You are on page 1of 34

UVOD

Ovaj na mali kurs, mala biblijska kateheza ima jedan sasvim obian cilj, cilj koji je
aktuelan ve vie hiljada godina od kako je Boija re bila za!isana a to je, !rvo da !okaemo
da je Biblija savremena knjiga, da je "e Boija iva i da je u!uena i danas svakome konkretno, a
drugo, jo vanije je da !okaemo kako se lako Biblija i njene !oruke mogu !rimeniti i usvojiti kao
nain svakodnevnog dananjeg ivota# $aravno, neko e moda !rimetiti kad je tako lako zato
!o svetu ima toliko zla, toliko mrnje, toliko greha% &o je, o!et, samo znak da mi ljudi s!reavamo
Boga da nam !omogne zatvaranjem kanala milosti, blagodati koju nam Bog stalno i bez !restanka
alje# $ije teko nauiti voziti bicikl, ali ako se !laimo, ako ne elimo da sednemo na njega
nikada to neemo ni nauiti# 'oda !ore(enje nije ba najbolje, ali je veoma blizu# )ko ne elimo
da istraimo ta to Bog od nas hoe# * koju nam !omo daje i ta se od nas trai nikada ni neemo
sebi omoguiti da se uverimo da je !osle toga i ovozemaljski ivot laki ili barem laki za !odneti
i razumeti# Bog ne nudi laka reenja i ne !ostoji arobni ta!i kojim bi sve !robleme reili, ali Bog
nudi silu kojom !obe(ujemo !robleme na !utu ka venom ivotu a ta sila je ono to nam u
neo!hodnim ivotnim iskuenjima i mukama daje snagu da idemo dalje# +tari crkveni Oci su
govorili bez iskuenja nema ni s!asenja, str!ljen-s!aen i to nije bilo sluajno# .raroditeljskim
!adom sebe smo nainili tako da nam je sada !otrebno dosta borbe, na !rvom mestu sa samima
sobom, da bi smo !rihvatili s!asenje koje nam se nudi# /eenje katkada ukljuuje i vei bol nego
to sama bolest izaziva, ali ta je bol korisna, isceliteljska tako je i sa naim ivotima ako elimo da
sledimo *susa# )li, ii za *susom nikada nije usamljeniki mar# &u su armije svetaca, a tu je i 0rkva
na zemlji a !re svega tu je sam Bog koji nam !o svojoj Objavi sao!tava kako taj mar !rei na
najsigurniji, !a i na najlaki nain#
Da bi to u!utstvo u!oznali, da bi smo ga !rihvatili trebamo !oznavati Objavu# $ju dobijamo
!o 0rkvi koja je i dobila Objavu od Boga# 1edan deo te objave je za!isan i to je Biblija o kojoj emo
ovde i govoriti# .lan je da itaoca u!oznamo sa celom Biblijom, ali ne toliko detaljno, koliko bi
moda to trebalo uiniti# Ovaj kurs je vie kao mali !utokaz kuda bi oni koji ele da se detaljnije
bave Bojom reju trebali da se u!ute# $aveemo i dostu!nu literaturu a i onu tee dostu!nu, koja
je, kako bi strunjaci rekli, re2erentna, koja moe da !omogne onima koji bi eleli da dublje
!roniknu u Boiju re i !reko onoga to ovaj kurs, i zbog svoje !rirode i !rostora, moe da !onudi#
1edan veoma vaan as!ekt ovog kursa je i taj to emo !okuati da bude ekumenski da
ukljuimo sve ljude, bez obzira na to kome 3!ri!adaju4 i!ak, nadamo se da e nas razumeti takvi
itaoci ako se !onekad 3kon2esionalnost4 vie !rimeti, !osebno to emo koristiti doktrinalna
dokumenta 5atolike 0rkve a koja govore o +vetom !ismu# *!ak, smatramo da taj !roblem nee ba
biti toliki jer je ba Biblija onaj kamen temeljac ili ona !olazna taka sa koje je najlake krenuti ka
!onovnom jedinstvu 6ristove 0rkve# Danas je me(u strunjacima koji !rouavaju toliko visok
ste!en saglasja da se i ne!rimeuju kon2esionalne razlike, a i ste!en 3de2inisanosti4 ta s!ada i koji
tekstovi s!adaju u +veto !ismo je zaista visok toliko da i nema nekih razmirica na tom !olju#
$a kraju o emu e biti re% *mamo 78# redovnih tema na !rogramu i dve !osebne# &e dve
!osebne e biti u decembru, !red Boi i u a!rilu, !red Uskrs i bie !ot!uno !osveene njima# Oni
koji !oha(aju kurs su svrstani u dve gru!e oni koji ga !rate do!isno i oni koji e dolaziti u
Beogradu na !redavanja u skladu sa tim koliko e susreta ove druge gru!e biti, toliko e i tema
meseno izlaziti# )ko, na!rimer, gru!a ima jedan susret u mesecu tog meseca e u Blagovestima
izai samo jedna tema, ako susreta bude tri 9to e se desiti u dva meseca samo: izaie tri teme#
$a kraju, sa zadnjom temom emo tam!ati i sadraj tako da moete ovaj umetak izdvojiti i
s!ojiti u jedno i tako imati malu knjiicu o Bibliji, koju e te, nadamo se, esto imati u rukama ili
!ozajmljivati !rijateljima ili ro(acima#
$eka !resveta Bogorodica, blagoslovi i ovaj na rad i sve vas koji ga korisite#
7#7 Uvod
&;') 7 <*V* BO= U <*VO1 ";>*
?ta je Biblija, nastanak +tarog i $ovog zaveta
6rianstvo nije religija knjige, ono je religija *susa Vaskrslog@ Ovo je stara istina, koja je
!onekad zaboravljana# * !ored toga to 0rkva od svojih !oetaka ui da se Boija objava nalazi u
+vetoj !redaji i u +vetom !ismu nekako je, sasvim razumljivo, zbog !rirode .isma
7
, ono izbilo u
!rvi !lan !a je i odnos !rema ovome to je reeno u !rvoj reenici u mnogome zavisio i od odnosa
!rema svetom .ismu, odnosno Bibliji# Uvek je, naime, u hrianstvu *sus bio na !rvom mestu kao
sama "e Boija
A
ali kada se smatralo da je njegova !oruka !rvenstveno u +vetom !ismu, tada je
Biblija zauzimala mesto koje je ne!ravedno za!ostavljalo +vetu !redaju
B
, a kada se smatralo da je
+veta !redaja vanija, onda je za!isana Boija re bivala gurnuta u stranu
C
# Bilo je i vremena kada
se smatralo da su i .redaja i .ismo jednako vani, !a je i!ak .ismo ostajalo u senci i dalje od
vernika laika
8
# .oetkom AD# veka u 5atolikoj 0rkvi dolazi do znaajnih !romena, !osebno u
odnosu na nauno !rouavanje Biblije koje je od vremena re2ormacije bilo strogo kontrolisano
sada je katolikim egzegetama data !ot!una sloboda# Dodatni !odsticaj u!otrebe Biblije u
svakodnevnom ivotu svih vernika je doao i od strane otaca ** Vatikanskog sabora ED-tih godina
!rolog veka# &ada je donet veoma vaan dokumentF Dogmatska konstitucija o Boanskoj objavi
Dei Verbum, koji je iznosei nauku 0rkve od !oetaka, istakao dragocenu ulogu +vetog !isma u
ivotu 0rkve, zajedno i u skladu sa +vetom !redajom, kao dela jedinstvene Boije objave# $aravno,
nauka koja se iznosi u tom dokumentu !roela je i sve ostale dokumente sabora, !okazujui kako je
autentian hrianski ivot nemogu bez svakodnevnog kontakta sa +vetim !ismom kroz itanje,
meditaciju i molitvu#
Gato je +veto !ismo Biblija toliko vana za na hrianski ivot% +veti )vgustin kae
ko ne !oznaje .isma, ne !oznaje 6rista i to je zaista velika istina, jer je ba ta "e ona sila koja
nas menja, koja nas lei i trans2ormie
E
# U Dei Verbum A# stojiF4.o toj nam objavi najsrkivenija
istina i o Bogu i o ovjekovu s!asenju svie u 5ristu, koji je ujedno !osrednik i !unina sve objave#4
On 3ne samo da donosi istinu, On je *stina4
H
# On je 3u isto vreme i glasnik i !oruka, onaj koji
Objavljuje i objava, Onaj koji objavljuje i kome treba verovati i lina objavljena *stina u koju treba
verovati4#
I
>itajui i !rouavajui +veto !ismo mi, tako, ne samo da tragamo za *susovom naukom,
ve tragamo za samim *susom# Usvajajui rei svetog .isma, mi ne samo da !okuavamo da se
sloimo sa Boijom voljom mi se sta!amo sa samim Bogom, !ostajemo jedno jer su ba te rei
koje itamo, koje meditiramo i koje molimo koje !ostaju deo nas sam Bog# >itajui +veto
!ismo mi se susreemo sa ivim *susom koji je tu, ba is!red nas, u reima knjige koju drimo u
ruci#
7 Ga!isano je na trajnom materijalu i de2inisano je ta s!ada u .ismo o emu emo kasnije govoriti, drugim reima
o!i!ljivo je, za razliku od .redaje koja nije ba tako lako 3uhvatljiva4#
A 5ao to stoji u !rologu 1ovanova jevan(eljaF4U !oetku bijae "ijei "ije bijae u Boga i "ije bijae Bog#J9*v 7,7:
B &o je ba ono to se desilo u !rotestantizmu kada je, !osebno u !oetku re2ormacije, Bibllija uzeta kao jedini izvor
.redaje a to se ogledalo u !aroli !okreta sola scri!tura samo !ismo#
C &o je bio sluaj !osebno u vreme borbe !rotiv re2ormacije, kada se u 0rkvi smatralo da je individualno itanje Biblije
neka vrsta !rihvatanja stavova re2ormacije# +a druge strane, !osebno na za!adu, nastankom devotio moderna i
!olaganim zamenjivanjem lectio divina sa duhovnim itanjem, o emu e kasnije biti rei, Biblija je o!et gurana u
stranu, dodue kao veoma vano tivo, ali ne !re!oruivo za iroke mase onih koji nisu u!ueni u nju, dok su njeno
mesto zauzimale duhovne knjige koje su !re!riavale ili tumaile samo +veto !ismo#
8 Kulio $egrone 9788B-7EA8:, *susovac rodom iz Kenove, autor mnogih istorijskih i duhovnih s!isa je to izrazio ovakoF
Biblija !redstavlja izvor, crkvena .redaja reku a hrianski !isci !otoi# >injenica je da hriani a !re svega monasi
tog vremena, a i !osle njega do Boije rei !okuavaju da do(u ne vie direktno 9!reko +vetog !isma: ve itajui
duhovne !isce#
E 'sgr# Vincenzo .aglia, /a Bibbia ridona il cuore, ADD8#g#
H 'ario 'asini, /a /ectio Divina, &eologia, s!iritualitL, metodo, +an .aolo,ADDA#
I "ivelazione divina e senso dellMuomo 9=iL e non ancora, 7C:, 1aca Book, 'ilano, 7NI8#
.ri itanju Biblije stu!amo tako(e i u bliski kontakt sa svetim &rojstvom zbog same !rirode
ObjaveF Bog Otac, !o +vetom Duhu Objavljuje *susa, a mi kojima i zbog koga je data Objava o!et
!o +vetom Duhu vo(eni *susom dolazimo do Oca# 1er 3mi traimo Boga itanjem njegove "ei, a
Bog nas trai svojoj "eju koja osvetljava um i ari nam srce4
N
# Vanu ulogu u otkrivanju Boije
volje itanjem Biblije ima i Duh +veti, jer je On onaj Branitelj koji nam je obean a koji e nas
3!ouavati u *stini4#
7D
Boija "e je i deo liturgije 0rkve# 40rkva je uvek !otovala Boiju "e kao
i samo =os!odinovo &eloJ
77
i zato u svetoj liturgiji 0rkva ne!restano !rua vernicima hleb ivota i
sa stola rei Boije kao i sa stola &ela 6ristova
7A
!okazujui da je to jedan jedini 6rist koji se dariva
i koji nas hrani#
Bog je taj koji nam !o sakramentima, +vetim tajnama, !o 0rkvi, alje Duha +vetog da u
nama deluje
7B
tako da su oni koji zaista i ive svoju !osveenost, ive istinskim hrianskim
ivotom u skladu i u zajednici sa 0rkvom Boijom, samim tim ve u !rilici da itajui Boiju re,
molei se i razmiljajui o njoj, ulaze sve dublje u Boije !oruke date svakome od nas, a te !oruke
su nita drugo ve 3u!utstvo za ivot4, !utokaz kako !rihvatiti i kako ui u veni ivot, ivei ovaj
svoj, konkretni, svakodnevni ivot# &a !oruka je kako reavati svakodnevne i male i velike ivotne
!robleme na !utu ka Venom ivotu#
Biblija nije knjiga za !olicu, ona nije knjievni 3istorijski s!omenik4 ona je iva "e
Boija koja govori samo onima koji ele da je uju i njima otkriva koliko je 3savremena4 koliko
je !rimenjiva u svakom trenutku naih ivota i kolika je !omo#
7#A# ?ta je Biblija%
$a !oetku odmah treba rei Biblija nije knjiga ona je biblioteka knjiga# + obzirom da su
mnoge knjige +tarog zaveta vekovima !renoene usmeno, vreme koje je !roteklo od stvaranje !rve
nastale knjige do !oslednje u Bibliji bi bilo oko 78DD godina, a ako se uzme u obzir da su neke
!redaje +tarog zaveta toliko stare da idu i do !oetka ljudskog seanja broj bi bio i daleko vei#
$eke od !redaja koje su 3ule4 u sastav 'ojsijevih knjiga !otiu iz O*** veka, a ima ih i starijih#
'edju najmla(e knjige +G
7C
s!adaju .rva 'akabejska, 1udita i knjiga 'udrosti# $ajraniji s!isi
$G
78
su !oslanice +lounjanima, nastale negde oko 87#g# !osle 6rista, !oslednji s!is je 1ovanovo
jevan(elje, nastalo negde !red kraj !rvog veka# Ovim !itanjima emo se detaljnije baviti kasnije#
*ako !ostoji jedinstvo !oruke, jedinstveno uenje i jedna Boija volja u Objavi koja je
za!isana u Bibliji, i!ak uzimajui u obzir ovo to gore stoji, moramo da ukaemo na jedan od
najveih !roblema onih koji s ree da !rvi !ut !roitaju celu Bibliju a to je oekivanje da, kao i u
svakoj knjizi, na(u direktnu i oiglednu vezu od !rve do !oslednje stranice# Veze izme(u odre(enih
gru!a knjiga, naravno, !ostoje# >ak se nekoliko uzasto!nih knjiga tako moe i itati !osebno
istorijske knjige +G, .etoknjije sa 1ouom, /uka sa Delima )!ostolskim 9za koje se i !red!ostavlja
da su i nastale kao jedna jedina knjiga: i!ak, takav nain itanja, iako mogu, nije naj!raktiniji, a
!onekad moe i da obeshrabri itaoca, !osebno ako isti nema mnogo !redznanja o samoj Bibliji#
5ada smo saznali ta je Biblija, da vidimo odakle joj ime# &a se knjiga naziva i +veto !ismo,
.ismo, +vete knjige, Boija re, i!ak najee koristimo re Biblija#
$a mediteranskoj obali, tridesetak kilometara severno od dananjeg Bejruta se nalazi luka
!oznata !o svom dananjem imenu 1ubal, a koja je bila i Penianima jedna od glavnih luka, davno
N 'ario 'asini, na!# H
7D Branitelj - Duh +veti, koga e Otac !oslati u moje ime, !ouavat e vas o svemu i dozivati vam u !amet sve to vam
ja rekoh# 9*v 7C,AE:
77 Dei Verbum, A7
7A *bid#
7B ) Bog je onaj koji nas zajedno s vama utvr(uje za 5rista, on nas i !omaza, on nas i za!eati i u srca naa dade zalog -
Duha# 9A 5or 7,A7-AA:
7C Ovako emo u budue u tekstu oznaavati +tari zavet#
78 Ovako emo u daljem tekstu oznaavati $ovi zavet#
!re nastanka &ira i +idona, koja se u to vreme zvala =ebal
7E
# Ona je najstarija luka sa tih !rostora
koja se !ominje u s!isima egi!atskog +tarog carstva# /uka =ebal je bila, inae, !oznata u tadanjem
svetu !osebno !o izvozu !a!irusa za !isanje, koji se koristio za sastavljanje ugovora, rauna i
religioznih knjiga# =rci su luku nazvali BQblos, to znai 3knjiga4, !a su i knjige, a tako i naa
Biblija dobile ime !o toj grkoj rei i 2enianskoj luci# *!ak, naziv Biblija, iako grkog !orekla, do
nas je doao !reko latinskog# /atinski je od grke imenice srednjeg roda u mnoini Biblija, to je
znailo knjiice, na!ravio imenicu enskog roda u jednini Biblija sa znaenjem knjiga#
$aa, hrianska, Biblija se deli na dve celineF +tari i $ovi zavet# +ama re zavet
testament je latinski !riblini !revod grke rei diathRkR, koja znai ugovor ili savez, a koja je, o!et,
!revod hebrejske rei berith koja oznaava savez Boga sa *zraelom#
+tari zavet se sastoji od <idovskih svetih s!isa koje smo i mi hriani !reuzeli sa nekoliko
dodatnih knjiga# &e dodatne knjige danas !redstavljaju razliku izme(u kanona
7H
5atolike i
.ravoslavnih 0rkava sa jedne strane i !rotestantskih zajenica sa druge strane# "azlika je nastala na
sledei nainF *zvorno, svi za!isani tekstovi <idovskih svetih s!isa su nastali na hebrejskom i
aramejskom jeziku# .rvi !revod tih s!isa je nastao u )leksandriji za tamonje <idove koji su tamo
iveli jo od samog osnivanja grada BB7#g# .re 6rista# $akon dve tri generacije, tamonji idovi
su ve zaboravili svoj jezik i nastala je !otreba da se !revedu +veti s!isi na jezik koji su tamo i
u!otrebljavali a to je bio grki# .rvo je nastao !revod .etoknjija, !rvih !et knjiga Biblije, negde
oko ADD#g# a u sledeem veku su !revedene i ostale# /egenda kae da su se za taj !osao oku!ili HD
uenjaka koji su svaki !osebno !reveli sve s!ise, i kada su nakon zavrenog !osla u!oredili !revode
videlo se da su svi bili identini# Od te legende, taj grki !rvod je i dobio svoje ime +e!tuaginta
od grkog broja HD i znai !revod sedamdesetorice, a u strunoj literaturi se oznaava rimskim
brojem /OO# &aj !revod je, !ored knjiga koje su izvorno nastale na hebrejskom i aramejskom
ukljuio i knjige koje su izvorno nastale na grkom, kao i neke koje su moda i nastale na dva
originalna jezika ali su ule u /OO samo u grkom !revodu# /OO ima u sebi i u nekoliko knjiga za
koje !ostoje 4izvorniciJ
7I
ali koje imaju i 4dodatkeJ koji su sauvani samo na grkom# U!ravo taj
!revod je bila i !rva hrianska Biblija, !re nego to su se s!isi $G !oeli smatrati svetima, a to se
desilo !oste!eno i tek od sredine drugog veka iako su uvani u lokalnim zajednicama od trenutka
kad su dobijeni# .adom 1erusalima i ruenjem hrama HD#g# !osle 6rista, <idovi su ostali bez 6rama
kao svog religijskog centra i bilo je !otrebno !ot!uno reorganizoviati religijski ivot# "abi 1ohanan
je od cara Ves!azijana dobio dozvolu da osnuje akademiju u 1amniji, u .alestini, gde su se od tog
vremena oku!ljali rabini, uitelji i ras!ravljali o +vetim s!isima# .o teoriji, koja nije !otr(ena a
moglo bi se rei ni sigurno dokaziva ND-tih godina se oku!ilo vie rabina i tu se unekoliko 2iksirao
kanon idovskih +vetih s!isa# $a tom saboru se ras!ravljalo o tome koje knjige ulaze u kanon, koji
tekstovi a i donela se odluka o izbacivanju iz sinagoga svih idova koji su !rihvatali hrianstvo#
5ao to smo rekli, istorija ba ne govori u !rilog tome da je do takvog sku!a dolo, iako je ova
teorija u irokoj !rimeni# Ono to je sigurno je to da je tokom vremena kanon i!ak bio donesen koji
je sadrao ne samo liste knjiga koje su smatrane svetima, ve i koji to tekstovi ulaze u kanon, a
tako(e je i injenica da je hrianska u!otreba /OO kao svog svetog s!isa sigurno odigrala ulogu u
2ormiranju kanona <idovskih s!isa, !osebno jer su 2ariseji, !omou kojih je idovska religija i
!reivela razorenje hrama i de!ortaciju naroda, eleli da uklone svaku mogunost da neko shvati i
hriane kao !ravoverne idove kao i da na taj nain daju 4legitimitetJ hrianima, !rotiv kojih su
se ve estoko borili talmudskim tekstovima# $a taj nain, nastao je kanon idovskih s!isa koji je
7E U +G se !ominje u 1oijinoj knjizi 9knjizi *susa $avina:, kao teritorija koja je jo ostala neosvojena !osle smrti
1oueF4Onda zemlja =iblijaca i sav /ibanon !rema istoku, od Baal =ada u !odnoju gore 6ermona do /ebo
6amata#J91 7B,8: &akodje tragovi se mogu nai i u 7 5r 8,7I gde se !ominju stanovnici =ebala kao vrsni kamenoresci
kao * kod ;zekiela AH,N kao odlini brodograditelji# &ako(e u .s IB,I se !ominje =ebal za koji strunjaci smatraju da se
radi u!ravo o toj staroj luci#
7H 5anon je lista knjiga koje su !rihvaene od strane 0rkve kao Bogom nadahnute# O kanonu detaljnije u sledeim
temama#
7I *zvornici, ili izvorni tekstovi ne u smislu autogra2a originalnih s!isa, ve !re!isa na originalnom jeziku
hebrejskom ili aramejskom#
sadravao samo knjige koje su !ostojale na hebrejskom i aramejskom, a izbaeni su i delovi
!rihvaenih knjiga koji su !ostojali samo na grkom# &o je !osle /uterove re2ormacije !ostao i +G
!rotestantskih zajednica#
5oje knjige !ri!adaju kanonu +G% 6ebreji su te knjige delili na tri gru!eF Gakon 9&oSraSh:,
!roroci 9$ebTUVTUm: i s!isi 95etuUbTUm:# Od !oetnih slova te tri rei nastao je i naziv 6ebrejske Biblije
&anaka# .od Gakon s!ada .etoknjije
7N
!od .roroke s!adaju knjige koje mi svrstavamo !od
istorijske, kao to su 1oua, +udije, +amuel i 5raljevi, kao i veina !roroka# .od +!ise s!adaju, svi
ostali s!isi ukljuujui i Danijela, $ehemiju, ;zru i /eto!ise#
'i +G delimo drugaijeF na istorijske, !oune i !oroke, iako je dananja tendencija da se
