You are on page 1of 5

Geopolitika zlostavljanja

Slobodan Antonic
ponedeljak, 1. decembar 2012.
Da velike zemlje umeju da zlostavljaju i ponizavaju male, to nije nista
novo u svetskoj politici. Samo su metode razlicite.
Kadaje Kolumbija, 1903, odbila da potpise sa SAD ugovor ustupanju
na 99 godina zone buduceg panamskog kanala, SAD sujednostavno
otcepile najseverniju kolumbijsku pokrajinu Panamu, i sa predstavnicima nove drzave
sklopile istovetni sporazum Robert D. Sulcinger, Americka diplomatija od 1900.
godine. Beograd: Udruzenje za studije SAD u Srbiji, 2011, str. 51 ) Kolumbija nije htela
da se odrekne zone od 10 kilometara. Zatojojje uzeta cela Panama.
Kadaje nova vlada u Santo Domingu, 1904, odlucila da sama preuzme vodenje drzavnih
finasija i zahvalila se na saradnji americkom koncernu Santo Domigno lmprovement
kojije dotad to radio, SAD su poslale mornaricu i imenovale Amerikanca za sefa
dominikanske carine cSulcinger, str. 54-55 ) Dakle, Santo Domingoje hteo nazad svoje
finansije. Dobio ihje. Ali, bez glavnog izvora prihoda- carina.
Kada su, 1914, Meksikanci uhapsili neke americke mornare koji su se bez dozvole
luckih vlasti iskrcali u Tampiku, ih odmah zatim pustili, pri cemu se nadlezni oficir
jos i licno izvinio americkom admiralu, ovom to nije bilo dovoljno vecje trazio da
Meksikanci povrh svega ispalejos i 21 pozdravni plotun u cast SAD. Meksikanci su
mislili daje to previse, pogotovo sto SAD nisu priznavale njihovu tadasnju vladu, su
ponudili da oni pocnu sa pozdravnim plotunom, da Amerikanci odgovore, te da tako,
uzajamno salutirajuci, izglade incident. Na to su SAD jednostavno okupirale Vera Kruz
Sulcinger, str. 80 ) Necete da salutirate? Nema uzecemo vam najvecu luku.
Srbijaje cesto bila u prilici da bude zlostavljana, pogotovo poslednjih dvadesetak
godina. Ali, ovo sto nam se vec neko vreme desava u nasim odnosima sa Briselom i
Vasingtonom posebnaje vrsta zlostavljanja, za koju ne verujem daje zabelezena u
medunarodnim relacijama.
Najpre, kod ovog zlostavljanja nema konacne liste zahteva koje zrtva treba da ispuni da
bi sa zlostavljanjem prestalo. ona cuvena epizoda koju, u svojoj knjizi Pravila
cutanja, opisuje Momir Bulatovic. Slobodan Milosevic trazi od Vorena Kristofera da
napise uslove koje Srbija treba da ispuni kako bi SAD prestale da nas kinje, ovaj kaze:
"Nema posebnih uslova. Morate uvek i na svakom mestu da uradite ono sto se od vas
ocekuje".
Stavise, samo da liste, zahteva.
sto se od ocekuje", ali cak bas
da oseca da kako Zato
se daju zadaci. Svaki visi ili Haga moze
da svoje dajoj zadatke, dajoj zadaje
"obaveze" ili dajoj
Tako se uspostavlja Ahmetagic, Price
Narcisu zlostavijacu: zlostavijanje i knjiievnost, 2011,
20). Tuje u i polozaju.
i sta god da se svoje moze osloboditi.
vidi se i tome sto se od
da samo sve sto od zlostavljac zahteva "uspostavi
Kosovu"; za vezu",
itd ), vec i da pogada zelje i Zlostavljac ocekuje od da sa
patolosku U toj zlostavljac bas sve
svoje zlostavljacje i
zelje i zahtevi tesko idu uz takvu Od se zato ocekuje da oseti,
v v
pogodi, staje to sto zlostavljac zeli. Stajejos uslov za EU? Staje to sto
se od se od zemalja ), ali se ocekuje da
pogodi i Gej Jos iz budzeta ljudskopavaskim NVO-ima?
