You are on page 1of 7

Namirnice koje Skandinavci koriste u svojim jelima ne razlikuju se mnogo od onih koje mi koristimo

mirodjija, vlasac, persun, krompir, repa, razno povrce, zivina, svinjetina, i naravno, riba. Medjutim,
ono sto najpre padne na pamet kada se govori o skandinavskoj kuhinji jesu razni ukiseljeni, suseni,
usoljeni delovi zivotinja, najvise ribe, i zaista to jeste glavna karakteristika, i to jedna koja se nije
menjala jos od doba Vikinga. Naime, na ono sto jedemo uvek utice mesto gde zivimo. Skandinavija
je na severu i zato ima duge i hladne zime koje je bilo narocito tesko preziveti u srednjem veku, kada
hrana nije bila dostupna kao danas. Ljudi su zato kiselili, susili, usoljavali ribu kako bi sto duze
trajala. Ta namirnica je bila najdostupnija ne zaboravite da su u srednjem veku najnaseljenije bile
skandinavske obale. Medjutim, ni to nije bilo jednostavno, so je bila vrlo skupa i samo su najbogatiji
mogli da je priuste, jer je morala da se uvozi. Bilo je pokusaja da se obezbedi sopstvena so
izvlacenjem iz Baltickog i Severnog mora, ali za to nije bilo dovoljno sunca niti saliniteta. Francuski
nacin paljenja trave donosio je vise stete nego koristi. Siromasan svet je zato morao da se snalazi
kako je znao i umeo, pa je tako zakopavao meso u zemlju ili pesak ili ga skrivao u pukotine u
stenama. Takvo meso je nekako ostajalo jestivo tokom zime.Taj tip hrane odrzao se do danas, ne iz
potrebe, vec pre iz navike.

llebrd: Potie iz Danske. Lii na nau poparu, ali s pivom. Recept je prilino star, i postoje dve
verzije o tome kako je nastao. Po jednoj, ollebrod je monako jelo monasi su uvee umakali raani
hleb u pivo kako bi ga omekali, a sutradan bi za doruak jeli preostalo pivo s mrvama. Po drugoj,
danski seljaci su odlagali ostatke hleba i piva u jednu posudu, i zatim to spremali na vatri. Ta posuda
se, navodno, retko praznila.Kako se jede? Ovo jelo se pravi od ostataka raanog hleba (rugebrd)
koji se prelivaju pivom.

Blodpalt: To je prilino staromodno vedsko jelo, jo uvek relativno uobiajeno u severnoj vedskoj.
Potie jo iz vremena kada je postojala potreba za korienjem svakog jestivog dela ivotinja kako bi
se obezbedilo dovoljno hrane. Kako se jede? Blodpalt se u sutini sastoji od knedli koje se prave od
jemenog ili raanog brana i irvasove (na severu) ili svinjske krvi. Knedle mogu biti punjene
povrem ili mesom.

Smalahove: Potie iz zapadne Norveke. Sastoji se od kuvane ovje glave i raznih priloga, najee
krompira. Mozak se vadi iz lobanje, mada ponekad moe biti ostavljen. Koa i runo su najpre
obraeni vatrom, kako bi se uklonile dlaice glava se zatim soli (ponekad i dimi), i ostavlja da se
osui. Zatim se tri sata kuva na pari, ili jednostavno bari.Kako se jede? Smalahove se slui sa pire
krompirom i povrem. Uobiajeno je da se najpre jedu oi i ui, jer su to najmasniji delovi glave i
stoga ih je najbolje jesti tople. Ukoliko je mozak ostavljen, moe se jesti kaikom. Meso s glave se
uglavnom jede od vrha njuke ka potiljku. Smalahove je prvobitno bilo jelo siromanih, ali danas ga
turisti (ponajvie) smatraju specijalitetom. Norveani ga tradicionalno jedu za Boi.