to je vie mogue sledi ras!ored 6ebrejske Biblije#
*storijske
7# .etoknjijeF .ostanak, 7
'ojsijeva
7# 1ob
.oune
7# *zaija
.roroke
A# *zlazak, A 'ojsijeva
B# /evitski Gakonik, B
'ojsijeva
A# .salmi
B# 'udre *zreke
A# 1eremija
B# &ualjke
C# knjiga Brojeva, C 'ojsijeva C# .ro!ovednik C# Baruh
8# .onovljeni Gakon, 8
'jsijeva
8# .esma nad !esmama 8# ;zekiel
E# 1oua, knjiga *susa $avina E# 'udrost E# Daniel
AD
H# +udije
I# "uta
N# 7 i A +amuelova
7D# 7 i A 5raljevima
77# 7 i A /eto!isa
7A# ;zra
7B# $ehemija
7C# &obija
78# 1udita
7E# ;stera
7H# 7 i A 'akabejska
H# +irah H# 6oea
I# 1oel
N# )mos
7D# Obadija
77# 1ona
7A# 'ihej
7B# $ahum
7C# 6abakuk
78# +e2anija
7E# 6agaj
7H# Gaharija
7I# 'alahija
5njige, o kojima smo govorili, a koje se ne nalaze u hebrejskom kanonu, u katolikoj 0rkvi
se nazivaju deuterokanonskim i smatraju se svetima, deo su kanona kao i osale knjige, dok iste te
knjige neke !rotestantske zajednice nazivaju a!okri2ima
A7
i smatraju ih u najboljem sluaju
!obudnim, duhovnim tivom ali im ne !ridaju znaaj svetih knjiga#
U nekim .ravoslavnim 0rkvama kanon dodatno varira jer se negde dodaju i B i C
'akabejska knjiga kao i jo neke knjige#
+luaj sa kanonom $ovog zaveta je daleko jednostavniji# +ve hrianske zajednice
!rihvataju istu lstu knjiga koja se sastoji od etiri jevan(elja, Dela a!ostolskih, .avlovih !oslanica,
5atolikih ili +abornih !oslanica i Otkrovenja sv# 1ovana# $a kanon tako, uz CE knjig +G i AH $z
broji HB knjige#
7N .etoknjije !rvih !et knjiga Biblije, !rvih !et 'ojsijevih knjiga#
AD 5njige koje su oznaene debelim italikom su one sauvane samo na grkom i ne !ri!adaju hebrejskom kanonu, kao
to se ne nalaze ni u veini !rotestantskih biblija# Danijel ima delove koji su na grkom i oni se ne tam!aju u tim
biblijama#
A7 O !ravim a!okri2ima emo govoriti u jednoj od sledeih tema#
7#B# $astanak +G i $G
$a!isane cu cele biblioteke na ovu temu, i!ak, mi emo se dotai samo nekih osnovnih
in2ormacija koje daju sliku nastanka Biblije kakvu je danas znamo#
5ao to smo ve !omenuli, starost !redaja koje se nalaze u knjigama +G, !osebno u
.etoknjiju je zaista velika# 'itovi
AA
o stvaranju sveta, !oto!u, !atrijarsima su delovi kolektivnog
seanja naroda Bliskog istoka koji seu do duboko u !rolost# *ako su ti mitovi bili i delovi seanja
!aganskih naroda, *zabrani narod ih je vremenom saku!ljao i u svetlu iskustva ivota sa jednim
Bogom ih je !oeo shvatati i tumaiti u svetlu Objave koju im je taj isti Bog sao!tavao# Objava
koju je Bog sao!tavao !o delima koja je inio ali i !o iskustvima koja je sao!tavao i !ojedincima
kao i celom narodu kroz celu istoriju su briljivo uvana, !onekad !reoblikovana u svetlu novih
shvatanja i novih iskustava do trenutka kada su !oela da se za!isuju# *!ak, svi oni koji su
uestvovali u !rocesu !renoenja tih !redaja, bilo da su dodavali neto svoga, bilo da su inili
redakciju tekstova koje su !rimili, su uesnici i 4instrumentiJ Boije objave, makar to i neznajui
AB
#
&eko je na malom !rostoru izneti !ot!un !roces !renoenja i nastanka dananjih knjiga
Biblije tako(e i zbog toga jer se moe rei da je svaka knjiga imala !oseban nain nastanka, a u
nekim knjigama i !ojedini delovi imaju sasvim !osebne svoje line istorije# *!ak, moda bi se
moglo navesti nekoliko uobiajenih 4emaJ!o kojima su knjige nastajale# Ga +tari zavet bi jedan od
uobiajenih naina bio sledeiF neko je tokom vremena !rimio objavu od Boga
AC
# &aj je moda bio
narodni !esnik koji je objavu !retoio u !riu ili !esmu i na narodnim sku!ovima !lemena je to
!riao ili !evao drugima# * drugi narodni !esnici su uli to to je on izvodio i sami su, u svojim
!lemenima, tako(e !renosili drugima, !onekad dodavajui neto kako bi, !o svom ukusu ule!ali to
to su izvodili# &ako su se javljale razliite verzije jedne iste !rie ili !esme
A8
# *ako, recimo za
.etoknjije, najstarije tradicije !otiu jo i !re O*** veka, smatra se da su neke od dananjih 2ormi,
!osebno iz knjige .ostanka bile ve !rilino utvr(ene !oetkom !rvog milenijuma !re 6rista# U
kasnijim vremenima, kad se us!ostavio i kult 1ahve, Boga, nastala je !otreba da se razliite !redaje,
razliite tradicije ujedine i tako je nastalo .etoknjije kombinovanjem razliitih izvora, koji su
esto ostavljani jedni iza drugih u istoj knjizi, a !onekad su i !omeani#
AE
Drugi nain nastanka, koji je bio !osebno !risutan kod !roroka, da su uenici !roroka
!amtili i !renosili drugima dela i !oruke svog uitelja# >esto je to !renoenje bilo veoma !aljivo
tako da se javljaju samo male razlike u tekstovima# 5od hronika, kakve su knjige 5raljeva,
+olomonove knjige i /eto!isi, osnove za dananje knjige su dvorske istorije vladara, koje su ve u
ono doba !oele bivati za!isivane#
*ako je od !oetaka stvaranje kulta 1ahve !redaja iz .etoknjija bila ona osnovna i najsvetija
9table sa Boijim za!ovestima:, ona svoj !un zamah dobija nakon !ovratka <idova iz Babilonskog
izgnanstva 98IH-CDD#g# !re 6rista: kada se i zatvara kanon .etoknjija# *!ak kanon +vetog !isma
+G, kao to smo rekli svoju 2inalnu 2ormu dobija tek nakon !rvog veka !osle 6rista# &o u isto
vreme znai da su se i druge knjige, !ored onih koje danas smatramo svetima, koristile u idovstvu
a to se moe videti i !o u!otrebi takvih knjiga u nekim s!isima $G 91udina !oslanica:#
AA &ermin mit, kako se danas esto shvata ne odgovara terminu koji u!otrebljavamo kao i njegovom !rvobitnom
znaenju# 'it nije izmiljena !ria ve stvarni doga(aji ili iskustva ljudi koji su vremenom, !renoenjem sa generacije
na generaciju dobijali simbolika znaenja koja su o!isivala i !renosila ta izvorna iskustva na !oseban nain ne
istorijski kako bi ljudi dananjeg shvatanja oekivali#
AB O ovoj temi emo govoriti detaljnije u delu o Objavi i ins!iraciji#
AC "ecimo to na ovaj nain# Objava je davana ljudima na mnogo naina delima Boijim !o !rirodi, ins!iracijom da se
smisli kakva !ria ili !esma, shvatanjem u svetlu vere nekog doga(aja u istoriji ###
A8 Bernard )nderson u svojoj knjizi <ivi svet +tarog zaveta, kaeF4/iteratura .etoknjija u svojoj !isanoj 2ormi sasvim
sigurno re2lektuje dugaku !ovest usmenog recitiranja# .ostoji analogija sa ulogom usmene tradicije, na !rimer, u
recitiranju !orodinih istorija koje su se !renosile sa kolena na koleno kod beduina, ili sa ulogom narodnih 3!evaa4,
!osebno guslara u slovenskim drutvima#4 )utor je !osebno obratio !anju na guslare sa junoslovenskih !rostora#
AE 'alo detaljnije emo o tome govoriti kada do(u na red same knjige +G#
$astanak $G kakvog ga
danas znamo je delimino
slian nastanku tekstova +G,
ali i!ak
ako se tako moe rei, dosta jednostavniji
!osebno zbog kratkoe vremena koje
su odre(eni s!isi
4!roveliJ u usmenom !renoenju# 5ao
to su i !odeljeni !o 4gru!ama
AH
J,
tako se one mogu
gru!isati i !o nainu nastanka# 1evan(elja
su nastajala tako to su tekstovi bili
usmeno !renoeni do
trenutka kada su zajednice osetile
!otrebu da !onu da za!isuju izreke
*susove
AI
# 5asnije su uz
korienje tih zbirki nastala i dananja
jevan(elja# Drugu gru!u bi inile
!oslanice, !osebno .avlove
i to one za koje danas drimo da
ih je zaista .avle i sastavio
AN
# Budui
da su one od samog
!oetka bile za!isane, tu 2iksnu 2ormu
su i zadrale bez znaajnijih !romena
osim !re!isivakih
greaka# +ledeu gru!u bi inile
!oslanice koje su sastavili sledbenici
kola odre(enog a!ostola, ije
ime danas te !oslanice i nose# &o su
!oruke odre(enim zajednicama
izreene u duhu uenja
odre(enog a!ostola# $i one nisu
znaajnije menjale svoj oblik#
*ako su ve krajem !rvog
veka !osle 6rista sve dananje
knjige $G !ostojale i bile u
u!otrebi, i!ak nastanak kanona $G je
trajao due# +!isi su, kao to smo u
!oetku rekli, bili
!otovani i !renoeni od jedne do
druge zajednice, ali ne svi i ne svi
jednako# $eka su, recimo,
jevan(elja bila u nekoj lokalnoj 0rkvi
vie cenjena i !onekad iskljuivo
u!otrebljavana, a u drugoj
zajednici neko drugo jevan(elje# $eke
zajednice su !osedovale odre(enu
gru!u !oslanica, a neke
druge o!et su imale svoju zbirku#
*!ak ve od sredine drugog veka i ti
s!isi dobijaju ve znaaj
svetih s!isa, da bi se sredinom
drugog veka a !osebno u etvrtom
veku kanon svetih s!isa $G
!rilino uvrstio# 5atolika 0rkva je tek na &ridenstinskom koncilu,
78CE#g# utvrdila konanu listu
+vetih s!isa#
Ovde se mora na!omenuti jo neto, veoma bitno, a to je da smo
do sada govorili o kanonu
knjiga koje, manje-vie danas !oznajemo# 'oda je bolje da kaemo
liste imena knjiga, ne samih
tekstova tih knjiga, jer se iza svake knjige krije jo jedan
dodatni svet ouvanih ruko!isa, koji su
nastali u razliita vremena i u razliitim zajednicama#
.onekad se ti ruko!isi razlikuju jedan od
drugih vie, !onekad manje i cela jedna nauka se bavi
utvr(ivanjem koje verzije tih ruko!isa su
najblie onom originalnom, !rvom tekstu# &reba rei tako(e
da se svi naunici, i!ak, slau da
razlike u tekstovima nikada nisu takve da bi dovele u !itanje neko
od uenja 0rkve, !a o!et treba
znati da kad danas uzmemo Bibliju u ruke, da je to knjiga
sastavljena od tekstova koji su, u svakoj
knjizi, svakim danom sve blii izvornim tekstovima ali tako(e i
to da !rve hrianske zajednice
nisu imale takvu Bibliju a to je o!et ono to smo u uvodu rekli,
znak da nas Duh +veti uvek sve
dublje uvodi u svu istinu#
AH .ostoji nekoliko !odela knjiga $G, ovde se misli na !odeluF jevan(elja
sa Delima )!ostolskim, !oslanice,
Otkrovenje#
AI &e zbirke izreka dananja biblijska nauka naziva logije# &i tekstovi su sluili,
uz neke dodatne izvore, kao osnova za
sastavljanje jevan(elja# Detaljnije o tome kada budemo obra(ivali knjige $G#
AN Ga neke od !oslanica se smatra da su ih sastavljali .avlovi uenici ili
sledbenici njegove kole#
A#7# *storija Gaveta
A# ";> U V";';$U
$a !oetku smo rekli da ovim kursom elimo da !okaemo kako je Biblija savremena
knjiga
7
, !a i!ak odmah sledea tema se osvre ka istoriji# >esto se institucijama koje svoje korene
imaju u dalekoj !rolosti !rebacuje da su vie okrenute ka toj tradiciji nego ka budunosti# Ovde to
nije sluaj# .rvi razlog zato se onaj ko eli da u!ozna Bibliju mora, barem na elementarnom nivou,
u!oznati sa istorijom, kulturom, obiajima naroda koji je !rimio Objavu je taj to se samo tako
moe bolje shvatiti Boija !oruka# Bog je siao me(u nas uzeo ljudsko telo, !ostao je jedan od nas
u odre(enom trenutku istorije, u odre(enom narodu# Bog je govorio, dok je bio me(u nama
jednim od ljudskih jezika
A
# &aj jezik ima svoja !ravila, slike, naine izraavanja koji su svi !ovezani
sa nainom ivota naroda koji je tim jezikom govorio, sa kolektivnim seanjem tog naroda, sa
istorijom tog naroda, ali i sa tim trenutkom u istoriji kada je *sus govorio# +a druge strane, to to je
*sus inio i govorio za!isano je na jednom drugom jeziku koji, iako je bio !od uticajem jezika kojim
je *sus govorio imao o!et svoje naine izraavanja misli, svoje slike# Bog se objavio u odre(enom
trenutku istorije, ali njegova je !oruka namenjena svim ljudima svih vremena i kultura# Da bi smo
i!ak bolje shvatili ta Bog nama, sada !oruuje i kako da te !oruke !renesemo na !robleme i
izazove naeg vremena moramo dobro !oznavati okolnosti vremena kada su te rei izreene# ;vo
!rostog !rimera koji nije ba !ovezan sa biblijskim vremenima ali daje le!u sliku# Pra "a2ael
/i!ovac u knjizi u kojoj je o!isao svoja misionarska iskustva u )2rici navodi !rimer da je udaranje
akom u grudi, koje mi na za!adu imamo u liturgiji !rilikom kajanja, u )2rici znak oholosti
ne!oznavanje tog !odatka bi nas odvelo u !ogreno tumaenje gesta# *li, moda, !rimer iz samog
$G# .ria o kralju koji je sa ulice !ozvao uzvanike na svadbu 9't AA,A-7C:# 'e(u njima je bio i
jedan koji nije imao sveano ruho# 5ralj obilazi uzvanike !rimeuje ga, kad ga !ita zato nije
!ro!isno odeven, uzvanik uti i kralj ga baca u tamnicu# &u se radi o temi izabranih i onih koji su
neodgovorni !rema toj milosti, me(utim !ostavlja se !itanje kako je ovek mogao da nabavi
sveano ruho kada je ubaen na svadbu sa ulice% Odgovor se ne nalazi u tekstu ve u !oznavanju
obiaja tog vremena uglednici su na samom ulazu gostima nudili svoje ogrtae
B
# Ovaj gost se
oigledno nije !otrudio ni to da uzme# Vidimo na osnovu ova dva !rimera koliko je vano
!rouavanje ove teme kojom emo se sada !ozabaviti#
A#A# "azdoblja
$emogue je da na ovako malom !rostoru damo neki detaljan !regled istorije 1evreja koja
obuhvata do *susovog vremena bar BDDD godina# *!ak, !robaemo da damo barem one osnovne
naznake, da oznaimo kljune !eriode koji bi bili smernica i !omo svima koji bi !oeleli da se jo
bolje u!oznaju sa istorijom tog naroda# *!ak, !re samog !oetka, jo jednom bi naglasili da
7 Gbog tradicije i jednostavnijeg izlaganja kaemo jedna knjiga# $aravno, treba uvek imati na umu da je Biblija zbirka
knjiga#
A &aj jezik je bio )ramejski# )ramejski jezik je bio u u!otrebi jo !re ADDD g# .re 6rista# >lan je semitske gru!e jezika
u koju s!adaju i 6ebrejski, Penianski, Ugaritski, 'oabitski, i td# "elativno mali deo teksta +G je sauvan na
)ramejskom, i to su delovi Danijela, ;zre, 1eremije, i 5njige !ostanka, kao i nekoliko 2raza i rei u $G# *!ak, veoma je
velika vanost )ramejskog za !rouavanje Bibllije jer je on bio me(unarodni jezik na Bliskom *stoku od EDD# g# .re
6rista !a sve do HDD#g# !osle 6rista, a bio je glavni govorni jezik u .alestini, +iriji i 'eso!otamiji u vremenu nastajanja
hrianstva ali i rabinskog judaizma# +am isus je govorio )ramejski, kao i njegovi uenici, !a su nain izraavanja i
slike aramejskog jezika, budui da je i veini !isaca $G )ramejski maternji jezik, izvrile velik uticaj i na sam tekst
$G# Uticaj )ramejskog je tako(e velik i na tekst +G, iako je, kako smo rekli samo mali deo sauvan na )ramejskom,
budui da su 1evreji !osebno nakon Babilonskog izgnanstva !restali da govore 6ebrejski#
B U svojoj knjizi 'ateo, Ortensio da +!inetoli, navodi !ismo na(eno u 'ari od oveka zvanog /aMum nekom Gimri-
limu iz kojeg se moe zakljuiti da je kralj !ozvanima na dvor obezbe(ivao odgovarajuu odeuF4 Uli smo kod
6amurabija### Gimri-)du, ja i *arem-)du# .reobukli su nas u 9ceremonijalnu: odeu a tako(e su !reobukli i 9neke od:
1amhada koji su uli sa nama4#
istorijski !odaci i doga(aji koji se nalaze u Bibliji nemaju 2unkciju istorijskih tekstova naeg
vremena 2unkciju kojoj je cilj beleenje doga(aja i objanjavanje doga(aja u svetlu svetovnih
doga(anja# *storija *zraela je !ria o sadejstvu Boga i stvorenja, !ria o odnosu stvorenja !rema
svom &vorcu i obrnuto# 1evrej je na istoriju gledao kao na doga(aje koji su uslovljeni njegovim
odnosom !rema Bogu i tako je tumaena# $jega nije interesovala naa dananja za!adnjaka
tanost ve !re svega i iznad svega sam Bog# Gato je i istoriju !osmatrao kroz !rizmu Boga i Gaveta
sklo!ljenog sa Bogom#
Do !re ADD godina jedini izvor in2ormacija o starom Bliskom *stoku je bila sama Biblija i
istoriar 6erodot# U !oslednja dva veka se razvila arheologija kao nauka i danas imamo daleko vie
in2ormacija o istoriji i ljudskoj rasi na tim !rostorima tako da bi i naa !odela kljunih vremena
izgledala ovakoF
7# .reistorija 9kameno doba !re BADD# !re 6rista, Bronzano doba BADD 788D:
A# Vreme !atrijaraha 9ADDD 7HDD:
B# *zlazak i 'ojsije 9oko 7A8D#g#:
C# Osvajanje Obeane zemlje 97B#vek !re 6rista:
8# Vreme sudija 9rano gvozdeno doba 7ADD 7D8D# !re 6rista:
E# .oetak monarhije 97DAD#g# NAA#g# !re 6rista, ?aul, David, +alomon:
H# "as!ad jedinstvene drave do *zgnanstva u Babilon 9NAA# 8IH#g#:
I# Babilonsko izgnanstvo 98IH#-8BN#g#:
N# Vreme nakon izgnanstva 98BN# BBB#g#: .ersijska era#
7D# =rka era 9BBB#g# EB#g# !re 6rista:
77# 'akabejski ustanak 97H8#g# 7B8#g#:
7A# Vladavina "ima do ruenja 6rama 9EB#g# !re 6rista do EN# !osle 6rista:
A#A#7# .reistorija
.ojam nacije, kakvog ga mi danas shvatamo nastaje tek krajem 7I#v# !osle 6rista !oetkom
stvaranja nacionalnih drava, iako je sam termin stariji
C
# "as!rava o tome ta je nacija oduzela bi
ogroman !rostor, !oto ni dan danas ne !ostoje usaglaena miljenja a jo manje vrsta de2inicija
tog !ojma, tako da mislim da bi sasvim slobodno mogli da !rihvatimo da je nacija slina !ojmu
vremena svi oseamo tok vremena, ali niko ne ume da de2inie ta je to vreme# U svakom sluaju,
u vreme !raistorije, !o gore reenom, sasvim sigurno nije !ostojala nacija koja je sebe zvala
*zraelcima, 1evrejima ili nekako drugaije# Ono to je !ostojalo, bila su mala !lemena bliskih
srodnika, koja su ivela zajedno# .raistorijska !lemena na Bliskom istoku tog vremena se ne
razlikuju znaajnije od istih na drugim !rostorima, !a tako neemo nita detaljnije o njima ni
govoriti, i!ak, !omenuemo da su neke linosti i doga(aji iz !rvih glava .etoknjija ba iz tih
vremenaF !ria o stvaranju sveta, )damu i ;vi, 5ainu i )velju, ?etu, 1aredu, ;nohu linostima iz
bronzanog doba kao to je $oe i !ria o !oto!u# Ono to je bitno za nas je injenica da su 1evreji
!osmatranjem nastanka sveta i razvoja ljudskog roda !okazali kako je Boija objava na njih
delovalaF gledajui unazad na svoje davne !retke uinili su jedinstvenu stvar u istoriji svih naroda
za razliku od svih ostalih !aganskih naroda koji su na bogove gledali kao na hirovite stanovnike
neba, 1evreji su shvatili Boga kao osobu koja eli da !omogne oveku da bolje ivi na zemlji# Druga
ogromna stvar, to je o!et udesna razlika izme(u !agana i 1evreja, je !rihvatanje so!stvene krivice
za ono to se oveku deava u ivotu# Do tada je ovek samo tr!io hirove bogova, 1evreji krivicu
!renose na sebe same# * trea stvar koja bitno deli 1evreje i ostale narode je to to su umesto celog
C $eki naunici !ominju da je u iru u!otrebu uao tako to su ga koristili studenti na srednjevekovnim univerzitetima
kao oznaku za gru!u kolega koji govore istim jezikom, !osebno na univerzitetu u .arizu u 7C#v# *!ak, !rvi !ut
zabeleena u!otreba rei nacija je iz NEI#g# i u!otrebio ju je bisku! 5remone /iut!rand u !ismu u!uenom
Vizantijskom caru u kome je branio svog cara Otoa *, gde kaeF4Gemlja, za koju kaete da !ri!ada vaem carstvu,
!ri!ada, kao to nacionalnost i jezik !okazuje, kraljevstvu *talije#4
dvora bogova, !rihvatili jednog Boga, jedinog tvorca i Boga milosr(a# &a !oruka se !rotee sa !rvih
!oglavlja knjige .ostanja na sve ostale s!ise, i takav !ogled na istoriju je !osebno !risutan u
vremenu !atrijaraha#
A#A#A# Vreme !atrijaraha
8
Druga taka u istoriji *zabranog
