You are on page 1of 5

Dete koje lae

Nijedan roditelj nee biti oduevljen kad uhvati svoje dete u lai ili od nekog uje da
je ono slagalo. Meutim, nisu u svim uzrastima shvatanje i rezonovanje deteta isti, pa bi
problemu uenja deteta da ne lae trebalo pristupiti shodno njegovim godinama.
Deca izmeu tree i pete godine uglavnom i ne razumeju razliku izmeu istine i lai,
pa je beskorisno ljutiti se na njih, govoriti im povienim glasom ili ih grditi zbog lai. U
tom uzrastu deteta, umesto !"esi li ti prosula mleko# , korisnije je samo konstatovati da
je mleko prosuto i ukazati detetu na to ta se u takvoj situa$iji radi %uzme se papirni ubrus
ili krpa i obrie prosuto&. 'ada dete ovog uzrasta preteruje u onome to pria %!"a mogu
da nosim tri tone( &, to govori o njegovoj mati, ne o elji da iskrivi istinu. )ko mu
kaete neto kao !*oleo bi da to moe, zar ne#+, istovremeno pokazujete prihvatanje
deije elje kao neeg pozitivnog i blago mu ukazujete na razliku izmeu stvarnosti i
izmatanog. ,siholozi objanjavaju da do tri godine maliani uopte ne umeju da lau.
-ni nemaju toliko razvijeno logiko miljenje da bi mogli da smisle plan prevare, ve
govore ono to vide, !pala je lopta, razbila se vaza.. Ako se pitate zato ponekad poriu
oigledno, to je zato to mala deca esto brkaju uzrok i posledicu. -ni lako mogu da
zakljue da je lopta pala zato to se vaza razbila. /ete od oko tri godine shvata pravila i
zabrane roditelja, ali u isto vreme nalazi mnogo puteva da ih zaobie.
,oznati deji psiholog Majkl 0uis napravio je interesantan eksperiment. 1ajedno sa
majkom deteta, koje je uestvovalo u eksperimentu, stajao je ispred jednostranog
ogledala. /e$a su sedela leima prema igraki i bila su zamoljena da ne gledaju. 1atim je
pomoni$a psihologa otila i mama i lekar su pratili malianove aktivnosti. 2ezultat
eksperimenta je bio sledei priblino 34 5 trogodinje de$e okrenulo se da pogleda
igraku, a zatim su slagali pomoni$u da nisu gledali. Majkl 0uis kae !/ete zna da je
naruilo zabranu. ) ne govori istinu da bi izbeglo neprijatnosti. )ko malo bolje
razmislimo, shvatiemo da to ima smisla. 6 to je najinteresantnije, ispostavie se da je
najinteligentnije ne dete koje je reklo istinu, nego ono koje je slagalo(. /a bi malian u
ovakvoj situa$iji slagao, on mora da zna da ga niko nije video. Nauni$i ovo nazivaju
teorijom razuma. Njena sutina je u tome to malian poinje da shvata da se misli i
pogled na svet drugih ljudi mogu razlikovati od njegovih sopstvenih. 7o je veoma vaan
stepen razvoja malog oveka.
Izmeu este I desete godine mnoga deca su pravi genijalci kada se radi o poricanju.
U tom uzrastu de$a lau jer ele da budete zadovoljni njima, ili da izbegnu neku obavezu
ili da izbegnu kaznu. 7akoe, nekad lau da bi dobila ono to ele %re$imo, da biste im
dozvolili da se igraju na kompjuteru& ili da bi pridobila prijatelje. 'ontraproduktivno je
nazvati dete laovom, ali bu mu svakako trebalo staviti do znanja da neete tolerisati
neiskrenost. 7raite da vam kae istinu i objasnite mu da e i dalje snositi posledi$e zbog
greke koju je napravilo, ali neete vikati na njega niti se ljutiti, biete ponosni jer vam je
reklo istinu. -bjasnite mu da svi %ukljuujui i *as same& prave greke, i da ete ga 6
dalje voleti ak 6 ako jeste razbilo vazu 6 nije uradilo domai iz matematike 8 to nije
nikog povredilo niti bilo koga dovelo u opasnost, bie dovoljno da ga pogledate s
neodobravanjem i da ga podsetite ga da oekujete iskrenost !U redu, zna da je vano
izvravati obaveze na vreme, hajde da sad zajedno pogledamo taj domai9. -ni ude za
prihvatanjem kod vrnjaka i, kao i ranije, plae se kazne roditelja.