Surstrmming: Potie sa severa vedske. To je zapravo fermentirana baltika haringa. Proces tokom
kog nastaje je dugotrajan haringa se lovi u prolee, jer se smatra da je tada u najboljem stanju, a
zatim se fermentie u buradima mesec-dva. Nakon toga se konzervira, i ostavlja da odstoji jo
najmanje pola godine (nekad ak i celu godinu). Tokom stajanja, konzerve se naduju zbog procesa
fermentacije koji se u njima i dalje odvija. Jednom u prodaji, mogu se nai u supermarketima u celoj
vedskoj meutim, teko je izneti ih iz zemlje, naroito ako se putuje avionom. Naime, pojedine
aviokompanije su zabranile unos ovih konzervi jer postoji velika mogunost da eksplodiraju. Jer, ak i
kada se konzerva otvori normalnim putem, miris koji ima je veoma jak i ak neprijatan jedno
japansko istraivanje pokazalo je da surstromming ima ubedljivo najjai miris trulei na svetu,
nadmaivi tako sve druge vrste konzervirane ribe.Kako se jede? Surstromming se najee jede
napolju, i to sa jednom vrstom hleba koja se zove tunnbrod tanki hleb koji najvie lii na nau
lepinju. Na severu, odakle i potie ovo jelo, surstromming se jednostavno jede u sendviu
("surstrmmingsklmma") sa maslacem i nekom varijantom barenog krompira. Na jugu se jelu
dodaje i seckani luk, pavlaka, vlaac, miroija...

Salmiakki: Salmiakki je rasprostranjen po itavoj Skandinaviji, baltikim zemljama, Holandiji i
severnoj Nemakoj. To je salty licorice slana bonbona od sladia, crne ili tamnosmee boje.
Zaslanjena je amonijum hloridom kiselkastom vrstom soli. Ukus koji ima zapravo se ne moe
nazvati ukusom, jer umrtvljuje jezik i izaziva oseaj utrnulosti, zbog ega osobama koje ga prvi put
probaju moe biti krajnje neprijatan.Kako se jede? Osim u bonbonama, salmiakki se moe nai kao
dodatak raznim alkoholnim piima, sladoledu, gaziranim piima i, odskora, mesu.

Nyponsoppa: supa od sipka poreklom iz Svedske, i jede se kao dezert (ili se pije). Priprema se tako
sto se ljuske sipka kuvaju, a zatim im se dodaje takozvano krompirovo brasno (brasno dobijeno
stoprocentnim dehidriranjem krompira). Veoma je zdrava jer je puna vitamina C. Moze se jesti uz
sladoled ili slag.









Tradicionalna norveka hrana bazira se na prirodnim resursima Norveke, kao i cele
Skandinavije. Kao to smo ve rekli, u skandinavskim zemljama jede se dosta ribe i morskih
plodova, ali u Norvekoj, kao planinskoj zemlji, ljudi u ishrani koriste dosta divljai, to
umnogome definie tradicionalnu kuhinju norveke. Norveko stanovnitvo je meu
najzdravijima na svetu, a ishrana ima dosta udela u tome.
Morska hrana igra dominantnu ulogu u prosenoj ishrani Norveana. Oni oboavaju ribu i
proseno je konzumiraju 3-4 puta sedmino. Oni love lososa i bakalara, a spremaju ih na
sve mogue naine- poiraju je, griluju, pre, jedu je dimljenu, suenu... Neka od popularnih
nacionalnih norvekih jela su riblja orba, dimljeni losos, ukieljena haring i tzv. gravlaks,
koji se sastoji iz mariniranih fileta lososa serviranih sa pikantnim sosom od senfa.
Od divljai, u Norvekoj se jedu sve, od divljih patki, gusaka, pa sve do losova i irvasa.
Divlja se griluje ili pee, i slui se servirana sa tradicionalnim norvekim prilozima, kao to
je raspeballer, koji se bavi od ivih, rendanih krompira, koji se onda gnjee i dodaje im se
brano i so, a zatim se ta smesa oblikuje u kuglice, koje se kuvaju.
to se tie deserta, Norveani se dre etiri glavna sastojka: eera, brana, jaja i putera-
jako mnogo putera. Omiljene su im palainke sa demom i bobicama, krumkake (hrskavi
keks sa puterom, koji se pravi posebnim kalupima i slui se za Boi) i kingles (slatke
perece prelivene kremom od badema).
Norveani imaju tri ili etiri glavna obroka dnevno-doruak, ruak na poslu i veeru kod kue sa
porodicom. Klasian doruak sastoji se od mleka ili soka, kafe, ree aja i sendvia. Popularne
su takoe i pahuljice, posebno meu decom.
Takoe, oni imaju obrok koji se zove middag, a koji se jede izmeu 4 i 6 asova popodne. Ovo
je obrok koji se vodi kao topli obrok u danu.