naroda !oinje sa )brahamom#
.ozornica deavanja je 3!lodni
!olumesec4 'ezo!otamije 9na slici:,
!rostor koji je bio kolevka velikih
civilizacija, svedok njihovih nastajanja
i nestajanja# .rostor na kome su nastale
i dananje tri najvee svetske religijeF
judeizam, hrianstvo i islam#
Vekovima niko nije !ostavljao
!itanje da li su ti biblijski !atrijarsi
zaista !ostojali, da li su oni samo mit,
!lemenske !rie neto to se istorijski
ne moe dokazati, o!et do vremena
re2ormacije kada je i istorinost
!atrijaraha kao i mnoge druge stvari u
Bibliji dovedene u !itanje# * ovde nam
je !omogao razvoj nauke a !osebno literarne kritike kao i same istorijske nauke sa arheologijom#
.rimenom naunih metoda dolo se do zakljuka da te !rie, koje su u Bibliji !risutne od 7A-te
glave knjige .ostanka, sadre u sebi veoma stare elemente koji !redstavljaju istorijsko jezgro koje
je narod kasnije iskitio neistorijskim !ojedinostima
E
#
Ve sama imena )brahama i 1akova, $ahora, &eraha, Benjamina, Gebuluna, /evija i ostalih
koje susreemo u Bibliji, nalazimo tako(e i u dokumentima iz tih vremena# *me )braham se nalazi
u tekstovima koji su na(eni u 'ari 97I#vek:, a i ostala su imena !risutna u dokumentima i nat!isima
okolnih naroda# .atrijarsi su !olunomadi# <ive !od atorima i uglavnom imaju sitnu stoku# <ive
blizu gradova, na rubu !ustinja# Ulaze u gradove radi trgovine i obavljanja verskih obreda, tek oko
7B# veka !oinju da 2ormiraju stalne naseobine# *!ak, jo su to zajednice jedne !orodice ili ro(aka
koje vremenom 2ormiraju klanove, malo vee gru!e to je sve jo veoma daleko od naroda# U
vreme )brahama !oinju dva !olagana !rocesa jedan je !relazak sa !oliteizma na monoteizam, a
drugi !roces je stvaranje naroda od klanova i lutajuih !lemena#
U Bibliji se ime 6ebrej !rvi !ut javlja u +G u knjizi .ostanka 97C,7B:# &o ime nalazi se
nekoliko !uta i u knjizi *zlaska kao i u 7 +amuelovoj# *!ak, ei naziv je sinovi *zraelovi#
)rheologija nailazi na nazive 6abiru u kunei2ormnim tekstovima, u ugaritskim se govori o )!irim
a u egi!atskim o narodu )!iru# Oni se !ojavljuju do AD#v# !a do 7A#v# !re 6rista svuda !o .rednjem
*stoku# *!ak, to nije jedinstven narod i naunici se ne slau !o !itanju da li su 6ebreji i 6abiru jedan
te isti narod# $ajverovatnije je da je i jedan i drugi naziv u stvari naziv za nomadska !lemena, !a
8 .od !atrijarsima se !odrazumevaju !raoci *zraela !oevi od )brahama i njegovih sinova sve do 'ojsija#
E Dr# 0elestin &omi, u knjizi .raoci *zraela kaeF4Biblijski izvetaji o !atrijarsima na!isani su negdje izme(u 7D# i E#
st# )li jahvistiki i elohistiki teolozi !ovjesniari koji su za!isali te !redaje nisu ih izmislili# Oni su samo za!isali staru
!redaju, dali joj dananji oblik i karakter# * sveeniki !isac uklo!io je te !redaje u teoloku !ovijest s!asenja, i to kao
njezin najvaniji i najbitniji dio# Oni su sauvali vjerno sliku sredine religioznog, drutvenog i !olitikog ivota
vremena u kojem su iveli !atrijarsi, a koji je !osve drukiji nego u njihovo vrijeme# )rheoloka iska!anja osvijetlila su
nam to vrijeme, gotovo zaboravljene kulture i civilizacije, njihova drutvena, !olitika i vjerska ure(enja, njihovu
knjievnost, zakonodavstvo i !ravosu(e# &ako i knjievna kritika s jedne strane, i arheologija i !ovijest s druge strane,
svaka na svoj nain !otvr(uju temeljnu !ovjesnost i istinitost !ovijesti !atrijarha#4
tako ni ime 6ebrej ne odgovara nazivu *zraelac jer je 6ebrej iri naziv i obuhvata etiku gru!u
srodnih naroda#
.ravi 3zamajac4 2ormiranju naroda, za 1evreje !oinje od 1akova i njegovih sinova# "o(enje
dvanaest sinova koji e !ostati rodonaelnici dvanaest !lemena *zraelovih a koji e doi i do nas
hriana kroz simboliku broja dvanaest, otkriva u sebi, !ored istorijskih doga(aja koji se nalaze u
temelju !rie o rodonaelnicima *zraelskih !lemena i sloeni !roces stvaranja e!onima
H
# Direktne
!rimere nalazimo ve i u samoj Bibliji /ot sa svojim kerima dobija dva sinaF 'oaba, od koga !o
samoj Bibliji !otiu 'oabci i Ben-)mija, koji je !raotac )monaca# 'e(utim ve i ovde imamo
!rimer kako je !roces tekao# $aime, narod je dobijao ime !o svome !raocu ili !raocima a !onekad
je narod koji je imao ime, 3!rojektovao4 to svoje sadanje ime na !retka, nazivao je !retka tim
svojim sadanjim imenom# 'oabci i )monci, esti ne!rijatelji *zraela, su sasvim mogue 3dobili4
kao osvetniki 3dar4 od *zraela !retke koji su nastali na neastan nain iz rodoskrvne veze oca sa
kerima
I
#
$a isti nain, ne treba uzimati zdravo za gotovo ni imena 1akovljevih sinova, jer su to u
!rvom redu imena !lemena koja su nastajala i nestajala i ija su se imena gubila ili javljala u istoriji,
!a tako imamo da su imena dvanaest !lemena *zraelovihF "uben, ?imun, /evi, 1uda, 1usakar,
Gebulun, Benjamin, Dan, $a2tali, =ad, )er i 1osi! a !lemena koja su zauzela obeanu zemlju su
sva osim /evijevog i 1osi!ovog koja su nestala, a zamenjena su !lemenima koja svoje !oreklo trae
od 1os!i!ovih sinova 'anaea i ;2rajima, koji su zauzeli centralni deo 5anaana# Dodue, za
vreme 'ojsija /evijevo !leme je odre(eno za hramsku slubu, a to !okazuje da je bilo malo i slabo
uticajno u masi naroda koja je kasnije, kroz vie vekova !olako naseljavala te !rostore#
+a !riom o !atrijarsima !oinje i !ria o +avezu Boga sa ljudima i !ria o !osebnom
obeanju *zraelu od Boga# +ilaskom u ;gi!at za vreme dinastije 6iksa, koji su bili strani osvajai
nad ;gi!tom i koji su vladali ;gi!tom do sredine 7E# veka, a !od ijom vladavinom su i 6ebreji
uivali !ovlastice ili barem jednakost sa drugim stanovnicima, !oinje uvod u najvaniji deo
1evrejske istorije izlazak iz ;gi!ta !od snanom Boijom rukom, vo(eni 'ojsijem, !rorokom nad
!rorocima#
A#A#B# *zlazak i 'ojsije
.ria o 'ojsiju i *zlasku je toliko duboko urezana u narodno seanje i svest 1evreja da tu
!restaje svaka mogua ras!rava o tome da li je 'ojsije bio ili ne istoriska linost ili da li se *zlazak
zaista desio ili ne# $aravno, sasvim je druga !ria to ko je autor 'ojsijevih knjiga ili .etoknjija i
kako su one nastale, ali time emo se baviti kad na red do(u knjige +G#
$akon nekoliko vekova vladavine stranaca 6iksa nad ;gi!tom, oni bivaju !roterani iz
zemlje i !oinje nova era# Vladavina OV*** dinastije nad ;gi!tom, i !oetak vladavine O*O
dinastije# $eki naunici govore da su 6iksi bili semitski narod, kojeg su egi!ani mrzili, !a i da je
to bio razlog zato su nakon odlaska 6iksa sa vlasti i 6ebreji bili ugnjetavani i oni sami su gru!e
semitskih !lemena, a za vreme vladavine 6iksa, !o !rona(enim dokumentima, esto se sreu i
hebrejska imena me(u dvorskom elitom# +a druge strane, !oele su izgradnje velikih zdanja# Biblija
kae da je 2araon !oeo izgradnju velikih gradova skladita u .itomu i "amzesu i za taj !osao su se
angaovale i mase kako robova, tako i ratnih zarobljenika
N
i da je to izjednaavanje 6ebreja sa tim
niim slojem stanovnitva bilo uvredljivo i !oniavajue za njih# Veina naunika se slae da se
H ;!onim je ime osobe !o kojoj je neko !leme ili narod dobilo ime# .roces koji je u naem narodu dobro !oznat
recimo .etrovii su dobili ime !o nekom !retku koji se zvao .etar, ili imena !lemena u 0rnoj =ori n!r# Vasojevii,
gde !ri!adnici tog !lemena nemaju ista !rezimena# Detaljnije se moe nai u knjiziF /aWrence Boadt, "eading the Old
&estament, )n *ntroduction# .aulist .ress, 7NIC#
I .ost 97 'oj: 7N,B8-BI
N *!ak, neka novija istraivanja govore da su u izgradnji !iramida uestvovali i slobodni stanovnici ak moda i
dobrovoljno#
izlazak desio za vreme 2araona "amzesa ** 97AND-7AAC#g# !re 6rista: to !otvr(uje i slaganje
arheolokih !odataka sa !odacima iz knjige *zlaska 9A 'oj:#
5ao to smo rekli, nema razloga da se sumnja u istorinost 'ojsija# Ve i sami detalji
govore tome u !rilog - njegovo ime je egi!atsko, nekoliko 2araona ga imaju u svom imenuF
&utmozes, )hmozes### * to na neki nain !otvr(uje i samu !riu o 'ojsijevom odrastanju na
;gi!atskom dvoru, koja je, dodue, najverovatnije dodatno iskiena od naroda#
*ako u *zlasku nije uestvovao, kako se danas !red!ostavlja sav narod koji je sebe u ;gi!tu
smatrao !ri!adnicima tlaenog naroda, ve taj broj veoma varira
7D
# $o, taan broj, !a ak ni sam
broj nije ni bitan# Ono to je bitno i to daje toliku vanost tom doga(aju i onome ta se deavalo na
!utovanju u Obeanu zemlju je samo izbavljenje iz ro!stva od strane Boga, koji !ostaje Bog sveg
naroda, koji se ovaj !ut jasnim znacima celom narodu jasno !redstavio# 0entralni doga(aj,
us!ostavljanje +aveza na +ionu koji je za!eaen sa Deset Boijih Ga!ovesti, ostavio je neizbrisiv
trag ne samo na sve knjige Biblije 9ukljuujui i $G: na taj nain da, !osebno !o 1evrejskom
shvatanju kanona, sve ostale knjige +G samo tumae tih !rvih !et knjiga, ve i na ceo ivot 1evreja i
kao naroda ali i kao !ojedinca# +vake +ubote ?abata, oni se celog svog ivota, svaka generacija,
!riseaju *zlaska i +aveza sklo!ljenog sa Bogom#
$a tom !utu, koji je i !ut skla!anja +aveza sa Bogom, ali i !ut ienja i uenja, !lemena
6ebrejska !ostaju jedan narod, narod kome se is!unjava obeanje dato ocu )brahamu da e
njegovom !otomstvu dati obeanu zemlju# 9.ost 7A,H:
A#A#C# Osvajanje obeane zemlje
Osvajanje Obeane zemlje ne !oinje sa 'ojsijem, ve sa 1ouom
77
# +ama 1ouina knjiga
govori o tome kakvo bi trebalo da je izgledalo to osvajanje brzo i beskom!romisno# U stvarnosti,
osvajanje je teklo due vremena i to na tri naina# 1edan je od njih zaista vojno osvajanje, drugi
!oste!eno naseljavanje i sta!anje sa starosedeocima a trei naseljavanje i 3saivot4 sa
starosedeocima# Ovaj !eriod oznaava i budue vreme stalnog odbacivanja i !onovnog nalaenja
Boga me(u 1evrejima# Oni jo uvek nisu ujedinjen narod, ali se !o veri u jednoga Boga razlikuju od
ostalih# Ovo vreme je znaajno i !o tome to je obeanje o zemlji, i sticanje te zemlje nanelo dubok
trag u sve !ore odnosa me(u 1evrejima# Vlasnitvo nad zemljom, koju je Bog obeao i zadravanje
tog vlasnitva bilo je neto od ne!rocenjivog znaaja, !a odatle nastaju i zakonski !ro!isi kao to je
levirat
7A
i zakonski !ro!isi koji se odnose na brak i !osebno !reljubu
7B
#
Ulazak u Gemlju obeanja oznaava i !olagan !roces stvaranja organizovane drave# *!ak,
to je bio dugaak !roces koji je oslikan u Bibliji kroz knjige o +udijama i +amuelovim knjigama#
A#A#8# Vreme sudija
Vreme sudija i +amuelove knjige !redstavljaju !relazno vreme od !lemenskih saveza do
stvaranje !rve snane ujedinjene drave !od Davidom i +alomonom# &aj !eriod obuhvata vreme
ranog gvozdenog doba od oko 7ADD-7D8D#g# !re 6rista# $emamo nekakvu konstantnu istoriju ve
vie zbirku !ria o narodnim herojima, ljudima koji su *zrael s!aavali uz Boiju !omo od njihovih
ugnjetavaa# Uglavnom, sve !rie slede istu emu koja se ciklino !onavljala greh naroda,
ugnjetavanje, obraenje naroda i oslobo(enje# &o su !rie o !ojedinim !lemenima# *zrael je
7D U *zl 9A 'oj: 7A,BH navodi se broj od EDD#DDD !eaka mukaraca, osim ena i dece# &aj broj !o komentaru
1eruzalemske Biblije moe biti broj svog *zraelskog naroda u vreme redaktora teksta i on je !reteran# +a druge strane,
neki istoriari !ominju broj ne vei od CD-8D#DDD ljudi koji su krenuli sa 'ojsijem#
77 Drugi !revod tog imena je *sus $avin#
7A Obaveza brata da uzme udovicu umrlog brata ako on nije imao naslednika i da !rvoro(eni sin iz te veze nosi ime i sva
nasledna !rava !reminulog# &a obaveza se !rotezala ak i na blie, !a i dalje ro(ake 9u!orediti knjigu o "uti:#
7B 5oja se skoro smatra kra(om neijeg nasledstva odnosno zemlje jer, budui da se ne zna !oreklo deteta iz te veze
moe se desiti da dete vanbranog oca nasledi zemlju koja !ri!ada zakonitoj deci i na taj nain se zakonitima krade
nasledstvo#
!odeljen u male gru!e, !ovremeno se ujedinjuje nekoliko !lemena da se odbrani od ugnjetaa# Ovo
je vreme naseljavanja, vreme !romene naina ivota# Od !astira i nomada, oni sada !ostaju
zemljoradnici, stvaraju se stalna naselja# *!ak, ono to je karakteristino za ovaj !eriod je tako(e
ono to e karakterisati 1evreje i kroz dalju istoriju, ono to je i !rorocima davalo razlog za stalno
!ro!ovedanje i borbu a to je !rivlanost mnogoboakih kultova okolnih naroda, !osebno
kanaanaca, a ijim arima mnogi *zraelci nisu odolevali# +labost razdeljenih !lemena i jaanje
okolnih !agana, !osebno Pilistejaca
7C
dovelo je do !otrebe ujedinjenja naroda na jednom viem
nivou i to je bila us!ostava !rve monarhije#
A#A#E# .oetak monarhije
U 77# veku najvea !retnja za *zrael bili su Pilistejci# $e samo to su ti narodi vladali
tehnologijom !ravljenja gvozdenog oruja, koje je u kombinaciji sa gvo(em oklo!ljenim konjskim
za!regama bilo uasavajue !o okolne narode i malo ih se moglo obraniti od toga us!enije, ve su
Pilistejci toliko ojaali i 2ormirali savez !et gradova i !oeli da osvajaju *zraelske teritorije# U
jednom od tih sukoba Pilistejci su us!eli da zarobe ak i koveg +aveza u kome su stajale !loe sa
Deset Boijih Ga!ovedi najsvetiji !redmet 1evreja#
U tom trenutku su se !ojavile dve linosti koje e *zrael !ovesti novim !utem# .rva je
!rorok +amuel, koga ubrajaju i me(u !oslednje
78
sudije
7E
, a druga linost !rvi kralj ?aul !od kojim
su se ujedinila izraelska !lemena !red 2ilistejskom o!asnou# *!ak, da nastanak !rve monarhije
me(u *zraelcima nije naiao na ne!odeljene sim!atije !okazuje i !ostojanje dve !aralelne struje,
dva izvora koji se zajedno nalaze u istom tekstu 7 +amuelove knjige# 1edna je bila !rotiv kralja, a
druga za# .o samom tekstu sam +amuel je bio i!ak vie !rotiv te ideje nego za
7H
# 5ako god bilo, od
tada su 1evreji nad sobom imali kralja tada je !oelo ostvaranje drave, koja e biti najjaa u vreme
+olomona, Davidovog sina#
?aul nije us!eo da ostvari mnogo# $ije us!eo da ujedini sva !lemena !od sobom, a
vremenom je zbog svoje arogancije i !romenjivog ras!oloenja odbio i +amuela od sebe# +koro da
je i svog so!stvenog sina 1onatana !ogubio, a !rogonio je i svog najs!osobnijeg sledbenika Davida,
koji ga je na kraju, !osle ?aulove !ogibije na bojnom !olju, i nasledio na tronu#
*ako je zenit monarhija dostigla !od Davidovim sinom +alomonom, i!ak David je
najus!eniji kralj koga je *zrael imao# $e samo da je bio briljantan vojskovo(a ve i otrouman
!olitiar koji je us!eo da sve 1evreje ujedini, njihovim izborom to je veoma bitno, !od svojom
vlau# On je zaista vladao od 3egi!atskih reka do ;u2rata4# Od njegovog vremena i 1erusalim
dobija na vanosti jer ga on otima od 1ebusejaca i !oinje novu 2azu i u religijskoj obnovi
!ri!remom za izgradnju 6rama#
Uz svu veliinu, biblijski tekst !okazuje i Davidovu mranu stranu, !osebnu krvolonost !ri
ubistvu svog za!ovednika zbog njegove su!ruge koja se Davidu svidela Betebe# *!ak, !oznata je
i veliina njegovog !okajanja nakon smrti !rvog sina od Betebe, ali i tr!ljenja !osebno !od starije
dane, moda se njegova alost nad mrtvim sinom moe ubrojiti me(u naj!otresnije i najle!e
tekstove +G 9A +am 7N,7:# $aravno, ne moe se zaboraviti i to da je njegova !esnika veliina
ostala zabeleena i u !salmima, kao i to da je njegova vernost Bogu ostala ne!oljuljana ma ta da se
deavalo#
7C Pilistejci su narod !o kojem i danas nazivamo .alestinu# Ga njih se !red!ostavlja da su doli sa 5rita neki naunici
smatraju da su naselili !alestinu oko 7A#v# !osebno !rimorske krajeve, ali i!ak na osnovu i arheolokih otkria i drugih
izvora smatra se da su se naselili u dva navrata a ne u jednom trenutku#
78 7 +am H,7-78
7E +udija, ili ?o!et su bili u stvari harizmatine narodne vo(e, vojskovo(e koje su !redvodili narod u borbi !rotiv onih
koji su ga ugnjetavali#
7H 3$ije li sada !enina etva% )li ja u zazvati 1ahvu i on e !oslati gromove i kiu# * jasno ete razabrati kako je
veliko zlo koje ste uinili !red 1ahvom traei sebi kralja# 497 +am 7A,7H:
.uninu sjaja i is!unjenje zavetanja se ostvaruje ba za vreme vladavine njegovog sina
+alomona 9NE7-NAA:, drugog sina kojeg je dobio od Betebe# +alomon je ostao u!amen !o
nekoliko stvari !rva je legendarna mudrost, a druga on je izgradio 6ram u 1erusalimu# >uven je
bio kao graditelj, a i za njegovog vladanja mir je bio u !alestini#
*!ak, kao kralj sa verske take gledita, sve to je !ostigao sruio je u drugoj !olovini svoje
vladavine time to se enio !agankama i ak gradio !aganske hramove, uestvovao u !aganskim
kultovima#
A#A#H "as!ad jedinstvene drave do *zgnanstva u Babilon
$akon +alomonove smrti, !oinje sunovrat izgra(enog za vreme Davida i samog +alomona#
5raljevstvo se, zbog nes!osobnosti +alomonovog sina 1eroboama, razdelilo na dva delaF na *zrael i
1udu# Od tada !oinje nezavisni ivot ta dva kraljevstva# 5raljevstvo 1uda je bilo i!ak malo
stabilnije i zbog toga to su centralne institucije, !osebno 6ram kao centar bogosluja bili izgra(eni
u 1erusalimu, centru kraljevstva# *zrael je kao nezavisno kraljevstvo !otrajalo od NAA-HA7 do !ada
+amarije !od o!sadom )sirijaca# Ga vreme trajanja od ADD godina bilo je barem osam dravnih
udara, kako bi ih danas nazvali, a kraljevi su 3trajali4 veoma kratko#
+a druge strane, 1uda je !otrajala od NAA sve do !ada 1erusalima 8IH#g# !re 6rista kada
1evreji gube !oslednju nezavisnu dravu da bi je !ovratili tek !edesetih godina !rolog veka# Od
tada je istorija 1evreja istorija !odanika velikih carstava#
A#A#I# Babilonsko izgnanstvo 98IH#g 8BN#g:
Odlukom $abukodonosora, 1erusalim biva razruen, hram uniten# &u se gubi i trag
5ovegu +aveza# Da bi s!reili bilo kakve !obune, osvajai su odvodili sa sobom !onekad
kom!letno stanovnitvo !rovincije ili zemlje koju su !obedili a ee elitu naroda koji je osvojen i
na njihovo mesto dovodili stanovnike drugih osvojenih krajeva# &ako se desilo i sa 1evrejima iz
1ude ali i ranije sa stanovnicima *zraelskog kraljevstva# A 5njiga 5raljeva AC na!ominje da je
$abukodonosor odveo sa sobom izme(u I#DDD i 7D#DDD ljudi !ri !rvom na!adu na 1erusalim
1eremija !ominje brojku od BDDD# $ekoliko hiljada je odvedeno u kasnijim de!ortacijama# Odatle
!otie i mrnja idova !rema +amaritancima# +amaritanci su meavina onih 1evreja koji su ostali sa
narodima koji su dovedeni# 5ao to se narod izmeao, izmeala se i vera# &o je i vreme stvaranja
1evrejske dijas!ore#
5oliko god je izgnanstvo bilo gorko iskustvo i velika nevolja i!ak je ono je donelo i neto
dobroga# +naga odranja naroda u izgnanstvu je bio ba sam Bog# .oeo je !eriod izuzetne
religiozne aktivnosti# &ora, 9.etoknjije: je !oelo da dobija svoju !isanu 2ormu, !oela je
kodi2ikacija hramskog sluenja, s!isi !roroka su saku!ljani, ;zekiel je ukazivao na budue
uzdizanje nacije, !rogovorio je i tritoizaija
7I
# * na kraju, tako ojaani mukom !rogonstva, 1evreji se
8BN#g# vraaju u 1udeju i tu !oinju sa obnovom 6rama, ali i cele zemlje#
A#A#N# Vreme nakon izgnanstva 98BN# BBB#g#: .ersijska era#
.ovratak !oinje ediktom !ersijskog kralja 5ira koji je dozvolio obnovu 6rama 9;zra 7,A-C,
E,B-8:
7N
# * !ored dozvole kralja, 1evreji su imali velike !robleme od strane okolnih naroda koji su se
7I 1edan od uenika !roroka *zaije iji se tekstovi nalaze u sastavu knjige !roroka *zaije od glave CD-EE, koji je govorio
u vreme izgnanstva, a kojeg nazivamo tritoizaija#
7N *ako je trebalo na samom !oetku tektova da damo objanjenje skraenica i oznaavanje biblijskih stihova, ovde
emo dati samo najosnovnija u!utstva# +vaka knjiga Biblije ima !ored imena i skraenicu !o kojoj se odre(eno mesto u
tekstu bre nalazi, kao i brojanu oznaku glave i stiha na koji se ukazuje# Oznake tog ti!a su relativno govorei novijeg
datuma, i!ak od samih !oetaka glave i stihovi su oznaavani zbog lakeg nalaenja# Dananje oznake glava i stihova
nisu uvek usaglaeni u svakom biblijskom izdanju ali je i!ak visok ste!en saglasnosti# .rinci! je da !rvo ide ime knjige
u obliku skraenice, zatim broj glave, !a broj stiha n!r# Ga ;zrinu knjigu !rva glava !rvi stihF ;z 7,7 )ko je
!rotivili i !odizanju 6rama i !ovratku 1evreja# *!ak, !ovratkom, !od vo(stvom svetenika ;zre a
kasnije i visokog dvorskog slubenika $ehemije !oinje obnova i 6rama, kao i obnova 1ude, sada
kao !ersijske !rovincije# .ovratnici insistiraju na obnovi hramskog sluenja, !ovratku na stare
obiaje, !ovratku veri# .oinje za!isivanje knjiga Gakona, 2ormiranje +G#
A#A#7D# =rka era 9BBB#g# EB#g# !re 6rista:
.ersijanci su dva !uta !okuali da ovladaju =rcima i nisu us!eliF CND# !re 6rista !od
Darijem i deset godina kasnije !od njegovim sinom 5serksesom# Ono to su nauili od tih neus!eha
je da je =rcima lake vladati novcem nego ih vojno !okoravati# &ako je i bilo# Ogromno bogatstvo
.ersije je, uz !odmiivanje jednog grkog grada !rotiv drugog, omoguilo !ersijancima vladavinu
nad grkim, me(usobno zava(enim, gradovima# O 1udeji tog vremena, !ersijskoj !rovinciji, malo
se zna# Vie se zna o tim !ersijskim avanturama sa =rcima iz !era 6erodota i /ivija, ali ba te
avanture su dovele i do kraja !ersijskog carstva# =rka se, !od !ritiskom !ersijanaca ujedinila !od
Pili!om, kraljem !olu-varvarskog naroda 'akedonije, koji je svojom vojnom silom !risilio =rke da
se ujedine !od njim nakon to ih je !orazio BBI#g# na bojnom !olju# $akon dve godine vladavine on
biva ubijen i na !resto dolazi njegov sin )leksandar sa kojim !oinje novo !oglavlje ne samo
istorije =rke, ve i cele tadanje Ga!adne civilizacije, a !osebno naroda Bliskog *stoka o kojima
govorimo#
)leksandar je za samo deset godina vladavine, od BBB#!re 6rista do BAB#g# kada je u
Babilonu umro u BB# godini ivota, osvojio !odruje koje se !rotezalo od ;gi!ta do granica sa
dananjim )2ganistanom# <eleo je on i dalje ali ga je smrt s!reila# $jegova vladavina je
karakteristina !o tome to je u svim krajevima gde je zavladao !oela snana helenizacija# =rki
jezik je !ostajao slubeni jezik, grka kultura, religija i obiaji su !oeli da utiu na lokalno
stanovnitvo# &akav uticaj se jo i !oveao nakon njegove smrti kada je carstvo razdeljeno na etiri
dela, izme(u etiri )leksandrova generala# Dvojica naslednika su nama !osebno interesantna# &o su
.rolomej, koji je dobio ;gi!at i +eleuk koji je dobio )ziju 9u kojoj je i .alestina:# 5raljevi iz
dinastije .tolomeja i +eleuka su se stalno borili za !revlast nad .alestinom# Od smrti )leksandra !a
do BDD#g# !re 6rista, .alestinom su vladali +eleukovii, od BDD# do ADD# .tolomejevii
AD
, da bi u
bici kod .aniona +eleukovii !od )ntiohom *** !ovratili vlast koju e imati do 'akabejskog
ustanka#
A#A#77# 'akabejski ustanak
Ga sve vreme vladanja =rka nad 1udejom, na lokalnom nivou, rekli bi smo, neku vrstu vlasti
i reda su drali svetenici i starci naroda# .ojaana helenizacija +eleukovia je uticala i na 1evreje,
!a su mnogi !rihvatali modu i kulturu grka kao to su odlazak na takmienja u ast bogova,
!rihvatali su modu i grki jezik# 'e(utim vrhunac je bio kad je )ntioh zaveo !ravi teror ne samo
da je zabranio sve 1evrejske obiaje, kao to su rtve i obrezanje !od !retnjom smrtne kazne, ve je
i u 6ram !ostavio oltar Gevsu# &o je sve bilo razlog za !oetak !obune koju su !oveli braa
'akabejci 9o kojima se govori u 'akabejskim knjigama:# .obuna se zavrila us!eno# &iranija
)ntioha *V je !restala, ali u isto vreme !okazala se !ers!ektiva dobijanja jo vee nezavisnosti i
!olitike vlasti# $astale su borbe izme(u jevrejskih !olitikih stranaka oku!ljenih oko toga ko ima
!ravo na !oziciju Velikog svetenika i iz te borbe je kao !obednik izaao 1onatan# On se igrom
!rilika naao u !oziciji da bira izme(u !odrke )leksandru Balasu i Demeriju *, koji su bili u
sukobu# 1onatan je izabrao )leksandra, koji je i izaao kao !obednik, 78D#g# !ostao kralj, oenio se
5leo!atrom i kao nagradu za 1onatanovu vernost !roizveo ga je u generala i u!ravitelja 1udeje# &o
je !oetak vladavine makabejske dinastije# *ako su i dalje 1evreji bili !od seleukoviima, sada su
nekoliko stihova u !itanju onda se navodi blok Ga ;zrinu knjigu !rva glava, od !rvog do !etog stihaF ;z 7,7-8# $azivi
skraenica Biblijskih knjiga se neleze u svakoj Bibliji, a mi emo ih dati na kraju sa indeksom#
AD U to vreme se radi i !revod hebrejskog +vetog !isma na grki jezik nastaje +e!tuaginta 9/OO:#
bili u !rilici da koriste njihove me(usobne sukobe u svoju korist# 1onatan je iao tako daleko da je i
sam !oeo da !ravi kontakte sa rimljanima, to nije !rolo neo!aeno i na kraju on biva ubijen#
$alse(uje ga njegov brat +imon, ali i on biva ubijen od svog zeta .rolomeja i nasle(uje ga sin
1ovan 6irkan od koga !oinje vladavina 6asmonejaca koja je trajala od 7BC#g# do EB#g# !re 6rista#
Vladavina 6asmonejaca, odnosno !otomaka 'akabejaca je !oela kao odgovor duboko vernih
1evreja na re!resije !aganskih =rka, me(utim, kako je vreme !rolazilo vladari su se sve vie
!riklanjali grkim bogovima i kulturi# U isto vreme !aralelno su bili !risutni stalni me(usobni
sukobi, koji e na kraju dovesti i do !oziva rimljanima da se umeaju, to su oni i uinili i EB#g#
godine, !resu(ujui izme(u dva brata koji su bili u sukobu oko mesta Velikog svetenika, .om!ej
zauzima 1erusalim, zauzima 6ram !ri emu ubija 7ADD 1evreja, !rihvata 6irkana ** za Velikog
svetenika i .alestina !ostaje rimska !rovincija +irije# $ezavisnost koju su izborili 'akabejci
nestaje#
A#A#7A# Vladavina "ima
Vreme od EB#g# !a do C#g# !re 6rista je vreme us!ostavljanja sve vre vladavine "ima
nad .alestinom, kao i vreme o!adanja i nestajanja dinastije 6asmonejaca i dolaska 6erodovaca# O
ovom !eriodu istorije se dosta zna, !osebno o istoriji rimskog carstva tog vremena# Ono je
oznaeno borbom za !revlast nakon smrti 1ulija 0ezara CC#g# !re 6rista izme(u 'arka )ntonija i
Oktavijana# Oktavijan je odneo !obedu B7#g# i iako je senat i dalje !ostojao, njegova vladavina je u
stvari bila diktatura, ali mir je vladao carstvom# +enat mu je AH#g# dao naziv )ugustus i vladavina
Oktavijana dobila je naziv .aX )ugustiana jer je mir !otrajao i nakon njega nekoliko vekova#
Oktavijan je vladao od B7#g# do 7C#g# !osle 6rista#
Ga sve to vreme rimske vladavine, vlast 1evreja se smanjivala i bivala sve vie ograniavana#
$ekako u isto vreme sa Oktavijanovom !obedom !ojavljuje se 6erod Veliki
A7
na !ozornici istorije#
Vetom mani!ulacijom i enidbenim vezama 6erod dolazi na !oloaj u!ravnika galileje iako
nejevrej 6erod je bio *dumejac, ali se oenio 'ariamnom, unukom 6irkana **# U vreme sukoba
izme(u 'arka )ntonija i Oktavijana, 6erod je !rvo bio na strani )ntonija, ali se brzo okrenuo
drugoj strani i ak je Oktavijana !osetio na ostrvu "odos, skinuo !red njim krunu i izjavio mu
!okornost# $akon !obede, Oktavijan mu !onovno us!ostavlja kraljevstvo, !otvr(uje ga kao kralja i
!ostavlja ga za reX socius-a "ima, koji je uivao !ot!unu domau autonomiju i slobodu, ali je bio
zavisan !o !itanju s!oljne !olitike i rata o "imu#
Ga vreme svoje vladavine, 6erod je zaista bio veliki graditelj# Obnovio je Drugi 6ram
AA
,
gradio je am2iteatre, 2ontane, cele gradove# $akon njegove smrti, vlast su !reuzeli &etrarsi tri
njegova sinaF )rhelaj, 6erod )nti!a i Pili!# $ajkrae je vladao )rhelaj 9nad 1udejom, +amarijom i
*dumejom: samo devet godina# $akon njegovog !rogona, rimljani su od njegovog dela na!ravili
tri svoje !rovincije !od u!ravom svojih !rokuratora# 6erod )nti!a je vladao nad =alilejom i
.erejom do BH#g# kada su rimljani i njega !oslali u egzil i !reuzeli teritoriju# Pili! je bio najblai
vladar od svih njih# Vladao je oko =alilejskog jezera, Betaneje, &rahonitisa# Bio je uven !o svojoj
!ravinosti# $akon njegove smrti BC#g# jer nije imao naslednika rimljani njegovu teritoriju !ri!ajaju
sirijskoj !rovinciji#
*sus se ra(a u vreme 6eroda Velikog, a ras!ee i Uskrsnue se desilo u vreme kraja
vladavine 1evreja i !ot!unog !reuzimanja vlasti od strane rimljana# "imska vlast je !od u!ravom
!rokuratora ee radila na tome da u .alestini !otie nemire nego to je radila na miru, tako da
ustranak !okorenog naroda EE-HD#g# dovodi i do konanog unitenja 6rama, kojeg nikada vie
1evreji nee obnoviti, kao i do masovnog raseljavanja 1evreja iz .alestine irom rimskog carstva# &o
e biti i !ozornica nastajanja i irenja 6rianstva#
A7 $aziv Veliki 6erod je stekao svojom !olitikom s!osobnou i graditeljskim delima, i!ak on je u!amen kao
beskru!ulozni ubica ubio je svoja C sina, a i u $G je !oznat !o !okolju betlehemske deice#
AA 6ram je i!ak bio zavren tek EB# !osle 6rista, odnosno sedam godina !re njegovog !ot!unog unitenja za vreme
o!sade 1erusalima od strane "ima#
A#B# <ivot i obiaji
$akon vremena osvajanja i naseljavanja 5anaana ivot 1evreja se nastavio !o malim selima,
gde su se bavili zemljoradnjom i stoarstvom# Ga vreme Davida i +alomona mnogi !aganski
gradovi su osvojeni i naseljeni 1evrejima, tako da su i !aganski starosedeoci !oeli da !rihvataju
veru u 1evrejskog Boga# +a druge strane, narod koji je iveo na selu je bio konzervativan, jedan od
razloga je i slabo meanje sa !aganskim narodima, i u!ravo ta razlika izme(u gradskog
stanovnitva, koje je delilo istu veru, ali ne vie tako u!orno i seoskog stanovnitva koje je i dalje
bilo verno !lemenskoj organizaciji bila je i uzrok stalnih na!etosti
AB
#
+am grad tih vremena je bila zajednica do 7DDD-BDDD ljudi sabijenih na malom !rostoru
unutar zidina koje su grad branile od na!adaa# =radovi su bili gra(eni uglavnom na uzviicama
!ored nekog stalnog izvora vode# Budui da su gradovi tih vremena esto bili na!adani i esto
rueni sve do temelja, svaka nova generacija je gradila na ostacima !oruenog grada stvarajui sve
vie i vie uzviice# U nae vreme su arheolozi !ronalazili gradove iz biblijskih vremena koji su se
mogli !o tim slojevima 3itati4 kao knjige# +vaka generacija je ostavljala svoj sloj# Gidajui tako
svaki svoj novi 3sloj4 grada, gradovi su !ostajali sve vii i vii ali i sve tenji tako da su i kue u
gradovima bile malene i jedna uz drugu da skoro nije bilo slobodnog !rostora u njima# $ekada su
kue gra(ene i direktno u zidinama grada kako bi !rimile vie ljudi# &i!ina kua je zidana na
kamenu sa zidovima od blata,
AC
sa ravnim krovom na kome se za vrelih noi s!avalo# .osebno na
selu, ili ako je !orodica bila imunija u gradu, kue su imale B-C !rostorije koje su okruivale
maleno dvorite# U nekim krajevima kue ili barem !omone !rostorije su dubljene u stenama#
A8
=lavni trg u tako malim i zbijenim gradovima je bio tik izvan gradskih zidina, kod glavnih vrata
grada, i!sred kojih je bio jo jedan zatitni zid# $a tim trgovima su se oku!ljali ugledne glave
!orodica i tu su se donosile vane odluke za grad# &u se tako(e vodila i trgovina#
$aravno, ovo je mali !rostor da bi se dali svi detalji ivota, ali evo jednog !rimera kolika je
vanost !oznavanja uslova ivota - u .esmi nad !esmama H,8 stoji stihF4 $os ti je kao kula libanska
to gleda !rema DamaskuJ# Dananji itaoc bi !omislio da je jadna devojka kojoj !esnik govori
ogromnog nosa i zrela za !lastinu o!eraciju, i!ak radi se o tome da je !isac stihova bio oduevljen
le!otom i dignitetom tog dela devojinog lica i uo!te nije mislio na veliinu a zato to su le!e
visoke kule bile ne samo ukras ve i garant sigurnosti jednog grada i kao dragoceni objekt esto se
koristile i da se o!ie neija le!ota, u ovom sluaju le!ota devojinog nosa#
U ta vremena se smatralo da se ovek sastoji od tela, duha i due# +rce je bio organ kojim se
razmiljalo, a bubrezi su !roizvodili oseanja radosti, tuge ili straha# &rag takvog !osmatranja na
telo imamo i danas u izrazu 4oseam strah u stomakuJ#
/judi su u to vreme iveli !roseno C8 godina, iako nije bilo neuobiajeno da neko ivi i HD-
ID godina, ali to je bio ee izuzetak nego !ravilo#
*znena(ujui je odnos !rema smrti i onome to dolazi !osle smrti me(u 1evrejima !re egzila#
*zgleda kao da je kod njih, za razliku od ostalih !aganskih naroda sve bilo obrnuto# Dok su svi
okolni narodi verovali u veliki broj bogova, i za svaki doga(aj u ivotu imali !osebnog, 1evreji su
verovali u jednog jedinog Boga, &vorca svega sveta# U isto vreme dok su svi narodi vrsto verovali
u zagrobni ivot !oevi od ;gi!ana iji su 2araoni sebi jo za ivota gradili vene kue sa koje
e im i na onom svetu obezbediti komoditet kakav su uivali dos su bili u ivotu, !a do naroda
'eso!otamije koji su gajili bar neku nadu da e barem heroji za ivota uivati nakon smrti, 1evreji
su o smrti razmiljali kao o !ot!unom kraju# )ko se i !omiljalo o smrti, onda je to bilo mesto u
AB .osebno zato to su kraljevi u svojoj religijskoj indi2erentnosti dozvoljavali i !aganske kultove, to tradicionalisti sa
sela nisu nikako mogli da dozvole# *!ak, iako su bili vrsto !rotiv takvih stvari, selo je bilo veoma odano Davidovoj
dinastiji !a se tako estoko !rotivilo svakoj uzur!aciji vlasti#
AC .oznata je !ria u $G o lo!ovu koji !roko!ava zid kue# &o je u!ravo i bilo mogue jer su i zidovi kua bili zbijeni
ali i zato to su zidovi bili od blata i lako su se !roko!avali#
A8 ?tala u kojoj se *sus rodio je bila ili !omona !rostorija ili tala u koju su se zimi smetale dragocene domae
ivotinje, a bila je izdubljena u steni#
?eolu, mestu slinom grkom 6adu gde su mrtvi naslagani jedni !reko drugih, bes!omoni i bez
ikakve nade# Gbog takvog gledanja na stvari bilo je i zabranjeno da se daju rtve za mrtve kao i da
se !rizivaju duhovi mrtvih kao to su inili okolni narodi# *!ak, 1ahve je imao a!solutnu vlast nad
smru, to esto !isci !salama istiu 9.s II, HB, CN###: smrt je ve bila nad ovekom u vreme
bolesti ali je 1ahve s!asioc koji otima duu iz ruku smrti#
.red!ostavka je da su se 1evreji o!irali ideji o zagrobnom ivotu !od uticajem egi!atskog
!reterivanja !o tom !itanju jer nakon izgnanstva u Babilon i me(u 1evrejima !oinje da se javlja
nada o sretnijem ivotu nakon smrti# .itanje onih koji za ivota bili !ravednici i onih koji su bili zli
i ta e biti sa njima nakon smrti u svetlu Boije !ravednosti dovelo je do razmiljanja da Bog nee
zaboraviti !ravednike nakon smrti# Ova ideja je !osebno razvijena kod !roroka Danijela i 5njigama
'akabejskim, ali i u .salmima 7E, CN i jo nekima kao i kod *zaije# Ova tema je !osebno razvijena
u kasnijem judaizmu
AE
kao i u hrianstvu#
.orodini ivot je bio strogo !atrijarhalan# Otac je imao skoro a!solutnu vlast ak i nad
ivotom i smru lanova !orodice
AH
# <ena je imala veoma malo !rava i odnos !rema njoj je veoma
blizu odnosu !rema vlasnitu# Ona nije imala !ravo da se razvede od mua, ali je zato mu mogao i
zbog najmanje sitnice da od!usti enu# <ena je samo u retkim sluajevima bila nosioc nasledstva
zemlje i!ak !ostojala je i briga za udovice koji je !oseban oblik dobio u zakonu leviratskog braka
AI
#
'e(u 1evrejima je !ostojala !oligamija, !osebno u vreme !atrijaraha, ali i kasnije# Vremenom su
obiaj dranja vie ena imali samo kraljevi ili dobrostojei lanovi vie klase# Velika veina je i!ak
bila monogamna# * !ored odsustva !rava ene, Biblija esto navodi veliku ljubav izme(u ene i
mua# *zreke B7 sadre veoma le!u himnu dobroj eni koja !okazuje da je ena i kao majka ali i kao
stub doma bila i!ak visoko cenjena, i rado se slualo njeno miljenje#
Deca su 1evrejima bila !oseban blagoslov, ne samao kao naslednici Obeane zemlje, ve i
kao budua radna snaga i osiguranje budunosti celog klana# +a druge strane !ostojao je jo jedan
vaan razlog za ljubav !rema deci osim one roditeljske to je mesijansko obeanjeF obeanje da e
se u narodu roditi vo(a koji e 1evreje izbaviti od tu(inskih zavojevaa# +vaka majka i svaki otac su
se nadali da e ba njihovo dete biti taj obeani 'esija# Gato su me(u 1evrejima nerotkinje
!rezirane i smatrane da su sagreile !red Bogom dok im ne daje !oroda#
5ao i u svakom !atrijarhalnom drutvu enska deca su bila manje cenjena i eljena za
razliku od deaka# U isto vreme, !osebno iz lista onoga to neko !oseduje, vidi se da je drutveni
status dece bio veoma nizakF kada se u knjizi o 1obu nabraja ta !oseduje, !rvo ide kru!na i sitna
stoka, onda deca muka !a enska, i na kraju robovi#
$eki naunici, !osebno jevrejski, kada je re o robovima i !ostojanju robovlasnitva kod
1evreja, govore da !ravo ro!stvo nije gotovo ni !ostojalo# * zaista, ako se !ogledaju okolne drave,
na tom terenu nisu !ostojale takve mase robova kao u "imu ili =rkoj, koji su stalno bili izvori
nestabilnosti# *!ak, robova je bilo, ali se trudilo da se !rema njima !onaa to blae, za razliku od
recimo "ima gde su robovi smatrani 3alatkama koje govore4 i nisu bili niim zatieni od
samovolje vlasnika# 5od 1evreja su !ostojale dve vrste robova !rva vrsta su stranci, uglavnom
ratni zarobljenici, koji su bili nia vrtsa robova, ako se tako moe rei, koje su i 1evreji koristili za
teke !oslove, kao to su rad u rudnicima ili velike izgradnje, sve do kraja njihovih ivota# *!ak i
!ored takve sudbine, ni ovi robovi nisu bili bez ikakvih !rava, ne samo kod 1evreja ve i na itavom
Bliskom *stoku# .oznat je 6amurabijev zakon koji je kanjavao okrutnost nad robovima, !osebno
