ВУК СТЕФ.

КАРАЏИЋ
ОСОБИТЕ ПЈЕСМЕ И
ПОСКОЧИЦЕ
(према: Српске
народне пјесме из
необјављених рукописа
Вука Стеф. Караџића,
књига пета Особите
пјесме и поскочице,
САНУ, Београд, 1974)

1. ДЈЕВОЈЦИ
Ој дјевојко, зелена јабуко,
Умријећу, не попе се на те!
2. ОПЕТ ДЈЕВОЈЦИ
Ој дјевојко, врућа варенико,
Умријећу, не удроби у те!
3. ЈУНАКУ
О јуначе, мој дебели ладе,
Умријећу, не лего пола те!
4. МОМАК И ДЈЕВОЈКА
"О дјевојко, висока планино,
Ја умријех, не успех се на те!"
"Вај, јуначе, орахови ладе,
И ја умрих, не легох пода те!"
"Ој девојко, л'јепа ли си струка,
Да ти није под косулом мука?
Зови мене, твога вјерног друга,
Да ћерамо у дубрави вука!"
5. ДОБРОЧИНСТВО
Да ј' у мене ста је у дјевојке,
Ја би сваком добро учинио,
Понајвише стару и нејаку.
6. ЗА ГОДИНУ
Ој девојко, душо моја,
Ја те вежем за подину,
Ја те јебем за годину!

7. ДИКО, НЕГО
,Дико, него, ја би с тобом лег'о!" -"Срце, него, ниси лепо лег'о,
Устан' горе да наместим боље!"
8. НАЈБОЉЕ МЈЕСТО ЗА СЕЛО
Ајде село ла селимо!
Гди ћемо га населити?
Међ' обрве девојачке.
Ту не може село бити:
Нема шуме, нема воде,
Нема земље за орање!
Ајде село да селимо!
Гди ћемо га населитн?
Мецу дојке девојачке.
Ту не може село бити:
Нема шуме, нема воде,
Нема земље за орање!
Ајде село да селимо!
Гди ћемо га населити?
Међу ноге девојачке,
Та ту може село бити:
Има шуме, има воде,
Има земље за орање!
9. МУШКЕ ГАЋЕ
Дјевојка је мушке гаће прала,
Мирисала ђе су муда стала,
Над њима се сита исплакала.
То зачуле у село дјевојке,

Свака хита, те за гаће пита,
Свака граби да приђе мирише,
Грабећи се гаће разнијеше,
Пољубише, у њедра ставише,
10. СЕКА
Сека мете улицу,
Натрћила гузицу,
Види јој се пика,
То је њојзи дика.
11. ТРИ ДЈЕВОЈКЕ
С оне стране Мораве
Три девојке бораве,
Једна другу пита:
"Сврби ли те пица?" -"Нит' ме сврби ни боли,
Вец' с' ужегла, па гори!"
12. ИВАН И ПЛАНИНКА
Иван иде из Рима
С дугим курцем те клима.
Угледа га планинка,
Пак бјежећи завика:
"Бјеж'те, секе, у Вараждин -Појеба нас Иван с њим!"
13. РЕСЕТА
С ону страну Мораве
Нешто мало пољане,
На њој сједи Ремета
И пробија решета.

Дјевојке му говоре:
"Вај, Ремета, Ремета,
Пробиј нама решета!"
14. ДА ЈЕ СРЕЋА
Да је срећа и од Бога даћа,
Не би жене ни носиле гаћа,
Већ кошиљу докле гаће вежу.
15. ДЈЕВОЈЦИ
Ој девојко, срце моје,
Кад ти вилим сисе своје,
Дреше ми се гаће моје.
16.РЕКЛА МАЈКА
Дај, девојко, рекла ти је мајка! -Кад је рекла, што ти није дала!
17. ЗА ОЧИНУ ДУШУ
Дај, девојко, за очину душу,
Да превучем преко пичке руку!
Не дам, богме, ни за материну:
Кад превучеш, хоћеш да затучеш!
18.СЕКЕ
Све су секе јебане,
И ова је до мене;
Само ова није
Што се на ме смије!
19.СВАКА МЛАДА
Трада да да, рада да

Свака млада радо да;
Сув унутар, мокар ван,
Видна ноћца као дан!
20. МАЛА ДЈЕВОЈКА
"О девојко мала,
Би ли мене дала?" -"О ђетићу мали,
Ја бих тебе дала,
Али ми је мала;
Но причекај до љета,
Докле будем повећа,
Докле пичка опретља,
Докле курац одебља!"
21. ШТА МУ БИ
Што 'но мени синоћ би,
Ја изјеба ноћас три
Дођи, не могу...
22. НИЈЕ ТРАВА
Девојчица љубичицу брала,
убола је у пичицу трава
Није трава, већ курчева глава!
23. ДА ЈЕ СОКО, САМ БИ ДОЛЕТИО
Дјевојка се у косула гизда,
Види јој се кроз косулу пизда;
За њом младо момче пристајаше,
Очим' гледи, често уздисаше,
Како којом ниже завиркује,
Од јада се често опљуцкује,

Сузе рони, а дјевојку моли:
"Дај, дјевојко, соколу да лови!"
А дјевојка хитра,и паметна:
"Ој, делијо, жив те Бог убио,
Да си соко, сам би долетио!"
24. ИНАТ
Девојка се другарици клела:
"Жив ми братац, удати се нећу;
Ако л' како силом натераше,
Жив ми братац, венчати се нећу;
Ако л' како силом натераше,
Жив ми братац, лећи сњиме нећу;
Ако л' како силом, натераше,
Жив ми братац, метати му не дам;
Ако л' како силом натераше,
Жив ми братац, вадити му не дам!"
25. САВЈЕТ ЋЕРКИ
"Јебач, мајко, кућу поткопава
На зло мјесто, више моје главе:
Хоћу ли му отворити врата?" -"Немој, ћерце,отворити врата:
Јеси луда, спрцаће ти муда!"
26. ЈЕРЕМИЈИ
Ој ти брате Јеремија,
курац ти је џелебџија!
27. КО ЈЕ ЗА КОЛО
Игра коло у Прогари
Ђесто, ђесто;

У том колу дилбер Јана,
Подвикује касто, касто:
"У кога је дуг, дебео,
Хајде у коло;
А у ког је танак, кратак,
Прди около!"
28. СЕКИЦА И БРАЦА
"Ој секице, дајдер мало пице!"
"Не дам, брацо, дебеле си ките!"
"Дај ми, рано, рендисаћу мало!'
"Ој секице, дајдер мало пице!"
"Не дам, брацо, дугачка си курца"
"Дај ми, рано, одрезаћу парче!"
"Не реж' курца, не видио сунца
Та не квари пици залогаја!"
29. ДЈЕВОЈЧИЦИ
"Девојчице, да'дер мало пичке!"
"Недам пичке, голема си курца!"
"Да'дер пичке, одрезаћу курца!"
"Не реж' курца, не видио сунца,
Ти не квари пици залогаја!'
"Девојчице, да'дер мало коже,
Мало коже што на курац може,
Да направим курцу кабаницу
И капицу курцу на главицу!"
30. КРАТАК ГУЊАЦ
Игра коло девојака,
Међ' њи нико од момака,

Него чобан сд оваца,
Кратка гуњца, дуга курца,
Више на њем' обојака,
Но у колу дјевојака.
Књегиња је говорила:
"Друге моје, другарице,
Моје сукње одерите,
Пак му гуњац наставите,
Само у курац не дирајте!'
31. МЛАД ДЕЛИЈА
Игра коло насред села,
У колу је млад делија
Дуга гуњца до појаса,
Кратка курца до кољенца.
Кад то вид'ли луди наши,
Вијећали, свијећали,
Међу собом говорили:
"На гуњац му наставите,
Од курца му сасјеците!'
Кад то чуле жене наше,
Људима су говариле:
"Од гуњца му одрежите,
У курац му не дирајте,
Са главом се не играјте!'
32. СТОЈКО
Насред села коло игра;
И у колу Стојко игра,
На Стојку је кратак гуњац
Кратак зубац, дуги курац
Селани га оптужише,

Судији га предадоше;
"Ил' нам Стојка протерајте,
Ил' му курац пократите,
Ил' му гуњац наставите!
Ал' сељанке' све скочише:
У себе се не уздајте,
Стојку курац не дирајте,
Него скуте покварите,
Стојку туљац наставите!"
33. ДЕЛИЈА БЕЗ ГАЋА
Кур-делија у коло играше,
А на њему гаће не бијаше.
Гледале га из кола дјевојке,
Једна вели: "Да му гаће дамо,
Да м' онаки курац не гледамо!"
Друга вели: "Ај'те да мјеримо
Је л' његово све што му видимо!'
Трећа вели: "Блажена му мајка,
Која му је он'ликога дала,
Међ' девојке у коло послала!"
34. КАКО ЉУБИ РАНКО
Мајка ћерку због Ранка карала,
Ћерка мајци тијо беседила:
"Да знаш, мајко, како љуби Ранко,
И ти би му сваку ноћцу дала
Кесом звецка, на колена клецка,
Уст’ма љуби, а заврће с муди,
Оће курцем да истави врата!

35. НАСРЕД ПОЉА
Ише, ише, биће кише!
Киша паде, сека даде,
Насред пола ђе је воља.
36. ЈУНАЧКА ДОЛАМА
Ој девој, ко Ојдана,
Не мећи се ногама
Није јорган поњава,
Већ јуначка долама!
37. НЕЋЕ ДА ЈЕ ЧУВАЈУ
Имам оца, име му је Јаца,
Па ме чува, чували му дусу!
Што ме чува? - Да не будем курва;
Бићу курва, макар да ме чува!
И синоћ сам на дивану била,
На дивану ципеле добила.
38 ДЈЕВОЈКА ЈЕКАЧА
Стоји јека од истока
Нит' је вода ни војвода,
Но девојка Јекача,
Зор бијесна букача:
Редом момке мамила,
Трком на њи скакала;
Како кога доскочи
Ногама га окрочи,
С њиме пане на трави,
Оће да јој заглави.

39. ДЈЕЦА И МАТОРИ
Појеб'ла се деца код телаца,
А матори луди код говеда;
Боље јебу деца код телаца,
Нег' матори људи код говеда.
40. МАРА И ПЕРА
Чувала Мара јагљапице,
Чувао Пера јаловице;
Легла Мара да поспава,
Скочи Пера те сатера.
Кад се Мара пробудила,
Али пика омокрена:
"Ао, Перо, пасја веро,
"Што је пика омокрена?"
"Младо јаре облизало,
Облизало, омокрило!"
"Што су длаке сатеране?"
"Младо јаре ногом стало,
Ногом стало, сатерало!"
41. МАРА И ГОВЕДАРИ
Јеб'ла Мара девет говедара,
А сад Мару јеб'ли говедари,
Иште Мара иглу и конаца
Да сасије пичку од кураца.
42. ОПЕТ МАРА И ГОВЕДАРИ'
Јеб'ла Мара девет говедара,
А кад сташе Мару говедари,
Исте Мара иглу и конаца
Да зашије пичку од кураца.

