You are on page 1of 101

Ijan Makjuan

SANJAR
Za Poli, Alis, Vilijama i Gregorija, sa zahvalnou.
Rad sam da govorim o telima
preobraenim u nove oblie.
!vidije, Metamorfoze, "njiga #
Predgovor drugom izdanju
$ vreme do sam pisao Sanjara, svao novo poglavlje %itao sam svojoj
de&i. Pogodba je bila prosta. 'e&a su dobijala najnoviju (pri%u o Piteru), ao
smo ih tada zvali, a ja sam mogao da se vratim poslu s orisnim primedbama.
*a prijatna, gotovo obredna razmena ostavila je traga i na mom pisanju,
nateravi me da paljivije nego ina%e pratim zvu svae re%eni&e izgovorene
glasom odraslog. *aj odrasli nisam bio ja, bar ne u onom najprostijem smislu.
+am u svojoj radnoj sobi, %itave odlome bih %itao naglas neom imaginarnom
detetu ,ne sasvim, ili ne samo mome- u ime tog imaginarnog odraslog. $vo i
jezi. eleo sam da ugodim i jednom i drugom.
/ta de&a trae, to sam manje0vie podrazumevao. dobru pri%u iznad
svega, simpati%nog junaa, pa i hulje naravno, ali n& uve i po svau &enu jer
onda sve deluje suvie pojednostavljeno, jasne uvode, obrte negde oo sredine, i
zadovoljavajue ishode oji ne moraju ba uve da budu sreni. Za odraslog
sam imao te maglovito razumevanje. +vi smo mi zaljubljeni u svoju ideju o
pri%ama pred spavanje 0 svei daa peperminta u ustima, irom otvorene o%i
pune poverenja, termo1or se pui negde duboo u %istoj posteljini, sneni ar
tajnog saveza 0 a o ne bi poeleo da mu taav prizor ureu na nadgrobni
amen2 3o da li odrasli isreno vole de%ju njievnost2 $ve mi se to
oduevljenje %inilo malo preteranim, pa moda i o%ajni%im. (Skautske Laste i
Amazonke2 4eatris Poter2 arobne knjige5) A da li je ba tao, da li i sad u
tavim njigama uivamo, ili samo %uvamo spone sa vlastitim detinjstvom,
branimo to svoje izgubljeno, soro zaboravljeno bie2 Priznajte, ada ste se
poslednji put usamili i slup%ali u 1otelji sa vajcarskom porodicom Robinson2
'e%je njige volimo zato to naa de&a uivaju u njima, a to ima malo
veze s literaturom, mnogo s ljubavlju. Ve u ranim danima pisanja i glasnog
%itanja Sanjara, doao sam na pomisao da je bolje zaboraviti nau slavnu
tradi&iju de%je literature i napisati njigu za odrasle oja govori o jednom detetu
jeziom oji e razumeti i de&a. $ stoleu 6emingveja i "alvina, jednostavna
proza ne mora nuno da odbije probirljivog %itao&a. 3adao sam se da e u temi 0
samoj mati 0 svao o je iada uzeo njigu u rue prepoznati i svoj li%ni ulog.
#sto vai i za preobraaje, oji su ve%ni motiv, taorei opsesija, u svim
njievnostima. Sanjar je objavljen u ilustrovanom izdanju za de&u u 4ritaniji i
+jedinjenim 'ravama, i u neto trezvenijoj 1ormi za odrasle u neolio drugih
zemalja. 3ead je vladao obi%aj da pis&i svoje njige posveuju su7ajama,
maltene ao roditelji ad ispraaju dete u svet. (Putuj njii&e...) !va moja e
se na raju moda srasiti u zapeu nee de%je bibliotee, ili e umreti
zaboravljena, ali zasad se jo nadam da e i mla7ima i starijima pruiti izvesno
uivanje.
#jan 8ajuan
9::;.
RE-DVE O PITERU
"ad je Piter <ortjun imao deset godina, odrasli su ponead govorili da je
on (teo) dete. 3iad mu nije bilo jasno ta im to zna%i. $opte se nije oseao
ao tea. 3ije ba&ao 1lae od mlea preo batensog zida, i nije glumio
ranjenia s e%apom na glavi, niti mlatio sabljom oo &evani&a svoje bae, sve i
ao je tu i tamo pomiljao na tave stvari. Ao se izuzme sve povre osim
rompira, ao i riba i jaja i sir, nije postojalo jelo oje je odbijao da jede. 3ije
bio ni bu%niji ni prljaviji ni gluplji od bilo oga njemu poznatog. #me mu se lao
izgovaralo i pisalo. 3jegovo li&e, bledo i pegavo, bilo je sasvim lao upamtiti.
+vaog dana je odlazio u olu ao i sva druga de&a i niad od toga nije pravio
velio pitanje. Prema sestri je bio grozan samo onolio olio i ona prema
njemu. Poli&aj&i niad nisu dolazili na vrata da ga uhapse. =eari u belim
mantilima niad mu nisu napisali uput za ludni&u. Po sopstvenom miljenju,
Piter je u stvari bio prili%no la. Pa ta je to onda od njega bilo teo2
*e poto je i sam proiveo mnogo godina ao odrastao %ove, ona%no
je shvatio. =judi su mislili da je tea zato to je bio tolio utljiv. "ao da im je
to zbog ne%ega smetalo. A nije mnogo pomagalo ni to to je voleo da bude sam.
3e stalno, razume se. >a ne ni svaog dana. Ali bilo je mnogo dana ad je
eleo da na jedan sat neud pobegne, u svoju sobu, ili u par. Prijalo mu je da
bude sam i da se bavi svojim mislima.
? sad, odrasli veinom uobraavaju da znaju ta se zbiva u glavi jednog
desetogodinjaa. A nemogue je znati ta neo misli ao on sam o tome ne
pri%a. 3eog letnjeg popodneva, susedi bi moda videli Pitera ao lei na
le7ima, gri&a travu i zuri u nebo. (Piter5 Piter5), doviivali su, (@ %emu to
misli2) # Piter bi se trgao i uspravio. (Ah, ni o %emu. 4a ni o %emu.) !drasli
su znali da se neto zbiva u njegovoj glavi, ali to neto nisu mogli ni da %uju ni
da vide ni da opipaju. 3isu mu mogli rei da smesta prestane s tim, jer nisu ni
znali ta je to to on radi. Piter je mirne due mogao i da zapali olsu zgradu
ili da ba&i ro7enu sestru aligatoru i onda pobegne u balonu, ali ljudi su videli
samo de%aa oji netremi&e zuri u plavo nebo, de%aa oji ih ne %uje ad ga
dozivaju.
/to se usamljivanja ti%e, ni to odrasli nisu mnogo voleli. 3e vole oni ni
ad se drugi odrasli usamljuju. Ao u%estvuje, svi mogu da vide ave su ti
namere. 3amere su ti iste ao i njihove. 8ora da u%estvuje, jer ina%e svima
ostalima vari zabavu. Piter je o tome imao druga%ije miljenje. =epo je i
rasno u%estvovati, do razumne grani&e. Ali u tome se zaista preterivalo.
/tavie, mislio je, ad bi ljudi manje vremena troili na u%estvovanje i
nagovaranje drugih da u%estvuju, i ad bi svaog dana bar malo vremena
provodili sami, podseajui se o su i o bi mogli postati, onda bi svet bio
veselije mesto i moda se niada ne bi doga7ali ratovi.
$ oli je %esto ostavljao svoje telo da sedi u lupi do su mu se misli
otisivale na dalea putovanja. >a i od ue, sanjarenje ga je ponead
uvaljivalo u nevolje. Aednog 4oia Piterov ota&, *omas <ortjun, latio se
uraavanja dnevne sobe. 8rzeo je taj posao. $ve ga je ba&ao u zlovoljno
raspoloenje. 3ameravao je da zaa%i neolio arenih traa u jednom ou,
visoo na tavani&i. ? sad, desilo se da je ba u tom ou bila jedna 1otelja, a u
1otelji je, ne radei nita naro%ito, sedeo Piter.
(Piter, sad ni maa& odatle), reao je *omas <ortjun. (Popeu se na
1otelju, moram da dohvatim onaj oa tamo gore.)
(3ema problema), reao je Piter. (+amo ti radi.)
# tao se *omas <ortjun popeo na naslon 1otelje, a Piter je odleprao za
svojim mislima. #zgledao je ao da ne radi nita, ali u stvari je bio veoma
zaposlen. $pravo je otrivao nov i uzbudljiv na%in za brzo sputanje s
planinsog vrha pomou veali&e za odelo i i&e razapete izme7u borova.
Razmiljao je o tom problemu do je ota& stajao na naslonu, istezao se i dahtao
pouavajui da domai oa na tavani&i. "ao bi mogao da se spusti niz
i&u, pitao se Piter, a da usput ne udara o borove2
# moda je ba planinsi vazduh podsetio Pitera da je gladan. $ uhinji je
stajala nena%eta utija %ooladnih bisvita. /teta bi bilo da ostanu zapostavljeni.
"ad je ustao, iza njega se za%uo strahovit tresa. !svrnuo se ba u trenutu ad
je njegov ota& upadao glavom u oa iza 1otelje. !nda se *omas <ortjun
iznova poazao, opet prvo glavom, spreman, sudei po izrazu li&a, da Pitera
ise&a na sitne omade. 3a suprotnom raju sobe, Piterova maja je s ruom
preo usta jedva pririvala smeh.
($1, izvini tata), reao je Piter. (Zaboravio sam da si gore.)
* * *
3edugo posle desetog ro7endana, Piteru su poverili zadata da svoju
sedmogodinju sestru "ejt odvede u olu. Piter i "ejt ili su u istu olu.
Pei&e su stizali za petnaest minuta, autobusom jo bre. !bi%no ih je u olu
vodio ota& ad bi renuo na posao. Ali sada se ve smatralo da su de&a dovoljno
odrasla da sama odlaze u olu autobusom, i tao je Piter proizveden u vo7u
puta.
/ola je bila udaljena samo dve stani&e, ali po uzbu7enju Piterovih
roditelja moglo se pomisliti da on vodi "ejt na +everni pol. Prethodne ve%eri je
dobio uputstva. "ad se probudio, morao je da ih saslua iznova. !nda su ih
roditelji ponavljali toom &elog doru%a. 'o su de&a izlazila, njihova maja,
Vajola <ortjun, jo jednom je nabrojala pravila. +igurno svi misle da sam glup,
pomislio je Piter. Pa moda i jesam. 3epreidno mora drati "ejt za ruu. 3ea
sede na donjem spratu autobusa, ali tao da "ejt bude pored prozora. 3e smeju
se uputati u razgovor s luda&ima i manija&ima. Piter treba da prijavi
onduteru na ojoj stani&i silaze, i to glasno i jasno, i posle ne sme zaboraviti
da ae (hvala). # nea budno prati uda se voze.
Piter je sve to ponovio maj&i, i poao sa sestrom prema autobusoj
stani&i. Belim putem su se drali za rue. 'odue, ovo i nije bilo tao strano jer
mu je "ejt u stvari bila draga. Aedino se nadao da ga nio od drugova nee
videti ao se dri za rue s jednom devoj%i&om. Autobus je stigao. Piter i "ejt
su uli i zauzeli sedita na donjem spratu. #zgledalo bi smeno da sede drei se
za rue, a u autobusu je bilo i neolio de%aa iz ole, pa su tao raspleli prste.
Piter je bio ispunjen ponosom. +posoban je da se stara o sestri bilo gde na svetu.
"ejt moe ra%unati na njega. Re&imo da se zatenu sami u neom planinsom
lan&u i nalete na %opor gladnih vuova, on bi ta%no znao ta treba uraditi.
Pazei da ne pravi nagle porete, povuao bi "ejt do nee stene oja bi im
titila le7a. !nda vuovi ne bi mogli da ih opole.
# tada Piter vadi iz depa dve vane stvari oje se setio da ponese 0 svoj
lova%i no, i jednu utiju ibi&a. #zvla%i no iz 1utrole i polae ga na travu, da
mu bude pri ru&i ao vuovi renu u napad. Vuovi im se lagano pribliavaju.
*olio su izgladneli da zavijaju, balave i ree. "ejt mr&a, ali on nema vremena
da je tei. +vestan je da mora misliti samo na svoj plan. !o njegovih nogu ima
dosta suvog lia i gran%i&a. 6itro i veto, Piter ih suplja na gomilu. Vuovi su
ve sasvim blizu. !vo je trenuta ad ne sme da pogrei. $ utiji je preostala
samo jedna ibi&a. Ve se osea miris vu%jeg daha 0 ogavni smrad trulog mesa.
Piter se saginje, aama pravi zalon i ree ibi&u. $tom dune vetar, plamen
zaleluja, ali Piter dri ibi&u sasvim niso, i onda najpre prvi list, pa drugi, pa
raj jedne gran%i&e, prihvataju vatru, i ubrzo gomila buti. Piter naba&uje jo
lia i granja i debljeg prua. "ejt shvata njegovu zamisao i pomae mu.
Vuovi polao uzmi%u. 'ivlje zveri se boje vatre. Plamenovi liu sve dalje i
dalje uvis, a vetar nanosi dim pravo u razjapljene vu%je %eljusti. +ada Piter
uzima lova%i no i...
"ojeta5 Ao ne pazi, zbog tavih matarija mogao bi da promai stani&u.
Autobus je u me7uvremenu stao. 'e&a iz njegove ole ve su izlazila. Piter je
so%io sa sedita i jedva neao, ad je autobus ve retao, uspeo da doso%i na
plo%ni. *e neih pedeset oraa dalje shvatio je da je neto zaboravio. 8oda
torbu2 3e5 +estru5 +pasao je "ejt od vuova, a ostavio ju je samu u autobusu. $
prvi mah nije mogao ni da mane. Zabezenuto je stajao i gledao ao autobus
odlazi. (Vrati se), mrmljao je. (Vrati se.)
*ada mu je priao jedan olsi drug i lupio ga po le7ima.
(6ej, ta ti je2 "ao da si pao s 8arsa.)
Piterov glas zvu%ao je ao da dolazi iz velie daljine. (Ah, nita, nita.
Zaboravio sam neto u autobusu.) # onda se dao u tr. Autobus je dotle
odmaao dobrih pola ilometra i sada je usporavao pred sledeom stani&om.
Piter je jurnuo za njim. "retao se tavom brzinom da je verovatno mogao i
poleteti, samo da je rasrilio rue. !nda bi lebdeo iznad vrhova drvea i... Ali
ne5 3e sme opet po%eti da sanjari. 8ora izbaviti sestru. Ve ovog %asa, ona
sigurno vriti od straha.
3eolio putnia je silo, i autobus je ponovo renuo. +ada mu je bio
blie nego proli put. 8ileo je iza neog amiona. +amo ao nastavi da tr%i, ao
zaboravi na uasne bolove u nogama i grudima, Piter je imao izgleda da ga
stigne. "ad je dospeo do stani&e, autobus je bio udaljen jedva pedeset metara.
(4re, bre), govorio je sebi.
'o je prolazio pored stani&e, neo dete mu je dovinulo. (6ej, Piter,
Piter5)
Piter nije imao snage ni da se osvrne. (3e smem da se zadravam),
prodahtao je, i nastavio da tr%i.
(Piter5 +tani5 *o sam ja, "ejt5)
'rei se za grudi, Piter se sruio na travu raj sestrinih nogu.
(Pazi, u%ee govan&e), rela je "ejt mirno do je posmatrala ao se
njen brat bori da povrati dah. (6ajde sad. 8oramo da pourimo, zaasnili smo.
# bolje bi ti bilo da me dri za ruu, ao ne misli da nadrlja.)
# tao su zajedno otili u olu, a "ejt je vrlo %asno obeala 0 u zamenu za
Piterov subotnji depara& 0 da od ue nee ni zu&nuti o tome to im se desilo.
3ezgodno je, ao si sanjar oji malo govori, to nastavni&i u oli,
pogotovu oni oji te ne poznaju dobro, obi%no misle da si glupav. #li, ao ne ba
glupav, onda tunjav i nezanimljiv. 3io ne vidi %udesne doga7aje oji se
odvijaju u tvojoj glavi. +vai normalan nastavni, ad bi primetio da Piter zuri
roz prozor ili u prazan list papira na lupi, pomislio bi da mu je dosadno, ili da
nije spremio le&iju. Ali istina je bila sasvim druga%ija.
Aednog jutra su, re&imo, de&a u Piterovom razredu imala ontrolni iz
matematie. 8orali su da saberu nee veoma velie brojeve, a ro je bio
dvadeset minuta. 8altene %im je po%eo da reava prvi zadata, u ome je
trebalo sabrati tri miliona petsto hiljada dvesta devedeset i pet sa drugim, soro
isto lao veliim brojem, Piter se odjednom setio najveeg broja na svetu. +amo
nedelju dana ranije %itao je o broju sa %arobnim imenom gugol. Gugol dobija
ao sto puta pomnoi deset sa deset. 'eseta s hiljadu nula na raju. Ali
postojala je jedna jo bolja re%, prava bombona 0 gugolpleks. Gugolples je
gugol puta deset puta deset. "aav broj5
Piterove misli odlutale su za tom 1antasti%nom veli%inom. 3ule su se
nizale u nedogled ao mehurii sapuni&e. !ta& mu je pri%ao ao su astronomi
izra%unali da uupan broj atoma u svim onim milionima zvezda oje oni
posmatraju roz svoje dinovse telesope iznosi deset sa devedeset osam nula
na raju. Zbir svih atoma na svetu ne dostie %a ni jedan gugol. A gugol je
obi%na tri&a u pore7enju sa gugolplesom. Ao bi ti palo na pamet da od neog
zatrai jedan gugol aramela s %ooladnim prelivom, u svemiru ne bi bilo ni
izbliza dovoljno atoma za pravljenje toliih aramela.
Piter je naslonio glavu na au i uzdahnuo. #stog %asa, nastavni&a je
pljesnula ruama. 'vadeset minuta je istelo. Piter je stigao da napie samo prvi
broj iz prvog zadata. +vi ostali su ve bili zavrili. 3astavni&i nije promalo da
Piter zuri u papir, ne pie nita i uzdie.
3edugo posle toga preba%en je u grupu 7aa oji su s teom muom
sabirali %a i male brojeve ao to su %etiri i est. $soro je Piter po%eo da se
dosa7uje i bilo mu je jo tee da pazi na %asovima. 3astavni&i su mislili da je
preslab matemati%ar %a i za tu grupu neznali&a. /ta da rade s njim2
3aravno, Piterovi roditelji i njegova sestra "ejt znali su da on nije ni glup
ni lenj ni nezainteresovan, a s vremenom su i nei nastavni&i shvatili da se u
njegovoj glavi zbivaju svaojae zanimljive stvari. A Piter je, odrastajui, i sam
neto nau%io. poto ljudi ne mogu da vide ta se odigrava u tvojoj glavi, najbolje
je, ao eli da te razumeju, da im to lepo ae. # tao je po%eo da zapisuje
poneto od onoga to mu se doga7alo do je zurio roz prozor ili leao na
le7ima zagledan u nebo. "ad je odrastao, Piter je postao pronalaza% i pisa& pri%a
i iveo je sreno i zadovoljno. $ ovoj njizi nai ete nee od uvrnutih
pustolovina oje su se zbivale u njegovoj glavi, pribeleenih ta%no onao ao
su se dogodile.
Glava I
LUTKE
*aorei od pamtivea, Piter je delio sobu sa sestrom. 3aj%ee mu to
nije smetalo. "ejt i nije bila tao loa. $mela je da ga zasmeje. /tavie, Piter bi
se ponead usred noi budio iz runog sna i tada je bio srean to jo neog ima
u sobi, pa maar to bila samo njegova sedmogodinja sestra, oja mu ne bi
mnogo pomogla protiv onih sluzavih stvorova &rvene oe to su ga jurili roz
san. "ad bi se probudio, sva ta %udovita su zami&ala iza zavesa ili beala u
orman. Poto je znao da je i "ejt tu negde u mrau, bilo mu je za mrvi&u lae
da se izmigolji iz reveta i preo odmorita otr%i do roditeljse sobe.
Ali povremeno mu je ipa smetalo to nema svoju sobu. A smetalo je i
"ejt. 'eavalo se da %itavo popodne jedno drugom idu na iv&e. 3ea sitna
prepira prerasla bi u sva7u, a sva7a u tu%u, pravu prav&atu tu%u, sa ustrim
udar&ima, grebanjem, %upanjem za osu. Poto je bio tri godine stariji, Piter je
o%eivao da e uve pobe7ivati u tim bespotednim borbama. Pa sad, u neu
ruu i jeste pobe7ivao. $ve je mogao da ra%una na to da e "ejt prva
zaplaati.
+amo, jesu li to stvarno bile pobede2 "ejt je umela da zadrava dah i da
se gua i da potamni u li&u ao zrela ljiva. Posle toga je mirno mogla da otr%i
dole i poae maj&i (ta je Piter uradio). #li bi se jednostavno preturila na pod i
tao jezivo rljala iz grla da bi se Piter uplaio da e mu sestra umreti. # tada bi
on morao da tr%i niz stepeni&e ao bi doveo maju. "ejt je, isto tao, umela da
vriti. Aednom priliom, do je izvodila jednu od tih svojih burnih arija, pred
uom se zaustavio nei automobil iz oga je izaao %ove zabrinutog li&a i
zapiljio se u prozor njihove sobe. Piter je ba tog trenuta ba&io pogled na uli&u.
>ove je uleteo u njihovu batu i po%eo da lupa na vrata, ube7en da se unutra
doga7a neto stravi%no. Pa i doga7alo se. Piter je pozajmio neto to je
pripadalo "ejt, a ona je elela da joj se to vrati. Smesta5
$ tavim oolnostima, posledi&e je snosio Piter, do je "ejt slavila
pobedu. 4ar je tao Piteru izgledalo. "ad god bi se razbesneo na "ejt, morao je
dobro razmisliti pre nego to je udari. >esto su odravali mir tao to bi povuli
nevidljivu liniju po sredini zajedni%e sobe. !na strana za "ejt, ova za Pitera. +
ove strane, Piterov sto za &rtanje i bojenje, njegova jedina pliana igra%a 0
ira1a sa izvijenim vratom, pa onda ompleti pribora za hemiju, eletri&itet i
tampanje, oji niada nisu ispunili uzbudljiva obeanja sa slia na polop&ima
utija, i jedan limeni sandu u ome je drao svoje tajne, a oji je "ejt stalno
pouavala da otvori.
+ one strane, nalazio se "ejtin sto za bojenje i &rtanje, njen telesop,
mirosop i omplet magneta oji su bili uzbudljivi ta%no ao to su slie
obeavale, a sav preostali prostor u njenoj polovini sobe zauzimale su lute.