ako je neko ozledio roba koji nije njegovo vlasnitvo# 5od 1evreja je sistem zatite bio i vei tako
da recimo !o Gakonu 9knjiga *zlaska A7,AE-AH:, ovek koji osle!i roba ili mu izbije zub, morao je
da ga kao naknadu oslobodi a ako ga ubije, mora biti strogo kanjen za osvetu#
AE .avle na su(enju !red Velikim svetenikom koristi injenicu da su 2arizeji nosioci ideje ivota !osle smrtiF4 .avao je
znao da su oni dijelom saduceji, a dijelom 2arizeji !a !ovika u VijeuF 4Brao, ja sam 2arizej, sin 2arizeja# +udi mi se
zbog nade, uskrsnua mrtvih# 4 9Dela )!ostolska AB,E:
AH 5asnije se kroz istoriju to !romenilo#
AI Gakon !o kome je brat ili najblii ro(ak morao da uzme udovicu za enu# .rvo dete iz tog braka bi bilo legitimno dete
!reminulog brata ili ro(aka sa !ravom nasle(ivanja zemlje#
Druga vrsta ro!stva se ticala samih 1evreja# *ako je Gakon zabranjivao 1evrejima da svoju
brau ine svojim robovima, jer svim 1evrejima !ri!ada Boije obeanje, i!ak bilo je mogue da
ovek sam sebe i svoju !orodicu !roda u ro!stvo radi ot!late duga i!ak to nije bilo doivotno
ro!stvo i trajalo bi sedam godina, nakon kojih je rob morao da bude oslobo(en, a vaila su i ostala
drugaija !ravila nego za robove strance# $o i !ored toga, !ostojali su neki !ro!isi koji su uticali na
to da ljudi ostanu doivotno robovi# "ecimo, jedno od !ravila je da deca ro(ena u ro!stvu ostaju
trajno vlasnitvo robovlasnika# Gato su !orodice i kad su bivale oslobo(ene, radije !ristajale da i
dalje nastave da ive kod svojih vlasnika kako bi ostali na oku!u#
O blaem !oloaju robova me(u jevrejima svedoi i sam naziv roba ebed koji nije
oznaavao samo roba, ve i slugu# 5raljevi su nazivani sluge 9ebed: 1ahvea, a to je bio i !oasni
naziv#
Vremenom je i!ak, ro!stvo nestalo iz *zraela, !osebno nakon odlaska u Babilonsko
izgnanstvo# Dolaskom rimljana na vlast, neke !orodice 1evreja su !onovo stekle robove, to
!otvr(uju odre(eni &almudski tekstovi koji !ostavljaju dodatne limite u odnosu na to kako se sme
!ostu!ati sa robovima#
A#C# Verski ivot
U !oetku, u vremenu !atrijaraha, dok su jo bili gru!a nomadskih !lemena ili klanova,
1evreji su slavili Boga na slian nain kao i ostali nomadi slavei svog Boga na bilo kojem mestu
gde su se trenutno nalazili# *!ak, kao i druga, !aganska kanaanska !lemena, imali su i !osebna
svetita !odignuta u blizini !osebno istaknutog stabla, ili izvora ili na uzviicama, gde su oci
dobijali !osebne vizije, ali za razliku od !agana, oni nisu vezivali Boga uz samo to mesto# Bog
*zraelov je nazivan, Bogom otaca, +nagom *zraelovom, +tahom *sakovim i drugim imenima, to
otkriva i to da su razliita nomadska !lemena Boga nazivali drugaijim imenom#
.rvi !ut 1evreji dobijaju ime za svog Boga u vreme kada se Bog objavljuje 'ojsiju i to je
ime 1ahve
AN
# &etragram 9etiri znaka: kojim se u hebrejskom !ie Boije ime je 16Y6 i ono nikada
u istoriji 1evreja nije bilo izgovarano# 1evreji su smatrali da se Boije ime, toliko uzvieno ne sme
izgovarati, !a su umesto imena 1ahve izgovarali re )donaj, to znai =os!odin, ali su i dalje !isali
tetragram 16Y6# Gbog takvog naina !isanja danas i dolazi do razmimoilaenja u izgovaranju
Boijeg imena, !a se, !osebno kod sekti nastalih u )merici moe uti i ime 1ehova to je rezultat
!ogrenog i sasvim nemogueg itanja znakova kojim su u kasnijim vekovima 1evreji dodali kako
bi oznaili vokale, za koje u hebrejskom nisu !ostojali znaci do tada
BD
#
'esto gde se redovno slavio Bog, od 'ojsija !a do vremena Davida i +alomona !osebno,
bio je ?ator sastanka a nakon tog vremena centralno mesto gde se Bog slavio bio je 6ram koji je
+alomon izgradio# 5ada se !ogleda ator sastanka, koji je detaljno o!isan u knjizi *zlaska, vidi se da
je on kao umanjena slika +alomonovog hrama# +asvim je mogue da su kasnije generacije !renele
oblik 6rama i na ?ator#
Od vremena kada je +alomon izgradio 6ram u 1erusalimu i!ak nisu !restala da !ostoje
ostala svetita iz vremena kada su !lemena osvajala 5anaan# +alomonova kraljevska vlast, a kasnije
i njegovih naslednika, je uticala na to da se 6ram izdigne iznad svih ostalih svetita, ali ostala su i
druga svetita, !osebno kada su se razdvojila kraljevstva 1ude i *zraela# $aravno, sama injenica da
je 1udino kraljevstvo !otrajalo znatno due od *zraela, do!rinelo je da se 6ram shvati ne samo kao
AN 5ao i sam Bog i njegovo ime je zagonetno# U knjizi *zlaska B,7C Bog kaeF Z1a sam koji jesamZ, ree Bog 'ojsiju#
Onda nastaviF ZOvako kai *zraelcimaF [1a jesam[ !osla me k vama#Z &eolozi i danas nisu sloni oko toga da li je Bog
uo!te rekao svoje ime *zraelcima# 41a 1esamJ moe da znai iFJ"eci da im Onaj 9Bog: koji 9zaista: !ostoji !oruuje
###J# +a druge strane, 1a jesam kao naziv jedinog bia iz koga su sva stvorenja dobila svoje !ostojanje, tako(e savreno
odgovara toj !rirodi#
BD $aime, !isana je re 16Y6, ali takice, kojima su iznad i is!od znakova za suglasnike oznaavani vokali su ustvari
bili znaci za itanje rei )donaj# .ogrenim itanjem suglasnika sa ovim oznakama dovelo je do naziva 1ehova# 1evreji
su to inili kako bi itae svetih tekstova u!ozorili da se na tom mestu ita re =os!odin, bez obzira to je Boije ime
drugaije#
centralno mesto kulta, ve kao jedino mesto kulta# *!ak, jo i u vreme jake vlasti nezavisnih
jevrejskih kraljeva narod je imao, u svojim mestima, odre(ena mesta gde su se oku!ljali i slavili
Boga# $isu svi bili ni u mogunosti da hodoaste u 1erusalim ili bar ne tako esto# .osebno od
vremena Babilonskog izgnanstva, takva mesta dobijaju na znaaju razvojem dijas!ore 1evreja u
rasejanju !o celom mediteranu# &a mesta su +inagoge# +inagoga je grka re i oznaava mesto gde
se moe biti zajedno# U tim zdanjima idovi su imali i !rostor za smetaj gostiju, kolu za decu jer
je bio obiaj da se deci da, !a ak i u najmanjim mestima, osnovno znanje o &ori i tu se itala
&ora, Gakon i tumaila# +inagoga je bila centar oku!ljanja idova to je bila u vreme nakon
izgnanstva !osebno, ali i u vreme *susovo, vreme a!ostola !a sve do dananjih dana#
=lavna sluba u 6ramu je bila vezana za sistem rtava# Ga razliku od kanaanskih kultova i
ostalih naroda Bliskog *stoka, ove rtve nisu imale magijsko znaenje# Osnovni znaaj rtve je bio
vraanje Bogu ivota koji je on dao i to se ogledalo u !rskanju krvi rtvovane ivotinje !o oltaru#
1evreji su smatrali da se ivot nalazi u krvi ivog bia, zato je bilo zabranjeno uzimati krv kao
hranu, jer je ona !ri!adala samo Bogu#
Osnovni ti!ovi rtava su biliF .aljenica 9ili holokaust
B7
: tom !rilikom se !alila cela
ivotinja nakon to je svetenik !o!rskao oltar njenom krvlju# Ona je sluila i kao dnevna rtva u
ime celog naroda, ili kao !okajnika rtva u ime !ojedinca, .rinosnica koja se !ravila od istoga
!eninog brana bez kvasca, sa malo ulja i tamjana# +vetenik je od toga mali deo !alio a ostatak je
odlazio njemu i njegovoj !orodici, .omirnica rtva koju je nudio !ojedinac kao zavet koji je
Bogu uinio ili kao zahvalnica# $ije se cela !alila, ve se samo krv !rolila !o oltaru i najmasniji
delovi sa !ar unutranjih organa# Ostatak se !ri!remio kao obrok za !rijatelje i !orodicu onoga koji
je rtvovao# <rtva za greh nju je !rinosio svaki onaj ko je !ostao neist dodirnuvi telo mrtvaca ili
od bolesti ili iz nekog drugog razloga koji su !obrojani u Gakonu, onaj ko je uinio neko zlo i koji
se za to zlo !okajao# U tom sluaju samo se krv !rolila !o oltaru i s!alilo se !ar unutranjih organa
a sama rtva se !alila van hramskog !rostora# )ko je onaj ko !rinosi rtvu bio svetenik !rinosio
se bik, ako je bio obian ovek ovca ili koza, a ako su bili siromasi u !itanju dva goluba ili aka
brana od koje je is!een hlebi#
<rtve su bile vaan deo verskog ivota 1evreja, ali su bile tako(e i razlog za kritiku i !roroka
ali i *susa# $arod je esto, naime, rtve shvatao kao vrstu automatskog is!unjenja onoga ta se trai#
+matrao je da je dovoljno da se rtva !rinese da bi se Bog zadovoljio, bez unutranjeg obraenja i
!romene !onaanja 41er ljubav mi je mila, ne rtve, !oznavanje Boga, ne !aljeniceJ kako kae
!rorok 6oea#
$aravno, !ored sistema rtava u 6ramu se odvijalo i versko obrazovanje# .ri hramu su
2unkcionisale i rabinske kole, tu se ras!ravljalo o !itanjima vere kao to znamo i u *susovo vreme,
o emu svedoi $G#
6ram je bio !osebno vaan za vreme velikih !raznika, od kojih su najvaniji bili .asha
!raznik oslobo(enja iz ;gi!ta, .edesetnica, koja je obeleavala !rimanje tabli zakona na +inaju i
+abat dan odmora#
6ramsku slubu su !redvodili svetenici i leviti iako neke knjige, kao to je knjiga
.onovljenih zakona, ne razlikuje levitsku slubu od svetenike, i sve sluitelje naziva levitima#
/eviti su nastali kao naslednici /evijevog !lemena iz vremena zauzimanja 5anaana i to je bilo
!leme koje nije dobilo u nasledstvo nikakvu zemlju ve im je iskljuiva dunost bila hramska ili
sluba !ri svetilitu# $astanak svetenike slube je dosta zagonetan i ne moe se sa sigurnou
rei kada su se oni !ojavili u sistemu 6ramskog bogosluenja#
U svakom sluaju, nakon ruenja 6rama EN# godine !osle 6rista, nestaje i hramska sluba,
sistem rtvovanja i kao nosioci religioznih dunosti u narodu ostaju uitelji rabbi , koji su
!redvodili lokalne sinagoge, ali kojima to nije bilo osnovno zanimanje ve su esto imali i svoje
!osebno zanimanje, i ta tradicija je o!stala do danas#
B7 .o njoj je i stradanje 1evrejskog naroda za vreme drugog svetskog rata nazvano#
A#8# 1evejske verske institucije i gru!e u $G vemenu
&okom dugake istorije jevrejskog naroda mnogo toga je ostajalo isto, !osebno ono to je
vezano za veru i kult, ali usled razliitih istorijskih okolnosti dolazilo je i do !romena kao i do
nastanaka i nestanaka odre(enih gru!a i institucija koje su uticale kako na verske !oglede tako i na
!olitike !oglede 1evreja u tom vremenu# *ako smo ve u !redhodnom !oglavlju !omenuli neke
osnovne stvari vezane za veru 1evreja ovde emo samo dodati najvanije institucije i gru!e koje su
delovale u vreme nastanka hrianstva a koje se esto !ominju i u $G#
$a !rvom mestu je Veliko vee
BA
# .rosenom hrianinu, koji !oznaje u glavnim crtama
doga(aje koji su doveli do osude *susa, ini se da je uloga Velikog vea ili sinedriona dosta jasna,
i!ak to nije tako# $aime, kao to smo naveli u na!omeni 97: termin je imao iroku u!otrebu#
$aunici se ne slau u dosta stvari u !ogledu Velikog vea iz vremena rimske oklu!acije .alestine,
ali i!ak nekoliko !odataka koji verovatno stoje moemo izneti#
1edan od tih !odataka je vreme nastanka vea# Ovde namerno !iemo sa malim slovom, jer
velika veina naunika smatra da nije !ostojalo jedno vee, ve da je svako mesto imalo svoje vee,
svoj sinedrion, koji se sastojao od glaveina !orodica i uglednih ljudi u tom mestu koji su vodili
brigu o samom ivotu u tom mestu# )ko govorimo o Velikom veu, tu ve naunici nisu toiliko
sloni# $eki smatraju da je nastalo ve nakon !ovratka 1evreja iz Vavilonskog izgnanstva, neki
drugi da je nastalo u vreme grke vlasti nad !alestinom# U svakom sluaju sigurno je takvo telo
!ostojalo u vreme rimske vladavine, ali nije sasvim sigurna njegova struktura# .red!ostavlja se da je
Veliko vee imalo ulogu ne samo da u!ravlja ivotom 1evreja u 1erusalimu, ve da je sluilo i kao
vrhovni sud !o !itanjima vere za celu 1udeju
BB
# .red!ostavlja se da je Veliko vee imalo stalni
sastav, ako nita drugo, bar mu je stalno !redsedavao Veliki svetenik# >lanovi su bili
!rvosvetenici ali i gradski starci, glave !orodica, !ri!adnici 2arizejske i saducejske stranke i njihovi
knjievnici
BC
# Parizeji i saduceji su bili !o!rilino su!rotstavljene stranke, !a neki naunici
!red!ostavljaju i da su oni svaki za sebe imali i svoje sinedrione, svoja vea gde su odluivali o
!onaanju svojih !rostalica, i!ak, i ako je tako bilo velika je verovatnoa da su uestvovali u radu
jednog tela koje je brinulo o celom narodu, ako to je to bilo Veliko vee#
Veliko vee je imalo ulogu nadgledanja verske ali i 4!olitikeJ disci!line i ivota 1evreja
B8
#
"imske vlasti su davali Velikom veu odre(enu zakonodavnu, sudsku i izvrnu vlast nad 1evrejima,
!a je tako Veliko vee imalo ne samo svoje zatvore ve i svoju oruanu 2ormaciju koja je mogla da
!rivodi one kojima se sudilo# *!ak, i !ored svega, Velikom veu nije bilo dozvoljeno da izvrava
smrtne kazne, ve je smrtnu kaznu morao da !otvrdi rimski !rokurator
BE
#
$akon unitenja hrama i rasejanja 1evreja, sinedrion nastavlja svoju aktivnost, naravno u
drugaijoj 2ormi, nakon us!ostavljanja 1evrejskog !atrijarhata i nestaje sa scene, kao centralno telo
koje se brinulo o veri, nakon ukidanja !atrijarhata CA8#g# !osle 6rista iako je i kasnije !okuana
!onovna us!ostava jednog takvog tela#
Druga vana gru!a o kojoj emo rei !ar rei su 2arizeji# $astali su u vreme nakon !ovratka
iz Vavilona# Ga sebe su govorili da su sledbenici ;zre, koga su !otovali kao onoga ko je striktno
!otovao Gakon, ali i usmenu tradiciju, kao i 'ojsije# $ajverovatnije da su 2arizeji, koje !oznajemo
BA U $G se tim nazivom !revodi re sQnedrion, a koristi se i re sanhedrin# +ama re bukvalno znai sedeti sa#### &o je
re koju su grci koristili sa znaenjem sku!a, vea# 5oristila se za sku!ove na )ero!agu u )tini, sku!ove gradskih
saveta, saveta gradova saveznika, sastanke rimskog senata i td#
BB *zvan 1udeje rimljani nisu dozvoljavali delovanje Velikog vea, iako !ostoje !odaci koji govore da su jevreji rado
sledili u!utstva Velikog vea ma gde se nalazili# Odlazak +avla 9budueg sv# .avla: u Damask da suzbija hriane u
tamonjim zajednicama govori tome u !rilog# .ostoje i miljenja da su se 1evreji van 1erusalima ali i van 1udeje obraali
Velikom veu u sluajevima kada sami nisu umeli ili znali da ree neki lokalni !roblem#
BC .ismoznanci#
B8 ?to je znailo !rvenstveno da su brinuli o miru i redu ali i o onima koji su ugroavali veru#
BE "etko se deavalo da !rokuratori ne !otvrde smrtnu kaznu, to se vidi i iz *susovog sluaja#
iz vremena $G, nastali od 6asidejaca
BH
, jevrejske sekte iz vremena 'akabejskog ustanka# O!te se
smatra da im ime !erushim dolazi od hebrejske rei !arash to znai biti odvojen, i da znai oni koji
su odeljeni, to u nekoliko i odgovara onome kako su iveli# Parizeji su se !ojavili odmah nakon
'akabejskog ustanka kao gru!a laika i !ismoznanaca koji su se us!rotivili saducejima sastavljenim
uglavnom od lanova aristokratije, laike i svetenike# 'e(u najbitnijim razlikama izme(u te dve
gru!e s!ada to da su saduceji odbijali svako reenje aktuelnih !roblema ako se ono nije nalazilo
eks!licitno u &ori, dok su 2arizeji smatrali da se Gakon sastoji od !ismene tradicije, &ore, kao i od
usmene tradicije jevrejskog naroda i da se !roblemi mogu reavati i !rimenom te usmene tradicije#
=ovorili su da, budui da se Gakon razvija, ovek mora koristiti razum !ri tumaenju &ore
BI
i !ri
reavanju savremenih !roblema !a su u skladu sa time u zavisnosti od okolnosti iste Gakonske
odredbe tumaili !onekad na sasvim druge naine uvek traei u .ismu !otvrdu za is!ravnost
takvih odluka#
Veoma bitna karakteristika 2arizeja je bila i njihova vera u to da ovek ima slobodu
odluivanja, ali i da !ostoji odre(ena vrsta !redodre(enja svakog oveka# &ako(e, bitan deo
njihovog verovanja, a to su i hriani koristili
BN
je vera u uskrsnue mrtvih i nagradu !ravednicima
u buduem ivotu, kao i vera u an(ele# Ono zato su bili !osebno na meti saduceja je to to su za
razliku od njih koji su smatrali da je centar religijskog ivota svakog 1evreja 6ram i hramsko
bogosluje, uili da je svaki ovek !ojedinano duan da usavrava sebe izvravanjem i
!rouavanjem zakona a to je bilo mogue svakom u svom domu# 'oe se smatrati da je sinagoga
institucija koju su u!ravo 2arizeji i stvorili jer su akcent sa hramskih rtvi !rebacili na lino
usavravanje#
*ako su u !oetku i oni bili zainteresovani za !olitiki ivot, ubrzo nakon loih !olitikih
!oteza su odustali od !olitike borbe, !osebno od borbe za !revlast u Veu
CD
!a su, u skladu i sa
svojim verskim uenjem, bili skloni da !rihvate i stranu vlast smatrajui da Bog odluuje od sudbini
naroda# *z tih razloga i nisu uestvovali u !obuni koja je dovela do unitenja 6rama, ali im je to
omoguilo dalje delovanje i kao to smo ve na!omenuli mogunost da obnove i odre
judaizam kao religiju i nakon unitenja hrama#
*ako je slika 2arizeja u $G generalno gledajui negativna i *sus ih esto o!tuuje veoma
estoko
C7
i!ak, mora se rei da su uenja 2arizeja do!rinela da obian narod lake !rihvati
hrianstvo ije je uenje imalo dosta dodirnih taaka sa uenjem 2arizeja, !osebno to su 2arizeji i
bili veoma ukorenjeni u!ravo u tom obinom narodu# 'ora se rei da se te osude 2arizeja, ma kako
se inile da su o!te, i!ak ne odnose na sve 2arizeje a sa druge strane, za neke od o!tubi, !osebno
za licemerje koje se odnosi na ivljenje onoga o emu se !ro!oveda su znali i sami 2arizeji i u
&almudu se o tom !roblemu govori kao o kugi 2arizejske sekte#
BH 6asid, znai !oboan# &o je sekta koja se strogo !ridravala Gakona# *ako su se !ridruili 'akabejskom ustanku u
borbi za religijske slobode i za oslobo(enje od !aganizma osvajaa, odmah nakon dobitka slobode, odvojili su se od
novonastale vladajue klase jer ih !olitika nije interesovala# Gato su !ali u nemilost vladara# Ga njih je bilo
karakteristino da bi radije izdrali bacanje na muke nego !rekrili i najmanje !ravilo, recimo, obdravanja subote#
.ominju se u 7 'ak A,CA# Vremenom su !olako nestajali meajui se i sta!ajui sa 2arizejima#
BI 1edan od njihovih !rvobitnih ciljeva je da se utvrdi sadraj !isanog Gakona# Oni su utvrdili ili 3utvrdili4 da !ostoji
E78 za!ovedi, od kojih su ACI !ozitivne a BE8 negativne# +ledei korak je bio da se tako istumae da bi bilo nemogue
!rekriti ih sluajno ili iz neznanja#
BN +etimo se .avlove odbrane u Delima a!ostolskim AB,EF4 .avao je znao da su oni dijelom saduceji, a dijelom 2arizeji
!a !ovika u VijeuF 4Brao, ja sam 2arizej, sin 2arizeja# +udi mi se zbog nade, uskrsnua mrtvih# 4J
CD *ako mnogi naunici tvrde da su imali i odluujuu re u Veu#
C7 $akon unitenja 6rama i !onovnog oivljavanja judaizma koje su !redvodili 2arizeji, !oela je i otra borba !rotiv
sve jaih hrianskih zajednica# U !rvo vreme se hriani nisu razlikovali, !osebno u rasejanju, od ostalih 1evreja# &ako
da su rabini sastavili molitvu zvanu#)midah ili osamnaest blagoslova od kojih je dvanaesti 3blagoslov4 ustvari bila
