You are on page 1of 19

Bankar anarhista

Samo to smo zavrili veeru. Preda mnom je moj prijatelj bankar, uveni trgovac i
vrsni profiter, puio sve u esnaest. li, razgovor je zamro meu nama. Pokuao sam da ga
oivim. Okrenuh se k njemu, uz osmeh.
- J e li istina da ste nekad, tako mi rekoe pre neki dan, bili anarhista?
- Ne da sam bio. Bio sam i jo uvek sam.
Nisam se promenio to se toga tie. Ja jesam anarhista.
- Ovo je dobro! Vi anarhista! U emu ste ni anarhista? Jedino ako toj rei ne pri-
dajete neko drugo znaenje...
- Drugaije od uobiajenog? Ne, tu re koristim u pravom smislu.
- Hoete da kaete, dakle, da ste isti onakav anarhista kakvi su oni iz radnikih
organizacija? Znai da izmeu vas i tih podmetaa bombi i sindikata nema razlike?
- Razlike, razlike ima... Sigurno da ima razlike. li, nije to to mislite. Vi sumnjate da
su moje drutvene teorije iste kao njihove?
- , shvatam. Vi ste anarhista kada je re o teoriji, ali u praksi...
- U praksi sam isti anarhista kao i u teoriji. I to se prakse tie, vei sam, mnogo sam
vei anarhista od tih koje ste citirali. Celi moj ivot to pokazuje.
- Eh?!
- Sav moj ivot to pokazuje, dragi moj. Nikada niste ozbiljno tome posvetili panju.
Zato vam se ini da govorim gluposti ili da se poigravam s vama.
- O, ovee, ja nita ne razumem... Osim ako... ako ne smatrate svoj ivot haotinim i
antidrutvenim, pa pridajete ovakav smisao anarhizmu...
- Ve sam vam rekao da ne. Dakle, rekao sam vam da pod anarhizmom
podrazumevam ono to se o njemu uobiajeno misli.
- U redu... I dalje mi nije jasno... O, ovee, hoete da kaete da nema razlike izmeu
vaih istinski anarhistikih teorija i vaeg ivota u praksi, ovakav kakav je on sada?
Uveravate me da je va ivot potpuno isti kao ivot obinih anarhista?
- Ne, nije to. Ono to hou da kaem jeste da izmeu mojih teorija i ivota koji ivim
nema nikakve razlike ve daje to potpuno isto. Da ivim drugaije od tih tipova iz sindikata i
podmetaa bombi - to je tano. li, oni ive van granica anarhizma, ja ne. to se mene tie,
kod mene - bankara, uvenog trgovca, profitera, ako elite - teorija i praksa su jedno. Vi ste
me uporedili sa tim sindikalcima i bombaima da biste mi pokazali da sam drugaiji od njih. I
jesam, ali razlika je u ovome: oni (da, oni, a ne ja) jesu anarhisti samo u teoriji, a ja sam i u
teoriji i u praksi. Oni su suludi anarhisti, ja sam pametni anarhista.
To znai, stari moj, da sam ja pravi anarhista. ( Oni - sindikalci i bombai (ja sam tamo
ve bio i izaao sam odatle ba zbog pravog ( anarhizma) - oni su otpad anarhizma, te zentare
velike slobodarske doktrine.
- E, pa ovo jo ni avo nije uo! To je neverovatno! li, kako vi mirite va ivot - hou
da kaem, va bankarski i poslovni ivot - sa anarhistikim teorijama? Kako ga mirite ako
kaete da pod anarhistikim teorijama podrazumevate isto ono to pod tim podrazumevaju i
obini anarhisti? I vi mi ak kaete da ste drugaiji, jer ste vei anarhista od njih, je li to
tano?
- Ba tako.
- Nita ne razumem.
- Stvarno elite da znate?
- Gorim od elje.
Izvadio je ugaenu cigaru iz usta i lagano je zapalio; zurio je u ibicu koja je
dogorevala; stavio ju je paljivo u pepeljaru; zatim je, podigavi glavu, na tren sputenu,
rekao:
- Sluajte. Potekao sam iz naroda, iz radnike porodice iz grada. Nisam imao, kao to
moete da pretpostavite, ni uslove niti su mi okolnosti ile na ruku. J edino su mi zapali zdrav
razum i elina volja. li, to je dar prirode koji moje skromno poreklo nije moglo da mi
uskrati.
Bio sam radnik, radio sam, iveo oskudno. Bio sam, ukratko, ono to i veina u mom
okruenju. Ne kaem da sam gladovao, ali sam bio na ivici. Ostalo bih mogao da preskoim,
jer to ni u emu ne bi promenilo ono to je dolo potom, ili to u vam ispriati, ni to to je
bio moj ivot, ni to to je on sada.
Sve u svemu, bio sam obian radnik. Radio sam jer sam morao da radim, ali sam radio
najmanje to sam morao. Bio sam, dakle, lukav. Kad god sam mogao, itao sam, diskutovao
i, poto nisam glup, u meni su se stvorili ogromno nezadovoljstvo i snaan bunt protiv
sopstvene sudbine i drutvenih uslova koji su je uinili takvom. Ve sam vam rekao da je,
ruku na srce, moja sudbina mogla da bude mmogo gora nego to je bila, ali u to doba sam
sebi liio na nevoljnika na koga je usud svalio sve nepravde ovoga sveta, posluivi ss
drutvenim zakonima da bi u tome uspeo.
Imao sam tad dvadeset, dvadeset jednu najvie - tada sam postao anarhista.
Stao je za trenutak. Nagnuo se prema meni.
Produio je, pribliivi mi se jo malo.
- Uvek sam bio pronicljiv. Obuzeo me je gnev. eleo sam da razjasnim taj duevni
bunt u sebi. Postao sam anarhista pri punoj svesti i volji. Promuurni i ubeeni anarhista koji
sam i do dan-danas ostao.
- teorija koju danas zastupate ista je kao ona koju ste tada branili?
- Ista. narhistika, istinita teorija je samo jedna. Uvek sam verovao u nju, kao to i
danas verujem, videete ve... Dakle, rekao sam vam da, poto sam po prirodi vispren,
postadoh anarhista pri istoj svesti. ko je to anarhista? To je onaj koji negoduje zbog
nepravde to se raamo drutveno nejednaki - u sutini je to. Odatle potie, kao to se vidi,
bunt protiv drutvenih pravila koja tu nejednakost omoguavaju. Ono na ta vam sada
ukazujem jeste psiholoki put koji vodi ka tome da ovek postane anarhista, a posle u prei
na teorijski deo. Za sada, moete da razumete tu pobunu inteligentnog oveka u mojim
uslovima. Kako on vidi ovaj svet? Neko se rodi kao milionerov sin, koga od kolevke tite od
tih nedaa, a nije ih malo, koje se parama mogu zaobii ili ublaiti. Drugi se rodi kao bednik,
jo jedna usta vie da se nahrane, tamo gde usta ne fale. Onaj se rodi kao vojvoda ili markiz i
zato ga uvaavaju bez obzira na to ta radi. Neko se rodi kao ja, pa treba da bude vrst ko
koplje da bi ga, u najmanju ruku, smatrali ovekom. Neki se rode u uslovima da mogu da
ue, putuju, da se obrazuju, da postanu, da kaemo, pametniji od onih koji su prirodno jo
inteligentniji. I tako dalje, i tako u svemu.
Nepravde majke prirode, ne moemo da ih izbegnemo. li, nepravde drutva i
nepravde zbog drutvenih pravila - zato ih ne bismo izbegli? Prihvatam, nema druog leka, da
je neki ovek nadmoniji od mene jer mu je priroda dala dar, snagu, energiju; ne prihvatam
da je on bolji od mene zbog neprirodnih kvaliteta, s kojima nije izaao iz majine utrobe ve
ih je dobio na lepe oi im se pojavio, kao to su bogatstvo, drutveni poloaj, lagodan ivot i
tako dalje. Bilo je to, dakle, iz protesta protiv shvatanja koja vam upravo opisujem, iz kog je
roen moj anarhizam koji me, ve sam vam rekao, dri i danas.
Opet je zastao za trenutak, kao da je mislio kako da nastavi. Puio je i terao dim polako,
na suprotnu stranu od mene. Okrenuo se i hteo da produi. J a sam ga, ipak, preduhitrio.
- J edno pitanje, iz radoznalosti. Zato ste postali ba anarhista? Mogli ste da postanete
socijalista ili neto drugo naprednije to ne bi bila takva krajnost. Sve je to nastalo iz vaeg
revolta... Mislim da sve to ste rekli o anarhizmu (i smatram da ta definicija anarhizma stoji)
podrazumeva pobunu protiv svih drutvenih obrazaca i konvencija, elju i napor da se one
ukinu.
- Ba tako.
- Zato ste odabrali tako iskljuiv obrazac i niste se opredelili za neki drugi... blai?
- Evo zato. O svemu sam razmiljao. Naravno da sam u biltenima koje sam itao
video sve te teorije. Odabrao sam anarhistiku teoriju - krajnost, kako dobro rekoste - iz
razloga koje u vam navesti u par rei.
Za tren je bio odsutan. Onda se okrenuo prema meni.