43. МОМА И МОМЧЕ
Млада мома плаву краву музе,
Младо момче курцем теле љока.
Млада мома момку пожурила:
"Море, момче, не сломи љокаца,
Не дамо ти огрепсти бакрача,
Нит' ћемо укуват' колача!"
44. НИ РАЈА НИ КРАЈА
Девојка се уз курац пењала
Не би ли се раја нагледала,
Или раја или курцу краја,
Десна јој се нога омакнула.
Девојка је десну ногу клела:
"Десна ноно, јебено ти дебло
Буд с' омаче, јер не натаче!"
45. ОПЕТ НИ РАЈА НИ КРАЈА
Девојка се уз курац пузала
Да би ли се раја дочепала
Нит' ту раја, нит' од курца краја!
46. МАТЕРИН САВЈЕТ
Чобаница пасла овце,
Изгубила једно звонце.
Пребирала травицу,
Насла курца главицу,
Носила је матери:
"Мајко моја, што је ово?"
"Ћерце моја, Милена,
То је пичка, затука

Поноси га Јелачи
Нек' т' научи јебачи!'
47. ЦЕЛЕБИЈА ЈАНКО
Дјевојка се матери жалила:
"Не могу ти више живјет', мајко,
Од курвица ћелебије Јанка!
Ја на воду, а Јанко за ногу;
Ја се брани, он се грђе мами;
Од њег' бјежи, а он виче: ,Лези!'
Кад ја с' воде, а Јанко забоде!'
48. МАЈКА И КЋИ
"Моја мајко, јебе мене Рајко!
Ја на воду, а Рајко за ногу;
Ја за тикву, а Рајко за пичку;
Ја са воде, а Рајко забоде!"
"Кучко, кћери, а што си му дала?"
"Мила мајко, и ти би му дала
Како Рајко жалостиво проси
Свеђер курац у рукама носи,
Како јечи, на кољена клечи!"
49.ПРИСПЈЕЛА ЗА УДАЈУ
Приспјела сам за удају
Нек' то знаде свак:
Звиждаљ ми је узорио,
Могу цурит' чак!
Ко је момак за женидбу,
Само да је јак,
Ширни плећи, обла врата,
То је зору знак

Нек' ливаду моју коси,
На њој лежећ' лак,
А бунару извор тражи
Док изнађе траг!
50. ДЈЕВОЈКА МОЛИ РИБИЦУ
Дјевојка воду газила,
Високо скуте подигла,
У воду виђе рибицу,
Испод рибице пичкицу.
Стаде је плачућ' молити:
"Рибице, Богом сестрице,
Не тичи моје пичице
Моја је само што носим,
А сва је оног ко проси
51. ДЈЕВОЈКА ЈЕ ЛУДОВАЛА
Дјевојка је лудовала,
Пички пуца куповала.
А мајка је сјетовала:
"Немој, ћерце, лудовати,
Јер кад дође, курцу сила,
Попуцаће пички пуца!".
52. МАЈКА МАРУ НА ПУТ СПРАВЉА
Мајка Мару на пут слравла,
На пичку јој пуца ставла;
Мара мајци говораше:
"Не мећи ми, мајко, пуца
Када дође форца курца,
Попуцаће пизди пуца!"

53. УЗАЛУДНО ЗАКЛИЊАЊЕ
Пице су се све заклеле
Да не даду курца на се:
"Длаке моје, бодите га,
Ти, звиждаљу, не дај на се,
А ти, гузо, измичи се!"
А кад дође курац сила,
Баци звиждак преко себе,
А длачице око себе
С кесом тиште груди рупу,
Те дјевојци зада муку
54. КАД СВЕДУ
А шта раде кад сведу
Дигну ноге, па јебу,
55. НЕВЈЕСТИ МАРИ
Пр'ни, Маро, ето ти сватова!
Пр'ни боље, ето ји уз поље;
Пр'ни лакше, ето ји одја'ше!
56. НЕНИН САВЈЕТ
Ој', што ћу ти, нено, кад сватови дођу?
Окрен' пицу курцу, а гузицу сунцу!
61. СА СВЕКРОМ ПРЕКО ГОРЕ
Весело ти с свекром гору пређох:
Трипут јебе док под гору сведе,
А четвртом кад у двор уведе!
62. НЕЈАКИ РАНКО
Синоћ мајка оженила Ранка,

Љуто куне удата девојка:
"Тешко свакој бедној оној мајци
Која даје јаку за нејака
Зора бела, а ја јоште цела!
Из'о говно ко те оженио!
Дижи ноге, отпале ти руке,
Вране ти се на курац осрале!"
63. ВОЈНО
Саба зора бела,
А девојка цела.
А где јој је војно
Изео јој говно!
64. НЕЈАКЕ РУКЕ
Дуге ноћи, ниодаку помоћи,
Тешке ноге, а нејаке руке!
65. КУКАВИЦА
Ситна риба плицавица,
Мален курац кукавица!
66. ТЕШКА ШТЕТА
Тешке штете што је швалер дете:
Нит' се сигра нит' уме да љуби,
Већ све брља па кошуљу прља,
Па се ваља па кошуљу каља!
Какво ми је од дике сиграње:
Преметање то му је сиграње!
Ја се могу преметати сама,
Или сама ил' с другарицама!

67. ОПЕТ ТЕШКА ШТЕТА
Тешке штете што је дика дете
Нит' се сигра, нит' уме да љуби,
Тек се ваља, пак ми сукњу каља,
сукња бела од четвр' карнера;
Мислила сам мараму извести
Како љуби, неће је понети!
68. ЧУДНА ШТЕТА
Чудне штете што је швалер дете,
Па се игра, а не зна да љуби
Све се трља па кошуљу прља,
Све се ваља и скуте ми каља!
69. НЕ МОЖЕ ПРЕСТИ
Протужила скоро доведена.
Да не може прести нејебена
Ја је јеб'те, ја водите мајци,
Нек' је јебу материни знанци!
70. ТЕШКО СВАКОМ С НЕПРИЛИКОМ
Тешко вуку не ијући меса,
А јунаку не пијући вина,
Наер-капи на ћелавој глави,
А скрлету на обешењаку,
Просјеници у ватри љесковој,
А дјевојци на руци немилој,
Удовици самој спавајући,
А момчету на њу гледајући,
А пуници у зетовој храни!
Кратке главње гатани угарци,
Честа дјеца готове сироте!

Ситна риба бљузгавица,
Мали курац кукавица!
Гу-гу и куку,
Бићеш с пуром на бруку!
71. ПОСЛИЈЕ УДАЈЕ
Док сам била девојчица мала,
Нисам знала ни пишати сама;
Фала Богу, кад сам се удала,
Дигнем ногу, сама вода цури!
72. ОПЕТ ПОСЛИЈЕ УДАЈЕ
Кад сам била дјевојчица мала,
Н'јесам могла ли цурити сама;
Хвала Богу, кад сам се удала,
Дигнем ногу, точи вода сама!
73. ЧУДНО ЧУДО
Не чудим се чудну чуду
Како курац дјецу гради,
Нит' се чудим удолици
Како очима момка мами,
Већ се чудим чудну чуду
Ђено пизда воду држи
И без кључа и обруча!
74. ЧУЂЕЊЕ
Ја се чудим и каменим
Како пичка воду држи:
Стрму грло окренуто,
Нигде чепа ни обруча!

75. ОПЕТ ЧУЂЕЊЕ
Ја се чудим, ја се крстим
Камо пица воду држи;
Ни обруча, ни данцета
Ни честита запушача;
Ја би тамо пинтер био
Па би рупу запушио.
75. ОПЕТ ЧУЂЕЊЕ
Ја се чудим, ја се дивим
Како пица воду држи:
Нити дана нит' обруча,
Нит' честита запушача...
77. НАША СНАША
Наша снаша не зна оченаша,
И што знаде, и то не ваљаде;
Покрила се сашом по вагасу,
Да јој вагас муве не запљују;
Окренула дупе Варадину,
Црну пицу белом Сегедину.
78. ЈЕВТИНА
Чикина, долина,
Сад је пица јефтина!
79. БАБИНО РУНО
Дрка, дрка, куро,
На бабино руно
Помоз' баби чешљати,
Даће бака јебати!

80. СТАРАЦ И МЛАДИЋ
Све дјевојке говоре
Да стар јебат' не море,
И од оно сто јебе
Није фајде ниједне;
А кад младић притресне,
Сва јој пица нагрезне.
81. ОПЕТ СТАРАЦ И МЛАДИЋ
Све девојке говоре:
"Старац јебат' не море,
А кад јебе и једном,
Није фајде наиједном;
А кад младић прискочи,
Пуну пичку наточи!'
82. СТАР ДЕЛИЈА
Жуте жабе платно снују
О клубарку дреновоме;
Отуд дође стар делија
На коњићу престароме:
"Богу вама, жуте жабе,
Јесте ли ми присновале?"
А оне му говораху:
"Од' отале, стар делија
Клувка су ти мјеховита,
Вретено ти стрмо гледа!"
8З. ДЈЕД СЕ ХВАЛИ БАБИ
Баба дједа у прољеће звала,
Жуковим се цвећем окитила,
Поскакује, на зло дједа мами,

Опрегљаћу баца му на глави,
А дјед јој се у јесен одзива,
Браду брије, а мастику пије:
"Ко ме зове? Сад ево ме жива,
У јазу се прикупило пива!"
84. БАБА СЕ ХВАЛИ ЂЕДУ
Кулин баба вари,
На зло дједа мами,
Спрам ње дјед се грохоће,
Јад га наш'о што оће!
Баба дједу говори:
"Ако сам и бака,
Јошт сам за те јака,
А ако сам сирота,
Пичка ми је широка
Упала би гуска,
И три коња турака,
И Алија, и балија
И сва турска Арбанија!'
85. СТАРАЦ И БАБА
Седи старац на стази,
На њег' баба нагази;
Премећала траву,
Насла курцу главу.
86. ОПЕТ СТАРАЦ И БАБА
Опса, Ревка,
Старац бабу јепка!

87. ОПЕТ СТАРАЦ И БАБА
Старац баби забоде
За четири јагоде.
Кад се баби стужи,
Сама ноге пружи:
"Немој, старче, за Бога,
Пизда је уска,
Упала би гуска
И навиљак сијена,
Нека пичка зијева!"
88. БАБА И СТАРАЧАЦ
Баба чисти улицу,
Накренула гузицу;
Отуд иде старачац,
Зазвалио курачац -Пукну курцу узица
Плану баби гузица.
89. БАБА И СТАРАЦ
Баба рече, старац меће -Суво меће, мокро вади.
90. БАБИНА НЕВОЉА
Жњела баба дугу њиву,
Залеће се зестак ос
У жвиздало пизди нос.
Посла баба за Барана.
Делен Баран дотече,
Баби пизда отече;
Баран вјешто баје,
Баби пизда лаје.

91. ЧУДАН ПОКРИВАЧ
Стара баба покрај пута спала,
Паприла се по гузици курцем.
Овуд иде лијепа дјевојка,
Пак уздише, а баби говори:
"Ала, бако, чудна покривача -И ја бих се с њиме покривала!"
92. ТУРЧИН И БАБА
Турчин бабу ваља
За четири јаја;
Доваља је до плота,
Па јој каза кокота.
93. БОДУЛИЦА И ВЛАХ
Бодулица влаха преварила,
На врат му је ноге товарила
И овако њему бесједила:
"Стани, влаше, овако се јаше!"
94. ШОКИЦА
Сокица је влаха проварила,
На раме му ноге товарила:
"Ала, влаше, овако се јаше!'
95. ШОКЦИ И ШОКИЦЕ
Ој ви Шокци, млади момци!
А Шокице јаловице,
црне пице до гузице!
96. ШОКЧЕ И ШОКИЧИЦА
Младо Шокче Шокичицу пољуби,

Грли, љуби, грли, љуби,
Уједа је зуби.
Шокичица, јоште млада,
Отима се, вришти,
Јер јој Чокче јако тира
Па јој пичић тишти.
"Ој ти Шокче, младо момче,
Немој јако тират',
Распашће се тило моје
Како јако тираш!"
97. МЛАДИ ШОКАЦ И ШОКИЧИЦА
Шокац млади Шокицу притиск'о, пак љуби,
курац меће у јамицу, поскрипује зуби;
Шокичица, јос млађахна, отима се, вришти,
Будућ нигдар нејебена, зло је курац тишти,
Вришти, плаче, моли момче мало да почека,
Али момче љуто тера бас докле је мора,
Баш до муда, то је мера, нек' зна за човека!
98. ПОСЛА ЗА ЦИНЦАРА
А што си се намицкала
Кад си пошла за Цинцара?
У Цинцара седа брада,
Ти си, ћерко, врло млада!
У Цинцара бела кика,
А у тебе тесна пика!
99. ШВАБА
Јебао Шваба
Швабицу
За купусну

Главицу,
Ал' и Шваба Швабу
За келерабу!
100. СЛОВАК И МАЏАР
Јебао Словак
Маџарицу
За плетену
Котарицу,
Ал' и Маџар
Тотицу
За бео лук
И ротквицу.
101. ЦИГАНИНУ
Циганине,
Миганине,
Мигај дупе
На калупе!
102. ОПЕТ ЦИГАНИНУ
Циганине, миганине,
Мигај дупе на калупе,
А цријево на лијево,
Да ти боље забијемо!
103. УДОВИЦИ
Удовице, у али поднице,
Умријећу, не посра се на те!
104. УДОВИЦА
Удовица мушке гаће прала,

Гаће прала, гацам' говорила:
"Камо, гаће, што ј' у вама било?'
105.СТРИНИ
Добро јутро, у градини стрина!
Или сереш или зеље береш?
106. ПОД ГЛОГОМ
Посла мене моја мати
У лугове шуму брати.
Лугови се обрадили
Глогињами, зрнињами,
А ја јадна, врло гладна,
Ја се попех да уберем.
Омаче се нога с глога,
Са врх глога те под глогом,
А под глогом младо момче.
Тек ја над њим, он ми рече:
"Ко то на ме јако клече?'
У стид рекох, под њим легох;
"Јаках тебе, сад ти мене!'
107.
ЗА ГАЈЕМ
Посла мене мати
За гај дрва брати;
Ал' ето ти, мати,
Момче незењено,
Стаде мене, мати,
По трбуху клати,
Ја млидија, мати,
Учкур ће ми дати;

Кад ме сједе, мати,
По пупчићу клати,
Ја млидија, мати,
Појас ће ми дати;
Кад ми сједе, мати,
Ноге подизати,
Ја млидија, мати,
Местве ће ми дати;
А кад стаде, мати,
У пицу тискати,
Ја млидија, мати,
Оћу умријети;
А кад сједе, мати,
Бисер просипати,
Ја млидија, мати,
Да ћу полетјети!
108. КАЛУЂЕР
Посла мене моја мати
С калуђером дрва брати;
Не шће кале дрва брати,
Него стаде враговати:
Једном руком курац вади,
Другом руком пичку глади!
109. КАЛУЂЕР И МАРА
Калзуђере кола прави
У поточини,
Њем' долази лепа Мара
У покровчини:
"Научи ме, калуђере,
Кола правити!"

