БЕЗБЕДНОСТ САОБРАЋАЈА МЕТОДЕ И АНАЛИЗЕ

март, 2009.

БЕЗБЕДНОСТ САОБРАЋАЈА МЕТОДЕ И АНАЛИЗЕ

2. STATISTIČKE METODE I STATISTIKA SN Statistički metod je nezaobilazan metod u istraživanjima bezbednosti saobraćaja i podrazumeva obradu uzoraka. Saobraćajne nezgode, a posebno konflikti u saobraćaju su pogodne za primenu statističkog metoda zbog svoje masovnosti (statistika se oslanja na zakone velikih brojeva) i numeričkih obeležja kojima se mogu opisivati (broj nastradalih, broj nezgoda itd.). Primena statističkog metoda, a posebno tačnost zaključaka, zavise od načina formiranja uzorka i njegovog kvaliteta.

БЕЗБЕДНОСТ САОБРАЋАЈА МЕТОДЕ И АНАЛИЗЕ

Baze podataka o SN na nacionalnom nivou: • Jedinstven informacioni sistem (JIS) MUP-a • Dnevni policijski izveštaji • Izveštaji iz zdravstvenih ustanova • Evidencije osiguranja • Ekspertize saobraćajnih nezgoda • Rešeni sudski spisi

БЕЗБЕДНОСТ САОБРАЋАЈА МЕТОДЕ И АНАЛИЗЕ

Jedinstven informacioni sistem (JIS) MUP-a je baza podataka o svim evidentiranim saobraćajnim nezgodama kod kojih je vršen uviđaj. JIS sadrži unapred određene podatke o mestu nezgode, o putu i vremenu, o vozilima, o licima i samoj nezgodi tj. ona obeležja SN koja su evidentirana u SN – upitniku. 13 tipova – vrsta SN: sudar iz suprotnih smerova, bočni sudar, sudar pri vožnji u istom smeru, sudar pri uporednoj vožnji, udar u zaustavljeno ili parkirano vozilo, udar u objekat na putu, prevrtanje vozila na putu, sletanje vozila sa puta, sletanje sa kolovoza i udar u objekat, sudar drumskog i železničkog vozila, ispadanje iz vozila u pokretu, obaranje ili gaženje pešaka ili stoke.

БЕЗБЕДНОСТ САОБРАЋАЈА МЕТОДЕ И АНАЛИЗЕ

Uzorci JIS-a su vrlo pouzdani za analizu spoljnjih obeležja saobraćajne nezgode koja su se mogla pouzdano evidentirati neposredno posle nezgode (fenomenološka analiza). Ipak, ovi uzorci nisu kvalitetni za detaljniju analizu okolnosti nastanka nezgode, za preciznu analizu mesta sudara, brzina učesnika u nezgodi, za analizu propusta itd (etiološke i druge analize).

БЕЗБЕДНОСТ САОБРАЋАЈА МЕТОДЕ И АНАЛИЗЕ

Dnevni policijski izveštaji obuhvataju osnovne podatke i opis događaja za sve saobraćajne nezgode koje su prijavljene MUP-u. Tako se evidentiraju sve nezgode koje su bile prijavljene policiji, bez obzira da li je vršen uviđaj. Izveštaji iz zdravstvenih ustanova pružaju kvalitetnije podatke o povredama učesnika u saobraćajnim nezgodama. Ove evidencije nisu organizovane, niti uvezane u jedinstveni informacioni sistem.

БЕЗБЕДНОСТ САОБРАЋАЈА МЕТОДЕ И АНАЛИЗЕ

Evidencije osiguranja pružaju dobre podatke o lakšim saobraćajnim nezgodama koje su raspravljala osiguranja (kada nije vršen uviđaj, niti pokretan sudski postupak). Ni ove evidencije nisu standardizovane, niti povezane sa jedinstvenom bazom podataka. Ekspertize saobraćajnih nezgoda pružaju najdetaljnije podatke o saobraćajnoj nezgodi, a posebno o načinu nastanka opasne situacije, brzinama, mehanizmu sudara, propustima učesnika nezgode i mogućnostima izbegavanja.

БЕЗБЕДНОСТ САОБРАЋАЈА МЕТОДЕ И АНАЛИЗЕ

Rešeni sudski spisi predstavljaju posebnu bazu podataka na osnovu koje se mogu formirati specifični uzorci, pogodni za analizu opšteprihvaćenih (pravosnažnih) stavova o propustima, o sankcijama, o posledicama i drugim finijim obeležjima nezgoda.