+edele su besposlene na das&i od prozora latei noge, narivljene na njenoj
omodi s 1ioama ili prislonjene uz ogledalo, sedele su i u lutinim oli&ima,
zbijene ao putni&i u podzemnoj elezni&i. *renutne miljeni&e redovno su
osvajale poloaje najblie njenom revetu. 4ilo ih je u svim bojama, od sjajne,
imalinsi &rne do mrtva%i bele, ali veinom su bile zajapureno roze. 3ee su
bile gole. 'ruge su nosile samo po jedan omad odee, sonu, maji&u, ili
eiri. Aedna manja grupa izgledala je spremno za ve%ernji izlaza, u balsim
haljinama s lentama, ili u %ipanim bluzama i bogato nabranim sunjama za
ojima su vijorile duga%e vrp&e. Veoma su se razliovale izme7u sebe, ali
jedna stvar im je svima bila zajedni%a. sve su imale isti razroga%en, luda%i,
netremi%an pogled. *rebalo je da budu bebe, ali odavale su ih o%i. 4ebe niad i
nioga ne gledaju na taj na%in. "ad bi proao pored njih, Piter je imao oseaj da
ga pijuniraju, a ad bi napustio sobu, zamiljao je da one pri%aju o njemu, svih
ezdeset.
'odue, te lute Piteru niad nisu u%inile nita naao, i postojala je samo
jedna oja mu se zaista nije svi7ala. !pao =u%e. >a ni "ejt nije mnogo marila
za njega. $ stvari ga se bojala, tolio se bojala da nije smela ni da ga ba&i, iz
straha da e joj se ono vratiti usred noi da se osveti. !pao =u%e bilo je na prvi
pogled prepoznatljivo. *ava roze boja niad nije vi7ena na ljudsom li&u.
'avno pre toga, lu%e je ostalo bez leve noge i desne rue, a iz temena njegove
rupi%aste lobanje tr%ao je jedan debeli bi% &rne ose. =judi oji su ga napravili
eleli su da mu podare ljuba osmeja, ali mora da je s alupom neto renulo
naopao jer !pao =u%e je uve prezrivo izvijalo usne, i mrtilo se, ao da
nastoji da se priseti najodvratnije stvari na svetu.
!d svih lutaa, jedino !pao =u%e nije bilo ni de%a ni devoj%i&a. !pao
je naprosto bilo (ono). !no je bilo golo, i sedelo je najdalje mogue od
"ejtinog reveta, na vrhu poli&e za njige, odale je sve ostale gledalo s visine.
"ejt je to nesreno stvorenje ponead uzimala u naru%je i pouavala da ga
smiri mrmljanjem, ali ubrzo bi se stresla i bre0bolje ga vratila na poli&u.
3evidljiva linija je dobro sluila do je ne bi zaboravili. $ve su morali
da trae dozvolu za prelaza u tu7u polovinu. "ejt nije smela da zaviruje u
Piterov tajni sandu, a Piter nije smeo da dira "ejtin mirosop bez njenog
doputenja. # sve je telo u najboljem redu do jednog nedeljnog jutra nije izbila
sva7a, jedna od najeih, oo ta%nog poloaja grani&e. Piter je bio ube7en da
linija ne prolazi ba tolio blizu njegovog reveta. !vog puta, "ejt nije morala
ni da pomodri, ni da glumi umiranje, ni da vriti. Zvenula je Pitera po nosu
!paim =u%etom. $hvatila ga je za onu jednu debelu roze nogu i zavitlala ga
Piteru u li&e. # sada je bio Piterov red da uplaan tr%i u prizemlje. 3os ga u
stvari nije boleo, ali po&urela mu je rv, pa je eleo da iz toga izvu%e najvie to
se moglo. 'o je urio niz stepeni&e, nadlani&om je razmazao rv po &elom
li&u, a ad je uao u uhinju, sruio se na pod ispred maje i po%eo da se
previja, &vili i jau%e. # "ejt je, naravno, nadrljala, debelo nadrljala.
$pravo zbog te tu%e, roditelji su zalju%ili da je dolo vreme da Piter i
"ejt dobiju zasebne sobe. 3edugo posle Piterovog desetog ro7endana, ota& je
rasr%io taozvanu (sobu za utije), mada tamo nisu drali niave utije, samo
stare ramove za slie i polomljene stoli&e. Piter je pomogao maj&i da uredi
sobu. !a%ili su zavese i ugurali unutra jedan ogroman gvozdeni revet sa
stubovima i mesinganim uglama.
"ejt se tolio radovala da je pomagala Piteru da prenese svoje stvari
preo odmorita. + tu%ama je gotovo. # vie nee morati da slua ono jezivo
pitanje i grgoljenje oje njen brat proizvodi u snu. A Piter je pevao, nije mogao
da se zaustavi. +ada je imao mesto gde je mogao da ode i... pa, da tamo
jednostavno bude. *e ve%eri je reio da legne pola sata ranije ao bi uivao u
sopstvenom mestu, sopstvenim stvarima, bez nee zamiljene linije po sredini
sobe. =eao je u polumrau i mislio ao je, eto, ipa neto dobro potelo od
one rugobe i gnusobe, !paog =u%eta.
A potom su mese&i proti&ali, i Piter i "ejt su se navili na to da svao
ima svoju sobu i o tome vie nisu mnogo razmiljali. Zanimljivi datumi su doli
i proli 0 Piterov ro7endan, novembarsi vatromet, 4oi, "ejtin ro7endan, i
ona%no $srs. !vo se desilo dva dana posle porodi%nog traganja za usrnjim
jajima srivenim u bunju. Piter je bio u svojoj sobi, na svom revetu i spremao
se da pojede svoje poslednje %ooladno jaje. *o jaje je bilo najvee, najtee od
svih, i zato ga je i sa%uvao za raj. Zgulio je srebrno0plavi staniolsi omot. Aaje
je soro dostizalo veli%inu lopte za ragbi. 'rao ga je obema ruama, buljei u
njega. !nda ga je privuao blie i pal%evima pritisnuo ori&u. "ao je samo
uivao u jaom, remastom mirisu aaoa oji je pouljao iz mra%ne duplje u
sredini. Prineo je jaje nosu i udahnuo. !nda je po%eo da jede.
3apolju je padala ia. Pred njim je bilo jo nedelju dana raspusta. "ejt je
otila od drugari&e. Piter nije imao drugog posla osim da jede. 'vadeset
minuta asnije, od jajeta je preostao samo staniol. Piter je ustao, a zatim se
blago zaneo u hodu. !seao se bolesno i bilo mu je dosadno, savrena
ombina&ija za jedno ino popodne. 3eim %udom, ni zasebna soba vie mu
nije bila uzbudljiva. (8ua mi je od %oolade), uzdahnuo je i uputio se a
vratima. (8ua od sopstvene sobe5)
Zaustavio se na odmoritu, pitajui se da li e sad morati da povraa. Ali
umesto da ode u upatilo, srenuo je prema "ejtinoj sobi i stupio unutra.
3aravno da se tamo ve hiljadu puta vraao, ali niad sam. +tajao je nasred
sobe, pod prismotrom lutaa, ao i obi%no. !seao se neao %udno, i sve je
izgledalo druga%ije. +oba je bila vea, i niad ranije nije primetio da je pod
tolio strm. >inilo mu se da lutaa i njihovih pogleda ima vie nego iad, a do
se retao nizbrdi&om prema svom starom revetu ao da je %uo nei zvu, ili
ta%nije uanj. 4io je ube7en da se negde neto mi%e, ali ad se orenuo, sve je
mirovalo.
+eo je na revet i prisetio se starih vremena ad je tu spavao. *ada je bio
obi%an lina&. 'evet godina5 /ta je i mogao znati2 +amo ad bi ovo njegovo
desetogodinje bie moglo da se vrati unazad i objasni toj glupoj naiv%ini ta je
ta. "ad napuni deset godina, po%inje da vidi dalje od nosa, uo%ava ao su
stvari povezane, ao stvari 1un&ioniu... proiruje vidie...
Piter se tolio upinjao da se priseti svog priglupog mla7eg bia od pre
est mese&i da nije ni primetio priliu oja mu se pribliavala hodajui po
tepihu. Ali onda se trgao, jenuo od iznena7enja, i podigao noge na revet
supljajui olena ispod brade. 3ezgrapnim ali odlu%nim oraom, prilazilo mu
je !pao =u%e. $zelo je %eti&u za bojenje s "ejtinog stola i sada se njome
potapalo. 6ramalo je roz sobu uz mrzovoljno hutanje, i gun7alo psove
ave ne prili%e %a ni jednom opaom lu%etu. Zastalo je ispred reveta da
povrati dah. Piter se iznenadio ad je video grae znoja na njegovom %elu i
gornjoj usni. !pao =u%e je prislonilo %eti&u uz revet i obrisalo li&e svojom
jedinom podlati&om. A onda, glednuvi u Pitera i duboo udahnuvi, dograbilo
je onu svoju tau i po%elo da se uspinje na revet.
Ao ima samo jednu ruu i jednu nogu, pentranje uz neto to je triput
vie od tebe zahteva dosta strpljenja i snage. !pao =u%e nije imalo mnogo ni
jednog ni drugog. 3jegovo roze tela&e drhtalo je od gr%a i naprezanja do je,
obeeno negde oo polovine revetsog stuba, pouavalo da se odba&i uvis
%eti&om za bojenje. 'ahtanje i stenjanje postalo je glasnije i alostivije. A onda
se, sasvim lagano, pred Piterovim o%ima uazala njegova glava, znojavija nego
iad. =ao je mogao da prui ruu tom jadnom stvorenju i izvu%e ga na revet.
A mogao je, podjednao lao, i da ga udari i odba&i na pod. Ali nita od toga
nije uradio. +ve je ovo bilo besrajno zanimljivo. Celeo je da vidi ta e se
dogoditi. 'o se !pao =u%e preznojavalo i bretalo. (Grom te zgromio5) i
(/troava rinjo5), Piter je najednom primetio da su sve lute u sobi isrenule
glave prema njemu. Plavetne o%i piljile su u njega razroga%enije nego iad, i
%uo se nei umor ao ad voda te%e preo amenja, umor oji se zgusnuo i
pretvorio u agor, a potom i u nezadrivu buji&u ad je uzbu7enje preplavilo
pedeset a moda %a i ezdeset gledala&a.
(?vo, po%elo je5), %uo je ao uzviuje jedna luta.
A druga je odvratila. (!vo se ne vi7a svai dan5)
A trea je dodala. (/to je poteno, poteno5), i bar dvadeset lutaa se
bu%no sloilo.
(*ao je5)
(#ma pravo5)
(!dli%no re%eno5)
$ me7uvremenu je !pao =u%e uspelo da stavi ruu na revet pa je
odba&ilo tau. +ada se upinjalo da dohvati ebe, elei da ga stegne i uzvere se
ao uz onopa&. # jo do je to radilo, iz drugog raja sobe razleglo se mono
navijanje, i odjednom su lute, sve olio ih ima, nagrnule prema revetu. +a
prozorse dase i rama na ogledalu, s "ejtinog reveta i iz lutinih oli&a,
pohrlile su preo tepiha rupnim ora&ima, ratim i dugim soovima. =ute
u balsim haljinama su se batrgale i spoti&ale uz &iu i vrisu, do su one gole, i
one s po jednom sonom, napredovale zastraujuom brzinom. 3adirale su
tao, u sme7im i roze, &rnim i belim talasima, i na svim ualupljeno napuenim
usnama bio je uzvi. (/to je poteno, poteno5 /to je poteno, poteno5) # iz
svaog razroga%enog stalastog oa sevao je gnev oji je Piter oduve nazirao
iza te lepe, bebasto plave boje.
!pao =u%e se uspravilo na revetu, is&rpljeno ali ponosno, maui
gomili oupljenoj na podu. =ute su zbile redove i gromoglasno ga podrale,
diui bu&maste rue s jami&ama a svom predvodniu.
(/to je poteno, poteno5), zaorilo se opet.
Piter se supio u dnu reveta. +edeo je naslonjen na zid, s ruama oo
olena. Zaista ne%uveno. Pa valjda e maja odozdo %uti ovu halabuu i popeti
se da zavede red i mir.
!paom =u%etu trebalo je vremena da povrati dah, pa je pustilo ostale da
vi%u. !nda je uzelo svoju tau ili %eti&u za bojenje, a rulja lutaa je naglo
zautala.
3amignuvi svojim pristali&ama, hromo stvorenje je doepalo ora0dva
blie Piteru i relo. (*i si se lepo smestio, zar ne2) *on je bio vrlo u%tiv, ali
neo se iz gomile zaiotao, i Piter je shvatio da su mu namestili zamu.
(3ije mi jasno), reao je, (ta time hoe da ae.)
!pao =u%e se orenulo prema gomili i izvelo sasvim dobru imita&iju
Piterovog glasa. (Gospodinu nije jasno ta time hou da aem.) Pogledalo je u
Pitera. (6ou da aem, &arsi se provodi tamo u tvojoj sobi, je 9D da2)
(Ah, to), reao je Piter. (EF jeste, soba je 1enomenalna.)
3ee lute dole na tepihu odmah su se uhvatile za tu re% i po%ele da
ponavljaju ao papagaji. (<enomenalna... 1enomenalna), tao da je na raju
stvarno zazvu%ala ao izrazito glupa re%, i Piter se ajao to ju je uopte
izgovorio.
!pao =u%e je strpljivo %ealo. "ad je ponovo zavladala tiina, upitalo
je. (Zadovoljan si to ima svoju sobu, je lD da2)
(Aesam), odgovorio je Piter.
(Zadovoljan si to ima sobu oja je samo tvoja2)
('a. Ve sam ti azao. Zadovoljan sam), reao je Piter.
!pao =u%e je dohramalo ora blie. Piter je imao utisa da e sada %uti
ono glavno. =u%e je podiglo glas. (G da li ti je padalo na pamet da bi jo neo
moda eleo tu sobu2)
("ojeta), reao je Piter. (8ama i tata dele sobu. *o zna%i da
preostajemo samo "ejt i ja...)
3ezadovoljni amor gomile priguio je njegove re%i. !pao =u%e uspelo
je da se odri na jednoj nozi i digne tau zahtevajui tiinu.
(+amo vas dvoje, ha2), relo je, limajui glavom u prav&u gomile.
Piter se nasmejao. 3ije znao ta da ae.
!pao =u%e se primalo jo blie. Piter je mogao i da ga dotane, samo
da je ispruio ruu. 4io je siguran da osea miris %oolade u njegovom dahu.
(Zar ti se ne %ini), relo je, (da je vreme da jo neo do7e na red za tu
sobu2)
("ojeta), zaustio je Piter. (EF vi ste samo lute...)
3ita nije moglo vie da razgoropadi !pao =u%e. (Video si ao mi
ovde ivimo), &inulo je. (3as ezdeset guramo se u jednom ou. 6iljadu
puta si proao pored nas, a niad na to nisi ni pomislio. 4a tebe briga to smo
mi ovde naslagane jedna preo druge ao &igle u zidu. $opte ne vidi ono to ti
je pod nosom. Pogledaj nas samo5 3ema mesta, nema privatnosti, a veina
nema %a ni svoj revet. +ada je red da neo drugi dobije onu sobu. /to je
poteno, poteno5)
Gomila je ponovo zagrajala, i jo jednom, po%elo je sandiranje. (/to je
poteno, poteno5) # roz tu optu dreu, lute su u rojevima navalile na revet,
ao lopovi, penjui se jedne drugima na ramena. Za manje od jednog minuta,
%itava posada stajala je zadihana pred Piterom, a !pao =u%e, oje se u
me7uvremenu povulo u drugi raj reveta, zamahnulo je taom iz pozadine i
uzvinulo. (+ad5)
/ezdeset pari debeljuastih ruu oa%ilo se o Piterovu levu nogu.
(@HH ooo0ru5), omandovalo je !pao =u%e.
(@HH ooo0ru5), odvraala je gomila.
# tada se dogodilo neto %udno. Piterova noga je otpala. Prosto tao,
otpala. Pogledao je dole u mesto gde mu je nead bila noga, a tamo je iz
po&epanih pantalona umesto rvi virila jedna mala vijugava opruga.
Vrlo %udno, pomislio je. 3iad mi ne bi palo na pamet...
Ali nije imao mnogo vremena da razmilja o toj %udnoj pojavi jer lute su
se uhvatile za njegovu desnu ruu i ve su po%ele da vuu i oruuju, i tao mu
je i rua otpala, a iz ramena mu je iso%ila jo jedna oprugi&a.
(IJK5), vinuo je Piter. ('ajte mi to natrag.)
Ali nita nije vredelo. Rua i noga su putovale iznad glava gomile prema
!paom =u%etu. !no je prihvatilo nogu i uglavilo je u odgovarajuu rupu.
+tajala mu je ao salivena. +ada je uzelo da namesti i ruu. Prosto ao da je bila
za njega pravljena, tolio mu je ta rua dobro pristajala.
+ve %udnije od %udnijeg, pomislio je Piter. !%eivao bih da e moja rua
i noga biti prevelie.
*e to je to pomislio, lute su se ponovo oomile na njega, i sada su mu
puzale uz grudi, %upale ga za osu, &imale za odeu.
(4eite od mene), viao je Piter. (Aao5 Pa to boli5)
=ute su umirale od smeha, sve do mu nisu o%erupale soro svu osu s
glave. !stavile su samo jedan duga%a %upera oji mu je tr%ao negde iz
sredine temena.
!pao =u%e je ba&ilo tau Piteru i po%elo da saue i isprobava svoju
novu nogu. (+ada je moj red da se uselim u onu sobu), uzvinulo je. (G ovaj
ovde, on nea ide tamo gore.) Poazivalo je na poli&u za njige onim to je
Piter i dalje smatrao svojom ruom. Zatim je gipo so%ilo na pod, a gomila je
opolila Pitera ao bi ga podigla i odnela do njegovog novog doma. # tao bi
na raju i ispalo. Ali ba tog trenuta u sobu je ula "ejt.
? sad, morate se potruditi da zamislite ao je sve to izgledalo s mesta
gde je ona stajala. "ejt se vratila ui poto se naigrala s drugari&om, uetala u
svoju sobu, a tamo je zatela brata ao lei na svom starom revetu, igra se s
njenim lutama, svim njenim lutama, i to razba&anim na sve strane, i govori
njihovim glasovima. 3a revetu je nedostajalo samo !pao =u%e, oje je lealo
malo dalje na tepihu.
"ejt je lao mogla da pobesni. 3a raju rajeva, ovo je bilo protiv
pravila. Piter je bez dozvole uao u njenu sobu, i jo je ispomerao sve njene
lute sa utvr7enih mesta. Ah ne, "ejt se nasmejala ad je videla brata zatrpanog
gomilom od ezdeset lutaa.
Piter je so%io s reveta %im je ugledao "ejt. Po&rveneo je ao bula.
($1... ovaj... izvini), promrmljao je i pouao da mugne pored nje.
(>eaj malo), rela je "ejt. ("ao bi bilo da ih sad sve lepo vrati na
mesta2 +vaa luta, ao nisi znao, ima svoje mesto.)
# tao je Piter, do mu je "ejt izdavala uputstva, vratio svau lutu na
propisano mesto, na ovir od ogledala, na omodu, na prozorsu dasu, na
revet, u lutina oli&a.
>inilo mu se da to vraanje lutaa na mesta traje besona%no. Poslednje
je bilo !pao =u%e. "ad ga je posadio na vrh poli&e za njige, Piter je bio
siguran da %uje ao mu ono govori. (Aednog dana, druane, ta soba e biti
moja.)
(Grom te zgromio5), doapnuo mu je Piter. (/troava rinjo5)
(/ta, ta2 /ta si to reao2), dovinula je "ejt. Ali njen brat je ve bio
izaao iz sobe.
Glava II
MAOR
"ad bi se ujutru probudio, Piter niad nije otvarao o%i pre nego to
odgovori na dva jednostavna pitanja. $ve su mu ta pitanja dolazila istim
redom. Pitanje broj jedan. o sam ja2 Aha, da, Piter, star deset i po godina.
Zatim, i dalje zatvorenih o%iju, pitanje broj dva. oji je danas dan2 # odgovor je
uve stizao. %injeni&a jednao nepobitna i nepomerljiva ao planina. $tora.
Ao jedan olsi dan. !nda bi navuao ebad preo glave i uronio jo dublje u
sopstvenu toplotu i pustio da ga proguta prijateljsi mra. *aorei je mogao da
se pretvara da ne postoji. Ali znao je da e na raju, hteo0ne hteo, morati da
iza7e iz svog slonita. >itav svet se slagao da je tog dana utora. Zemljina
ugla, vitlajui roz hladna svemirsa prostranstva, obrui se oo svoje ose i
ruei oo sun&a, dovela ih je sve zajedno do utora i tu %injeni&u nio nije
mogao da promeni, ni Piter ni njegovi roditelji ni vlada. 8orae da ustane, ili e
izgubiti autobus i zaasniti i nadrljati.
# ao je samo posle bilo orutno izvui sanjivo telo iz toplog gnezda i
pipati po sobi u potrazi za odeom, znajui da e roz manje od jednog sata
&vootati na autobusoj stani&i. 'eurni *V0meteorolog je reao da je ovo
najhladnija zima u protelih petnaest godina. 6ladna, ali nimalo zabavna. 3ije
bilo ni snega ni mraza, %a ni zale7enih bari&a za lizanje. +amo hladnoa i
sivilo, s ledenim vetrom oji je prodirao u Piterovu sobu roz rasueni prozorsi
ovir. Ponead mu se %inilo da nita drugo u ivotu nije radio, da niad nita
drugo nee ni raditi nego se buditi, ustajati, i odlaziti u olu. 3ije ga teilo ni to
to i svi drugi, pa %a i odrasli, zimi moraju da ustaju po mrau. +amo ad bi se
svi sloili da preinu s tim, onda bi i on mogao da preine. Ali zemlja je
nastavljala da se oree, uve je iznova bivao ponedelja, utora, sreda, i svi su
posluno ustajali iz reveta.
"uhinja je bila neto ao usputna stani&a izme7u njegovog reveta i
veliog spoljanjeg sveta. Vazduh je tu bio gust od dima iz tosta, pare iz %ajnia
i mirisa prene slanine. 'oru%a je trebalo da bude porodi%ni obed, ali reto se
deavalo da sve %etvoro istovremeno sednu za sto. !ba Piterova roditelja su
odlazila na posao, i ve%ito je neo u pani&i tr%ao oo stola, traei zatureni
papir, ili roovni ili &ipelu, tao da si morao da zgrabi ta god se zatene na
poretu i neao se sam izbori za svoje mesto.
$nutra je bilo toplo, soro isto tao toplo ao u revetu, ali nije vladao
taav mir. $ vazduhu su se rojile optube preruene u pitanja.
