You are on page 1of 2

Arhitektura I Organizacija Racunara II

Kolokvijum I
Instrukcije u masinskom jeziku
Skoro svi racunari rade na principu Fon Njumanove arhitekture koja dopusta da
jedna memorijska lokacija moze da sadrzi ili podatak ili instrukciju.
Instrukcije se predstavljaju kao nizovi bitova koji sadrze binarno-kodiranu
informaciju koja se odnosi na zeljenu operaciju.
Postoje tri oblika formata instrukcija:
K! P"#$%I&"
K! P"#$%I&" P"#$N!
K! P"#$%I&" P"#$N!' P"#$N!(
Kod operacije )polje operacije* ukazuje na zeljenu akciju koja treba da se
izvrsi. Npr. Kopiranje podataka iz memorije u $+,- sabiranje- neka lo.icka
operacija- itd... Posle koda najcesce sledi jedna ili vise polja- operanda koja
mo.u da zadaju re.istre )u %P,* ili adresu lokacije u memoriji koja se koristi
tokom izvrsavanja instrukcija.
Stanje pribavljanja instrukcije (fetch)-kada se upravljacki si.nali .enerisu
automatski. vi upravljacki si.nali su uvek isti nezavisno od vrste instrukcija
koja se pribavlja.
Stanje izvrsavanja instrukcije (eecution)-kada se upravljacki si.nali .enerisu
pod dejstvom koda operacije instrukcije. /a svaku instrukciju imamo dru.aciji
skup kontrolno-upravljackih si.nala.
!ikroprogramska organizacija upravljackih je"inica
Neophodno je da upravljacka jedinica .enerise razlicite upravljacke si.nale.
Postoje SIN0#NI/$%I&SKI I F,NK%I&SKI.
Sinhronizacioni si.nali su obicno impulsno. oblika I sluze za odredjivanje
razlicitih vremenskih intervala I uskladjivanje razlicitih etapa u radu
racunara.
#unkcijskim si.nalima se selektuju razlicite funkcije na bazi skupa
sinhronizacionih si.nala I skupa si.nala dobijenih iz re.istara u procesoru- ili
iz spoljasnje. okruzenja.
Postoje dve vrste or.anizacije upravljacke jedinice jer se upravljacki si.nali
mo.u .enerisati na dva nacina. Postoji har"verska I mikroprogramska or.anizacija
upravljacke jedinice.
Kod har"verske organizacije$ upravljacki si.nali se .enerisu pomocu posebnih
di.italnih mreza. vakve upravljacke jedinice su brze- mada cest veoma slozene.
vakvu or.anizacuju imaju I RIS% procesori )reduced instruction set computer*
Kod mikroprogramske ili firmverske or.anizacije- upravljacki si.nali su
memorisani u posebnoj memoriji unutar upravljacke jedince I iz nje se citaju
kada je to potrebno. vakva or.anizacije je sporija jer .enerisanje upravljackih
si.nala se odvija pomocu posebnih pro.rama )mikropro.rama* koji se sastoje od
mikroinstrukcija. /a svaku masinsku instrukciju postoji poseban niz
mikroinstrukcija pomocu kojih se .enerisu si.nali. vakvu or.anizaciju imaju I
%IS% procesori )complete instruction set computer*.
!a bi se izvrsio neki mikropro.ram- potrebno je postaviti pocetnu adresu
mikropro.rama. Naredbe mikropro.rama se obicno odvijaju jedna za dru.om onim
redosledom kojim su zapisane u mikropro.ramskoj memoriji. vde se koristi
poseban re.istar koji se zove pro.ramski brojac ciji se zadrzaj posle svake
mikroinstrukcije inkrementira.
&ar"verska organizacija upravljackih je"inica
Kod RIS% racunara instrukcije su direktno u.radjene u hardver I samim tim mo.u
da se izvrsavaju znatno brze. #acunari sa RIS% arhitekturom .eneralno imaju
manji broj instrukcija ne.o oni mikropro.ramiranji.
!ru.a razlika izmedju RIS% I %IS% arhitekture je sto %IS% racunari dopistaju
kreiranje mikroinstrukcija koje mo.u direktno realizovati neku funkciju visih
jezika. Kod ovih racunara sam korisnik moze upisivati nizove mikroinstrukcija u
mikropro.ramsku memoriju.
1ikropro.ramirani racunari izvrsavaju mno.e funkcije na nivou hardvera dok RIS%
racunari imaju resenje u softveru. RIS% racunari imaju fiksnu duzinu instrukcija
pa je I pribavljanje instrukcija brze. 2akodje imaju I o.ranicen broj nacina
adresiranja pa je I izracunavanje adrese brze ali pro.ramiranje je onda
slozenije. 1edjutim- cena kojom se placa ova stednja u broju naredbi I nacinu
adresiranja o.leda se u povecanim problemima u pisacnju I prevodjenju pro.rama
sa visih jezika u masinski.