You are on page 1of 25

DEVOJKA KOJA ZNA

TA JE BLUES
ANA UZELAC
-Kako je sve nisu zvali: ruska Peti Smit,
ruska Alanis Moriset. Njoj se valjda najvie dopalo
kad su je prvi put nazvali ruska Denis Doplin.
Mislim, ba se, ono, smejala kad je prvi put to ula.
Rekla nam je: E, jebo te, sad stvarno moram da je
presluam, tu Doplinku, da vidim o emu se radi.
Vidi, ona se stvarno nije tim smarala.
Mislim, na koga lii, do koga dopiru te njene pesme
i tako to... Nimalo. Ma mi smo ti uopte takav na-
rod, prvo neto uradi, pa se tek posle smilja Mari-
nin iroki osmeh probija se kroz tamne naslage no-
i. Avgust je, ali avgust u Ufi ve mirie na jesen, vla-
nu i hladnu, na blato, koje spiraju neprekidne kie
i na benzin koji se u duginim bojama razliva po ba-
rama du ivinjaka. Ubrzavamo hod, beei pred
hladnoom. Ona je samo htela da svira te svoje pe-
sme, koje je pisala tako, uglavnom za sebe, i ponekad
za celo nae drutvo.
A posle se ispostavilo da su te njene
pesmice bile neka, kao, rok-revolucija. I sad mu ona
stvarno doe kao Doplinka. Ba me zanima da li ju
je ikad presluala Marinin grleni smeh razbija tii-
nu none Ufe. Pono tek to je prola, ali grad ve
spava tvrdim snom ruske provincije. Pokuavamo da
uhvatimo taksi na pustoj trolejbuskoj stanici. Vozai
prvih pet automobila koji se zaustavljaju misle da
smo prostitutke.

Seam se ruskih hitova 1998.


Dinosaurusi sovjetskog roka sanjivo su
se etali kroz nepoznate pejzae novog sveta. Iz radi-
ja je dopirao jeftini pop plastini glasii zvezdi za
jednokratnu upotrebu besramno su se klizali po
Lady sings the blues
She tells her side
Nothing to hide
And now the world will know
Just what the blues is all about
(Billie Holiday/Herbie Nicols)
Dama peva blues
Peva svoju stranu prie
Bez tajni
I uskoro e saznati svet
O emu je zapravo taj blues
(Bili Holidej/Herbi Nikols)
glatkim melodijama. Monotoniju su s vremena na vreme razbijale samo ansone
sentimentalne balade ruskog podzemlja, pevane hrapavim glasovima lanih robi-
jaa. Seam se oaja s kojim su neke radio-stanice popunjavale prazninu baladama
Vladimira Visockog ili Bulata Okudave. Glasovi starih bardova zvuali su gluvo i iz-
gubljeno u svetu, koji se zauvek promenio.
Seam se bofla koji je curio iz zvunika, lane realnosti u veselom
C-duru, ljubavnih pesmica toliko glupavih da su ih ismevale ak i lakoverne tinej-
derke.
Ruska muzika nije imala nita zajedniko s realnou, koju sam svako-
dnevno upoznavala krstarei ulicama njenih gradova. U lakim pesmicama nije bilo
mesta za one ija sam lica sve ee primeivala po metroima, na ulicama i peroni-
ma eleznikih stanica. Izgledali su tue s rancima nemarno prebaenim preko
lea, skejtbordima pod mikom i slualicama MP-3 plejera u uima. Stajali su dru-
gaije, hodali su drugaije, imali su drugaije gestove. ak je i jezik kojim su jedni s
drugima govorili bio drugaiji njihov ruski bio je nerazumljiv ak i onima koji su
se rodili samo deset godina ranije.
Stari ruski rok nije vie umeo da peva na tom jeziku. Jeftini pop nije
hteo.
I moda se zato tako jasno seam prvih akorda pesme, koja se jednog
zimskog jutra razlila u mojim kolima. Bio je to isti, sirovi gitarski rok prost i sve
kao griz zelene jabuke posle meseci industrijske marmelade. Seam se kako su se
prosule po seditima nedoraene kode, razleteli akordi, isputeni na pola puta.
Nedovreni agresivni rifovi lupali su glavama o stakla zabravljenih prozora.
I seam se glasa, koji se kao oluja skupljao nad celim tim haosom pod-
ivenog ironijom, nasienog hiljadama protivrenih emocija, zadihanog enskog
glasa, koji se u sekundi menjao od kristalnoistog do promuklog.
Usput sam negde stala da kupim kasetu. I zakasnila sam na posao, bira-
jui put dovoljno dugaak da bih mogla da presluam ceo album.

etiri godine kasnije priala sam Mii ovu priu. Sedeo je s druge strane masivnog
drvenog stola u pretencioznom restoranu moskovskog kluba 16 tona. Svako, ko se
iole rauna na moskovskoj show-biz sceni ima ovde otvoren raun, klupsku kartu i
popust. Svaki iole ozbiljni bend je ovde bar jednom nastupio. I ona je isto ovde
dala koncert Mia se prisea. Prvi nastup u Moskvi klima znaajno glavom.
Klub jo s ponosom uva fotke koje je neko tada sluajno napravio mravi devoj-
212
Re no. 72/18, decembar 2003.
urak u smenom aketu od zelenog plia, s plastinim cvetom kamilice zataknutim
za uvo i limenkom piva u ruci.
Ispada da sam bio skroz u pravu Mia mi poklanja jedan od svojih
irokih, zadovoljnih osmeha.
Mia je u to vreme otvarao novi gradski radio u Moskvi: Na radio.
Bez razmiljanja je stavio SPID rus. AIDS na vrh play-liste. Trebalo je da odlui-
mo koju emo od tih pesama s njenog prvog albuma da lansiramo. Druge stanice su
ve putale lake komade, manje kontroverzne. Kamilicu, na primer, ili Sneg. A mi
smo izabrali SPID. Jer to je pesma koju ne moe da ne primeti. Kad je uje, ne
moe da se pravi da se nita nije desilo.
Mia ima kratku koziju bradicu, naoare s tankim crnim ramom i itav
niz irokih srebrnih prstenova na prstima obe ruke. Mia ima pune depove divlje-
nja za samog sebe i rezerve samopotovanja da mu traju jo tri ivota ve nekoliko
godina Mia je nezvanini guru novog, preporoenog ruskog roka. Tog, to je za-
pravo i poeo od Kamilice ili od Snega ili moda ba od SPID-a, koji ljudi nisu mogli da
ne primete.
Sedi, znai, recimo u kolima Mia objanjava. Slua kako neki
devojurak finim tihim glasom peva o tome kako se vraa s dekom kui, nonim
autobusom. Ono, kao, prazan autobus, letnje vee, klinci otvaraju prozor, vetar
im duva u lice i misli: e, sad e refren i tu ima da padne vaka. E paz' da nee.
Umesto vake, riba odjednom menja glas i daje mu ga: Vetar nam otkriva stranu tajnu /
da ti ima AIDS / i znai umreemo. Tras pravo u lice. AIDS, smrt i tako to. I sve to pe-
va vrnjakinja tvoje erke. I tako jedno pet puta da sluajno ne pomisli kako si po-
greno uo.
Ljudi najpre nisu verovali sopstvenim uima. Kad sam prvi put pu-
stio pesmu, bar me je desetak prijatelja nazvalo da pita da li su dobro uli. Shvati,
'98. je sama re AIDS bila maltene psovka. Pristojan svet nije na takve teme raz-
govarao. A njihova deca su tano znala o emu riba peva. Ma oni su se ve par godi-
na masovno navlaili na heroin. I zaraavali se na sve strane...
Pomislio sam, Mio, brate, izgleda da si se naao usred istorije ruskog
roka Mia ozbiljno klima glavom. Imao sam feeling da e posle njenog albuma sve
biti drugaije.
Nije ona ba sve sama promenila Mia se popravlja. Ispod muzike
pustinje, koju je video svaki iole inteligentniji slualac, scena je kljuala. Mia se
prisea kako su odjednom sa svih strana poeli da se pojavljuju neki novi ljudi, mla-
di, to su do jue svirali po garaama i podrumima. Klinci izrasli na potpuno dru-
gaijim muzikim tradicijama, na Nirvani, na Radioheadu. To je bila potpuno nova ge-
213
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
neracija: svea, bez lane skromnosti, eljna slave, uspeha, to da ne, nema u tome
nita loe. Mia je tada odluio da njegov radio mora da puta samo ruski rok ma-
nje-vie rok, smeje se, u nae vreme je teko razluiti anrove. Ali to je imalo da bu-
de iskljuivo dobra domaa muzika. Bez sranja, bez jeftinoe.
Gledali su ga kao samoubicu ovee, gde e nai toliko dobrih ruskih
bendova da ti popune 24 sata dnevno? Naao je. Nije ba sve to su svirali bilo su-
perdobro, bilo je rupa koje je morao da popunjava klasikom sovjetskog roka. Ali to
je bilo samo u poetku. Sad 24 sata nisu dovoljna da se pokae sve ta se u ruskoj mu-
zici deava nema mesta ni za elektroniku, ni za sjajni ruski hip-hop. Ograniili su
se na gitarsku muziku. A tu je Zemfira bila jedna od prvih. I najbolja, Mia klima
glavom. Za sada nema bolje.
Prvi put sam je uo na festivalu Maxidrom, ba pre nego to je izaao
prvi album. Priao sam joj i rekao: presluao sam tvoje snimke. Boli glava. Rekla je
neto kao M-hm. Cool. Hvala, brate. Ali videlo se da mi je poverovala. I to mi je
ba bilo drago zna, kod nas u struci komplimenti mu dou kao neka vrsta obave-
ze. Mislim, ne moe da prie oveku i da mu kae: Snimio si govno, a ne album.
Naroito ako je to stvarno tako. A ona je bila iznad tog sranja. Ona je bila stvarno
dobra.
Mia se sea da nikako nije mogao da joj vidi lice od iki koje su joj pa-
dale do brade. Mesecima posle dolaska u Moskvu skrivala se iza tih iki. Znala je
da, he, kako da ti kaem... pa, da nije ba superplavua za kojom se svi okreu na uli-
ci, je l' tako? Mia slee ramenima.
Hodala je u farmerkama, patikama i perjanom prsluku. Bez minke i s
veitom cigarom u ruci. ak i na sceni, na koncertima. Zemfira je bila ivua, di-
ua i pevajua uvreda za sve te miriljave lutkice koje su ukraavale rusku scenu.
Nisu mogle da je smisle Mia se sea. A nju je za to bolelo dupe...
Mada smo s tim njenim licem stvarno posle imali problema kae.
Naroito izdava. alili su mi se: Pa dobro, Mio, napraviemo joj spot, pustie-
mo je na TV i... ta onda? Narod e se razoarati. A narod je o njoj matao. Svi
su bili totalno izbezumljeni od njenih pesama. Svi su hteli da je napokon vide.
Na kraju smo joj na tom prvom spotu zamazali lice. Rekli smo joj da
hoemo tako da sauvamo oreol tajne oko nje. Misteriju. Neka se ljudi jo malo pr-
e, nek misle ko li je ta Zemfira. A zapravo se radilo samo o tome da je ne pokae-
mo prerano.
A narod, ispostavilo se, nije bio glup. Bolelo ga je uvo da li je lepa
ili runa. Sve je ve bilo reeno. Posle takvog albuma izgled nema nikakvog znae-
nja. Denis Doplin, uostalom, niko nije voleo zbog njene lepote, je l tako?
214
Re no. 72/18, decembar 2003.