БЕЗБЕДНОСТ САОБРАЋАЈА МЕТОДЕ И АНАЛИЗЕ

Baze podataka o SN na međunarodnom nivou (OECD, EU, CEMT, UN...): • IRTAD • CARE • Specifične međunarodne baze podataka

БЕЗБЕДНОСТ САОБРАЋАЈА МЕТОДЕ И АНАЛИЗЕ

Primenom statističkog metoda omogućeno je shvatanje i analiza pojave, uočavanje veličine problema, analiza prostorne i vremenske raspodele nezgoda, tipizacija saobraćajnih nezgoda, analiza propusta koji dovode do nezgoda, analiza mogućnosti izbegavanja nezgoda itd. Posebno je značajno da se ovako otkrivaju zakonitosti nastanka nezgode i omogućava naučno definisanje mera u cilju smanjivanja broja i posledica nezgoda. Ipak velike razlike u standardima, definicijama, shvatanjima pojedinih elemenata (uzroci ili okolnosti) čine statistički metod takvim da ne može uvek zadovoljiti sve potrebe analiza bezbednosti saobraćaja.

БЕЗБЕДНОСТ САОБРАЋАЈА МЕТОДЕ И АНАЛИЗЕ

3. METOD ANKETE

Anketa (lat. inlquastia, fr. enqueta) je naučni metod koji se sastoji u ispitivanju okolnosti pojedinačnih slučajeva. Za ankete se koriste sledeće tehnike: • upitnik, • intervju, • skale procene i • testovi.

БЕЗБЕДНОСТ САОБРАЋАЈА МЕТОДЕ И АНАЛИЗЕ

Upitnik je sistem pitanja, koja su prethodno definisana i verifikovana za konkretno istraživanje. Pitanja u upitnicima mogu biti otvorenog tipa (ispitanici daju slobodan odgovor), zatvorenog tipa (ispitanici biraju jedan od ponuđenih odgovora) ili poluotvorenog tipa (ispitanici biraju među ponuđenim odgovorima ili daju slobodan odgovor, ako im ni jedan ponuđeni ne odgovara).

БЕЗБЕДНОСТ САОБРАЋАЈА МЕТОДЕ И АНАЛИЗЕ

Intervju predstavlja upitnik u kome se usmeno postavljaju pitanja i potom usmeno daju odgovori. Skale procene podrazumevaju da se ispitanicima zada da ocene neku pojavu pri čemu im je ponuđena skala (npr. od 1 do 5). Testovi predstavljaju skup pitanja koja imaju za cilj utvrđivanje nekih karakteristika ili proveru nivoa znanja o nečemu.

БЕЗБЕДНОСТ САОБРАЋАЈА МЕТОДЕ И АНАЛИЗЕ

Metod ankete pruža dobre efekte samo ako su realno definisana očekivanja od ankete, ako su anketari pažljivo odabrani i obučeni, i ako je anketirana populacija dobro odabrana. Ankete omogućavaju otkrivanje subjektivnih uzroka stradanja u saobraćaju, razloga za učestalost propusta, stavova o najvažnijim okolnostima stradanja itd. Ipak, nedostatak ovog metoda je što odgovori ne moraju biti iskreni, kao i to što anketirani ispitanik ne mora samog sebe dovoljno poznavati u pogledu teme koja se analizira.

БЕЗБЕДНОСТ САОБРАЋАЈА МЕТОДЕ И АНАЛИЗЕ

4. METOD NAUČNOG POSMATRANJA

Naučno posmatranje posebno doprinosi procenjivanju bezbednosti u slučajevima kada nema dovoljno drugih informacija. To je metod prikupljanja činjenica najčešće vezanih za ponašanje. Naučno posmatranje mora biti dobro osmišljeno i unapred isplanirano, sistematski i svrsishodno sprovedeno. Pre posmatranja značajno je odrediti vreme, mesto i način posmatranja.

БЕЗБЕДНОСТ САОБРАЋАЈА МЕТОДЕ И АНАЛИЗЕ

Posmatranje može biti neposredno i posredno, pojedinačno i masovno, ali je najvažnije da posmatrač ne utiče na pojavu koja se posmatra. U bezbednosti saobraćaja se najčešće primenjuju sledeće vrste proučavanja ponašanja: Dubinske studije konflikata (In-depth conflict studies) su naučna posmatranja usmerena na konflikte u saobraćaju.

БЕЗБЕДНОСТ САОБРАЋАЈА МЕТОДЕ И АНАЛИЗЕ

Studije interakcije (Interactional studies) su naučna posmatranja usmerena na odnose između učesnika u saobraćaju međusobno ili između učesnika u saobraćaju i vozila, puta i okoline. Razgovori (Interviews) su deo temeljnih analiza i naučnog posmatranja, u vezi posmatranog događaja (nezgode, konflikta ili druge saobraćajne situacije), sa ciljem saznanja o stavovima i događajima koji su prethodili tom događaju.

БЕЗБЕДНОСТ САОБРАЋАЈА МЕТОДЕ И АНАЛИЗЕ

Analiza ponašanja (Behavioural analyses) je veoma značajan metod koji ima cilj da na osnovu poznavanja ličnosti (znanja i stavova), okruženja i obeležja saobraćajne situacije otkrije i protumači različite šablone ponašanja ljudi, kako bi se projektovale što efikasnije kontramere.

БЕЗБЕДНОСТ САОБРАЋАЈА МЕТОДЕ И АНАЛИЗЕ

ХВАЛА НА ПАЖЊИ

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful