Instrument za pretpristupnu pomoć EU 2007–2013.

2

1. Evropske politike u oblasti prekogranične saradnje

Instrument za pretpristupnu pomoć EU

2007–2013.

Treće izmenjeno i dopunjeno izdanje

Autori:
Andrija Pejović, Bojan Živadinović, Gordana Lazarević,
Ivan Knežević, Mirjana Lazović, Ognjen Mirić

Beograd, 2011.

4

Sadržaj

PREDGOVOR

9

1. UVOD

13

2. PROGRAMIRANJE POMOĆI EU
2.1 Višegodišnji indikativni finansijski okvir 
2.2 Višegodišnji indikativni planski dokument

17
17
19

3. KOMPONENTA I – POMOĆ TRANZICIJI I IZGRADNJA INSTITUCIJA
3.1 Vremenski okviri pripreme projekata i ključni akteri
- Proces programiranja i odobravanja Godišnjeg programa pomoći
- Oblici sprovođenja pomoći
3.2 Osnovni kriterijumi za finansiranje projekata
3.3 Uloga lokalne samouprave i civilnog društa u okviru IPA komponente I

23
28
29
33
36
39

4. KOMPONENTA II – PREKOGRANIČNA SARADNJA
4.1 Opšte napomene

45
45

Instrument za pretpristupnu pomoć EU 2007–2013.

5

 4.3 Programi prekogranične saradnje Evropske unije za period  2007-2013.3.6 Sadržaj 4.Konkurisanje .3 IPA program prekogranične saradnje  Bugarska–Srbija 2007–2013.4. 4.2 Programiranje IPARD sredstava 6. 7 .1 Prioriteti IPA komponenti III i IV 5.4 Programi transnacionalne saradnje Evropske unije za period  2007-2013.3.3.4 Uspostavljanje IPARD struktura u Srbiji 6. u kojima učestvuje Republika Srbija 4.3. KOMPONENTA III – Regionalni razvoj i Komponenta IV – Razvoj ljudskih resursa 5.Kontrola 103 105 106 110 112 117 119 120 121 122 122 7.4 IPA program prekogranične saradnje  Srbija–Hrvatska 2007–2013.1 Funkcije i institucije DIS-a u Srbiji 8. REGIONALNI ASPEKT INSTRUMENTA ZA PRETPRISTUPNU POMOĆ – VIŠEKORISNIČKA IPA 125 8.2 Jadranski program 5.Odobravanje plaćanja .4 Preko IPA komponenti III I IV do strukturnih fondova I  Kohezionog fonda 5.3. LITERATURA 149 70 73 75 75 79 83 85 88 90 96 100 Instrument za pretpristupnu pomoć EU 2007–2013.5 IPARD iz ugla korisnika pomoći .1 Program Jugoistočna Evropa 4. u kojima učestvuje Republika Srbija 4. DECENTRALIZOVANI SISTEM UPRAVLJANJA FONDOVIMA EU 8. KOMPONENTA V – RURALNI RAZVOJ Pravni osnov I preduslovi korišćenja IPARD sredstava 6.1 IPA program prekogarnične saradnje  Mađarska–Srbija 2007–2013.1 Prioriteti I mere pomoći iz IPA komponente V 6.2 Vrste projekata i sufinansiranje 5.Odobravanje projekta .5 IPA program prekogranične saradnje  Srbija – Bosna i Hercegovina 2007–2013.4.2 Akreditacija za DIS 8.3 Uspostavljanje IPARD struktura 6. 4. 4.3 Plan aktivnosti Evropske komisije za uvođenje DIS-a u okviru IPA 8.3.2 IPA program prekogranične saradnje  Rumunija–Srbija 2007–2013.3 Strateški I programski okviri I trenutno stanje u Srbiji 5. 4.2 Programi prekogranične saradnje 4.5 Nomenklatura teritorijalnih jedinica za statističke svrhe 53 59 59 62 65 68 6. 4.4 Veza između IPA i instrumenata kohezione politike 135 137 143 145 147 9.6 IPA program prekogranične saradnje  Srbija – Crna Gora 2007–2013.