etiri godine kasnije, njeno je jedno od najbolje prepoznatljivih lica u celoj Rusi-
ji. Ravne obrve, pod njima par ivih, zelenih oiju, dugi uzani nos, i dalje uglavnom
bez minke. ike su ostale, ostali su ak i plavi pramenovi veita moda ruske pro-
vincije. Na poslednjim slikama uvek nosi tamne naoare.
Najbolje su ipak slike sa koncerata. One, na kojima ovek moe da do-
takne napetost, da oseti pod prstima zategnute glasne ice. Na koncertima skida na-
oare. Na koncertima, kae, nema foliranja. Tamo teku iste emocije. A o tome se
zapravo i radi. Na koncertima svako pokazuje svoje lice.
Fotografije lee razbacane na uzanom krevetu mog kupea, dopunjava-
jui iseke iz desetina raznih asopisa, koje sam ponela na put. Preko hiljadu kilo-
metara istono od Moskve, merei poslednjih par sati pesmama, koje su zujale u
walkmanu, pitala sam se da li e mi Ufa rei ita novo. Da li Ufa zna neto, to se
ne da saznati iz iseaka, iz biografskih lanaka, uspomena prijatelja, iz recenzija
albuma i koncerata, iz cele te mase show-biz produkcije, koja je nastala za posled-
nje etiri godine od kad se pojavio glas koji su nazvali prelomljenim glasom celog
pokolenja.

Ovde ceo grad, cela Republika pripada jednom oveku i njegovoj porodici: naem
predsedniku Murtazi Rahimovu. Banke, fabrike, nafta, hemijska industrija. Sve.
Najvea banka Bakirije, UralSib, pripada njegovom sinu, Uralu Murtazoviu. Oni
su vlasnici i NefteHima, zna ta je to? To ti je jedna ogromna naftno-preraiva-
ka industrija. Tone nafte, tone para. Ja radim u odeljenju kreditnih karti UralSi-
ba, preko nas idu sve pare NefteHima, svi njihovi prelivi, sve plate. Naravno, ne bih
ba smela da ti to kaem, profesionalna tajna i sve to, ali rei u ti, isto da ima
predstavu: tamo obini knjigovoa zarauje po 10-15 hiljada meseno. Je l moe
ti to da zamisli?
Ksenya mea kafu elegantnom kaiicom. Mlena pena polako nestaje,
rastvara se u slatkastoj braon tekuini. Ksenya popravlja naoare i nastavlja.
Ako krene odavde u pravcu ernjikovke, tamo, iza nje, poinje
PromZona. Ekologija je tamo uasna, tamo ovek bukvalno ne moe da die. Pusti-
nja, samo rafinerije i teka hemija. Sea se, moda, pre 12 godina tamo se desila
strana nesrea u jednoj od tih fabrika. Koliko je ljudi tada poumiralo... Stotine.
Ceo grad do dan-danas boluje. itava predgraa su opustela, okolna sela zvrje pra-
215
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
zna. Ako ode tamo, videe prazne kue, jo ih nisu sruili. Kae da Ufa izgleda
kao bogati grad. Sve nae bogatstvo potie odatle. Iz tih etrdesetak kvadratnih kilo-
metara PromZone.
Ksenya klima glavom i sre vruu kafu. Ksenya ima 23 godine i ivi u
svetu plastinih kartica, privatnih banaka i meunarodnih preliva. Voli da posma-
tra komplikovane reke para, koje teku preko njenog radnog stola i da razmilja ku-
da vode.
Ksenya se smeje kad je pitam da li se sea ivota bez privatnih banaka,
bez biznisa, bez automata (ATM?) i plastinih kartica. Teoretski, kae, zna da je to
nekad tako izgledalo. Ali ne moe da zamisli, stvarno, smeje se, nema predstavu ka-
ko su ljudi mogli tako da ive.
Ne moe, na primer, da zamisli ivot bez interneta, na koji troi polo-
vinu svoje sasvim pristojne plate. Uostalom, preko interneta smo se i nale, u jed-
nom od desetina foruma, gde se sreu fanovi Zemfire. I sad sedimo u kafiu u Ufi,
materijalizujemo nae virtualno poznanstvo.
Priznajem da nisam ba tako zamiljala fana ruske grunge-garage-rok
zvezde. Ozbiljno odelo, aket i pantalone. Naoare, koulja, minka, cipele na ti-
klu i posao u jednoj od najveih ruskih banaka. Ali Ksenya u svojoj strogoj konoj
torbi nosi MP3 plejer i u njemu sve Zemfirine albume. Kae da u poslednje vreme
esto slua pesmu Webgirl, o devojci koja se nada da e provodei sate na internetu,
nai veliku ljubav. I to vie slua, sve joj se vie ini da Zemfira peva o njoj.
Ksenya provodi pauze za ruak u internet kafeu preko puta svoje po-
slovnice, a veeri kod kue, pred kompjuterom. etuje sa raznim internet-pozna-
nicima i mata o dalekim mestima gde oni ive. I planira kako e kod svih da ode u
goste i kod onih u Moskvi, i kod onih na Bajkalu. Otii e i do Harkova, tamo i-
vi tip s kojim ve ima virtualnu porodicu. Njena realna porodica, u meuvremenu,
pomalo epa. Mu je neuspeli biznismen, i odavno gotovo da i ne razgovaraju. Sta-
nuju kod svekrve, pred kojom Ksenya sakriva telefonske raune.
Ksenya planira da otputuje sledeeg leta, im utedi neto malo para i
smra. Ksenya ima petnaestak kilograma vika ta e joj linija, kad joj mu nije ni
za ta.
Ksenya kae da joj je ranije omiljena pesma bila ona s prolog albuma
Hoe?. Ona, u kojoj Zemfira peva svom da l deku da l devojci, teko je rei... i
moli ga samo da ne umre. I nudi mu svata sunce umesto lampe, sve svoje pesme,
obeava da e dii u vazduh komije to prave buku i ne daju mu da spava. Svako mo-
e da slua tu pesmu na svoj nain, ali Ksenya, kad je slua, misli o svojim drugovi-
ma to su godinama umirali od nedostatka mate, od AIDS-a i loeg heroina. I ta
216
Re no. 72/18, decembar 2003.
god da si im nudio, nije pomagalo. Ksenya osea da je i Zemfira imala takve prija-
telje. Uostalom u Ufi svako ima takve prijatelje. Ili je i sam jedan od njih. Takav je
to grad.
Ksenya me vodi na obalu reke Bielaja ili, na bakirskom, Agidel, kako
se kome vie svia. Pita me da li znam onu pesmu Bielaja reka, to je peva Jura
evuk, legenda ruskog roka, jo iz onih vremena, sovjetskih. Jura je isto na o-
vek, ufimski, kae. A pesma je o njoj, o Bieloj, ili Agidel. ta se kome vie svia. I
Ksenya pevui strofu iz pesme u kojoj se dvojica prijatelja priseaju mladosti, ka-
da ih je sudbina vodila na kaiu u svet, gde je sve bilo isto / a nama je ionako bilo
svejedno.
A sad je sve drugaije, Ksenya se smeje, skidajui sandale na tiklu i
oprezno kvasei vrhove nalakiranih prstiju u hladnoj vodi. Sad ne moe vie tako da
se peva, jer ovih dana nita vie nije isto. Ima dodue jo ljudi to ih sudbina vo-
di na kaiu, ali ima i onih to tako vode svoju sudbinu. I jo joj stavljaju brnjicu, da
ih sluajno ne ugrize, Ksenya se smeje. Ona ih sve zna, svi oni prolaze kroz njen
ofis, svi ostavljaju svoj trag u prelivima i izvetajima sa rauna, kojima barata.
Ksenya je negde proitala da Jura zamera Zemfiri to ona ne potee ni-
kakve ozbiljne teme. Kao, ne buni se. Protiv lai, prevare i tako toga. Ali o emu bi
to Zemfira trebalo da peva? Kako je to nepravda to je Murtaza Rahimov jedini vla-
snik Republike Bakirije? Budalatina. Zemfira peva o drugim stvarima. O tome
kako to izgleda kad se rodi i ivi u ovoj zemlji, koju ljudi kao Murtaza Rahimov tre-
tiraju kao svoje vlasnitvo.

Ufa zapravo i nije grad. Ufa je sklepana od gomile posvaanih ratrkanih deonica,
koje su davno jedne drugima okrenule lea. Sujetni centar, Lenjinski rejon, lei
na visokim stenama smetenim u irokom ramenu Bielaje. Senoviti parkovi ovde vi-
se sa litica nad rekom, predrevolucione drvene kue davno nestalih trgovaca nesta-
ju u senkama luksuznih betonskih solitera u kojima su nekada iveli partijski i-
novnici. Nad svim tim uzdie se ogromna mermerna kocka, sa stubovima od dvade-
set metara i marljivo odravanim parkom pred glavnim ulazom: Beli dom, sedite
bakirske vlade. Nedaleko stoji veliki spomenik Salavatu Julajevu. Legenda kae da
je Julajev bio desna ruka Pugaova u njegovom krvavom seljakom buntu pre tri sto-
tine godina. Danas je Julajev narodni heroj i nezvanini otac bakirskog naroda.
Neto blie stoji zgrada univerziteta i obnovljeni GUM trni centar od mramora i
mesinga, ukraen gigantskim plakatom sa slikom nasmejanog Murtaze Rahimova
217
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
okruenog kremom ruskih dravnih inovnika. Negde u pozadini skromno se sme-
ka jedva vidljivi predsednik Putin.
I ta ima Lenjinski rejon zajedniko sa ernjikovkom, koja se nalazi
daleko na severu i s kojom ga vee samo tanka pupana vrpca Prospekta Oktobra? Sat
i petnaest minuta truckave vonje rasklimatanim trolejbusom na liniji 4, 5 ili 8.
Pod uslovom, naravno, da se trolejbus usput ne pokvari, jer u tom sluaju putniku
sledi jo pola sata ekanja na sledei, bez garancije da se u njega uopte jo moe ui.
Trolejbusi se sporo penju uz Prospekt i skreu nadesno tek na samom vrhu, kod Sa-
borne damije jo jednog mermernog monstruma iji se visoki, ponosni minaret
gubi u kronjama topola. Ovde poinju radnika naselja.
Posle Drugog svetskog rata, sovjetska vlada je odluila da ostavi u Baki-
riji sve fabrike, koje su tokom rata bile ovamo evakuisane. Ufa je postala industrijski
centar, a radnici svih tih mnogobrojnih fabrika naselili su se u ernjikovci. Oni, to
su se zatekli posle rata imali su sree dobili su stanove u zgodnim malim petosprat-
nicama, graenim jo u stilu staljinske arhitektonske kole, sa visokim plafonima,
parketnim podovima i pseudogrkim stubovima koji do danas pridravaju nakrivlje-
na ulazna vrata. Ali to dalje putuje trolejbus, to su vie i gue stambene zgrade iz-
rastaju im novi spratovi, sve su sivlje i zbijenije. Industrija se posle rata razvijala, do-
lazili su novi ljudi, gradili su im nove zgrade, sve bre, sve runije, sve traljavije.
Od ernjikovke se granaju predgraa DOK i InRos uasni industrij-
ski monstrumi graeni negde 70-ih i nazvani po fabrikama oko kojih su nastali.
Ovde se sve ulice zovu Transportna ili Industrijska i teko je rei gde se zavrava fa-
brika i poinje stambena zgrada. Dole, ispod brda, lei Sipajlovo, nepregledna spa-
vaonica sa desetinama blokova, ograena od ostatka grada brdima, toliko visokim da
se ni sa poslednjeg sprata najvieg solitera ne vidi ostatak Ufe.
Tog dana padala je jaka jesenja kia i svetla Sipajlova su mirkala kroz
vodenu zavesu kao hiljade minijaturnih svetionika. Nekada je ovo bilo elitno nase-
lje, objanjavao je Azat, drei obe ruke na volanu i ne skreui pogled s klizave uli-
ce. Posle je otilo do avola, kao i sva predgraa, uostalom. Droga, kriminal. Kla-
sika. Ljudi su poeli da se iseljavaju. Poelo je da se pretvara u geto, kao ernjikov-
ka, kao DOK. Gradske vlasti su se uspaniile ispostavilo se da je samo centar gra-
da ostao manje-vie normalan. I onda su odluili da obnove Sipajlovo, sad ovde
prave akva-park, otvaraju supermarkete, grade luksuzne solitere sa staklenim apart-
manima na poslednjim spratovima. Azat se smeje. Valjda su prolupali, kae. Niko
normalan nee zbog nekog akva-parka da osudi svoju decu na ivot u Sipajlovu.
Azat je direktor rok-kluba Navigator, jedinog kluba u Ufi koji gaji samo
gitarsku muziku. Navigator dovodi poznatije bendove iz Moskve i Petrograda, po-
218
Re no. 72/18, decembar 2003.
mae mlade ufimske grupe, pravi im jeftine demo-snimke, ponekad ak plaa odla-
zak u Moskvu na festivale. Nee mi verovati koliko se samo novih bendova pojavi-
lo u Ufi posle Zemfirinog uspeha, smeje se, sklanjajui duge kovrdave lokne s lica.
Svi su mislili: ako je mogla ona, mogu i ja. To su ti uglavnom lokalni momci iz dvo-
rita: zasvirae par puta, devojice e se u njih pozaljubljivati, i toliko o tome. Onih
pravih je mnogo manje, ali ipak postoje. Takvi to ne mogu da zamisle svoj ivot bez
elektrine gitare. Rinat je jedan od njih, mada trenutno nigde ne svira.
Ali Rinat ti nita o Zemfiri nee rei. Otkad ga je iskairala iz benda,
to ti je tabu tema. Pitaj bolje Marinu, ona je jednostavna, ona se na ljude ne vrea.
Marina pamti uglavnom dobre stvari.

Marina sedi s laktovima na kuhinjskom stolu i licem oslonjenim na dlanove. Gleda


kako halapljivo jedem supu koju mi je nasula u veliki tanjir i smeje se. ta, ne hra-
ne te ba najbolje ti tvoji rok-prijatelji, a? Naravno da te ne hrane. Takvi su ti oni
nema da se jede, samo kafa, votka, cigare. Nee mi verovati koliko je supe Zem-
fira potamanila u ovoj kuhinji. Veito gladna. Tu je sedela, na istoj toj stolici gde i
ti. Samo ona uopte nije mogla tako dugo da sedi na jednom mestu... Marina se
smeje veselo, grleno.
Marina je jedina ostala tamo, gde je sve poinjalo: u ovoj kuhinji u so-
literu na Sipajlovu i u redakciji radija Evropa-plus, gde je Zemfira prvi put snimi-
la svoje pesme.
Ostali su se razili, kae. Direktor je otiao iz radija i otvorio sop-
stveni biznis, ostatak ekipe je naao drugi posao, neki su otili sa Zemfirom u Mo-
skvu. Neki su, kao Rinat, ve uspeli i da se vrate, slee ramenima. A Zemfira je po-
stala zvezda. Prava rok-zvezda. Ba onako kako nam je svima govorila.
Ponavljala je to kao mantru Marina se prisea. Ponekad kad bismo
izali u neki od klubova, deavalo se da su je razne face maltretirale. Pijani tipovi,
smejali su joj se jer je bila goljava i runa. A ona ih je samo gledala ispod onih iki
i kad bi joj bilo dosta, rekla bi: Sluaj bre mali, koji si mi ti kurac? Ja sam na pri-
mer zvezda, a ko si bre ti? Niko. Ti si bre niko i nita. I umela je esto da mu ga,
ono, da po faci pesnicom i tako to. Nije se ustruavala. Ma ona ti je iz ernjikovke,
a to ti tamo doe ko dobar dan. To ti je njihov bonton: kad te neko krivo pogleda,
da mu po jajima.
A jesi li ve bila u ernjikovci? Ako nisi, obavezno idi da se proeta,
moda e neto bolje shvatiti. To ti je jedno jako specifino naselje...
219
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
U sovjetska vremena tamo su ti iveli graditelji komunizma, radni-
ka klasa Marina se smeje kiselkasto. Svi su radili u jednoj od dve-tri hemijske
fabrike ili u rafineriji. ivot je bio relativno jednostavan: posao, kua, votka. Bez
ambicija. I kad nam se desila perestrojka, fabrike su stale i ljudi stvarno nisu zna-
li ta da rade sa sobom. Ili su na posao, po navici, ali na poslu se nita nije dea-
valo. Sve je stalo. Nije bilo nikakvog posla. Niko im nije davao platu, naravno. A
ljudi su svejedno ili u fabrike, od ponedeljka do petka. Nadrealno. Ali oni stvar-
no nisu znali ta bi od sebe. Nisu znali ni za ta osim za te svoje fabrike. Mu je ceo
ivot radio na traci, ena je ceo ivot tamo bila spremaica. U fabrici su se sreli, ta-
mo su se venali, fabrika im je dala stan u kome su im se rodila deca, i ta bi deca is-
to radila u fabrici da je sve bilo po starom... Sve je bilo isprogramirano. Jedino to
je taj program odjednom stao. Ja stvarno nemam pojma od ega ti ljudi tamo ive.
Neki su nali posao u fabrikama, kad su ponovo proradile pre par godina. Neki su
i dalje nezaposleni. Njihova deca su krenula u krimose tamo svi ili diluju ili se
drogiraju. A najee i jedno i drugo. I tako, ernjikovka mu doe ko neki na
Harlem.
Ja se seam da sam prvih godinu dana nakon njenog odlaska u Moskvu
itala po novinama kako je tu izmlatila fotografa, tamo oterala specijalca na kurac,
jer je neto maltretirao Serjogu, to joj svira na sintisajzeru Marina se smeje.
Uvek mi se inilo da je to sasvim OK. To tako i treba da bude. Donela im je u tu za-
lizanu Moskvu malo ernjikovskih pravila igre. Rusku realnost.