status za Jos i ... Spisakje
i Ali, zlostavljac od toga Samo
daje putu", i da "samo tako
Zatim, cutke, bez bez ali i bez bilo kakve
da to "sto koje
pogadajuci zelje svojih zlostavljaca, cak se sme pisati,
ostati pod tepihom diplomatskih
ili Sada, misli zlostavljac, kada
ili kada se stoga vise vidi, to
postaje cisto, prozracno, nevidijivo. Tako u nebice. sa tim
sa tom koju da pokazuje
zlostavljacu, postaje regularni,
i zlostavljac postaje
lma li vece za
Uz to, da bi zlostavljac lakse kinjio, od sustinskeje vaznosti da razbije zrtvino
samopouzdanje Ahmetagic, str. 2 Zrtva mora prvo da bude dezorijentisana,
raspamecena, da zapocne sa samookrivljavanjem, da za sebe da misli da nista
nije u stanju da uradi kako treba, te daje zlostavljanje nekako zasluiena i prirodna
kazna za njenu "nesposobnost" i "krivicu. Tome, u slucaju Srbije, sluze drugosrbijanski
mediji i kompradorski intelektualci . Oni su, naravno, placeni da vecito proizvode
autosovinisticku histeriju, i tako da zbunjuju i obeshrabruju zrtvu.
No, ne razara se samo zrtvino samopouzdanje, razara se i njeno secanje na proslost,
razara se i njen identitet. Proslost, naime, mora biti tako reinterpretirana
revidirana > da se zrtvina krivica protegne sto dalje. Zrtva vise ne sme da pamti nijedno
proslo stanje u kome nije bila "kriva za nesto". 1 opet na pozornicu stupaju
drugosrbijanski istoricari i mediji. Srbiji se pronalazi antisemitizam u ranom 19. veku,
fasizam u ranom 20. veku, koreni genocidnosti i etnickog ciscenja datiraju se cak u
14. vek. Posto se utvrdi daje zrtva oduvek "kriva za nesto", postajejasno da ona mora
biti kriva i za svoje sadasnje zlostavljanje.
Podrazumeva se da i sama zrtva mora da veruje kakoje onajedini krivac za vlastitu
zlosrecnu sudbinu. Stoga samookrivljavanje mora biti toliko razvijano da se prirodno
pretapa u poziv zlostavljacu da "uspostavi pravdu" ijosjednom kazni zrtvu.
Samookrivljavanjem, tako, zrtva postaje saucesnik zlostavljaca u svom sopstvenom
ponizenju. Zrtva mora ne samo da proglasi vlastitu krivicu. Ona ima sebi da odredi i
kaznu, te da licno izmoli zlostavljaca daje na odgovarajuci nacin kazni. Za tu nakaznu
igru opet biti zaduzeni i placeni drugosrbijanski mediji i intelektualci- od
neoustaskih E-novina do neokolonijalnog Pescanika.
Najgoreje sto svaki poseban kvalitet koje poseduje zrtvajos vise raspomamljuje
zlostavljaca Ahmetagic, str. 21 > Zrtva nikako ne sme biti lepa, dobra ili plemenita,
se onda videti prava priroda zlostavljaca. Zato se zrtva mora srozati u ruznocu, zlo i
nikost. Zapravo, zrtva sama ima da prizna daje takva, da u to poveruje, kako bi
zlostavljacu bilo lakse da izvrsi zlostavljanje. 1 opetje to posao za E-novine, i ostale
drugosrbijanske "masine za prljanje".
1 tako se do kraja uspostavlja odnos permanentnog, strukturalnog zlostavljanja. U tom
poslu, kao sto smo videli, sa )ucestvuju briselski i haski sluzbenici, beogradske i
vasingtonske diplomate, neokolonijalni novinari i kompradorski intelektualci,
umetnici-narkomani i cauto >sovinisticki basibozuk koji se takmici ko
ostaviti "kreativnij i" i prljavij i "antisrbijanski" komentar u E-novi nama ) ...
Nuzanje odgovor istinske kritickejavnosti u Srbiji na ovo sto nam se dogada. Jacanje
kulturne samosvesti i nacionalnog samopouzdanja prvije korak u odbrani sebe i zdrave
pameti naseg drustva. Drugi korak treba da bude nas aktivan otpor agresiji koju
dozivljavamo u ovom neobjavljenom medijskom i kulturnom ratu. Treci korak,
konacno, treba da budejasna identifikacija i socijalna osuda ne samo glavnih
zlostavljaca, vec i njihovih placenih ili dobrovoljnih saucesnika.
"Srbija nije saka pirinca daje pozoba svaka vrana koju donese vetar", rece pesnik.
Vratimo samopouzdanje i pruzimo otpor. 1 te reci biti istinite.