Kontekst u kome je pisano treće izdanje ovog priručnika značajno je promenjen od onog u kome su pisana prethodna dva izdanja – građani Srbije dobili su mogućnost bezviznog putovanja u države Evropske unije. i trenutno je u iščekivanju mišljenja (avis) o dobijanju statusa kandidata i pristupanju EU. godine. a Srbija je podnela zahtev za članstvo u Evropskoj uniji. a koji je namenjen državama kandidatima i potencijalnim kandidatima u procesu pridruživanja EU. do 2013.8 Predgovor Publikacija o Instrumentu za pretpristupnu pomoć (Instrument for Pre-Accession Assistance – IPA) predstavlja treće izdanje priručnika koji se bavi ovim instrumentom finansijske pomoći Evropske unije u okviru regionalne politike za budžetski period od 2007. primila Upitnik Evropske komisije i prosledila odgovore u Brisel. 9 . Osim toga. Instrument za pretpristupnu pomoć EU 2007–2013. Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju ratifikovan je u Evropskom parlamentu i trenutno je u procesu ratifikacije u državama članicama.

10 Predgovor Za razliku od prethodnog izdanja. ne samo da zadovoljava uslove za članstvo u EU. Vodeći računa o obavezama koje sleduju zemlji kandidatu.5 milijardi evra. Srbija bi. u skladu sa „evropskom perspektivom”. otvorila nove. koji rade u oblasti evropskih integracija. objašnjena su neophodna iz aspekta upravljanja fondovima EU – Nomenklatura teritorijalnih jedinica za statističke svrhe (NUTS) i Decentralizovani sistem upravljanja pomoći EU (DIS). tokom procesa evropske integracije. u publikaciji pred vama. predstavljanjem strateških i pravnih okvira i preduslova za korišćenje sredstava koja su dostupna državama kandidatima – status koji će. bez obzira na „zamor od proširenja”. namenjena je zaposlenima u državnoj upravi. njihove funkcije. Publikacija Evropskog pokreta u Srbiji. institucija i operativnih struktura. odnosno da bude u stanju da samostalno upravlja fondovima. već i da sprovodi neophodne institucionalne. kako bi na koncizan i sveobuhvatan način razumela zašto je važan nastavak i ubrzanje integracije Srbije u Evropsku uniju. političke i privredne reforme kako bi. u okviru kojih Srbija ima mogućnost korišćenja pomoći EU. napisana i štampana uz podršku Fondacije Fridrih Ebert. privatnom Instrument za pretpristupnu pomoć EU 2007–2013. dobiti pre isteka ove finansijske perspektive. koji se odnose na na obavezu države da uvede statističke regione. trebalo da nastavi. uz detaljnija pojašnjenja samih pojmova. akademskoj zajednici i medijima. ali i široj javnosti. 11 . detaljnije su i sadržajnije opisane i komponente posvećene regionalnom razvoju. veće mogućnosti da koristi sredstva pomoći koje ova organizacija namenjuje kandidatima i potencijalnim kandidatima. i ovog puta.4 milijardi evra do 2013. odnosno prekograničnoj saradnji. nadamo se. Srbija. a Srbiji je namenjeno 1. u kome je pažnja bila prvenstveno posvećena komponentama pomoći tranziciji i izgradnji institucija. razvoju ljudskih resursa i ruralnom razvoju. godine. naročito u kontekstu upravljanja pretpristupnim fondovima. i civilnom sektoru. predviđena su sredstva u iznosu od 11. U okviru IPA programa.

iznosi 11. 1085/2006 od 17. jula 2006. CARDS.eu/enlargement/how-does-it-work/financialassistance/index_en.12 1. Na taj način je Evropska komisija uspostavila jedinstveni instrument za pretpristupnu pomoć zemljama u procesu evropskih integracija za budžetski period od 2007. do 2013. Instrument za pretpristupnu pomoć EU 2007–2013. godine. godine1.europa. koji je objedinio dotadašnje pretpristupne instrumente: PHARE. 1  Detaljnije o pretpristupnoj pomoći EU videti na http://ec. SAPARD. Uvod I nstrument za pretpristupnu pomoć – IPA (Instrument for Pre-Accession Assistance – IPA 2007-2013) uspostavljen je Uredbom Evropskog saveta br. ISPA.468 milijardi evra. Ukupan budžet IPA za period 2007-2013. 13 . kao i pretpristupni instrument za Tursku.htm.

Regionalni razvoj Evropski fond za regionalni razvoj i Kohezioni fond IPA IV . državama kandidatima za članstvo u Uniji (Turska. 4. i to: Komponente Instrumenta za pretpristupnu pomoć . Ruralni razvoj Iako je formiran kao jedinstven i koherentan instrument podrške. o akterima. Jasno je. Prekogranična saradnja 3. Imajući u vidu značaj uspostavljanja DIS-a. Bosna i Hercegovina i Albanija). Uvod 14 Integrisani pristup Instrumenta za pretpristupnu pomoć ogleda se i kroz samu strukturu pomoći. da se kao osnovni preduslov za korišćenje svih pet IPA komponenti navodi sticanje statusa kandidata za članstvo u EU i akreditacija DIS od strane EK. Uredba o osnivanju IPA pravi razliku između država korisnica. su: 1. dakle. koja je objedinjena u 5 komponenti tako da pruži ciljanu i efikasnu pomoć svakoj zemlji u zavisnosti od njenih razvojnih potreba i statusa na putu evropskih integracija. u fokusu ima dva glavna prioriteta. dok se državama potencijalnim kandidatima (Srbija.IPA 2007-2013. 15 . Pregled IPA komponenti i odgovarajućih instrumenata kohezione politike 2  Detaljnije o decentralizovanom sistemu implementacije pomoći EU (DIS) videti u poglavlju 8. komponente. Pomoć tranziciji i izgradnja institucija  omoć zemljama u ispunjavanju političkih i ekonomskih kriterijuma i krip terijuma koji se odnose na usvajanje pravnih tekovina Evropske unije. Razvoj ljudskih resursa 5. Instrument pretpristupne pomoći IPA 2007-2013. uključujući i Kosovo i Metohiju u skladu sa UN Rezolucijom 1244. pomoć upućuje samo kroz prve dve Države kandidati Države članice EU IPA Strukturni fondovi i Kohezioni fond IPA I . procesu i fazama će biti više reči u poglavlju 8.Tranzicija i izgradnja institucija IPA II . 2. ukoliko imaju akreditovan decentralizovani sistem upravljanja fondovima (Decentralised Implementation System – DIS)2 pomoć se pruža kroz svih pet komponenti. Hrvatska.Ruralni razvoj Evropski poljoprivredni fond za ruralni razvoj Tabela 1. Instrument za pretpristupnu pomoć EU 2007–2013.Razvoj ljudskih resursa Evropski socijalni fond IPA V .Prekogranična saradnja Evropska teritorijalna saradnja (deo ERDF) IPA III .1. koje nemaju akreditovan decentalizovan sistem upravljanja fondovima Evropske unije. Regionalni razvoj  pomoć zemljama u procesu priprema za korišćenje strukturnih i Kohezionog fonda EU posle pristupanja Evropskoj uniji. kao i izgradnja administrativnih kapaciteta i jačanje pravosuđa. Prema navedenoj Uredbi. BJR Makedonija i Crna Gora).

koji je definisan od strane Evropske komisije i pokazuje indikativnu Instrument za pretpristupnu pomoć EU 2007–2013.16 1. IV i V komponenti iz I komponente – Pomoć u tranziciji i izgradnja institucija. 2. 2.1 Višegodišnji indikativni finansijski okvir (Multi-annual Indicative Financial Framecork – MIFF) Prvi dokument koji se izrađuje u procesu programiranja je Višegodišnji indikativni finansijski okvir (Multi-annual Indicative Financial Framecork – MIFF). Uvod Pored toga što pruža podršku u procesu reformi koje proces evropskih integracija podrazumeva. s obzirom da komponente IPA u pretpristupnom periodu predstavljaju pandane instrumenata kohezione politike (strukturnih fondova i Kohezionog fonda). IPA ima ulogu da pripremi zemlje korisnice za sprovođenje kohezione politike EU. 17 . Dokumenti se izrađuju u skladu sa standardnim procedurama Evropske komisije i prioritetima vlade zemlje korisnika. kao i zemlje kandidati koje nisu dobile akreditaciju za decentralizovano upravljanje. P rogramiranje je proces izrade niza dokumenata koja predstavljaju osnovu i strateški okvir za identifikaciju i formulaciju projekata koje finansira EU. mogu u pretpristupnom periodu da finansiraju mere i aktivnosti koje su slične III. P  rogramiranje pomoći EU Zemlje potencijalni kandidati.

