ni je ure e no spo lja njim ozna i te lji ma
(na zi vi ma or ga ni za ci ja, par ti ja, po li ti-
kim prav ci ma itd.), ve se te me lji is klju-
i vo na sve sti o po tre bi da se ne to me nja
i vo lji da se na to me, za pra vo, i ra di.
Uki da nje pri vi le gi je go vor ni ka pod-
ra zu me va da onaj ko go vo ri ne na stu pa
kao ne ko ko ser vi ra zna nje ko je pu bli-
ka on da mo e sa mo da pro gu ta. Ulo ga
pu bli ke ko ja per ci pi ra je dvo stru ka: ona
na ono to pri ma tre ba ak tiv no da od go-
vo ri. Isto vre me no, onaj ko go vo ri po kre e
ne ku pro ble ma ti ku sa mim tim to od go-
va ra na nju. Na taj na in ovi sim po zi ju mi
su po ziv svi ma da go vo re.
U okvi ru sa rad nje e ti ri or ga ni za ci je,
po sled nji u ni zu odr a nih sim po zi ju ma
je ste onaj u No vom Sa du pod na zi vom
Ras tr za na te la: vlast: la i: go vor: ana li-
za, u pe ri o du od 1214. av gu sta. Kao i
na pret hod nom sim po zi ju mu u Za gre bu,
odr a nom u ma ju, i ov de su se mo gla
u ti iz la ga nja ko ja su se ma hom od no si la
na kri ti ko pro mi lja nje dru tva, po put
pi ta nja o pro iz vod nji dru tve nih in di-
vi dua, ili ne kog aspek ta na e stvar no sti,
po put raz ma tra nja objek ti fi ka ci je u lju ba vi
i sek su al no sti. No vo sad ski sim po zi jum je
us peo da oku pi stu den te iz re gi o na, kao i
iz Be o gra da i No vog Sa da, ali ono to je
bi la glav na za mi sao ce le ove sa rad nje je ste
da pu bli ka ne bu de jav nost ko ja pro sto
slu i da po pu ni pro stor (i me se ovom
do ga a ju sa mo po sma tra no spo lja pri-
da je ne ki smi sao), ne go ona ko ja pru a
fe ed back. Mo da bi smo se mo gli za pi ta ti
da li ima smi sla na da ti se ta kvoj jav no sti
na ovim pro sto ri ma, ili bi lo gde dru gde?
Zna mo li na taj na in ko mu ni ci ra ti, od no-
sno pi ta ti, a da za i sta re a gu je mo, da to ne
bu de na pro sto gest u sti lu tre ba ne to da
se pi ta?
Ovo ni je pri li ka da se na ta pi ta nja
na i ro ko od go va ra, ali ih mo e mo do ne-
kle raz ma tri ti. Da kle, ta se po ka za lo na
ovom sim po zi ju mu? Naj pre, da po sto je
stu den ti ko ji su volj ni i ima ju hra bro sti
da sta nu pred pu bli ku. Ima ju i u vi du
ne ko uobi a je no stu dent sko sa mo ra zu-
me va nje kao ne ko ga ko jo ne ma ta
da ka e, ova kva ini ci ja ti va bi se mo gla
shva ti ti kao po mak stu de na ta ka shva ta nju
HRONIKA
269
NOVE PERSPEKTIVE
BIOETIKE*
U or ga ni za ci ji In sti tu ta za fi lo zo fi ju i
dru tve nu te o ri ju u Be o gra du od 13. do
15. ok to bra 2011. go di ne odr an me u-
na rod ni skup po sve en bi o e ti ci pod na zi-
vom (No ve) Per spek ti ve u bi o e ti ci [(New)
Per spec ti ves in Bi o et hics], na ko jem je
ue stvo va lo vi e od tri de set ino stra nih i
do ma ih te o re ti a ra i is tra i va a.
Na sta nak bi o e ti ke, kao po seb ne obla sti
is tra i va nja u okvi ru eti ke, sto ji u ne po-
sred noj ve zi sa na pret kom bi o me di ci ne i
na u nih teh no lo gi ja. S ob zi rom na to da
je osnov ni cilj bi o e ti ke da pro iz ve de si ste-
mat ske re flek si je o eti kim pro ble mi ma
ko ji na sta ju usled uti ca ja na u ke i me di-
ci ne na ljud ski i vot, ova gra na eti ke je
in ter di sci pli nar na uto li ko to ob je di nju je
sa zna nja pri rod nih i dru tve nih na u ka: u
pr vom re du me di ci ne, fi lo zo fi je i pra va.