Sledeeg jutra krenula sam u potragu za ruskom realnou. Trojelbusom broj 4, ili
8, ne pamtim vie, do okretnice, tamo gde se zavravaju poslednje zgrade i poinju
prvi gigantski betonski soliteri, radniki hoteli u kojima u veitoj privremenosti i-
ve zarobljene porodice poslednjih radnika koji su doli u Ufu tik pred raspad ze-
mlje, primamljeni obeanjima boljeg ivota, redovne plate i velikih prostranih sta-
nova. Odatle sam krenula peice nizbrdo, na sam kraj grada, na Uakova ulicu pe-
tospratnica-hruovki, iji prozori gledaju na brda iza grada. Ili na zatvorena, ogra-
niena zgradama kvadratna dvorita, kroz koja sam cunjala traei poznato lice, pej-
za, ulaz, bilo ta to bi liilo na neku od njenih pesama.
U dvoritu ispred zgrade u kojoj je nekad ivela, nala sam samo obi-
an avgustovski dan, odeu to se suila na kanapu, koji je neko zakaio za ram svog
prozora u prizemlju s jedne i krljavo drvo s druge strane. Par devojaka, koje su o
neem razgovarale ljuljajui bebe u starim izanalim kolicima. Pranjavi pas-lu-
220
Re no. 72/18, decembar 2003.
talica leao je sklupan na suvom paretu zemlje, skupljajui poslednje zrake sun-
ca ovog leta.
Sa betonske klupice koja je trala nakrivljeno smekao se dobroudni
stari pijanac. Na drugoj klupici pored ulaza par momaka sviralo je rodoljubno-ar-
mijske pesme na gitari. Par koraka dalje mladi s odsutnim izrazom lica i zenicama
malenim kao vrh penadle uao je zagledan negde duboko u samog sebe. Ramena
su mu se ljuljala u ritmu rodoljubne-gitarske pesme.

uj, a to ti uopte hoe da se s njom sretne? Medino prelepo lice mrti se od


nepoverenja. Dve duge paralelne bore pojavljuju se na visokom elu, uramljenom
kratko ianom plavom kosom. Ogromne plave oi me gledaju sumnjiavo. Jer ako
misli da e ona moi da ti objasni kako je postala zvezda i zato je svi ti milioni lju-
di sluaju, onda se strano vara. Ona ni sama ne razume kako se to desilo.
Ja nisam imala ni pojma da ona pie pesme Meda se smei, poto
je izgleda odluila da bar delimino poveruje u moje iste namere. U znak privre-
menog primirja podie ogromnu kriglu piva i s gutom potee par velikih gutlja-
ja. Jednog dana mi je samo rekla: E, a ja sam jue ba napisala jednu pesmicu.
Hoe da uje? I gurnula mi walkman u ruke. A tamo Sneg. Ja sam bila total-
no u oku. Jer pod jedan, to je bila, onako, prilino lina pesma, mislim tako,
prepoznala sam tamo par situacija iz naeg odnosa. Meda se na trenutak ponovo
mrti, ali se ovog puta brzo vraa na temu. A pod dva, odjednom se ispostavilo
da ona ima stvarno super glas. Ja nisam toga uopte bila svesna. Jer kad pria ima
sasvim normalan, obian glas. A kad pone da peva odjednom izvlai iz sebe toli-
ko lepote...
Posle je poela da mi donosi i druge pesme. Ponekad se tako etamo
po ulici a ona niotkuda izvlai walkman i kae: E, a ja sam jue napisala jo jednu
pesmu. O da uje? Ili me zove telefonom u tri ujutru. E, ba sam sad napisala
jednu super pesmu? Da ti odsviram?
Meda je, svako e u Ufi tiho rei, bila najvea Zemfirina ljubav. Velika
tajna. I zapravo, veina pesama je o njoj. Kad smo se upoznale, Meda je slegnula ra-
menima i rekla: Jeste, tako je. Zato je bolje da ti ja sve ispriam, nego da od drugih
svata uje.
Sve novinare interesuje njena seksualna orijentacija: da li je Zemfira
lezbejka ili je biseksualac? I zato su neke pesme o devojkama a druge o tipovima? Je
l e sad i ti da me to pita?
221
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
Ne, smejem se, to bih te pitala kad je sve jasno. Meda se smeka. Ori-
jentacija je kao ideologija, je l tako? pita me. Ti si ili ovakav ili onakav. Ili si s na-
ma ili protiv nas. A ljubav Meda se smei velikim plavim oima ljubav nije tako
jednostavna. Ljubav ne bira, je l tako? Odjednom zavoli oveka bez obzira na to da
li je deko ili devojka. Ljubav ne trpi nikakvu ideologiju. Ona se jednostavno desi.
To su posle od seksualne orijentacije napravili biznis: sve te malolet-
ne devojice u dokolenicama i mini suknjama to se danas ljube na sceni Meda s
neodobravanjem vrti glavom. I sad itam po novinama, ti isti to su se pre etiri
godine zgraavali nad njenim tekstovima sad piu da je i Zemfira moda snimila te
svoje lezbejske pesme samo da bi skrenula na sebe panju, izazvala skandal i tako to.
Misle da su pametni ako su cinici. A u stvari su budale.
A Zemfira nita nije radila zbog efekta Meda kae. Svaka njena pe-
sma je iva istina, to emotivno, to faktiki. To ti je kao topografska mapa njenog i-
vota, delimino ifrovana, ali ko je poznaje zna tano o emu se radi u svakoj pesmi.
I da zna, ja ba time i objanjavam njen uspeh Meda odlae praznu
kriglu na sto. Pare, slava, pomo producenata, to je sve dolo kasnije. A na poet-
ku je bila samo iskrenost, koju ne moe da ne primeti. I na tu iskrenost su i odre-
agovali svi ti ljudi koji je danas oboavaju. Na iskrenost ne moe da ne odreaguje.
To o emu ona peva deava se svakom od nas. To je naa realnost. A ona ume da je
spretno, lepo opie. I onda ti to doe neto kao poezija. A onda, kad uzme gitaru u
ruke i pone da peva, onda od toga ispadne rok.

