You are on page 1of 2

Arhitektura tekuce trake I paralelna obrada

Izvodjenje svake instrukcije najgrublje se moze podeliti u dve faze:


-Pribavljanje
-Izvrsavanje
Neki procesori (Intel) mogu za vreme izvrsavanja prve instrukcije da pribave drugu, za vreme izvrsavanja druge
instrukcije da pribave trecu I tako redom. vaj postupak se naziva preklapanje faza I na taj nacin prakticno ne postoji
vreme pribavljanja instrukcija.
Procesori Intel 8088 I familija procesora Intel 8086 imaju dve nezavisne jedinice:
-!edinicu za izvodjenje instrukcija I upravljanje (execution unit)
-!edinicu za povezivanje sa magistralom (bus interface unti) koja u svom sastavu ima skup registara zvani red (queue)
koji u sebi sadrzi nekoliko sledeci" instrukcija programa.
PRI!R "A#IRA$%A &'A #R(%A)
su*+nu*,-nu*.
adresa sadrzaj snacenje sadrzaja lokacije
,00) load data prenesi iz memorije u akumulator podatak
,0,) ,A(#$) sa lokacije #%
,0.) add data saberi sadrzaj akumulatora sa podatkom
,0/) ,#(#$) sa lokacije #&
,00) store data prenesi iz akumulatora podatak u memoriju
,01) ,2(#$) na lokaciju sa adresom #'
%ko pak izvodjenje svake od instrukcija podeli na cetiri koraka, potprocesa: pribavljanje koda operacije, dekodiranje,
pribavljanje operanda, izvrsavanje. %ko svaki potproces za"teva jedan vremenski interval onda se ovaj mali niz obavlja
u ,. takto3a u standardnom izvodjenju. %ko se svaki od potprocesa moze obaviti odvojeno, onda se ovaj niz instrukcija
(program) moze obaviti na sledeci nacin:
1.Pribavljanje load instrukcije
2.Dekodiranje load instrukcije
Pribavljanje add instrukcije
3.Pribavljanje operanda za load instrukciju
Dekodiranje add instrukcije
Pribavljanje store instrukcije
4.Kopiranje podatka za load instrukciju
Pribavljanje operanda za add instrukciju
Dekodiranje store instrukcije
Pribavljanje instrukcije na adresi 106(16)
.!abiranje, tj. "zvrsavanje instrukcije add
Pribavljanje operanda za store instrukciju
Dekodiranje instrukcije na 106(16)
Pribavljanje instrukcije na 108(16)
6.!#estanje rezultata, tj.izvodjenje instrukcije store sum
(oriscenjem preklapanja nezavisni" obrada u potkoricama, potrebno ukupno vreme za izvodjenje programa se znatno
skracuje. ) ovom slucaju se skracuje sa ,. na 6 intervala vremena. *eorijski, ova usteda vremena moze biti I mnogo
veca. vaj nacin obrade se zove arhitektura tekuce trake (pipelinin4)5 Pri ovom postupku proces obrade se deli na
niz potprocesa koji se izvrsavaju sa preklapanjem u autonomnim jedinicama za obradu.
+acunar sa ar"itekturom tekuce trake moze teoretski da cetvorostruko poveca brzinu obrade. *o je, medjutim, nerealno
ocekivanje, pre svega zbog upotrebe zajednicki" magistrala I instrukcija skoka I grananja.
ultiprocesorski siste*i
!edan drugi pristup povecanju performansi podrazumeva koriscenje nekoliko procesora u isto vreme Ili paralelno.
+acunari sa paralelnim procesiranjem koriste od dve do nekoliko stotina jedinica za obradu koje rade istovremeno.
!edna moguca konfiguracija paralelnog procesora je sa tri %,) jedinice I sa tri skupa registra koji koriste zajednicku
memoriju I upravljacku jedinicu. vakva konfiguracije poznata je pod imenom bit6odrezak (bit6sliced) ar"itektura.
-vaka %,) jedinica obradjuje po jedan deo podtka, pa se kombinovanjem nekoliko jedinica prakticno moze realizovati
racunar sa proizvoljnom duzinom reci. %ko svaka od %,) obradjuje po . bita onda ovaj gore naveden procesor ima rec
od #/ bita.
+acunarski sistemi mogu imati I vise od jednog centralnog procesora. Postoje dve vrste ovakvi" sistema:
-racunarske *reze
-*ultiprocesorski siste*i (kada jedan racunar sadrzi / Ili vise centralni" procesora)
vakvi sistemi su predodredjeni za multiprocesiranje (istovremeno izvrsavanje dve ili vise instrukcija istog programa),
ali I za multiprogramski rad (paralelno odvijanje vise programa)
0edjutim, povecanje broja procesora ne dovodi obavezno do proporcionalnog povecanja efikasnosti obrade. *o je pre
svega posledica cinjenice da algoritmi najcesce predvidjanju obavljanje neke obrade korak po korak. 1natno vece
povecanje efikasnosti postize se kod takozvani" rekurzivni" postupaka obrade.
Poseban tim viseprocesorskog sistema cine sistemi sa distribuiranom obradom, tj racunarske *reze koje predstavljaju
racunarski sistem koji u svom radu objedinjuje vise desetina, pa I vise stotina nezavisni" racunara (najcesce
mikroracunara) koji su povezani komunikacionom mrezom. vakvi sistemi su pogodni za multiprogramsi rad I
paralelnu obradu.