"Од' овамо, лепа Маро,
Да те научим:
Дигни, Маро, једну ногу,
Ето два кола;
Дигни, Маро, другу ногу,
Ето четири;
Да ударим срчаницу -Кола готова!"
110. МАЈКА И КЋИ
"Јаој, мајко, калуђер ме буди,
Он ме буди, међу очи љуби!
Оћу ли га пољубити, мајко?"
"Љуби, кћери, не била проклета!
Док је мајка твога доба била,
До зоре је девет намирила
И десетог родитеља твога,
И откала трополу пољану!"
111. ОПЕТ МАЈКА И КЋИ
Та ено га, нено, гди дрма на врати,
Издрмао пола кључанице,
Зубма шкрипи, курцем врата креће
Оћу ли му отворити врата?"
"Отвор', отвор', ћерко, проклета не била
Док је мајка твога доба била,
До зоре је девет намирила
И откала трополу поњаву!"
112. НЕВОЉА
Калуђери траву косе међу горама,
Девојке им воду носе међу ногама:

"Ајте, очи, фришке воде из ладовине!"
Један преби себи курац по половине,
Па га носи на коваче да га покује
Ковач куца, а он вуча, нуто невоље!
Носише га на златаре да га позлате
Златар злати, куро плати, нуто невоље!
Носиш га на бајаће да га обају
Баба баје, курац лаје, нуто невоље!
Носише га на шлосере да га окује
Шлосер кује, а он бљује, нуто новоље!
113. КАЛУЂЕР И ДЈЕВОЈКЕ
Калуђер се грохоће,
Јад г' убио, што хоће?
Бевојке га драже
Да им курац каже.
114. НЕ ПОМАЖЕ НИ КОВАЧ НИ ЗЛАТАР
Дјевојке су ускакале
Преко долине,
Курцу главу уломиле
До половине.
По злу пође пица наша!"
Носиле га на ковача
Да га накује
Ковач куца, курац пуца,
Ето невоље!
Носиле га на златара
Да га позлати
Златар злати, курац плати,
Ето невоље!

115. ФРАТАР
Фратар паде са међе,
Сломи курац што јебе.
Скупише се све жене
И девојке вјереник:
"Јао, фратре, дико наша,
По злу поче пизда наша!"
116. ОПЕТ ФРАТАР
Фратар паде сврх меде
Сломи курац чим јебр
Скупише се све жене
И дјевојке њерене:
"Куку фратре, дико наша,
Фратар плачућ' говори:
"Не бојте се, душице,
Док су курцу кесице!'
Жене му га свезаше,
А дјевојке обвише.
117. НЕ ДА ЦУРА НИ ГЛЕДАТИ
У момчића црњен курац,
А у цуре руда пизда,
Иште момче појебатии,
Не да цура ни гледати,
Нег' оставља младо момче
Да почади, да побахти,
Кано Грци у полици,
Којино су добри ловци.
118. ПОП И ДЈЕВОЈКА
Поп девојку узео за руку,

Одвео је под супу на клупу,
Набио јај целепус на главу,
Па јој онда тијо беседио:
"Ја ћу тебе за смизлу повући,
Мој ће курац сам у тебе ући!"
119. ПОПУ
Попјевај, попе, дјетету
јеби му тету и маму,
Ето ти пјесма ђетету!
120. ЧУДАН ДУХОВНИК
Моја мајко, чудна дуовника
Поваљује па исповиједа,
Ноге диже, за гриове пита!
121. ПОП И ПОПАДИЈА
Попадија попа била,
На чудо га нагонила.
"Удри, попе, пасји скоте!"
Попо јој се смјерно моли:
"Проћи ми се, попадија,
Сјутра ми је летурђија!
Причекај ме сјутра вече
Бит' ће смака да претече!"
122. ОБЈЕД
Млади попе лаз сијече
Међу горама,
А жена му објед носи
Међу ногама:
У гузицу просеницу,

А у пичку млађеницу;
Из гузице прифукује,
А из пичке приоркује
Хај, биљер, слатко ли је!
123 ОПЕТ ОБЈЕД
Младо момче лаз сијече
Међу горама,
Њему жена објед носи
Међу ногама:
У гузицу просјеницу
Да пожвакује,
А у гузи млађеницу
Да присркује;
Сусрети је, млади Н. Н.,
Нека ти је част!
124. ПОПОВА ЋЕРЦА
У попове черце
Црне м' очи кажу
Жива м', џаном, била,
Погледај ме с њима!
У попове ћерце
Б'ј еле м' зубе кажу
Жива м', џаном, била,
Угризни ме с њима!
У попове ћерце
Гојне м' руке кажу
Жива м', џаном, била,
Загрли ме с њима!

У попозве ћерце
Витке м' ноге кажу
Жива м', џаном, била,
Окрочи ме с њима!
125. ВИШЕ ГА НИЈЕ ВОЉА
У дјевојке црне очи,
А у мене не;
Много сам их целивао,
Већ ме воља не.
У дјевојке б'јело лице,
А у мене не;
Много сам га обљубио,
Већ ме воља не.
У дјевојке б'јело грло,
А у мене не;
Много сам та миловао,
Већ ме воља не.
У девојке б'јеле дојке,
А у мене не;
Мало сам их угризао,
Већ ме воља не.
У дјевојке б'јели пупак,
А у мене не;
Много свм га потрљао,
Већ ме воља не.

У девојке б'јеле ноге,
А у мене не;
Много сам их надизао,
Већ ме воља не.
У девојке црна пичка,
А у мене не;
Много сам је набадао,
Већ ме воља не.
126. ХРИШЋАНИЦАМА
Подијел'те, ришћанице драге,
Која јајце, која повјесамице,
Која лончић, која пртен кончић,
Која свиле, која шаку пизде!
127. ЧОБАНИЦА
Девојка је своје овце пасла,
Претерала преко парис мога,
Отерала у гору јебену,
Натерала на' ти мој на воду.
Док су овце мало пландовале,
Одсекла је глођ' ову батину,
Уловила појес овог зеца,
Па скувала покус' ову чорбу
И варила прогул' ова јаја.
128. ПРОДАЊЕ ЛИВАДУ
У мог оца ливада у риту,
Продаћу је макар за воринту,
Па ћу купит' сукњу лези-доле,

И кецељу сама-скочи-горе,
И чарапе свуци-па-затуци!
129. СОКО НА КАМЕНУ
Соко сједи на камену,
Те перја глади,
Из кљуна му вода тече
Из гуизце мед,
Оближи га, млади Н.Н.
Сад је тебе ред!
130.РАДИША, НОЈКО И ВИЛИН
У нашега Радише
Врло дупе задише;
У нашега Нојка
Клипа до обојка;
У Вилипа...'.
131. БЈЕЖ', ДИЈЕТЕ
Тута, пичка, на дијете!
Бјеж', дијете, прождрије те!
132. ЦРНА ВРАНА
Црна врана гакала,
Црну пицу драпала.
133. ТАМО ДОЛЕ
Тамо доле, на долине,
Тамо сврака пицу врака
Ту је шљива подсечена,
По њој пица обешена.

134. МРКЛИ МРАК
Мрак мркли,
курац цвркли,
Пизда се рогуши
Да је мрва прогуши.
135. ДИРИ, ДИРИ, ДИЧКЕ
Дири, дири, дичке,
По цетири курца,
По два прста личке,
Да се боље буца.
136. ДА НЕМА УРОКА
Пица ресо, и курац је месо!
Јесте месо, ал' је прошупљено,
Прошупљено да урока нема!
137. КИСЕЛИЦА
Да је мени пичке и паприке
Да начиним курцу киселице!
138. ДВИЈЕ ДЈЕВОЈКЕ
Дјевојка је плакала
што је' пица длакава;
Друга јој се ругала,
Јер је није стругала.
139. СИРОЋЕ
У девојке ни оца ни мајке,
Зато носи од курца опанке,
А од пицце ситне опутице.

140. УМОРИО КОЊА
Ударио Кури-бан
На звиждало, пичкин град.
Уз бедем се наслони,
А бисаге прислони,
У град коња угони.
Ћера више, наниже,
Трчећ' коња умори,
Коњу силу саломи:
Трудан на двор изиђе,
А дно граду не виће.
141.ЦИЦИБАН
Поручио Цицибан
Својој љуби на диван:
"Не брини се ни старај,
Дивно сам ти закопан
Међ' планинам' стрмоглав
Оће силом сваки дан
Ил' ме оће на мегдан!"
142. ЗЕЛЕН-БАБА
Зелен-Баћа козе враћа
По потоку по дубоку,
Да наврати, да поврати,
Да накупи жлицу масла,
Да намаже пизду жвала,
А гузици надимало:
"Надимљи се, црни враже,
Не би л' када преболио,
Испод горе прогорио!"

143. ТАМО ГОРЈЕ ДИМ ДИМИ
Тамо горје дим дими,
Црна пизда лој топи;
Пође курац да види
Свати пизда главњицу,
Сломи курцу главицу.
144. ИЂИ БЕ НА ПАЗАР
Пичка пече шарана,
курац млади с тавана.
Узе пичка лопату,
Уд'ри курца по врату.
Стаде курац плакати,
А пичка га тјешити:
"Шут', кутчићу, не бој се,
Сутра јесте Видовдан,
Ићи ћемо на пазар,
Купићемо свилан пас,
Завићемо курцу врат!"
145. ИЋИ ЋЕ НА САЈАМ
Таран-теран тарана,
Гледа пичка сарена,
Курац гледа с тавана,
Шчепа пици клипицу,
Разби курцу тиквицу.
Стаде курац плакати,
А пица га тешити:
"Не плачи ми, курче мој!
Сјутра нам је Павловдан,
Ићи ћемо на сајам,

Купићемо свилен трак,
Курцу ћемо свезат' врат!"
146. ХУДА КОМШИНИЦА
Тужила се гузица почци'
"Ао, пицо, уда комшинице,
Мени твоји гости додијаше
Тебе јебу, мене туку муда,
Ти јеш месо, мени шиљеш чорбу!"
147. ОПЕТ ХУДА КОМШИНИЦА
Свадила се пица и гузица,
Гуза пици тијо беседила:
"Ао пицо, уда комшинице,
Мени твоји гости додијаше
Тебе јебу, мене с муди туку!"
148. ТУЖБА
Пица куру на вечеру звала:
"Дођи, куро, да повечерамо,
По вечери да ти се потужим
Сазвала сам дван'ест косиоца
Да прекосе око гузе траву,
Око пице ситну отавицу;
Прекосише преко пице траву,
Око гузе ситну отавицу,
У сикиљу косе заломише.
Ој сикиљу, пицин стражанине,
Дај-дер коже сто на курац може,
Да направим курцу кабаницу
И капицу курцу на главицу!"