kletva sa molbom Bogu da uniti sve jeretike i nevernike, odnosno hriane# &a molitva se i danas moli, stim to je
$ozerim 9hriani nazareani: zamenjeno o!tijim !ojmom jeretici - nevernici# U!ravo ta mrnja !rotiv hriana,
govore odre(eni bibliari, je moda i do!rinela da se i 2arizeji jae na!adnu u $G#
+aduceji
CA
su gru!a koja je nastala nekih dva veka !re unitenja hrama HD#g# !osle 6rista#
*me im dolazi, !o veini naunika, od Gadoka, Vrhovnog svetenika za vreme Davida i +alomona, a
iju je !orodicu ;zekiel izabrao da vode brigu o 6ramu !a su bili i vodei deo hramske hijerarhije
sve do A# veka !re 6rista#
+aduceji su uglavnom bili !olitika !artija sastavljena od svetenike i ostale aristokratije,
bogatih zemljo!osednika i trgovaca# U njihovim redovima nije bilo obinih ljudi !a su i zbog toga
bili omraeni u narodu# Drugi razlog je taj to su saduceji zbog ouvanja svojih !oloaja i bogatstva
!ristajali na sve vrste kom!romisa sa rimskim vlastima# Ve smo nabrojali njihove glavne !ozicije
to se tie vere, ali ono to je bio glavni izvor ne!rijateljstva !rema 2arizejima je bilo u!ravo to to
su 2arizeji svojim uenjem odvlaili na neki nain narod od hrama kao centra bogosluja i na taj
nain direktno udarali na temelj saducejske ne!rikosnovene vlasti# Gnajui ove !odatke ni ne udi
da su u!ravo saduceji oni koji su !okrenuli !itanje *susa jer su u njemu i njegovom uenju, kao i u
2arizejskom videli !retnju, ne za narod ve za svoje so!stvene !ozicije#
$jihov verski i !olitiki konzervatizam, zavisnost od 6ramske slube je doveo i do toga da
oni kao gru!a !ot!uno nestanu sa !ozornice istorije nakon ruenja hrama HD#g#
Dve gru!e koje se ne !ominju u $G direktno, ali !ostoje indirektni tragovi su ziloti i
sikarioti# Giloti su agresivna !olitika gru!a koja se !rotivila rimskim osvajaima i njihovom
!aganizmu# Bili su sastavljeni od nieg svetenstva ali i od odmetnika, bandita# $isu bili samo
!rotiv rimljana, ve i !rotiv svakog 1evreja koji je bio za bilo koji oblik saradnje sa rimljanima# Oni
su !redvodili i ustanak koji je doveo do unitenja 6rama i rasejanja 1evreja HD#g# $jihova
ekstremnija struja, ako je to bilo mogue, su bili sikarioti# *me su dobili !o bodeu koji su nosili
is!od odee i kojim su, !osebno na javnim mestima, u guvi, ubijali !olitike !rotivnike i saradnike
"ima#
* !ored tekog !oraza koji su 1evreji njima vo(eni !retr!eli, ziloti su ostali znaajna
!olitika gru!acija sve do sredine drugog veka#
Ono !o emu su bitni i za $G su stavovi nekih bibliara da je 1uda *skaritoski, *susov
izdajnik bio njihov lan# Da su oni u *susu videli u!ravo onog mesiju koji e na vojnom !olju
!oraziti !aganske zavojevae i doneti toliko eljenu slobodu 1evrejskom narodu# 5ad su videli da to
nije bila *susova namera, ve i da *sus ne samo da se ne o!ire rimljanima
CB
ve i da je to to ui i
neka vrsta saivota sa rimljanima
CC
, mogue je da su se !rikljuili zaveri saduceja i svetenikih
glaveina i !reko 1ude ga njima !redali#
.oslednja gru!a koju emo !omenuti su eseni# $i oni se ne s!ominju direktno u $G, ali
neka od uenja, !osebno kod jevan(eliste 1ovana imaju dodirne take sa uenjem esena to ne
znai da su i nastala !od njihovim uticajem, dok neki naunici smatraju da im je 1ovan 5rstitelj bio
blii samim tim to je iveo ivotom veoma slinim njihovim, a i na samo !ar kilometara od jedne
od njihovih zajednica#
;seni su kao zajednica nastali ve negde oko A# veka !re 6rista# .oreklo imena im se ne zna
i !ostoje mnoge !ret!ostavke o njegovom znaenju
C8
# &ako(e, nije sigurno ni kako je sekta
CE
nastala# 1edna od !ret!ostavki, koja se bazira na velikoj slinosti sa uenjem 2arizeja, govori da su
eseni moda nastali kao njihov ekstremni ogranak#
Ono to sigurno znamo je da su eseni bili zajednica slina dananjim monakim zajednicama
u hrianstvu
CH
# =lavna gru!a esena je ivela u zajednicama u !ustinji, odvojena od ostalih ljudi#
CA 6ebrejski &zato\
CB *sus lei slugu rimskog satnika to su moda i ziloti videli kao izdajniko delo#
CC +lino 2arizejskim stavovima zato ni 2arizeji nisu bili sa zilotima#
C8 $eki naunici !red!ostavljaju da im ime dolazi od 6asid, kao i 2arizejima 9!ogledati na!omenu E#:#
CE *ako smo za 2arizeje i saduceje u!otrebili naziv gru!a, dosta bibliara i za njih koristi naziv jevrejska sekta# *!ak,
zbog !rirode esena, njihovog ivota i uenja moda je za njih najbolji ovaj naziv, iako ne ba u sasvim sa znaenjem
kakvo ima ta re danas#
CH Veoma u!adljiva je slinost ivota dananjih, !osebno !ravoslavnih monakih zajednica i esena# .oevi od strukture
zajednica !a do naina !rimanja, tako da neki autori govore da su eseni nainili uticaj u hrianstvu i !o !itanju
monatva#
<iveli su u celibatu, radei !reko dana, ali su se oku!ljali na zajednike molitve i obede# +trogo su
sledili odredbe Gakona, !osebno to se tie obrednih !ranja i njih su vrili vie !uta tokom dana,
veoma skru!ulozno, a !osebno !re svakog obroka i molitve
CI
# .rimanje u zajednicu nije bilo
jednostavno i sastojalo se od godine dana !robe, nakon ega, ako je kandidat us!eno !ro(e, dobije
kai, belu odeu i sekiricu kao znakove !ri!adnosti zajednice, ali jo uvek nije !uno!ravni lan, jer
tada dolazi !eriod od dodatne dve godine !robe nakon ega se !olae zakletvaF da e zauvek mrzeti
zle i !omagati !ravednike, da nita nee imati svoje niti sakrivati od sabrae, da e se !okoravati
vo(stvu, koje je bilo strogo hijerarhijsko, i da e uvati tajne zajednice
CN
# >lanovi zajednice, kako i
zakletva trai, nisu imali nita svoje, !a je ta injenica i istoriarima tog vremena bila zadivljujua
8D
#
Ve smo s!omenuli slinost sa 2arizejskim uenjem# * eseni su verovali u besmrtnost due
ali nisu verovali u uskrsnue kao i 2arizeji# &ako(e su im bili slini u tome da hramsko bogosluje
nisu !rihvatali kao centar vere oni su dodue otili jo dalje, !a su smatrali da je centralizovan kult
u 6ramu u stvari degeneracija vere koja je !redata od 'ojsija# $eki naunici tvrde da su i!ak imali
sistem rtvovanja, ali su ga obavljali sami u svojoj zajednici a ne u 6ramu#
87
Ono to je bilo veoma
karakteristino za veru esena je njihov dualizam borba izme(u sila dobra i sila zla, sila tame i sila
svetla !a su u tome neki i !re!oznali uticaj na jevan(elistu 1ovana#
;seni su bitni za nas jer je otkrie jedne njihove zajednice na obalama 'rtvog mora, kao i
!eina u okolini te zajednice u kojima su na(eni mnogobrojni tekstovi, kako njihovih unutranjih
!ravila tako i +vetog !isma, do!rineli i razumevanju tog vremena, ali i !otvrdilo tanost tekstova
+G koji su doli do nas
8A
#
Druga gru!a esena je bila razasuta !o celoj !alestini# *ako neki autori tvrde da su te
zajednice bile uglavnom !o selima, !ostoje tvrdnje drugih istoriara iz tih vremena da su !ostojale i
u gradovima, ali da im je ivot, osim !o tome to su to bile !orodice, u drugim stvarima, !osebno u
nemanju osobnog vlasnitva, bile sline monakim zajednicama esena# &ako(e se !red!ostavlja da
se odre(en broj tih esena !ridruio *susovim sledbenicima#
.red!ostavlja se, i!ak, iako su uestvovali na strani !obunjenika !rotiv rimljana, da esenska
zajednica sa unitenjem 1erusalima i raseljavanjem 1evreja nije odmah nestala, ve je !otrajala jo
neko vreme nakon kneus!eha ustanka#
Ovo su bile neke od najvanijih gru!a me(u 1evrejima tog vremena# Oduzelo bi daleko vie
!rostora !ria o 4lanimJ !rorocima i udotvorcima koji su imali svoje sledbenike, esto
zavaravajui narod da su u!ravo oni taj 'esija kojeg narod oekuje
8B
#
CI U isko!inama esenske zajednice blizu 'rtvog mora, !rona(en je veliki broj bazena za ritualno !ranje, a o dranju
ritualne istoe govori i !odatak da ako kandidat za !rimanje u zajednicu dotakne makar i sluajno lana zajednice, lan
mora da se !ot!uno o!ere jer ga je taj dodir ritualno oneistio#
CN Ovo je verovatno i do!rinelo ouvanju tekstova koji su na(eni u jednoj od njihovih zajednica u 5umranu, blizu
'rtvog mora#
8D 1edan od njih se udi kako je zajednica koja ivi u bezenstvu a njeni lanovi nemaju ni novca ni zemlje us!ela da
!reivi i stalno se obnavlja#
87 $eki od strunjaka dri da je taj sistem rtava nije bio osnovan na rtvama ivotinja, ve na ritualnim hlebovima#
8A U !einama okolo kumrana su 7NCH#g# na(eni !rvi u!ovi sa s!isima esenske zajednice# .red!ostavlja se da su ih
eseni tu sakrili nakon !oetka ustanka Gilota !rotiv rimljana# ;seni su taj rat videli ba kao rat sila dobra !rotiv sila zla i
!rikljuili se ustanicima, ali u cilju zatite dragocenih s!isa i da svetinje ne bi !ale u ruke !aganima, oni su ih sakrili u
za!eaene u!ove i sakrili u oblinjim !einama# $eki naunici, !osebno !rotivnici hrianstva, su govore i dan danas
da su na(eni mnogi s!isi koji dokazuju jaku vezu hriana sa esenskom zajednicom, ali !oto su objavljena kritika
izdanja na(enih ruko!isa u kojima nema ni u tragovima takve veze, njihove tvrdnje ot!adaju#
8B $eke od njih !ominje i uveni idovski naunik Vermes =eza u svojoj seriji knjiga o *susu, naravno iz 1evrejskog
ugla gledanja na *susa, no !ostoji i !rimer i $G, iz Dela a!ostolskih 8,BC-BNF4 )li ustade u Vijeu neki 2arizej imenom
=amaliel, zakonoznanac, kojega je !otovao sav narod# On za!ovjedi da ljude naas izvedu !a e vijenicimaF 4*zraelci,
dobro !romislite to ete s tim ljudima# &a !rije nekog vremena !odie se &euda tvrdei da je netko, i uza nj !rista oko
etiri stotine ljudi# Bi smaknut i sve mu se !ristae razbjegoe i netragom ih nesta# $akon toga se u dane !o!isa !odie
1uda =alilejac i odvue narod za sobom# * on !ro!ade i sve mu se !ristae ras!rie# * sad evo kanite se, velim vam, tih
ljudi i ot!ustite ih# 1er ako je taj naum ili to djelo od ljudi, !ro!ast e, ako li je !ak od Boga, neete ga moi unititi - da
se i s Bogom u ratu ne na(ete# 4 eto i jedne od !ozitivnih slika 2arizeja u $G#
B# <*DOV+5) * 6"*?U)$+5) /*&;")&U")
*z same injenice da se u jednom trenutku moralo birati izme(u !ostojeih s!isa i
!re!oznavati me(u njima one u kojima je zaista Boija re, a u kojima ne, moe se zakljuiti da
knjige koje su ule u Bibliju nisu bile jedini religiozni, a jo manje jedini tekstovi koje je jevrejski
narod stvorio# &o se, tako(e, moe rei i za hrianske s!ise# $eki od tih tekstova su bili 4na iviciJ
da u(u u kanon +vetog !isma, neki su teoloka tumaenja, neki !obone vizije, drugi, o!et,
duhovno tivo, narodne !rie# Bilo je veliki broj onih koji su krivotvorili Boiju !oruku, s!isi
sektaa, jeretika koji su svojim s!isima !okuavali da o!ravdaju to u ta veruju# +vi ti s!isi imaju
svoj znaaj# $eki su bitni za u!oznavanje razvoja teoloke misli, iz drugih saznajemo vie o kulturi
tog vremena i obiajima a iz nekih i verodostojne !odatke koji nisu bili toliko bitni da bi uli u
+veto !ismo#
=ovoriemo o dve gru!e tih s!isa, kako se i obino dele, na literaturu vezanu za +tari zavet i
na literaturu vezanu za $ovi zavet# $o, !re svega trebamo da se u!oznamo sa nekoliko !ojmova
koji se koriste !ri oznaavanju te literature i to suF a!okri2a, !seude!igra2a, deuterokanonski s!isi#
+ama re a!okri2 je izvedena od grke rei a!okrQ!hos, to znai 4sakrivenJ# U !oetku je
sam termin korien da se oznae neke od knjiga, ili njihov sadraj, koje su bile suvie uzviene 9ili
teke za shvatanje: da bi bile dostu!ne svima# U Danijelu 7A,N-7D
7
se nalazi trag toga# Vremenom je
termin dobijao !eorativno znaenje zato to je is!ravnost
A
tih knjiga esto bila !od velikim znakom
!itanja# 0rkveni oci su izriito govorili o tome koje knjige se mogu itati na zajednikim
bogoslujima, a koje ne jer su a!okri2ne, ba zato to su ove druge esto sastavljane od jeretikih
B
gru!a# *z tog razloga su 0rkveni oci !oeli da koriste ovaj termin kao oznaku za te jeretike knjige
koje su zabranjene za itanje na oku!ljanjima# O!et, vremenom, termin je dobijao blae znaenje
vie usmeren ka tome da oznaava knjige koje nisu ule u kanon +vetog !isma, bez obzira da li je
njihov sadraj teoloki is!ravan ili ne# Danas se u katolikoj 0rkvi taj termin !okriva gru!u s!isa iz
nastalih u biblijskom !eriodu
C
9ili koji !retenduju da budu iz tog vremena: a koji nisu !rihvaeni
kao merodavni od 0rkve# $ovim otkriima starih ruko!isa jo je vie !oveana gru!a s!isa koje taj
termin !okriva#
U !rotestantskim zajednicama, a!okri2 oznaava one knjige koje se nalaze u +e!tuaginti
8
,
koje katolika i !ravoslavna 0rkva !rihvataju kao nadahnute, a koje ne !ostoje u hebrejskom
kanonu# 5atolika 0rkva te s!ise naziva deuterokanonskim i smatra ih jednako nadahnutim kao i
sve ostale koji se nalaze u kanonu +vetog !isma
E
#
$aravno, !onekad u nauci !ostoji i zbrka u korienju termina, i ba ovde imamo taj sluaj#
One knjige koje !rotestanti nazivaju a!okri2ima katolici zovu deuterokanonskim knjigama, a knjige
koje katolici nazivaju a!okri2ima !rotestanti nazivaju !seude!igra2ima# *!ak, taj naziv nije sasvim
odgovarajui, kao u ostalom ni naziv a!okri2i, za literaturu o kojoj govorimo# $aziv !seude!igra2i
oznaava delo koje tvrdi da mu je autor neka od !oznatih linosti, ili mu se !ri!isuje da mu je autor
neka !oznata linost
H
, sa druge strane a!okri2i izvorno znae tajni s!isi, a s!isi koje mi nazivamo
a!okri2ima nisu takvi# U svakom sluaju, dok naunici ne na(u bolji naziv, koristiemo ove to
imamo#
7 4On reeF 4*di, Daniele, ove su rijei tajne i za!eaene do vremena svretka# 'nogi e se oistiti, ubijeliti i !rokuati,
a bezbonici e i dalje biti bezboni, bezbonici se nee urazumjeti, a umnici e razumjeti#JJ
A Ortodoksnost, !ravovernost#
B Doktrina ili uenje koje je od 0rkve osu(eno kao !ogreno ili lano#
C Vreme nastanka biblijskih s!isa#
8 .revodu +G na grki# .ogledati !rvu temu#
E O ovoj razlici smo govorili tako(e u !rvoj temi#
H Ovo nije uvek negativna injenica# .ostoje s!isi koji se nalaze u +vetom !ismu, za koje 0rkva dri da su nadahnuti a
za koje se moe rei da su !seude!igra2i dela kao to su neke od !oslanica koje se !ri!isuju a!ostolu.avlu, !osebno
!oslanica 6ebrejima, za koju svi relevantni bibliari smatraju da je sigurno nije on !isao#
B#7# )!okri2i +tarog zaveta
$ajstariji a!okri2ni s!isi +tarog zaveta !otiu iz B# veka !re 6rista# Velika veina su nastala
u !eriodu od HD#g# do 7DD#g !osle 6rista, iako ima i tekstova koji su nastali u C i 8# veku !osle
6rista# 'noge od tih tekstova su na!isali 1evreji# $eke su sastavili 1evreji ali su ih do!isali ili
!reradili hriani, a neke su i na!isali hriani koji su u manjoj ili veoj meri koristili jevrejske
tekstove ili usmene tradicije koje !otiu !re HD#g
I
# !re 6rista# +koro uvek su ti tekstovi nastali !od
uticajem tekstova +G, neki donose otkrovenja koja su !ri!isivana starozavetnim linostima, neki su
!rera(ene verzije ili dodaci starozavetnih tekstova, neki od njih su ura(eni u obliku !salama !o
uzoru na Davidove !salme a neki su u obliku jevrejskih mudrosnih s!isa# *ako su ti tekstovi nastali
davno nakon )brahama, 'ojsija, Davida, +olomona, 1eremije, *zaije, ;zre i ostalih uvenih ljudi,
oni su namerno, ali bez osnove, !ri!isivani njima#
'nogi 1evreji su, do stvaranja kanona s!isa +G, i te s!ise smatrali nadahnutima i koristili ih
u teolokim ras!ravama, naravno uvek razlikujui !osebno mesto .etkonjija u odnosu na ostale
s!ise i tradiciju# &aj odnos se i danas !re!oznaje u judaizmu !o tome to se !ored kanonskih knjiga
+vetog !isma +tarog zaveta
N
kao osnov vere !riznaju i ostali tekstovi, !osebno talmudski
7D
# &aj
odnos !rema ovim nekanonskim tekstovima se moe videti i u nekim hrianskim s!isima kao i u
tekstovima $G, a najbolji !rimer je !oslanica 1ude a!ostola koji slobodno koristi nekoliko
starozavetnih a!okri2a kao to su 5njiga 6enokova i O!oruka dvanaestorice !atrijaraha# U!ravo
zbog ovog uticaja na hriansko uenje je veoma vano !oznavati i te s!ise#
$aveemo nekoliko najbitnijih +G a!okri2aF
;tio!ski 6enok, ili 7# 6enokova# Ve smo !omenuli ovu knjigu u !redhodnom !asusu#
"azliiti tekstovi, !isani uglavnom na aramejskom, su kruili me(u jevrejima sve do A# veka !osle
6rista kada su neus!esi revolucionarnih !okreta naveli rabine da izgube !overenje u ekstravagantne
a!okali!tike nade za budunost# &ako je knjiga 6enokova !ala u nemilost !ravovernih 1evreja i
originalni tekst je nestao# &a knjiga je i!ak nainila uticaj na nekoliko crkvenih !isaca 9a!ostol
1uda, Barnaba, *rinej:, ak ju je &ertulijan smatrao nadahnutim s!isom# &ek se negde izme(u B8D#g#
i E8D#g# tekst !onovo !ojavio kao !revod koji je koristila ;tio!ska 0rkva#
Dva su veoma bitna uenja koja su veoma bliska sa hrianskim u toj knjizi# .rvo je uenje
o an(elima, !osebno o +otoni i o !alim an(elima, a drugo o +inu oveijem koji je u knjizi
6enokovoj *zabrani i !ravednik,=os!odnji .omazanik 9'esija:, koji je !rimio Duha 'udrosti# On
je !re svakog stvorenja i svetlo naroda, vrhovni sudija koji e unititi zle i vladati nad svima# On je
onaj koji e !rimiti !ravednike na svoje slavlje#
5njiga 1ubileja# Ova knjiga je nastala na hebrejskom# $a(eni su 2ragmenti teksta na
hebrejskom u 'asadi
77
kao i na nekim drugim mestima# 5njiga 1ubileja je !revedena na grki oko
I Vreme unitenja 6rama u 1erusalimu#
N $aravno, treba imati na umu da za 1evreje ne !ostoji !odela na +tari i $ovi zavet# Oznaka +tari zavet je hrianskog
!orekla i oznaava !odelu u odnosu na konanu Objavu koja je dola sa *susom 6ristom, $ovim zavetom#
7D &almud je, uo!teno reeno, zbirka komentara mine 9zakonskih komentara .isma: i gemare 9objanjenja mine: iji
su tekstovi !ostali sr jevrejskog zakonodavnog i moralnog razmiljanja# .ostoje dve kolekcijeF .alestinski i Babilonski
talmud# $aziv &almud znai uenje, !rouavanje i odnosi se na uenja koje uenik !renosi od svog uitelja# )ko se
1evreji nazivaju 3narod knjige4, !o nekim autorima ta bi knjiga bila &almud, !osebno Babilonski talmud# Babilonski
talmud donosi okvire sistema judaizma na kojima se on bazira i danas# 'ina je kolekcija zakonskih tekstova, nastalih
oko B#v# !osle 6rista koja sadri !ro!ise i osnove vere rabinskog judaizma a time i judaizma svih !otonjih vremena#
&almud ima i tekstove koji s!adaju u midra, koji su zbirka !ro!ovedi, ali i komentara na odre(ene biblijske knjige#
*nterersantno je da su sinagoge, kao mesta gde se !rouavala i usmena i !ismena !redaja, nazivala i bet hamidra kua
midraa a od istog korena dolazi i re medresa islamska kola za versku obuku#
77 'asada je drevno !laninsko utvr(enje u jugoistonom *zraelu, !oznato kao !oslednje u!orite 1evreja !rotiv