U tom uzrastu $eo ivot deteta vrti se oko uspeha u uenju. -drasli, ak i potpuno
nepoznati, esto pitaju, !kako kola.. *rnja$i ne ele da se drue s dvojkaima, vie vole
odlikae. :kolski uspeh je toliko bitan da su de$a spremna da lau o o$enama samo da ne
ispadnu neuspena u oima drugih. 1ato svoj renome brane laima. 7inejder, za razliku
od deteta, ve ume da predvidi ta e da se dogodi ako se njegova la otkrije. ,oodrasla
de$a ne ele da roditelji vide njihove duevne patnje, ne ele da sauestvuju sa njima u
ljubavnim jadima, niti da ih ispituju o njihovim velikim tajnama. )ko im u detinjstvu
roditelji ne pomognu da se u neemu istaknu u odnosu na vrnjake, oni e i kasnije
nastaviti da priaju basne svojim drugovima. ;valisanje u tom uzrastu moe da se
pretvori u karakternu osobinu. -n toliko eli da bude u $entru panje, ovde i sada, da
uopte ne razmilja o tome kako e izgledati u oi drugima kad se njegova la otkrije.
Pre svega, roditelji moraju da uvaavaju ivotni prostor svog adolescenta. 1ato ne treba
bez ku$anja da ulazite u njegovu sobu, niti bez pitanja da dirate njegove stvari. "o nije
kasno da pomognete detetu da u neemu pronae sebe, jer tada meu vrnja$ima nee
teiti lanoj slavi. *ie ne vai pravilo da su neke stvari dozvoljene samo odraslima, od
sada morate da se postavite tako kao da ste na ravnoj nozi.
1. La kao posledica matanja. -bino su mlaa de$a sklona izmiljanju !bajki..
,onekad je zaista neverovatno sa kojom lakoom maliani smiljaju i izgovaraju svoje
!stvarne. prie. 7o je obino samo jedna <aza u ivotu vaeg deteta, a najlake ete je
prebroditi ako uete u lik iz njegovih matarija. 6pak, i onako oivljavanje likova iz
detetovih <antastinih pria ne moe da nanese nikakvu tetu, treba da mu stavite do
znanja da je to samo pretvaranje, a ne stvarnost. To nije la, nego mata. Najvanije je da
roditelji malog oveka razlikuju la od matanja. -d tree godine kod deteta se razvija
ova sposobnost. =vo jednog tipinog primera. Mala /unja je na putu do deijeg vrtia
rekla mami da je u etnji videla plavo slone. Mama ju je upitala !Misli, igraku>
slone#. !Ne., odgovorila je devoji$a, !pravo prav$ato slone. ,rilo mi je i pitalo kako
se zovem.. Mama je strogo rekla devoji$i da ne postoje plavi slonovi koji govore i da
nije lepo lagati. /evoji$a se zatvorila, povukla u sebe. )ko *am vae dete sa
ubeenou pria o neemu to ne postoji, sasluajte ga sa interesovanjem. Dete ne lae,
ono jednostavno mata. ,odrite ga( ?amo, i u ovom sluaju morate biti obazrivi da dete
ne pretera ne dozvolite mu da ivi iskljuivo u svetu mate, nauite ga da razlikuje
izmiljeno od realnog. )ko *a malian stalno pria o tome kako s njim razgovara
njegova igraka, razmislite verovatno vaem malianu nedostaje komunika$ija sa
vrnja$ima, a moda i vaa panja. Ukoliko *ae dete sve vreme smilja <antastine prie,
nemojte misliti da gajite malog laljiv$a. Usmerite njegovu matu u mirnijem prav$u.
,redloite mu da smilja bajke i da *am svako vee pria novu. Na taj nain e ono
koraati svetom <antazije uvajui veze sa realnou. Naa de$a su u sutini nae
ogledalo. *a malian lae na svakom koraku# ?etite se koliko puta ste ga zamolili da se
javi na tele<on i kae kako mama nije kod kue( 6li ste, dajui mu puding koji ba i ne
voli, govorili kako je to sladoled.
Ponite od sebe
2azmiljanja o potenju i iskrenosti zaponite od sebe. 'ako svi znamo da de$a ue po
modelu imitiranja, potrudite se da nikada ne obmanjujete svoje dete, a ako se to i desi, ne
oklevajte da mu se iskreno izvinite. /e$a se u ovom periodu poistoveuju sa roditeljima.
7ako izgrauju karakter vie prema onome to de$a vide da roditelji rade, nego to im
govore. 1aetak <ormiranja stavova je zapoet, a kroz kasnije sazrevanje oni se oblikuju.