149. СВИРАЈ, ДУДО
Свирај, дудо, дам ти мудо;
Свирај, дудо, дам ти и друго!
150. СВИРЦУ
Свирај, свирче, без све буне
Док се секе насапуне,
Па да видиш оће л' дати
Свака себе изјебати.
151. НЕ БОЈИ СЕ КАДИЈЕ
Јеб'о би је која би ми дала,
Баш да би ме на кадију звала!
Ја би рек'о: "Сама ми је дала,
Сама дала ноге дизала!'
152. ЈАДАЊЕ МОМКА И ДЈЕВОЈКЕ'
(момак)
"Што ћу јадан без жене
Ове ноћи ледене!
Наћи ће ме мртва
Код мачкина пркна!'
(дјевојка)
"Моја мати с оцем спи,
А ја јадна немам с ким
У селу је попов син,
Идем и ја ноћу с њим!"
153. ЈАДАН БЕЗ ЖЕНЕ
Дуге ноћи ледене,

Што ћу јадан без жене?
Ал' ми жену дајте
Али ми биљац ткајте,
Да н' осванем мртав
Код бабина пркна!
154. ОПЕТ ЈАДАН БЕЗ ЖЕНЕ
Што ћу јадан без жене
Н' ове ноћи ледене
Наћи ће ме мртва
Код мачкина пркна!
155. ГАЈДАШУ
Ти, гајдашу, само свирај,
А у пицу ништ' не дирај,
Јер је пица чудне ћуди,
Упасце јој курац с муди!
156.ТУБА ЉУБА
Хај, хуј, не тугуј,
С туђом љубом не другуј:
Туђа љуба голем враг,
Сломиће ти курцу врат!
157. НИШТА НЕ ЗНА
Ова сека до менека
Ништа не зна, само зеза!
158. ОЈ ДЈЕВОЈКО, ЛИЛЕ, МИЛЕ
Ој девојко, лиле, миле,
Запушим ти китом пиле.

159. БИЋЕ НАША
Ова сека није наша,
Ако Бог да, биће ваша:
Докле дође први мрак,
Пућ' ће њојзи водењак.
160. СТА ДЈЕВЕ ЖЕЛЕ
Деве желу
Тек дебелу
Чврсту куру
Док зажмуру!
161 МИЛОЈ СЕКИ
Сако мила,
Јеси л' снила
Већ о муди
Мен' на руди?
162. СУРУ, СУРУ
Суру, суру
По мосуру
Погладиш ми,
Секо, куру!
163. ДЈЕВОЈЦИ У КОЖУСКУ
Ој девојко у кожуску,
Погладим те по трбушку!
164. СЕКА ДО МЕНЕКА
Ова сека
До менека
Тек ме штипа

Да ми ђипа
У гаћама
Међ' ногама!
165. ИМАО ПА ДАО
Ова сека до менека
Иште меса од менека
Ја имадо па јој дадо!
166. МАЛА СЕКА
Мала сека
До менока
Гуз севељи,
Мре у жељи
Да се баци
Накитачи!
167. КАО МЕД
Ладна киша како лед,
Слатка пичка како мед!
168. СЛАБА ОД МЕДА
Иде киша, бели снег,
Слађа пица него мед!
169. ОПЕТ СЛАБА ОД МЕДА
Сено, слама,
Сикирица,
Слаба нама
Јесте пица
Баш од меда
Слађанога,

Врућ' од леда
Премразнога!
170. КРИВА ГРЕДА
У кући јој крива греда,
Пребила му оцу леђа
И матори вита ребра
Зашто цуру мени не да;
И у кући врела пека,
Стаде мале сеје' квека;
У бунару санте леда,
Пода мном је мати гледа;
А на кући пала сврака
Да л' је свака пица слатка?
171. ЗА ПЕТОРИЦОМ
Ето пице на столици,
Може бити петорици!
172. БЕС
Трес, пицо, трес,
Утерам ти овај бес!
173. ТАЉИГАШ
Ој девојко, да ми даш
Да ти будем таљигаш!
174. ДЈЕВОЈЦИ СА САЛАША
Ој девојко са салаша,
Запуши м ти до вагаша!

175. СНАШИ СА САЛАША
Ој ти снашо са салаша,
Зацепим ти два вагаша!
176. ОПЕТ СНАШИ СА САЛАшА
Ој ти снашо
Са салаша,
Забијем ти
До вагаша!
177. СЕКИ ИЗ ТУРИЈЕ
Ој ти секо из Турије,
Турио ти ја ја!
178. ДЈЕВОЈЦИ ИЗ КАЊИЖЕ
Хај девојко из Кањиже,
Примакни се курц ближе
Да ти жељен ноге дизем!
179. СЕКИ ИЗ КАЊИЖЕ
Ој ти секо из Кањиже,
Примакни се браци ближе
Да ти браца ноге диже!
180. СНАШИ ИЗ КАЊИЖЕ
Ој ти снашо из Кањиже,
Примакни се брати ближе
Да ти брата ноге диже!
181. СЕКИ ИЗ ИЛОКА
Ој ти секо из Илока,
Не ватај се близу момка,

Остаће ти гуза мокра
И пичица поширока!
182. ДЈЕВОЈЦИ ИЗ СМИЉАНА
Хај девојко из Смиљана,
Би ли са мном присновала:
Два ујемка и два клупка,
Нек' је лакше ниже пупка!
183. МАТЕРИНА РЕСА
Ој девојко, материна ресо,
Не бој ми се', и курац је месо,
Кости није, убости те неће!
184.ОПЕТ МАТЕРИНА РЕСА
О дјевојко, материна ресо,
Да л' не знаде, није курац месо,
Но је жила, која ти је мила!
185.РЕЗИ
Хај девојко Реза,
Би л' без кости меса?
У ким нема кости,
Неће те убости!
186. ЧУРУШКИ И СЕНТОМАШКИ
Цурушки потрбушки,
Сентомонашки лолезашки,
187. ДЈЕВОЈЦИ
Ој девојко, што си тако луда,
Што се баци, те ми разби муда!

188. ЖАБА КРЕКНУ
Жаба крекну,
Мој забрекну;
Пиле писну,
Мој ти тисну;
Гавран гакну,
Мој ги такну!
189. ГДЈЕ СПАВА
Дигни ногу високо,
Терај курац дубоко!
Ој девојко, шири пис,
Кажи мени ди ти спис?
У вајату, на закату,
На свиленом јастучићу,
На сарепој поњавици.
190. ИГРА КОЛО
Игра коло широко,
Турај курац дубоко;
Игра коло на три ћошка
Да је курцу мање трошка.
191. СНАША И БРАТА'
"Макни, снаша, гузови!"
"А ти, брато, бркови!'
192. СНАШИ
Мици, снашо, гузови
Као свирац бркови!

193. ИГРАЛА БИ
Играла би шупљички,
Имам нешто у пички!
194. СКОЧИЛА БИ ПОСКОЧКЕ
Скочила бих поскочке,
Ал' не могу од пичке
Пичка ми је од оке,
Јасле су јој дубоке!
195. ХОЋЕ ДЈЕЦА
Опа цупа, цупице,
Хоће деца рупице!
196. ОПА ЦУПА
Опа цупа, сестро наша,
Тресе ли се пица ваша
К'о у гаћа пица наша?
197. ОПЕТ ОПА ЦУПА
Опа' цупа,
Под њам рупа,
И два клина
И батина.
198. МАРТИН
Опа цупа, мој Мартин,
Тесна рупа, деб'о клин!
199. СВЕ СЕ ЧУДИМ
Све се чудим и крстим
Како пица не брсти,

Но стала па гули.
Погули ми шљивице,
Јебем ли јој вилице!
200. ЗА ТКАНИЦУ
Држ' Аницу за тканицу,
А Милицу за пичицу!
201. У ГАЈУ
Хај, хај, те у гај
Ал' у гају саме дају!
202. ЦАКА, ЏАКА
Цака, цака, даће свака
И та сека до тебека!
203. КОПАЧИЦЕ
Да су курци што су кукурузи,
Све би жене копачице биле!
204. КРИВОГЛАВИ
Да су пизде што су звезде,
Сви би људи кривоглави били.
205. КРИВОВРАТИ И ВРТАРИЦЕ
Да су пичке као што су звезде,
Сви би људи кривоврати били
Гледајући на небу звијезде;
Да су курци ка сто су краставци,
Све би фрајле вртарице биле,
Свеђ радиле, краставце садиле.

206. ПРЕПОЗНАВАЊЕ ПО КОРАКУ
Познаћу је по кораку:
Која радо мути у мраку,
Која одећ' титра с груди
Она жели курац с муди.
207. ПРЕПОЗНАВАЊЕ ПО ОКУ
Лако ти је секу знати
Која мисли пичке дати;
Само гледај које око
На те гледи пошироко.
208. МОЛИТВА
Подај, Боже, да ми дика може!
209. ДАРАСИ
Ој Дараса, сестро наша,
Ти си наша морокваша,
Мој ти курац мороклинац.
210. ДОРИСИ
Ој Дарисо, сестро наша,
Ти си наша морокваша,
Мој курац мораклинац.
211. СЕКА НАСТА
Секи Насти
Бруда расти,
Зато пица
Њу голица!

212. ПРЕМЛАДА
"Ој ти секо, секуцала,
Јеси ли се јебуцала?"
"Како би се јебуцала
Кад јошт нисам ни бруцала!
213. ДИЛИН-ДИКЛА
"Ој дјевојко, дилин-дикла,
Је ли тебе длака никла?"
"Ај, ђетићу, дили-диш,
Дођи амо да видиш!"
214.ДИЛИ-ДИКЛА
"О девојко, длли-дикла,
Је ли пичкии длака никла"
"О ђетићу, дили-диш,
Ходи, дођи да видиш:
Подигни ми кракове
И погледај како је!"
215. ДИКУЛЕ
"Ој дјевојко, дикуле,
Јесу ли ти никнуле
По пицуни длакуне?"
"Јесу, богме, никнуле,
И брда се машиле
И на тице плашиле!"
216. НЕКА ЈЕ ПРИЧЕКА
"Ој цурице малена,
А у лицу румена,
Би ли легла код мене?