4 653.2 538.9 214.0 73. 2008.europa.8 Crna Gora 31.1 117. ukoliko je potrebno.7 566. Evropskim partnerstvom definisani su kratkoročni (12–24 meseci) i srednjoročni (3–4 godine) prioriteti u pripremama za integraciju u EU.4 109.9 899. juna 2004.1 594. Instrument za pretpristupnu pomoć EU 2007–2013.9 205.2 92.6 33. godine. Zemlja/ godina 2007. Dokument Evropskog partnerstva za Republiku Srbiju za 2008. Fleksibilnost omogućava da se sredstva. Usvojeni prioriteti moraju da budu u skladu sa ciljevima strategije proširenja Evropske unije. prema Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija od 10.htm.872.9 1. kao i finansijska sredstva za sprovođenje utvrđenih prioriteta tokom tri budžetske godine.0 105.2 34. Programiranje pomoći EU 18 raspodelu IPA sredstava po zemlji korisniku i po komponentama. definisana Višegodišnjim indikativnim finansijskim okvirom (MIFF) za period 2007-2013.5 4.gov.3 68.5 111.rs/dokumenta/eu-dokumenta.4 107.7 98. prioritetima i uslovima sadržanim u Evropskom partnerstvu sa Srbijom i Crnom Gorom uključujući Kosovo.4 Makedonija Srbija Višegodišnji indikativni finansijski okvir definisan je tako da bude fleksibilan kada je reč o iznosu sredstava koji zemlja korisnik može dobiti. u zavisnosti od potreba.1 67.7 638.7 81. Dokument se priprema u konsultativnom postupku sa nadležnim institucijama vlade zemlje korisnika IPA.2009. (u milionima evra)3 3  Izvor: COM(2009) 543. UKUPNO (miliona evra) Turska 497.5 935. Dokument definiše prioritete po pojedinačnim oblastima.eu/enlargement/howdoes-it-work/financial-assistance/planning-ipa_en. članica) ili ako dođe do promene u kapacitetu korišćenja sredstava i primeni.2 BiH 62.7 70. 2012. godinu može se preuzeti na http://www.2 58.1 Albanija 61. http://ec.2 81.0 151.2 622.7 94.8 89. apsorpcionog i upravljačkog kapaciteta zemlje korisnika.071.0 201.4 96. 2010.6 156. 19 . juna 1999.2 153.5 70.10. 2011. 2.7 190.3 98.5 189.3 184.0 70.8 91.2.2 146.4 235. COMMUNICATION FROM THE COMMISSION TO THE COUNCIL AND THE EUROPEAN PARLIAMENT . 4  Savet ministara Evropske unije je 14.7 162.395. ali u isto vreme dovoljno je određen da omogući višegodišnje planiranje. revidiraju na godišnjem nivou.1 74.8 660.7 1.1 105. prioritetima Evropskog partnerstva4 i godišnjim izveštajima o napretku u procesu pristupanja Evropskoj uniji. odnosno nepoštovanju finansijskih pravila EU.6 159.7 781. godine usvojio Odluku o principima. To je tabelarni prikaz koji pokriva trogodišnji period i obrazlaže kriterijume alokacije sredstava.8 198. 2009.9 Hrvatska 141.3 33.5 34.213.8 35.9 Kosovo prema Rezoluciji UN 1244 68. 14.7 106.seio.9 194.4 32. Brussels. Ovo je dokument Evropske komisije i priprema se posebno za svaku zemlju potencijalnog kandidata i kandidata za članstvo u Evropskoj uniji. kao i da se promene ukoliko u međuvremenu dođe do menjanja statusa zemlje korisnika (potencijalni kandidat. Tabela 2. 2013. Godišnja alokacija sredstava IPA.html. kandidat.2 Višegodišnji indikativni planski dokument (Multiannual Indicative Planning Document – MIPD) Sledeći dokument koji se izrađuje u procesu programiranja IPA jeste Višegodišnji indikativni planski dokument (Multi-annual Indicative Planning Document – MIPD).INSTRUMENT FOR PRE-ACCESSION ASSISTANCE (IPA) MULTI-ANNUAL INDICATIVE FINANCIAL FRAMEWORK FOR 2011-2013.