- Pravo zlo, jedino zlo jesu drutvena pravila i fikcije koje se nameu prirodnom
poretku - sve od porodice do novca, od veroispovesti do drave. ovek se raa kao muko ili
ensko, hou da kaem, raa se da bi kao odrastao bio mukarac ili ena; ne raa se, po
pravdi prirode, da bi bio mu, bogat ili siromaan, niti da bi bio katolik ili protestant,
Portugalac ili Englez. sve te stvari su u slubi drutvenih fikcija. Zato su te drutvene
fikcije loe? Jer su ustanovljene i nisu prirodne. Novac je isto toliko lo kao drava, a
ustrojstvo porodice kao verska uenja. Kada bi postojale druge religije, a ne ove, bile bi
istovetno loe, jer bi i one bile ustanovljene, nametale bi se i ometale prirodne zakone. Mada
je svaki sistem koji nije ist anarhistiki sistem i koji zahteva ukidanje svih utvrenih pravila
i njihovo potpuno nestajanje - takoe nerealan. Uposliti svu nau udnju, sav na napor, svu
pamet da bismo uspostavili ili doprineli da se zane drutvena fikcija umesto neke druge, ista
je takva besmislica, ako ne i zloin, jer bi to bilo stvaranje drutvenog previranja s ciljem da
sve ostane po starom. ko drutvene fikcije smatramo nepravinim, jer suzbijaju i gue ono
prirodno u oveku, zato bismo se upinjali da ih zamenjujemo drugim fikcijama, ako tu snagu
moemo daupotrebimo da ih potpuno ukinemo?
Ovo izgleda ubedljivo. li, pretpostavimo da nam zameraju kako to jeste izvodljivo, ali
da anarhistiki sistem nije ostvarljiv u praksi. Da ispitamo ovaj deo problema.
Zato anarhistiki sistem ne bi bio ostvarljiv? Svi mi napredni polazimo od principa da
je - iako je dananji sistem nepravian - mogue da se on zameni drugim pravinijim
sistemom, jer pravda ipak postoji. Kada ne bismo tako razmiljali, ne bismo bili napredni
nego malograani.
odakle dolazi to merilo pravde? Iz prirodnog i istinitog, kao suprotnost drutvenim
fikcijama i lanim konvencijama. J er, ono to je prirodno, to je prirodno u celini, nije samo
jedna njegova polovina, etvrtina ili osmina. Eto. Ukratko, ili je ono to je prirodno drutveno
mogue ili nije mogue. Drugim reima, ili drutvo moe da bude prirodno, ili je, u sutini,
fikcija koja ne moe da bude prirodna ni u kom sluaju. ko drutvo moe da bude prirodno,
onda bi trebalo da bude anarhistiko, odnosno slobodno, jer je to drutvo potpuno prirodno.
ko drutvo ne moe da bude slobodno, ako (iz nekog razloga koji nije bitan) mora da bude
izmiljeno, onda od dva zla biramo manje: uiniemo ga unutar te neizbene fikcije to je
mogue prirodnijim, da bi ono bilo pravinije. Koja je fikcija najprirodnija? Nijedna sama po
sebi, jer je izmiljena. Najprirodnija bi, u naem sluaju, bila ona koja najvie lii na
prirodnu, koja se osea kao najprirodnija. koja najvie lii na prirodnu ili koju oseamo
kao najprirodniju? To je ona na koju smo navikli. (Pod prirodnim podrazumevamo ono to je
instinktivno; ono to nije instinktivno ve u svemu podsea na to - jeste navika. Puenje nije
prirodno, nije instinktivna potreba, ali ako se naviknemo da puimo, to nam postaje prirodno i
poinjemo da ga oseamo kao deo instinkta). Dakle, koja drutvena laa i paralaa ini nau
naviku? Sadanji graanski sistem. Zdravorazumski gledano, ili nalazimo da je prirodno
drutvo mogue i zato zastupamo anarhizam, ili ga smatramo nemoguim i branimo
graanski reim. Nema sredine. Razumete?
- Da, izgleda ubedljivo.
- J o ne u potpunosti. Ima jo neto slino da se razjasni... Sloiete se da je
anarhistiki sistem mogu, ali ne i da je iznebuha ostvarljiv, odnosno da se iz graanskog
pree u slobodno drutvo, bez dva-tri meustanja ili vlasti. Ko tako gleda, prihvata
anarhistiko drutvo kao mogue, ali uvia da je nuno neko stanje prelaska iz graanskog
drutva u anarhizam.
Dakle, pretpostavimo da je tako. Kakvo je to meustanje? Na cilj je anarhistiko,
odnosno slobodno drutvo. To posredniko stanje jedino bi moglo da bude takvo da pripremi
oveanstvo za slobodno drutvo. Priprema je ili materijalna ili, jednostavno, mentalna; ona
zahteva niz materijalnih ili drutvenih poduhvata koji bi doprineli da se oveanstvo prilagodi
slobodnom drutvu; ili je to pak propaganda iji uticaj postepeno raste i koja bi trebalo da
pripremi drutvo da je mentalno poeli i prihvati.
Da razmotrimo prvi sluaj, postepeno materijalno prilagoavanje oveanstva
slobodnom drutvu. Nemogue je. I vie od toga - apsurdno je. Nema materijane adaptacije
ukoliko ta stvar ve ne postoji. Niko od nas ne moe materijalno da se prilagodi drutvenom
miljeu dvadeset treeg veka, ak i kada zna da e on doi; a ne moe materijalno da se
prilagodi, jer dvadeset trei vek i njegov drutveni milje jo uvek materijalno ne postoje. Na
osnovu toga zakljuujemo da je na prelasku iz graanskog u slobodno drutvo jedino to bi
moglo da se prilagodi, razvije ili promeni bilo ono mentalno u njemu - postepena adaptacija
duha idejama slobodnog drutva. Mada, na pol,u materijalnog prilagoavanja, postoji jo
jedna mogunost...
- Pa koliko ima tih mogunosti!
- Dragi moj, pametan ovek treba da otkloni sve mogue sumnje u razmiljanju i da
ih pobije, pre nego to zasnuje sopstveno uenje. Sve u svemu, ovo je odgovor na ono to ste
me pitali...
- Dobro.
- to se tie materijalnog prilagoavanja, rekoh, ima jo jedna mogunost. to je
revolucionarna diktatura.
- Kakva sad revolucionarna diktatura?
- Kao to sam vam objasnio, nema materijalnog prilagoavanja neemu to jo ne
postoji kao materijalno. li, ako bi se nekim iznenadnim pokretom podigla socijalna
revolucija, odmah bi se uspostavil diktatura koja bi trebalo da omogui zasnivanje slobodnog
drutva. Ve sada postoji, mada jo u povoju, neto materijalno iz slobodnog drutva. Dakle,
ta materijalna stvar emu se oveanstvo prilagoava ve je tu. I to je injenica kojom bi
manguparija koja zastupa diktaturu proletarijata branila svoj stav, kada bi bila kadra da ga
obrazloi, odnosno da misli. Taj argumenat je, naravno, moj a ne njihov. To je tekoa koju
treba prebroditi... I kao to ete se uveriti, ta diktatura je lana.
J edna revolucionarna vlast, kada postoji, kakav god da joj je cilj ili ideja-vodilja,
materijalno je samo jedno - revolucionarna vlast. Ta revolucionarna vlast je zapravo ratna
diktatura, drugim reima, despotski vojni reim, jer je drutvu ratno stanje nametnuo onaj deo
drutva koji je revolucijom uzurpirao vlast. ta to moe da iznedri? Iznedrie to da onaj ko se
prilagodi vlasti - poto je ona materijalna, a u isti mah i despotski vojni reim - prilagoava
se, dakle, tom despotskom vojnom reimu. Ideja koja je vodila revolucionare ka cilju sasvim
je nestala u drutvenoj stvarnosti, potpuno zaokupljenoj ratnim fenomenom. Tako, ono to
revolucionarna diktatura stvara - a to ona due traje time e to dobiti potpuniji oblik - jeste
ratno drutvo diktatorskog soja, dakle vojni despotizam. ak ne bi moglo ni da bude neto
drugo. Uvek je bilo tako. Ne poznajem istoriju tako dobro, ali ono to znam jeste da se sve u
njoj slae sa ovim to sam rekao; ne bi ni moglo da se ne slae. ta su izrodila politika
previranja u Rimu? Rimsko carstvo i njegov vojni despotizam. ta je dala Francuska
buroaska revolucija? Napoleona i njegov vojni despotizam. videete ta e da se izlegne
iz Ruske revolucije... udo koje e decenijama da unazadi ostvarivanje slobodnog drutva.
ta biste i mogli da oekujete od tog naroda nepismenjaka i mistiara? Najzad, to i nije tema
razgovora... J este li razumeli moje stavove?
- Savreno.
- Razumete da sam doao do ovakvog zakljuka: cilj - anarhistiko drutvo, slobodno
drutvo; nain - preobraaj graanskog u slobodno drutvo bez tranzicije.
Ovaj preobraaj treba da bude pripremljen i omoguen snanom, detaljnom i pitkom
propagandom, koja bi svim duhovima bila dostupna i koja bi sve prepreke prevalila. Tasno je
da re propaganda ne koristim samo doslovno ve pod njom podrazumevam sve:
neposrednu ili indirektnu akciju, ukoliko moe da doprinese slobodnom drutvu i oslabi otpor
koji bi da ga osujeti. Na taj nain, socijalna revolucija, kada bi dolo vreme, nemajui
prepreke pred sobom, bila bi nagla, jednostavna i ne bi morala da uspostavlja nikakvu
revolucionarnu diktaturu, jer ne bi imala kome da se suprotstavlja. Ovo ne bi moglo da se
izvede na taj nain ako bi anarhizam bio neostvarljiv; a ako je anarhizam neostvarljiv, onda je
jedino opravdano i pravino drutvo - graansko drutvo.