Ја сам готов кад тебе!"
"О, момчићу, момчићу,
Причекај ме до љета
Доклен будем повећа;
Поводи ме у шуму,
Заврни ми кошуљу,
Под њоме је рупица
Без је курцу кућица!"
217. ДЈЕВОЈЦИ ИЗ ИЛОКА
Ој девојко, ведро небо,
Ја би тебе ваздан јеб'о;
Ој девојко из Илока,
Уватим те сниже бока,
Ти по земљи, ја по теби!
Моја рука, твоја дрка,
Па ме води у шумицу
Ди је шума густа!
218. СЕКИ СА ДУНАВА
Ој ти секо са Дунава,
Пица ти је сва руњава!
219. УТЈЕХА!
Бовојка је плакала
Што јој пизда длакава,
А друга је чесила,
Уздуж-низдуж мјерила:
"Не бој ми се, сестрице,
Дуге су ти длачице,
Мушкој руци гладиште,

Црњен-капи пландиште,
А трбуху надиште!'
220. ДЈЕВОЈЦИ ВЛАХИЊИ
"Ој дјевојко влахиња,
Пошто ти је јарина?'
Цура момку говори:
"Скупи су ми прамови
По два гроша и динар,
По то плаћа и млинар!'
221. ДЈЕВОЈЦИ ГОЛУБИЦИ
Ој девојко голубице,
Окус' мало кобасице!
222. СЕКИ ИСПОД ВУКЕ
Ој ти секо испод Вуке,
Забијем ти од по муке!
223. СЕКИ У ТКАНИЦИ
Ој ти секо у тканици,
Мој ти курац у јамици!
Што ме глодаш окорела,
курац ми је до колена!
224. БИЈЕЛЕ ГРУДИ
Ој девојко, беле су ти груди,
Љуто би те исвигар'о с муди!
225. ОПЕТ БИЈЕЛЕ ГРУДИ
Ала су ти беле груди,
Запушим ти дупе с муди;

За капом ти ћурчина,
У дупе ти курчина!
226. ШТО ЈЕ БИЈЕСНА
Ој девојко, што си тако бесна,
Што си бесна, кад ти није тесна?
227. ОЈ ТИ СЕКО
Ој ти секо, секуцала,
Пизда ти се испуцала
На три поле, на четири
Мој ти курац зачепири!
228. ЦРВЕН БАН
"Ој ти брате с јабане,
Би ли мало таране?"
"Ћути, враже, ко ти каже!"
"Мени каже црвен бан,
Који јебе сваки дан!"
229. ЗА КОЗАМА
Ој девојко Дикосава,
Пођи сутра за козама!
Држи козу за роге,
Ја ћу тебе за ноге!
230. ДА ЈЕ ЗНАЛА
Ој девојко Деспо,
Јебес ли се често?
Жив ми братац таламбас,
Нисам нигда до данас;
Да сам знала и данас

Ко је курац будалас,
Не би нигда ни данас!
231.БИЈЕЛА СУКЊА
Која има сукњу белу,
Ова има пицу целу;
Ал' да јој је овај момак,
Остала би као протак.
232. У ШАШУ
Иди, секо, у тај шаш,
Намести се к'о што знаш!
Нећу ћу доћи да ме знаш
Већ ћу доћи да ми даш.
323. ОКО ДУДА
Хајде туда око дуда
Ниси луда, то су муда!
234. НИЈЕ ЈЕДНА
Опа цупа, под њом рупа!
Мучи, враже, ко ти каже?
Није једна, веће двије!
235. БИЈЕЛА И ЦРНА
Ој девојко белог цела,
Пољубим те насред села!
А ти, јадна, црне коже,
Засто не даш који може?
236. СУРА СУКЊА
Сура сукња, модри конци

Жив био ко је пио,
Јебен био ко носио!
237. ТОЦИЉАЈКА
Држ' се, сешка, за каише
Ето тоциљајке!
238. СЕКИ ПЕЛИ
Секо Пело, дођи ми на прело:
Нешто ми се у туру напело,
Не би ли ми прело одапело!
239. ОПЕТ СЕКИ ПЕЛИ
Сека Пело, доци ми на прело,
Нешто ми се у туру напело
Дођи, дођи, не би л' с' одапело!
240. ПРЕД ЗОРУ
До поноћи под еведром преду,
Од поноћи суве шљиве једу,
Пред зору се по ендеци јебу.
241. ПИТАЊЕ
Ој соко Сегедиш,
Кажи браци ди лежиш?
У браце је мицало
Шта пробија пишало.
242. ДОКАЗ
Уј, тако ми сиса твоји,
Управо ми курац стоји!

Ако мислиш да ја лажем,
Оћеш да ти га покажрм?
243. ОБЕЋАЊЕ
Уј, тако ти сиса твоји,
Управо ми курац стоји!
Још ћу га ја улепшати
Ако ћеш га умекшати!
244. ЛИЈЕК
Има л' онде каква сека
Да би знала курцу лека?
Дао би га мало трти
Јер се бојим нагле смрти.
245. СЕШКИ
Алов, сешка, на завезак -На мој курац на зарезак!
246. ПРАВИ ЛИЈЕК
Ој ти секо, дај ми лека,
Из пичице мало млека
Да напојим мога куру,
Да начиним малог Ђуру,
Ђура це Стојана,
Стојан ће Јакова,
Јаков ће свакога.
247. КРИВА ДЛАКА
Ао, секо, танка, лака,
Упала ти крива длака

Дедер браца да те хака
Да с' исправи крива длака.
248. ДОБАР ЛОВАЦ
Ој ти сејо из Маова,
Љидуља ти од узлова,
Заседо ти код гузова
Да убијем зеца!
249. ЗВОНЦЕ
Ој ти секо, секетуша,
На пици ти клепетуша,
На трбуху звонце
Звонце куца, пица пуца
Од несретног курца!
250. БИЈЕЛЕ НОГЕ
Хеј, хај, Боже дај:
Беле ноге дебеле
И помало криве
На рамену биле!
251. БИЈЕЛЕ НОНЕ
Ој девојко каракит,
О чему си нашла гаће?
Гаће нашла на кошари,
А кошиљу у вајату,
Беле ноне на мом врату!
252. ОЈ ТИ СЕКО
Ој ти свко, мала сешка,
Подај пицу нек' се чешка,

А кад будеш баба стара,
Онда подај нек' се пара!
253. РЕКЛА, ПА ОДРЕКЛА
Ој девојко секендаш,
Што си рекла па не даш!
254. ДЈЕВОЈЦИ ИЗ ШТИТАРА
Ој девојко из штитара,
Подај лицу нек' се пара:
Иду топли дани,
Оће да с' уквари!
255. КИшА ИДЕ
Киша иде, трава расте,
Крава пасе, жена музе,
Купи лој, маже мој.
256 САВЈЕТ
Та чујеш ли, мила сејо,
Измуздер ми курцу млеко,
Па у пицу себи тури
Да ти црвен кец не цури!
257. БРАЦИ
Ћути, браца, ти не лажи,
Већ сапуном курац мажи,
Не би л' лакше он упао
258. ДА БИ ГА ЉУБА ЉУБИЛА
Господине и господски сине,

Ако оћеш да те љуба љуби,
Поглади је по гузици с муди!
259. СЕЛЕН СЕШКА
Селен сешка селен брала,
Под селеном браци дала;
Под свленом парче беза,
Па да видс како зеза.
260. ГОСТ
Свака тица лепо поје
Али кос! Али кос!
И домаћин добро јебе
Али гост! Али гост!
261. ПРИЈЕДЛОГ
Ој снашице мила, ајде
Да од тебе правим гајде,
Да ти писак мој сатерам
Само док се навечерам!
262. ДАРЕЖЉИВОСТ
Једна сека тебе звала,
Тебе звала, теби дала;
Јос ти једно у џеп дала,
А ти си јој рек'о вала.
263. ОПРЕЗНОСТ
Сматрајући на пичицу
Какву има комшиницу,
Морам, брате, у по ноћи
Отворити добро очи;

Да какогод поред рупе
Не погодим бати у дупе.
264. ЗА ДУКАТ
Пари ватру, јеби Кату!
Не да Ката без дуката
Ја ћу Кати дукат дати,
Пак ћеш онда ти јебати!
265. ОПЕТ ЗА ДУКАТ
Пири ватру, јеби Кату!
Не да Ката без дуката;
Ја ћу Кати дукат дати,
Па ћу Кату појебати!
Подај грош, јеби још,
Подај два, па ћу ја,
Подај три, па ћеш ти!
266. ВАЉА ВОЛА
Ој девојко преко кола,
Усала ти једна пола,
Она друга ваља вола!
Ја не дадо мога вола,
Него дадо два ножића
Да ју јебем до Божића,
Од великог па до малог.
И да знаде њена стрина
Кака ју је пича вина,
Она би ми дукат дала,
Пак се не би покајала,
А камоли што би ја
Да јој пица боље сја.

267. шТА БИ ДАЛА ЗА ЈУНАКА
Дала би, дала
Два коња врана
Да не спавам сама,
И трећега кулата
За јунака курата!
2б8. ЦИЈЕНА МОМКА И ДЈЕВОЈКЕ
Дала би, дала и два коња врана,
И алата, мулата,
За момчића курата;
И кобилу лисушу
За девојку пицушу.
269. СВАК НА СВОЈ НАЧИН
Ја се чудим шта ми би
Да изјеба ноћас три!
Јеб'о ја, јеб'о ти,
Јебаћемо макар сви;
Ти си јачи клин метути,
Ал' ја малим, па заглавим!
270. ПИТАЊЕ И ОДГОВОР
"Еј баћа побаћа,
Шта се миче у гаћа?"
"Нешто мало црвено
К'о год прасе пешено!"
271. НЕ ГЛЕДАЈ МЕ
Не гледај ме гола, боса,
Имам курац од три носа.

272. ПОРУКА
Не гледај ме окорела
Кура ми је до колена;
Не глодај ме гола, боса
Кура ми од три носа!
Гди је чује, поручује,
А гди стиже, ноге диже.
Сеја кура прстом тура,
Снаша Цава надешава.
Право само, држи се!
273. НЕВОЉА
Ух, жалосна, колики је
Црвен курац у тог Мије!
Жалосница њему дати
Морала би с' сва усрати!
274. ДРУГИ
Моја друго, то је ништа
Да ви'ш каквог има Пишта:
Курчекању собом вуче,
Ал' да ти га још завуче!
275. КАКО КО МОЖЕ
Свака своју тресе,
А ја мога дрмусам
Да га дигод стрпусам.
276. НИ ЈАХАТИ НИ ХОДИТИ
Чир девојци на гузици,
А набој на ногу:

Нити може коња јахати
Ни пјешке ходнти.
277. ДИГНИ НОГУ
Дигни ногу,
Пусти воду!
278. КРОЗ КАМИШ
Шиш, пиш на каиш
Да би глед'о кроз камиш!
279. АЈКА
"Шишни, пишни, Ајко!"
"Не могу те, мајко:
Четворица гледају,
Пишати ми не дају!"
280. СЕКИ ПРЕКО ПУТА
Ој ти секо преко пута,
Тако м' твоји бели скута,
Скуте свуци, па затуци!
Ти на трави, ја заглави,
Ти на земљи, ја на теби,
Мој у теби, благо теби!
281. ДОМИСЛИЛА СЕ
Злопреља се јаду домислила:
Задњс скуте спријед обрнула.
282. НЕМА НИ КОШУЉЕ
Крст ти курвин, ни кошиље немаш!
И та рита, што је на тебека,

Рита била, па се подерала!
Зар ти нећу опсовати свећу
Сама си ме у плевару звала!
283. БИЈЕЛИ СКУТИ
Ој девојко, душо моја,
Какви су ти бели скути
И по њима присани?
Јазук што су пиришани
Кад су скути попишани!
284. И ГОРЕ ЋЕ
Скочи, коло, дупе голо,
Како радиш, и горе ће!
285. КОЗАРИЧ
Козарићу, кокићу,
Напни дупе, доћи ћу
Јебаћу, платићу:
Даћу грош,
Оћу још!
286. БОЖА И ЂУРИЦА
Јоб'о Божа Бурицу
Кроз плот у гузицу,
А Бурица Божу
Виш' куће у глож'у.
287. НАДМУДРИВАЊЕ
Немој са мном почињати,
Нећеш на крај истерати!
Још је један таки био,

Из дупета шербет пио,
И ти се пожури,
Нос у дупе тури!
288. МАЏАР ПИШТА И ЊЕГОВА ЖЕНА
Ћути, море, не знаш ништа,
Посраће се Маџар Пишта!
И његова жена оће
Да те води у то воће,
Да те тамо свог усере,
Али да те не опере!
289.ОВА СЕКА
Ова сека до менека
Посрала се крај тебека,
А ти седе па изеде!
290. ДЕД ГОВОРИ
Дед, говори, немој стати,
Јер ћу тебе ја посрати,
А и тога до тебе,
Нек' га шаров појебе!
291. ЦРНЕ ОЧИ
У тебе су црне очи,
Из дупета мог наточи,
П' онда седи па полочи
Дедер на то ти доскочи!
292. МАЛА УСТА
У пице су мала уста,
А у мене кура пуста,

Запушићу пици уста,
Ал' ће гуза остат' пуста,
Ту ћеш, море, метнут' уста
Гуза дирну, нос ти свирну,
Гуза прди па те срди,
А ти ћутиш па се љутиш.
293. КОЈИ ЧАШУ НЕ ПОПИЈЕ
Три девојке путом иду;
Једна прде, друга рече:
"Коме то,
Коме то?"
"Који чашу не попије,
Томе то,
Томе то!
294. ШТА БИ ЕРО ДАО
Еро пјева преко Босне славне:
"Која би ми без прдежа дала,
Дао би јај до два коња врана,
Оба врана и натоварена!"
295. КОЛОВОЂА
Пописан коло води,
А посран за њим ходи.
296. КОЛОВОЂИ
Тијо, тијо, коловођа,
Тијо, тијо, залетио,
За облаке залетио;
Кад се натраг повратио,
У дупе ми улезио!

297. ОПЕТ КОЛОВОЂИ
Коловођа, вито перо,
Пољубиш ми курцу чело!
298. НИЈЕ ТАКО
Није тако, већ овако:
Мени гуњац, теби курац!
299. ЧАСТ
Да ли ми је пичке и морача,
Да почастим попа и ковача
Попу сирац, а ковачу курац!
300. РУГАЧ
Ево једне, ево друга,
Јебем матер ко се руга!
Ко се руга, посеру га!
301. ПОПОВА НЕВОЉА
Сува вишња одсечена,
О њој пица обешена;
Поп се маши да домаши
Пица рже, поп се трже.
302. МОДА
Мајка Тоду подигла на моду
Задела јој у дупе орнодлу.
303. СЕКА СТАНА
Секе Стане
Олињане

Пуна пика
Урезника!
304. ЛЕПОЈ САВКИ
Бач као чавке,
Лепе Савке
Пуна пика
Јест сирдика!
305. АНКА БИКИЂАНКА
Курац стоји,
Ал' не боји
Њега с' Анка
Бикиђанка;
Пичка вреба
Њег' из вуне,
Да г' укеба
И прогуне!
306. ВЕМА ИЗ СРЕМА
Дошла Вема
Чак из Срема
К нами амо
Да имамо
Јебачицу,
Играчицу!
307. СНАША ВЕМА
Зора свити,
Јошт на кити
Слатко дрема
Снаша Вема.

308. СЕКА ЕВА
Сека Ева
Често зева
На вр' ките
Браца Мите.
309. БАШ НА ТЕМЕ
У пицачу
Мом китачу
Баш на теме
Пало сјеме!
310. НЕ МАШАЈ СЕ
Не машај се,
Не пипај се,
Већ ми плати,
Па заклати,
Пак ми куни
За сапуни!
311. КУПОВАЛА КУПУС
Ха, ха, нек' се зна
Кад је Мара кумовала
И купуса куповала
Дала пицу за главицу!
312. ДЈЕВОЈКА ИЗ ПАЛАНКЕ
Хај, девојка из Паланке
Дала пичку за опанке
Опанци се продријеше,
Курац и пичку појебаше!

313. КМЕТОВИЦА
Дрка куру
на узуру
Кнезу своме
Дебеломе
И пандуру
У мајуру
Кметовица
Голопица!
314. КОВАЧ И КОВАЧИЦА
Ковач кује, ковачица преде,
У ковача гола муда гледе.
315. БРАТАЦ ГЛИША
Пелу шиша
Братац Глиша,
Задео брицу
Њој у пицу!
316. БРАЦА ИВА
Браци Иви
Кита живи,
Јану свуче,
Пупак туче;
Кад ју дрка,
Стој' га хрка.
317. КОЧИЈАш ТУНА
Кочиш Туна
Из Пожуна
Простре ћебе

Да појебе
Госпојицу
Удовицу.
318. ТРН
Љотиници
Трн у пици
Калфе Пиште,
Кога иште;
Гледи Љота
Иза плота.
319. ЧОБАН СТЕЈА
пичку глади,
курац вади
Чобан Стеја,
Те заплеја
Крчмарици
Маџарици!
320. БРАЦИ АЦИ
Мили Ацо,
Ти се, брацо,
Разузури,
Пак јој тури
Сред у рупе,
Не у дупе!
321. НА АРАРУ
На арару
Јебао Сару
Опанчара

Из Стапара
Син Данило;
То је било
Кад је прд'ла
Баш од сврдла
Његовога
Дебелога!
322. ЕРА
Јебао Ера
Из Кискера
Бледу Кату
У ајату!
323. ЧАБРОНОША ИЗ ДИВОША
Пуца клупа
Гди залупа
Чаброноша
Из Дивоша
Берачици
Млачаници!
324. ДИЈЕТЕ
Зазвонише звона у Банату,
Будла су из Баната Блажу:
"Устај, Блаже, пандури те траже!"
"Ког' ме ђавла ти пандури траже"
"Заш' девојци дијете начини?"
"Мичите се, лије моје д'јете!
Мећ'те д'јете у свилне салвете,
Па га нос'те у град међ' кадете,
Нек' познаје тата своје д'јете

Херде гата, ко ј' ђетету тата?
Теремтете, чије ј' ово д'јете!"
325. САМА ЈЕ КРИВА
Повикаше око рита ћивте:
"Дајте чамац, удави се Сока!" -"Крив јој нисам, тури
јој нисам,
Ноге прала, упала јој глава!'
326. УЈА
Ују, ују,ују,
Погледај-дер ују:
Забравља он кујну
Кад јебана ујну!
327. И У СТАРЦА
И у старца
Као у јарца
Реп се крути
Туста пути,
Бубри зила
Жени мила,
Прем не често,
Али чврсто.
328. СТАРАЦ И БАБА
Месечина
Баш као дан,
Лежи баба
Баш као пањ;
Отуд иде

Старац вук:
Заби баби
Баш као тук.
329. ОПЕТ СТАРАЦ И БАБА
Ситна кавга ромиња,
Старац бабу комиња
У ливади на клади,
Тешко старцу на баби!
330. СТАРИ ЧИКА
Вида смешног
Стари чика
Кожно-месног
Из ибрика
Девојачког
Пије млека
Препишаног
Њем' сад лека.
331. СИРОТИЊИ
Сиротињо, јебу ли ти мајку!
Причекај ме ло Ђурчева дана,
Док се гора преодјене листом,
Црна земља травом и цвијетом!
335. ГОСПОДАРИ И ПРОСТАЦИ
Господари,
Поглавари,
Сваку згебу
Деру, јебу;
А простаци,

Сви јунаци,
Снаше једре
Код еведре.
333. У ТОПОЛИ
У Тополи
Курци голи,
У Кисачу
Капић свлачу,
Преко Саве
Не тек с главе,
Већ и сије
Кад се брије!
334. ШАЈКАШИ
Сви Шајкаши
Зли чачкаши
Редом пице
Као смоквице
Понадену
Да не вену!
335. ВРБАШАНИ
Врбашани
Јес' избрани,
Тек јебачи,
Не орачи!
336. ДЈЕВЕ ИЗ МИШКОЛЦА
У Миснолцу
Све на колцу
Натакнуте

Деве жуте
Зар су биле
Те су гњиле?'
337. У ЦЕРВЕНКИ
У Церванки
О евенси
Од Швабова
Појебане
Од црвова
И посране
пичке клату
На корлату!
338. ПРИПЈЕВИ СЕЛИМА
Кад се попнем на Повлен плапину
Па погледам низ Посавље равно,
Нема села у ком мана нема
Ни анџије за ким кер не иде...'
Калиницу жене неопране:
Седам кућа, девет бунарева,
А кроза њи Гаревица тече,
И још су им жене неопране;
Ц Грабовцу ђеца без отаца,
Љубиницу пичка без новаца,
Баталаге на међи рсузи',
Покрадоше и тамо и амо,
А Добриње и Горње и Доње,
Лепом ти сте курцу на ударцу,
Кад гођ дођем, не вечерам с миром!
Седам кућа једну козу музе,
Јос се вале да се добро ране:

Да им није млоге гостинице,
Од сира би ћуприје зидали,
На суруци воденице б' мљеле!...
У теби су лијепе дјевојке:
Дуге су им косе до ушију,
Пуне су им гњида и ушију!
339. НА ИЗВОРУ
Младо момче гором јездијаше,
Жедно воде, а жељно девојке,
Коња гани, овако говори:
"Дур, коњицу, мој соколе сиви,
Нанеси ме на извору ладну,
Ђе девојке на извор долазе!"
Коњ га носи, на воду донесе,
Кад на воду лијепа дјевојка.
Момче нагна коња да напоји,
Стаде љубит' лијепу дјевојку
Да на коњу не бјеше бисага,
Упаде му глава до улара.
340. МОМЧЕ И МОМА
Садих јелу на планину,
Навратих јој зубор-воду;
Послах мому да је чува,
Ја мљах, чуваће је;
Мому санак боравио,
Послах момче да је буди,
Ја мљах будиће је;
Подиже јој једну ногу,
Ја мљах капат' хоће;
Подиже јој другу ногу,

Ја мљах срат' хоће;
Потрља је по трбуху,
Ја мљах ваљат' хоће;
Подиже јој кошиљицу,
Ја мљах барјак вије;
Одријечи гаћерине,
Ја мљах сијат' хоће;
Кад извади мотовило,
Ја мљах сноват' хоће.
341. СТАР И МЛАД
Мљели млини млинареви,
Чувала га кћер његова.
Тудер прође стар на коња:
"Божја помоћ, млинарице,
Могу ли ти млини мљети?
Могу л' ступе сукао тући?'
Одговара дјевојчица:
"Ајд' отоле, стар на коња,
За те јаза пресудила,
А за мливо кола стала!'
Ал' ево ти млад делије:
"Божја помоћ, дјевојчице,
Могу ли ти млини млети?
Могу л' ступе сукно тући?'
Одгавара дјевојчица:
"Могу моји млини мљети,
За те доста воде у јазу!"
Наврану се жељно момче,
Нагна коња да напоји:
Ту ступе, ту млини,
Ту вода, ту клини,

Ту горје, ту доље,
Ту јади, ту боле,
Ту је бања била,
Ту је ба, ту је ба,
Ту је бања била!
342. БАБА, УДОВИЦА, ПУшТЕНИЦА И
ДЈЕВОЈЧИЦА
Посио сам гра' и купус,
Гра' по врху, купус по дну,
Дили ли, дипли ли!
Навади се стара баба
Купус брати, гра зобати,
Дили ли, дипли ли!
Поче[ка]к је, дочекак је,
Причувак је, учувак је,
Учувак је, ударик је,
И одлази тамо доле
Јаучући и плачући,
Дили ли, дипли ли!
Ја посијак гра' и купус,
Гра' по врху, купус по дну,
Дили ли, дипли ли!
Навади се удовица
Купус брати, гра' зобати,
Дили ли, дипли ли!
Почекак је, дочекак је,
Причувак је, учувак је,
Учувак је, увједок је,
Она оде тамо доље
Одајући обзирући,
Дили ли, дипли ли!

Ја посијак гра' и купус,
Гра' по врху, купус по дну,
Дили ли, дипли ли!
Навади се пустеница
Купус брати, гра' зобати,
Дили ли, дипли ли!
Почекак је, дочекак је,
Причувак је, учувак је,
Учувак је, пољубик је,
Она оде тамо доље
Пјевајући и смијући,
Дили ли, дипли ли!
Ја посијак гра' и купус,
Гра по врљу, нупус по дну,
Дили ли, дипли ли!
Навади се девојчица
Купус брати, гра' зобати,
Дили ли, дип.ли ли!
Почекак је, дочекак је,
Причувак је, учувак је,
Учувак' је, угризнук је,
Масих јој се ниже пупка,
Ђено бјеше диња пукла
Стоји диња плеска, плика,
А ја вељу: "Нека, нека!"
Дили ли, дипли ли!
343. УХВАЋЕНА
Ја посијах боб и диње,
Наврани се дјевојчица
Диње брати, боб зобати.
Ја је чеках једну вечер,

Ја је чеках и дочеках,
Ставих руку у њедарца,
У њедарца два краставца,
Нит' су зрела ни презрела,
Но најљепша за гризења.
Ставих руку мало ниже,
Мало ниже, ниже пупка,
Испод пупка диња вукла,
А из диње вода тече,
Нагнах коња те напојих
И једва се ње одвојих.
344. АШИКОВАЊЕ
Ашиковах три године дана,
Нит' имадо фајде ни зијана,
Нит' ја виђех мојој драгој лице,
Већ три пута у три годинице.
Јодном одох драгој под пенџере,
Ал' ми драга с мајком вечераше;
Другом одох драгој под пенџере,
Ал' ми драга лице умиваше;
Трећом одох драгој под пенџере,
Ал' ми драга постељу стораше.
Кад ја виђех гдје ће сама лећи,
Ја не могох срцу одољети
Како јекнух, вас лардак подзвекну,
Како зукнух, тахт од џама пукну,
Ал' говори моја љепотица:
"Ид' одатле, један муханате!
Да ти вртис лате црне очи,
Очи црне испод обрвица,
Б'јело лице испод трепавица,

И подваљак под бијелим грлом
У њедрлма два б'јела голуба,
И под њима црна гара расте,
И у њојзи садрван водица
Све младице пофата прозница!"
345. МАРЕ И ПЕТАР ЂОНА
Игра хоро на брег мора,
У хоро је Маре мома.
Отуд дође Петар Ђона,
Предаде јој пелавора.
Поче Маре с плачем дома,
Сусрете је брате Тома:
"Што је тебе, Маре мома?"
"Како што је, брате Тома
Играх хоро на брег мора,
Отуд дође Петар Ђона,
Предаде ми палавора"
"Хај, не бој се, Маре мома,
Но хајдемо брегу мора!"
Ево до'ше брегу мора,
Ту нађоше Петра Ђону.
Томо Ђону зовијаше,
На сабље се ударише;
Тома Ђону изгубио,
Окиде му палавера,
И носи га Томо дама,
Па га меће више одра,
Више одра Маре моме:
Кад лијега, да зијега,
Кад се диже, да уздише.