Poljoprivreda i ruralni razvoj MIPD predstavlja osnovni dokument koji utvrđuje prioritete za finansiranje iz sredstava IPA i dalji proces programiranja zavisi od odgovarajuće IPA komponente. opis ciljeva. U okviru prve IPA komponente. MIPD utvrđuje sedam sektora u okviru kojih se pripremaju predlozi projekata: 1. 4. Na osnovu MIPD-a. spisak programa i budžetski okvir za sprovođenje tih programa za period od tri godine.2. Društveni razvoj IPA komponenta III i IV Države koje mogu da koriste IPA komponente III i IV u obavezi su da pripreme dokument Okvir za strateško usklađivanje (Strategic Coherence Framework). Pravosuđe i unutrašnji poslovi 2. jačanje vladavine prava i javne uprave. socijalna uključenost i pomirenje. project fiche). 6. klimatske promene i energija 7. koji pokriva period 2011-2013. nadležne institucije. prema odgovarajućoj proceduri. Na osnovu Zajedničkog programskog dokumenta raspisuje se javni poziv za dodelu bespovratnih sredstava. Ovaj dokument uključuje tematske prioritete u okviru IPA komponenti III i IV. Razvoj privatnog sektora Instrument za pretpristupnu pomoć EU 2007–2013. definiciju tematskih oblasti gde Srbija namerava da koncentriše pomoć. Programiranje pomoći EU 20 5. 21 . U poslednjem MIPD-u. IPA komponenta II prevazilaženje ekonomske krize i poboljšanje konkurentnosti. Zaštita životne sredine. predlažu predloge projekata (tzv. IPA komponenta I Na osnovu MIPD-a. Reforma javne uprave 3. definisani su sledeći prioriteti podrške: Svi odobreni projekti tokom jedne programske godine čine godišnji nacionalni program. 2011-2013) i revidira se na godišnjem nivou. Ovaj dokument priprema nacionalni IPA koordinator u saradnji sa državom sa kojom Republika Srbija učestvuje u programu prekogranične saradnje. za svaki od programa prekogranične saradnje priprema se Zajednički programski dokument koji utvrđuje oblasti podrške i prioritete. Transport Dokument se priprema za tri godine (npr. i Evropskom komisijom i konsultacijama sa zainteresovanim stranama.

23 . od MIPD-a za period 2011-2013. godine. sadrže procenu srednjoročnih potreba i ciljeva. već navedenih. relevantne institucije (tzv. između ostalog. za komponentu regionalnog razvoja indikativni spisak većih projekata i opis relevantnih struktura i organa za upravljanje i kontrolu operativnih programa. finansijske procene za svaku godinu. obuhvatiti opis trenutne situacije. K  omponenta I – Pomoć tranziciji i izgradnja institucija (Transition Assistance and Institution Building . društveno-ekonomski razvoj i EU standardi. definišu se u okviru sedam. Međutim. Evropska komisija je program podrške kroz prvu komponentu IPA grupisala u tri oblasti: politički zahtevi. prikaz finansijskih sredstava i njihove izvore. 3. između ostalog. Takođe. Do 2011. Programiranje pomoći EU 22 U skladu sa Okvirom za strateško usklađivanje. koja je potencijalni kandidat za članstvo u EU. godine prioriteti podrške. P rva IPA komponenta osmišljena je sa ciljem da pruži podršku u procesu približavanja Evropskoj uniji u ispunjavanju kriterijuma i standarda koje nameće pristupanje. uključujući i procenu ukupnog doprinosa EU i nacionalnog kofinansiranja. Instrument za pretpristupnu pomoć EU 2007–2013. opis izabranih strateških prioriteta. sektora. u jačanju kapaciteta institucija čiji je ovo posao. posebno. države koje mogu da koriste IPA komponentu V u obavezi su da pripreme Nacionalni program ruralnog razvoja. Ovaj dokument će. operativne strukture) izrađuju višegodišnje operativne programe koji.TAIB) IPA komponenta V Na osnvou MIPD-a.2. u Programima Zajednice i u radu agencija EU. u prenošenju zakonodavstva i. prioritete za finansiranje. pa samim tim i potencijalni projekti. ova komponenta obuhvata važne aspekte acquis communautaire i omogućuje učestvovanje zemlje. predlog aktivnosti i mere za prioritizaciju projekata i opis relevantnih struktura i organa za upravljanje i kontrolu operativnih programa.