Iako tek u po vo ju, ova oblast is tra i va nja
je po sled njih go di na ste kla ve li ku po pu lar-
nost u aka dem skim usta no va ma, me di cin-
skim cen tri ma, ali i u po pu lar nim me di-
ji ma. Te me o ko ji ma se u okvi ru bi o e ti ke
ras pra vlja uklju u ju eti ku re pro duk tiv ne
teh no lo gi je, eti ku ra znih vr sta klo ni ra nja
(em bri o nal no, te ra pe ut sko, re pro duk tiv-
no), eti ku re kre a ci o ne upo tre be ne u ro-
far ma ko lo gi je i mo gu no sti sli ne upo tre-
be DBS-a (du bo kih sti mu la ci ja mo zga),
pra ved nu ras po de lu re sur sa, pri me nu
no vih teh no lo gi ja u tret ma ni ma i eti ko
to ga da oni, za pra vo, i te ka ko ima ju ta da
ka u. To, na rav no, ne pod ra zu me va sle pu
sa mo u ve re nost ko ja bi ih mo gla od ve sti u,
za fi lo zo fa pro ble ma ti nu, dog ma ti nost
(da ne ka e mo za dr tost). Dru go, po ka-
za lo se da po sto je stu den ti ko ji su vo lji
da bu du pu bli ka. I to pu bli ka ko ja e da
per ci pi ra, kao to je ve po me nu to. Isti na,
to tre nut no de lu je po ma lo sti dlji vo. Ali
ova kva po ja va je jo uvek no va i ta e lje-
na pu bli ka, od no sno jav nost, jo uvek se
gra di; na ta kvu ko mu ni ka ci ju se tek tre ba
na vik nu ti. S ob zi rom na to, mo e mo da
od go vo ri mo: ako uzme mo u ob zir vo lju i
ui nak on da d, mo e mo da se na da mo,
ali tre ba ima ti u vi du da je stva ra nje pu bli-
ke pro ces. Na taj na in tre ba i shva ti ti sim-
po zi jum u No vom Sa du, kao i ce lo kup nu
sa rad nju or ga ni za ci ja iz e ti ri gra da, kao
je dan po e tak iz grad nje, kao po e tak jed-
ne dru ga i je ko mu ni ka ci je. Sim po zi jum
ko ji e se to kom ok to bra odr a ti u Ri je-
ci sle de a je eta pa na tom pu tu, a za tim
i sim po zi jum u Be o gra du Mi lje nje,
ve ro va nje, de la nje: fi lo zof sko ori jen ti sa nje
u po li ti koj si tu a ci ji, ko ji se pla ni ra za 5.
i 6. de cem bar.
Lu si Sti vens i Ol ga Ni ko li
NAUNI SKUPOVI
* Meunarodni nauni skup (Nove) perspek-
tive u bioetici [(New) perspectives in Bioethics],
odran od 13. do 15. oktobra u Institutu za filo-
zofiju i drutvenu teoriju u Beogradu.
270
po na a nje le ka ra. Mo e se re i da je po vod
za or ga ni zo va nje kon fe ren ci je i nje ni ca da
se sva ko dru tvo, bez iz u zet ka, su o a va sa
ovim eti kim pro ble mi ma.
Pr vi pa nel, pod na slo vom Po bolj a nje i
slo bo da: da li je bo lje uvek do bro?, otvo rio
je bri tan ski fi lo zof Don Ha ris, je dan od
pe de se to ri ce ko je je a so pis In de pen dent
uvr stio na li stu lju di ko ji i ne svet bo ljim.
Ovaj pro fe sor bi o e ti ke i di rek tor In sti tu ta
za na u ku, eti ku i ino va ci je Uni ver zi te ta u
Man e ste ru ue sni ci ma i pu bli ci pred sta-
vio se te mom Kog ni tiv no po bolj a nje i
slo bo da. Cilj je od go vo ri ti na jed no stav no
pi ta nje: ta je mo ral no po bolj a nje? On
po la zi od pret po stav ke da je, ka da ne ko
ka e do bro sam to naj e e pri sto jan
od go vor na e sto pi ta nje ka ko ste?. Ali,
ta zna i to da je ne ko do bro i ka ko uop-
te mo e mo pro ve ri ti ovu hi po te zu? Zbog
ne mo gu no sti jed no zna nog od go va ra nja
na ovo pi ta nje, te ko je utvr di ti na in na
ko ji mo e mo uve a ti do bro u sve tu i u
lju di ma.
Dejms Hjuz, pro fe sor bi o e ti ke sa
Tri ni ti ko le da u Hart for du, u iz la ga nju
o te mi Od bra na kog ni tiv ne slo bo de u
ne u ro teh no lo koj bu du no sti go vo rio je
o za bri nu to sti zbog na ra sta ju eg zna nja u
obla sti ne u ro na u ka. Ovo zna nje, una pre-
e no na pret kom u obla sti far ma ko lo gi je i
dru gih ne u ro teh no lo gi ja, iz me ta is tra i-
va nja mo zga, kao i kli ni ku pri me nu ovih
is tra i va nja, iz van op se ga i sto me di cin-
ske upo tre be. S jed ne stra ne, sa na ra sta ju-
im na pret kom ne u ro teh no lo gi ja otva ra
se mo gu nost una pre e nja in te li gen ci je,
me mo ri je i ose a nja, i me bi nam bio pru-
en i ri op seg mo gu no sti da raz u me mo i
kon tro li e mo na duh. Ali, s dru ge stra ne,
ovim na pret kom pro i ru ju se i mo gu no-
sti zlo u po tre be i na pa da na na u men tal nu
pri vat nost. Hjuz se pi ta: ko je ko ra ke tre ba
da pre du zme mo ka ko bi smo za ti ti li na u
kog ni tiv nu slo bo du, men tal nu pri vat nost
i slo bo du iz bo ra?