346. КАД СВЕДУ МОМКА И ДЈЕВОЈКУ
(У ДАЛМАЦИЈИ И У БОСНИ)
Добар вече, мој брајане,
Ето тебе вјерна љуба
Окрени је, мој брајане,
Преврни је, мој брајаве,
Два-три пута до зоре
Да те браћа не коре!
Пред тобом је црна гора,
У гори је медведица,
Црну кику надвјесила;
Ти потргни бојно копје,
Па удари међедицу
Под вилицу у ресицу!
Вати јој се, мој брајане,
Вати јој се у њедарца,
Ту ћеш наћи два краставца;
Вати јој се ниже пупка,
Ту ћеш наћи - диња пукла!
347. ПОП И ПОПАДИЈА
Каква ј' кавга у попову двору
Ал' је радост ал' велика жалост?
Нит' је радост нит' велика жалост,
Него попо своју посу кара:
"Кажи, посо, коме јеси дала?"
"Дала јесам једним бутигару,
Дао ми је гроше и дукате
С гроши јесам тебе ђаконила,
А с дукати тебе запопила!"
"Подај, поса, коме теби драго,

Не би ли ме протом учинила,
Не би ли се протиница звала!'
348. ОПЕТ ПОП И ПОПАДИЈА
Али грми, ал' се земља тресе,
Ал' удара маре у брегове,
Али вјетар са сеницом млати
Ал' пуцају на Скадар лубарде?
Нити грми, нит' се земља тресе,
Ни удара море у брегаве,
Нити вјетар са сеницом млати
Нит' пуцају на Скадар лубарде,
Но се попо с попадијом кара:
"Казуј, посе, коме си је дала;
Казуј, посе, што ти даше мита?" -"Сувише ми свиле и кадифе,
И сувише гроша и дуката
Ја сам свилу на те покројила,
С грошима сам тебе ђаконила,
С дукатима тебе запопила!"
"Љуби, посе, кога си љубила,
Не би ли ме протом учинила!"
349. БУЛЕ И ВУК ИЗ ГОРИЦЕ
Подигле се буле на копање,
Понијеле питу и погачу
И бачвицу муселеза вина,
Слатко пиле, пак су и поспале.
Привуче се из горице Вуче,
Свакој були по двапут затуче.
Кад се буле од сна разабрале,
Ал' говори беговица млада:

"Ај, кадуне, моје другарице,
И прије смо муселеза пиле,
Ал' нам лису мокре гаће биле!
Да вадимо из бачвице дугу,
Да мјеримо насе црне пице!'
Оне ваде дугу из каблице
Свакој були пица од две дуге,
Беговици од три до четири!
350. ДИОБА
Шетале су три кадуне
Уз поље, низ поље:
Једно ми је попадија
Попова, попова,
А друго је кнегињица
Кнежева, кнежева,
А тређа је старјешине
Од села, од села.
Курац пољем налазиле
Весело, весело,
Стадоше га дијелити
Натроје, натроје:
Првој даше оглавину
Од њега, од њега;
Друга узе средњи комад
Поголем, потолем;
Трећој даше сав окрајак
С чесама, с чесама
Нек' се знаде старјешинство
Старијем, старијем!

351. ОПЕТ ДИОБА
Шетале се младе моме
Уз поље, низ поље;
Једно ми је попадија попова,
А друго је књегињица кнежева,
А треће је удовица удова.
Када до'ше насред поља широка,
Ту ми на'се црна кура голема,
Па га сташе дијелити натроје:
Попадија лопова,
Она узе оврсину од њега
Кнегињица, кнежева,
Она узе срединицу од њега.
Него вели удовица удова:
"Ја сам јадна, такве среће од свега,
Ја ћу узет' подниницу с мудима!"
352. ЦРЉЕН-КАПЕТАН И ГОЛОГЛАВ КАДИЈА
Мене посла Сијерчићу бего
На цаглина коња големога,
И даде ми четири шолдина
Да му каве и дувана купим.
Ја се цагу на рамена турих,
Он ме носи тамо и овамо.
На добро ме мјесто наносио,
На дворове на Пасигузове.
Ту су мене дочекали дивно
И даше ми доста ужинати
Суха љеба без црвена вина,
На јаде им дошла ова зима,
И була им родила копиле,
На Бајрам им кућа изгорјела!

А ја ти се наиједих љуто,
Цагину се на рамена турих,
Он ме носи тамо и овамо.
На боље ме мјесто наносио,
На џамију Курта Беговића.
Ја се нађох разговарат' с њиме
А која је болест најгорија:
Ал' је гора куга ал' ђевојка.
Он овако мене говораше:
"Од куге је горија ђевојка -Кад ми није у недрима рука,
Ра[на] ми је на ребрима грдна."
То зачуле босанске дјевојке,
Наоштрише нокте на наџаке
А дигоше ноге на очаке;
То зачуле босанске дјевојке,
Па на жупу те се ок[упи]ше,
А пред њима Аћимо[ва] [М]анда'.
Она пјева из грла' бијела,
Олреглачу своју припи[је]ва:
"Опреглино, дуго јадна била,
Димна ти је под табу ливада,
На ливаду удрила дубрава,
У дубрави соба угријана,
У њу сједи Црвљен-калетане!
Отуд иде гологлав кадија
И овако бјеше говорио:
,Божја помоћ, Црвљен-капетине!'
Капетан му помоћ приватио,
Ма му вели гологлав кадија:
Чујеш ли ме, Црвљен-капетане,
Помак' ми се собе угријане!'

Но му вели Црвљен-капетане:
,Ајд', кадија, немој јести говна,
Нећеш соби угријаној доћи!'
Кадија се напућио љуто,
И довати перо буздована,
Ево Црвљен-калетана гаћа,
На зло га је мјесто ударио,
У језичак под вилицу горњу.
Паде мртав Црвљен-капетане;
Он уљеже соби угријаној
И од њега бруку паправио.
И то било када се чинило.
353. НАЈГОРА БОЛЕСТ
Оправи ме Сијерчићу бего
И даде ми четири динара
Да му купим каве и дувана.
Ја узјахах на четири мора,
Цагин с' јаше ка' бијела вила,
Нит' је вила нити га ј' родила,
Но кобила отсјечена репа.
Отолен ме цаго заносаше
На дворове Пасигузовића
Ту ми даше доста ужинати
Овсенице и црна бештија,
На црно му дошла ова зима,
На Бајрам му кућа изгорјела,
А була му родила копиле!
Отоле ме цагин заносаше
На дворове Мемеда Алије -Он клањасе, гуске узбијаше.
Отале ме чашкин заносаше

На џамију Карађоз-бегову,
Ту ми даше гусле јаворове,
А гудало од јадиковине,
Ту ја реко двије-три ријечи:
"Која болест од које најгора
Јал' од куге ја ли од дјевојке?
Од куге ме боли грозна глава,
За дјевојком и срце и глава;
Кад ми није руке у њедрима,
Ка' да ми је ранана ребрима!'
То заћути јелечке дјевојке,
Наноктише нокте на барјаке,
А дигоше ноге на надзаке,
А спустише руке на ћепенке.
Ту ја купи каве и дувана,
Отле одо двору Сијерчића.
354. МАНДИНИ ДАРОВИ
Полећела вита голубова
Од Кујаве сврх' Бјелопавлића,
Лете тице низ Бјелопавлиће,
Долећели селу Мартин'цима,
На бијеле дворе Радовића,
Ту су виле те су попадале.
Оно није кита голубова,
Но су оно кићени сватови
Лопатица у Чаусевића.
Госпоцку им софру поставише,
А пошто се свати нагрухаше,
Стадоше се даривати даром.
Што је Манда за годину срала,
Куму Зеку у дарове дава.

А дјеверу Лапатић Шћепану,
Њему даше неопрану данку
Пас им јеба и оца и мајку:
Кад је дапе, што је не опраше!
А дадоше Јовицу Цукану,
Њему даше токе од узица
Насерем га с носа до гузица!
А другоме феса по туноса,
Те му висе говна испод носа.
А трећему гаће од баука,
Кроз њих су му проптанула муда,
Црне му се као упца црна.
Па с' отален свати подигоше;
Од бијеле Радовића куле
До бијеле Секулића куле
Посра им се седам-осам пута,
А пописа и петнаест пута.
А кад на брод код Главице били,
А изиде Поповићу Јово,
Изнеше им госпоцку доравицу
Дјевојка га даривала дивно:
Е му даде срмајли' мараму
Чим отире пичку и гузицу
Да отире испод носа брке.
Кад дођоше ла брод Бошковића,
Да зову, дозват' не могаху,
Ако, брате, на невољу били,
Пушку пали лијепа дјевојка,
Пушка звекну, а курило јекну,
То зачуо Сердаревић Рамо,
Он изнесе госпоцку здравицу,
Сватовима био бесједио:

"О, за Бога, кићени сватови,
Ко су свати, чија ли дјевојка?'
Они кажу и право не кажу:
"Синовица попа Милована!"
А Рамо је ријеч бесједио:
"А он, богме, синовице нема,
Но нако је дијете Јакове!"
Кад га виче лијепа дјевојка,
Зафали му и два и три пута,
А прде' му и четири пута:
"Но опрости, Сердаревић Рама,
Ово ми се теке намјерило,
А опе' ћу боље, ако Бог да!"
Па се отолен бјеху подигнули,
А одоше пољем широкијем.
Доклен свати на Кујаву били,
Кад их виче Јоцићу Барецу,
Он здравицу те им износио.
Кад га виче лијепа девојка,
И њега је даривала даром
Њему даде луку изпод пизде
И на луку вељу воденицу
Да узима ујам на гузицу.
А кад двору дошли бијелому,
И Цорана на коња турили,
Баш Цорана Кара-Беговића,
А и њега дарива дјевојка
Њему даде од злата јабуку,
Која је скоро саливана
У дудуку Доланина Мица
Од цимине и од купусине.