"imljana nakon !ada 1erusalima HD#g# !osle 6rista# 'asada se nalazi na vrhu !lanine u obliku romboida i zauzima sam
vrh# $alazi se na visini od CBC metra iznad nivoa mrtvog mora# .rvi je tu utvrdu 2ormirao 1onatan 'akabejac
97CB]7CA#g# !re 6rista: ali je kasnije 6erod na istom mestu izgradio kraljevsku citadelu sa zatitnim bedemima,
cisternom za vodu koja je mogla da !rimi H8D#DDD litara vode# &o je i omoguilo da 7DDD# branilaca, ukljuujui ene i
decu u taj broj, brani tvr(avu od rimske o!sadne armije koja je brojala 78#DDD ljudi skoro dve godine# $a kraju, kada su
AAD#g# !osle 6rista, ali su od tog !revoda ostali samo oni delovi koji su na(eni kao citati u s!isima
crkvenih otaca# +a grkog je knjiga !revedena na latinski i etio!ski, ali je samo etio!ski !revod
sadravao celo tekst knjige# Osnovna tema knjige je kalendar# 5njiga deli istoriju sveta na CN
!erioda od !o CN godina 9jubilej je svake CN# godine:, !roirujui ono to donosi knjiga .ostanka# U
njoj se tako(e nalazi i nauka o an(elima, ne toliko razvijena kao u 6enokovoj knjizi, ali ovde se
!ojavljuju klase an(ela 9 i dobrih i zlih: kao i an(eli uvari 9ali i zli an(eli: koji bivaju dodeljeni
svakom oveku# Ono to je interesantno za ovu knjigu je najranije !ojavljivanje nauke o ivotu
!osle smrti, odnosno o besmrtnosti due me(u 1evrejima u .alestini#
O!oruka dvanaest !atrijaraha# /iterarna 2orma o!oruke, testamenta, kao o!rotajne !oruke
je bila dobro !oznata i me(u 1evrejima kao i kod =rka# &o su !oruke uvenih ljudi !red smrt, u
kojima su ostavljali svoje duhovno ili materijalno nasle(e svojoj deci ili sledbenicima# >esto su te
!oruke do!unjavali oni koji su videli ta se deavalo kasnije sa !rimaocima te o!oruke# 'ojsijev
blagoslov nad !lemenima u knjizi .onovljenih zakona BB, ili *susova !oslednja beseda u jevan(elju
!o 1ovanu 7B 7H su !rimeri takvih !oruka# $e!osredan uzor za ovaj a!okri2ni tekst je 1akovljev
blagoslov koji je dao svojoj dvanaestorici sinova 9!atrijaraha: u .ostanju CN# O!oruka dvanaest
!atrijaraha donosi njihove blagoslove svojim naslednicima#
Osnovna !oruka govori o oekivanju dvojice 'esija jednog 'esije kralja koji bi !oticao
iz 1udinog !lemena, a drugog svetenika koji bi bio iz /evijevog !lemena# 6rianska 2inalna
redakcija s!aja te dve oekivane osobe u jednu 6rista# &ako(e u delu je razvijena demonologija
Beliar 9Belial imenica koja dolazi od rei bezvredan: je vo(a sila zla koje se !rotive Bogu# On je
gos!odar tame# Visoki svetenik iz /evijevog !lemena e zaratiti sa njim, !obedie ga, vezati i
baciti u venu vatru# +linost sa $G uenjem je oigledna# &ako(e u delu je !risutno i uenje o
uskrsnuu !ravednih koji e boraviti u novom 1erusalimu#
$aveli smo samo tri od mnogih +G a!okri2a kako bi se stekao utisak o kakvim delima se
radi# *ako je to veoma interesantna gra(a, retko se !revodi i teko ih je nai, i!ak zahvaljujui
najnovijim tehnologijama, !osebno internetu, mogue je nai skoro sve iole znaajnije +G i $G
a!okri2e, esto u neautorizovanim !revodima na engleski#
B#A# )!okri2i $ovog zaveta
5ao to smo ve na!omenuli, naziv a!okri2i nije ba najsretnije reenje, !osebno to se tie
celoku!ne hrianske literature# Gato neki !isci, kada se radi o ranim hrianskim tekstovima, radije
govore o ranohrianskoj literaturi jer je to i!ak iri !ojam koji moe da obuhvati raznorodna dela
koja su stvorili !rvi !ravoverni hriani ali i jeretici# *!ak, u uem smislu rei, a!okri2ima zovemo
ona nekanonska dela koja koja su !o svojoj 2ormi i sadraju slina delima koja su ula u kanon $G,
ili jednostavnije reeno, ona dela koja ele da imitiraju kanonske s!ise esto koristei imena
a!ostola kao autora
7A
#
U jednoj od najveih kolekcija hrianskih a!okri2a, !obrojano je !reko 7DD takvih dela#
5ao i $G s!ise, i a!okri2e moemo da !odelimo na etiri gru!eF a!okri2na jevan(elja, dela,
!oslanice, otkrovenja, a tu je i jedna !osebna gru!a koju zovemo agra!he koja !redstavlja
rimljani us!eli da !robiju odbrambeni zid, kako ne bi !ali u ruke !aganima i ne!rijateljima, celoku!na !osada tvr(ave,
o!et zajedno sa svojim enama i decom, su izvrili samoubistvo# .reivele su samo dve ene i !etoro dece koje su
!renele !riu o hrabrim braniocima# Danas je 'asada mesto gde regruti izraelske armije !olau zakletvu#
7A Ostali s!isi iako mogu da nose nazive sline s!isima u $G, kao to su !oslanica sv# 5lementa rimskog 5orinanima,
!oslanice sv# *gnatija )ntiohijskog, !oslanica 2ili!ljanima sv# .olikar!a, ne s!adaju u a!okri2e, ve u ranohrianske
s!ise eventualno u !seude!igra2e, kao to je Barnabina !oslanica, koja je u !rvoj 0rkvi imala ugled skoro jednak
dananjim kanonskim s!isima# U te ostale s!ise s!adaju i dela namenjena verskoj obuci kandidata za krtenje
katekumena, kao to je Didahe - Uenje dvanaest a!ostola ili )!ostolska u!utstva, ali i a!okali!tini s!isi s!isi koji
govore o buduim doga(ajima, kao to je .astir koga je !o nekim !odacima na!isao 6erma, brat !a!e .ija *# 'e(utim,
ak i me(u onim delima koja smo ovde !osebno nazvali a!okri2ima !ostoji razlika i ona se sastoji, uo!teno govorei, u
tome to su neka od njih dela jeretika, dela koja nose krivu nauku, a o!et neka druga s!adaju u ono to bi smo danas
nazvali 3!o!ularna4 literatura#
kolekcije izdvojenih rei i izreka koje razni autori !ridaju *susu, a nema ih u jevan(eljima
7B
# 5ratko
emo s!omenuti ostale s!ise, a malo due emo se zadrati na jevan(eljima jer su nam iz nekih od
njih doli vredni !odaci#
$a !rvom mestu, i !o broju, su !oslanice i to !seudo .avloveF /aodicejcima,
)leksandrijcima, B# !oslanica 5orinanima, cela !re!iska a!ostola .avla i +eneke
7C
# >esto se tim
!ismima daje znaaj izgubljenih .avlovih !oslanica koje se !ominju u njegovim kanonskim
!oslanicama# $a drugom mestu su a!okri2na dela a!ostolaF 1ovana, .etra, .avla, )ndrije, &ome
tvrdei da su verodostojni izvetaji o ivotu i delima a!ostola nakon *susovog Uskrsnua, na taj
nain !o!unjavajui !riu o njima koja nedostaje u delima $G# 5anonska jevan(elja su bila konica
koja je !isce a!okri2nih jevan(elja donekle s!reila da se !redaju mati !rilikom sastavljanja svojih
dela, me(utim, te konice nije bilo za !isce a!okri2nih dela# U njima zato moemo nai svu silu
uda koje su a!ostoli izvodili, moemo itati o udesnim !utovanjima a!ostola u jo udnije daleke
zemlje, o dalekim narodima sa stranim obiajima# .isci su se bogato nadahnjivali !aganskom
!uto!isnom i !ri!ovedakom literaturom osea se jak uticaj helenistikih romana# * u!ravo su ovi
s!isi dosta uticali i na stvaranje rakohrianske !o!ularne literature ali i na stvaranje literarne vrste
legende koju je hrianstvo !rihvatilo i koristilo !ri sastavljanju ivoto!isa svetaca#
*ako su mnoga od tih dela u !oetku bila is!unjena jeretikim stavovima, mnoga su !rola
kasnije ortodoksne
78
recenzije, !a su neka od njih, u tom izmenjenom obliku imala i us!eh u
kasnijim vekovima# $o !ored svega ta su dela veoma vana jer u njima nalazimo !odatke o !rvim
nainima bogosluenja, !osebno !o !rivatnim kuama, nalazimo !rve himne, molitve# .ronalazimo
to kako se u samim !oecima hrianstvo nosilo sa !aganskim obiajima, ali !ronalazimo i delove
izuzetne knjievne le!ote kao i delove koji su bitni za !rouavanje hrianskog uenja# Dosta
!odataka i doga(aja iz tih dela je ulo i u kulturnu batinu hrianstva, kao to su Dela .avla i &ekle
ili uveni !rizor susreta .etra i *susa, kada je .etar !okuao da izbegne !rogon u "imu ^uo Vadis,
Domine koji se nalazi u Delima .etrovim# &ako(e u Delima .avla i &ekle nalazimo o!is .avla kao
3niskog rasta, elavog, iskrivljenih nogu, le!o gra(enog tela, s!ojenih obrva, istaknutog nosa,
!unog dobrote4#
5ao ro smo ve rekli, a!okri2ne a!okali!se su ve bile !o!ularne nekoliko vekova !re
6rista me(u 1evrejima i te su a!okali!se kasnije nainile uticaj i na hrianska dela te vrste# 5ao i
dela, i a!okali!se su matom !okuavale da nadoknade manjak !odataka o tome 3ta nas eka4 na
onom svetu, ali kao i kod dela, neki od tih s!isa nam !ruaju i znaajne !odatke vredne !ri
!rouavanju odreenih uenja hrianstva# )!okali!sa .avlova, koja govori o .avlovom vi(enju
6rista koji mu daje zadatak da !ro!oveda !okoru narodima i gde ga an(eo vodi do zlatnog grada
gde su !ravednici 6ristovi ali i do ognjene reke gde tr!e due grenika i bezbonika
7E
# +!is je
znaajan za angelologiju, !osebno za nauku o an(elima uvarima
7H
# .etrova a!okali!sa daje
detaljan o!is le!ota raja i strahota !akla# O!isuje !oslednji sud i kazne onih koji su zasluili !akao#
Ovo delo je bilo visoko cenjeno u starini 9nastalo je !oetkom ** veka: !a je !onegde bilo
uvrtavano i u kanon svetih s!isa# *zvrilo je uticaj na knjievnost u o!isivanju !aklenih muka#
$aravno, !ostoje i druge a!okali!se ali su one kasnijeg datuma od ove dve koje smo naveli#
$ajbitnija gru!a a!okri2nih s!isa su a!okri2na jevan(elja u!ravo zbog toga to im je cilj bio
da se, na neki nain, 3takmie4 sa kanonskim jevan(eljima esto koristei imena a!ostola kao
3garant4 is!ravnosti i verodostojnosti# 'noga od njih su dola do nas samo u 2ragmentima, mnoga
7B Do nas je stiglo !reko ADD takvih s!isa#
7C >uveni rimski govornik i 2iloso2 iz !rvog veka !osle 6rista# .odaci govore da je .avle verovatno susreo njegovog
brata =alia 8A#g# u )heji# U !re!isci se nalaze I# !isama +eneke .avlu i E# .avlovih odgovora# +eneka tu .avlu odaje
!riznanje na dubini misli i mudrosti, ali mu !rigovara da mu je stil lo !a ga !oziva da to !o!ravi# .red!ostavlja se da je
s!is nastao u C# veku !osle 6rista#
78 .ravoverne recenzije !ravovernih hriana#
7E U te o!ise su ukljueni i bisku!i, svetenici, (akoni, svi grenici i jeretici to je uticalo i umetnike srednjeg veka, a
me(u njima i na Dantea#
7H +vako ljudsko bie uva !o jedan an(eo# Oni Boga obavetavaju o svakom dobrom i zlom delu onoga koga uvaju i
oni su ti koji vode duu u nebo !osle smrti#
su citirali rani crkveni !isci, a velika koliina je !ostala dostu!na otkriem ruko!isa u $ag
6amadiju, u ;gi!tu blizu 5aira
7I
#
+va kanonska jevan(elja slede okvirno sledeu strukturuF 7: 1ovan 5rstitelj i krtenje
*susovo, A: .oziv uenika, B: *susovo uenje i izleenja, to ukljuuje sukob sa 1evrejskim
o!onentima, C: !oslednji dani u 1erusalimu, 8: su(enje i stradanje *susovo, E: !ria o !raznom
grobu i H: !ojavljivanje *susa !red uenicima# )!okri2na jevan(elja se ne dre te strukture ve
razvijaju neku od tema kanonskih jevan(elja tako da imamoF 7: jevan(elja koja govore o *susovom
detinjstvu, udesnom ro(enju i neobinom *susovom detinjstvu, A: jevan(elja koja su vie zbirke
izreka nego kontinuirana !ria, B: jevan(elja koja se bave stradanjem]uskrsnuem *susa i C:
jevan(elja koja se bave razgovorima Uskrslog *susa sa uenicima#
5ao i ostali a!okri2ni s!isi i a!okri2na jevan(elja su vana, !osebno za !rouavanje rasta i
razvoja jevan(eljske tradicije koja je u kanonskim jevan(eljima, me(utim u!ravo zbog toga to su
esto ta jevan(elja !roeta jeretikim uenjima !ri !rouavanju tih tekstova treba biti veoma
!aljiv# .redhodno smo rekli da je !isce a!okri2nih jevan(elja sama 2orma 3koila4 da se ne !redaju
mati !revie i!ak, ima dosta jevan(elja u kojima je !isac dao sebi dovoljno 3umetnike
slobode4
7N
# $o i !ored toga, u!ravo iz nekih od a!okri2nih jevan(elja, ba kao i iz nekih dela 0rkva
je dobila dragocene !odatke o 'ariji i 1osi!u, kao i iz dela !odatke za biogra2ije a!ostola# U
.rotojevan(elju 1akovljevu, koje je i u hrianskoj starini bilo cenjeno i rado itano, se nalazi o!is
detinjstva 'arijina i *susova do !okolja betlehemskih deaka#&u saznajemo imena 'arijinih
roditelja, tu se nalazi !ria o !osveenju i uvo(enju 'arijinom u 6ram 9koje 0rkva slavi A7#
novembra: gde ostaje do svoje 7A#te godine# O!isuju se njene zaruke sa 1osi!om, starcem,
udovcem, koji je ve imao sinove# +!is !osebno naglaava 'arijino trajno devianstvo 9!re, za
vreme i !osle ro(enja:
AD
7I 7B ko!tskih kodeksa koji su tu bili zako!ani oko CDD#g# koji obuhvataju oko CD razliitih ras!rava# &ekstovi !otiu
najverovatnije iz manastira koji je bio !ovezan sa sv# .ahomijem 9ANA-BCI: koji je sam bio !ravoveran, ali u ruko!isima
se vidi gnostiki uticaj koji je !oeo da !rodire u manastir# 5o!ti su inae istoni hriani, danas u ;gi!tu tako zovu
hriansku manjinu, a od 8# veka su bili mono2iziti jeres koja smatra da *sus, iako je bio u ljudskom telu i!ak ima
samo boansku !rirodu, a ne boansku i ljudsku kako ui !ravoverno hrianstvo# =noza, ili gnosticizam je tako(e jeres
!rvih vekova hrianstva koja je !osebno u !oetku bila veoma jaka i !rotiv koje su se borili najvei crkveni oci tih
vekova, koja je bila !o svom uenju u stvari !oliteistika 9mnogoboaka:#
7N U =rkom tekstu &ominog detinjeg jevan(elja, gde je *sus !redstavljen kao samovoljno derite, stoji ova !riaF4&o
dete *sus, kad je imao !et godina, igrao se u !liaku !otoka i saku!ljao je vode koje su tekle u barice, i inio ih u
trenutku istim sve to inei samo svojom reju# * imajui mekanu glinu, od nje je na!ravio dvanaest vrabaca a bila je
subota kad je to nainio a bilo je i mnogo druge dece koja su se igrala sa njim# * neki 1evrejin, kad je video ta je *sus
uinio, da se igrao za vreme subote, odmah ode i to javi njegovom ocu 1osi!uF +luaj, tvoj sin je na !otoku, i uzeo je
glinu i nainio dvanaest malih !tiica i !rekrio je subotu# * 1osi! do(e na to mesto i vide, i !odvikne mu govoreiF
Gato ini te stvari koje nisu dozvoljene da se ine subotom% )li isus samo udari dlanom o dlan, i uzviknu vra!iimaF
6ajde@ * !oletee vra!ii i odoe cvrkuui# * kada su 1evreji to videli, zadivili su se i odoe i rekoe svojim glavarima
ono to su videli da je *sus uinio#4
U !etoj glavi istog jevan(elja stoji i mnogo otrija slikaF4$akon toga, krenuo je kroz selo 9*sus:, a dete je
!rojurilo !ored njega i udarilo ga o rame# *sus izazvan mu reeF $ee ti stii tamo kamo si se zajurio# * u istom trenu
ono !ade mrtvo# )li, jedan od onih koji su to !osmatrali reeF 5ako se ovo dete rodilo, jer svaka njegova re je zavreno
delo@4 )li tako(e ima i !ozitivnijih delovaF4*sus se igrao na gornjem s!radu neke kue, ali jedno od dece koja se igrala
sa njim !ade sa s!rata i !ogibe# Ostala deca, kada su to videla !obegoe i *sus osta sam# * roditelji mrtvog deteta
o!tuie *susa da ga je gurnuo da !adne# * *sus reeF nisam ga gurnuo, ali oni ga o!tuivahu jednako# &ada *sus skoi
dole sa krova i stade !ored mrtvog deteta i uzviknu jakim glasom govoreiF Geno, jer mu je to bilo ime, ustani i reci mi,
da li sam te ja gurnuo% * umah on ustade i reeF $e, =os!ode, nisi me ti gurnuo dole, ve si me !odigao iz mrtvih# *
kada to videe bili su zadivljeni a roditelji deteta su slavili Boga !o znacima koje su videli i !oklonili se *susu#4
AD Ovako stoji u jevan(eljuF4* babica uzviknu govoreiFDanas mi je osvanuo veliki dan, jer sam videla novost veliku@ *
babica izi(e iz !eine i sretne je +aloma# * ree babica +alomiF +aloma, +aloma, novost veliku moram da ti kaem@
Devica je rodila i uinila to je !rirodi nemogue@ ) +aloma joj odgovoriF $eka ivi moj =os!od Bog, ali dok ne
is!itam i !roverim njeno stanje 9devianstvo: neu !overovati da je devica rodila# * babica ode i ree 'arijiF !ri!remi se
jer nije mala ras!rava nastala oko tebe# * +aloma je !regleda i kriknu govoreiF 1ao meni na mojoj zloi i neveri@ 1er sam
iskuavala ivoga Boga, gledaj, moja ruka od!ade od mene u vatri@ * !ade na kolena !red =os!odom govoreiF O Boe
mojih otaca, seti se da sam seme )brahamovo, *sakovo i 1akovljevoF nemoj initi od mene javnu sramotu !red decom
*zraelovom, ve me ozdravi jer ti zna, =os!ode, da sam u tvoje ime leila, i od tebe dobijala nagradu# *, eto, an(eo
Od svih a!okri2nih jevan(elja, nekako je najvie !anje, !rivuklo i!ak &omino jevan(elje#
"e je, u stvari, o zbirci od 7AD *susovih izreka# *zreke nisu !ovezane !riom, kao u kanonskim
jevan(eljima# Ono to je do!rinelo !o!ularnosti ovog dela su veliki deo izreka koje se nalaze i u
sino!tikim kanonskim jevan(eljima, iako one nisu nikada sasvim identine, a esto su menjane
tako da !odravaju gnostiku jeres# .ostoje brojne teorije o vremenu i nainu nastanka tog s!isa#
.oevi od onih koje tvrde da je ustvari to najstariji hrianski tekst, ili barem jednako star kao i
kanonska jevan(elja, !a do tvrdnji da je taj tekst nastao u!ravo korienjem ve !ostojeih
jevan(elja# Bie da je i!ak ovo drugo u !itanju tako da je taj tekst i dalje znaajan, ali ne kao onaj
koji nam !omae da vidimo razvoj tradicije !re nastanka sino!tikih jevan(elja, ve kako je tekla
u!otreba sino!tikih tekstova nakon to su oni ve bili !oznati, !osebno jevan(elje !o 'ateju i
/uki, kojima je &omino najblie#
+vi ovi tekstovi, a!okri2ne !oslanice, dela, otkrivenja i jevan(elja, nam i!ak na !rvom mestu
!otvr(uju jedno a to je da je tradicija o *susu i njegovo uenje zaista verodostojno !reneto, jer ak
i u onim delima koja su !od jakim uticajem jeretikih uenja, moe se videti snana !odloga
izvornog uenja, koja se, i!ak, najjasnije nalazi u kanonskim tekstovima#
C# .O&")=) G) +'*+/O'
.olako se !rimiemo cilju ove biblijske kateheze, a to je - kako otkriti Boiju !oruku u
tekstu Biblije# .roblem nije mali jer je mnogo stvari !otrebno za njegovo reenje, ali sa druge
strane, nije ni nereiv, jer imamo i dosta !omagala !omou kojih dolazimo do reenja# $a samom
!oetku susreemo se sa hermeneutikom i egzegezom# )ko bi se koristili jezikom bajki to nisu dve
.e!eljugine zle sestre sa runim imenima, ve u!ravo 9u ovom sluaju dve: dobre vile koje
.e!eljugi !omau da od obine sluavke !ostane !rinceza# * zaista, bez !omoi hermeneutike i
egzegeze biblijski tekst ostaje samo knjievnost esto le!a, ali !onekad i sasvim neitljiva od
koje je duhovna korist minimalna#
?ta je to hermeneutika a ta egzegeza% 6ermeneutika je, kako jedan autor ree, nauka i
umetnost tumaenja Biblije
A7
# $auka, jer !ostoje !ravila njene u!otrebe, a umetnost, jer znati ta
!ravila nije dovoljno# .ored jo nekih uslova 9kao to je na !rvom mestu molitva: treba i dosta
vebe u njenom korienju# *me je dobila !o 6ermesu vesniku i glasnogovorniku bogova# On se
smatrao !ronalazaem govora i !isma, !a je na osnovu toga i ova nauka-umetnost dobila i svoje
ime# >esto se hermeneutika izjednaava sa egzegezom, jer se bave istim 3!oslom4 !ronalaenjem
smisla, ali hermeneutika je vie teorijska, dok se egzegeza vie bavi !raktinim !itanjima#
)li, zato imamo uo!te !otrebu za tim alatima% $a !rvom mestu zbog individualnosti !isca