317.810 211.854. Hrvatska 49.775 45.316.538.948 203.179 204. 4.000 184.269 1.499 36.301. 2008. godine.228 243.300. 2013. str.228 626.377.870.872.310 38.196.TAIB) 24 Ukupno u milionima evra Zemlja/ godina 2007.688.410 28.712.959.254 100.099 102.416 Bosna i Hercegovina 58. godinu: Indikativna sektorska alokacija Albanija 54.504 28.206. ova alokacija će se primenjivati prvenstveno na nacionalne programe za 2012.446.005 68.803.446.499 106.513.823 84.352 179.117.336 238.679 189.828.112.441.483.760.790 62.458 39.700.394 69.484. 2009.471 30.207. 2010.941.797.751 627.673.555.128 40.286 67.079 87.843.100.801.297 239.274 45.318.601.421 29.298 256.122.681.551.885 299.956.035 181.118 Crna Gora 27. Instrument za pretpristupnu pomoć EU 2007–2013.430 39.260 Makedonija 41.683 30. 25 .852 70. Republika Srbija će za projekte u okviru prve komponente imati na raspolaganju oko 1.5 milijardi evra za zemlje kandidate i potencijalne kandidate za članstvo u EU. godine. klimatske promene i energija 15-20% Poljoprivreda i ruralni razvoj 10-15% Horizontalne i ostale aktivnosti u vezi sa pravnim tekovinama EU 10-15% UKUPNO 100% Tabela 3. Komponenta  I – Pomoć tranziciji i izgradnja institucija (Transition Assistance and Institution Building .068 28. (u evrima)5 Priprema projekata koji se finansiraju iz fondova EU jeste dugotrajan proces koji prolazi kroz nekoliko faza.720 256.996.664 228.810 193.550.260.037 528. počevši od procesa programiranja. i 2013.650 29. Od navedenog iznosa.919 233. preko identifikacije i formulacije predloga projekata (za ove faze u praksi u upotrebi je je- 5  Ibid.101.416.711.900.001 39.594 65.552 28.312.325.479 27.756 71.136. EU je za prvu komponentu izdvojila oko 5. Sledi prikaz ukupne alokacija sredstava prema sektorima podrške definisanim MIPD-om.620.643 186.613 41. 2011.490.070.3 milijardi evra.632.163 Srbija Kosovo prema Rezoluciji UN1244 82.125. a s obzirom na to da se ovakva podela primenjuje od 2011.001 Pravosuđe i unutrašnji poslovi 10-15% Reforma javne uprave 10-15% Društveni razvoj 10-15% Razvoj privatnog sektora 10-15% Transport 10-15% Zaštite životne sredine.987.611.892.861 104.000 64.843 664.702.783 83.238. Godišnja alokacija sredstava prve komponente IPA definisana Višegodišnjim indikativnim finansijskim okvirom (MIFF) za period 2007-2013.314 182.496. 2012.599 85..361.328.374.589 Turska Prema višegodišnjem indikativnom finansijskom okviru za period 2007-2013.641.3.000 106.