"o je nahranio ma%ora2
"ad se vraa2
Aesi li napisao domai2
"o mi je slonio aten0tanu2
"ao su minuti proti&ali, tra i zbra su rasle. "uni red je zahtevao da se
uhinja pospremi pre odlasa na posao ili u olu. Ponead si morao da ulovi
svoj reanj slanine pre nego to tiganj bude izru%en u ma%orovu %iniju i uz
&vr%anje potopljen u sudoperu. >etvoro %lanova porodi&e tr%ali su %as tamo %as
ovamo s prljavim tanjirima i utijama uuruznih pahulji&a, sudarajui se usput,
i neo je uve gun7ao. "asnim. "asnim. Ve trei put ove nedelje5
Ali postojao je, u stvari, i peti %lan porodi&e ome se niad nije urilo, i
oji nije davao ni pet para za tu optu gungulu. =eao je opruen na poli&i iznad
radijatora, s o%ima na pola oplja, i davao znae ivota samo utolio to bi s
vremena na vreme zevnuo. 4io je to ogroman zev, uvredljiv. $sta bi se razjapila
i otrila %ist roze jezi, a ad bi se zatvorila, &elom duinom od brova pa do
vrha repa prostrujao bi talas lagodnog drhtaja. ma%or Vilijam pripremao se za
svoj dan.
"ad bi Piter u letu dohvatio olsu torbu, i poslednji put se osvrnuo pre
nego to istr%i iz ue, uve bi video Vilijama. 8a%or je jednu apu drao pod
glavom ao jastu, do je druga nehajno visila preo ruba poli&e uronjena u
toplotu oja se penjala iz radijatora. Poto smeni ljudsi stvorovi odlaze,
ma%oru se sada pruala prilia da na miru odrema. +lia sanjivog ma%ora
proganjala je Pitera ad bi isora%io preo praga u ledene udare severnog vetra.
Ao vam izgleda %udno to neo jednog ma%ora vidi ao pravog %lana
porodi&e, onda morate znati da je Vilijam bio stariji od Pitera i "ejt zajedno.
"ao mlad ma%or, poznavao je njihovu maju jo do je ila u olu. 4io je s
njom i na 1aultetu, a pet godina asnije prisustvovao je njenoj svadbi. 'o je
Vajola <ortjun o%eivala svoju prvu bebu, pa bi po podne prilegla da se odmori,
8a%or Vilijam se prostirao preo velie izbo%ine na sredini njenog tela u ojoj
je bio Piter. 3aon ro7enja Pitera i "ejt, Vilijam je nestajao iz ue i danima se
nije vraao. 3io nije znao uda je odlazio i zato. Lute je pratio sve tuge i
radosti porodi%nog ivota. Posmatrao je ao bebe postaju lin&i oji
pouavaju da ga podignu hvatajui ga za ui, video je i ao se ti lin&i
pretvaraju u 7ae. Roditelje je poznavao jo do su bili mlad pustolovan par u
iznajmljenoj sobi. +ada, u sopstvenoj ui na sprat sa tri spavae sobe, vie im
nije bilo do pustolovina. A ni 8a%or Vilijam vie nije bio tao pustolovan.
Prestao je da donosi u uu mieve i pti&e i da ih sputa pred noge nezahvalnim
ljudsim stvorovima. $brzo posle svog %etrnaestog ro7endana odustao je od
tu%a i vie nije ponosito branio svoju teritoriju. Piter je smatrao ne%uvenom
drsou to to mladi ma%or iz susedstva siledijsi preuzima batu, znajui da
mu stari Vilijam nita ne moe. Ponead se taj mladuna& uvla%io u uhinju roz
ma%ja vratan&a i jeo Vilijamovu hranu do ga je stari ma%or nemono
posmatrao. A samo neu godinu ranije, nijedan ma%ji stvor pri zdravoj pameti
ne bi se usudio ni da ro%i apom na njihov travnja.
8ora da je Vilijama alostio taj gubita snage i moi. Prestao je da izlazi
u ma%je drutvo i sedeo je sam u ui sa svojim mislima i uspomenama. Ali,
mada je imao sedamnaest godina, Vilijam se drao uredno i elegantno. 4io je
preteno &rn, s blistavo belim sonama i oovratniom, i jednom belom pegom
na vrhu repa. Ponead bi ti priao do sedi, i poto bi na%as razmislio, so%io
bi ti u rilo i stao rasre%enih nogu, duboo i netremi%no zagledan u tvoje o%i.
Zatim bi moda narivio glavu, ne sidajui pogled s tebe, i mjaunuo, samo
jednom, i odmah si znao da ti on govori neto vano i mudro, neto to niad
nee razumeti.
3ita Piteru nije bilo sla7e, ad bi se po zimi vratio iz ole, nego da
odba&i &ipele i legne pored Vilijama ispred amina u dnevnoj sobi. Voleo je da
se spusti na Vilijamovu visinu, da priljubi li&e uz njegovo i uveri se olio je on
zaista izuzetan, olio %arobno neljudsi stvor, s onim %uper&ima &rne dlae na
sitnom li&u ispod nauurene rznene ape, i belim brovima malo povijenim
nadole, i obrvama oje streme uvis ao radio0antene, i svetlozelenim o%ima sa
uspravnim zeni&ama, nali na odrinuta vrata prema svetu u oji Piter niada
nee moi da u7e. >im bi priao ma%oru, po%elo bi potmulo i tutnjavo predenje,
tao duboog tona i tao jao da je i pod od njega podrhtavao. Piter bi znao da
je dobrodoao.
4ilo je jedno tavo popodne, igrom slu%aja utora, %etiri sata a ve
uvelio sumra, s navu%enim zavesama i upaljenim svetlima, ad se Piter
ispruio na tepih gde je Vilijam leao ispred jare vatre oja je plamsala oo
debele brestove &epani&e. "roz dimnja je dopiralo 1ijuanje ledenog vetra oji
je ibao vrhove rovova. Piter je s "ejt tr%ao &elim putem od autobuse stani&e
ao bi se zagrejao. +ada je unutra bio na sigurnom, sa starim drugom oji se
pravio da je mla7i tao to se prevrnuo na le7a i bespomono odvisio ape.
Celeo je da se mazi. "ad mu je Piter ovla provuao prste roz rzno, predenje
je postalo glasnije, tolio glasno da je u ma%orovom telu svaa o%i&a
zabrujala. A onda, Vilijam je ispruio apu do Piterovih prstiju i pouao da ih
pogura navie. Piter je pustio ma%ora da mu vodi ruu.
(6oe da te %eam po bradi2), promrmljao je. Ali ne. 8a%or je eleo da
se %ea ispod grla. Piter je na tom mestu napipao neto tvrdo. /etalo je levo0
desno pod njegovim prstom. Valjda se neto zaa%ilo za dlau. Piter se izdigao
na latu da bi ispitao stvar. Razgmuo je rzno. $ prvi mah je pomislio da je to
omad naita, nei mali priveza od srebra. Ali nigde nije video lan%i, i do je
buao prstom i zagledao, uvideo je da to nije niaav metal ve ugla%ana ost,
oruglasta i udubljena u sredini i, naj%udnije od svega, da je taj predmet
pri%vren za ou 8a%ora Vilijama. "otana plo%i&a nalegala je ta%no izme7u
Piterovog pal&a i aiprsta. +tisnuo je ja%e i &imnuo. 8a%or Vilijam je po%eo jo
glasnije da prede. Piter je ponovo &imnuo, nanie, i ovog puta je osetio ao
neto poputa.
Zvirei roz rzno, i razdvajajui ga vrhovima prstiju, shvatio je da je
otvorio mali prorez u ma%orovoj oi. !tprilie ao da je povuao alu na
rajs1erlusu. Bimnuo je jo jednom, i sada se uazao taman otvor dug oo pet
&entimetara. Predenje 8a%ora Vilijama dopiralo je odatle. Piter je pomislio.
moda u videti ao mu sr&e u&a. 8a%ja apa mu je opet blago podgurnula
prste. 8a%or Vilijam je eleo da Piter nastavi.
# evo ta je Piter uradio. !tvorio je rajs1erlus, i &elog ma%ora, od grla pa
do repa. Poeleo je da rastvori ou ao bi zavirio unutra. Ali nije hteo da
ispadne njualo. 4a se spremao da pozove "ejt ad se neto pomerilo, neto
se promeoljilo u ma%orovoj utrobi, a roz prorez u rznu uazao se tinjav
roziasti odsjaj oji je postajao sve ja%i. # najednom, iz 8a%ora Vilijama
izronilo je... pa, neto, neo stvorenje. Ali Piter nije bio sasvim siguran da bi ga
mogao i opipati, jer izgledalo je ao da je na%injeno od same svetlosti. # mada to
nije imalo ni brove ni rep, nije prelo, a nije imalo ni rzno ni %etiri noge,
neao je sve na njemu govorilo. ma%or. 3ajdublje zna%enje te re%i prosto je
zra%ilo iz njega, dua ideje o ma%oru. 4io je to ne%ujan, giba, vijugav
smotulja rumene i purpurne svetlosti, i penjao se uvis iz ma%ora.
(8ora da je to Vilijamov duh), glasno je reao Piter. (G da nisi ti moda
utvara2)
+jaj je ostao nem, ali razumeo je. "ao da je hteo da ae, ali ne sluei se
re%ima, da on jeste i jedno i drugo, i jo mnogo vie od toga.
"ad se Piter odvojio od ma%ora, oji je ostao da lei na tepihu pred
aminom, ma%ji duh je zalelujao u vazduhu, vinuo se do Piterovog ramena i tu
se smestio. Piter se nije uplaio. !setio je ao ga duh ari po obrazu. A onda je
sjaj mugnuo neud iza njegove glave, tao da vie nije mogao da ga vidi.
!setio je ao mu dodiruje potilja i tada mu je nea vrelina prostrujala niz
le7a. 8a%ji duh uhvatio je neu vri&u pri vrhu Piterove i%me i povuao
nanie, &elom duinom le7a, a ad se i njemu telo rastvorilo, Piter je osetio
ao mu sve sobni vazduh goli&a toplinu u utrobi.
4ilo je to prosto neverovatno, da iza7e iz svoga tela, samo tao,
isora%i napolje i ostavi ga da lei na tepihu ao oulja oju si malo%as
svuao. Piter je ugledao svoj sopstveni sjaj, oji je bio purpuran i beo bel&at.
'va duha su lebdela u vazduhu jedan naspram drugog. # tada je Piter najednom
shvatio ta eli, i ta mora da uradi. Vinuo se a 8a%oru Vilijamu i nadneo se
nad njim. *elo je lealo otvoreno, ao vrata, i izgledalo je tao primamljivo,
tao gostoljubivo. +pustio se dole i zaora%io unutra. "ava divota, preobui se
u ma%ora. $nutra nije bilo bljuzgavo, ao je zamiljao da bi moralo biti u
svaoj utrobi. 4ilo je suvo i toplo. =egao je na le7a i zavuao rue u Vilijamove
prednje noge. Potom je utaao stopala u Vilijamove zadnje ape. 8a%ja glava
bila mu je ta%no po meri. #sosa je ba&io pogled na vlastito telo, taman na vreme
da vidi ao mu duh 8a%ora Vilijama zami%e iza le7a.
+luei se apama, Piter je bez teoa zatvorio rajs1erlus. $stao je i
napravio neolio oraa. "ao je bilo %arobno hodati na %etiri mee bele ape.
Primetio je da mu iz obraza tr%e brovi, i osetio ao mu se rep pozadi izvija.
"ora mu je bio la, a dlaa poput najudobnijeg od svih starih vunenih
dempera. 'o je njegovo uivanje u ma%jem obli%ju sve vie raslo, sr&e mu se
nadimalo, a neo nejasno goli&anje duboo u grlu tolio se poja%alo da je i
samog sebe mogao da %uje. Piter je preo. !n je bio 8a%or Piter, a ono tamo
preo puta, to je bio 'e%a Vilijam.
'e%a je ustao i protegao se. A onda je, ne reavi ni re%i ma%oru raj
svojih nogu, odsautao iz sobe.
(8ama), %uo je Piter svoje staro telo ao doziva iz uhinje. (Gladan
sam. /ta imamo za ve%eru2)
*e noi Piter je bio previe uznemiren, previe uzbu7en, previe ma%ast
da bi mogao da zaspi. 8alo posle deset sati mugnuo je napolje roz ma%ja
vratan&a. =edeni noni vazduh nije mogao da prodre roz njegovu debelu
bundu. 3e%ujno je odetao do batensog zida. Zid je bio mnogo vii od njega,
ali u jednom gra&ioznom sou, bez trune napora, naao se gore, i stao da
osmotri svoju teritoriju. 4ilo je to %udo nad %udima. mogao si da vidi
najmra%nije uglove, oseti svai treptaj nonog vazduha na brovima, pa i da
postane nevidljiv ad je, ta%no u pono, batensom stazom naila lisi&a da bi
%eprala po antama za 7ubre. +vud unaoolo, oseao je ao druge ma%e,
nee iz raja, nee iz dalea, idu za svojim nonim poslovima, putuju svojim
utabanim stazama. Posle lisi&e, u batu je pouao da u7e jedan mlad prugasti
ma%or. Piter ga je opomenuo sitanjem i jednim zamahom repa. $ sebi je po%eo
da prede ad je taj balava& zgranuto &ijunuo i pobegao glavom bez obzira.
3edugo posle toga, do je patrolirao po visoom zidu iznad stalene
bate, naao se li&em u li&e s jo jednim ma%orom, opasnijim uljezom. !vaj je
bio potpuno &rn, a to je bio i razlog to ga Piter nije ranije primetio. 4io je to
ma%or iz susedne ue, moan tip soro dvaput vei od njega, s debelim vratom
i dugim snanim nogama. 4ez razmiljanja, Piter je izvio le7a i naostreio
dlau ao bi izgledao rupnije.
(6ej, ma&ane), prositao je, (ovo je moj zid a ti gazi po njemu.)
Brni ma%or je napravio za%u7eno li&e. 3asmeio se. (8isli, 8atori,
nead je ovo bio tvoj zid. A ta mi sada moe2)
(8i%i se odavde, da te ja ne ba&im.) Piter nije mogao da veruje olio ga
sve to poga7a. !vo jeste njegov zid, njegova bata, i njegova je dunost da ne
dozvoljava pristup neprijateljsim ma%orima.
Brni ma%or se ponovo nasmeio, hladno. (+luaj, 8atori. !vo ve
odavno nije tvoj zid. Aa prolazim. +lanjaj mi se s puta ili u ti po&epati rzno.)
Piter nije hteo da odstupi. (+amo probaj. 3apravi jedan ora, etajui
buvlji &iruse, i svezau ti brove oo vrata.)
Brni ma%or je ispustio otegnuti podsmeljiv urli prezira. Ali nije se ni
pomerio. +a svih strana, iz mraa su prilazile znatieljne loalne ma%e. Piter je
%uo ao razgovaraju.
4ie tu%e2
4ie tu%e5
+tari mora da je poandr&ao5
+edamnaest godina, ni dana manje.
Brni ma%or je izvio snanu i%mu i ponovo arlaunuo, jezivim povienim
tonom.
Piter se trudio da spusti glas, ali re%i su mu se otele roz sitaje. (3ema
ovde sssmu&anja bez moje sssaglasssnosti.)
Brni ma%or je trepnuo. 8iii na njegovom debelom vratu zaigrali su od
retavog smeha oji je ujedno bio i ratni poli%.
3a zidu preo puta, amor uzbu7enja prostrujao je roz gomilu oja je i
dalje rasla.
(+tari 4il je odlepio.)
(3amerio se na pogrenog ma%ora.)
(+luaj ti, rezuba matora ov&o), reao je &rni ma%or siui daleo
prodornije od Pitera. (MF sam glavni u raju. Ae lD tao2)
Brni ma%or se napola osvrnuo prema gomili oja je zamrmorila u zna
odobravanja. Piteru se u%inilo da ma%ja publia ba i nije preterano oduevljena.
(+avetujem ti), nastavio je &rni ma%or, (da mi se sloni s puta. #li u ti
rasuti &reva po travnjau.)
Piter je znao da je sad ve otiao predaleo da bi se povuao. #suao je
ande ao bi se %vre uhvatio za zid. (3aduvani pa&ove5 !vo je moj zid, je
lD %uje. A ti si proliv bolesnog psa5)
Brni ma%or je zadahtao. #z gomile se za%uo iot. Piter je uve bio tao
u%tiv de%a. 4a je sjajno to sad bljuje ovave pogrde.
(Zavrie ao doru%a za pti&e), upozorio ga je &rni ma%or, i oranuo
napred. Piter je na brzinu duboo udahnuo. 8orao je da pobedi zbog starog
Vilijama. # te to je to pomislio, apa &rnog ma%ora poletela je a njegovom
li&u. Piter je imao telo starog ma%ora, ali u glavi je bio mlad de%a. Pognuo se i
osetio ao apa sa zloobnim isuanim andama zvidi roz vazduh iznad
njegovih uiju. #mao je vremena da uo%i ao se &rni ma%or za trenuta oslanja
samo na tri noge. 8unjevito je poso%io napred, i prednjim apama snano
gurnuo &rnog ma%ora u grudi. !vavi potezi nisu bili uobi%ajeni u ma%jim
tu%ama pa se glavni ma%or iz raja naao u %udu. $z jedan zabezenuti uzvi,
zaljuljao se i zaneo unatrae, omaao se i sleteo sa zida, zabijajui se glavom u
rov stalene bate. "roz ledeni noni vazduh doprlo je r&anje i melodi%an
zveet razbijenog stala i neto pitomije loparanje polomljenih sasija za
&vee. Potom se sve utialo. Zanemela ma%ja gomila motrila je odozgo sa svog
zida. 3ajpre se dole neto pomerilo, zatim se %ulo stenjanje. A onda, jedva
vidljiva u pomr%ini, uazala se i prilia &rnog ma%ora oji je epao preo
travnjaa. >uli su ga ao gun7a.
(!vo je nepoteno. 4orba notima i zubima, to moe. Ali ono guranje.
"rajnje nepoteno.)
(+ledei put), dovinuo je Piter sa visine, (mora traiti dozvolu.)
Brni ma%or nije odgovorio, ali po njegovom izgledu do se povla%io
hramajui, bilo je jasno da je razumeo.
+utradan ujutru, Piter je leao na poli&i iznad radijatora s jednom apom
ispod glave, do mu je druga oputeno visila u toploti oja je zra%ila odozdo.
!o njega je vladala opta urba i mete. "ejt nije mogla da prona7e olsu
torbu. !vsena aa je zagorela. Gospodin <ortjun se mrtio jer im je nestalo
a1e a on je izjutra prosto morao da popije bar tri olje, i to jae. "uhinja je bila
u neredu, a nered je bio preriven dimom iz ovsene ae. # bilo je asno asno
asno5
Piter je podvio rep oo zadnjih apa i trudio se da ne prede suvie glasno.
$ drugom raju uhinje nalazilo se njegovo staro telo i u njemu 8a%or Vilijam,
i to telo je moralo da ide u olu. 'e%a Vilijam je izgledao zbunjeno. Ve je
bio obuao aput i spremao se da po7e, ali imao je samo jednu &ipelu. 'ruga
ao da je u zemlju propala. (8ama), nepreidno je blejao. (Gde mi je &ipela2)
Ali gospo7a <ortjun je stajala u predsoblju i prepirala se s neim preo tele1ona.
8a%or Piter je sanjivo mirao. Posle sinone pobede bio je mrtav
umoran. Ao samo malo i &ela porodi&a e otii. "ua e utonuti u tiinu. "ad
radijator po%ne da se hladi, on e se popeti na sprat i slup%ati na najudobnijem
revetu. $ ime starih vremena, izabrae svoj sopstveni.
'an je proteao ta%no onao ao se i nadao. !dremao je, posrao
tanjiri mlea, opet malo dremnuo, %alabr&nuo malo ma%je hrane iz onzerve,
oja i nije bila tao loa ao se moglo pomisliti po mirisu 0 otprilie ao
musaa bez rompira. Zatim je jo malo odremao. 3ije se taorei ni orenuo, a
napolju je nebo ve tamnelo i de&a su se vratila iz ole. 'e%a Vilijam je
izgledao smodeno posle &elodnevne borbe u u%ioni&i i olsom dvoritu.
8a%or0de%a i de%a0ma%or prilegli su zajedno ispred vatre u dnevnoj sobi.
"ao je %udno, pomislio je 8a%or Piter, ad te miluje rua oja je do ju%e bila
tvoja. Pitao se da li je 'e%a Vilijam zadovoljan svojim novim ivotom u
autobusima i oli, i time to sad ima sestru i mamu i tatu. Ali de%aovo li&e
8a%oru Piteru nije govorilo nita. 4ilo je tao osavo, bezbro i roziasto, s
o%ima tao oruglim da ih je bilo nemogue pro%itati.
"asnije iste ve%eri, Piter se uunjao u "ejtinu sobu. !na je ao i obi%no
pri%ala s lutama, drei im %as geogra1ije. Po uo%enim izrazima njihovih li&a
jasno se videlo da im najdue ree na svetu nisu preterano zanimljive. Piter je
so%io u "ejtino rilo i ona je, nastavljajui da govori, rasejano po%ela da ga
%ea. "ad bi samo znala da je to stvorenje to joj sedi u rilu njen ro7eni brat.
Piter je leao i preo. "ejt je po%ela da nabraja sve glavne gradove ojih je mogla
da se seti. !vo je bilo tao draesno dosadno, ta%no ono to mu je trebalo da bi
ponovo zaspao. Ve je bio zatvorio o%i ad su se otvorila vrata i ad je u sobu
banuo 'e%a Vilijam.
(6ej, Piter), rela je "ejt. (Zaboravio si da u&a.)
Ali njen ma%or0brat se pravio lud. Priao je, uzeo joj brata0ma%ora iz rila
i urno ga izneo iz sobe. Piteru ovo noenje nije prijalo. 4ilo je
nedostojanstveno za ma%ora u njegovim godinama. Pouavao je da se otme, ali
'e%a Vilijam ga je samo jo ja%e stisnuo, i potr%ao niz stepeni&e. (Pst), reao
je. (3emamo mnogo vremena.)
Vilijam je odneo ma%ora u dnevnu sobu i spustio ga na pod.
(4udi miran i uti), apnuo je de%a. (Radi sve ao ti ja aem. #zvrni
se na le7a.)
8a%or Piter nije ni imao mnogo izbora jer ga je de%a pritisao jednom
ruom do je drugom %eprao po svom rznu. Pronaao je onu ugla%anu ost i
povuao nanie. Piter je osetio ao mu hladan vazduh prodire u utrobu.
#sora%io je iz ma%jeg tela. Video je ao de%a stavlja ruu iza potilja i
povla%i svoj rajs1erlus. +ada se rumeno0purpurni sjaj pravog ma%ora izmigoljio
iz de%aovog tela. $ jednom trenutu, dva duha, ma%ji i ljudsi, nala su se
li&em u li&e, plutajui iznad tepiha. *amo dole, njihova tela su leala
nepomi%no, %eajui, ao dva tasija spremna da povezu svai svoje putnie. $
vazduhu je bilo nee tuge.
#ao je ma%ji duh ostao nem, Piter je mogao da nasluti ta mu on govori.
(8oram natrag), reao je. (>ea me nova pustolovina. 6vala ti to si mi pruio
priliu da budem de%a. 3au%io sam tolio toga to e mi biti orisno u danima
oji dolaze. Ali najvie od svega, hvala ti to si za mene izborio moju poslednju
bitu.)