U okvi ru dru gog pa ne la, Kog ni tiv no
i mo ral no po bolj a nje: ta bi tre ba lo bi ti
pr vo? Ing mar Per son, sa Uni ver zi te ta u
Ge te bor gu, u iz la ga nju Da li je mo ral-
no po bolj a nje nu no u ci lju spre a va-
nja pret nji teh no lo kog pro gre sa? po la zi
od te ze da, evo lu ci o ni sti ki po sma tra no,
ljud ska vr sta ni je u sta nju da mo ral no
pro ce nju je iz van ma lih gru pa i lo kal no,
ni ti u i roj vre men skoj per spek ti vi. Ta ko-
e, lak e nam je da na no si mo zlo ne go da
i ni mo do bro. Ova kve oso bi ne ljud ske
vr ste, upo re do s na pret kom u na u ka ma,
uti u na mo gu nost uni te nja i vo ta na
Ze mlji (po seb no oru jem ma sov nog uni-
te nja ili iza zi va njem kli mat skih pro me-
na). Mo ral no po bolj a nje tra di ci o nal nim
mo ral nim obra zo va njem ima lo je iz ve sne
re zul ta te. Me u tim, s ob zi rom na na u
psi ho lo ku krat ko vi dost, ali i s ob zi rom
na broj i kom plek snost pro ble ma sa ko ji-
ma se su o a va mo da nas, neo p hod no je i
ozbilj ni je raz ma tra nje mo gu no sti mo ral-
nog po bolj a nja pu tem ge ne ti kih i dru gih
bi o me di cin skih teh ni ka.
Vo jin Ra ki, sa In sti tu ta za fi lo zo fi-
ju i dru tve nu te o ri ju u Be o gra du, raz-
ma trao pi ta nje oprav da no sti upo tre be
ne u ro far ma ko lo kih sred sta va ka da je
re o kog ni tiv nom po bolj a nju. Na su prot
do mi nant nim prav ci ma tu ma e nja od no-
sa kog ni tiv nog i mo ral nog po bolj a nja
(pr vim se tvr di da je kog ni tiv no po bolj-
a nje mo ral no sum nji vo jer me nja ljud-
sku pri ro du; pre ma dru gom shva ta nju,
mi ima mo mo ral nu du nost da na pre du-
je mo; tre im gle di tem se za stu pa te za da
mo ral no po bolj a nje tre ba da pret ho di
kog ni tiv nom) i shod no na slo vu te me
Kog ni tiv no po bolj a nje kao sred stvo za
mo ral no po bolj a nje Ra ki za stu pa gle-
di te pre ma ko jem je kog ni tiv no po bolj-
a nje mo ral no oprav da no je di no uko li ko
vo di mo ral nom po bolj a nju.
U okvi ru tre eg, po sled njeg, pa ne la
pr vog da na kon fe ren ci je Eti ka po bolj a-
HRONIKA
271
nja: ve ta ka sred stva ko ja pro iz vo de vi e
od zdra vlja? pu bli ci su se svo jim ra do-
vi ma pred sta vi li Sa ra an, sa Prav ne ko le
Uni ver zi te ta u Man e ste ru, za tim Na da
Gli go rov, sa Me di cin ske ko le Ma unt
Si naj, a na kra ju se ue sni ci ma obra tio
Ve se lin Mi tro vi sa Ode lje nja za so ci o-
lo gi ju Fi lo zof skog fa kul te ta Uni ver zi te ta
u Be o gra du, ko ji je go vo rio o te mi Epi-
ste mo lo ke i so ci jal ne im pli ka ci je po bolj-
a nja. Pre ma nje go vim re i ma, pri stu pe
pi ta nju o ljud skom po bolj a nju mo gu e je
pod ve sti pod naj ma nje tri te o rij ska prav-
ca: tran shu ma ni sti ki (ko jim se oprav-
da va ak tiv no ko ri e nje bi o teh no lo gi ja
u ci lju po bolj a nja ljud skih bi a), bi o-
kon zer va tiv ni (i ji se za stup ni ci pro ti ve
upo tre bi bi o teh no lo gi ja ra di po bolj a nja
ljud skih bi a, tj. upo tre bi ovih teh no lo-
gi ja kod zdra vih lju di) i ,,sred nji pri stup
(ko ji uklju u je vi e te o rij skih pri stu pa
ko ji ma je za jed ni ko raz ma tra nje pro-
ble ma po bolj a nja kroz ana li zu od no sa
tr i ne eko no mi je i me di ci ne). Me u tim,
upr kos nji ho vim te o rij skim raz li ka ma,
ovi pri stu pi pa te od istih epi ste mo lo kih
pro ble ma, i je raz ma tra nje mo e po mo i
da bo lje raz u me mo ak tu el ne bi o e ti ke
pro ble me (pro blem ira ci o nal no sti bljak
ar gu men ta, pro blem ko ji se na gla a va u
okvi ru bi o kon zer va ti vi sti ke per spek ti ve:
pret po stav ka da bi ne jed na ka ras po de la
bi o teh no lo gi ja do ve la do ge ne ti ki po de-
lje nog dru tva, kao i raz ma tra nje ide je o
sa mo re a li za ci ji, ko ja je deo pro te stant ske
eti ke).
Dru gog da na sku pa, e tvr ti pa nel
Pro kre a ci ja: ko li ko da le ko ide na a slo bo-
da? otvo rio je Don Mar kis, jo je dan
fi lo zof ski su per star, iz lo iv i svo je raz u-
me va nje eti ke abor tu sa. Kon tro verz ni esej
Do na Mar ki sa o eti ci abor tu sa pr vi put je
ob ja vljen jo 1989. go di ne, a od ta da je re i-
zdat jo 87 pu ta i na i ro ko ko men ta ri san.
Na ovom sku pu Mar kis je imao pri li ku da
iz lo i gle di ta ko ja je bra nio u iz vor nom
ese ju, ali i da ras pra vlja o pri go vo ri ma na
nje go vu te zu.
Pre ma Mar ki so voj kla si fi ka ci ji, do sa-
da nje raz u me va nje eti ke abor tu sa mo e
se pri ka za ti iz e ti ri glav ne per spek ti ve:
Pr va je da re pro duk tiv na slo bo da ima
ve li ku vred nost. Da kle, abor tus je mo ral-
no oprav dan;
Dru ga, sva ne vi na ljud ska bi a ima ju
pra vo na i vot. Da kle, abor tus je ne pra-
ved no ubi stvo;
Tre a, na a ve li ka e lja da na sta vi mo
i vot i ni osno vu na eg pra va na i vot,
ali fe tu si ne ma ju e lju za i vo tom. Da kle,
abor tus je mo ral no oprav dan;
I e tvr ta, sko ro je uvek po gre no
okon a ti i vot bi lo kog ljud skog bi a sa
vred nom bu du no u. Da kle, abor tus je
neo prav da no ubi stvo. Mar kis po ka zu-
je da je ova per spek ti va, ko ja se osla nja
na tra di ci o nal nu ari sto te lov sku ide ju o
po ten ci jal no sti, naj ma nje pod lo na da ljim
pri go vo ri ma.
Na su prot shva ta nju Do na Mar ki sa,
Fre de rik Klamp fer, sa Ode lje nja za fi lo-
zo fi ju Uni ver zi te ta u Ma ri bo ru, u iz la-
ga nju Abor tus i ar gu ment na osno vu
po ten ci jal no sti po la zi od kri ti ke ovog
po pu lar nog ar gu men ta pro tiv abor tu sa,
ko jim se tvr di da se abor tu som na mer-
no uni ta va ne to po ten ci jal no vred no,
ili se spre a va ostva ri va nje vred no snog
po ten ci ja la ljud ske li no sti, ko ji je fe tu su
in he ren tan. Klamp fer raz ma tra smi sle nost
ova kvih ar gu me na ta na osno vu po ten ci-
jal no sti, pi ta ju i se: ka kav je to vred no sni
po ten ci jal ko ji mo gu ima ti ljud ski zi go-
ti, fe tu si i em bri o ni, kao i ko li ki ste pen
mo ral ne za ti te im on ga ran tu je? Da li
je prin cip po ten ci jal no sti va ljan mo ral ni
prin cip? Raz ma tra ju i em pi rij ski po jam
po ten ci jal no sti, Klamp fer po ka zu je da
po ten ci jal, ko ji ta ko sprem no pri da je mo
ljud skim fe tu si ma i em bri o ni ma, ne mo e
i ni ti osno vu mo ra la ili le gal ne za bra ne
abor tu sa.