Podrazumeva se njihovo učešće u procesu identifikovanja prioritetnih srednjoročnih sektorskih ciljeva za finansiranje iz međunarodne razvojne pomoći. od resornih ministarstava zahteva se definisanje predloga projekata koji obuhvataju više resora i istovremeno doprinose ostvarivanju široko postavljenih prioriteta. Kako bi predlog projekta odgovarao kriterijumima koje zahteva Evropska komisija. U fazi identifikacije projekata. započinje priprema Nacionalnog programa na godišnjem nivou. Evropska komisija. Nacionalni program sadrži detaljnu listu predloga projekata koji će biti finansirani. Ova faza projektnog ciklusa naročito zahteva strateški pristup. praćenje i izveštavanje o sredstvima EU i razvojnoj pomoći. kao i organi lokalne samouprave u skladu sa Akcionim planom za programiranje i izveštavanje o sredstvima Evropske unije i međunarodne razvojne pomoći Republici Srbiji. međuministarske konsultacije. koordinaciju između institucija i odgovarajuće kapacitete državne uprave da identifikuje prioritete i pripreme predloge projekata. u saradnji sa resornim ministarstvima i konsultacijama sa ostalim zainteresovanim stranama. do potpisivanja Finansijskog sporazuma.TAIB) 26 dan termin – programiranje). pa onda konkretne aktivnosti). predstavnici organizacija građanskog društva. kao i u pripremi predloga projekata za finansiranje iz godišnje alokacije pomoći Republici Srbiji. dok je Sektor za planiranje. Ovaj postupak se odvija kroz sveobuhvatan konsultativni proces u koji su aktivno uključeni svi ovlašćeni predlagači projekata. kada započinje faza sprovođenja. planiranje „odozgo na dole“ (prvo se definišu prioriteti. Komponenta  I – Pomoć tranziciji i izgradnja institucija (Transition Assistance and Institution Building . kao i vremenskih rokova u postupku pripreme i selekcije predloga projekata koji bi trebalo da doprinesu realizaciji utvrđenih ciljeva. definisanje aktivnosti. 27 .3. Višegodišnjem indikativnom planskom dokumentu i nacionalnim strateškim dokumentima. Programiranje međunarodne razvojne pomoći predstavlja složen proces identifikacije potreba. procedura. u godišnjoj reviziji planskog dokumenta „Potrebe Republike Srbije za međunarodnom razvojnom pomoći“. projekte Instrument za pretpristupnu pomoć EU 2007–2013. a koji su pripremljeni na osnovu prioriteta definisanih u Evropskom partnerstvu. programiranje. Evropsko partnerstvo/Izveštaj o napretku MIPD Strategija Srbije Predlozi projekata/Project fiche Tehnička pomoć Tvining i laki tvining Investicije Grant Slika 1. u radu u sektorskim radnim grupama za programiranje i praćenju međunarodne razvojne pomoći. Ovi akteri su aktivno uključeni u sve aktivnosti faze programiranja. „Formula’’ za identifikaciju projekata i vrste pomoći koje je moguće obezbediti kroz 6  Za funkciju NIPAK-a imenovan je potpredsednik Vlade zadužen za evropske integracije. Kancelarije za evropske integracije određen za Sekretarijat NIPAK-a. pri utvrđivanju prioriteta za godišnje programiranje. odnosno prioritetnih ciljeva unutar pojedinačnih sektora. Nacionalni program priprema nacionalni IPA koordinator6.

službe Vlade.3. 3. Utvrđivanje prioriteta i identifikacija projekata 4. sada su korisnici projekata i učestvuju u njihovoj realizaciji. konsultantske firme) koji pobede na tenderima. 29 . Institucije koje su predlagale projekte sada su korisnici projekata i učestvuju u njihovoj realizaciji. dobavljači opreme ili izvođači radova) koji pobede na tenderima. Komponenta  I – Pomoć tranziciji i izgradnja institucija (Transition Assistance and Institution Building . bitnim pitanjima za proces programiranja IPA nacionalnog programa i predstavljanjem Akcionog plana 7  Ovlašćeni predlagači projekata su resorna ministarstva i posebne organizacije (u skladu sa Zakonom o ministarstvima). 7. Grant: raspisuje se poziv za prikupljanje projekata koje pripremaju organizacije civilnog društva.1 Vremenski okvir pripreme projekata i ključni akteri Specifičnost godišnjeg programa pomoći Evropske unije jeste u tome da se stvarna realizacija projekta. godine u zavisnosti od projekta) Tehnička pomoć: projekte tehničke pomoći sprovode kompanije (npr. 22. 43 – 52. 11. Narodna skupština i Narodna banka Srbije. Projekte sprovode aplikanti čiji projekti budu odabrani.TAIB) 28 25 – 34. Slika 2. očekuje tek u n+2 godini. 16. Investicije: investicione projekte sprovode kompanije (npr. 10. 2. koji se definiše za godinu n. Kontrolu realizacije vrši Delegacija EK. Projekti moraju da se ugovore u roku od 2 godine od potpisivanja Finansijskog sporazuma Generalni direktorati u okviru EK NIPAK i predstavnik EK Delegacija EK Proces programiranja i odobravanja Godišnjeg programa pomoći Nacionalni IPA koordinator započinje proces pripreme godišnjeg IPA nacionalnog programa organizacijom sastanka sa ovlašćenim predlagačima projekata7. 15. Kontrolu realizacije vrši Delegacija EK. 3. 20. 5. Priprema nacrta Ocena i konsultacije od strane EK predloga projekata i njihova ocena od strane nacionalnih aktera i DEU 34 – 43. 23. radi informisanja o početku programiranja. 6. razvojne agencije i lokalna samouprava. 24-25 Odobravanje projekata od strane EK Usvajanje i potpisivanje Finansijskog sporazuma Tenderska procedura i ugovaranje (do 7 meseci u zavisnosti od vrste ugovora i visine budžeta). Okvirni kalendar pripreme i realizacije godišnjeg programa pomoći Evropske unije Napomena: ocenu efekata i reviziju projekata vrši Delegacija EK Akteri 13. 52 – 61. Nadležne institucije uz pomoć NIPAK Delegacija EK 17. Institucije koje su predlagale projekte. 8. Od januara godine x Aktivnosti tokom projektnog ciklusa 1. Nadležne institucije uz pomoć NIPAK Delegacija EK 21. 18. 12. 19. 9. Instrument za pretpristupnu pomoć EU 2007–2013. Tvining i laki tvining: tvining projekte sprovode tvining partneri iz zemalja članica EU uz partnerski odnos sa institucijom koja je korisnik tvininga (kontrolu realizacije projekta vrši Delegacija EK). Nacionalni IPA koordinator (NIPAK) i nadležne institucije 14. REALIZACIJA PROJEKATA (do 3.