!oruke i !rimaoca !oruke# U teoriji komunikacija se razlikuju tri bitne kom!onente komunikacije
a to su !oiljaoc, !oruka i !rimaoc !oruke# Ve svaka od te tri kom!onente su svet za sebe#
.oiljaoc, sastavlja !oruke ivi u svom svetu, ima svoja ivotna iskustva, nain miljenja, jezik
govora, omiljene slike, emocije# 5ada sastavlja !oruku, on na nju gleda iz svoje !ers!ektive i eli
neto da kae# 'e(utim, i !oruka ima svoje line karakteristike to su na !rvom mestu !ravila
jezika na kome je izreena ili za!isana, zajedniko istorijsko iskustvo naroda, literarna 2orma sa
svim svojim zakonitostima, i jo mnoge druge so!stvene stvari# .rimaoc je tako(e sa svojim
so!stvenim svetom, !a ak i ako deli sa !oiljaocem !oruke isti jezik, ono to !rima kao !oruku za
njega ne mora biti istovetno, a esto i nije u !ot!unosti istovetno sa onim to je !oiljaoc eleo da
kae# ;vo malog !rimeraF zamislite da se vozite !utem, moda !o magli !a se ne vidi daleko is!red
vozila i nai(ete na saobraajni znak radovi na !utu 7DDDm# .oiljaoc !oruke, onaj ko je znak
stavio tu gde je, znao je koju !oruku eli da u!uti drugim vozaima, i sam znak ima jedno
univerzalno znaenje znamo konkretno znaenje svih elemenata znaka ali ta !rimaoc dobija
=os!odnji se !ojavi govorei jojF +aloma, +aloma, =os!od ti se smilovaoF uzmi svoju ruku i !rinesi je novoro(enetu i
!odigni ga, i to e ti biti s!asenje i radost# * +aloma do(e i uzme ga govoreiF +laviu ga, jer je velik 5ralj ro(en
*zraelu# * gle, u taj tren +aloma bi izleena#4
A7 $e samo Biblije jer se hermeneutika !ravila koriste i !rilikom !rouavanja druge, svetovne literature#
kao !oruku% Da li radovi !oinju od znaka i vode se jo 7DDDm iza njega ili radovi na !utu !oinju
tek 7DDDm iza znaka% +aznaete !recizno znaenje, naravno, kad !roduite vonju ali u ivotu
takva jednostavna reenja nisu ba esta# +vakodnevno smo !risiljeni da se bavimo tumaenjima,
inter!retacijom zato to smo svakodnevno u komunikaciji, ne samo sa osobama ve i sa !rirodom
oko nas# 'oda ba zato to su tumaenja sveta oko nas !ostala deo nae !rirode, !onekad ne
oseamo !otrebu za tumaenjem neke !osebne stvari, ili smo uvereni da znamo njeno znaenje !a
nam ni ne !ada na !amet da bi to, na ta smo naili, moglo da znai neto drugo i to je esta
zamka onih koji itaju Bibliju, bez !odrke 0rkve i ove gore !omenute dve 3vile4#
$o, evo ta je to s!eci2ino za Bibliju, kada govorimo o komunikaciji i traenju smisla
Boije !oruke u njoj, ta je to to !re svega moramo imati na umu kad !oinjemo traenje% .rvo je
to da je Biblija, s!is sastavljen od vernika vernicima# +amo ako na nju tako gledamo, otkriemo
!ravo znaenje# Vera je ovde klju za otkljuavanje i2re znaenja# +amo se u svetlu vere dolazi i do
Boije !oruke, u su!rotnom moemo da saznamo samo neke istorijske !odatke, obiaje ili da
!roitamo le!o tivo# +a druge strane, jednako vano, je to da je Biblija s!is koji su ljudi odre(enog
vremena, odre(ene kulture, znanja i navika !isali drugim ljudima, na nain kako je to bilo
uobiajeno u to odre(eno vreme# Dakle, i Biblija je s!is koji se moe istraivati sredstvima nauke,
kao i svaki s!is iz starine# )ko bi u!otrebili jezik teorija komunikacije, rekli bi da je kod Biblije
situacija kom!likovanija nego u ovom !rostom modelu koji smo naveli iznad# 5omunikacija se u
Bibliji ne zasniva samo na izvornom !oiljaocu !oruke, !oruci i !rimaocu na !iscu biblijskog
teksta, samom tekstu koji je na!isao, i kome ga je u!utio u to vreme, ve se sastoji i od nas kao
!rimaoca# $aime, sveti !isac nije mislio o nama kad je !oruku !isao, niti je tu !oruku nama slao,
ve svom narodu, na svom jeziku# *!ak, to je !oruka i nama jer je to Boija ins!irisana re, !a da bi
smo je mi shvatili, !rvo moramo da istraimo ta je !oruka znaila onome kome je !rvobitno bila
u!uena, da bi smo mogli da zakljuimo ta nama znai# Da !onovo u!otrebim !rimer svadbenog
slavlja iz 'atejevog jevan(elja, na koje ulaze svi sa ulice i kralj nalazi jednog bez svadbenog ruha#
Da bi smo razumeli tekst, morali smo da istraimo to vreme i da otkrijemo da se ruho delilo na
ulazu# Originalni !rimaoc !oruke je to znao, i lako je shvatao !oruku i zato je taj gost kanjen#
Gnajui to, znajui kako je originalni !rimaoc !oruke shvatao !oruku teksta, sada i mi moemo da
otkrijemo znaenje za nas, koristei u!ravo !oznavanje, bar delimino, kako bi !rosean 1evrej tog
doba reagovao na tu !riu iz svog ivotnog konteksta#
&a !otraga za smislom je stara koliko i Boija objava# Ve i u samoj Bibliji, i u +tarom i u
$ovom zavetu, se nalaze linosti koje su tumaile Boiju volju narodu !oevi od 'ojsija, !reko
!roroka !a sve do a!ostola i njihovih uenika# +am +tari zavet je za 1evreje bio !odeljen, kako smo
i na !oetku rekli, na Gakon kao temeljnu volju Boiju, a sve ostale s!ise su 1evreji smatrali
tumaenjem zakona# 5asnije nastaju cele klase ljudi koji se bave tumaenjem .isma !ismoznanci,
kako ih naziva $G, koji ak i nisu bili !ro2esionalci ve ljudi svih !ro2esija koji su svoje slobodno
vreme !osvetili !rouavanju Boije rei# 6rianstvo je dosta !reuzelo od 1evrejskog odnosa !rema
.ismu, budui da su i sami a!ostoli bili svi 1evreji, a neki od njih, kao to je sv# .avle i veoma
dobro !odueni u nainu istraivanja i tumaenja !isma# &ako(e hrianski teolozi su !reuzeli i
metode istraivanja kao i 3kole4 tumaenja, !a je recimo u !oecima hrianstva !ostojao odre(eni
rivalitet izme(u )ntiohije, gde se gajio gramatiko-istorijski, bukvalni !ristu! !ismu, i )leksandrije
gde su vie cenili alegorijski !ristu! !ismu# U!ravo zbog razliitih tumaenja, !ostavljalo se i
!itanje, koje je od tih tumaenja is!ravno# Odgovor je na(en u oseanju vere, odnosno ono
tumaenje je is!ravno koje je u saglasju sa uenjem 0rkve#
*!ak, !rava eks!anzija !rouavanja Biblije dolazi tek u srednjem veku i to sa !ojavom
!rotestantizma# &ada nastaju nove metode, novi !ristu!i Bibliji a razvijaju se i stare tehnike# $astaje
nagli razvoj egzegeze i njenih metoda#
=rubo reeno, zadatak egzegeze je u !aljivom !rouavanju tekstova iz to je mogue vie
uglova# &aj !osao se vri !rimenom odre(enih kritikih metoda
AA
kojih je sve vie i vie, kako i
AA .ri emu kritika metoda ne znai kritikovanje, ve objektivno analiziranje nekog as!ekta teksta#
nauka na!reduje, ali i!ak !ostoji nekoliko osnovnih koje emo kasnije i navesti# .roces egzegetskog
istraivanja teksta se vri u vie 2aza# .rva je !rouavanje samog teksta, i utvr(ivanje njegove
vrednosti i tanosti# .oto nemamo originalne tekstove, tekstove koje su na!isali !rvi autori, ve
radimo sa !re!isima koji su nastali u razliitim !eriodima !rvi je zadatak utvr(ivanje koliko je
neki odre(en tekst blizu !red!ostavljenom 3originalu4# &o se radi !rouavanjem samog materijala
na kome je tekst na!isan, ustanovljenje kojoj od !ostojeih varijanti taj tekst !ri!ada i tako dalje#
Ovaj !osao, i!ak, ne trebaju svi oni koji ele da !roue Bibliju da urade# &o su ve strunjaci za nas
uradili, tako da !ostoje kom!letni tekstovi i +G i $G koji sadre tekst koji se smatra najblii
originalnom tekstu#
Drugo to se mora uiniti je !revesti tekst sa originalnog jezika na jezik tumaa# .ri tom se
moraju !oznavati literarne 2orme u kojima su tekstovi nastali da li je neki tekst himan, !esma,
!ria, homilija, basna, mit# 'ora se, na !rvom znati, naravno, jezik, znaenje rei, gramatika jezika#
.otom se sve to mora staviti u odre(eni istorijski kontekst, socijalno okruenje u kome je
tekst nastao# Gatim dolazi smetanje u literarni kontekst zato se neka knjiga nalazi u kanonu tu
gde je, odnosno zato se neki odlomak nalazi tu gde je a ne negde drugde% 5akvi se zakljuci iz
toga mogu izvui%
Ve smo s!ominjali literarne 2orme !ronalazak 2orme u kojoj je !isan i !re!oznavanje te
2orme za neki odlomak je veoma vaan deo u shvatanju njegovog znaenjaF !esma ima drugaiju
!oruku od istorijskog izvetaja ili !ria od zakonskog !ro!isa# .ostoji !riblino osam 2ormi koje
nalazimo u Bibliji# &o suF zakoni, istorijski izvetaji ili naracije sa jevan(eljima kao jedinstvenim
ti!om istorijskog izvetaja, !rimeri ili ilustrativne besede 9 !arabole, alegorije:, mudrosne izreke,
!roroanstva, himne i !isma# $aravno, sve to se moe dodatno !odeliti na to da li je odre(eni tekst
!oezija ili !roza, kao to treba znati da se svaka od ovih osam 2ormi dodatno jo moe !odeliti#
Gatim se moe analizirati sama struktura teksta# &o znai, utvrditi gde odre(eni tekst !oinje
a gde zavrava, ta je centralna misao ili !oruka, a ta slui toj centraloj misli, da li su delovi teksta
tu u 2unkciji !rie ili samo slue da !oveu jedan tekst sa drugim, jednu temu sa drugom, da li je
autor !osebnom strukturom eleo jo neto da kae, da istakne, da li je ema sluajna ili je autor ba
tako eleo da na!ie svoj tekst%
Veoma bitna je i teoloka analiza, odnosno utvr(ivanje kako se odre(eni tekst ukla!a u
Otkrivenje, u Boiju !oruku koju smo dobili, ali i kakav zakljuak moemo da donesemo i kakvu
!oruku taj odeljak nosi u odnosu na neku od !osebnih oblasti teolokog razmiljanja ta nam
govori o 6ristu, s!asenju, 0rkvi###
*!ak, sav taj !osao se ne moe izvesti !rouavanjem samo Biblije# 'oraju se konsultovati
mnogi komentari, s!isi crkvenih otaca, leksikoni, gramatike, atlasi, istorije###* sav taj !osao je, da bi
smo doli do smisla .isma# ) ta je to smisao .isma, i kakav moe biti% Origen, uveni crkveni
!isac iz ** veka, rado je koristio alegorijsku metodu tumaenja Biblije i !omou nje dolazio do
smisla, za koje je govorio da !ostoje tri, kao to je i ovek sastavljen od tela, duha i due tako i
.ismo ima tri smislaF meso, odnosno doslovno znaenje .isma, dua, moralno znaenje i duh
.isma, njegov duhovni smisao koji je od svih najsavreniji, a jer duh tek u budunosti !ostaje
savren, to znaenje ima i tu eshatoloku kom!onentu# .rimer je 1v A,7BF4Blizu bijae idovska
.asha4# U doslovnom smislu se to odnosi na 1evrejski !raznik .ashu, u moralnom smislu oznauje
*susa kao !ashalno jagnje koje se rtvuje za nas a u duhovnom smislu znai venu gozbu blaenih u
nebu# Ova Origenova hermeneutika se kasnije, !osle njega razvila u nauku o etvorostrukom smislu
+vetog !isma# &a metoda etvorostrukog e biti na snazi u 0rkvi sve do vremena re2ormacije i
sastoji se odF doslovnog i tri duhovna znaenja alegorijskog, tro!olokog i anagokog smisla#
)legorijski se odnosi na dogmatiku, tro!oloki na moral a anagoki na eshatologiju
AB
# )legorijsko-
dogmatski smisao tumai Bibliju u odnosu na veru, tro!oloko-moralni u odnosu na ljubav, a
anagoko-eshatoloki u odnosu !rena nadi# $a taj nain se +veto !ismo, !revazilazei doslovni
AB &ermin eshatologija nastao je od grke rei eschatos, to znai !oslednji, zadnji# .oeli su da ga koriste teolozi u
ranom 7N#v# da bi ukazali na deo sistematske teologije koja se bavi hrianskim verovanjima koja se tiu smrti, ivota
nakon smrti, !oslednjeg suda i uskrsnua#
smisao, !okazalo kao veoma vano za sve vidove ostvarivanja hrianskog ivota# *ako je ova
metoda !revazi(ena, i!ak ona ukljuuje u sebe odre(ene vidove koji savremenoj egzegezi !onekad
nedostaju# $aime budui da ne naglaava samo doslovni istorijski smisao, emu su esto skloni
dananje egzegete, omoguava da se jasno vidi korist +vetog !isma za svakodnevni ljudski ivot#
&o je bio cilj i egzegeze otaca oni su za!oinjali istraivanje Biblije istorijskim tumaenjima i
doslovnim znaenjem, ali nisu tu stali# =lavno !itanje koje su !ostavljali bilo jeF4?ta ovaj tekst
govori oveku danas%4 U!ravo ova kateheza tako(e ima za cilj da zajedno na(emo odgovor ta
Biblija govori nama danas%
$aveli smo osnovne !ojmove koji su bitni za istraivanje Biblije, !omenuli smo i kritike
metode, okvirni !roces istraivanja i ne bi bilo udno da se neko u!lai ili obeshrabri !red tom
!laninom od zahteva za znanjem, a ovde smo oslikali samo kameni na vrhu te !lanine, koja se
!ostavlja !red obinog vernika# *!ak, jedan od crkvenih otaca je +veto !ismo u!oredio sa stablom
koje raste beskonano u visinu, a oni koji ele da ga u!oznaju !enju se na njega# $eko se !o!eo
vie, neko nie niko ne moe stii do vrha na ovom svetu tako da je bitno da se !enjemo a ne
dokle smo stigli# +a druge strane, ono to smo !omenuli ve onu bitnu kom!onentu za shvatanje
!isma molitvu, ona je silno sredstvo koje uz !omo Duha +vetog omoguuje da se do(e do
shvatanja ta Bog od nas konkretno trai, i bez visokih kola, samo ako smo u duhovnom jedinstvu
sa 0rkvom a !reko nje i sa Duhom +vetim, jer kako je rekao sveti 1eronim F4$e moemo shvatiti
.isma bez !omoi Duha +vetog4# &o o!et znai da ako neko i ima visoke kole i znanje egzegetskih
metoda, a nema Duha +vetog, Biblija !red njim stoji zatvorena# Origen, u!ore(ujui .ismo sa
orgomnim morem koje moramo da !re(emo sa malecnom barkom nae inteligencije, to je
nemogue kae da ako Bog da !ovoljnog 3vetra4
AC
Duha krhkoj barci nae inteligencije, moemo
da stignemo do luke dubokog razumevanja .isma# 1evan(elista 1ovan ide i dalje, !a u svojoj
!oslanici 97 1v A,AH:
A8
govori da oni koji su !rimili 3!omazanje4 od Duha +vetog, imaju i znanje 97
1v A,AD: i da ih to !omazanje ui svemu, !a im ne trebaju drugi uitelji# Dakle, hriani koji su
!rimili 3!omazanje4 u krtenju, u !otvrdi i !o ostalim sakramentima]svetim &ajnama, dobili su
dar Duha +vetoga, i on ih vodi u razumevanju .isma, tako da nema mesta strahu da nam je
nemogue otkriti ta Bog eli da nam !orui#
8# OB1)V)
AE
, *$+.*")0*1), $;.O=";?*VO+& 9*+&*$*&O+&: .*+')
Da bi smo mogli da !re(emo na !rouavanje konkretnih tekstova knjiga Biblije, !otrebno je
da kaemo bar nekoliko rei o ova tri !ojma iz !odnaslova# 5ao i za ostale teme koje smo
obra(ivali, !odrazumeva se da je nemogue dati iscr!an !rikaz i objanjenje tih !ojmova na ovako
malom !rostoru, ali za nae !otrebe e biti sasvim dovoljno da barem shvatimo konce!te o kojima
se tu radi#
5ada se govori o Objavi, za nae !otrebe je dovoljno da samo navedemo uvodne !aragra2e
dogmatske konstitucije o Boanskoj objavi ** Vatikanskog sabora# Ovde emo ih staviti onako kako
ih je !# 0elestin &omi saeo
AH
F 3Bog je u svojoj dobroti i mudrosti odluio da objavi sebe i da
!rio!i otajstvo svoje volje, otajstvo s!asenja, da u *susu 5ristu !ostajemo dionici Boanske naravi#
Gato se Bog 3dijelima i rijeima4 od !oetka javlja ovjeanstvu# MBog, koji !o "ijei sve stvara i
uzdrava, !rua ljudima u stvorenjima trajno svjedoianstvo o sebi# 6otei !ak da otvori !ut
vinjega s!asenja, on je !ovrh toga ve od !oetka !raroditeljima otkrio samoga sebe# ) !o njihovu
!adu on ih je, obeavi otku!ljenje, !odigao dajui im nadu u s!asenje# ) u svoje vrijeme !ozva
)brahama da ga uini velikim narodom# &aj je narod !o !rorocima !ouavao, !ri!ravljao na
dolazak 'esije# On daje Objavi !uninu i dovrava jeM 9DV B,C:# Ova Boja aktivnost !o kojoj Bog
AC *grajui se grkom rei !neuma koja znai i vetar ali i duh kao i Duh#
A8 3) vi - .omazanje koje !rimiste od njega u vama ostaje i ne treba da vas itko !ouava# $ego njegovo vas .omazanje
ui o svemu, a istinito je i nije la, !a kao to vas je ono nauilo, ostanite u $jemu#J
AE *li Otkrovenje
AH 0elestin &omi, .ristu! Bibliji, Gagreb 7NIE#
Mza!odijeva razgovor s ljudima kao s !rijateljima i sa njima druguje da ih !ozove u zajednitvo sa
sobom i da ih u nj zagrliM zove se Objava 9DV A:4#
?to se tie nadahnutosti +vetog !isma, +abor izjavljuje da 0rkva dri sve knjige svetima i
kanonskima zato jer su !o nadahnuu Duha +vetoga na!isane i imaju Boga za auktora# ) !roces
nadahnua je bio takav da je Bog 3izabrao ljude koje je, u djelatnosti njihovih s!osobnosti i moi
u!otrijebio, da njegovim djelovanjem u njima i !o njima kao !ravi auktori !ismeno !redaju sve
ono i samo ono to on hoe49DV 77: ?ta bi to u stvari znailo% )ko bi mogli taj !roces ins!iracije
da u!oredimo sa neim, moda bi najbolje bilo u!orediti to sa stvaranjem !esnika, !isaca ili
muziara# Umetnik izra(uje svoje delo kada dobije ins!iraciju, ideju ta bi eleo da uradi i ve !ri
tom ima ideju kako to to eli da sastavi, na!ie, naslika, izgleda# +ama re dobiti ins!iraciju, koju
svi umetnici koriste govori o tome da je to dar, da to nije njihovo, jer da je njihovo imali bi
ins!iraciju kad god to zaele# Dakle, ideja dolazi i svetom !iscu, kao ins!iracija, a on je kao i
umetnici, 2ormira u skladu sa svojim s!osobnostima, to ga ini zaista !ravim autorom, ali i!ak, jer
on !ie o stvarima o kojima Bog eli da govori, tako(e je i Bog u isto vreme autor#
.itanje ne!ogreivosti !isma, ili bolje istinitosti .isma je !oslednjih vekova esto !otezano
ne samo od strane nehriana, ve i od nekih hriana# "azvoj nauke je doveo da se u Bibliji na(u
3netanosti4 !osebno to se tie !oznavanja !lanete i ivog sveta na njoj# $aravno, uvek je bilo i
onih koji su navodili 3neslaganja4 ili ak i 3kontradiktornosti4 u Bibliji# * zaista, !ostoji !ogled na
svet u Bibliji koji !o dananjoj nauci oigledno ne stoji 9 zemlja ravna !loa:, !ostoje nabrajanja
ivotinja koja ne !ostoje 9zmajevi, levijatan###:, !ostoje i 3neslaganja4 u !odacima, !a ak i
3kontradiktornosti4, ali njih vide ljudi koji ne !oznaju ta je to Biblija, i koji !osmatraju Bibliju kao
na knjigu koju je jue neko na!isao, nako od nas koji smo se kolovali u dvadesetom veku, ne
shvatajui da su autori iveli u sasvim drugaijem svetu, da je cilj Biblije sasvim neto drugo a ne
beleenje istorije kako je mi danas beleimo# $auka 5atolike 0rkve je jasna#4Budui da sve ono,
dakle, to nadahnuti !isci ili hagiogra2i izjavljuju valja drati izjavljenima od Duha +vetoga, mora
se dosljedno is!ovijedati da knjige .isma vrsto, vjerno i bez zablude nauavaju istinu koju htjede
Bog da radi naega s!asenja bude za!isana u +vetom !ismu#49DV 77: * zaista, onaj ko je !rouio
.ismo u njemu ne moe da vidi nikakvih 3zabluda4 jer te zablude koji neki vide uo!te nisu
!redmet ras!rave .isma# )ko bi trebali da navedemo naju!eatljiviji !rimer to je 3zabluda4 Biblije
da je svet stvoren za est dana@ Oni koji u tome vide zabludu, ne shvataju da Biblija ne govori o
tome za koliko dana je Bog stvarao svet, ve da je Bog tvorac svega, kao i to da je ovek kruna
storenja i Boiji saradnik koji ima odgovornost za ovaj svet jer mu ga je Bog !redao na u!ravljanje#
+ve u svemu, moda je najbolji odgovor na ovo !itanje !oruka sv# )vgustinaF49=os!odin: nas je
hteo da uini hrianima, ne naunicima### Duh Boiji koji je govorio !o svetim !iscima nije hteo da
nas !oui o stvarima koje nemaju nikakve koristi za nae s!asenje#4