272
Pe ti pa nel, pod na zi vom Bi o e ti ka i
ne u o bi a je no: klo ni ra nje, ek to ge ne za, ret-
ke bo le sti, otvo rio je Jo van Ba bi sa Fi lo-
zof skog fa kul te ta Uni ver zi te ta u Be o gra-
du. Ba bi za pa a da ek to ge ne za (ve ta ko
za e e) ni je est pred met eti kih di sku si ja,
za raz li ku od kog ni tiv nog po bolj a nja ili
klo ni ra nja, iako mo e lak e po sta ti na a
stvar nost. Ko ri sti od ek to ge ne ze mo gu
bi ti u toj me ri neo do lji ve da je mo gu e
za mi sli ti iz o sta nak mo ral nog oprav da nja
ko je tre ba da pret ho di sva kom za kon skom
re gu li sa nju ova kvih no vih prak si. Sa ovom
te mom su ta ko e po ve za na i srod na pi ta-
nja o od ba ci va nju ri zi ka trud no e, mo gu-
no sti pot pu ne pol ne jed na ko sti, pro ble mu
kra ja abor tu sa, ali i o mo gu im uti ca ji ma
ek to ge ne ze na na e vred no sti i po gle de na
svet, pod in tri gant nim na slo vi ma: uti caj
na e ne, ek to ge net sko de te, op ti uti caj
na dru tve ne struk tu re itd.
El vio Ba ka ri ni, sa Ode lje nja za fi lo-
zo fi ju Uni ver zi te ta u Ri je ci, u iz la ga nju
Li be ral ni po gled na ne ka op ta me sta
u mo ral noj de ba ti o klo ni ra nju za stu pa
li be ral no gle di te u ve zi sa ne kim pro ble-
mi ma ko ji se e sto ja vlja ju u mo ral nim
de ba ta ma o klo ni ra nju. On e li da po ka-
e ka ko ar gu men ti pro tiv klo ni ra nja ni su
va lja no za sno va ni, is ti u i nji ho ve po gre-
ne pre mi se ili ne ko he rent nost. Svi ar gu-
men ti pro tiv ljud skog klo ni ra nja se ana-
li zi ra ju na bar je dan od sle de ih na i na:
za bra na je u skla du sa osnov nim prin ci pi-
ma sa vre me nih de mo kra ti ja (po tra gom za
sop stve nim si ste mom vred no sti), za tim,
ona je u skla du i sa do bro ute me lje nim
i i ro ko pri hva e nim re zul ta ti ma na u-
nih is tra i va nja i, naj zad, na usa gla e no sti
sa uobi a je nim i ta ko e i ro ko pri hva e-
nim mo ral nim sta vo vi ma ko ji se od no se
na osta le ob li ke re pro duk ci je. Naj va ni-
ji ar gu ment u pri log za bra ne klo ni ra nja
je ste mo ral na du nost ne na no e nja te te
bu du im oso ba ma. Me u tim, od ba ci va-
njem tra di ci o nal nih mo ral nih ar gu me na ta
ne mo e se oprav da ti klo ni ra nje: ovim
ar gu men ti ma sa mo se po ka zu je da tre ba
pro na i no ve ili so fi sti ci ra ni je ar gu men te
u pri log za bra ni ljud skog klo ni ra nja.
Du i ca Kraj no vi sa Far ma ce ut skog
fa kul te ta Uni ver zi te ta u Be o gra du za tvo-
ri la je pe ti pa nel jo jed nom kon tro verz-
nom te mom, pod na zi vom Eti ki pro-
ble mi u tret ma nu ret kih bo le sti. Le ko vi
ko ji ma se tre ti ra ju ret ke bo le sti sli ko vi-
to se na zi va ju le ko vi ma si ro i i ma, jer
su neo p hod ni ra di jav nog zdra vlja, ali
se zbog ma log tr i ta pro iz vo a i ma ne
is pla ti da ih re gi stru ju; sa mim tim je nji-
ho va ce na vi so ka, a do stup nost ma la. Pro-
ces is pi ti va nja i raz vi ja nja le ka je du go tra-
jan, skup i ne iz ve stan, dok broj ni eti ki
pro ble mi ta ko e mo gu na sta ti uko li ko
u is pi ti va nji ma ovih le ko va ue stvu ju i
de ca. Ret ke bo le sti je te ko iz u a va ti, jo
je te e vr i ti te sto ve, te se u svr he kli-
ni kih is tra i va nja da nas ko ri ste bi o lo ki
uzor ci ljud skog po re kla.
Dra go slav Ma rin ko vi je u okvi ru
pa ne la Bi o e ti ka u re gi o nal noj per spek ti vi
go vo rio o na pret ku u ovoj obla sti i nje-
nom sta nju u Sr bi ji, kao i o re gi o nal noj
sa rad nji.
Ka rel Tur za i San dra Ra de no vi sa
Me di cin skog fa kul te ta Uni ver zi te ta u
Be o gra du pred sta vi li su sta nje bi o e ti ke
na ovom fa kul te tu. Sa bi o e ti kom edu ka-
ci jom na Me di cin skom fa kul te tu za po e lo
se pre 7-8 go di na, a da nas ovi pred me ti
pri vla e sko ro 2200 stu de na ta go di nje.