- Eto vam zato i kako postah anarhista, i zato odbijam druge, manje radikalne
drutvene doktrine, kao neozbiljne i suprotne prirodi. Hajde sad da nastavim priu.
Zapalio je ibicu i sporo prineo pla-men cigari. Usredsredio se i produio:
- Bilo je i drugih momaka koji su mislili kao ja. Veinom su bili radnici, ali je bilo i
par drugih; spajalo nas je siromatvo i to, ako se dobro seam, to nismo bili glupi. eleli smo
da se obrazujemo, da uimo, i istovremeno da vrimo propagandu, da zagovaramo nae ideje.
eleli smo i za nas i za druge - za celo oveanstvo - novo drutvo, teslimljeno svih
predrasuda koje ljude ine vetaki nejednakim i nameu im podreenost, patnju i teskobu,
koje im mati priroda nije namenila. to se mene tie, ono to sam itao, potvrivalo je moje
stavove. Proitao sam skoro sve anarhistike knjige. U to vreme je bilo sijaset slinih jeftinih
knjiga. Odlazio sam na skupove i sluao govore ondanjih propagandista. Svaka knjiga i
svaki govor jo vie su me uveravali u ispravnost i pravinost mojih ideja. Ono to sam onda
mislio - ponavljam vam, prijatelju - jeste ono to i danas mislim; jedina razlika je to sam
onda to samo mislio, a danas tako i radim.
- Svakako, jasno mi je kako ste postali takav anarhista i potpuno razumem da ste to i
ranije bili. Ne treba i dalje da me uveravate u to. Ono to me zbunjuje jeste kako ste iz svega
toga izali kao bankar... Kako ste, na kraju, postali bankar... Mada, ve nagaam.
- Ma ne nagaate nita... Znam tahoete da kaete... Oslanjate se na injenice koje
ste upravo uli, mislite da sam anarhizam smatrao neostvarljivim i da sam zato, kao to
rekoh, jedino opravdano i pravino drutvo video u graanskom drutvu, zar ne?
- Pa, manje-vie tako...
- li, kako bi to moglo da bude, kada vam od poetka razgovora ponavljam da sam
anarhista, da to nisam samo bio nego da sam to i dan-danas? Da sam postao bankar i trgovac
zbog toga to vi mislite, onda ne bih bio anarhista ve malograanin.
- Pa, u pravu ste... Onda kako, doavola? Hajte, kaite...
- Rekoh vam ve da sam uvek bio bistar i energian. To su mi prirodne vrline, nisu mi
ih prineli u kolevku (ako sam je uopte imao), sam sam ih doneo u nju. E tako. Smatrao sam
da je neizdrivo da budem anarhista pasivac, koji e samo da slua govore i da o njima
razglaba s prijateljima. Ne, neto je trebalo da se uradi! Da se radi i bori za notlaene i za
rtve drutvenih konvencija! Reio sam da se rtvujem za tu ideju, ako mi se ukae prilika.
Poeo sam da razmiljam kako bih mogao da budem od koristi toj slobodarskoj ideji.
Napravio sam nacrt plana akcije.
ta eli anarhista? Slobodu - slobodu za sebe i za druge, za celo oveanstvo. eli da
bude osloboen uticaja ili pritiska drutvenih fikcija; da bude slobodan kao kada se prvi put
pojavio na ovom svetu od majke roen, ba kako bi trebalo da bude po pravdi. Ne mogu svi
da budu jednaki pred prirodom: neki se raaju visoki, neki niski, neki jaki, neki slabi, neki
vie a neki manje inteligentni... li, svi bi mogli da budu jednaki od tog trenutka pa nadalje,
ali ih drutvene fikcije spreavaju u tome. Te fikcije je, dakle, trebalo unititi.
Trebalo ih je unititi... li mi nije promakla jedna stvar: trebalo ih je unititi u cilju
slobode, neprekidno imajui u vidu stvaranje slobodnog drutva. Jer, proces unitenja fikcija
drutva moe da doprinese stvaranju slobode, kao to moe da ustanovi razne druge socijalne
fikcije, podjednako loe jer su isto tako izmiljene. Tu je trebalo voditi rauna. Trebalo je
utanaiti tok delovanja, bio on buran ili ne (jer je sve opravdano u borbi protiv drutvenih
nepravdi), da bi se doprinelo unitenju socijalnih fikcija, a da se pritom ne osujeti stvaranje
budue slobode, ve da se, ukoliko je mogue, pone sa stvaranjem neega iz ega bi prava
budua sloboda tek trebalo da izraste.
J asno je da je ta sloboda, koja treba da pazi da ne ugroava, u stvari ona budua
sloboda, danas zvana sloboda potlaenih drutvenim fikcijama. Oigledno je da ne treba da
pazimo da ne naruavamo slobodu monika, dobrostojeih, svih koji predstavljaju
drutvene fikcije i od njih imaju koristi. To nije prava sloboda ve sloboda da se drugi
tiranizuju, to je opreno istinskoj slobodi. Protiv te nazovi slobode trebalo bi najee da se
borimo i da je osujeujemo. ini mi se da je ovo sada jasno...
- Potpuno. Nastavite...
- Za koga anarhista eli slobodu? Za celo oveanstvo. Na koji nain moe da osvoji
slobodu za itavo oveanstvo? Potpunim unitenjem drutvenih fikcija. kako je mogue
potpuno unititi drutvene fikcije? Ve sam vam predoio objanjenje, kada sam vam, na
vae pitanje, obrazloio druge napredne sisteme i zato sam bio i jo uvek sam anarhista... Da
li se seate mog zakljuka?
- Seam se.
- Jedna estoka, sirova, briua drutvena revolucija, koja bi uinila da drutvo u
skoku pree iz graanskog u slobodno drutvo. Ta drutvena revolucija bi trebalo da bude
pripremljena pregornim i upornim radom, neposrednim i posrednim delovanjem, spremna da
sve duhove pripremi za dolazak slobodnog drutva i da oslabi, do besvesnog stanja, sav otpor
buroazije. Izvinite to vam ponavljam razloge koji neizbeno vode do ovog zakljuka koji
lei unutar anarhizma; ve sam obrazloio i ve ste ih razumeli.
- Da.
- Najbolja bi bila svetska revolucija, istovremena u svim krajevima sveta, ili barem u
onim vanim krajevima sveta; a ako se ne da, onda zahvatajui svaku naciju munjevito i bez
ostatka, irei se iz jednog u drugi kraj.
Vrlo dobro. ta sam ja mogao da uradim u tu svrhu? Nisam mogao sam da izvedem
svetsku revoluciju, ak ni u zemlji u kojoj sam bio. Ono to sam mogao bilo je da svojski
radim na pripremi te revolucije. Ve sam vam objasnio kako: borei se svim sredstvima
protiv drutvenih fikcija; nikada ne prekidajui borbu niti propagandu slobodnog drutva,
odnosno budue slobode i sadanje slobode potlaenih - stvarajui, ukoliko je mogue, neto
to bi bila budua sloboda.
Rasterao je dim i, posle kratkog predaha, nastavio.
- Dakle, prijatelju moj, upregnuo sam svu svoju pamet u akciju. Raditi za budunost - u
redu, mislio sam; raditi da bi drugi bili slobodni - tako treba. ta je sa mnom? J esam li ja
niko? Da sam bio hrianin, radio bih, srean, za dobrobit drugih, jer bi me na nebu ekala
nagrada; ali da sam bio hrianin, ne bih bio anarhista, jer bi te nejednakosti bile nebitne u
naem kratkotrajnom ivotu; bile bi samo stanje naeg dokazivanja, koje bismo nadoknadili u
potonjem, venom ivotu. li, ja ne bejah hrianin, kao to nisam ni danas, pa sam se pitao:
za koga bih se ja to rtvovao u svemu tome? I pre svega, zato bih se rtvovao?
Skolili bi me ponekad trenuci sumnje; vi razumete da je to bilo opravdano... J a sam
materijalista, razmiljao sam, nemam drugog ivota do ovog; zato bih se muio drutvenim
nejednakostima, propagandama i ostalim priama, kada mnogo vie mogu da uivam i da se
zabavljam ako se ne bavim time? Ko ima samo ovaj ivot, ne veruje u veni ivot, ko
priznaje samo zakone Prirode, ko se opire dravi jer ona nije prirodna, braku, jer je
neprirodan, novcu jer ni on nije prirodan, svim drutvenim fikcijama, jer ni one nisu prirodne,
zato onda svim silama brani ovekoljublje i rtvovanje za druge i za oveanstvo, kada
altruizam i rtvovanje takoe nisu prirodni? Da, isti rezon koji mi govori da se ovek ne raa
da bi se oenio, niti da bi bio Portugalac, bogat ili siromaan, isti rezon mi govori da se ovek
ne raa da bi bio solidaran ve da bi bio sam; dakle, suprotno od altruiste i solidarca - krajnji
samoljubac.
Nadmudrivao sam se sam sa sobom oko ovog pitanja. Vidi ti, govorio sam sebi, mi se
raamo kao pripadnici ljudskog roda i zato imamo obavezu da budemo solidarni s drugim
ljudima. li, da li je ideja o dunosti prirodna? Odakle potie ta zamisao o dunosti? ko me
ta ideja o dunosti obavezuje da rtvujem svoje blagostanje, ugodnost, instinkt za odranjem i
druge prirodne instinkte, u emu bi se razlikovao in ove ideje od ina bilo koje druge
drutvene fikcije, koja u nama budi istovetan oseaj?