Da li je to poezija? ta ja znam, ja pomalo u to sumnjam Artemij Troicki vrti


glavom. Da li je to rok? Mislim da jeste... Mada se meni taj novi ruski rok uopte
ne svia. Da sam ja sad mlad, sigurno ne bih sluao rok, naroito ne ruski. Sluao
bih elektronsku muziku, ruski hip-hop, ili neki etno, ili neto kao Manu Chao i ta-
ko to. Neto s mudima, shvata?
Mladost Artemija Troickog, uticajnog ruskog rok-kritiara proticala je
u ono vreme kad su muda bila ovde preduslov za sluanje i sviranje roka. Kad su
bendovi svirali u podzemlju po podrumima i u privatnim stanovima, u domovi-
ma kulture u moskovskim predgraima iznajmljenim toboe za vee autorske pe-
sme. Kada si mogao da zavri u zatvoru i zbog svirke u rok bendu, i zbog organi-
zacije ilegalnih koncerata ili samo zato to si na takav koncert doao. Kada se pre-
snimavanje kasete s zabranjenom muzikom vodilo pod paragrafom u kriminali-
stikom kodeksu.
222
Re no. 72/18, decembar 2003.
I zato Artemij Troicki i dalje gaji duboki sentiment prema tim vreme-
nima. Mada su se ona davno zavrila, jo onda kad je pred kraj 80-ih rok preko no-
i dobio status zvanine kulture. Tada su na muziare koji su izmileli iz podzemlja
gledali kao nekad na Alu Pugaovu. Ali to je na sreu trajalo jako kratko.
A onda je jedno vreme rok bio totalno izgubljen, Artemij Troicki klima
mudro glavom. Mislim, potpuno je izgubio svoj identity, jer pre toga je rok bio pro-
testna muzika, i kad se ispostavilo da nije ba tako jasno protiv ega bi sad moglo da
se buni, on je potpuno got lost. I uopte, taj poetak 90-ih je bio potpuno miserable pe-
riod za ruski rok. A onda je vaskrsao pred sam kraj devedesetih, ali sada ve u potpu-
no drugaijem obliku: kao masovna kultura, deo kulturnog marketinga. Na rok su
obratili panju svi ti proizvoai piva, sve te Pepsi i Fante i Coke. Dobio je svoj radio
Na radio u Moskvi i Radio-Baltik u Petrogradu. A Zemfira se jednostavno
sjajno poklopila s tim procesom. Great timing, Artemij Troicki klima glavom.
Mada, ako emo iskreno, Artemij slee ramenima, kao kulturni, socio-
loki fenomen ona je izvanredno zanimljiva. Ne samo da je ona jedna stvarno sa-
mostalna devojka u jednom potpuno mukom biznisu kao to je ovde rok, nego je
osim toga Bakirka, s muslimanskim imenom i prezimenom, to je kao, super za
folk i etno ali nikako nije za rok. I uz sve to ona je jednostavno elementarno runa,
a to je neto nevieno na sceni gde je 99 odsto pevaica bimbos, sisate plavue, sve ili
erke ili ene ili ljubavnice naih biznismena. I sad kad ti je na takvom tlu glavna
zvezda jedna uasno runa ali zato nesumnjivo talentovana i inspirisana devojka, to
je onda stvarno super pojava. To ti onda daje nadu da svi ti klinci nisu tako tupavi
kao to hoe da ih naprave.
Veina njenih oboavalaca su devojice za koje je ona role model. I ako
sad izae na ulicu, videe ih kako etaju gradom: tinejderke s ikama preko ce-
log lica, u sunanim naoarima, u odvratnim martinkama i izlizanim farmerkama,
pogrbljene, s cigarom u zubima. Male Zemfire. Klonovi. Ali to su ti u stvari obi-
ne devojice, kojima je dosta vie presije okoline. Dosta im je vie da budu i dobre
i poslune i lepe. Njima je Zemfira jednostavno dala ansu. Vratila im samopoto-
vanje. Predloila im je savremenu verziju Pepeljuge: runa ali talentovana devojka
snagom svoje volje probija se na sam vrh slave. I meni se ta nova verzija bajke svia.
Ba mi se svia.
Uostalom... Artemij Troicki se zamilja na trenutak ...uostalom,
moda je to i jedini bunt koji je mogu u nae vreme: bunt protiv marketinkog is-
piranja mozga. Kad si u inat celom svetu ponosna to si runa mrava tamnokosa
bez sisa ali s darom. I onda umesto o nesrenoj ljubavi peva o AIDS-u, drogi i ma-
sturbaciji.
223
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja

ta ja znam, moda je pank i mrtav. I ruski rok je moda isto mrtav Tem se sme-
i iz dubine svog ormara, iz koga vadi gomile starih, pranjavih kaseta. Ali pre ne-
go to je umro, iveo je dovoljno dugo da na njemu izrastu cela pokolenja muzia-
ra, izmeu ostalog i Zemfira. I ja.
Visoki, mravi Tem seda na pod svoje sobe, savija dugake noge u tur-
ski sed i izvlai odnekud stari kasetofon. Trenutak kasnije iz zvunika dopire uasna
kripa i buka, u kojoj s mukom prepoznajem promukli glas Jegora Letova, uvenog
ruskog pankera iz vremena perestrojke. Eto, na tome sam izrastao Tem se smeje.
I na ovom pokazuje mi ostale kasete, na kojim je deijim rukopisom ispisano:
DDT, Akvarium, Grupa kino.
Ja sam ve dete perestrojke, zna, ja se skoro uopte ne seam onih vre-
mena. Kad sam ja odrastao, sve je ve bilo dozvoljeno. Ali sam ionako na poetku
sluao samo nau muziku. A onda sam, s nekih jedanaest godina prvi put uo Nir-
vanu. I totalno sam odlepio. Mislio sam: nije mogue da neki tamo Amerikanci
mogu tako da me pogode... A ipak je tako bilo. Posle sam poeo da sluam sve pod
red: Bitlse, Dorse, Dimi Hendriksa. A onda sam jednom video film Sid&Nancy i
ponovo sam odlepio: jer to je ono, kao, pria o dvoje suludih britanskih pankera
koji na kraju umiru od droge ali ja sam zapravo u tom filmu video Ufu, i nas ovde.
Posrane, samoubilake. I onda sam poeo da sluam Sex Pistolse. I shvatio sam da je
to to. Barem za mene. Jedino to sam ti ja lo materijal za pravog pankera: ne dro-
giram se, ne nosim zihernadle smeje se Tem ja sam ti, ono, kao, lirini panker
i Tem prska u smeh, podiui oblake praine sa starih kaseta.
Lirini panker Tem kuva nam kafu u kuhinji na dvanaestom spratu so-
litera u jednom od blokova u Sipajlovu. Lirini panker Tem napisao je prole godi-
ne pesmu, zove se Kafa i puta mi demo-snimak, dok se prava kafa krka na ringli.
Pune izme samoe
Psovkama na zidu ispisano proroanstvo
Die ruke prema suncu
Ono se ne smei
U sumornim danima ostaje ti samo
Da kuva kafu
eka na ljubav
I redovno dobija po jajima
To je ceo tvoj ivot
224
Re no. 72/18, decembar 2003.
Tem kae da je napisao pesmu ba tu, u kuhinji, dok je gledao kroz prozor. Sedimo
tako, pijemo kafu i gledamo kroz prozor. Naokolo blokovi. A iza blokova novi blo-
kovi. I tako dokle pogled see.
Tem peva u grupi Lumen, jednoj od stotina novih grupa u Ufi. Grupa
zapravo postoji jo odavno. Jo od pre Zemfire, smeje se Tem. Ali, Tem priznaje,
tek im je njen uspeh dao nadu. Sad su napravili demo-snimke, sviraju po manjim
gradovima i van Bakirije. ak su jednom bili u Moskvi, na festivalu pank-grupa.
Ima se, smeje se Tem, moe se...
Zna, posle njenog uspeha se u Ufi puno toga promenilo. Ljudi su
poverovali da je sve mogue, samo ako stvarno eli. Pojavila se masa bendova, masa
ljudi koji su poizlazili iz podruma gde su do tada uglavnom svirali. Mada, ta da ti
kaem, svi su imali samo jedan recept za uspeh: to bre otii u Moskvu i tamo na-
praviti karijeru. Niko jo nije otputovao...
Tem je prvih par godina pokuavao da pomiri muziku i studije prava na
Bakirskom dravnom univerzitetu. To je sasvim izvodljivo, kae, njemu je to odli-
no polazilo za rukom skupljao je najvie ocene, bio kandidat za magistarske studi-
je. I samo su mu profesori savetovali da ipak izvadi minue, i umesto farmerki i
dreavonarandaste majice u kojoj danima hoda, obue odelo i zavee kravatu. Ali
meni se ti njihovi modni saveti nisu dopali smeje se Tem i prolazi rukom kroz red
gustih kovrda na temenu, koje je jedine ostavio na obrijanoj glavi pa sam se lepo
oiao, stavio jo par minua, a magistraturu sam napustio.
A ako emo ozbiljno, ja sam jednostavno shvatio da nikad neu moi
da budem advokat Tem se naglo uozbiljuje. Barem ne u ovoj zemlji. Vidi, ta-
mo te na univerzitetu svi ve spremaju za ivot bez principa, bez kime i ponosa.
Profesori ti u amfiteatru predaju pravo a onda ti na pauzama objanjavaju da je sve
to lepo u teoriji, ali da se u pravom ivotu raunaju neke druge stvari. Veze, ume-
nost podmiivanja. Ja sam proveo jedno celo leto radei u pravnom savetovalitu za
siromane, ovde u Ufi. Jednom je kod nas doao neki starac, rodbina ga oerupala,
uzeli mu stan, ma, klasina pria. Ja sam se uzeo za taj sluaj, uspeo da pohvatam sve
konce i u principu mogli smo da pobedimo na sudu, ali je za sve to bilo potrebno
jako mnogo vremena. ovek mi se zahvalio i rekao da e onda radije da im ostavi taj
stan nego da to to mu je jo ostalo od ivota provede po sudovima. I otiao je. A za
mene je to bio uasan poraz ja sam znao da se to lako moe reiti podmiivanjem,
znao sam i kome i koliko treba da dam. Ali niti je taj starac imao toliko para, niti sam
ja umeo da dajem mito. Mladalaki maksimalizam, shvata... E i tu sam shvatio da
ako se u ovoj zemlji budem bavio pravom, tako e mi biti do kraja ivota: ili u mo-
rati da laem i varam druge ili sebe. E pa u tom sluaju ja u radije da sviram...
225
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
Vidi, ja ti Zemfiru ne sluam, nije to moj tip muzike. Ali je potu-
jem zbog jedne stvari koju je uradila: slomila je okvire u kojima smo svi pomalo tru-
lili. Pokazala je da sve to moe da se radi i drukije, sveije, pametnije. Moe i da
bude uspean, i da se ne proda. I ako ovde ne moe da poteno ivi od prava, mo-
e bar od muzike smeje se Tem.
Sad svi govore: nema komunizma, nema ni roka. Kao, nema protiv
ega da se bori, a rok ti je ono, borba i bunt. Kenjaju, majke mi. Pogledaj malo na-
okolo, svuda ima i lai i prevare koliko hoe. Samo to sad nije vie toliko u politici,
koliko je meu ljudima. Druga vremena, druga sranja Tem se smeka i pokazuje
rukom na pogled kroz prozor pogledaj samo ovu pustinju. I ta, zar misli da se
protiv toga ne vredi boriti?