Za klju ak nji ho vog iz la ga nja je ste da su
me nad ment i pro fe so ri Me di cin skog
fa kul te ta u Be o gra du pre po zna li bi o e ti ku
kao pot pu no no vi na in op ho e nja pre ma
sa mom pred me tu sa vre me ne me di ci ne
pa ci jen tu.
Iva Rin i i Amir Mu zur, iz Me di cin-
ske ko le Uni ver zi te ta u Ri je ci, u okvi ru
te me Jed no ime, dva oca, pre vi e ba bi ca:
Sud bi ne Da ro ve i Po te ro ve kon cep ci je
bi o e ti ke po ku a li su da de fi ni u kljune
HRONIKA
273
od li ke po me nu tih pra va ca, a za tim da
ana li zi ra ju sli no sti i raz li ke iz me u sta-
rog da rov skog i po zna ti jeg po te ri jan skog
kon cep ta bi o e ti ke.
Po sled njeg da na sku pa Rej no de Jong
sa In sti tu ta za psi ho lo gi ju Era zmus uni-
ver zi te ta otvo rio je pa nel i ja je te ma bi la
Far ma ko lo gi ja i te ra pi ja ma ti nim e li-
ja ma, sa pod na slo vom: Mo ral na ogra ni-
e nja. U okvi ru ove iza zov ne te me, on
je go vo rio o mo gu em far ma ko lo kom
po bolj a nju men tal nih funk ci ja (rad ne
me mo ri je, iz vr nih funk ci ja i pa nje). Ali,
po sta vlja se pi ta nje ne ga tiv nih efe ka ta:
iako ne ke do ze mo gu olak a va ti po na a-
nje, one isto vre me no mo gu ima ti tet ne
po sle di ce na dru ge kog ni tiv ne obla sti.
U okvi ru osmog pa ne la, pod na zi vom
Mo ral no i le gal no u bi o e ti ci, svo je ra do ve
su iz lo i li Haj ri ja Mu ro vi Zor ni (iz In sti-
tu ta za dru tve ne na u ke Uni ver zi te ta u
Be o gra du), Sil via Sa lar di (sa Ode lje nja za
pra vo i eko no mi ju Uni ver zi te ta iz Bi ko ka)
i Dar ko Pol ek (sa Fi lo zof skog fa kul te ta
Uni ver zi te ta u Za gre bu).
Haj ri ja Mu jo vi Zor ni go vo ri la je o
iza zo vi ma tra di ci o nal nih bi o e ti kih prin-
ci pa u im ple men ta ci ji mo der nih stan dar-
da me di cin skog pra va o pro ble mi ma
raz vo ja me di cin skog pra va i nje go vog
pro ce sa stan dar di za ci je i har mo ni za ci je
s jed ne stra ne, i tra di ci o nal nih i mo gu-
ih prin ci pa bi o me di cin ske eti ke, s dru ge
stra ne. U ra du pod na slo vom Iza zo vi tra-
di ci o nal nih bi o e ti kih prin ci pa u pri me ni
mo der nih stan dar da me di cin skog pra va
ona pra ti te o ri ju i prak su me di cin ske eti-
ke i me di cin skog pra va. Te o rij ski aspekt
uka zu je na me di cin sku eti ku kao na je dan
od iz vo ra me di cin skog pra va. Gde pre sta-
je za kon, po i nje eti ka. Ali, za kon mo e
po mo i ta mo gde eti ka ne mo e.
Sil via Sa lar di u iz la ga nju De ba ta o
pro ble mu kra ja i vo ta u Ita li ji: ne ka od
eti ko-prav nih raz ma tra nja go vo ri la je
o po sto je im ras pra va ma o okon a nju
i vo ta u Ita li ji i o ne kim eti ko-prav nim
te ma ma ve za nim za ovu pro ble ma ti ku.
Jed na od nus po ja va na pret ka u mo der-
nim na u ka ma je ste mo gu nost pro du e-
nja bi o lo kog i vo ta (traj nog ve ge ta tiv nog
sta nja) oso ba sa ozbilj nim ote e nji ma
mo zga. S ob zi rom na to, ka e autor ka,
su o e ni smo s broj nim eti kim pi ta nji-
ma. U slu a je vi ma u ko ji ma oso ba ni je
iz ra zi la svo je sta vo ve o euta na zi ji ili o asi-
sti ra nom sa mo u bi stvu, pri e mu ih ni ne
mo e is ka za ti, ko je su od lu u ju e mo i,
pra va, du no sti dru gih ue sni ka (po ro di-
ce, le ka ra, itd.)? U ne kim prav nim si ste-
mi ma za kon da je ja sne od go vo re na ova
pi ta nja. Ali, po sto je prav ni si ste mi, kao to
je ita li jan ski, u ko ji ma su eti ke ras pra ve
uza vre le, a prav ni in stru men ti sla bi. Nje na
raz ma tra nja usme re na su ka sa gle da va nju
tre nut nog sta nja stva ri, ana li zom na sta ju-
ih tren do va i pro ble ma u Ita li ji. U stu di ji
se uzi ma ju u ob zir i bi o e ti ke de ba te u Ita-
li ji, kao i ita li jan ska le gi sla ti va o ovoj te mi,
uklju u ju i i sko ra nje pre su de ita li jan-
skih su do va u slu a je vi ma Elu a ne En gla ro
i Pjer or a Vel bi ja.