Iako u poetku oprena prirodnom egoizmu, ova ideja o dunosti, o ljudskoj
solidarnosti, mogla bi da bude prirodna ako bi u sebi imala egoistinu nadoknadu, jer bi u
tom sluaju tom egoizmu pruala kompenzaciju i, na kraju krajeva, ipak mu se ne bi
suprotstavljala. rtvovati zadovoljstvo, jednostavno ga rtvovati, nije prirodno; rtvovati
neko zadovoljstvo zbog drugog, to je ve u samoj Prirodi: u redu je da se izmeu dve
prirodne stvari, kada ve ne mogu da se imaju obe, odabere jedna. E pa koja samoiva ili
prirodna kompenzacija moe da mi prui posveenost pitanju slobodnog drutva i budue
ljudske sree? Samo svest o izvrenoj dunosti, o pregoru u najbolje svrhe. I nijedna od tih
stvari nije sebina nadoknada niti samozadovoljstvo ve je to uitak nastao iz fikcije, kao to
je uitak injenica da ste neizmerno bogati ili da ste roeni u povlaenom drutvenom soju.
Priznajem vam, stari moj, da sam pokatkad bio neverni Toma... Oseao sam se kao
nevernik, izdajnik sopstvenog uenja... li sam ubrzo sve prevaziao. Ideja pravde je bila tu,
u meni, mislio sam. Ona je za mene bila prirodna. Oseao sam da postoji via dunost od
brige za linu sudbinu, te nastavih da se borim za svoju ideju.
- ini mi se da tom odlukom niste pokazali veliku mudrost... Niste reili problem...
Pustili ste da vama zavlada sentimentalnost...
- Dabome. li, ono to vam sada priam jeste kako sam postao anarhista, kako sam to
ostao i danas. Verno u vam obrazloiti sve nedoumice i tekoe koje sam imao i kako sam ih
savladao. Slaem se da sam u tom trenutku pobedio logiku duom a ne razumom. li, morate
da shvatite da sam kasnije, kada sam svesno spoznao anarhistiku doktrinu, sve te tekoe,
tada bez racionalnog odgovora, u celosti savladao.
- Zanimljivo...
- Pa da. Evo da vam nastavim priu. Imao sam taj problem, ali u svakom sluaju sam
ga reio, kao to rekoh. Odmah zatim, stigla me je jo jedna misaona potekoa, koja me je
prilino zbunila. Bilo bi u redu, hajde da kaemo, da sam bio spreman da se rtvujem bez
ikakve line nadoknade, odnosno bez ikakve istinski prirodne nadoknade. li, pretpostavimo
da budue drutvo nije marilo za ono emu sam teio i da nikada ne bi ni moglo da bude
slobodno. Kog avola bih se ja onda rtvovao? Hajde da se rvtujem za neku ideju u kojoj
nema line koristi, da nita od toga nemam; ali da se rtvujem i da pritom nemam nikakvu
garanciju da e ono za ta se borim ikada biti i da sama ideja nee imati nita od tog mog
zalaganja, e to bi bila kap u punoj ai... Odmah da vam kaem da sam reio problem istim
sentimentalnim putem kojim sam reio i onu prvu tekou; a opet, upotrebio sam i logiku,
kao to sam je automatski upregnuo i onda kada sam potpuno postao svestan svog
anarhizma... Videete ve... Od tog doba potie i par mojih naivnih nazovimudrolija: Vrio
sam svoju dunost zbog budunosti, neka budunost ispuni svoju dunost zbog mene... Tako
nekako...
Izloio sam taj zakljuak ili, pre e biti, zakljuke, saborcima i svi su se sloili sa
mnom. Bili su saglasni da treba da se ide napred i da se sve uini za slobodno drutvo. Istina,
nekolicina, oni najbistriji, bila je malo poljuljana mojim izlaganjem, ne zato to su bili protiv
nego zato to nikada do tada stvari nisu videli tako jasno... li, ipak su se svi sloili... Svi
smo se udruili da iznesemo veliku drutvenu revoluciju, da se iznedri slobodno drutvo, bilo
da nam budunost to donese ili ne! Napravili smo grupu, sve pravi ljudi, pa poesmo
propagandu - veliku, naravno, u okviru granica koje smo imali. I dugo smo se, esto praeni
velikim potekoama, borili za na anarhistiki ideal.
Ovde se bankar na due uuta. Nije zapalio cigaru koja je opet bila dogorela. Na tren se
osmehnuo i, kao neko ko je dokuio neto vano, upiljio se u mene i nastavio, sveijim
glasom, naglaavajui rei.
- U to vreme, rodilo se neto novo. Kaem u to vreme, mislei na sledee. Hou da
kaem da sam, posle nekoliko meseci propagande primetio novi problem, krupniji od svih,
veoma ozbiljan problem...
Seate se, zar ne, onog to sam rigoroznim razmiljanjem utvrdio da bi trebalo da bude
proces delovanja anarhista? J edan proces ili procesi koji doprinose ukidanju drutvenih
fikcija, a da pritom ne zaustave stvaranje slobodnog drutva, odnosno da ne zatome tu
jedvaslobodicu potlaenih drutvenim fikcijama; proces koji bi, budui mogu, proklijao u
nekakvu mladicu budue slobode...
Tako dakle: poto sam taj kriterijum zacrtao, nikada ga vie nisam napustio... U vreme
nae propagande, o kojoj vam priam, otkrio sam neto. U grupi propagandista, bilo nas je
oko etrdesetak, ako ne greim, desilo se ovo: stvorila se tiranija.
- uj, stvorila se tiranija. Kako?
- Ovako... Neki su hteli da se nametnu drugima i da oni vode glavnu re. Ne kaem
da su to radili u ozbiljnim stvarima, ak i nije bilo tu nekih ozbiljnih stvari u kojima bi to
inili. li, injenica je da se to deavalo svakodnevno, ne samo to se tie propagande nego i
u obinim ivotnim situacijama. Jedni su bezoseajno hteli da vladaju, drugi da im sluguju.
Neki su postali glaveine jer su se nametnuli, drugi jer su bili veti. To se ogledalo u
najobinijim stvarima. Na primer: dvojica bi zajedno ili ulicom, doli bi do njenog kraja,
jedan je hteo da ide desno, drugi levo - i jedan i drugi su bili ubeeni da su u pravu. li, ovaj
za levo bi kazao: Idemo ovuda; drugi bi poteno odvratio: Ne mogu, ovee, moram
ovuda, iz ovog ili onog razloga... li, na kraju, protiv svoje volje i ubeenja, i drugi bi
skrenuo levo... Jednom bi to bilo jer bi ga onaj ubedio, drugi put jer je ovaj navalio, trei put
opet iz nekog nesuvislog razloga... Dakle, nikad nije bilo zdravorazumski ve su uvek i to
nametanje i ta pokornost bili nasumini, instinktivni... Kao u ovom prostom sluaju, tako i u
svemu drugom, od najobinijih do najsloenijih situacija... Jel vidite u emu je stvar?
- Vidim. li, ta je, kog avola, udno u tome? To je sve prirodno da prirodnije biti
ne moe!
- Pa hajde da munemo glavom. Hou da uoite da je sve to suprotno anarhistikoj
doktrini. Obratite panju, sve se ovo dogaalo u maloj grupi, bez nekog velikog znaaja i
uticaja, u grupi kojoj nije bila poverena nikakva vana odluka niti bitna akcija. Takoe
zapaate da je u igri bila grupa ljudi koja se udruila da bi uinila sve to moe u svrhu
anarhizma - da bi pobedila, koliko je mogue, drutvene fikcije, te stvorila, opet u granicama
mogueg, slobodu budunosti. Jeste li shvatili ove dve stavke?
- Shvatio sam.
- E sad, vidite dobro ta ovo znai... Mala grupa potenih ljudi (stavljam ruku u vatru
da su bili poteni!), stvorena da bi agitovala za slobodu, jedino pozitivno i opipljivo to je za
par meseci stvorila jeste - unutarnja tiranija. ta tiranija... Nije ta tiranija nikla iz akcije
drutvenih fikcija, to bi, iako albsno, bilo donekle opravdano kod drugih ljudi, a najmanje
oproteno nama koji smo se borili protiv tih fikcija; bilo kako bilo, iveli smo usred drutva
utemeljenog na tim fikcijama, te nije bila iskljuivo naa greka to nismo mogli da
pobegnemo od njegovog delovanja. Pa ak nije ni to. Nego, oni to su vladali, koji su inili
po svom, nisu to radili zbog para ili zbog drutvenog poloaja, niti zbog bilo kakvog ara
fiktivne prirode; inili su to zbog neke vrste akta izvan drutvenih fikcija. Hou da kaem da
je ta tiranija, u odnosu na drutvene fikcije, bila novi soj tiranije. Nametnuli su je ljudi koji su
ve u klici bili ugnjeteni drutvenim fikcijama. povrh svega, dizgine tiranije bile su u
rukama ljudi sa asnim namerama da unite tiraniju i iznedre slobodu.
Sada bacite pogled na sluaj neke vee grupe, mnogo uticajnije, koja se bavi vanim
pitanjima i donosi presudne odluke. Omoguite toj grupi da se bori, kao naa grupa, za
ureenje slobodnog drutva. Recite mi sad, da li nazirete, s tim jarmom izmeanih tiranija,
nekakvo drutvo koje bi liilo na slobodno drutvo ili neko oveanstvo koje bi bilo dostojno
sebe...
- Pa to me ba golica...
- Golica vas, zar ne? tu ue i sporedne cake, podjednako golicave... Na primer,
pomona tiranija...
- Molim?