Piter je zaustio da odgovori, ali ma%ji duh se ve vraao u svoje telo.
(#mamo jao malo vremena), ao da je govorio, do se rumeno0purpurni
sjaj supljao i uvla%io u ma%je rzno. Piter je lebdei otiao do svog tela, i
uvuao se u njega otpozadi, s vrha i%me.
$ prvi mah se osetio %udno. *elo mu nije bilo sasvim po meri. "ad je
ustao, noge ga nisu drale. "ao da je obuo %etiri broja vee gumene %izme. "o
zna, moda mu je telo malo poraslo otad ga je poslednji put upotrebio.
Pomislio je da je bolje da narato prilegne. >im je to u%inio, ma%or se
orenuo, 8a%or Vilijam, i polao i uo%eno izaao iz sobe a da Pitera nije ni
pogledao.
'o je Piter tao leao, nastojei da se privine na svoje staro telo,
primetio je neto %udno. Vatra je i dalje plamsala oo iste brestove &epani&e.
Pogledao je u prozor. 3ebo je tamnelo. 3ije bilo ve%e, jo je bilo asno
popodne. #z novina oje su leale pored stoli&e, mogao je da vidi da je i dalje
utora. A onda se dogodilo jo neto %udno. 3jegova sestra "ejt uletela je u
sobu sva uplaana. A za njom su uli i roditelji, smrnutih li&a.
(Aao, Piter), je&ala je njegova sestra. ('esilo se neto strano.)
(8a%or Vilijam), objasnila je maja. (Cao mi je, on je...)
(Aao, Vilijam5), "ejtin pla% zagluio je maj%ine re%i.
(+amo je uao u uhinju), reao je ota&, (i popeo se na svoju omiljenu
poli&u iznad radijatora, slopio o%i i... umro.)
(3ita nije osetio), rela je uteno Vajola <ortjun.
"ejt je i dalje plaala. Piter je shvatio da ga roditelji posmatraju uzrujano,
%eajui da vide ao e on primiti tu vest. $ &eloj porodi&i, on je s ma%orom
bio najblisiji.
(4ilo mu je sedamnaest godina), reao je *omas <ortjun. (3aiveo se.)
(#mao je lep ivot), rela je Vajola <ortjun.
Piter je polagano ustao. #mao je utisa da mu dve noge nisu dovoljne.
(Aeste), reao je na raju. (+ada je otiao u novu pustolovinu.)
+utradan ujutru su sahranili Vilijama u dnu bate. Piter je napravio rst
od dva pruta, a "ejt je isplela vena& od lovorovog lia i gran%i&a. 8ada su svi
znali da e zaasniti na posao ili u olu, svi su zajedno stajali pored groba.
'e&a su naba&ala poslednje lopate zemlje. #stog trenuta, iz zemlje je izbila
sjajna ugla rumeno0purpurne svetlosti i zalebdela u vazduhu.
(Gledajte5), reao je Piter, i poazao prstom.
(G ta to2)
(?vo tu, ta%no pred vama.)
(Piter, ta to pri%a2)
(!pet sanjari.)
+jaj se lagano uzdizao sve do nije dospeo do visine Piterove glave. 3ita
nije govorio, naravno. *o bi bilo nemogue. Ali Piter ga je svejedno %uo.
(Zbogom, Piter), reao je sjaj i po%eo da bledi pred njegovim o%ima.
(Zbogom, i hvala ti jo jednom.)
Glava III
NEVIDLJIVA POMADA
$ velioj neurednoj uhinji bila je jedna 1ioa. 4ilo je, naravno, mnogo
1ioa, ali ad bi neo reao. (NFnFO ti je u uhinjsoj 1io&i), svi bi ga odmah
razumeli. 3aj%ee, anap nije bio u toj 1io&i. *rebalo je da bude, ao i deseta
drugih orisnih stvari oje se tamo niad nisu mogle nai. ra1&igeri, maaze,
selotejp, rajsnedle, olove. Ao bi ti neto od toga zatrebalo, prvo bi ga potraio
u toj 1io&i, pa te onda na svim ostalim mestima. *o to se nalazilo u 1io&i bilo
je vrlo teo de1inisati. stvari oje nemaju svoja prirodna mesta, stvari oje su
potpuno besorisne ali ne zasluuju da budu ba%ene u 7ubre, stvari oje bi se
jednog dana mogle popraviti. ?vo ovao 0 baterije u ojima je preostalo jo
malo ivota, mati&e bez ra1ova, dra jednog drago&enog %ajnia, atana& bez
lju%a ili bravi&a sa i1rom %iji je tajni broj bio tajna za sve uuane,
najnezanimljiviji mogui lieri, strani nov%ii, baterijsa lampa bez lampi&e,
jedna od dve ruavi&e oje je baa s ljubavlju isplela pre nego to je umrla,
zatvara% za termo1or, jedan ornjeni 1osil. 3eim magi%nim obrtom, sve to je
bilo spetaularno besorisno zavravalo je u 1io&i namenjenoj prati%nim
alatama. /ta bi mogao da uradi s jednim deliem slagali&e2 Ali opet, da li bi
se usudio da ga ba&i2
+ vremena na vreme, 1ioa se praznila. Vajola <ortjun bi %itav taj
zve&avi r izru%ila u antu za 7ubre, a potom bi unutra ponovo pore7ala
anap, selotejp, maaze... A onda, mi& po mi&, ti drago&eni predmeti su
uvre7eno nestajali %im bi otpad po%eo da se vraa.
Ponead je Piter, ad bi mu postalo dosadno, otvarao tu 1iou u nadi da
e mu sinuti nea ideja ta da radi ili ao da se igra s neim od tih predmeta.
3iad nije dobijao niavu ideju. 3ita se tu nije ulapalo, nita nije imalo veze
ni sa %im drugim. Ao bi milion majmuna mualo tu 1iou milion godina,
moda bi se njena sadrina na raju slopila u radio. Ali taj radio sasvim
izvesno niad ne bi svirao, i niad ga ne bi ba&ili. $ drugim priliama, ao tog
dosadnog, vrelog subotnjeg popodneva, nita nije ilo ao treba. Piter je eleo
da neto napravi, izmisli, ali nije mogao da prona7e nita upotrebljivo, a nio u
porodi&i nije eleo da mu pomogne. Celeli su samo da se izleavaju na travi,
pravei se da spavaju. Piteru ih je ve bilo preo glave. "uhinjsa 1ioa ao da
je bila ogledalo svega to ne valja u njegovoj porodi&i. "aav rusvaj5 3ije ni
%udo to su mu misli zbrane. 3ije ni %udo to ve%ito sanjari. "ad bi iveo sam,
znao bi, izme7u ostalog, i gde su mu misli. "ao se od njega moe o%eivati da
izumi velie izume oji e promeniti svet ad njegova sestra i njegovi roditelji
prave tava brda nereda2
*og subotnjeg popodneva, Piter je zavuao ruu dublje u 1iou. *raio je
neavu ui&u, ali znao je da ima malo nade. Pod aom mu se nala mala
zamaena opruga oja je ispala iz batensih maaza. #spustio je oprugu. #za
nje su bile esi&e semena 0 previe starog da bi se posejalo, nedovoljno starog
da bi se ba&ilo. "ava porodi&a5 pomislio je Piter i gurnuo ruu do samog dna
1ioe. Zato nismo ao svi ostali, s baterijama u svemu, i igra%ama oje rade, i
ompletnim slagali&ama i pilovima arata, i svim stvarima uredno smetenim u
odgovarajue ormane2 /aa mu se slopila oo ne%ega hladnog. #zvuao je
tamnoplavu tegli&u s &rnim polop&em. 3a beloj etieti je pisalo (3evidljiva
pomada). 'ugo je zurio u te re%i, pouavajui da shvati ta zna%e. $nutra je
bila gusta bela rema savreno glate povrine. 3io je niada nije upotrebio.
Gurnuo je unutra vrh aiprsta. +mesa je bila hladna 0 ne tvrdo, tipajue hladna
ao led, nego ugodno, svilenasto, remasto prohladna. #zvuao je prst i jenuo
od zaprepaenja. 3edostajao mu je vrh prsta. #%ezao je ao da je postao
nevidljiv. Piter je zavrnuo polopa& i pohitao uz stepeni&e a svojoj sobi.
!dloio je pomadu na poli&u, utnuo odeu i igra%e u stranu ao bi mogao da
sedne na pod i nasloni se na revet. 8orao je da razmisli.
"ao prvo, pregledao je svoj aiprst. 4io je rata gotovo ao pala&.
!pipao je vazduh na mestu gde je trebalo da bude nedostajui deo prsta. 3ita
nije osetio. Vrh prsta nije bio samo nevidljiv. 3aprosto se istopio.
3aon pola sata staloenog razmiljanja, Piter je priao prozoru oji je
gledao na batu iza ue. *ravnja je izgledao ao batensa verzija uhinjse
1ioe. Roditelji su leali na ebadima, potrbue i poluusnuli, %varei se na
sun&u. #zme7u njih je leala "ejt oja je verovatno zamiljala da je sun%anje
%ini odraslom. !o te troje bili su razba&ani osta&i uludo potroenog subotnjeg
popodneva 0 olje od %aja, %ajni, novine, polupojedeni sendvi%i, ore od
pomorande, prazne utije od jogurta. Piter je sa zgraanjem zurio u svoju
porodi&u. 3ita od njih ne moe da napravi, ali ne moe ni da ih ba&i. #li, o
zna, moda... 'uboo je udahnuo, gurnuo plavu tegli&u u dep i siao u batu.
"lenuo je pored maje. !na je neto promrmljala sanjivim glasom.
(8ora da pazi, mama, da ne izgori), reao je Piter dobroudno.
(6oe li moda da ti namaem le7a2)
Vajola <ortjun je promumlala neto to je li%ilo na (da). Piter je izvadio
tegli&u. *eo je bilo odvrnuti polopa& bez aiprsta. 3avuao je rasparenu
ruavi&u oju je poupio u prolazu roz uhinju. 8aj%ina bela le7a bletala su
na sun&u. +ve je bilo spremno.
Piter uopte nije sumnjao da besrajno voli maju, ao to i ona voli
njega. !na ga je nau%ila da pravi aramele, pa i da %ita i pie. Aednom je s
padobranom iso%ila iz aviona, i uve je ostajala od ue da se brine o njemu
ad bi se razboleo. !d svih maji oje je poznavao, ona je jedina umela da
napravi stoj na glavi ne oristei rue. Ali ve je bio doneo odluu, i maja je
morala da nestane. Zahvatio je poveu oli%inu hladne pomade vrhom prsta u
ruavi&i. Ruavi&a nije postala nevidljiva. Po svoj prili&i, magija je delovala
samo na ivo tivo. !tresao je grumen pomade na sredinu maj%inih le7a.
(!h), uzdahnula je ona, prili%no neuverljivo. (4a je hladno.) Piter je
po%eo da razmazuje pomadu, a maja je odmah po%ela da nestaje. Aednog
trenuta bilo je zaista neprijatno, jer su joj glava i stopala i dalje leali na travi a
izme7u njih nije bilo ni%ega. 4rzo je natrljao jo pomade po njenoj glavi i
glenjevima.
8aja je i%ezla. 3a mestu gde je dotle leala ostalo je ulegnue, ali Piter
je ubrzo video ao se vlati trave uspravljaju.
!dneo je tegli&u do o&a. (>ini mi se, tata, da si ve izgoreo), reao je
Piter. 6oe da te malo namaem2)
(3eu), reao je ota&, ne otvarajui o%i. Ali Piter je ve bio zahvatio
pomadu i brzo je po%eo da je utrljava u o%eva ramena. ? sad, Piter nioga na
svetu nije voleo vie nego o&a, osim maje. A bilo je jasno ao dan da i ota&
njega voli. *omas <ortjun je u garai i dalje %uvao stari moto&il od ;PP ubia
,jo jedna stvar oja se nije mogla ba&iti- i ponead bi na njemu provozao
Pitera. !n ga je nau%io da zvidi, da nira &ipele na spe&ijalan na%in, i da
preba&uje ljude preo glave. Ali Piter je doneo odluu, i ota& je morao da
nestane. !vog puta je utrljao pomadu od peta do glave za manje od minuta, i
jedini trag oji je ostao na travi bile su o%eve nao%are za %itanje.
Preostajala je jo samo "ejt. !na je mirno leala na stomau, izme7u
dvoje nevidljivih roditelja. Piter je zavirio u plavu tegli&u. *aman dovoljno za
jednu malu osobu. !levao bi da prizna da voli svoju sestru. +estru naprosto
ima, hteo0ne hteo, nio te i ne pita. Ali "ejt je umela lepo da se igra ad je bila
dobre volje, i imala je tavo li&e da odmah poeli s njom da razgovara, i mora
da ju je ispod svega toga istinsi voleo, ao i ona njega. Pa ipa, tao je reio. #
"ejt je tao7e morala da nestane.
Znao je da bi bila grea pitati "ejt da li eli da joj namae le7a. !na bi
odmah posumnjala da je to nei tri. 'e&u je tee prevariti nego odrasle.
Prevuao je prstom urug po dnu tegli&e i ba ad se spremao da ispusti lopti&u
srednje veli%ine "ejt je otvorila o%i i videla njegovu ruu u ruavi&i.
(/ta to radi2), vrisnula je. !dso%ila je udarajui Pitera po ru&i, tao da
je pomada umesto na le7ima zavrila na njenoj glavi. "ejt se uspravila i po%ela
da %epra osu na temenu. (8ama, tata, umazao me je neom ljigom),
zapomagala je.
(Aao, ne), reao je Piter. "ejtina glava je ve nestajala, ao i njene rue. #
tao je "ejt sada jur&ala po bati ao muva bez glave, maui svojim sraenim
ruama. +igurno bi i vritala, samo da je imala usta. !vo je strava, pomislio je
Piter, i potr%ao za njom. ("ejt5 +luaj me. +tani5) Ali "ejt nije imala ui.
3astavila je da tr%i u sve irim rugovima, sve do se nije sudarila s batensim
zidom i odso%ila natrag pravo u njegovo naru%je. "ava porodi&a5 mislio je
Piter do je mazao "ejt poslednjim osta&ima nevidljive pomade. "ao mu je
samo lanulo ad je ona%no nestala i ad je u bati zavladao mir.
"ao prvo, eleo je da napravi red. Poupio je otpate s travnjaa i
poba&ao ih u antu za 7ubre 0 %ajni, olje i sve ostalo, %ime je utedeo pranje
sudova. ?1iasno vo7enje domainstva, to e odsad biti zaon. !dneo je jednu
veliu plasti%nu esu u svoju sobu i napunio je ojeavim andramoljama. +ve
to bi mu se nalo na putu postajalo je 7ubre 0 odea razba&ana po podu, igra%e
na revetu, preobrojne &ipele. /partao je po ui supljajui sve to je
izgledalo neuredno. +estrine i roditeljse sobe reio se prostim zatvaranjem
vrata. #z dnevne sobe je poupio sve urase, jastu%ie, uramljene 1otogra1ije i
njige. $ uhinji je s poli&a posidao tanjire, uvare i tegle odvratne turije.
"ad je predve%e zavrio s poslom, pored ante za 7ubre stajao je red od
jedanaest esa unog otpada.
+premio je sebi ve%eru 0 sendvi% od belog hleba sa eerom. Poto se
najeo, tanjir i no je ba&io u 7ubre. Zatim je etao po ui i divio se praznim
sobama. 3ajzad je mogao jasno da misli, najzad je mogao da otpo%ne sa
pronalaenjem svojih pronalazaa, samo jo da prona7e olovu i list %istog
papira. 8ua je bila u tome to su suvini predmeti poput olove verovatno
zavrili u neoj od onih jedanaest esa pored ante za 7ubre. Pa sad, svejedno.
Pre nego to prione na tea posao, provee neolio minuta ispred televizora.
$ ui porodi&e <ortjun televizija nije bila zabranjena, ali nisu je ni
preporu%ivali. 'nevno sledovanje iznosilo je jedan sat. +ve preo toga bilo bi,
po miljenju <ortjunovih, tetno po moza. !vu teoriju niad nisu potrepili
nau%nim doazima. 4ilo je est uve%e ad se Piter smestio u 1otelju s litrom
limunade, ilogramom aramela i gomilom ola%a. *e ve%eri se nagledao .za
%itavu nedelju dana. Ve je bilo jedan posle ponoi ad se na jedvite jade digao
na noge i oteturao do mra%nog predsoblja. (8ama), pozvao je. (8ua mi je.)
3agnuo se nad lozetsom oljom o%eujui najgore. 'esilo se, me7utim, neto
jo neprijatnije. + gornjeg sprata je dopirao zvu oji je bilo teo opisati.
!tprilie ao &ijuavi, ljapavi, gnje&avi ora&i, ao da neo sluzavo stvorenje
ga&a na prstima roz dinovsu lovu od zelenog elatina. Pitera je mua
odmah prola, a na njeno mesto uselio se uas. Priao je podnoju stepenita.
$palio je svetlo i pogledao uvis. (*ata), prorljao je. (*ata2) 3ije bilo
odgovora.
+pavanje u prizemlju nije dolazilo u obzir. *amo nije bilo ebadi, a
jastu%ie je sve poba&ao u 7ubre. "renuo je uz stepeni&e. +vai ora je ripao
i odavao ga. $ uima su mu bubnjali udari njegovog sopstvenog sr&a. $%inilo
mu se da ponovo %uje onaj zvu, ali nije bio sasvim siguran. Zastao je i prestao
da die. +amo itava tiina i udari njegovog sr&a. !dvaio se da pre7e jo tri
stepenia. +amo ad bi "ejt bila u svojoj sobi, i tamo pri%ala s lutama. #mao je
jo %etiri stepenia do odmorita. Ao gore neo %udovite zaista ljapa tamo0
amo po lovi elatina, onda se i ono pritajilo i %ea na njega. !d vrata njegove
sobe delilo ga je samo est oraa. #zbrojao je do tri i jurnuo, pa ta bude.
Zalupio je vrata za sobom, zalju%ao ih, naslonio se na njih, i %eao.
4io je na sigurnom. +oba je izgledala golo i pretee. Zavuao se u revet
u odelu i &ipelama, spreman da iso%i roz prozor ao bi se desilo da %udovite
razvali vrata. *e noi Piter nije spavao, nego tr%ao. *r%ao je roz svoje snove,
dvoranama punim odjea, preo amenite pustinje oja je vrvila od orpija,
roz ledene lavirinte, pa niz nei strmi roze tunel od ola%a sa %ijih se zidova
neto slivalo. 3a tom mestu je shvatio da ga uopte ne juri %udovite. !n je
tr%ao niz njegovo grlo.
Prenuo se iz sna i uspravio u revetu. 3apolju je bilo svetlo. 8oda
poodmalo jutro, ili rano popodne. 'an je ve izgledao istroeno. !tlju%ao je
vrata i provirio napolje. 8u. Pusto. Razgrnuo je zavese. $ sobu je pouljala
sun%eva svetlost i Piter se odmah osetio hrabrije. 3apolju se %uo &vrut pti&a,
saobraajna bua, brujanje osili&e za travu. "ad ponovo padne mra, vratie se
i %udovite. +ada, pomislio je, treba napraviti zamu. Ao ima nameru da misli
jasno i izumi svoje izume, onda prvo mora stati na rep tom %udovitu. Potrebno
mu je 0 evo ovao 0 dvadeset rajsnedli, baterijsa lampa, neto teo to bi
obesio na raj anapa privezanog za motu...
*e misli povele su ga niz stepeni&e i u uhinju. !tvorio je 1iou. $pravo
je gurao u stranu paeti dra%a za ro7endanse svei&e, oji su se proli put
dopola istopili, ad je odjednom primetio svoj aiprst. Zdrav i %itav5 Ponovo je
izrastao. Pomada je izgubila dejstvo. *aman je po%eo da razmilja ta bi to
moglo da zna%i, ad je na ramenu osetio ne%iju ruu. >udovite2 3e, nego "ejt,
&ela, u jednom omadu.
Piter je po%eo da blebee. (6vala bogu to si dola. 8ora mi pomoi.
6ou da napravim zamu. Postoji, zna, jedno...)
"ejt ga je vula za ruu. (Ve satima te dozivamo iz bate. A ti si se tu
zalepio i samo bulji u 1iou. 'o7i da vidi ta radimo. *ata ima jedan stari
motor od osili&e za travu. Reili smo da napravimo lebdili&u.)
(=ebdili&u5)
Piter je posluno renuo za njom u batu. /olje, ore od pomorande,
novine, i njegovi roditelji Q vidljivi.
(6odi ovamo), dovinula je maja. ('o7i da nam pomogne.)
*omas <ortjun je u ru&i drao 1ran&usi lju%. (3iad se ne zna, moda
emo i uspeti), reao je, (uz tvoju pomo.)
'o je tr%ao prema roditeljima, Piter se pitao oji bi mogao biti dan. Ao
uve subota2 !dlu%io je da se ne raspituje.
Glava IV
SILEDIJA
$ Piterovoj oli postojao je siledija po imenu 4ari *amerlejn. 4ari nije
izgledao ao siledija. 3ije bio drljav, niti je imao runo li&e, zastraujui
osmeh ili raste na zglav&ima prstiju, i nije nosio opasno oruje. 3ije bio ni
naro%ito rupan. A nije spadao ni u one sitne, ilave, o%ate tipove oji
ponead znaju da se poau ao opai bor&i. Za razliu od mnogih drugih
siledija, od ue nije dobijao batine, ali nije bio ni razmaen. Roditelji su mu
bili dobri ali strogi, i po svoj prili&i nita nisu sumnjali. 4arijev glas nije bio
otar i promuao, o%i mu nisu bile tvrde i sitne, pa %a nije bio ni upadljivo
glup. 4io je u stvari prili%no oruglast i me, mada ne i debeo, s nao%arima, i
spuvastim roze obrazima, i srebrnom protezom na zubima. >esto je umeo da
napravi tuno i bespomono li&e, to je pridobijalo nee odrasle ljude i
pomagalo mu ad bi morao da se izvla%i iz rip&a.
Pa ta je to onda 4arija *amerlejna %inilo uspenim siledijom2 Piter je
ovom pitanju posvetio mnogo sanjarsih misli. Zalju%io je da postoje dva
razloga za 4arijev uspeh. Prvi razlog bila je 4arijeva %udna sposobnost da na
najbri mogui na%in pre7e put od elje za ne%im do posedovanja tog istog. Ao
si imao tu nesreu da se zatene u olsom dvoritu s neom igra%om oja
se 4ariju *amerlejnu na prvi pogled dopadne, on bi ti je jednostavno istrgao iz
ruu. "ad bi mu na %asu zatrebala olova, oretao se i (pozajmljivao) tvoju.
"ad bi svi stajali u redu, on je odlazio pravo do %ela. "ad bi se naljutio na tebe,
prvo bi ti to saoptio a onda te tresnuo iz sve snage. 'rugi razlog 4arijevog
uspeha bio je dovoljan da oseti ao ti se nea ledena rua zavla%i u stoma.