%/a vas podsetimo i na rei /uka 2adovia !,onite da bijete svoju de$u kad ponu da
lie na vas..&. 6 ne zaboravite, ako *as je *a trogodinjak slagao, obradujte se, jer to
znai da je zakoraio jedan stepenik vie u svom razvoju. Naravno, *a je zadatak da
postupate tako da lai malianu ne pree u naviku. ,ostoje i neka opta pravila, kao to je
ono da de$a dobrim delom ue po modelu, tj. imitiraju prvo roditelje, a zatim i druge
osobe koje su im bitne. 7ako, ako roditelj lae i dete tome prisustvuje, teko e ga ubediti
da ono uvek treba da govori istinu. 0ogika ! ,usti ti mamu@tatu, oni su drugo9 nije imala
e<ekta na *as, pa nee imati e<ekta ni na *ae dete.
2. La zbog prikrivanja krivice. ?vako dete e, u odreenom uzrastu, laima
pokuati da prikrije ili preba$i krivi$u na nekog drugog, zbog neeg loeg to je uradilo.
Mlaa de$a e okriviti zamiljenog drugara, dok e starija izrei la u nastojanju da
prikriju oseaj krivi$e i izbegnu kaznu. U ovakvim situa$ijama re je o oseanju krivi$e i
straha. Najbolja reak$ija kad je u pitanju ovakva vrsta lai je da odmah pokaete detetu
da ste prepoznali njegovu la, kao i da mu jasno stavite do znanja koje su posledi$e loeg
ponaanja. Malom detetu taktiki treba da objasnite da od njega uvek oekujete da vam
kae kada uini neto loe, ali i da naglasite da postoje naini da ispravi svoju greku.
?tarije dete prepoznaje razliku izmeu dobrog i loeg ponaanja, pa e znati da la spada
u drugu kategoriju. Upravo zbog toga, ono treba da snosi posledi$e za oba nedela loeg
ponaanja i laganja. 6pak svaki roditelj treba da bude nean i pun razumevanja kada grdi
dete zbog neega to je loe uradilo, jer e mu na taj nain dati do znanja da nije !smak
sveta. zbog jedne lai niti da mu prete batine. /ete treba od vas da naui da treba
opratati, pa ako vi oprostite njemu i ono e drugima. )ko pratanje ide u nedogled onda
kritike i grdnje nemaju nikakvog smisla. 'ritike treba da budu primerene uzrastu deteta.
3. omp!lsivno laganje. )ko dete stalno i uporno lae i kada nema razloga za to,
takvom ponaanju se treba kategoriki suprotstaviti. 2oditelji takvog deteta moraju stalno
da budu na oprezu i da ga prate %da imaju oi i na leima&. ,raenjem ponaanja svog
deteta veina roditelja vremenom naue neverbalne znake, koji otkrivaju kada dete lae.
/a biste dete oduili od ove, nimalo bezazlene navike, morate biti dosledni i kanjavati
dete za svaku izgovorenu la. /ete mora da naui da laganjem nita dobro nee postii,
ve samo upadanje u neprijatnu situa$iju kada ga uhvate u lai.
ako da na!ite "ae dete da ne lae
Nema roditelja koji se bar jednom nije suoio sa injeni$om da ga je dete, iz bilo
kojeg razloga slagalo. 1ato to de$a ine i kako da se postavite u takvim situa$ijama.
/akle, kada vae dete pone da lae, morate da primenite odreene strategije kojima ete
ga oduiti od ove loe navike. 6pak, isti pristup ne odgovara svim situa$ijama. Upravo
zbog toga, mudar roditelj uvak e prvo razmisliti o razlozima koji su dete naterali na la,
a potom reagovati na pravi nain.
#!dra kazna spreava la
'ako da postupite ako ste uhvatili svoje trogodinje dete u lai# ,ostoje dva izlaza
okriviti ga i kazniti za la, ili se napraviti da mu je polo za rukom da vas obmane. )li, i u
jednom i u drugom sluaju, situa$ija e se jo vie iskomplikovati %dete e se naljutiti ili
e stalno lagati&. ,ostoji i tre$a varijanta da na primeru nauite dete da govori istinu.