Dar ko Pol ek, sa ode lje nja za fi lo zo fi ju
Uni ver zi te ta u Za gre bu, go vo rio je o te mi
Re flek tiv ni ekvi li bri jum i bi o e ti ki prin-
ci pa li zam: Bi o e ti ka kao pra vi me di jum
iz me u me di ci ne i za ko na. Na kon ski ci-
ra nja prin ci pi ja li zma (Be om-il dres) i
re flek tiv nog ekvi li bri ju ma u me di cin skoj
eti ci, Pol ek za stu pa te zu da se prin ci pi je-
li zam mo e su prot sta vi ti svim ar gu men-
ti ma ko je po sta vlja ju ka zu i sti i za stup ni ci
te o ri je mo ral ne ne pri stra sno sti. Ne ko li ko
ver zi ja de kla ra ci je iz Hel sin ki ja mo e se
uze ti kao pri mer ka ko re flek tiv ni ekvi li-
bri jum funk ci o ni e u prak si. Pol ek do la zi
do va ni jeg za klju ka: mi tre ba da ko ri sti-
mo prin ci pi je li zam u bi o e ti ci kao osnov
za po sre do va nje iz me u le ka ra i advo ka ta
(me di ci ne i pra va kao di sci pli na).
Ako uzme mo u ob zir in ter di sci pli na-
ran pri stup bi o e ti kim pro ble mi ma, ja sno
274
de fi ni sa ne pod te me, raz gra ni e ne u osam
pa ne la, i ue e ne kih od naj zna aj ni jih
te o re ti a ra da na nji ce, mo e se re i da se
zna aj kon fe ren ci je No ve per spek ti ve u bi o-
e ti ci ne ogle da is klju i vo u uka zi va nju na
no ve prav ce raz ma tra nja ove te me u na oj
sre di ni, ve da ona pred sta vlja iz u ze tan
do ga aj i u okvi ru ras pra va o ak tu el noj
bi o e ti koj pro ble ma ti ci uop te.
Ivan ur lan
TRE]I PROGRAM
BROJ 151152, LETOJESEN 2011
Uredni{tvo ~asopisa
dr Petar Bojani}, mr Ivan Milenkovi}, dr Slobodan Samardì},
dr Karel Turza
Glavni i odgovorni urednik: Predrag [ar~evi}
Redakcija: Jovan Despotovi}, Vladimir Jovanovi}, Sanja Kunjadi},
Svetlana Matovi}, Tanja Mijovi, Ivan Milenkovi}, Ivana Neimarevi},
Olivera Nu{i}, Ksenija Stevanovi}, \ura Vojnovi
Operativni urednik: Du{an ]asi}
Spiker: Marica Mil~anovi} Jovanovi}
Sekretarijat: Ksenija Vu~i}evi}, Ivana Petra{, Ljiljana Ceki}
Lektura i korektura: Milka Cani}, Radmila Gligi, Sonja Milovanovi,
Tatjana Milosavljevi
Likovno re{enje: Bole Miloradovi}
Izdava~: RDU Radio-televizija Srbije
Adresa redakcije: Tre}i program Radio Beograda, 11000 Beograd,
Hilandarska 2. Telefoni: 32 44 322, 32 47 157, 32 24 623,
faks: 32 42 648, centrala Radio Beograda 324 88 88, lokali: 265, 165,
109, 334, 156, 263
e mail: radiobg3@rts.rs
web site: http://www.rts.rs; http://www.radiobeograd.rs
@iro ra~un: 170-0000301031626-65, RDU Radio-televizija Srbije,
Beograd, Takovska 10 (za ~asopis Tre}i program)
[tampa: Birograf, Zemun
[tampanje zavr{eno decembra 2012. godine
Uputstvo autorima i prevodiocima
Nakon stavljanja ~asopisa Tre}i program na listu nau~nih ~asopisa u oblasti
dru{tvenih nauka i svrstavanja u kategoriju M51, molimo autore i prevodioce da
se prilikom pripreme teksta pridràvaju slede}ih uputstava:
Nau~ne ~lanke doma}ih autora potrebno je pre slanja redakciji opremiti
apstraktom na srpskom jeziku (do 900 slovnih mesta), klju~nim re~ima (ne vi{e
od 5) i rezimeom na engleskom ili nekom drugom svetskom jeziku (do 2200 slov-
nih mesta). Prevode nau~nih ~lanaka iz inostrane periodike tako|e je potrebno
slati opremljene apstraktom i klju~nim re~ima, ali bez rezimea, dok }e o opremi
prevoda neobjavljenih nau~nih ~lanaka i poglavlja iz knjiga ili zbornika radova
brinuti redakcija.