Zemfirine pesme miriu na vozove, na popljuvane eleznike stanice i metalnu pra-


inu koja se upija u kou. Ba su tako mirisale devojke, koje su reale svoje vree za
spavanje na podu moje dnevne sobe u Moskvi, negde pred kraj leta. I jo na znoj i
prainu, i logorsku vatru pored koje su se grejale protekle dve noi na hipodromu u
gradiu Ramenskoje pod Moskvom, gde se svakog leta odrava najvei ruski rok fe-
stival, Naestvije.
Sreli smo se pred atorom fan-kluba Zemfire, predstavili smo se
imenima iz chata, jer smo se samo tako i znali: Pika Chups, Neopoznanaja, Fira,
Fima, Muza i Lance. I odjednom smo postali realni ljudi. A o tome se zapravo i
radi, smejali su se: chat je samo prvi korak, onda na koncertima upozna ljude, a
onda moe i da sedne na voz pa da sa tim ljudima putuje kod drugih ljudi, mo-
e da vidi malo sveta ili bar malo Rusije. Uostalom, dokle moe ovek da sedi
kod kue, u nekom Rostovu na Donu ili Jekaterinburgu ili Magnitogorsku, je l
tako?
Posle dva dana provedena pod atorom, devojke su bile umorne i ne-
priljive. Tuirale su se, prale majice i ortseve da im se nau za narednih par dana
puta. Iz dubokih depova vadile su izlizane foto-albume i pokazivale mi slike sa
mnogobrojnih Zemfirinih koncerata, na kojima su bile uzdu i popreko, po celoj
Rusiji. Bielgorod. eljabinsk. Crno more.
Nosile su sa sobom gitare, na kojima su usput svirale po podzemnim
prolazima u velikim gradovima, skupljajui novac za hranu i voznu kartu do slede-
eg grada. Vozile su sa sobom svoje ivotne prie svoje studije i poslove kojima e
se vratiti u septembru, svoje roditelje zaprepaene njihovim lutajuim odmorima i
226
Re no. 72/18, decembar 2003.
raspustima, svoje hrabrosti da se ostavi, napusti i krene u nepoznato oslanjajui se
samo na veru u sebe i svoje virtualne prijatelje.
Kad su sledeeg jutra kretale dalje, dogovorili smo se da se sretnemo na
samom kraju leta, u Ufi, gde je Zemfira odluila da proslavi svoj 26. roendan
ogromnim koncertom. Pod uslovom, naravno, da skupe dovoljno para za put. I ako
im gitare, izlizane od duge upotrebe, izdre.
Traila sam ih u gomili koja se skupljala u parku preko puta gradske
venice Ufe u guvi, koju bi pre samo pet godina bilo nemogue ovde videti. Se-
deli su na klupama u parku, na travnjacima i dugakim niskim stepenicama oko
spomenika Lenjinu, raskomoeni, kao da taj park i grad i cela zemlja samo njima
i pripadaju, potpuno ravnoduni prema sumnjiavim pogledima prolaznika, ija
se agresivnost meala sa strahom pred nepoznatom pojavom. Ceo park je mirisao
na vozove, metalnu prainu koja im se uvukla u majice sa slikama listova marihu-
ane i velikim natpisima Legalize, u rasta-kapice domae radinosti, u iroke
pantalone sa milijardama depova, u kose duginih boja, ogromne raneve i pra-
njave bandane.
Moje moskovske poznanice nisu doprle do Ufe ko zna, moda im je
ponestalo para, ili energije ili sree. Upoznala sam neke nove na primer Manste-
ru iz Orenburga, visoku i mravu, s kovrdavom kosom na kojoj je bila ispisana i-
tava istorija kunih eksperimenata sa farbanjem. Manstera je zajedno sa grupom
prijatelja iznajmila mikrobus-gazelu i krenula u Ufu specijalno na ovaj koncert.
Mama se, naravno, logirala kad je ula gde se sprema, kae pljuckajui s vremena na
vreme na zemlju. Kako to sad sama u nepoznati grad? I to samo zbog nekog kon-
certa? Vikala je: u moje vreme nismo takve stvari radili Manstera se smeje. ta
ja mogu na to da joj kaem slee ramenima. Mogu samo da se radujem to se ni-
sam tada rodila, je l tako?
Manstera eta po Ufi ve trei dan s par stotina rubalja u depu i bez
krova nad glavom. Planirala je da prespava kod jedne poznanice ali kad je zazvonila
kod nje na vrata ispostavilo se da je nema. Ko zna, moda je sa roditeljima otila na
dau... I tako je Manstera sela na otira pred vratima, pokrila se jaknom i zaspala na
hodniku. Negde daleko posle ponoi probudio ju je komija te poznanice, izaao je
na hodnik da zapali. Manstera ga je zamolila za upalja i tako, poeli su da askaju i
kad je tip uo zato je zavrila tu, pred komijskim vratima, pozvao ju je da prenoi
kod njega. Rekao je to je za potovanje, kad neko tako voli svoje zvezde. On je, is-
postavilo se, svojevremeno isto tako putovao po Sovjetskom Savezu na koncerte ta-
danjih rok grupa. Samo to je tada bilo opasno, zabranjeno. Je l moe ti to da za-
misli, da je rok bio nekad zabranjen? Manstera se smeje. Ja stvarno ne mogu.
227
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
Komija joj je znai raspremio kau, ujutru joj dao ist pekir i dok se
ona tuirala isprio kajganu za doruak. Rastali su se kao prijatelji. I s potovanjem,
ri-spekt, kae Manstera ozbiljno, pljuckajui na asfalt. Sledeu no je provela spa-
vajui zajedno sa drutvom na eleznikoj stanici. Panduri su ih prvo maltretirali,
ali su ih onda pustili na miru.
Tanja sedi pored nas i paljivo slua o emu priamo, ozbiljno klima-
jui glavom. Tanja ima esnaest godina i jedva je uspela da nagovori roditelje da je
puste. I sad ve trei dan hoda po Ufi i ne moe da se naraduje. Ufa je pravi grad
kae, oduevljena. Ne kao na Orenburg, on ti je sav mali, prljav i uopte jedna
prava rupa. U Ufi, ini joj se, tutnji ivot: sve te velike zgrade, prodavnice, gomile
ljudi na ulicama. Sedimo na stepenicama pod spomenikom Lenjina i sluamo kako
du Prospekta Oktobra tandru zarali trolejbusi na putu za ernjikovku. Na tre-
nutak uspevam da ih vidim cakleim Tanjinim oima. Provincijalna Ufa narasta do
razmera metropole.
Tanja bi htela da to bre otputuje iz Orenburga, zauvek. Orenburg je
grad bez perspektive, bez budunosti. Bez budunosti za nju, barem. Moda bi ba
vredelo preseliti se u Ufu, u Ufi njeni roditelji imaju neke prijatelje, moda e joj
oni pomoi da se snae.
Mada i ti prijatelji nita ne kapiraju isti su ko njeni matorci. Ne zna-
ju ta je realnost. Ne shvataju kako neko moe da doe u Ufu samo na koncert da
potegne toliki put, stotine i stotine kilometara. Ili kako to neko moe da ima prija-
telje preko interneta. Ma daj, oni ak ne znaju ni ta je to uopte internet. Samo:
ui, radi domae zadatke. I toliko. Njeni roditelji, na primer, ve se deset godina
nisu makli iz Orenburga. Jedino to su leti svakog vikenda ili na dau.
A ona se tamo gui, u tom Orenburgu. I slua Zemfiru. Tanja veruje da
e i ona, ba kao Zemfira, uspeti da pobegne od te dosade. Jer i Zemfira se isto tako
guila, to se sve vidi iz njenih pesama. A onda je pobegla.