Sve do pre nekoliko godina, danska hrana najvie se bazirala na krompiru i slanini, a
danska kuhinja je bila potpuno nepoznata svetu, ali poslednjih godina postaje sve poznatija i
doivljava pravu revoluciju. Hrana je modernizovana, koriste se novi sastojci, i danska
kuhinja kao takva postaje sve popularnija. Meutim, mnogi Danci i dalje vole da jedu svoju
tradicionalnu hranu kao to su kae i peenje sa sosom od peruna, naravno uz ta naravno
ide i aa odlinog danskog piva.
Slino kao Norveani, i Danci imaju tri glavna obroka dnevno-hladan doruak sa kafom, ruak
na poslu i toplu veeru kod kue sa porodicom. Meso je glavni sastojak toplih jela. Dodaci uz to
su uglavnom krompir ili neko drugo povre, kao to je argarepa ili kupus. Od pia uz obroke se
uglavnom slue vino i pivo. Mnoge porodice se dre tradicije, gde majke i oevi zajedno kuvaju i
ujedno kuvanju poduavaju i svoju decu.
UVOD
Skandinavci , poznati po smislu za dizajn, pridaju znaaj i izgledu stola. Ono to je manje
poznato je da su takoe dobri kuvari. Pitamo se onda, zato je njihova kuhinja relativno
nepoznata? Skandinavci su sami za to krivi, jer oni i dalje svoju kuhinju vide kao skromnu.
Pa ta ta je to onda ini? Mnogo toga - od ribe, ivine, svinjetine, preko krompira, repe,
miroije, krastavaca, peruna, do kuvanih, peenih i suenih jabuka. A sve se zapravo moe
nazvati jednostavnim.
Svoje sastojke oni nalaze u moru, jezerima, umama. Primera radi, Vikinzi su jeli morske
plodove, sir, kupus, jabuke, luk, bobice i kotunjavo voe, to i danas ini osnovu skandinavske
kuhinje. Gajili su ivinu, ali su takoe lovili i divlja.
Kuvati na skandinavski nain je neki vid oivljavaljnja prolosti. Recepti koje danas imamo
uglavnom su prenoeni usmenim putem, i upravo zbog svoje izolovanosti sauvana su mnoga
lokalna i tradicionalna jela, kao to je dimljeni losos. Pored izolovanosti, jo jedan bitan faktor
uticao je na skandinavsku kuhinju - a to je klima, odnosno zima, koja je sastavni deo ivota
Skandinavaca. Upravo zbog toga hrana iz ovih podruja ima slankast i dimljeni ukus, kiseli se ili
sui. Konzerviranje hrane je bilo neka vrsta osiguravanja za preivljavanje.














vedska, Boini sto Smrgsbord (vedski sto)

vedski sto - sadri niz raznih jela koja se mogu birati i jesti neogranieno. Meunarodno
je postao poznat sredinom prolog veka, sastoji se od toplih i hladnih jela, i obavezno sadri
puter, sir i hleb. vedski sto je uobiajen u raznim restoranima, hotelima, na proslavamaBroj
jela varira u zavistnosti od tipa vedskog stola, pa tako postoje i posni, vegetarijanski, slatki i
slino.
Boidna trpeza - neka vrsta verzije vedskog stola. Julmat, ili boidna hrana, je prezentovana
na ovaj nain, i ine je razna tradicionalna jela: dimljeni losos (gravad lax), boidna unka (julskinka),
kiseli sle (inlagd sill), salata od cvekle (rodbetssallad), Jansonovo iskuenje (Janssons frestelse),
crveni kupust (rdkl), zeleni kupus (grnkl), duftice (kttbullar), kobasice (prinskorv), krompir
salata (potatissallad), krem sos (grddss). Sve se ovo zajedno servira sa grakom, edamer sirom,
crnim hlebom, puterom, zrnastim senfom.

Zaini:
- Cimet (kanel)
- Kardamom ( kardemum)
- afran (saffron)
- Karanfilid (nejlikor)
Pia:
- Aperativi: za zdravicu, jakog su ukusa
- Kuvano vino (glgg)
- Boina kola (julmust), neto izmeu soka i bezalkoholnog piva
- Boino pivo (jull) posebno pravljeno za ovu priliku, ba poput prethodnog pia

Dezerti:
- Pogaice od afrana (lussebullar), tradicionalno se slue na dan Sv Lucije
- Hleb od umbira (pepparkakor) tanki kolaidi, jedu se uz kafu ili aj
- Sutlija (risgrynsgrt)
- vedske karamele I