355. МАЛА МОМА
Чува овце три године,
Заборав' се оженити.
Имам стрица домишљана
И стрикацу двоишљачу,
Мене мому испросише,
Клофтер дугу и широку,
Баш девојку нинарицу.
Не може јој појас бити
Него узе са вршаја;
Не може јој прстен бити
Него гужва орачица;
Не може јој чарапе бити
Него старе врећетлне;
Не може јој цијел' бити
Него старе кожулине;
Не може јој капа бити
Него стара кожњичина;
Не може јој кошиља бити
Нег' поњава од девет поли;
Не може јој рита бити
Нег' поњава од три поле.
Сакриваше кола од олова,
Упрепнуше сто волова
Да повезу младу мому.
Први воли помркују,
Под њам кола подшкрипују:
"Ајс, малоња, ајс, црвоња!"
Кад пођоше на венчање
Навалило девојчици
Мало орати и писати
Три мекоте загнојила

И четврту пригнојила.
Кад одоше пред дворове,
Троја врата уставише
Док девојку уведоше;
Три клупице наредише
Док девојку посадише;
Оку масти измазаше
Док девојку намазаше,
Три гребена растргаше
Док девајку расправише.
Ал' јој иде свекрвица;
"Шта ћемо ти за вечеру?"
"Лака ми ти вечерица
Девет пећки просеница,
И два јарад прцевита,
И два пурана брботљива,
И две гуоке ометаче,
За напитак каблић вина!"
Кад сведоше младиће,
Ал' повика младожења:
"Ој, Бога вам, сви сватови,
Који слеме, који греду,
Да дижемо моми ноге'
Моми ноге не дигоше,
Два девера и убише.
356. МИЉА МАТЕРИНА
Овце пасла Миља материна,
За њом мајка ужину принаша:
Седам ока говеђине меса,
Приносила девет овсеница,
И дванаест ока млаченица

И шест ока сира прдењака.
Онда вели Миља материна:
"Јао, мајко, лагане ужине,
Како ћу ти ићи за овцама!"
Разљути се, па аскака двору,
Све изједе што код двора нађе,
Сама љеба дванаест вуруна,
И још до два вола биковита,
И још до два овна скуљевита,
И два млада јарца прцевита,
И изједе пуну башчу лука,
И још јадна све од глади мука,
И полила шест акова вина,
И четири жежене ракије,
И папила три каблине меће
И још јадна све кука од жеђе!
Онда јој' је мајка бесједила:
"Ћери моја, тешке ти си ране,
Когођ цује узети те неће!"
Скочи Миља како ластавица,
Куцка прде како магарица,
Љуто Миљи писати притужи,
А кад пихну, пас јој јеб'о мајку,
Оде вода преко свега поља
И обори девет воденица
И дванаест ступа ваљарица;
Враг нанесе тридесет сватова,
Те на коњма једва препливаше;
Кад се посра, да јој јебем мајку,
Три је њиве она нагнојила,
Једва свати на коњма преја'се
И коњи се млоги загллбише.

357. ХАРАНЗАДЕ
Дјевојка је платно бијелила
На Ситници на води стунепој.
Теке крпа да с' осуши била,
Туд налезе момче Харанзада,
Те дјевојци крпу погазио.
Она плаче и куне га љуто:
"Да Бог да ти љето не родило!"
А момче јој ријеч бесједило,
А за брк се руком увајдило:
"Овако ми често жито било,
Не могла му наудит' година!"
Ал' дјевојка виша Харанзада,
Пак се руком за дојке ватила
И момчету ријеч биједила:
"Овака ти крупа ударила,
Те све твоје жито поломила,
Не могла му помоћи честина!"
Таде момче бвеједи дјевојци,
А руком се пониже ватио:
"Оваке ми клаоутине биле,
Не могла им крупа наудити!"
Ал' дјевојка виша Харанзада,
Пониже се руком уватила,
А момчету тијо бесједила:
"Оваке ти с' чавке навадиле,
Цијело ти класје прождирале!"
То рекоше, пак се потрпаше.
358. КОКАН-ЧЕЛЕБИЈА
У з'о час се Кокан погодио,
У зле дане, у године гладне,

За два гроша и чакшире сукна
Да он служи седам газдарица
И да чува иљаду оваца.
Коло купи газдарица Мара,
Коло купи вас дан у суботу,
А да игра вас дан у неђељу
Да домами Кокан' од оваца.
Кад ујутру освану недјеља,
Ал' ето ти Кокан' од оваца,
За њим каса деветеро паса,
Заврг'о се дреновом батином,
О батини јанџик од магарца
И у њему два печена јарца,
Пропао му перчин кроз калпака,
За перчином до два грма трња,
За свакијем навиљак сијена,
Пропали му прсти кроз опанке
И обадва гуза кроз чакшире,
Испало му маче кроз рамаче
Само му је маче од три оке,
курац му се до кољена креће,
Од кољена баш нимало неће!
Како дође, у коло се вата
Баш до своје газдарице Маре
И још до ње двије другарице.
Једна вели: "Да му гаће дамо!"
Друга вели: "Немој, да глодамо!"
Онда вели газдарица Мара:
"Бога, тебе, Кокан-челебија,
Ја сам теби вруштук оставила
Тамо доље ниже кукуруза
Кајгана је од шездесет јаја

И погача од тридесет ока
Сркни, кусни док ти ручак дође!"
И отиде Кокане чобане,
Сркну, кусну док му ручак дође.
Опет дође, у коло се вата
Баш до своје газдарице Маре,
Испало му маче кроз рамаче,
Курчина се до кољена креће,
Од кољена баш нимало неће.
Онда вели газдарица Мара:
"Бога теби, Какан-челебија,
Идем сјутра јадна на коваче
Да сакујем оклопе на пичку,
Па ми ништа учинити нећеш!"
Онда вели Какан-челебија:
"А да чујеш, газдарице Маро,
Идем и ја сјутра у планину
Да помузем иљаду оваца,
И намузем двадест чабреница
И попијем уз курчево здравље
Разбићу ти окове на пички!'
И ту Кокан пође се женити,
Па испроси до двије дјевојке,
Испросио Мару и Смиљану,
Па поведе Мару на самару,
А Смиљану на голу риђану,
Онда вели Мара са самара:
"Ој, Бога ти, да мој мили куме,
Издигни ми дупе из самара
Да потпрднем роду на пооду,
Стару бабу у бијелу браду,
Мојој мајци у сирну чабрицу,

Милу брацу у купусну кацу,
Јер су мене снаје потвориле
Да сам им се у бунар посрала!
Н'јесам, куме, живота ми мога,
Већ се посра ја више бунара
Сврака дође, кљуни, куме, говно,
Дођ'те прасе, чушни, куме, говно,
Дође псето, лапи, куме, говно,
Пола га се у бунар превали!"
А кад прде и попрде Мара,
Искочише птице из самара,
Свака птица свата ударила,
А крстина кума по прсима.
Онда вели Кокан-челебија;
"Ал' си, јадна Маро, остарила,
Избројила дане и године!"
Онда вели Мара на самару:
"О, Бога ти, Кокан-челебија,
Како сам ти јадна остарила
Седамдесет и седам година,
Ето мени, богме, више нема!
Ако ли ти мени не вјерујеш,
Ти упитај Смиљане дјевојке,
Која ми је била на бабина;
Ако ли ми, не вјерујеш, војло,
Изједи ми из гузице говно!"
359. БАБА ТОДОРИНА
Поранила баба Тодира
Међ' чобане да вуне попроси.
Намера је беше намерила
На некаква Звекана чобана.

Кад је Звекан бабу опазио,
Он је на њу вашке напујкао.
Ал' се маша баба међ' гузане
Па откида брабоњак од гуза,
Те удара кују Звеканову,
Како је је лако ударила,
Није куја ни репам винула.
Љуто куне Звекане чобане:
"Бог т' убио, баба Тодира,
Гди ми уби кучку од штенаца!"
Ал' беседи баба Тодорина:
"Мол' се Бога, Звекане чобане,
Што сам синоћ бару прегазила
Те су мени одмекли брабоњци,
А и сам се не би наносио главе!'
360. МУСКЕТ КАПЕТАН И УДБИНСКИ ДИЗДАР
Па изводе на нове таване,
Обратио јој навише табане,
А оде је у дут раздвајати,
И угна јој клине у пуклине
Кад растави, нигда не састави!
ДОДАТАК
ЛУКИЈАН МУШИЦКИ
361. ЛЕПО ДРУШТВО
Састало се лепо друштво да се разговара,
Млади момци и девојке којим' нема пара
курац, кура, курчекања и мало курченце,
пичка, пизда, пиздурина и две мале пице,
Дебели кум храни курац, пиздурина кума,

Два девера два кицоса, пица и китица,
Они седе за асталом, пак проводе шалу,
362. РАДА ТУРСКИ РОБ
"Море, Раде, како ти је?"
Пита неко турског роба,
Одговара; "Добро ми је
До данашњег јоште доба,
Јошт при зоре првим свјету
Стакнем огањ а разарим,
Да ћехаји Мехемету
Баш из Моке каву варим.
После каве на кољени
Дам му чибук с ћилибаром,
Оком, руком мане л' мени,
Агам свим и тефдердаром.
Потом рукам прекрштеним
На ћехају гледајући,
Вратом, кичмом савијеном,
Стојим указ чекајући.
,Вар дјот, Раде!' кад ми рекне,
Одма му се ја наврнем,
Клекнем, за мном и он клекне,
Шчепа ме да не посрнем.
Ђот умаштен кад издере,
Пешкир, ибрик, леген пружим
Да с' обрише кад с' опере
Четир' паре ја заслужим.
А да ропство мен' засладим,
Јад ме роба не сатаре,
Кадуну ја прву градим,
И по четир' добијем паре.

Зазове л' ме друга була,
Одалиска или каде,
Био б' курвин син и хула
Да не примим што ми с' даде.
Шербетом ме свака поји,
Рани мсаним и пилавом,
А по четир' паре браја.
Да тек нећу платит' главом?"
"О, не бој се, Раде роде,
И Турци су просвјештени,
С робљем јер се они своде,
А кроз прсте гледе жени!"
363. ЗЛАТНО РУНО'
(по пољском)
Сви за пицом алцу људи
Као за млеком мушичице,
Свак се доба сваког труди
За комадић миле пице.
Све нам бриге, туге слади,
Радости је вртлог, чаша;
Милују њу стари, млади.
Сва и прођа браћа наша.
Пица нашу ћуд измени,
Упокори поноснога;
Почитује њу и цени
Свак од цара до простога.
Уплив има у дружбину,
Љубву, сродство, пријатељство;
Управљати зна судбину
И укрочит' гонитељство.
Пица, гдигод хоће, бави,

А, гди неће, оскарбљава;
Највећој је повод слави,
Велможами управљава.
Ког у суду држи страну,
Цјело ће се извинити
Ходатајства њена брану,
Заштитник њен прав ће бити.
На достојанство, чин не вире,
Мудрог она лудим прави,
С богатог јар свлачи, здире
Да на голог метне, оправи.
Пица златно руно бјаше,
Што колхидски цар острожни
У Лавиринт забрајаше
Не да б' украст' било можно.
Јасон туста због ње поднео
Море сиње пребродивши,
Победу је рад ње однео
Кћер и цара преваривши.
Благородни, сви гледајте
Бруцаву и рујну пицу,
Пак ју себи представљајте
Људског рода као родицу.
Цар, војници, поглавари,
Па по земљи сви што ходу,
Величају тој у ствари
Дол из ког се људи роду.
ВУК ВРЦЕВИЂ
364. МЛАДИ МОМЦИ И БАКА'
Збор зборили млади момци
Један љетни дан

Чија пизда понајбоља
С курцем на мегдан:
Ал' у баке јошт пријаке,
Те јошт мирише;
Ал' у младе удовице,
Која уздише,
Ал' у цуре вруће крви
Скоро бодене
Ал' у младе девојчице
Јошт недозреле.
Зачула их стара бака
Иза ломине,
Па истрча пред момцима
На сред пољане:
"У баке је зачађала,
Сасвим презрела,
А у младе дјевојчице
Јошт недозрела,
А с дјевојком вруће крви
Свак је на јаде,
Ал' у младе удовице
Курац насладе!"
365. ЛУДА
Једна била лу-лу-луда,
Није знала што су му-му-муда
Мука јесте велика
Кад ко гледа с далека
С очима.
И-и-игла
И ножицу ди-ди-дигла,
Дигла весло да плови

И мрежицу да лови
Рибицу.
ЈОВАН НИКОЛИЋ
366. ВИСОКА ПЛАНИНА
Ој кецело, висака планино,
Испод тебе ладна вода тече!
И ја стадо да коња напојим,
Коњ приниче, упаде му глава
И да било на коњу бисага,
Пропаде ми коњ и бисаге;
Већ бисаге о брег ударише,
Те мом коњу глава заминула.
НЕПОЗНАТИ
367. БУЛА И КАЛУЂЕР
Игра була и калуђер;
Була бурму изгубила,
Нашао бурму црн калудјер.
Ал' говари бела була:
"Дај ми, кале, моју бурму!"
Ал' говори црн калудјер:
"Дођи, було, у недељу,
У недељу, у ћелију!'
Узе кала за ножицу,
Повали је на асару
Она мисли играће се;
Диже кала беле скуте
Она мисли шатор пење;
Диже кала беле ноге
Она мисли играће се;
Дреши кала пртен-гаће

Она мисли дариваће.
Конец дјело краси.