Sve te njene pesme su nastale u jednom udnom vremenu, kada nam se, zna, i-
nilo da je sve mogue Sergej Anacki ispija polako gutljaj konjaka. Malena aa ne-
staje u njegovim dlanovima. To su bila takva vremena, u kojima je jedan svet nesta-
jao, neki drugi se pojavljivao, ali niko nije imao pojma na ta e taj novi svet da lii.
Pij, ne zabuavaj Sergej mi doliva jo pedeset grama konjaka s izra-
zom lica lekara, koji naliva udotvorni eliksir. Pij, nema boljeg leka protiv gripa
od konjaka s limunom.
228
Re no. 72/18, decembar 2003.
Napolju opet pljuti. Voda se u mlazevima sliva du tankih staklenih
zidova kafia u kome sedimo. S druge strane stakla presijavaju se novi automati za
nalivanje benzina i poneki auto koji se u ovakav kasni sat zaustavi na bletavoosve-
tljenoj benzinskoj pumpi. Sedimo za dugakim barom, Sergej, Marina i jo par
Zemfirinih prijatelja iz starih dana. Pre pet godina svi su radili na Evropi-plus
Sergej je bio direktor, Marina i Lena su se bavile marketingom i reklamom, ne-
to nie niz ank sedi bivi tonac, pored njega jo jedan. Tako, skupe se ponekad
ovde u Sergejevom kafiu da se vide, popriaju. Sve se ree sreu novi poslovi,
nova drutva.
Tada smo svi iveli samo dananjim danom, samo onim ta nam se u
tom trenutku deavalo. Naokolo se sve raspadalo, sve se drobilo, ispod tih ruevina
pojavljivala se neka budunost, ali uasno maglovita i neizvesna. Niko od nas nije
bio u stanju da zamisli gde e biti i ta e raditi ni za godinu dana. Ni ja, a kamoli
mlai. Osim Zemfire, naravno krni etrdesetogodinji Sergej smeje se s visine
svoja dva metra. Ona je oduvek znala da e biti zvezda.
Sergej se tano sea kad ju je prvi put video u restoranu Lumiere, jedi-
nom pristojnom lokalu u ono vreme. Pevala je tamo za lokalne biznismene, koji su
pregovarali za kafanskim stolovima. Sergej je isto doao sa nekim klijentima, ba je
u to vreme potpisivao neke velike reklamne ugovore za radio. E sad, po restorani-
ma ti obino pevaju lepe, zgodne devojke Sergej se smeka priseajui se. A ja
gledam, kad ono stoje pored sintisajzera dvojica tipova: jedan mrav, drugi debeo.
Seam se samo kako mi je proletelo kroz glavu da e pevaica verovatno kasnije da
izae, ali nisam ba neto mnogo obraao panju na muziku. Imao sam prea posla.
A onda je iznenada onako, preko cele sale, pukao divan enski glas. Ceo restoran je
za trenutak uutao da vidi ko to peva. Kad ono onaj golja. Ispade da nije nikakav
tip, nego devojica.
Par meseci kasnije, pojavila se na radiju da snimi neku reklamu za fri-
zerski salon, valjda; Sergej se zamiljeno eka po glavi. Uostalom, nije ni bitno.
Odmah ju je prepoznao, dao joj studio da u njemu snimi ta treba. Kad ju je video
kako barata miks-pultom, pomislio je: bie od nje neto.
Ubrzo me je zamolila da joj dam nou studio, besplatno, da snimi par
svojih pesama. Pristao sam, to da ne. Tada je sve bilo drugaije, niko nije ni mislio
o parama i slavi. Za etiri meseca snimila je trideset dve pesme. Ja nikad u ivotu ni
pre ni kasnije nisam video da neko tako radi trideset dve pesme, sa muzikom, gla-
som, aranmanima. Sve je radila sama. Kasnije mi je sve putala, pokazivala, tako.
Ja posle par dana nisam vie bio u stanju da je pratim. A ona je bila totalno cool, sve
je drala pod kontrolom, znala je tano ta radi.
229
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
Ujutru smo dolazili na posao, a ona je spavala na stolici u studiju, u
odei. Na podu veito puna piksla, u oku redovi praznih konzervi piva. Naa i-
staica se uvek uasavala. Pitala me kad u vie da izbacim tu propalicu. A posle je ak
i ta istaica zavrila u jednom od njenih hitova Sergej se smeje. Kaem ti, ona
je pravila dokumentarac o naim ivotima.
Jednom mi je prila sa walkmanom. Kae: e Sergej, a ja sam sino sni-
mila super stvar, zove se Kamilica. To e da bude megahit. A tamo sve vrvi od tog nji-
hovog slenga, od nekih izraza koje ja totalno nisam shvatao... Ona mi je sve to proi-
tala s lica i rekla: E, bre, Serjoga, nema ti pojma. Kaem ti, ovo je megastvar. I vidi,
bila je u pravu, posle je ta Kamilica bila takav hit da joj se smuila. Vie je ak i ne peva
na koncertima, uo sam. Eto, a ja do danas ne razumem o emu se tamo radi...
A oni su to vidi skapirali. Svi ti njeni fanovi, to znaju svaku pesmu
napamet i ako ih lepo zamoli mogu i da ti objasne o emu se tamo radi. Vidi, oni su
njena generacija, to su ti sve deca raspada. Sve se rasturilo: drava, nain ivota, pa i
jezik. I onda su oni od svega toga slepili neki novi jezik. A ona na tom jeziku peva.
Nekad se kod nas u ali govorilo da je Leonid Brenjev politiki dela-
telj epohe Ale Pugaove Sergej se smeje. A pre dve godine Ala Pugaova je na
Kremlju u Zemfirino ime primila dravnu nagradu za stvaralatvo. Zemfira je ob-
jasnila organizatorima da ona nema vremena da doe jer je to vee davala koncert u
Donjecku. I uopte, rekla im je da mogu da si tu nagradu nabiju u dupe...
Posle sam uo da je Ala Pugaova poslala taj pehar potom Zemfirinoj
mami.

Kako opisati koncert? Moe da se pone na primer od mraka. Mraka svuda po dvo-
rani, napunjenoj do poslednjeg kvadratnog centimetra. Ili mraka na sceni, na koju
polako izlaze muziari, uzimaju instrumente u ruke i spremaju se da ponu. I on-
da, kad se iznenada svuda naokolo pale plaviasta svetla i prolamaju prvi zvuci, vidi-
mo im lica i siluete, prste na klavijaturi, ruke na vratu gitara, palice podignute nad
bubnjevima. I posle par trenutaka vritanja i aplauza nad hiljadama ljudi skuplje-
nih u Hali sportova grada Ufe podie se otri, pomalo agresivni glas, koji se odbija
o zidove dvorane i vraa na scenu pojaan hiljadama drugih glasova koji svi zajedno
pevaju za poetak priu iz ivota dananjih ruskih gradova pesmu o tome kako ne-
staje ljubav u guvi na ulicama.
A ako ovek stane na prste ili uspe da skoi videe na trenutak i glavnog
krivca tog komeanja sitnu, mravu androginu figuru u farmerkama, sportskoj
230
Re no. 72/18, decembar 2003.
majici i gitari dva broja prevelikoj. Devojku koja peva zaboravljajui na sebe, koja ne
pravi pauze izmeu pesama, prelivajui dva i po sata otre akorde eih komada u
promukle jazz-balade.
I kad se malo razgledam, vidim uglavnom radosne ljude koji se sjajno
zabavljaju. Vidim Mansteru i Tanju, koje se probijaju kroz guvu s ruom, koju po
svaku cenu hoe da joj poklone za roendan i zato, to ih je barem na par dana iz-
vukla iz Orenburga. Ili Tema, koji negde uz zid stoji i odmerava ritam nogom u vi-
sokim crnim martinkama jer mada to nije sasvim njegova muzika, devojka ima
dobar drajv i zasluuje potovanje.
I u sutini ne vidim nita neobino. Obine mlade ljude na dobrom rok
koncertu. U obinom provincijskom gradu Ufa, kako pevaju tuim reima slikane
topografske mape svojih sopstvenih ivota. I samo su pitanja koja postavljaju nova. I
trae neke sasvim nove odgovore.

Draga gospoo, pa i vi ba svata pitate. Pa to je valjda jasno: kad bi neko o takvim


stvarima ovde zapevao pre dvadeset godina, zavrio bi u zatvoru. Ili u psihijatrijskoj
klinici zatvorenog tipa upravnik katedre za muziko obrazovanje Vie umetnike
kole grada Ufa prska u smeh, oito ga zabavlja moje pitanje. Sklona sam da mu po-
verujem: ipak je gospodin upravnik ovek u solidnim godinama, sigurna sam da
dobro pamti ona vremena. O svojoj seksualnoj orijentaciji, o AIDS-u i... tako
to... upravnik se znaajno nakaljava, nespretno glumei smuenost.
A danas, draga gospoo, danas je naa Zemfira velika zvezda. U ona
vremena bismo morali da nekog takvog izbacimo iz kole. A sada, vidite, ceo preda-
vaki kolektiv se skupio da sa vama podeli svoje dragocene uspomene. Eto, vidite...
Petnaestak uasno ozbiljnih sredovenih lica gleda me bez trunke sim-
patije. Upravnik im je oigledno naredio da ostanu posle predavanja i porazgovara-
ju sa novinarkom. Jo jednom, dvadesetom, tridesetom, stotom po redu koja dola-
zi da smara jednim te istim pitanjima. Intervjui na temu Zemfire, najpoznatije
uenice Vie umetnike oigledno utiu na poboljanje rejtinga kole.
Da... ona je rasla u uslovima neograniene slobode upravnik s en-
tuzijazmom klima glavom. Par profesora s automatizmom ponavlja upravnikov gest.
Ona se uopte nije trudila da na nas ostavi povoljan utisak. Ne, njoj je bilo potpu-
no svejedno ta emo mi o njoj pomisliti, kolege e se sloiti. Umela je na primer da
nastavnika bez razmiljanja nazove jarcem. Je l tako kolege?
Zlovolja se sve jasnije odraava na umornim licima okupljenih.
231
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
Na direktor je, na primer, uopte nije voleo, ponekad se dvoumio da
li da je ipak ne izbaci. Govorio je: pa jesu se vremena promenila, ali ne ba do te
mere. A razlog bi se uvek naao, znate. Zemfira je umela da nestane iz kole na po
par meseci. Ja to nisam ni znao, posle su mi ljudi priali da se drogirala. ta ete,
ona vam je bila iz takve sredine. Tamo je teko odupreti se takvim ponudama...
upravnik navlai na lice istrenirani izraz saoseanja.
Ja sam uvek naem direktoru govorio: ostavite je na miru, drue di-
rektore, to je genije. Ostavite je na miru, ona nikome ne smeta, ide svojim putem,
na ispitima ima skoro sve desetke. ta ona radi u slobodno vreme, nas se ne tie...
A talenat je imala, mora se priznati, neobian, pedagoki kolektiv se
verovatno sa mnom slae po tom pitanju. Ne-obian. Ja iskreno priznajem da je mi
zapravo niemu nismo nauili. Ona se kod nas svemu nauila sama, iz knjiga i sa
snimaka.
Eto koliko je bila talentovana. A naa kola je uvek pomagala talenti-
ma, je l tako kolege?
Profesori s olakanjem klimaju glavama, prepoznajui iz upravnikovog
tona da se razgovor napokon zavrio. Doprinos kole razvoju najveeg imena ruske
savremene muzike bio je dostojno istaknut. Nespretno se smeimo i razilazimo.
Na hodniku, pred glavnim ulazom ukraenim ogromnim crno-belim
fotografijama zvezda bakirske izvorne narodne muzike, stie me nasmejana tride-
setogodinjakinja. Rekle su mi kolege da sam zakasnila na intervju. teta... Jer ja
Zemfiru jako volim, znate. O, da, ja sam inae Irina, profesor deza i improvizaci-
je. Jeste li moda za olju kafe negde u gradu?