+trepeo si od 4arija jer su i svi ostali strepeli. $livao je strah jer ga je pratio glas
da je straan. Ao ga vidi da prilazi, slanjao si mu se s puta, a ao zatrai
tvoje bombone ili tvoje igra%e, davao si mu bez mnogo pri%e. +vi su tao
radili, pa je izgledalo mudro ugledati se na njih.
4ari *amerlejn je u oli imao veliu mo. 3io nije mogao da ga spre%i
da dobije ono to eli. 3i on sam sebe nije mogao da spre%i. 4io je slepa sila.
Piteru je ponead li%io na robota oji je programiran da radi ta god mu se
prohte. 3eim %udom, nije mu smetalo to nema drugove, i to ga svi mrze i
izbegavaju.
3aravno da se i Piter slanjao silediji s puta, ali taj isti siledija mu je
raspaljivao matu. 4ari *amerlejn je bio misterija. Za svoj jedanaesti ro7endan,
4ari je pozvao petnaesta olsih drugova na uru. Piter je pouao da se
izvu%e, ali roditelji o tome nisu hteli ni da %uju. +matrali su da su gospodin i
gospo7a *amerlejn simpati%ni ljudi, pa je zato, po logi&i odraslih, i Piter morao
gajiti simpatije prema 4ariju.
Goste je na vratima do%eivao nasmejani slavljeni. (Zdravo, Piter5
6vala. 6ej, mama, tata, gledajte ta sam dobio od mog druga Pitera5)
*og popodneva, 4ari je bio ljubazan prema svim svojim gostima.
$%estvovao je u igrama i nije o%eivao da svai put pobedi samo zato to mu je
ro7endan. +mejao se s roditeljima i sipao soove i pomagao u raspremanju i
pranju sudova. Aednog trenuta Piter je zavirio i u 4arijevu sobu. +vuda su bile
razba&ane njige, na podu voz na baterije, na revetu pliani meda naslonjen na
jastu, hemi%arsi omplet, ompjutersa igri&a 0 soba je bila sasvim sli%na
njegovoj.
3a raju ure, 4ari je ovla udario Pitera po mii&i i reao. (Vidimo se
sutra, Piter.)
'ale 4ari *amerlejn vodi dvostrui ivot, mislio je Piter do se pei&e
vraao ui. +vaog jutra, negde na putu od ue do ole taj de%a se pretvara
u %udovite, a na raju dana, %udovite se ponovo pretvara u de%aa. *e misli
odvele su Pitera u sanjarije o %arobnim napi&ima i %inima oje preobraavaju
ljudeR asnije, u nedeljama posle 4arijevog ro7endana, vie o tome nije
razmiljao. 8isterija je ve i to to se navinemo da ivimo s misterijama, a ima
u svemiru i mnogo veih zagoneti od 4arija *amerlejna.
Aedna tava zagoneta u poslednje vreme Piteru nije dala mira. #ao je
jednog dana roz olsi hodni na putu a bibliote&i, ad su pored njega prole
dve starije devoj%i&e iz viih razreda.
Aedna od njih upravo je govorila svojoj drugari&i. (Ali otud zna da i
ovo sada ne sanja2 8oda sanja da pri%a sa mnom.)
(SH je bar lao), odgovorila joj je drugari&a. (8ogla bih da se utinem i
to bi me zabolelo i onda bih se probudila.)
(Ali zamisli), rela je prva devoj%i&a. (Zamisli da samo sanja da si se
utinula, i samo sanja da te je zabolelo. +ve bi to moglo biti san i tao niad ne
bi bila sigurna...)
+renule su iza ugla i nestale. Piter je zastao da razmisli. Ve se i sam
pomalo bavio tom idejom, ali niad je nije ba tao jasno izrazio. Pogledao je
oo sebe. "njiga iz bibliotee u njegovoj ru&i, svetao, iro hodni, svetilje na
tavani&i, u%ioni&e s leve i desne strane, de&a oja iz njih izlaze 0 moda nita od
toga ne postoji. +ve bi to mogle biti samo misli iz njegove glave. 3a zidu pored
njega bio je oa%en protivpoarni aparat. Piter je ispruio ruu i dotaao ga.
Brveni metal je bio hladan pod njegovim prstima. 4io je %vrst, stvaran. Zar je
mogue da ne postoji2 Ali s druge strane, tao je to u snovima 0 sve ti izgleda
stvarno. *e ad se probudi, jasno ti je da si sanjao. "ao bi uopte mogao
znati da ne sanja taj protivpoarni aparat, da ne sanja tu &rvenu boju, da ne sanja
i opip pod prstima2
'ani su prolazili a Piter je i dalje mislio o tom problemu. Aednog
popodneva se zateao u bati, ad mu je neto sinulo. ao on samo sanja ovaj
svet, onda sve na tom svetu, i sve to se u njemu deava, zavisi samo do njega.
Visoo na nebu, jedan avion je po%injao da se sputa pred sletanje. "rila su mu
na sun&u blesala srebrnom svetlou. +vaao da oni ljudi tamo gore, oji sad
uspravljaju naslone svojih sedita i odlau novine, pojma nemaju da ih sanja
nei de%a na zemlji. 'a li to zna%i, ad se nei avion srui, da je i to njegova
rivi&a2 "ava stravi%na ideja5 Ali s druge strane, u tom slu%aju, padovi aviona
ionao nisu stvarni. +ve su to samo snovi. +vejedno, zurio je u taj avion, i iz sve
snage eleo da on bezbedno sleti na pistu. A tao se i desilo.
Aedne ve%eri, neolio dana asnije, Piterova maja ula je u njegovu
sobu da ga poljubi za lau no. $ trenutu ad mu je usnama dotala obraz,
njemu je sinula jo jedna misao. Ao je i ovo san, ta e se dogoditi s majom
ad se on probudi2 6oe li tada imati drugu maju, manje0vie istu, ali stvarnu2
#li neu potpuno razli%itu2 #li nee ni imati maju2 Vajola se prili%no iznenadila
ad ju je Piter zagrlio i nije hteo da je pusti.
"ao su dani prolazili, a Piter i dalje lupao glavu nad tim problemom,
soro je poverovao da je njegov ivot zaista samo san. #ma ne%ega prili%no
snoliog u tome to se de&a svaog dana slivaju u olu ao ljudsa rea, i u
tome ao glas njegove nastavni&e pluta po zidovima u%ioni&e, i ao joj se
sunja talasa do eta ispred table. A veoma je li%ilo na san i ad se nastavni&a
iznenada stvorila iznad njega i rela. (Piter, Piter2 'a li me slua2 3ije valjda
da opet sanjari2)
Pouao je da joj ae istinu. (8islim), reao je veoma oprezno, (da sam
sanjao o sanjarenju.)
>itav razred se nasmejao. Piter je imao sree, jer mu je gospo7a 4ernet
bila nalonjena. Pogladila ga je po osi i rela. (!dsad malo bolje pazi), i otila
natrag prema tabli.
# desilo se tao da je na veliom odmoru Piter stajao sam na raju
dvorita. "o god bi ga posmatrao video bi de%aa ao stoji pored zida, dri
jabuu i zuri u prazno, ne radei nita. $ stvari, Piter je grozni%avo razmiljao.
*aman je hteo da zagrize jabuu ad je doao na jo jednu sjajnu ideju.
Prevratni%u. Ao je ivot san, onda umiranje mora biti onaj trenuta ad se
probudi. *o je tolio jednostavno da mora biti istina. $mre, san se preida,
budi se. ?to na ta ljudi misle ad pominju odlaza na nebo. *o je isto ao
bu7enje. Piter se osmehnuo. +premao se da nagradi sebe jednim grizom jabue
ad je podigao pogled i suo%io se s oruglim rumenim li&em 4arija *amerlejna,
olsog siledije.
4ari se smeio, ali nije izgledao veselo. +meio se zato to je neto eleo.
'oao je preo dvorita u pravoj liniji prema Piteru, prese&ajui 1udbalse
me%eve i oli&e i tami%enja u presaanju onop&a.
#spruio je ruu i reao jednostavno. (6ou tu jabuu), i ponovo se
osmehnuo. +a proteze su mu sevali srebrni odbles&i sun&a.
? sad, Piter nije bio uavi&a. Aednom priliom je epajui siao s planine
u Velsu sa uganutim %lanom na nozi i uopte se nije alio. A jednom je
potpuno obu%en utr%ao u nemirno more ao bi iz talasa izvuao psa nee
gospo7e. Ali nije imao sr&a za tu%u. !d tavih stvari je uzmi&ao. 4io je
dovoljno snaan za svoje godine, ali znao je da u tu%i niad ne bi pobedio jer
niad nioga ne bi mogao da udari zaista jao. "ad bi u olsom dvoritu
izbila tu%a, i ad bi sva de&a pritr%ala, Piter bi osetio mu%ninu u stomau i
slabost u nogama.
(6ajde), reao je 4ari *amerlejn razlonim glasom. ('aj mi jabuu, ili
u ti promeniti li%ni opis.)
Piter je oseao ao polao trne, od nogu pa navie. Aabua je bila uta s
&rvenim pegama. "oa joj je bila pomalo smeurana poto ju je doneo u olu
pre nedelju dana i otada je stajala u njegovoj lupi, irei slada miris drveta.
'a li je ta jabua vredna razbijenog nosa2 8oda i nije. Ali s druge strane,
moe li da je se odrene samo zato to je trai jedan siledija2
Pogledao je 4arija *amerlejna. +ad mu je ve bio malo blie. 4arijevo
roziasto, oruglo li&e bilo je zajapureno. 3ao%are su mu uveli%avale o%i. Aedan
mehuri pljuva%e treperio je izme7u njegove proteze i prednjih zuba. 3ije bio
vei od Pitera, i sigurno nije bio ja%i.
'e&a su ve po%ela da se oupljaju, u nepravilnom rugu, nanjuivi da
se u *amerlejnovom uglu dvorita razvija nea drama.
(3apred, Pit. Razbij mu njuu5), doba&io je neo besorisno. 4ari
*amerlejn se orenuo i sevnuo pogledom, a de%a se povuao u gomilu.
($dri, 4ari5 $dri, 4ars5), doviivali su drugi glasovi.
4ari *amerlejn nije voleo da bude odbijen. Ve se pripremao za tu%u.
+pustio je ruu i stegao je u pesni&u i orenuo se boom prema Piteru. "olena
su mu bila blago povijena i premetao se s noge na nogu. #zgledao je ao da zna
ta radi.
$ rug su stalno pristizala nova de&a. Piter je %uo ao se dvoritem
razlee povi 0 *u%a5 *u%a5 'rutvo je pritr%avalo sa svih strana.
Piteru je sr&e dobovalo u uima. "ad se poslednji put zateao u ovavom
poloaju, bio je ma%or s ljudsim triom u rznenom ruavu. Ali ovo sad nije
bilo tao jednostavno. Pouavajui da dobije u vremenu, preba&io je jabuu iz
rue u ruu i reao. (+tvarno hoe ovu jabuu2)
(>uo si ta sam reao), odvratio je *amerlejn ravnim glasom. (SF jabua
je moja.)
Piter je pogledao u de%aa oji se spremao da ga udari i setio se
ro7endana od pre tri nedelje ada je 4ari bio onao srda%an, onao drueljubiv.
+ada se mrtio ao bi izgledao najzloobnije to moe. !tud mu ideja da u
oli sme da radi ta hoe i uzima ta hoe2
Piter se odvaio da na%as odvoji o%i od 4arija i video ao se oo njega
zatvara rug uzbu7enih, zaplaenih li&a. !%i su bile razroga%ene, usta otvorena.
3eo e nadrljati od 4arija *amerlejna i tu vie nema pomoi. /ta li to
rumenom i bu&mastom 4ariju daje toliu mo2 #stog trenuta, taorei niotud,
Piteru je sinuo odgovor. Pa to je o%igledno, pomislio je. 8i5 4ari je olsi
siledija iz naih snova. 3ije on nimalo ja%i od bilo oga me7u nama. # mo i
snagu daju mu nai snovi. 8i smo ga sami stvorili. "ad ode ui, 4ari vie
niome nije uverljiv ao siledija i onda jednostavno postaje onaav aav
jeste.
4ari se ponovo oglasio. (!vo ti je poslednja ansa. 'aj mi jabuu ili u te
zviznuti tao da se probudi sredinom idue nedelje.)
$mesto odgovora, Piter je prineo jabuu ustima i odgrizao jedan
ogroman griz. (Zna ta), reao je polao s punim ustima. (3e verujem ti. A
rei u ti jo neto za iste pare. 3e verujem %a ni da postoji.)
#z gomile su se %uli prigueni uzdasi, a ponegde i iot. Piter je izgledao
tao siguran u sebe. 8oglo je to biti i istina.
>a se i 4ari namrtio, i prestao je da se lati. (/ta si reao2)
+av Piterov strah nestao je ao ruom odnesen. +tajao je ta%no nasuprot
4ariju, smeajui se ao da ga zapravo saaljeva to ne postoji. Poto se
nedeljama pitao da li bi ivot mogao biti san, Piter je zalju%io da *amerlejn0
siledija jeste san, i da jedna tava sena nije sposobna da mu razbije nos.
4ari je povratio prisebnost i sada se spremao da zada smrtni udara&.
Piter je ponovo zagrizao jabuu. $neo se 4ariju u li&e i zapiljio se u
njega ao da posmatra neu smenu sliu na zidu. (*i si obi%an pemez... roze
elatin... sa metalnim zubima.)
#z gomile se zaorio grohotan smeh oji se brzo i zarazno irio. 3eo se
zaaljao, neo zagr&nuo. 6vatali su se jedni drugima za mii&e i pljesali se po
olenima. 'ramili su, naravno. +amo su eleli jedni drugima da poau ao se
vie ne boje. 3a sve strane su leteli odlom&i pogrda. (Pemez... roze elatin...
metalni zubi... zubati elatin5) Piter je znao da su njegove re%i bile grube. Ali
ta mari2 4ari i tao nije stvaran. +ada su po siledijinim obrazima izbijali jari
roze pe%ati, jariji od svaog roze elatina. +ve mu se to uopte nije dopadalo.
Piter je drso terao dalje, oristei priliu do 4ari ne shvati olio je
besan. (4io sam od tebe. +ea se2 Za tvoj ro7endan. *i si obi%an dobar de%a.
Video sam te ao pomae mami u pranju sudova...)
(Aaaaaauh), zagrajala je gomila otegnutim silaznim tonom, ao bajagi
prijateljsim.
(SH nije istina), pro&edio je 4ari. !%i su mu se za&alile.
(G zavirio sam i u tvoju sobu i video da na revetu dri plianog medu.)
(AAAAAuh), granula je gomila. Zvu se zaotrljao sa jo vie note,
padajui s prezirom. (!ooooh. 8aji 4aji... meda %eda... aaaaauh.)
3aravno da tu nije bilo nijednog deteta oje i dalje nije potajno volelo
neu staru i olinjalu plianu ivotinji&u i grlilo je pred spavanje. Ali ao je bilo
divno znati da i siledija ima svoju.
4ari *amerlejn verovatno jo nije odustajao od namere da zvene Pitera
po nosu. 'o su povi&i i poruge bivali sve glasniji, podigao je ruu i nemono
stegnuo pesni&u. # u tom %asu dogodilo se neto uasno. 4ari je briznuo u pla%.
*o se nije moglo sariti. +uze su mu potele u brzim poto&ima niz obe strane
nosa, i vie nije mogao da vlada sopstvenim disanjem. 3adimao se &elim telom
do se borio za male gutljaje vazduha. Ali gomila nije znala za milost.
(8ajia04ajia hoe od mame...)
(*reba mu njegov meda0%eda...)
(GKFFFFH. Gledaj ga samo...)
# sada je 4arija spopao taav napad pla%a da jadni nije imao snage ni da
se orene i ode. +amo je tao stajao oruen de&om i slinio u ae. +ve na svetu
zaverilo se protiv njega.
3io u njega nije verovao. +an se rasprsnuo ao mehuri sapuni&e, a s
njim je nestao i siledija.
8alo0pomalo, smeh i ruganje su se utiali i na gomilu se spustila
posti7ena tiina. 'e&a su po%ela da se razilaze, vraajui se svojim igrama.
Preo dvorita je dotr%ala jedna nastavni&a oja je usamljenom de%au stavila
ruu na rame i odvela ga govorei. (Aadni malia. /ta su ti to radili2)
3a preostalim %asovima, 4ari je bio miran ao bubi&a. 'rao je nos u
njigama i uopte nije dizao pogled. "ao da se trudio da bude to manji, ili da
i%ezne bez traga.
Piter je, me7utim, bio pun sebe. Vratio se iz dvorita i seo u svoju lupu,
ta%no iza 4arija, pravei se da ne primeuje ao mu svi namiguju i upuuju
zahvalne osmehe. Pobedio je silediju a da nije ni mrdnuo prstom, i to je videla
soro &ela ola. !n je heroj, osvaja%, supermen. 3ema toga to ne bi mogao
postii svojim blistavim i visprenim umom.
Ali ao je jutro odmi&alo, po%eo je da se osea dosta druga%ije.
Proganjale su ga vlastite re%i. Ae li mogue da ih je stvarno izgovorio2
!djednom je ispred sebe primetio pogurenu priliu 4arija *amerlejna. 3agnuo
se i %a%nuo ga lenjirom po le7ima. Ali 4ari je zatresao glavom i odbio da se
orene. Piter je gutao nedle do se priseao ta je sve reao. Pouao je da se
podseti olio je 4ari bio grozan. Pouao je da misli samo na svoju pobedu, ali
ni ona ga vie nije veselila. 3arugao se 4ariju zato to je debeo i ima protezu i
plianog medu i pomae mami. *ime je hteo da se odbrani i 4arija nau%i
pameti, ali uspeo je samo da ga izvrgne ruglu i preziru %itale ole. *o to je
reao bolelo je daleo vie nego jedan poteni udara& po nosu. +modio je
4arija. # o je sad tu siledija2
"ad je polazio na uinu, Piter je ostavio jednu &edulji&u na 4arijevoj
lupi. 3a &edulji&i je pisalo. (6oe li da igramo 1udbal2 P.+. #mam i ja
plianog medu i moram da pomaem u pranju sudova. Piter.)
4ari je tolio strepeo od susreta sa svima ostalima na sledeem odmoru
da je drage volje pristao. 3jih dvoji&a su oupili drutvo za igru i postarali se da
budu u istom timu. 3ametali su jedan drugom prilie za golove, a asnije su
otili drei se pod ruu. +vao ruganje 4ariju sada je bilo besmisleno. !n i
Piter postali su drugovi, ne ba najbolji, ali ipa drugovi. 4ari je pria%io
Piterovu &edulji&u na zid iznad stola u svojoj sobi, a siledija je, ao i svi runi
snovi, ubrzo zaboravljen.
Glava V
PROVALNIK
+vi su u raju pri%ali o provalniu. Pre neolio mese&i provalio je u
jednu uu pri dnu uli&e. Provuao se roz dvorini prozor usred sun%anog
popodneva do u ui nije bilo nioga. $rao je noeve i viljue i jednu sliu.
+ada je overavao &elu uli&u, uu s jedne strane, pa uu s druge.
"ava drsost5 govorili su ljudi. Ali doi e i ta ma&a na vratan&a. +ino
je upao u broj osam, idue nedelje je na redu broj devet.
Ali ne, provalni nije hteo da %ea tri nedelje, ili %etiri, nego je na
preso odabrao broj jedanaest. !nda se ve sutradan vratio i provalio u broj
dvanaest. "rao je televizore, stereo0ure7aje, ompjutere, sulpture, nait. $meo
je da se slui alauzom, da se vere uz vodovodne &evi, priguuje alarme, otvara
va%i&e na dvorinim prozorima, smiruje razjarene pse, i da usred bela dana
mirno odeta s plenom a da ga nio ne primeti. 4io je ma7ioni%ar, lopovsi
maestro. 4io je nevidljiv, ne%ujan i bez teine. 3ije ostavljao tragove stopa u
batensim lejama, niti otise prstiju na vaama.
Poli&ija je bila zbunjena. 'va inspetora u &ivilu dobila su zadata da
motre na uli&u iz neobeleenog automobila. +vima je odmah bilo jasno o su.
+edeli su i reavali urtene re%i i jeli sendvi%e sve do nisu dobili poziv da se
vrate u stani&u zbog neog vanijeg posla. Pola sata asnije, provalni je
ponovo napao, i odneo utiju supo&enog namirisanog sapuna i jedan tap sa
srebrnom drom iz ue gospo7e Gudgejm, bogate stare dame sa isturenim
utim zubima oja je ivela sama. /tap je nead pripadao njenom %uundedi,
slavnom i jarosnom misionaru. 3jime je tuao a1ri%u de&u ad ne bi nau%ila
le&iju iz veronaue.
(*aj tap mi je bio drago&ena uspomena5), jadiovala je gospo7a
Gudgejm ad je dola da saopti novosti Piterovoj maj&i. (*ri puta je obiao
oo sveta u devetnaestom veu. A te moji sapuni, moji supo&eni sapuni.)
(4a volim to je odneo taj idiotsi tap), reao je Piter svojoj sestri ad
je gospo7a Gudgejm otila. (3adam se da e ga provalni slomiti preo
olena.)
"ejt je jarosno limnula glavom. ("amo sree da joj je odneo i zube5)
!vde treba objasniti da gospo7a Gudgejm, upros tome to joj je ime zvu%alo
veselo, nije bila omiljena me7u de&om iz uli&e. +padala je u one rete i nesrene
odrasle osobe oje duboo iv&ira i sama %injeni&a da de&a postoje. "ad bi se
igrali napolju, ona ih je s prozora grdila to se oupljaju (pred mojom uom).
Verovala je da su sve otpate oje bi vetar naneo u njen zabran tu donela
bezobrazna de&a. Ao bi nea lopta ili igra%a greom zalutala u njenu batu,
istr%avala bi napolje i odmah je on1isovala. $ve je bila mrzovoljna, tim pre
to su je de&a ve%ito zadirivala. Razljutiti gospo7u Gudgejm postalo je deo
igre. Piterovi roditelji su govorili da je malo srenula i da je treba aliti. $ve
su se trudili da s njom budu ljubazni. Ali de&i je bilo teo da osete samilost
prema odrasloj osobi sa utim ljovama oja ih juri niz uli&u.
+toga Piteru nije bilo naro%ito ao ad su uradeni sapuni i tap gospo7e
Gudgejm. Po%injao je da osea izvesno potovanje prema tom provalniu.
!dlu%io je da ga nazove +apunjavi +am. "olio mu je samo odvanosti trebalo
da bi se poduhvatio &ele uli&e, ue za uom, u uzlaznom broj%anom nizu.
Prosto ao da je traio da ga uhvate5
8ese&i su prolazili, jo neolio ua je oplja%ano. 4rojevi petnaest,
devetnaest, dvadeset dva, dvadeset sedam. 3ije moglo biti niave sumnje.
+apunjavi je napredovao prema Piteru, prema broju trideset osam.
Piter je dosta vremena provodio s olovom i papirom pravei prora%une.