- Pomona tiranija. Bilo je meu nama onih koji su, umesto da se nametnu drugima,
suprotno od toga, pomagali svakome kome su mogli. Izgleda kao da je suprotno od ove
tiranije, jel da? li nije, isto je. To je ta ista nova tiranija. I isto ide protiv anarhistikih
principa.
- uj ovo! Kako?
- Pomagati nekome, dragi prijatelju, znai smatrati ga nesposobnim; ako taj neko nije
nesposoban, onda e da postane ili da se smatra takvim, a to je u prvom sluaju tiranija, a u
drugom prezir. U prvom sluaju se ograniava sloboda drugog oveka, a u drugom se polazi
od principa, moda i nesvesno, da je taj drugi ovek vredan prezira i nedostojan slobode,
odnosno nije kadar da prihvati tu slobodu.
Hajde da se vratimo na na sluaj... Uviate kako je ovaj potez bio teak. Neka i radimo
za budue drutvo bez oekivanja da e ono da nas nagradi ili, rizikujui, da e ono ikada
nastati. Sve to jo i nekako. li, kap koja preliva au jeste misao da radimo za buduu
slobodu, a stvaramo, u stvari, novu tiraniju, onu koju sami vrimo, mi potlaeni, jedni nad
drugima. E to je ono to ne moe...
Poeo sam da razmiljam. Neto je tu kripalo, neto nije bilo kako treba. Imali smo
dobre ideje, pouzdanu doktrinu, da li to znai da nam je metod bio lo? Sigurno, ali gde,
naavola, da naem greku? Malo je falilo da poludim od razmiljanja. onda, jednog dana,
iznenada, kako to uvek biva, naao sam reenje. Bio je to veliki dan za moju anarhistiku
teoriju, dan kada sam otkrio, da tako kaem, metod anarhizma.
Za trenutak me je pogledao, mada kao kroz mene, pa nastavio istim glasom.
- Mislio sam: imamo novu tiraniju, koja nije nikla iz drutvenih fikcija. Odakle je,
onda, potekla? Da li je nastala iz prirodnih kvaliteta? ko jeste, onda adeu, zbogom
slobodno drutvo! ko je drutvo u kome su jedino prirodni kvaliteti one vrline sa kojima se
ljudi raaju, koje duguju Prirodi, i nad kojima nisu vlasni - ako je drutvo u kome deluju
samo ti kvaliteti zapravo samo gomila tiranija, ko e hteti da pomeri mali prst da bi doprineo
ostvarivanju tog drutva? Izmeu ove i one tiranije, bolje da ostanemo na ovoj koju
poznajemo, na nju smo navikli i manje e nas boleti nego to bi nas bolela nova tiranija, sa
svim tiranskim svojstvima koja bi dola ravno iz Prirode - protiv nje ne bi bilo mogue buniti
se, kao to je bezizgledno buniti se protiv smrti ili protiv injenice da ste roeni niski, a vi
biste eleli da ste zelen bor. Ve sam dokazao da, ako iz nekog razloga, nije mogue
dosegnuti anarhistiko drutvo, onda je najprirodnije drutvo umesto njega - graansko
drutvo.
li, da li bi ta tiranija, nastala meu nama, zaista ponikla iz prirodnih sposobnosti? ta
su, uopte, prirodne sposobnosti? To su stepen inteligencije, mate, volje i tako dalje, sa im
se neko raa - naravno, na mentalnom polju, jer su fizike prirodne sposobnosti drugo
pitanje. ko jedan ovek vlada drugim ovekom, bez nekog razloga poteklog iz drutvenih
fikcija, onda je sigurno da su njegove prirodne sposobnosti vee od sposobnosti onog kojim
vlada. On njime vlada pomou svojih prirodnih sposobnosti. li, moramo da se zapitamo da
li je to korienje prirodnih kvaliteta istinsko? Drugim reima, da li je prirodno?
ta je prirodno korienje naih prirodnih mogunosti? To je kada ono slui prirodnim
ciljevima nae linosti. Pa da li je vladati nekim prirodna tenja linosti? Moe da bude i
postoji sluaj kada je to izvesno - kada nam je taj neko neprijatelj. Za anarhistu je, naravno,
neprijatelj svako ko je predstavnik drutvenih fikcija i dotinih tiranija. I niko vie, jer ostali
ljudi su isti kao on, pa su mu oni prirodni saborci. Sad vidite da tiranija koja se uspostavljala
meu nama nije bila takva; ta tiranija je sprovoena nad ljudima koji su isti kao mi, nad
naim prirodnim drugovima, u stvari naim dvostrukim drugovima, jer smo bili ujedinjeni
istim idealom. Zakljuak: ta naa tiranija, ako nije potekla iz drutvenih fikcija, takoe nije
potekla od prirodnih sposobnosti; nastala je zbog pogrene primene i izopaenosti prirodnih
kvaliteta. ta je bio izvor te izopaenosti?
Jedna od ove dve stvari: ili je ovek prirodno zao, te su zato sve prirodne sposobnosti
prirodno nastrane, ili je ta nastranost posledica duge izloenosti oveanstva miljeu
drutvenih fikcija, koje su iznedrile tiraniju, u kojoj se najprirodnije korienje prirodnih
sposobnosti preobraava u istinktivno tiransko. Od ovih dveju pretpostavki, koja je bila
prava? Bilo je nemogue zadovoljiti naunu, odnosno logiku prirodu vienja. Razumu ovde
nije bilo mesta, jer on potuje istorijski ili nauni red, a zavisi od poznavanja injenica. Ni
nauka nam tu ne pomae, jer gde god dosegnemo pogledom u prolost, vidimo oveka koji je
izloen ovom ili onom sistemu drutvene tiranije i zato uvek u stanju koje nam ne doputa da
istraimo kakav je ovek koji boravi u savreno istim i prirodnim okolnostima. Budui da
nismo kadri da precizno odredimo problem, moramo da sednemo na tas gde pretee vea
verovatnoa, a to je druga hipoteza. Suvislije je pretpostaviti da preduga izloenost
oveanstva drutvenim fikcijama - stvoriteljkama tiranije - ini da se ovek, u stvari, raa sa
izopaenim prirodnim sposobnostima da tiranizuje blinjeg (ak i onaj koji tome ne tei),
nego pretpostaviti da se prirodne sposobnosti prirodno izopauju, to na izvestan nain
predstavlja protivrenost. Zato se mislilac opredeljuje, kao to sam se i ja opredelio, gotovo
potpuno uveren, za drugu mogunost.
Jedno je, dakle, sigurno... U sadanjim drutvenim uslovima nemogue je da grupa ljudi
koja zajedno radi, koliko god imali dobre namere i koliko god nastojali da savladaju
drutvene fikcije i izbore se za slobodu, ne podlegne tiraniji, onoj novoj tiraniji koju sami
stvaraju - dodatak drutvenim fikcijama, i da u praksi ne pokvare sve ono to bi u teoriji
eleli, ak i vlastite ideje koje ele da ostvare. ta onda da se radi? Vrlo je prosto... Svi treba
da radimo za istu svrhu, ali odvojeno.
- Odvojeno?!
- Da, jeste li pratili moje argumente?
- J esam.
- Zar ne mislite da je logian, da je ovaj zakljuak kljuan?
- Mislim, mislim. Ono to mi nije ba jasno...
- Sad u da vam objasnim... Rekao sam vam da svi radimo za isti cilj, ali odvojeno.
Radei za isti anarhistiki cilj, svako od nas sopstvenim naporom doprinosi unitenju
drutvenih fikcija, to nam je konani cilj, i takoe doprinosi stvaranju slobodnog drutva
budunosti; radei odvojeno, neemo biti kadri ni na koji nain da stvorimo novu tiraniju, jer
niko nee biti vlastan nad drugima i nee moi, dominirajui, da ograniava drugima slobodu
niti da je ugui.
Radei odvojeno za isti anarhistiki cilj, dvostruko smo u prednosti - jedna je
zajedniki napor, a druga nestvaranje nove tiranije. Nastavljamo moralno ujedinjeni i radimo
na istovetan nain za isti cilj: i dalje smo anarhisti, jer svako od nas tei slobodnom drutvu;
ali ne postajemo ni voljno ni nevoljno izdajnici nae ideje, niti smo u mogunosti da se u
izdajnike preobratimo, zato to nismo pod pogubnim uticajem drutvenih fikcija ve radimo
izolovano, u duhu naslea koje nam je Priroda podarila. Ova taktika odnosi se na ono to ja
zovem vreme pripreme za socijalnu revoluciju. Poto se narue burujske odbrambene snage,
a drutvo dovede u stanje da mora da prihvati anarhistiku doktrinu, na korak blizu da kroi u
drutvenu revoluciju i zavrni udar, e tada ne moe da se nastavi odvojeno delovanje
anarhista. li, u tom trenutku, slobodno drutvo e virtuelno ve stii - stvari e biti
drugaije. Taktika koju vam objanjavam odnosi se samo na delovanje anarhista u srcu
graanskog drutva, kao to je bila grupa kojoj sam ja pripadao.
Eto, to bi bio pravi anarhistiki proces! Zajedno smo bili luk i voda i jo smo sami sebe
tiranisali i unitavali, sve skupa s naim teorijama. Ni razdvojeni nismo bili bogzna ta, ali
barem nismo guili slobodu niti stvarali novu tiraniju. To to smo postigli, ipak je vredno, jer
nije bilo nepravde ni gubitka. Uz to, radei ovako razdvojeni, nauili smo da verujemo sebi i
da se ne oslanjamo na druge. Tako smo postali slobodniji ve na poetku, a pripremali smo se
za budunost i lino i kao primer drugima.