7rogodinji 0uka sluajno je razbio skupu vazu. /eak se uplaio da e ga kazniti i
slagao da je vazu razbila maka. Mama je rekla da e morati dvostruko da kazni sina za
to to je razbio vazu i za to to je slagao. 2ezultat nije bio zadovoljavajui po mamu >
deak je shvatio kako mora da naui da verodostojnije lae. -vu situa$ija je mogla da se
razvija i na drugaiji nain. Na primer Mama !0uka, da li si ti razbio vazu# + 0uka
!Ne, nisam ja+. Mama !) ko je# + 0uka !Ma$a. + Mama > obraajui se maki !?irota,
Mili$e, jesi li se povredila# Aie dobro, ne brini se, pa to je samo vaza. 1na li >
obraajui se 0uki, zato ne grdim Mili$u# + 0uka !1ato# + Mama !1ato to, prvo, ona
nije uradila nita strano, a drugo, meni se ini da me Mili$a ne bi lagala i svaljivala
krivi$u na tebe. 6 to je u redu. )ko i ti nekad bude uradio neto pogreno, i ako mi to
odmah ispria, ni tebe neu kazniti, jer si mi rekao istinu. )li ako me slae, biu tuna i
morau da te kaznim kako me ne bi vie obmanjivao.+ Na ovaj nain dete e shvatiti da je
mnogo bolje govoriti istinu. Uz to, oseanje stida i savest, koji se <ormiraju u ovom
periodu, naterae ga da se pokaje to je svalilo krivi$u na maku. Ubudue sve zavisi od
roditelja. *i ste duni da odrite re i da nikada ne kanjavate dete ako je ono priznalo ta
je uradilo. -tre kazne pojaavaju detinju naklonost ka laima. *odite rauna da
ispitivanjem ne naterate dete da iz straha pone da odrie krivi$u. *ae dete mora da
naui da snosi posledi$e za svoje postupke, za koje zna da nisu dozvoljeni. ,omozite mu
da uvidi u emu je pogreilo, a ne da ga unapred osuujete.
ikada nemojte dete nazivati laovom ili laljivicom. Malo dete e tada samo zauzeti
odbrambeni stav, a *au poruku e shvatiti kao uvredu. Umesto toga, re$ite detetu da ne
volite la, ali da puno volite njega, bez obzira na to ta je uradilo. 2e$ite neno, ali
odluno !-vo mi ne zvui istinito. 1nam da svi mi ponekada razmiljamo da li da
kaemo istinu, ukoliko smo uradili neto loe.+
7akoe, deci ne treba pripisivati rune namere, niti loe postupke. 'ad kaemo,
!0aove, mali, ako me sad tako vara, ta e tek biti kasnije., mi programiramo dete za
laganje u budunosti i sugeriemo mu da je laov. ,osebno je vano da roditelji shvate da
dete ne treba da grde i kanjavaju ako je priznalo svoju greku. 'ad neto zabranjujete
maloj de$i, treba uvek da im ponudite izbor, !po zidu ne sme da se vrlja, ali po ovom
papiru sme..
emojte deci nikada postavljati pitanja na koja ve znate odgovore. Ukoliko vae
dete nije pospremilo igrake, nemojte ga pitati !/a li si sklonio igrake+, jer time samo
pravite mesto za la koju e vae dete izgovoriti. Aolje je rei !*idim da igrake jo
uvek nisu na svom mestu+ ili !,okai mi kako ume da spremi svoje ko$ki$e+. Na taj
nain pomaete detetu da naui da zavrava zapoetu radnju do kraja, a ne da koristi la
kako bi je prolongirao.
!koliko "u#vatite$ dete u lai nemojte ga pitati% "Da li me lae$, jer e retko koje
dete u tom sluaju rei &da'. Umesto toga, bolje je da kaete detetu da znate da vas je
slagalo, ali da je uvek bolje da kae istinu, jer e se tako bre reiti problem.
Ne zaboravite da pohvalite vae dete ukoliko vam govori istinu, pogotovo ukoliko vas je
ve nekoliko puta pre toga slagalo. /ovoljno je rei !;vala ti to mi govori istinu,
volim kada to radi+.
%!dite primer detet!
ajbolji nain da nauite dete da bude iskreno je da i sami uvek govorite istinu.
*ae dete e biti zbunjeno ukoliko uje da razgovarajui tele<onom nekome kaete da je
tata na poslu, dok on za to vreme sedi u dnevnoj sobi. 6 kada su u pitanju BsitneC i
Bkrupne stvariC %razvod, bolest, smrt bliske osobe&, trudite se da budete iskreni. Ukoliko
malo dete slaete da mu je deka umro, izmiljajui razne prie, ono e biti zbunjeno i
tuno, bez obzira na to ta *i kaete, a vremenom e pomisliti da istina i nije tako bitna u
ivotu. Aolje je detetu objasniti prijatne i neprijatne stvari iz ivota neno ali iskreno, uz
puno potovanje njegove linosti.