"olio je mogao da vidi, nije bilo niavog sistema u brojevima ua oje je
provalni odabirao. Ali ao misli da do7e, provalni se u njihovoj ui mora
pojaviti u rou od dve nedelje. 8oda e je i preso%iti. Piter je unapred znao
da bi ga to razo%aralo. 3e govorei niom nita, %vrsto je odlu%io da e on li%no
uhvatiti +apunjavog +ama.
*oom vienda uo%i prognoziranog dolasa +apunjavog, *omas i Vajola
<ortjun su obavili pripreme. *omas <ortjun je oja%ao prozore tao to je u
ovire burgijom uba&io duga%e ra1ove. $gradio je ozbiljnije brave na ulaznim
i dvorinim vratima, a na sporednu apiju je zaa%io atana&. Pouao je i da
postavi alarm iz paeta uradi0sam, ali prebio je pala& %eiem do je priu&avao
eletri%nu i&u na zid, to ga je ba&ilo u grozno raspoloenje. 'a stvar bude jo
gora, alarm nije radio. 3isu imali vremena da nabave drugi, a ni taj drugi,
uostalom, ne bi mogao zaustaviti +apunjavog +ama.
Vajola <ortjun je unela svoje najdrae batense alate u uu. #la je od
sobe do sobe upei slie, urase, lampe i vrednije njige, i sve je to zalju%ala
u orman u potrovlju. Piter i "ejt su posarivali svoje omiljene igra%e ispod
reveta. 8oglo se pomisliti da im niz uli&u stie nei uragan, oluja, ili taj1un
oji e im odneti sve to imaju. $ stvari, bio je to samo jedan sitan lopov
prili%no vet u svom poslu. A da li je taj vetiji i od Pitera2
Piter je po%eo da razra7uje svoju strategiju. ?vo ao je glasio njegov
prvi problem. ao misli da uhvati lopova, morae da bude od ue, to jest da
neao izvrda olu. 8ogao bi se napraviti da je bolestan, ali s time ipa treba
biti obazriv. 8orae da pogodi ta%nu meru. Ao pretera s glumom, jedan od
njegovih roditelja izostae s posla da bi ga negovao. +apunjavi +am e primetiti
da je neo od ue i produie dalje. + druge strane, ao Piter ne bude
izgledao dovoljno bolesno, roditelji e ga poslati u olu s pismenim
opravdanjem za 1izi%o. $olio sve odigra ao treba, ostavie ga samog od
ue, s tim to e stara gospo7a <arar, njihova blagorodna suseta, navraati
otprilie svaih sat vremena da proveri ao mu je.
+vaog popodneva, ad bi se vratio iz ole, zalju%avao se u svoju sobu
i uvebavao malasali izgled. Celei da postigne utisa bledila, posuo je li&e
branom. $ ogledalu je li%io na oivelog mrtva&a. Cvaao je zrna bibera da bi
dobio temperaturu. 'ejstvo je bilo i suvie dobro. $sta i grlo su mu goreli, a
temperatura je vrtoglavo saala. $ tavom stanju, hitna pomo bi ga smesta
odvezla u bolni&u. Pitao se da li bi mu bolje odgovarao uganuti %lana na nozi.
6ramFH je gore0dole po svojoj tesnoj sobi. Pre je li%io na de%aa oji se
pretvara u rabu.
Ao uve je, tri dana asnije, usavravao svoju bolest ad je %uo vesti od
maje. Provala se desila od gospodina i gospo7e 4aden04aden iz broja TU.
+amo dva mese&a pre toga, njih dvoje su potroili na hiljade 1unti za poslednju
re% u alramnim ure7ajima, s &rvenim i plavim signalnim lampi&ama,
ultrazvuom i urlajuom sirenom. 8ora biti da se +apunjavi +am prosto istopio
ad je uspeo da pro7e roz zidove njihove ue, i da urade tenisi reet u
stalenoj vitrini star %etiristo godina, i &rvoto%nu lavirsu stoli&u na ojoj je
navodno dva minuta sedeo 8o&art ad je imao pet godina.
(/oantno, je lD da2), rela je Vajola <ortjun.
(3e%uveno), sloio se Piter.
Ali %im je maja izala, od uzbu7enja je po%eo da zamahuje pesni&ama
po vazduhu. +apunjavi +am usoro stie5 Piter nije imao razloga da veruje da e
ba njegova ua, broj TV, biti sledea na redu. !predelio se za taav ishod jer
je eleo da se tao desi, i odneud mu je to izgledalo dovoljno. Ao manje je
mogao znati ada e se desiti sledea provala. Ali napravio je prognozu i
zalju%io da im +apunjavi +am dolazi u posetu u rou od %etiri ili pet dana.
? sad, do se spremao da se razboli, Piter se pitao i ao e provalnia
uhvatiti u zamu. 8atao je o tajnom apu u podu, o zlatnoj poluzi namazanoj
super0lepom, o eleri%nim i&ama privezanim za vae, o lanim pitoljima,
piado streli&ama zamo%enim u otrov, aubojsim lasima, %er&ima i
onop&ima, %eiima, oprugama, halogensim lampama i rvoednim psima,
dimnim zavesama, lasersim zra&ima, i&i iz lavira i batensoj grabulji. Ali
Piter nije bio budala. Znao je on savreno dobro da bi sve te ideje mogle da
upale, ali isto je tao dobro znao da je gotovo nemogue da one upale neome
o ima jedanaest godina.
*e subote ujutru leao je u revetu i razmiljao. Prenuo se ad je shvatio
da bulji u staru miju rupu na podnoj lajsni nedaleo od reveta. *amo ve
odavno nije bilo mieva, ali rupa se verovatno pruala u nedogled iza zida, ili
negde dole ispod pareta. !nda se zagledao u poli&u na ojoj je drao svoju
najdrago&eniju imovinu i odjednom mu je sinulo reenje. /ta god da uradi, to
mora biti neto prosto. 'ole je bila mija rupa, a gore njegov prologodinji
ro7endansi polon, oji ao da ga je gledao i govorio. ($potrebi me5 $potrebi
me5)
+eo je za pisai sto, izvadio list papira i drhtavom ruom napisao rato
pismo, moda najzna%ajnije pismo oje je iada napisao. !nda ga je presavio,
stavio u overat, zalepio, i dopisavi neto na prednjoj strani, siao u prizemlje i
odneo pismo do stola na ome su stajali svi uni ra%uni. Gurnuo je to pismo
me7u ostale papire, tao da ne bode o%i, ali da se ipa moe lao pronai. 3a
overtu su, tampanim slovima, bile ispisane re%i. !tvoriti u slu%aju moje
iznenadne smrti.
Vajola <ortjun se ponosila duboim razumevanjem svoje de&e. Znala je
njihova raspoloenja, njihove slabosti, njihove brige i sve ostalo o njima daleo
bolje nego to su oni poznavali sami sebe. Znala je, na primer, ada su Piter i
"ejt umorni, mnogo pre nego to bi oni sami osetili umor. Znala je i ada su
istinsi neraspoloeni, iao se njima %inilo da su veseli. *e nedelje uve%e, nije
joj promalo da Piter otee s dolasom na ve%eru iao su ga zvali, da je pojeo
sve iz tanjira, ali s naporom oji je mogao sariti od svaog drugog osim od nje,
i da mu je gornja usna, ad su mu ponudili jo, zadrhtala od zamasiranog
ga7enja. A nudili su mu, te da se zna, ni&lu sa re&avim prenim
rompiriima i pola litra e%apa.
(Piter, duo. 3eto mi ne izgleda dobro), rela je naposletu.
(!seam se izvrsno), reao je on i prevuao ruom preo li&a.
(8islim da bi morao ranije u revet), rela je Vajola.
(3e verujem), reao je Piter, ali maja je mudro zapazila da u tim
njegovim re%ima nema uobi%ajenog poleta. "ad su mu posle ve%ere naredili da
obu%e pidamu, opirao se samo 1orme radi. "ad je posle dvadeset minuta maja
zavirila u njegovu sobu, ve je spavao. 8ene ne moe prevariti, mislila je maja
do se udaljavala na vrhovima prstiju. +tvarno mu nije dobro.
Piter je do ponoi leao budan i ovao planove. $jutru se maja svojim
o%ima mogla uveriti olio je ubledeo i malasao. #zmerila mu je temperaturu.
3ita ozbiljno, ali jasno se videlo da ne moe u olu, olio god da je
navaljivao. 4ilo mu je dovoljno dobro da bi mogao da %ita i gleda televiziju, i
tao je postignut dogovor s gospo7om <arar. Pitera su smestili na so1u u
dnevnoj sobi.
(3ije loe ao se vidi da je neo od ue), reao je ota& ad je doao da
se pozdravi. (+amo ti poja%aj ton na televizoru. Ao nita drugo, oterae
provalnia.)
+vi su otili. Piter je islju%io televizor i protegao se ispod ebeta,
osluujui ao ua ripue i mrmori do tone u tiinu. Ao nije o%eivao
provalu, svaao ne u pola deset ujutru. 4io je siguran da provalni&i ne ustaju
tao rano. +apunjavi +am verovatno spava do podne, pa onda doru%uje dugo i
polao, planirajui sledei poduhvat uz olju jae a1e, i %itajui novine u
potrazi za vestima o hapenju svojih starih drugara.
"ao to se moglo i o%eivati, jutro nije bilo uzbudljivo. Gospo7a <arar je
donela nee domae ola%ie. Piter je gledao televiziju, %itao njige, proveravao
svoju opremu i etao po ui palei poneo svetlo i navla%ei zavese u dnevnoj
sobi da ga nio s uli&e ne bi video. "ua je spolja izgledala pusto. Ve ga je
obuzimao nemir. Pojeo je ru%a oji su mu ostavili, iao nije bio gladan.
'ojadili su mu bili i televizija i njige, ali najvie mu je dojadilo %eanje.
/unjao se po sobama. Priradao se prozorima i provirivao napolje. $li&a je bila
mirna, nezanimljiva, nigde nijednog lopova. 8oda je sve ovo glupa grea.
8oda bi bilo pametnije da je sad s drugovima u oli.
Poupivi briljivo svoju protivprovalni%u opremu, otiao je gore u
svoju sobu. + prozora je, ad se nagne, imao dobar pregled uli&e u oba prav&a.
3igde nioga, ni%ega, %a ni automobila u prolazu. =egao je na revet i goro
uzdahnuo. 6vatanje provalnia trebalo je bude uzbudljivo, a ovo je bio
najdosadniji i naprazniji dan u njegovom ivotu. !d pretvaranja da je bolestan i
besposli%enja oseao se is&rpljeno.
Zatvorio je o%i i neud odlutao. 3ije to bilo pravo spavanje, vie ao lai
dreme. 4io je svestan da lei na revetu, i %uo je zvuove s uli&e, roz otvoren
prozor. Prvo ne%iji ora&i, oji su dolazili izdalea i prilazili sve blie. Zatim
neo struganje, grebanje, otro i suvo, ao ad se neto metalno vu%e preo
amena, i taj zvu se tao7e poja%avao, pa onda prestao. Piter je bio dovoljno
budan da bi znao da mora otvoriti o%i. 8orao bi da ustane s reveta i zatvori
prozor. Ali bilo mu je udobno tu gde je bio, telo mu je bilo teo i mlitavo, ao
balon pun vode. 8orao bi da u%ini napor i porene o%ne ape. +ada se za%ulo
novo omeanje, ta%no ispod njegovog prozora, meo i ritmi%no tapa0tap, nali
na orae, ali sporije, ao da se neo penje uz merdevine. # zvu teog, ljutitog
disanja oje je iz seunda u seund postajalo sve glasnije.
Piter se trgao i otvorio o%i. Beo vidorug mu je ispunio otvoreni prozor.
$gledao je rajeve aluminijumsih merdevina prislonjene uz prozorsu dasu, i
ne%iju ruu, staru i smeuranu, pa odmah zatim i drugu, ao se hvataju za
prozor. Piter se ponovo zagnjurio u jastue. 4io je previe uplaen da bi se sada
setio svojih brino smiljenih planova. 8ogao je samo da gleda i %ea. $
prozorsom oviru uazala se glava s ramenima. =i&e se nije moglo videti od
arirane marame i tesno pripijene &rne ape. $ljez se za trenuta uipio, piljei
u sobu i ne videi Pitera. !nda je zaora%io preo prozorse dase gun7ajui i
rou7i od besa. (Proleta glupost5), a zatim stupio nogom u sobu i dalje ne
primeujui Pitera, oji je leao tao nepomi%no da se verovatno utopio u are
na revetsom preriva%u.
Provalni je gurnuo ruu u dep, izvadio par &rnih ruavi&a i hitro ih
navuao. Zatim je razvezao maramu i zadigao apu do iznad %ela. Ali to uopte
nije bio (on). Piter nije mogao da se uzdri. $zvinuo je u %udu. Provalni ga je
gledao pravo u li&e bez trune iznena7enja.
(Gospo7o Gudgejm5), proaptao je Piter.
!na se osmehnula onim svojim utim osmehom i izvila obrve. (*a%no.
Videla sam te %im sam ula. +amo sam se pitala olio e ti vremena trebati da
me prepozna.)
(Ali prole nedelje je od vas bila provala...)
!na ga je samo odmerila, ao da ga ali to je tolio glup.
(+ve ste to izmislili, da nio ne bi posumnjao na vas...2)
Gospo7a Gudgejm je veselo limnula glavom. #zgledala je mnogo
zadovoljnije u ulozi provalnia. (G sada e me pustiti da obavim posao do
raja, i posle e staviti rajs1erlus na usta. #li u ipa morati da te ubijem2)
'o je izgovarala to zna%ajno pitanje, prilazila je sve blie, gledajui oo
sebe. (4a i nije nei izbor, ao emo poteno. Ali dobro, uzeu ovo ovde.)
Zgrabila je s poli&e model Aj1elove ule oji je Piter upio na olsoj
esurziji u Parizu. Gurnula ga je u dep.
#stog %asa Piter se setio svog plana. 'ohvatio je svoj 1otoaparat sa nonog
sto%ia. (Gospodo Gudgejm2), reao je blago. >im je odvojila znatieljan
pogled od Piterovih igra%aa i osvrnula se, bli& joj je sevnuo pravo u li&e. A
zatim jo jedan sev... pa jo jedan. !dmah naon treeg, Piter je po%eo da
premotava 1ilm.
(6ej, mali, daj ovamo taj aparat. +mesta.) Glas joj se podigao do vrisa
ad je izgovorila tu poslednju re%. #spruila je ruu oja se tresla od besa.
Piter je izvuao 1ilm. 'o joj je pruao aparat, nagnuo se preo ivi&e
reveta i zaotrljao esponiranu rolnu pravo u miju rupu.
(8ali, ta to tamo petlja2 Pa ovaj aparat je prazan5)
(*a%no), reao je Piter. (Vae 1otogra1ije su tamo dole. 3iad ih neete
izvui.)
/ripu&ajui olenima, gospo7a Gudgejm je %u%nula da pogleda. Zatim
se uz rate, srdite dahtaje podigla na noge. (@, 4oe), rela je rasejano. (#ma
pravo. +ve mi se %ini da u ipa morati da te ubijem.) # s tim re%ima je izvula
pitolj i uperila &ev u Piterovu glavu.
Piter se pribio uza zid. (4olje nemojte), reao je. (Ali ao vam je ba
zapelo, prvo moram neto da vam aem. Poteno bi bilo da vam aem.)
Gospo7a Gudgejm mu je uputila ut osmeh lien svaog smisla za humor.
(6ajde pri%aj, ali brzo.)
Piter je govorio brzo. (3egde u ovoj ui nalazi se overat s oznaom
D!tvoriti u slu%aju moje iznenadne smrtiD. $nutra pie da su u ovoj ovde mijoj
rupi srivene 1otogra1ije provalnia oji je istovremeno i ubi&a. Poli&aj&i e
morati da donesu %ei i temajz, ali siguran sam da ih nee mrzeti.)
Gospo7i Gudgejm bio je potreban najmanje jedan minut da svari tolie
in1orma&ije, a sve to vreme drala je pitolj uperen u Piterovu glavu. 3ajzad ga
je spustila, ali nije ga isputala iz rue.
(Vrlo luavo), pro&edila je. (Ali malo si se preba&io u ra%unu. Ao te
upu&am, 1otogra1ije e biti otrivene i mene e strpati u zatvor. Ali ao te ne
upu&am, ti e odneti 1otogra1ije u poli&iju i opet e me strpati u zatvor. Pa onda
ne bi bilo loe da te upu&am iz %iste zabave. A i za aznu to mi ovao oteava
ivot.)
!to%ila je pitolj uz glasan ljo&aj i ponovo ga uzdigla prema njemu.
Piter je pouavao da se neao smandrlja s reveta drei rue iznad glave.
3ije mu bilo lao. Zaista nije eleo da bude upu&an. "roz neolio nedelja bio
mu je ro7endan i nadao se novom bi&ilu.
(Ali gospo7o Gudgejm), promu&ao je. (3a sve sam to mislio. Ao mi
obeate da ete prestati s plja%ama, i da ete vratiti sve to ste porali, ja u se
potruditi da i%a%am 1otogra1ije iz rupe i da vam ih predam. 6ou, %asna re%.)
!na je supila o%i do se premiljala. (6mm. 3ee biti lao vratiti
onolie stvari, samo da zna.)
(8ogli biste da iza7ete oo ponoi, i svaome ostavite njegove stvari
ispred ulaznih vrata.)
Gospo7a Gudgejm je odloila pitolj. Piter je spustio rue. (Zna ta),
rela je ona ulagiva%im glasom, (nadala sam se da u stii do raja uli&e. Zar
ne bih mogla maar...)
(3e, ao mi je), reao je Piter. (8orate prestati s tim ovog %asa. *o vam
je moja ponuda. Ao vam se ne svi7a, onda slobodno pu&ajte.)
!na se orenula ao da se oleba i u jednom napetom trenutu Piter je
pomislio da e ga posluati. Ali onda je izvula onu svoju maramu i zavezala je
preo usta, i natula apu preo uiju. !tila je do prozora i zaora%ila preo
dase.
(Zna ta, ludo sam se zabavljala poslednjih mese&i. +ada u opet morati
da vi%em na de&u.)
('a), reao je Piter ljubazno. (Zbog toga nio nee moi da vas uhapsi.)
$putila mu je jo jedan, poslednji uti osmeh, i onda se izgubila. Piter je
%uo ripanje njenih stopa na pre%agama, i struganje ad su se merdevine
odvojile od zida. +eo je na ivi&u reveta i podupro glavu ruama i uzdahnuo.
4ilo je jao, jao gusto.
Ao uve je sedeo u tom poloaju ad je %uo tutanj oraa uz stepeni&e.
Vrata su se naglo otvorila i u sobu je uleteo Piterov ota&, %u%nuo pored njega i
uzeo ga za ruu.
('obro si, hvala bogu), reao je Piter <ortjun zadihano.
('a), reao je Piter. (4ilo je jao jao...)
(Zaspao si ovde), reao je ota&. (# to je ispalo dobro. 3ita nisi %uo.
!dneo nam je televizor, i jedno ebe, i sve sapune iz upatila. Proseao je
stalo na dvorinom prozoru i odvrnuo ra1ove...)
!ta& je i dalje pri%ao, a Piter je buljio u miju rupu. 3arednih dana,
provodio je sate i sate leei na stomau, darajui po rupi ispravljenom
i%anom veali&om za odelo. "ad god bi na uli&i sreo gospo7u Gudgejm, ona se
pravila da ga ne poznaje. 3ije odrala re% i niad nije vratila poradene stvari, a
provale su se nastavile sve do raja uli&e. +trpali bi je u zatvor samo ad bi on
uspeo da prona7e 1otogra1ije, i stoga je uporno %a%ao i darao onim omadom
i&e. Ali tu rolnu 1ilma niad nije pronaao, ao ni svoj model Aj1elove ule.
Glava VI
!E!A
Aednog prolenog popodneva, ad se uhinja upala u sun%evoj svetlosti,
Piter i "ejt su saznali da e se teta =ora na neo vreme preseliti od njih sa
svojom bebom po imenu "enet. 3io im nije objasnio zbog %ega, ali po
ozbiljnim pogledima oje su razmenjivali roditelji bilo je jasno da s tetom nije
sve u najboljem redu.
(=ora i beba e spavati u tvojoj sobi, "ejt), rela je maja. (8orae da
se preseli od Pitera.)
"ejt je herojsi limnula glavom.
(Piter, da li se ti slae2), pitao je ota&.
Piter je slegnuo ramenima. 3ije imao mnogo izbora.
# time je sve bilo reeno. $ stvari, Piter je jedva %eao da =ora stigne.
!na je bila najmla7a od maj%inih mnogobrojnih sestara i brae i dopadala mu
se. 4ila je opasna i zabavna. Aednom je, na neom seosom vaaru, posmatrao
ao =ora sa%e sa rana visoog ezdeset metara privezana za elasti%no ue.
!bruila se s neba, i onda, %asa pre nego to e tresnuti o zemlju i rasuti se po
travi u parampar%ad, ponovo odletela u vazduh i ispustila otegnuti ri uasa i
ushienja.
"ejt se uselila u Piterovu sobu, donevi i svoju najnoviju igru, utiju
ma7ioni%arsih triova, sa %arobnim tapiem i priru%niom za ba&anje %ini. A
ponela je i jedan omanji odred od trideset lutaa. #stog dana u ui se pojavilo
brdo opreme za bebe 0 reveta&, visoa stoli&a za hranjenje, duba, oli&a na
%etiri to%a, oli&a na raslapanje, oli&a za vu%enje, sobna ljuljaa i pet
veliih esa punih odee i igra%aa. Piter je odmah neto posumnjao. Zato bi
jednoj maloj osobi trebalo tolio stvari2 Ali zato je "ejt bila luda od uzbu7enja.
>a ni za 4adnje ve%e niad nije tolio poblesavila.
'e&a su dobila dozvolu da ostanu budna do asnih sati ao bi do%eala
goste. $snula beba je odneta do so1e i tamo ostavljena. "ejt je le%ala pored
bebe, ao da je u &rvi, piljei u siuno li&e i povremeno uzdiui. =ora je sela
naspram njih i drhtavim ruama zapalila &igaretu. Piter je na prvi pogled shvatio
da joj nije ni do zabave ni do opasnosti, osim, naravno, ao se ne ra%una
puenje. 3a dobroudne primedbe i pitanja njihove maje odgovarala je rato,
i otro isretala glavu pod pravim uglom da bi otpuhnula dim u oa gde nio
nije sedeo.
+ledeih neolio dana, =oru su vi7ali reto a bebu "eneta moda i
pre%esto. Piteru je izgledalo neverovatno da jedna tao mala osoba moe da
zauzme tolio prostora. $ predsoblju su bila parirana velia i mala oli&a, u
dnevnu sobu su ugurali duba, ljuljau, oli&a za vu%enje i tovar razba&anih
igra%aa, a u uhinji je visoa stoli&a za bebe zatvarala pristup reden&u u ome
su stajali bisviti.