Zna, to ti je kod nas u Rusiji prva pria te vrste. Ona je stvarno jedno vee otila
na spavanje kao obina provincijalka, u potrazi za slavom, dr-ne daj, pokai mi ko
ovde ne trai slavu i pare... S tom razlikom to se sledeeg jutra probudila kao pra-
va megazvezda. Superstar po-ruski Mia Kozirjev zamiljeno gladi koziju bradicu ru-
kom ukraenom nizom tekih srebrnih prstenova. Ceo njen ivot prevrnuo se na-
glavce. Jue si bio niko i nita, a danas svi ele da te vide, sve zanima o kome su za-
pravo tvoje pesme, da li si lezbejka, da li se drogira, zato pie ba takve pesme, a
ne neke druge...
A njeni tekstovi su tako lini i tako dvosmisleni da svi mogu da se u
njima pronau. Svi misle da znaju tano o emu peva. Devojke irom Rusije slua-
ju i misle: hej, pa to je pesma o meni, ona peva o mom ivotu.
232
Re no. 72/18, decembar 2003.
A poto je ovo Rusija, onda ti to nisu stotine ili hiljade, nego stotine
hiljada ljudi, milioni. I odjednom poinju da te saleu producenti, menaderi,
konsultanti, reklamne agencije, svi bi da se opare na tvom uspehu. Priaju ti kako si
super, kako si najbolja. Mislim, od svega toga stvarno moe oveku da se zavrti u gla-
vi. I onda se jednostavno izgubi, zaboravi ko si.
Vidi, mnogi imaju dovoljno snage i talenta da sa osamnaest-devet-
naest godina napiu par lepih, strastvenih, provokativnih pesama. Mnogi imaju ak
i dovoljno sree da od toga naprave svoj debi-album. Ali ako album ispadne uspe-
an, sve se odjednom menja. Bio si oajan, depresivan, u veitom konfliktu sa sve-
tom, imao si dumbus u linom ivotu, nisi znao da li te privlae devojke ili deaci,
nisi shvatao ta taj svet od tebe uopte zahteva i zato, roditelji su ti odrasli u svetu u
kome nije bilo takvih problema kao to su tvoji. Bio si oajno usamljen. I onda od-
jednom postaje slavan, idol miliona ljudi koji imaju iste te probleme. Svi te vole,
stotine fotografa prate svaki tvoj korak, lice koje nisi htela da gleda u ogledalu od-
jednom postaje simbol... Ima sve. I ta dalje?
Prva dva albuma nastala su zapravo kad se i ona kao i milioni ljudi na-
okolo borila sa svim tim problemima odrastanja, pa jo u ovoj naoj Rusiji. To su sve
te njene buntovnike, besne pesme koje je dovezla ovamo iz Ufe. I ja sam se dugo pi-
tao da li je to sve da li e uopte napisati ita novo. Ali ona se vratila, s treim al-
bumom. Mirnijim, zrelijim. I mada je pomalo promenila formu, uspela je da sa-
uva ono to je najvanije: iskrenost oseanja o kojima peva. Umesto buntovnih pe-
sama koje bi zvuale lano, napravila je iskreno mirne pesme, koje su opet neka vr-
sta izazova. Kao da kae: eto me, to sam ja, vaa zvezda. Nauila sam poneto za ovo
vreme, shvatila sam par stvari o sebi, o svetu, o ljudima. Promenila sam se. A vi?

Ja se tom njenom uspehu dvostruko radujem Irina se smei dok marira brzim,
dugakim korakom po gradskim ulicama. Pod jedan, zato to sam je oduvek jako
volela i ba sam stvarno za nju navijala, a pod dva... Samo pogledaj ta se deava na
ruskoj sceni: gomila nekih najlonskih zvezdi sa tanunim glasiima i telima super-
modela. I sve plavue... Vie ih ak i ne zovu bend, grupa, nego projekti. Pa
dobro, otkad je to muzika projekat? Muzika je neto bez ega onaj to tu muziku
pravi ne moe da ivi. Evo ja na primer ne mogu da ivim bez deza. Bez svega mo-
gu, samo dok mogu da pevam. Tako ti ja na to gledam. I zato se radujem njenom
uspehu, jer je u sutini pobedila prava muzika. Nai ljudi su umesto projekta iza-
brali pravu enu od krvi i mesa.
233
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja
Ona je sva u tome ta radi. Ona ivi kao to peva i peva kao to ivi. I
iako je ona sama, unutranja, sva u konfliktu, izmeu njenog ivota i njene muzike
nema nikakvih protivrenosti. Ona je prola kroz sve o emu peva: i kroz razoara-
nja i kroz komplekse i kroz drogu, i ljubav i prijatelje koji su umirali od AIDS-a ili
od overdoza.
Jesi li videla ova naa dvorita po blokovima? pita me. I sve te ku-
ie-lutalice to po njima ive? E, ona ti je ko te lutalice. Runa, mrava i izgladne-
la ali zato superinteligentna i sa izvrsnim njuhom za istinu. Lutalica mora da nanj-
ui la na kilometar, inae nee preiveti.
Ona ti je devojka s dvorita. Ni nju, ko ni veinu ove nae dece, nije
imao ko da ui ivotu. Sami su se nauili. I ona peva njihovim jezikom, peva o tom
ivotu na dvoritu, jezikom dvorita. I nije ni udo to je toliko ljudi voli. Pa na ta-
kvim dvoritima ivi osamdeset posto nae dece.

Pita me to je toliko vole? Mia se smeka. Zbog iskrenosti. Zbog neverovat-


ne iskrenosti u njenim pesmama. Zato to se ne folira da je neko ko zapravo nije.
Zato to je runa i talentovana, zato to bez obzira na slavu i pare i
dalje eta patike i farmerke. Zato to pui, pije pivo i nikad je nee videti u cipe-
lama na tiklu. A ako je neko iznervira tera ga na kurac. Ona je jednostavnobad rock
chick na ruski nain. Prava, bez poziranja. A to je mnogo blie naim ivotima ne-
go good pop chicks koje ovde via na svakom koraku, sve te ruske Denifer Lopez i
Britni Spirs.
I ljudi to ovde umeju da cene, umeju da cene to to Zemfira lii na
nas, na Rusiju, a ne na sve te lakirane amerike zvezde. Hej, bre, pa ova drava je
jedna neviena krevina i ovde muzika mora da bude angaovana. Pre je bila anga-
ovana politiki, a sad isto ljudski. I ima da te tera da misli, da prizna samom
sebi da si sjeban. I moda nita ne moe da promeni, ali pogledaj se bar u ogleda-
lo i nemoj sam sebe da lae.
Svi smo mi ovde pomalo sjebani i ne umemo ba najbolje da s tim iza-
emo na kraj. A ona je jedna od nas.

Uvek mi je govorila: Irka, ja taj tvoj dez ni za kurac ne razumem profesorka Vi-
e umetnike smeje se bez trunke lane finoe. Govorila je: kad te sluam kako pe-
234
Re no. 72/18, decembar 2003.
va ili kad pevaju te tvoje crnje, ini mi se super. Ali kad ja pokuam, nita mi se ne
svia. Ja umem da pevam samo rok.
Ali to stvarno nije tako kae Irina. Jer vidi, Zemfira u stvari ne
peva ni rok, ni pop, ni ruski ni ne-ruski... Irina se na trenutak uuti traei pra-
vu re.
Sluaj, a zna li ti ta je to blues? pita me odjednom. Samo nemoj
da mi prepriava istoriju anra, molim te... Zna li ti o emu se zapravo tamo radi,
o emu je zapravo taj blues?
Vrtim glavom. Verovatno ne znam.
Blues, to ti je kad poten ovek peva kako je teak ovaj ivot. Zemfira,
ta god da peva, uvek peva blues.
235
asopis za knjievnost i kulturu, i drutvena pitanja