Bio sam presrean zbog ovog otkria. Odmah sam ga saoptio drugovima... Jedan od
retkih trenutaka u mom ivotu kada sam ispao budala. Zamislite koliko sam bio opinjen
svojim otkriem da sam oekivao da se oni sloe!
- Nisu se sloili, naravno...
- Sablaznili su se! Odbili su, prijatelju, odbili! S gnuanjem! Manje-vie, svi su
protestvovali! Nije to trebalo da se desi! To je bilo da ne veruje! li, niko nije rekao kako bi
trebalo da bude. Obrazlagao sam i diskutovao, a kao odgovor na argumente dobijao sam sve
same splaine od iskaza, kao kad ministri u skuptini izlau, a nemaju odgovore... Tada sam
shvatio s kakvim sam se betijama i zentarama uhvatio u kolo! Skinuli su maske. Ta zbirodija
je bila stvorena za roblje. Hteli su da budu anarhisti na tu raun. Hteli su slobodu, ali da je
drugi izvojuju za njih, pa da im je tutnu u ruke, kao da kralj daruje titulu! Skoro svi su bili
takvi, vucibatine!
- Da li ste se naljutili?
- ta naljutio! Razjario sam se! Razgoropadio! Malo je falilo da se pobijem sa njima.
I odluio sam da ih napustim. Izolovao sam se. Smuilo mi se celo to stado, eto ta! Gotovo
sam izgubio veru u anarhizam. Hteo sam sve da batalim. li, nekoliko dana kasnije, dooh
sebi. Shvatio sam da pravi anarhista treba da bude iznad ovakvih svaa. Nisu hteli da budu
anarhisti? Ja u da budem! Hteli su samo da se igraju oslobodilaca? Ja nisam bio za te igre.
Nisu imali snage da se bore ukoliko nisu bili stisnuti rame uz rame, a onda su stvarali meu
sobom novi vid tiranije protiv koje su se navodno borili? Pa neka budale rade to ako hoe,
kad ne umeju drugo. Zato da budem buruj, ne dolazi u obzir.
Smatralo se da, u pravom anarhizmu, svako treba da se bori vlastitim snagama za
slobodu i protiv drutvenih fikcija. Odluio sam da to, dakle, inim sopstvenim snagama.
Niko nije hteo da me sledi na pravom putu anarhizma? Onda u da ga sledim sam. Boriu se
protiv svih drutvenih fikcija svojim nainom, verom, bez moralne podrke mojih
dojueranjih saboraca. Ne mislim da je to bilo neko plemenito ili herojsko delo. Samo je bilo
prirodno. ko je trebalo da put sledim samostalno, odvojen od drugih, niko mi vie nee biti
potreban. Dovoljan mi je moj ideal. Na tim principina i okol-nostima zasnovao sam odluku
da se borim protiv svih drutvenih fikcija.
Vatreno je govorio, te je na tren stao. Onda je produio mirnijim glasom.
- Ovo je ratno stanje, mislio sam, to izmeu mene i drutvenih fikcija. U redu, ta mogu
da uinim protiv drutvenih fikcija? Radim sam da ne bih ni na koji nain doprineo stvaranju
tiranije. Kako mogu samostalno da uestvujem u pripremi drutvene revolucije i u pripremi
oveanstva za slobodno drutvo? Treba da izaberem jedan od dva procesa koji postoje,
ukoliko ne budemmogao da koristim oba. ta dva procesa posredno su delovanje - dakle
propaganda i direktno delovanje svake vrste.
Prvo sam mislio na posredno delovanje, na propagandu. Kakvu propagandu sam mogao
da vrim sam? Na stranu propaganda koja se sporadino obavlja u razgovorima sa ovim ili
onim i koja slui za svaku priliku; ono to sam eleo da znam jeste da li je ta indirektna akcija
bila put kojim sam mogao da krenem i energino i uspeno obavljam svoju anarhistiku
aktivnost. Bilo mi je odmah jasno da ne mogu. Niti sam bio govornik niti pisac. Hou da
kaem, bio sam sposoban da govorim javno kada je trebalo i da napiem lanak za asopis;
ono to sam eleo da dokuim jeste da li je moja narav u propagandnom delovanju bilo koje
vrste mogla da postigne izuzetnije rezultate za anarhistiku ideju nego da se angaovala u
nekoj drugoj oblasti. Ipak je akcija uvek svrsishodnija od propagande, osim za osobe
vrhunski talentovane za propagandu kao to su veliki govornici, kadri da naelektriu i
namame mnotvo, ili veliki pisci koji knjigama oaravaju i ubeuju. Nisam bio uveren da
sam tog kalibra, pa to da se kitim tuim perjem. I kao to sam vam rekao, niti sam bio roen
kao govornik niti kao pisac. Batalio sam zato ideju indirektne akcije kao puta kojim je trebalo
da krenem u anarhistikom delovanju. Bio sam primoran da izaberem neposredno delovanje,
drugim reima, napor primenjen u realnom ivotu. Nisu mi bili potrebni klikeri za
razmiljanje ve akcija. Hajde onda, neka bude.
Trebalo je da u praktian ivot uvedem akciju anarhiste koju sam vam razjasnio, a to je
tui se s drutvenim fikcijama ne stvarajui novo tiranstvo, ohrabrujui odmah, ako je
mogue, neto to bi bilo izdanak budue slobode. Kako to, doavola, izgleda u stvarnosti ?
Pa ta znai boriti se u ivotu ? To znai rat, nita manje nego rat. Kako se ratuje s
drutvenim fikcijama? Pre svega, kako se uopte ratuje? Kako se pobeuje neprijatelj? Na
jedan ili na drugi nain: ili ga ubije, dakle uniti; ili ga zarobi, odnosno pokori i
onesposobi. Da unitim drutvene fikcije nisam mogao; njih je jedino mogla da sravni
socijalna revolucija. Do tog koraka, drutvene fikcije su jedino mogle da budu poljuljane, za
mrvu pomerene; ali da budu unitene, mogle su samo dolaskom slobodnog drutva i
potpunim porazom burujskog sistema. Najvie to sam mogao da uinim u tom smislu bilo
je da srubim, da doslovce ubijem ovog ili onog klasnog predstavnika burujskog drutva.
Razmotrio sam to pitanje i shvatio da je to glupost. Zamislite da sam ubio par ili tuce
predstavnika tiranije drutvenih fikcija... Kakav bi bio ishod? Da li bi se te drutvene fikcije
uzdrmale? Ne bi. Drutvene fikcije nisu neka politika situacija koja je u rukama nekolicine
ili ak u rukama samo jednog oveka. Zlo u drutvenim fikcijama jesu one same, u kompletu,
a ne u pojedincima koji ih predstavljaju, osim ako oni ne predstavljaju same te fikcije.
zatim, napad na drutveni red uvek izaziva reakciju; ne samo to sve ostaje po starom nego se
esto i pogorava. I uz to, zamislite, to je vrlo mogue da se desi, da me posle tog atentata
uhapse, da me stave u haps i likvidiraju ovako ili onako. Pretpostavimo da sam ve tad liio
ivota tuce kapitalista. Kuda sve to vodi? S mojom likvidacijom, ak i ako to ne bi bila smrt
ve veni zatvor ili zatoenitvo, anarhistika ideja bi izgubila jednog borca. dvanaest
kapitalista koje sam sravnio sa zemljom ne bi bilo dvanaest izgubljenih elemenata burujskog
drutva, jer sastavni elementi tog drutva nisu borbene ve potpuno pasivne due; bitka se ne
bije sa lanovima tog graanskog drutva ve sa kompletom drutvenih fikcija na kome se to
drutvo zasniva. Sad, drutvene fikcije nisu ljudi u koje moe da se puca. Razumete? Nisam
bio vojnik koji ubija tuce vojnika protivnike vojske. Bio sam kao vojnik koji ubija dvanaest
civila iz naroda protivnike vojske. Ubijanje bi bilo besmisleno, jer se njime ne bi odstranio
nije-dan protivnik... Na taj nain nisam mogao da razmiljam o unitenju drutvenih fikcija ni
u potpunosti ni delimino. Trebalo je, dakle, da ih ujarmim, da ih pobedim pokoravanjem i
onesposobim za delovanje.
Iznebuha je upro kaiprst u mene.
- To sam i uradio!
Spustio je prst i nastavio.
- Hteo sam da dokonam koja je bila najvanija drutvena fikcija, jer je to bila prva
kojoj je valjalo zategnuti dizgine. U nae doba, to je svakako novac. Kako da zauzdam novac
ili, tanije, silu i tiraniju novca?
Tako to u da postanem nezavistan od novca i njegove sile, da se postavim iznad
njegovog uticaja i da ga ograniim, bar kada je re o meni. Da umanjim njegov uticaj na
mene, razumete? J er, ja sam bio taj ko se borio: da sam suzio uticaj novca kod svih ljudi, to
ne bi znailo da sam ga ograniio ve unitio, jer bi onda svi stavili taku na fikciju para. ja
sam ve dokazao da jedna drutvena fikcija moe da bude unitena samo socijalnom
revolucijom, svrgnuta samo sa ostalim fikcijama u padu burujskog sistema.
Kako sam mogao da se postavim iznad novca? Najjednostavnije je bilo da se povuem
iz polja njegovog delovanja - civilizacije, da odem u divljinu, pa da jedem korenje, pijem
vodu sa izvora, hodam kao od majke roen i ivim kao ivotinja. li, to ne bi znailo boriti
se protiv drutvene fikcije, ak i kada bih mogao tako da ivim. To bi znailo pobei i ne
boriti se. U stvari, ko se skriva od borbe, nije pobeen, ali moralno jeste, jer se nije ni borio.