Prilikom citiranja, za citate u tekstu koristiti znake navoda, a za citate unutar
citata apostrofe. Citate duè od dva reda treba praznom linijom odvojiti u poseban
blok, bez navodnika.
Prilikom navo|enja literature dosledno koristiti jedan od dva predloèna
sistema:
1. Navo|enje literature u fusnotama numerisanim arapskim brojevima.
Bibliografska jedinica za knjige treba da sadrì: ime (ili inicijal imena) i prezime
autora, naslov (obeleìti italikom), naziv izdava~a, mesto izdanja, godinu i broj
stranice/a (bez skra}enice str.). Na primer: Marc Aug, Non-Places: Introduc-
tion to an Anthropology of Supermodernity (Cultural Studies), Verso, Paris, 1995,
2324.
Tekst/poglavlje u zborniku radova treba da sadrì: ime (ili inicijal imena) i
prezime autora, naslov, ime urednika, naslov (obeleìti italikom), naziv izdava~a,
mesto izdanja, godinu i broj stranice/a. Na primer: Russell Hardin, Public Choice
versus Democracy, u D. Copp, J. Hampton i J. E. Roemer (ur.), The Idea of
Democracy, Cambridge Univesity Press, Cambridge, 1993, 157173.
^lanak u ~asopisu treba da sadrì: ime (ili inicijal imena) i prezime autora,
naslov ~lanka, naziv ~asopisa (obeleìti italikom), godi{te (ako ima) i broj ~asopisa,
mesto izdanja ~asopisa (ukoliko je potrebno), godinu izdanja i broj stranice/a. Na
primer: @. Lakan, Etika psihoanalize, Theoria, 12, 1986, 13. Ili: Gream Garard,
Prosvetiteljstvo i njegovi neprijatelji, Tre}i program, 133134, III, Beograd
2007, 17.
2. U slu~aju navo|enja literature u samom tekstu potrebno je u zagradi
navesti prezime autora, godinu izdanja i broj stranice, na primer: (Lakan 1986:
13). Ukoliko se referi{e na vi{e dela istog autora, godine izdanja treba razdvojiti
zarezima (Lakan 1986: 13, 1992: 55), a ukoliko se na istom mestu poziva na
vi{e autora razdvajanje vr{iti ta~kom i zarezom (Lakan 1986: 13; Hardin 1993).
Ako je ime autora ve} pomenuto u re~enici, navodi se samo godina i broj stranice
(1986: 13).
U ovoj vrsti navo|enja bibliografske jedinica u spisku literature treba pisati
na slede}i na~in:
Knjiga: prezime i ime (ili inicijal imena) autora, godinu izdanja, naslov (u
italiku), mesto izdanja i naziv izdava~a. Na primer: Aug, Marc. 1995. Non-
Places: Introduction to an Anthropology of Supermodernity (Cultural Studies).
Paris:Verso.
Tekst/poglavlje u zborniku radova: prezime i ime (ili inicijal imena) autora,
godinu izdanja, naslov, teksta, ime urednika zbornika, naslov zbornika (u italiku),
mesto izdanja, naziv izdava~a i broj stranica. Na primer: Hardin, Russell. 1993.
Public Choice versus Democracy. U: D. Copp, J. Hampton i J. E. Roemer (ur.),
The Idea of Democracy. Cambridge: Cambridge Univesity Press, 157173.
^lanak u ~asopisu: prezime i ime (ili inicijal imena) autora, godinu izdanja,
naslov, naziv ~asopisa (u italiku), godi{te (ako ima) i broj ~asopisa, mesto izdanja
(ako je potrebno), broj stranica. Na primer: Lakan, @. 1986. Etika psihoanalize.
Theoria, 12: 325. Ili: Garard, Gream. 2007. Prosvetiteljstvo i njegovi neprija-
telji. Tre}i program, 133134 (III): 928.
Spisak literature treba sastaviti po abecednom redu uzimaju}i u obzir prvo
slovo prezimena autora.
CIP Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
08
TRE]I PROGRAM / glavni i odgovorni urednik Predrag [ar~evi}.
God. 1. br. 1 (juli 1969) . Beograd : Radio-televizija Srbije, 1969
(Zemun : Birograf). 24 cm
Tromese~no
ISSN 05647010 = Tre}i program Radio Beograd
COBISS.SRID 3311106
tre}i
program
RADIO BEOGRAD
III/ IV 2011.
tre}i
program
BROJ 151152 LETOJESEN 2011.
ISSN 05647010
t
r
e
}
i

p
r
o
g
r
a
m
2011.
III/IV

Broj151-152 Dikens

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Broj151-152 Dikens

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

tre}i

You might also like