# sam "enet je svuda stizao. 4io je od onih beba oje se tolio izvete u
puzanju da im se i ne isplati da nau%e da hodaju. /triao je po tepihu
zastraujuom brzinom, ao bojni ten.
4io je beba balonastog tipa, s veliom o&astom bradom oja je
podupirala oruglo vlano li&e vritee rumenih obraza, sa blistavim, odlu%nim
o%ima, i nozdrvama oje su se irile ao od sumo0rva%a ao ne bi smesta dobio
ono to je eleo.
"enet je bio grabljiva&. Ao bi u blizini spazio neto to je mogao da
podigne, njegova vrela vlana pesni&a odmah se stezala oo izabranog predmeta
i preba&ivala ga u usta. 4ila je to odvratna navia. Pouao je da pojede pilota
iz abine avion%ia oji je Piter upravo slapao i lepio. >a mu je i rila
izgrizao. Pojeo je jedan Piterov domai zadata. Glodao je olove, lenjir i
njige. $puzao je u Piterovu sobu i probao da smae 1oto0aparat oji je Piter
dobio za ro7endan.
(!n je lud5), viao je Piter do je brisao 1oto0aparat a njegova maja
iznosila "eneta. (+amo da moe da nas potrpa u usta, sve bi nas zajedno pojeo.)
(SH je samo prolazna 1aza), mudro je rela "ejt. (+vi smo to radili.)
Pitera je posebno nervirao taj miran, sveznajui ton oji je ona po%ela da
primenjuje od "enetovog dolasa. *o je isopirala od maje. *eo da bi io
normalan pori&ao da je ta beba ivi uas. 3ajgori su bili obro&i. "enet je bio
stru%nja da svau hranu pretvori u 7ubre. Gnje%io ju je i mesio do ne bi
po%ela da &uri ao lepa, a potom je razmazivao po mii&ama, li&u, odei i
stoli&i. Piteru se gadilo i da ga pogleda. 8orao je da jede murei. Vie se nije
moglo ni razgovarati jer se beba drala iz petnih ila soro na svai ponu7eni
zalogaj.
"enet je zaposeo &elu uu. 3ije bilo nijednog oa do og nisu
dospevali njegovi vris&i i smradovi i lu7a%i hijensi smeh, i njegove siune
pohlepne rue. Praznio je ormane i poli&e s njigama, &epao novine, obarao
lampe i 1lae pune mlea. >inilo se da to niome ne smeta. 3aprotiv, svi
odreda, i Piterova maja, i njegova teta, sestra i ota&, samo su ushieno guali
na svai novi bezobrazlu.
+tvari su dostigle riti%nu ta%u jednog asnog popodneva posle ole.
Zvani%no je bilo po%elo leto, ali padala je ia i bilo je hladno. "ejt je leala na
revetu i %itala. Piter je le%ao na podu. $ oli je tada vladalo lierso ludilo
a on je bio ambi&iozan igra%. Prethodnog dana je potuao jednog de%aa i uzeo
mu najlepi lier oji je iad video, Zeleni 'ragulj. 4io je manji od veine
drugih i ao da je zra%io neim svojim sjajem. Piter se spremao da ga isproba na
tepihu, aljui ga prema narandastom amen&u s ojim je uve vebao ga7anje
u metu. $pravo ad je ispalio Zeleni 'ragulj, na vratima se pomolila "enetova
bu&masta elava glava. "lier se otrljao pravo a njemu, i on je pohlepno
zabauljao napred.
("enet, ne5), poviao je Piter. Ali preasno. "enet je dograbio lier i
strpao ga u usta. Piter je %etvoronoe jurnuo na njega, s namerom da mu milom
ili silom rastvori vili&e. !nda se zaustavio. 4ilo je poraavajue jasno ta se
dogodilo. 8ali "enet je sedeo potpuno nepomi%no. 3a seund je isola%io o%i i
preo li&a mu je preleteo izraz ljutitog %u7enja. !nda je trepnuo, pa jo jednom
trepnuo, pogledao u Pitera i nasmeio se.
($1, ne), proaptao je Piter. (Progutao ga je.)
(Progutao2 /ta2), rela je "ejt ne diui pogled s priru%nia za ba&anje
%ini.
(8oj Zeleni 'ragulj, lier oji sam ju%e osvojio.)
"ejt je progovorila onim svojim mirnim sveznajuim glasom. (Ah, to. 'a
sam na tvom mestu, ne bih se brinula. "lier je sasvim mali i glada. 3ee mu
oditi.)
Piter je ba&io otrovan pogled na "eneta, oji je blaeno sedeo zapiljen u
svoju au. (4a me briga za njega. /ta e biti s mojim lierom2)
(Za lier se ne seiraj), rela je "ejt. (#zai e mu otpozadi.)
Piter je slegnuo ramenima. (4a ti hvala.)
"ejt je slopila priru%ni za ba&anje %ini. 3agnula se da pomiluje "eneta.
!n se nasmejao, i po%eo da puzi a njenom revetu. "ejt ga je podigla i stavila
na revet pored sebe. ('a ti aem ta ja mislim2), rela je.
Piter je utao. Znao je da e mu ionao rei.
(8islim da si ljubomoran na "eneta.)
"ao je samo umela da ga iznervira. (W, to ti je ba glupo5), reao je.
(3ajgluplja stvar oju sam %uo u ivotu. "ao bih mogao da budem ljubomoran
na ovo2) +evnuo je pogledom prema bebi, oja je blenula u njega s
prostodunim zanimanjem, limajui ogromnom glavom.
(3iKJ on ovo), rela je "ejt. (!n je li%nost. $ svaom slu%aju, stvar je
prosta. +ada je on u &entru panje, a ne ti.)
Piter ju je pogledao sumnji%avo. (!vo nisi sama smislila. !d oga si to
%ula2)
3jegova sestra je slegnula ramenima. (3ije vano, glavno je da je istina.
*i vie nisi najmla7i de%a u ui. # zato si tao grozan prema njemu.)
(MF grozan prema njemu2 Pa on je meni pojeo lier. !n je luda. Prava
napast. >udovite5)
"ejtino li&e je po&rvenelo od besa. $stala je i spustila "eneta na pod.
(!n je slada lina&. A ti si nepodnoljiv. "rajnje je vreme da te neo nau%i
pameti.) Zgrabila je svoj priru%ni za ba&anje %ini i urno izala iz sobe. 4eba je
otpuzala za njom.
Pola sata asnije, Piter je tobo nehajno siao u dnevnu sobu. "ejt je
sedela u 1otelji povijena nad otvorenom njigom oja joj je leala u rilu. "enet
je bio na podu, trenutno miran, poto je vaao nei stari ilustrovani magazin.
Piter se smestio u 1otelju u najdaljem raju sobe. Celeo je da nastavi
raspravu. Civo ga je zanimalo gde je "ejt poupila one glupe ideje. Ali nije
znao odale da po%ne. 3jegova sestra se mrtila nad priru%niom za ba&anje
%ini, i rasejano zamahivala &rnim tapiem iz istog ompleta. "enet je najzad
primetio Pitera i dopuzao do njega. $hvatio se za Piterovu nogu, polao se
uspravio i sada je nesigurno stajao izme7u olena starijeg de%aa.
Piter je preo bebine glave zurio u sestru. !na nije dizala pogled. # dalje
se ljutila na njega. +va srea to je %arobni tapi bio samo igra%a. "enet ga je
gledao pravo u o%i, namrten, ao da u mislima traga za ne%im, neom
uspomenom, izgubljenim lju%em za nei drugi ivot.
(Gaaaaa), reao je "enet tiho.
(GaaaaaX, odvratila je "ejt iz drugog raja sobe. 'rala je tapi uperen u
Pitera.
(Gaaaaa gaaaaa), ponovio je "enet.
(Gaaaaa gaaaaa), sloila se "ejt i tapiem o&rtala jedan rug u vazduhu.
+oba je najednom postala svetlija i po%ela je da se oree naglav&e, i da se iri,
sve do nije dostigla veli%inu ogromne odaje u neom dvor&u.
Piter je ustao, i odmah se zateturao borei se da odri ravnoteu. !nda se
%vrsto uhvatio za jedan stub. Ali stub je bio iv i topao. 4ila je to ne%ija noga,
dinovsa noga. Piter je podigao teu i limavu glavu i pouao da uperi svoj
vrludavi pogled u vlasnia noge. 3a%as je spazio ne%ije li&e, ali onda mu je
isliznulo iz vidoruga. Zaba&io je ogromnu glavu unazad i ponovo video isto.
gigantsu verziju sebe samog u olsom odelu ao s visine zuri u njega s
nesrivenim ga7enjem. +av obamro, Piter je spustio pogled na sopstvenu odeu
0 lovnovse trampli&e uraene medama i u1leane %ooladom i soom od
pomorande. $asno, uasno5 Zamenio je telo s "enetom.
Potpuno zblanut, Piter je pustio dinovsu nogu, zaljuljao se i seo na pod.
(@HHO09F5), %uo je ao nei melodi%an glas govori u njegovo ime.
!vo je grozno, ovo je nepoteno, ovo je strava i uas. 4io je na ivi&i suza,
ali vie nije mogao da se seti ta ga je to raestilo. Panja mu je malo lebdela,
malo lizila s jedne stvari na drugu.
($ pomo5), vinuo je. ($%inite neto5) Ali s usana su mu silazili sve
sami nemuti glasovi oji su li%ili na (s1s1s1). Aezi ga uopte nije sluao, i
%inilo mu se da ima samo jedan zub.
3iz obraze su mu potele suze, i taman je udahnuo da napuni plua i
zavapi o svojoj nesrei ad ga je neto steglo ispod mii i odjednom je uzleteo
do visine od najmanje metar i po. $sta su mu se razjapila, zabalio je od %uda.
Piljio je u li&e svoje tete =ore, oje je bilo iroo i nepregledno ao stena.
=i%ila je na neog od onih ameri%ih predsednia islesanih u planinsoj liti&i.
=orin glas, rasoan i milozvu%an ao sim1onijsi orestar, grmeo mu je
oo glave. (Pet sati. Vreme za %aj, vreme za upanje, i spavanje5)
(+pusti me dole, teta =ora. *o sam ja. Piter.)
Ali iz usta mu se za%ulo. (GFF, aguuu amama.)
(EF da, naravno), hrabrila ga je =ora. (>aj, upanje i spavanje. >uje li
ga2), rela je neome o je bio jao daleo. (Pouava da govori.)
Piter je po%eo da se rita i otima. (+pusti me dole5) Ali sada je
zastraujuom brzinom poleteo roz sobu. 3ema sumnje da e se razbiti u
parampar%ad ad tresne o dovrata. (#iii5), za&vileo je. $ poslednjem trenutu
su promenili prava&, i on je u jednom potezu proiao roz uhinju i upao u
stoli&u za hranjenje.
Popodnevna svetlost oja se ulivala u uhinju roz batenso drvee
pravila je tao prerasne poretne are na zidu da je Piter sve drugo zaboravio.
Poazao je prstom i uzvinuo. (Argh5)
*eta =ora je tiho pevuila do mu je vezivala portilu oo vrata. Pa sad,
dobro, bar mu vie ne preti opasnost da padne i razbije se u parampar%ad. =epo
e joj objasniti da je on samo rtva jednog surovog ma7ioni%arsog tria. # onda
je reao, najrazlonijim moguim glasom. (#ng ing iiin), a reao bi i mnogo
vie da mu nisu iznenada zapuili usta aiom uvanog jajeta. $us i miris,
boja i gustina i mlja&avi zvu, sve mu je to pomutilo %ula i razvejalo misli. $
ustima mu je sve pratalo od jajavosti, a u moza mu je inuo uto0beli mlaz
utisaa. Zamalo se nije preturio ad je probao da uperi prst a %iniji u =orinoj
ru&i. Prosto je morao da dobije jo.
(Aargh5), uzvinuo je s punim ustima, i usvinjio se od ramena pa do
lata. (Aargh, aargh, aargh5)
(Aeste, jeste), rela je umirujue teta =ora. (+vi7a ti se jaje.)
'o nije pojeo to jaje, Piter ni o %emu drugom nije mogao da misli. "ad
je zavrio, i pre nego to je uspeo da se seti ta je u stvari hteo da ae, zbunila
ga je bo%i&a soa od pomorande svojim pe&avim resim lootavim uusom.
Zatim je u usta po%ela da mu nadire pasirana banana. *a hrana bila je tao
slata da ju je s ponosom nosio u osi, i na ruama i li&u i po grudima.
3aposletu se sljoao i narivio u stoli&i. *olio se bio najeo da je jedva
mogao i da trepne. Ali znao je da neto mora da ae. !vog puta je zapo%eo
polao, upirui vrhom jezia u svoj jedini zub.
(*eta =ora), reao je staloeno. (MF u stvari nisam tvoja beba. Aa sam
Piter, a "ejt je...)
('a, da), sloila se =ora. (Aguu aguu je sasvim ta%no. Gledaj samo na
ta li%i. Aaje i banana od glave do pete. Vreme je za upanje5)
+ada se Piter obreo u teta =orinom naru%ju i poleteo uz stepeni&e. 3a
odmoritu su projurili pored "ejt.
($vaah5), drenuo je na nju. ($vaah uvaah5)
(Guuu5), odvratila je "ejt, podiui svoj %arobni tapi.
3eolio minuta asnije, sedeo je u adi veli%ine omanjeg bazena, a
grudi su mu zapljusivali talasii tople vode. Znao je da bi morao da
porazgovara s tetom, ali trenutno mu je bilo zanimljivije da rairenim
dlanovima pljesa po povrini vode. "ao je samo zamren i neponovljiv svai
taj pljesa, ao se aplji&e raspruju do lete uvis, i ao u padu stvaraju are i
talase. 4ilo je tao %arobno, tao veselo.
(Auh, pazi ovo5), uhvatio je sebe ao vi%e. (#ii in aargh5) *olio je bio
uzbu7en da su mu se rue i noge same ispruile, pa se preturio na le7a. *eta
=ora ga je neno prihvatila stavljajui mu au iza potilja.
3aglo doavi sebi, Piter se setio da bi mogFH da joj objasni o je.
(Avauba...), zaustio je, ali odjednom je poleteo uvis iz vode, ao projetil
ispaljen iz podmorni&e, i sleteo na beli peir prostran ao dvorite iza ue.
!brisali su ga, posuli talom, povili u pelenu, zaop%ali u pidamu,
odneli gore u spavau sobu i spustili u "enetov reveta&. *eta =ora mu je
otpevala jednu veselu, zanimljivu pesmi&u o neoj &rnoj ov&i oja je %uvala
dva0tri daa vune za svoje poznanie.
(Ao5), vinuo je. (!sss5)
# tao mu je =ora ponovo otpevala istu pesmi&u. !nda ga je poljubila,
podigla ogradu na reve&u i tiho izala iz sobe.
Pitera bi uhvatila pania da ga ta pesmi&a nije tolio razdragala i
uspavala. +vae ve%eri sun%eva svetlost je titrala po navu%enim zavesama oje
su se tajanstveno njihale. Pti&e su urliale svoje smene pesme. !n je napeto
sluao. /ta sad da radi2 /ta ao =ora rei da se vrati ui i povede i njega2
Probao je da se uspravi i razmisli, ali od umora nije mogao da odigne ogromnu
glavu sa duea.
>uo je ao se vrata otvaraju i ao se ne%iji ora&i pribliavaju reve&u.
#zme7u ipi se pojavilo "ejtino li&e. "ejt se smejuljila.
("ejt), prositao je. (#zbavi me odavde. #di i donesi %arobni tapi.)
!na je odmahnula glavom. (*ao ti i treba.)
(8oram da napiem domai), molio je Piter.
(3apisae ti "enet.)
(!n e mi sve urma%iti. 8olim te "ejt. 'au ti sve liere. /ta god
poeli.)
"ejt se osmehnula. (8nogo si bolji ovao.)
Proturila je rue izme7u ipi i poaljala ga po trbuhu. Piter se opirao
smehu, ali bilo je beznadeno.
(3inaj0nanaj, debela bebo), apnula je, i odmah i%ezla.
+utradan ujutru, Piter je, oamuen od sna oji ao da je trajao est
mese&i, odnet dole u uhinju. +nenih o%iju, osmotrio je svoju porodi&u iz visoe
stoli&e.
+vi su mu mahali i veselo &vrutali. ("enet, Dbro jutro.)
(Vogh), zagrgoljio je. (Vogh ogh. 3isam ja "enet. Aa sam Piter.)
>inilo se da su svi zadovoljni njegovim odgovorom. # tada je primetio
de%aa za drugim rajem stola. "eneta u Piterovom telu i Piterovoj olsoj
odei. *aj de%a je zurio u Pitera s tavim prezirom i ga7enjem da su od
njegovog pogleda u vazduhu ostajale tamne brazde.
!nda je de%a srenuo pogled. !dgurnuo je svoj tanjir, ustao od stola i
izaao. Piter je osetio hladan tre&aj odba%enosti. +mesta je briznuo u pla%.
(!h, pa sto nam pa&e beba2), govorili su izmeani glasovi.
(!n me ne podnosi), pouao je da im ae roz je&aje, (i strano mi je
rivo zbog toga. Aaa, uaba lama uvaa5)
3eo mu je obrisao suze, "enet i "ejt su otili u olu, roditelji su
odjurili na posao, i pola sata asnije, presvu%en u %istu pidamu, Piter je sedeo
na podu u dnevnoj sobi, zarobljen u dupu do je =ora neto radila na gornjem
spratu.
+ada je bar mogao da isplanira bestvo. 3egde u ui nalazio se "ejtin
%arobni tapi. +amo ad bi mogao da zamahne njime iznad svoje glave...
'rei se nejaim ro1nastim ruama za ipe na dupu, neao je uspeo
da se uspravi. /ipe su se pruale jo deseta &entimetara iznad njegove glave.
3igde nije bilo pre%aga, a on nije imao dovoljno snage da se uspue preo
ograde. +eo je na pod. 3eo e ipa morati da ga izvadi. 8ora namamiti =oru
da si7e.
$pravo se spremao da se prodere ad mu je panju privula jaro uta
o&a nedaleo od njegove noge. Cuto, uto, uto, dozivala je o&a. *reperila
je, sijala, pevuila. Po svau &enu je morao da je se do%epa. 3agnuo se napred,
aa mu se slopila oo o&e, ali to nije bilo dovoljno da o njoj stene nei
oseaj, bar ne istinski. Prineo je o&u ustima, a onda je osetljivim usnama i
desnima i zubom istraivao njen drvenasti, 1arbasti, uasti, o&asti uus, sve
do je nije &elu shvatio.
!nda je primetio jedan &rveni plasti%ni %ei, tao &rven da ga je vrelina
boje tipala za obraze. 8alo ustima, malo jeziom, malo pljuva%om, obiao je i
ispitao %ei, sa svim tim lebovima i oovima i ulegnuima.
$ tom zanosu ga je, deseta minuta asnije, zatela i =ora, ao
zadovoljno vae nogu jednog gumenog engura.
'an je proteao u izmagli&i zabavnih doga7aja, obroa i popodnevnog
spavanja. + vremena na vreme, Piter bi se setio da treba da trai %arobni tapi,
ali onda bi mu misli zarobio sjajan uus hrane, tolio dobre da je eleo da &elim
telom zaroni u nju, ili bi ga zagoli&ale pesmi&e pune %udnovatih ideja oje su
zahtevale da im se sav posveti 0 ena nastanjena u &ipeli, rava oja sa%e preo
mese&a, ma%a u bunaruR ili bi spazio jo nei predmet do og je morao da
dospe ustima.
"asno po podne, teta =ora ga je naon spavanja ponovo donela u
dnevnu sobu, i posadila ga na pod, ovog puta izvan dupa. !sveen snom, Piter
se odlu%io na novi pouaj. >arobni tapi je verovatno bio u uhinji. Ve je
puzao prema vratima ad je s leve strane primetio ne%ija stopala u poznatim
&ipelama 0 svojim &ipelama. Pogled mu je putovao dalje uz noge sve do li&a
de%aa u 1otelji. 'e%a se mrtio.
!vog puta, Piter je uspeo da pobedi strah. Znao je da postoji samo jedan
na%in da se %itava omplia&ija razrei. 'opuzao je do onih stopala u &ipelama,
uhvatio se za dinovse noge i uspravio, a onda se, zadihan od napora, otvoreno
obratio "enetu.
(+luaj ti. Prestani da me tao gleda. 3ema niavog razloga da me ne
podnosi. Aa i nisam tao lo. $ stvari sam prili%no dobar...)
# jo do je to govorio, soba je zasvetlela i po%ela da se obre i smanjuje.
!djednom, Piter je shvatio da sedi u 1otelji, a beba "enet stoji izme7u njegovih
olena i pouava neto da mu ae.
Piter je podigao bebu i stavio je u rilo. !prezno, "enet je ispruio ruu i
pritisnuo vrh Piterovog nosa.
(ErO5), vinuo je Piter.
4ebina rua se munjevito povula, na li&u se za trenuta pojavio uas
oji se pretopio u osmehe, a potom i smeh. >a i da je Piter ispri%ao najbolji,
najsmeniji, najgluplji vi& u %itavoj vasioni, nio se tome ne bi sla7e nasmejao
nego "enet.
Piter je preo bebine glave pogledao u "ejt oja je sedela u drugom raju
sobe. (3isam mislio ozbiljno, ono da je "enet %udovite. $ stvari, zna, prili%no
ga volim.)
"ejt nije odgovorila. 3ije mu verovala.
(6teo sam da aem), nastavio je Piter, (mislim da je sjajan.)
(6mm), rela je "ejt. +pustila je %arobni tapi. ('a ozbiljno tao misli,
poao bi sa mnom u par da ga provozamo u oli&ima.) 4ila je sigurna da on
taav izazov nee moi da prihvati.
(Vai5), reao je Piter, na velio iznena7enje svoje sestre. 'rei bebu,
ustao je iz 1otelje. (6ajde, idemo. "enet e tamo moi da vidi gomilu
1antasti%nih stvari.)
*ada je i "ejt ustala. (Piter, oji je tebi 7avo2) Ali brat je nije %uo. 'o
je nosio "eneta u predsoblje, zapevao je na sav glas. (YJJ bee &rna ov&o, daj mi
malo vune...)