Taj proces je morao da bude neto drugo - proces borbe a ne beanja. Kako da zavladam
novcem borei se protiv njega? Kako da se zatitim od njegovog uticaja i tiranije?
Bio je mogu samo jedan proces - obezbediti novac u dovoljnoj koliini kako ne bih
osetio njegov uticaj; i to ga vie budem imao, manje u trpeti njegov uticaj. U tom trenutku
mi se sve razbistrilo. Svom snagom ubeenog anarhiste i logikom lucidnog oveka, zakoraio
sam u aktuelnu poslovnu i bankarsku fazu svog anarhizma, prijatelju.
Kratko je predahnuo pre novog naleta strasti obrazlaganja. Onda je nastavio, opet
vatreno.
- Da li se seate onih logikih zavrzlama koje sam vam opisao, a koje su me skolile
na poetku karijere svesnog anarhiste? I onog to sam vam rekao: da sam ih tada sve reio
vetaki, oseanjima a ne logikom? I vi ste tada dobro primetili da ih nisam reio logikom...
- Seam se....
- da li se seate da sam vam kasnije kazao, kada sam najzad shvatio istinski
anarhistiki proces, da sam te zavrzlame odjednom reio logikom?
- Da.
- Vidite kako se sve razvilo... Problem je bio u tome to nije prirodno raditi neto, ta
god da je, bez prirodne nadoknade, odnosno egoistine nadoknade; i nije prirodno da
stremimo neemu bez saznanja da e na cilj biti ostvaren. Bile su tu dve tekoe i evo kako
su se prelomile u procesu anarhistikog delovanja, a razum me je uverio da je to delovanje
jedino pravo... Poto me je proces uinio bogatim, uspeo sam, znai, da ostvarim egoistino
zadovoljenje. poto sam postao ilaviji od snage novca, zapravo sam ga se reio i na taj
nain postao slobodan, to znai da je anarhistiki proces tenje za slobodom bio ostvaren.
ivim slobodu koja je samo za mene, to je istina. li, kao to sam vam dokazao, sloboda za
mase mogua je pomou svrgavanja drutvenih fikcija socijalnom revolucijom, to ja nisam
kadar sam da izvedem. To konkretno znai da ako teim slobodi - imau slobodu. Ostvarujem
moguu slobodu, a ne onu nedostinu, jer to ne mogu - ne mogu... Neka sad zanemarimo
razum koji ovaj anarhistiki proces odreuje kao jedini pravi. Sama injenica da taj proces
automatski reava logike prepreke na koje bilo koji anarhistiki proces nailazi, dovoljna je
da potvrdi da je takav proces jedini pravi.
Taj proces sam, dakle, sledio. Sav sam se dao u poduhvat da, bogatei se, zavladam
fikcijom novca. Uspeo sam. Trebalo je vremena, jer je borba bila estoka, ali je vredelo.
Izbegavam da vam priam kakav je bio moj poslovni i bankarski ivot. Ta pria bi, ak,
mogla da bude i zanimljiva, naroito u nekim detaljima, ali nije vredno truda. Radio sam,
borio se, zaradio pare; jo predanije sam se bacio na rad, jo ee se borio, jo vie zaradio.
Najzad sam se namlatio para. Nisam se libio da upotrebim neophodna sredstva, priznajem,
prijatelju. Sluio sam se ime sam mogao - profitiranjem, finansijskom obmanom, varao
konkurenciju. ta?! Pa borio sam se protiv najgnusnijih i najneprirodnijih drutvenih fikcija,
jel trebalo da se obazirem na metode?! J a sam se tukao za slobodu, nisam mogao da se
osvrem na oruje kojim je trebalo da porazim tiranstvo. narhista-zvekan koji baca bombe i
puca svestan je da je ubica i vrlo dobro zna da mu njegovi metodi nee doneti smrtnu kaznu.
Taj zloinaki napada nemoralnost, jer veruje da ta nemoralnost zasluuje da bude unitena
zloinom. Njegov postupak je nedotupavan, jer je takav postupak, kao to sam vam ve
pokazao, pogrean i tetan kao anarhistiki postupak; ali to se tie morala njegovog
postupka, tu se ipak taj postupak pokazuje kao inteligentan. S druge strane, moj metod je bio
valjan i njime sam se kao anarhista zakonski sluio, kako bih se to vie obogatio. Uspeo sam
da dosegnem granice sna jednog bistrog i vetog anarhiste. Danas sam slobodan. inim ta
mi je volja, unutar mogueg. Moj anarhistiki kredo je bio sloboda: eto, osvojio sam je,
dobro, slobodu koju je u naem nesavrenom drutvu bilo mogue osvojiti. eleo sam da
pobedim drutvene snage; i uspeo sam, odnosno pobedio sam ih.
- ekajte, ekajte, rekoh. Sve ovo lepo zvui, ali neto ste prevideli. Uslovi vaeg
delovanja, kako ste dokazali, nisu bili samo stvaranje slobode nego i nestvaranje tiranije.
vi ste stvorili tiraniju, kao profiter, bankar i nezajaljivi finansijer, izvinite, ali sami ste rekli
da ste stvorili tiraniju. I to istu takvu kakvu bi stvorio bilo koji drugi predstavnik drutvenih
fikcija protiv kojih se borite.
- Ne, stari moj, greite. Nisam ja stvorio tiraniju. Tiranija, koja moe da bude rezultat
mog delovanja u borbi protiv drutvenih fikcija, ne polazi od mene i zato je nisam ja stvorio.
Ona boravi u drutvenim fikcijama i ja je nisam sjedinio sa ostalim fikcijama. Ta tiranija je
sama tiranija drutvenih fikcija i ja nisam mogao da unitim niti da probam da to uinim. Po
stoti put vam ponavljam: samo socijalna revolucija moe da sprei drutvene fikcije; do tada,
savrena anar-histika akcija, kao to je moja, jedino moe da pokori drutvene fikcije i to na
nivou anarhiste koji to sprovodi u delo, jer taj proces ne dozvoljava iri obim vladanja
drutvenim fikcijama. Nije re o tome da se sprei stvaranje ve postojee tiranije, ve da se
ne dozvoli da nastane ona nova tiranija,jo nepostojea. Radei zajedno, anarhisti utiu jedni
na druge, kao to vam ispriah, i tako meu sobom stvaraju, nezavisno od drutvenih fikcija,
tiraniju. To je ta nova tiranija. Tu ja nisam stvorio. Ne bih ni mogao da je stvorim zbog samih
uslova mog delovanja. Ne, prijatelju, ja sam samo stvorio slobodu.Jednog sam oslobodio.
Sebe samog. Jer mi taj moj postupak, kao to sam vam izloio, jedini pravi anarhistiki
postupak, nije dozvolio da oslobodim vie njih. Koga sam mogao da oslobodim, oslobodio
sam.
- Dobro... Slaem se. li, vidite, ovaj argumenat gotovo da navodi ljude da poveruju
da nijedan zastupnik drutvenih fikcija ne sprovodi tiraniju.
- I ne sprovodi. Tiranija je u fikcijama, a ne u ljudima koji je otelovljuju. Oni su, da
tako kaem, sredstva kojima se fikcije slue da bi tiranisale svet, kao to je no alat za ubicu.
Vi sigurno ne mislite da bismo odstranjujui noeve, odstranili ubice. ujte... Smaknite sve
kapitaliste sveta, ne unitavajui kapital. Kapital e ve sledeeg jutra, u akama drugih i na
njihov nain, nastaviti svoju tiraniju. Sravnite, ne kapitaliste, nego kapital; koliko e
kapitalista ostati? Razumete?
- Pa, imate pravo.
- Za ime boga, najvie za ta biste mogli da me optuite jeste da sam jedva neto
uveao, ali jedva, tiraniju drutvenih fikcija. Taj argumenat je besmislen jer, kao to sam vam
rekao, tiranija koju nije trebalo da stvaram i koju nisam ni stvorio jeste ona druga tiranija.
li, i tu postoji slaba taka: vi, s istim rezonom, moete da optuite generala koji prekida
odbranu svoje zemlje jer procenjuje kako bi rtvovao prevelik broj vojnika da bi pobedio. Ko
ide u rat, i dobija i gubi. Cilj je ispred svega, ostalo...
- U redu... li, vidite ovu stvar... Pravi anarhista eli slobodu ne samo za sebe ve i za
druge... ini mi se da on eli slobodu za celo oveanstvo...
- Bez sumnje. li, ja sam vam ve rekao ono to sam nauio kroz onaj jedini pravi
anarhistiki proces - svako treba sam da se izbori za svoju slobodu. J a sam sebe oslobodio,
izvrio sam svoju dunost istovremeno i prema sebi i prema slobodi. Zato ostali, moji
drugovi, nisu uinili isto? Nisam ih spreavao u tome. Bio bi zloin da sam ih ometao u tome.
Nisam ih sputavao skrivanjem istinskog anarhistikog procesa ve sam, im sam ga otkrio,
odmah jasno izneo svima. Sam proces me je omeo da uinim vie. ta sam mogao vie da
uradim? Da ih nateram da me slede? ak i da sam to mogao, ne bih to radio, jer bih im
oduzimao slobodu, a to bi bilo protiv mojih anarhistikih principa. Da im pomognem? Iz
istog razloga ni to nisam mogao. Nikada nikome nisam pomagao niti pomaem, jer je to,
budui ograniavanje slobode drugog, takoe protiv mojih principa. Vi me optuujete za
neto to je bilo preko mojih mogunosti. Zato kritikujete mene, kad sam oslobodio onoliko
ljudi koliko sam mogao? Zato pre ne kritikujete one koji nisu ispunili svoje dunosti?
- Shvatio sam. li, da li ti ljudi nisu uradili ono to ste vi uinili, zato to su bili
manje inteligentni od vas, manje uporni ili...
- h, prijatelju moj, te stvari su prirodne nejednakosti, a ne drutvene... narhizam sa
tim nema veze. Stepen inteligencije ili volje neke osobe zavisi od njega i od Prirode;
drutvene fikcije se tu ne upliu. Postoje prirodne sposobnosti, ve sam vam rekao, koje
mogu da se izopae usled duge izloenosti oveanstva drutvenim fikcijama; ali izopaenost
se ne ogleda u nivou sposobnosti koji je potpuno od Prirode dat, nego u primeni sposobnosti.
Nedostatak inteligencije ili volje nema nikakve veze s korienjem tih sposobnosti ve samo
sa njihovom nedovoljnom koliinom. Zato vam kaem: sve su to apsolutno prirodne
nejednakosti i nema toga ko je nad njima vlastan, niti postoje drutvene promene koje bi
mogle da ih izmene, kao to ja ne mogu da postanem dugajlija ili vi kratkonog... Osim ako...
Osim ako, kao u sluaju tih tipova, nasledna izopaenost prirodnih sposobnosti ne ide dotle
da ugroava jezgro vlastitog temperamenta... Dakle, neko se raa da bude rob, to muje od
prirode, te je nesposoban za bilo kakav napor koji tei slobodi... li, u tom sluaju, kakve
veze oni imaju sa slobodnim drutvom ili sa slobodom? ko se neko rodi da bude rob,
sloboda bi za njega, kao suprotnost njegovoj naravi, bila tiranstvo.
Nastade kratak predah. Bankar se naprasno nasmeja.
- Vi ste pravi anarhista. U svakom sluaju, zabavno je da, posle svega to sam uo,
uporedim va anarhizam sa uenjem koje zagovaraju ovi dananji anarhisti...
- Prijatelju, ve sam vam rekao, dokazao sam i sada vam ponavljam... Razlika je samo
u ovome: oni su anarhisti-teoretiari, a ja sam praktini teoretiar; oni su anarhisti-mistiari, a
ja sam nauni anarhista; oni su pritvorni anarhisti, a ja sam anarhista borac i oslobodilac...
Oni su nazovianarhisti a ja sam anarhista.
I tu ustadosmo od stola.
Lisabon, januar 1922


Pesoa i Bankar anarhista

Fernando Pesoa je po stihovima, prozi, esejima, filozofskoj misli i uticaju kojim je
nadahnuo potonje narataje jedan od najoriginalnijih i najpotovanijih pisaca u riznici
portugalske knjievnosti. Roen priblino tri i po veka posle portugalskog Homera Luia
Kamoia (1524-1580), pesnika Luzijada, a trideset etiri godine pre pisca romana Godina
smrti Rikarda Reia, naeg savremenika i nobelovca ozea Saramaga (1922-2010), Fernando
Pesoa (1888-1935) zlatna je spona prolosti i sadanjosti u ovom velelepnom sazveu pisane
batine Portugala.
Fernando ntonio Nogeira Pesoa roen je 13. juna 1888. u Lisabonu. Bilo mu je est
godina kada se sa majkom, koja se posle smrti njegovog oca preudala za portugalskog
konzula, preselio u J unu friku, gde je nauio engleski jezik, na kome e kasnije da pie i
objavljuje. Iz Durbana se vratio u Lisabon 1905, gde je ostao do kraja ivota. uvena zbirka
Poruka (Mepsaget), sastavljena od etrdeset i etiri pesme, jedina koju je pesnik za ivota
objavio na maternjem jeziku, tampana je godinu dana pre pesnikove smrti, 1934. godine.
Iako je slavu stekao kao pesnik - osim ove zbirke, objavio jo oko sto ezdeset pesama,
rasutih po knjievnim novinama i asopisima - objavio je preko sto radova iz oblasti kritike,
desetine kratkih pria, preko dvadeset pozorinih komada, detektivskih romana, filozofskih
rasprava, sociolokih i psiholokih studija, knjiga o portugalskoj kulturi i istoriji. Tek posle
njegove smrti otkriven je istinski obim i doseg njegovog dela: dvadeset devet svezaka i
hiljade rukopisa sadrali su neobjavljene pesme, nedovrene komade i kratke prie, prevode,
jezike analize i niz tema o kojima je pisao na engleskom, francuskom i portugalskom jeziku,
od alhemije do severnoamerikih milionera, politike i ekonomske pamflete, astroloke
radove, eseje o religiji, knjievne kritike.
Fernando Pesoa je poeziju objavljivao pod heteronimima lberto Kaeiro, Rikardo Rei
i lvaro de Kampo - viestrukim izmiljenim identitetima koji su imali razliite biografije,
stilove pisanja i poglede na svet.
Tako je lberto Kaeiro, roen u Lisabonu, bio najobjektivniji meu heteronimima;
pesnik koji je tragao za apsolutnom objektivnou i teio uklanjanju subjektivnosti. estoko
se suprotstavljao intelektualizmu, apstrakciji, metafizikim spekulacijama i misticizmu.
Heteronim Rikardo Rei, roen u Portu, predstavlja klasinu, odnosno neoklasinu
stranu stvaralatva Fernanda Pesoe. Njegovi stihovi su jezgroviti, a jeziki izraz precizan. Bio
je nadahnut grko-rimskom mitologijom i zagovarao je stoicizam i epikurizam. Po zanimanju
je bio lekar, koji se kasnije odselio u Brazil.
lvaro de Kampo je roen" u Portu i otelovljuje modernog Pesou, oveka
okrenutog napretku oveanstva i altruizmu, ali neprilagoenog i kritinog. Heteronimi
Fernanda Pesoe i danas su predmet prouavanja najveeg broja studija o pesnikovom ivotu i
delu.
Pesoa je svoje brojne kratke prie i pozorine komade, veinom u delovima i
nedovrene, nameravao da grupie pod heteronimima i naslovima: Prie o ludaku, Prie o
razumnom oveku, Metaforine prie, Hipoteze i ntiteze, zbirka u koju je Bankar
anarhista, njegova najdua pria, trebalo da se uvrsti. Pred kraj ivota, zapoeo je rad na
preraenoj verziji ove prie, nazvavi je dijalektika satira, mada e savremeni prouavalac
Pesoinog dela prepoznati u Bankaru anarhisti tragove sokratovskog dijaloga.
Ovu priu je objavio u maju 1922. u prvom broju lisabonskog knjievnog asopisa
Kontemporanea, koji je ureivao oze Paeko i ilustrovao lmeida Negreiro.
Kontemporanea je trebalo da nastavi idejni put poznatog avangardnog asopisa Orfej, koji je,
poetkom dvadesetog veka, pokrenulo nekoliko lisabonskih pisaca, u elji da osavremene i
civilizuju malograanski duh prestonice. Same radnje u Bankaru anarhisti" neznatno je
malo: dva dokona prijatelja uivaju u razgovoru posle veere u jednom od prestonikih
restorana po uzoru na engleske klubove. Logiko obrazlaganje Bankara kruna je prie i moe
da bude svedeno na pretpostavku da nita ne moemo da uinimo da bismo ispravili
nejednakosti koje nam je Priroda dala, te da je svako preputen sebi i vlastitim sposobnostima
koje treba da ga odre na svetu. Pesoa nije bio naklonjen, kao ni njegov lik Bankar,
radnikim pokretima s poetka dvadesetog veka niti drugim oblicima drutvenih
organizovanja - bio je ubeeni individualista. li je, takoe, prezirao nemilosrdni
kapitalizam, voen iskljuivo novcem, to je jasno napisao u eseju meriki milioneri".
1

Pogovor zavravamo odlomkom iz Pesoine pesme ko, kada umrem (Se depois de
eu morrer), s potpisom lberta Kaeira, stihovima koji moda najbolje pokazuju pesnikovu
samosvojnost:
ko, kada umrem, poele da napiu moju biografiju,
Nema nieg jednostavnijeg.
Samo su dva datuma mog roenja i moje smrti.
Izmeu jednog i drugog, svi dani su moji.

Tatjana Manojlovi



FERNNDO PESO KO VIRTUOZ DEDUKTIVNE LOGIKE

da li je ta logika zaista samo fiktivna?

Opinjavajua proza jednog pesnika!

Vrhunski portugalski pesnik demonstrira nam, u vidu platonovskog dijaloga, ne bez
humora i strasti, kako anarhista postaje bankar koji ostaje anarhista i otkriva nam apsurde
drutvene hipokrizije. Ovo malo, neotkriveno remek-delo pravi je eksplozivni poklon. Ne
otvarajte ga ako se bojite da e vas razneti. S pravom je Pesoa pridavao svom tekstu veliki
znaaj. I to zato to je, po njemu, najbolji nain da sluite slobodi ne da budete deli
kolektivne akcije koja neumitno degenerie u tiraniju (zagledajte se u prole revolucije) nego
da sami sebe oslobodite, u ovom sluaju preuzimajui kontrolu nad novcem i njegovom
moi... ko ste bez novca, barem moete razvijati sopstvenu divlju inteligenciju i
bezgraninu matu, a to je oruje bez premca u postizanju slobode. Najbolji primer za to jeste
sam Pesoa. Ko ita, ve je na putu slobode!

1
Richard Zenith, The Selected Prose of Fernando Pessoa, new York: Grove Press, p. 168