Glava VII
ODRASLI OVEK
+vaog avgusta, porodi&a <ortjun iznajmljivala je jednu malu ribarsu
uu na morsoj obali u "ornvolu. +vi oji su imali prilie da to mesto vide
slagali su se da je u pitanju raj na zemlji. Pravo s ulaznih vrata, izlazio si u
vonja. $ pozadini je proti&ao poto%i 0 jedva neto vie od jara, ali oristan
za pravljenje brane. Ao dalje, iza jednog &estara, prolazila je naputena
elezni%a pruga ojom su nead putovali vagoneti natovareni alajem iz
seosog rudnia. 3epun ilometar dalje, pruga je ulazila u tunel zatvoren
dasama u oji je de&i bio zabranjen pristup. "amena ua je otpozadi imala
tesno i neugledno dvorite oje je izlazilo pravo na iroi zaliv u obliu
potovi&e i plau od sitnog utog pesa. 3a jednom raju zaliva bile su pilje
taman dovoljno duboe i mra%ne da bi ulivale strah. "ad bi naila osea, u
stenama su se pojavljivala jezer&a. 3a paringu u zale7ini zaliva od jutra pa do
sumraa deurao je amionet sa sladoledom. 'u zaliva je bilo jo est ili
sedam ua, a <ortjunovi su poznavali i voleli sve druge porodi&e oje su tu
dolazile u avgustu. *u&e de&e stare od dve do %etrnaest godina %inilo je arenu
druinu oja se zajedno igrala i bila poznata, bar u svom rugu, ao !balsa
4anda.
'aleo najbolji provod bio je uve%e, ad bi sun&e potonulo u Atlanti a
porodi&e se oupile oo rotilja u ne%ijem dvoritu. Posle ve%ere, odrasli su
tolio uivali u piu i besona%nim razgovorima da im se nije urilo da de&u
isprate u revet, i tada se !balsa 4anda isradala u blago zatije sumraa,
vraajui se na svoja omiljena dnevna mesta. Ali sada je tu bila i misterija
mraa i %udnih seni, i prohla7enog pesa pod tabanima, i onaj slada oseaj
ada tr%i i igra se u uradenom vremenu. $velio bi proao sat odlasa na
spavanje, i de&a su znala da e se odrasli ad0tad prenuti iz svojih razgovora i da
e roz noni vazduh odzvoniti imena 0 >arli5 6arijet5 *obi5 "ejt5 Piter5
Ponead, ao de&a na drugom raju plae nisu mogla da ih %uju, odrasli
su slali Gvendolin da ih dovede. !na je bila najstarija sestra troje de&e iz
!balse 4ande. Poto u ui njene porodi&e nije bilo dovoljno mesta,
Gvendolin je spavala od <ortjunovih. 'ali su joj sobu pored Piterove.
#zgledala je tao tuno, tao odsutno i zamiljeno. Gvendolin je bila odrasla 0
nei su tvrdili da ima %a devetnaest godina 0 i uve je sedela s odraslima, ali
nije u%estvovala u njihovim asanjima. +tudirala je medi&inu i spremala je nei
vaan ispit. Piter je %esto mislio na nju, mada nije bio siguran zbog %ega. #mala
je zelene o%i i osu tolio ri7u da si soro mogao rei da je narandasta.
Ponead je dugo i uporno zurila u Pitera, ali reto je s njim razgovarala.
"ad bi dolazila po de&u, dolazila je laganim i leernim oraom,
bosonoga, u iznoenom ortsu, i podizala je pogled te ad bi stigla do njih.
Govorila je tihim, tunim, melodi%nim glasom. ('e%urlijo, poret5 +pavanje5),
a potom bi se, ne sa%eavi da %uje proteste, i ne ponavljajui poziv, orenula i
otila, utirajui pesa u hodu. 'a li je tuna zato to je odrasla a ne nalazi da je
to nea srea2 *eo je bilo rei.
# upravo tog omvalsog leta, u svojoj dvanaestoj godini, Piter je po%eo
da primeuje olio se de%ji svet razliuje od sveta odraslih. 3isi mogao ba da
tvrdi da se odrasli niad ne zabavljaju. "upali su se i oni u moru 0 ali niad
due od dvadeset minuta. Voleli su da igraju odboju, ali samo pola sata ili tu
negde. Poatad si mogao da ih nagovori da igraju mure ili orave bae ili
da prave dinovsi zama od pesa, ali to su bili izuzetni slu%ajevi. 3eosporno
je bilo da svi odrasli, samo ao im prui priliu, na plai najradije biraju jednu
od tri mogue zanima&ije. da sede i pri%aju, da %itaju novine i njige, ili da
dremaju. 3jihova jedina sportsa ativnost ,ao se to uopte moglo tao
nazvati- bile su duge dosadne etnje, a i to im je sluilo samo ao povod da
nastave s pri%om. 3a plai su svai %as gledali na sat, mnogo pre nego to bi io
ogladneo, po%eli bi da govore jedno drugom ao je vreme da se misli na ru%a
ili ve%eru.
+ami su sebi izmiljali obaveze 0 da odu do majstora oji je iveo jedva
ilometar dalje, ili do automehani%arse radnje u selu, ili do grada da obave
upovinu. Vraali bi se ljuti zbog letnje guve u saobraaju, ali i tu guvu su
pravili oni sami. Poto niao nisu mogli da se srase, svi ti odrasli stalno su
poseivali tele1onsu govorni&u na raju seosog puta ao bi se javili
ro7a&ima, ili olegama na poslu, ili svojoj odrasloj de&i. Piter je zapazio da
odrasli veinom ne mogu ljudsi da otpo%nu dan ao prvo ne odu olima da
upe novine, one jedine prave. 'rugi nisu mogli da preive dan bez &igareta.
*rei su morali da piju pivo. >etvrti nisu mogli da izdre bez a1e. 3ei
jednostavno nisu bili u stanju da %itaju novine ao pri ru&i nemaju i &igarete i
a1u. !drasli su redovno pu&ali prstima i gun7ali ad bi se neo vratio iz grada
a neto zaboravioR uve je jo neto bilo neophodno, i padala su obeanja da e
se to upiti sutra 0 jo jedna plamena stoli&a, ampon, beli lu, nao%are za sun&e,
tipalje 0 ao da je nemogue uivati u godinjem odmoru, da ga je nemogue i
zapo%eti, sve do se ne zgrne gomila tih besorisnih stvari. Gvendolin je,
dodue, bila druga%ija. !na je &elog dana samo sedela u stoli&i i %itala neu
njigu.
Za to vreme, Piter i njegova druina niad nisu znali ni oji je dan ni
olio je sati. 3adirali su u talasima s raja na raj plae, jurili se, srivali,
tuli, osvajali nove teritorije, igrajui se gusara ili vanzemalja&a. $ pesu su
pravili brane, anale, tvr7ave, a jednom priliom i vodeni zoo0vrt oji su
naselili rabama i ra%iima. Piter i ostala starija de&a izmiljali su pri%e za oje
su tvrdili da su istinite samo da bi najmla7ima uterali strah u osti. ! morsim
%udovitima s pip&ima oja izmile iz talasa, hvataju de&u za noge i odvla%e ih u
dubine. #li o ludau s osom od morsih trava oji ivi u pilji i pretvara de&u u
jastoge. Piter se tolio unosio u te pri%e da mu se vie nije ulazilo samom u
pilju, a do je plivao prola bi ga jeza ad bi stopalom orznuo stru morse
trave.
Ponead bi !balsa 4anda zalutala i na opno, do vonjaa gde su
napravili logor. #li bi tr%ali starom prugom sve do zabranjenog tunela. #zme7u
dasaa na ulazu postojala je jedna rupa i %i ao je neo smeo da se tuda
provu%e u najmrliji mra. +a zidova je apala voda i proizvodila upalj,
jezovit, plopotav odje. >ulo se i neavo grebu&anje oje su pripisivali
pa&ovima, a iz dubine je stalno pirio memljiv %a7avi povetara& za oji je jedna
od starijih devoj%i&a tvrdila da je veti%ji dah. 3io joj nije verovao, ali nio se
nije ni usu7ivao da za7e dublje od dva0tri oraa.
*i letnji dani su po%injali rano i zavravali se asno. Ponead, poto bi se
zavuao u revet, Piter je pouavao da se seti ao mu je dan po%eo. "ao da su
se doga7aji od istog jutra odigrali nedeljama ranije. >esto bi tao i zaspao, ne
uspevi da se seti po%eta dana.
Aednom priliom, odmah posle ve%ere, Piter se posva7ao s de%aom oji
se zvao 6enri. +por je zapo%eo oo jedne %ooladi&e, ali prepira se ubrzo
pretvorila u razmenu uvreda. #z neog razloga, sva ostala de&a, osim "ejt
naravno, stala su na 6enrijevu stranu. Piter je ba&io %ooladi&u u pesa,
orenuo im le7a i udaljio se. "ejt je otila u uu po 1laster za poseotinu na
nozi. !stata druine renuo je u etnju obalom. Piter se osvrnuo i gledao ao
se udaljavaju. >uo je smeh. 8oda pri%aju o njemu. Poto je druina zalazila
sve dublje u sumra, postalo je nemogue razaznati o je o, i videla se samo
zamagljena mrlja oja se retala i rastezala na ovu ili onu stranu. Pre e biti da
su potpuno zaboravili na njega i ve se zabavljaju neom novom igrom.
Piter je i dalje stajao orenut le7ima prema moru. #znenadni nalet hladnog
vetra naterao ga je da se strese. Pogledao je u prav&u ua. 3erazgovetno je %uo
amor odraslih, zvu va7enja %epa iz bo&e vina, melodi%an smeh nee ene,
moda njegove maje. +tojei te avgustovse ve%eri izme7u dveju druina, do
mu je more zapljusivalo bose noge, Piter je iznenada shvatio neto vrlo
o%igledno i stravi%no. jednog dana, on e napustiti druinu oja razuzdano tr%i
obalom, i prilju%iti se onoj druini to sedi i pri%a. *eo mu je bilo da u to
poveruje, ali znao je da je to istina. Zanimae ga druga%ije stvari, posao, nova& i
porezi, %eovne njii&e, lju%evi i a1a, i pri%anje i sedenje, besona%no
sedenje.
*ave su ga misli opsedale ad je te noi legao da spava. A da su to bile
radosne misli, ba i nisu. "ao da se raduje ivotu oji e provoditi u sedenju i
pri%anju2 #li izvravanju obaveza i odlaenju na posao. # u ome se niad nee
igrati, niad istinsi zabavljati. Aednog dana, on e biti potpuno druga%ija osoba.
*o e se odvijati polagano i neprimetno, a ad sve bude gotovo, njegovo
blistavo, veselo jedanaestogodinje bie izgledae mu isto tao daleo, isto tao
nerazumljivo, ao to mu sad izgledaju svi odrasli. # s tim tunim mislima je
zaspao.
+utradan ujutru, Piter <ortjun se prenuo iz nemirnog sna i ustanovio da se
preobrazio u neu dinovsu osobu, zapravo u odraslog %ovea. Pouao je da
porene rue i noge, ali bile su tee, i u%inilo mu se to ao prevelii napor za
tao rano jutro. +toga je nepomi%no leao i sluao pti&e ispod prozora i gledao
oo sebe. +oba bila je uglavnom ista, mada je izgledala znatno manje. $sta su
mu bila suva, oseao je neo titanje u glavi i blagu vrtoglavi&u. +vai treptaj
oa ga je boleo. +ino je popio previe vina, to je to. A moda je i s jelom
preterao, jer stoma mu je bio naduven. # previe je pri%ao, jer pelo ga je u
grlu.
Zastenjao je i prevrnuo se na le7a. 3apeo se iz sve snage i uspeo da
podigne ruu i prinese je li&u ao bi protrljao o%i. "ad je dotaao obraz, oa
mu je zastrugala ao mirgla. *rebalo bi da ustane i da se obrije, pre nego to
po%ne da misli o bilo %emu drugom. A morae da se porene jer ima tolio
stvari oje treba uraditi, tolio obaveza, tolio poslova. Ali taman ad je hteo da
se protegne, preseao ga je izgled vlastite ae. 4ila je prerivena gustim &rnim
ovrdavim dlaama5 Zagledao se u tu aetinu s prstima debelim ao obasi&e
i prsnuo u smeh. 'lae su bujale svuda, %a i iz zglavaa. /to je due gledao tu
au, pogotovu ad ju je stegnuo u pesni&u, sve mu je vie li%ila na %etu za
lozet.
$spravio se i seo na ivi&u reveta. 4io je go. *elo mu je bilo tvrdo,
o%ato i dlaavo od glave do pete, s neim novim miiima u ruama i
nogama. "ad je ona%no ustao, zamalo je tresnuo glavom o nise grede u svojoj
tavansoj sobi. ("oje...), zaustio je, ali zgranuo ga je vlastiti glas. Zvu%ao je
ao meavina osili&e za travu i roga za maglu. 8oram da operem zube i
oplahnem grlo, pomislio je. >im je oranuo prema umivaoniu, patos je
zaripao od njegove teine. #mao je oseaj da su mu zglobovi u olenima
odebljali, da su neao uo%eni. "ad je stigao do umivaonia, morao je da se
pridri za ivi&u do je istraivao svoje li&e u ogledalu. + tom &rnom %einjastom
masom, moglo se pomisliti da ga odande gleda nei gorila.
!trio je da ta%no zna ta treba da radi ad je na red dolo brijanje.
*olio puta je posmatrao o&a. "ad se obrijao, li&e je izgledalo malo sli%nije
njegovom. $ stvari, izgledalo je bolje, manje naduveno od njegovog
jedanaestogodinjeg li&a, sa gordom vili&om i drsim pogledom. +ve u svemu,
zgodno, pomislio je.
!buao je odeu oju je naao preba%enu preo stoli&e i siao u
trpezariju. +vi e pasti u nesvest, mislio je, ad vide da sam preo noi postao
deset godina stariji i trideset &entimetara dui. Ali od troje odraslih oji su
pogureno sedeli oo stola za doru%a, jedino je Gvendolin sevnula blistavim
zelenim o%ima, i brzo srenula pogled. 3jegovi roditelji su samo promrmljali
Dbro jutro, i nastavili da %itaju svao svoje novine. Piter je osetio mrave u
stomau. 3asuo je a1u i uzeo novine oje su leale presavijene pored njegovog
tanjira i preleteo pogledom preo naslovne strane. 3ei traj, jo jedan sandal
oo oruja, i sastana lidera neolio vanih zemalja. Primetio je da zna imena
svih predsednia i ministara, ao i njihove arijere i &iljeve. # dalje je imao
%udan oseaj u stomau. +rnuo je malo a1e. $us je bio oduran, otprilie ao
nagoreli arton oji je neo izgnje%io i prouvao u prljavoj vodi iz ade. #pa je
nastavio da sr%e jer nije eleo da neome padne na pamet da on u stvari ima
jedanaest godina.
Piter je pojeo svoj tost i ustao od stola. "roz prozor je mogao da vidi
!balsu 4andu ao tr%i roz pesa u prav&u pilje. "avo rasipanje energije
od ranog jutra5
(#dem da se javim olegi na poslu), objavio je Piter zna%ajno svima
prisutnima, (F posle u malo da proetam). #ma li na svetu i%eg dosadnijeg i
odraslijeg od etnje2 !ta& je promrmoljio neto neodre7eno. 8aja je rela.
(<ino), a Gvendolin je piljila u svoj tanjir.
$ predsoblju je orenuo broj svog asistenta iz laboratorije u =ondonu.
+vai pronalaza% obavezno ima bar jednog asistenta.
("ao napreduje antigravita&iona maina2), pitao je Piter. ('a li su vam
stigli moji najnoviji &rtei2)
(Vai &rtei su sve razjasnili), reao je asistent. (3apravili smo izmene
po vaoj preporu&i, a zatim smo ulju%ili mainu na pet seundi. +ve je u sali
po%elo da lebdi, ta%no ao ste i reli. Pre nego to izvedemo novi opit,
moraemo da zara1imo stolove i stoli&e za pod.)
(3e dirajte nita do se ja ne vratim s odmora), reao je Piter. (6ou
li%no da se uverim. 'olazim olima za viend.)
"ad je obavio razgovor, isora%io je u vonja i zastao raj potoa. 'an
je bio prerasan. Voda je umilno uborila ispod drvenog mosta, a on je bio
uzbu7en zbog svog novog pronalasa. Ali iz neog razloga nije eleo da se
previe udaljava od ue. #za le7a je %uo nei suanj i osvrnuo se. 3a vratima je
stajala Gvendolin i paljivo ga posmatrala. Piter je ponovo osetio stezanje u
stomau. 4io je to nei hladan oseaj, nali na propadanje. "olena su mu malo
le&nula. Gvendolin je spustila ruu na ivi&u starinsog bureta za vodu oje je
stajalo od ulaznih vrata. Autarnja sun%eva svetlost, prelomljena roz lie
jabuovih stabala, titrala je po njenim ramenima i igrala joj u osi. 3iad u
ivotu, a imao je punu dvadeset i jednu godinu, Piter nije video nita tao... pa,
savreno, milo, blistavo, lepo... nije postojala re% oja bi dostojno opisala to to
je video. 3jene zelene o%i gledale su pravo u njegove.
(#de u etnju2), rela je ao uzgred.
Piter je jedva smogao hrabrosti da progovori. Pro%istio je grlo. ('a.
6oe li i ti sa mnom2)
+pustili su se blagom padinom roz vonja sve do nasipa od ljae
ojim je nead prolazila elezni%a pruga. *o o %emu su pri%ali nije bilo nita
posebno 0 letnji odmor, vremensa prognoza, %lan&i iz novina 0 bilo ta, samo
da ne pri%aju o sebi. "ad su renuli dalje, ona je stavila svoju meu i prijatno
hladnu ruu u njegovu. Piter je ozbiljno pomislio da bi mu se moglo dogoditi da
uzleti %a do vrhova drvea. +luao je razne pri%e o mladiima i devojama,
muar&ima i enama, o tome ao se zaljube i poblesave, ali uve je mislio da
je sve to prenaduvano. 3a raju rajeva, olio uopte neo moe da ti se
svi7a2 Pa onda i u biosopu, oni dosadni i nezaobilazni delovi, ad juna i
junainja uzmu odsustvo da bi se reveljili i gledali u o%i i na raju poljubili,
uve mu je to izgledalo ao je1tino zamantavanje ojim se samo nepotrebno
odlae rasplet pri%e.
A evo sad, sav se rastopio %im ga je Gvendolin dotala ruom, i dolazi
mu da vi%e, da urla od radosti.
+tigli su do tunela, i bez iavog dogovora, provuli se roz rupu izme7u
dasaa, u hladno dimljivo &rnilo. Pribijali su se jedno uz drugo do su odmi&ali
u dubinu, i iotali se ad bi ugazili u neu baru. *unel nije bio mnogo
duga%a. Ve su mogli da vide drugi raj, oji je blistao ao roziasta zvezda.
3a pola puta su se zaustavili. +tajali su blizu jedno drugom. Rue i li&a su im
jo zra%ili sun%evom toplotom. Primali su se jo blie i tada, uz zvue
ivotinjsog grebu&anja i plop0plop0plopotanja api po bari&ama, on i
Gvendolin su se poljubili. Piter je odmah znao da za sve godine svog srenog
detinjstva, %a ni u najboljim od najboljih trenutaa, ao to je bilo igranje s
!balsom 4andom po letnjem mrau, niad nije uradio nita bolje, nita
uzbudljivije i %udnije od tog poljup&a s Gvendolin u elezni%om tunelu.
"ad su nastavili dalje prema svetlu, ona mu je rela da e jednog dana
postati dotora i nau%ni&a i da e raditi na novim leovima za neizle%ive
bolesti. #sora%ili su mirajui na sun%evu svetlost i pronali jedno mesto ispod
drvea gde su na tanim stabljiama lelujali plavi &vetovi. =eali su na le7ima,
slopljenih o%iju, jedno do drugog u visooj travi, orueni zujanjem inseata.
#spri%ao joj je o svom pronalasu, antigravita&ionoj maini. Ao malo i moi e
zajedno da renu na put, da sednu u njegov sportsi dvosed, zeleni abriolet, i
da se usim omvalsim i devonsim putevima odvezu do =ondona. $sput bi
mogli da svrate u nei restoran i naru%e sladoled sa %ooladnim remom, i ante
i ante limunade. Pred zgradom e se zaustaviti ta%no u pono. $i e u li1t i
odvesti se do gore. !n e otlju%ati laboratoriju i poazati joj mainu sa svim
onim silnim broj%ani&ima i toplim sjajem ontrolnih lampi&a.
!renue preida% i onda e se udvoje neno sudarati i tumbati roz
vazduh izme7u stolova i stoli&a...
8ora da je zaspao u travi do joj je o tome pri%ao. +portsi dvosed,
mislio je sanjivo, %ooladni rem, pono, mogu da ostanem dole god hou, i
Gvendolin... 3a tom mestu je shvatio da ne pilji u nebo nego u tavani&u svoje
sobe. 'igao se iz reveta i priao prozoru oji je gledao na plau. 8ogao je da
vidi 4andu, u velioj daljini. 4ila je osea, u stenama su %eala jezer&a.
3avuao je orts i maji&u i pourio niz stepeni&e. 4ilo je asno, svi su ve
odavno doru%ovali. 3a brzinu je popio %au soa od pomorande, zgrabio
jednu zemi%u i istr%ao napolje, roz malo dvorite i pravo na plau. Pesa ga je
ve pe&ao po tabanima, a roditelji i njihovo drutvo uvelio su bili zauzeli
svoje dnevne poze sa njigama i platnenim stoli&ama i sun&obranima.
8aja mu je mahnula ruom. ('obro si se naspavao. 4a ti je to i
trebalo.)
'rugovi su ga primetili i po%eli da dozivaju. (Piter, Piter, do7i da vidi5)
$zbu7en, potr%ao je prema njima, i mora da je ve bio na pola puta ad je
zastao i osvrnuo se da jo jednom pogleda odrasle. $ sen&i sun&obrana, oni su
se naginjali jedno prema drugom i razgovarali. +ada ih je video druga%ije.
Postoje nee stvari oje oni poznaju i vole a oje se njemu te razotrivaju, ao
obrisi roz maglu. 3a raju rajeva, u ivotu ga ipa %eaju pustolovine.
"ao i obi%no, Gvendolin je sedela po strani sa svojim njigama i
papirima, u%ei za ispit. Videla ga je i podigla glavu. 'a li je samo nametala
nao%are za sun&e, ili mu je mahnula2 *o niad nee saznati.
!renuo se prema obali. !ean se isrio od svetlosti, u nedogled, sve do
iroog horizonta. Prostirao se ispred njega, ogroman i nepoznat. Aedan za
drugim, besrajni talasi su zapljusivali obalu, otrljali se i umeli, i Piter je u
njima video sve ideje i 1antazije oje e u ivotu imati.
Ponovo je %uo ao ga neo doziva po imenu. 3jegova sestra, "ejt,
&upala je i posaivala po vlanom pesu. (Piter, pronali smo blago5) #za nje,
6arijet je stajala na jednoj nozi, podbo%ena, &rtajui rug u pesu pal&em druge
noge. *obi i >arli su se gurali s lin&ima u redu za saanje sa stene u slano
jezer&e. A iza sveg tog ljudsog omeanja oean se njihao i nabirao i lizio, jer
nita nije moglo da stoji u mestu, ni ljudsa bia, ni voda, ni vreme.
(4lago5), uporno je dozivala "ejt.
(?vo, dolazim5), vinuo je Piter, (dolazim5), i sjurio se prema obali.
!seao se gipo i bez teine do je tabanima jedva doti&ao pesa. ?vo,
uzleem, pomislio je. 'a li je sanjario, ili je ipa leteo2