i njeno dostavljanje Evropskoj komisiji. niti sa projektima finansiranim iz nacionalnih sredstava. Nakon toga NIPAK organizuje obuke o programiranju. zadatak Grupe za ocenu projekata jeste da napravi širu listu nacrta predloga projekata za finansiranje iz IPA nacionalnog programa (u vrednosti od 150 odsto ukupne vrednosti godišnjeg nacionalnog programa). jeste kraj jula tekuće godine. kao i prijem komentara od strane DEU radi unapređenja projektnih predloga. posle ovog koraka. rezultata i aktivnosti.evropa.TAIB) za programiranje i izveštavanje o sredstvima EU i međunarodnoj razvojnoj pomoći. Grupu sačinjavaju predstavnici Kancelarije za evropske integracije i Ministarstva finansija. od strane Komisije za programiranje i upravljanje fondovima EU (osnovana na predlog Vlade Republike Srbije) i razvojnom pomoći. Posle obavljenih konsultacija sa DEU. U ovoj fazi. koja podrazumeva sledeće kriterijume: pridržavanje propisanog obrasca za unošenje nacrta predloga projekata. sledi verifikacija uže liste nacrta predloga projekata za finansiranje iz IPA nacionalnog programa (u vrednosti od 120 odsto ukupne vrednosti godišnjeg nacionalnog programa) od strane Grupe za ocenu projekata. U sledećem koraku se sprovode konsultacije sektorskih radnih grupa radi identifikovanja i pripreme nacrta predloga projekata za finansiranje iz IPA. Tek u ovoj fazi pristupa se finalnoj pripremi predloga projekata za finansiranje iz IPA. jasan opis ciljeva. Posle kontrole projekata od strane Grupe za ocenu kvaliteta projekata. projekti se dostavljaju Grupi za ocenu projekata.rs Instrument za pretpristupnu pomoć EU 2007–2013. Dostavljeni projekti prolaze kroz nekoliko kontrola unutar EK. Grupa za ocenu projekata. Nakon tehničke ocene projekata od strane Kancelarije za evropske integracije. dostavlja širu listu projekata Delegaciji Evropske unije (DEU) i paralelno sa tim sprovodi konsultacije sa zainteresovanim stranama o daljem razvijanju predloga projekata. Komponenta  I – Pomoć tranziciji i izgradnja institucija (Transition Assistance and Institution Building . projekti se šalju na međuresorne konsultacije u okviru svih direktorata EK. projekti se. identifikovanju projektnih ideja i unosu u informacioni sistem ISDAKON8.  redloženi nacrt projektnog predloga se ne preklapa sa projektima finanp siranim od strane drugih bilateralnih i multilateralnih donatora. Rok za usvajanje konačne liste projekata za finansiranje iz IPA. u vrednosti 100 odsto od ukupnog budžeta godišnjeg nacionalnog programa. Prva kontrola je ocena kvaliteta projekata od strane grupe za ocenu kvaliteta projekata unutar generalne direkcije za proširenje (DG Enlargement). U 8  ISDACON informacioni sistem je jedinstvena baza podataka Vlade Republike Srbije o međunarodnoj razvojnoj pomoći Srbiji. 31 . strateški okvir projekta odgovara izabranom ciljanom donatoru. vraćaju na doradu nadležnim institucijama koje su pripremile projekat. korisnik nacrta predloga projekta jasno je definisan. i dostavljanje predloga projekata za finansiranje iz IPA DEU na komentare. U slučaju komentara. preko NIPAK-a. ISDACON bazi podataka može se pristupiti na www.gov. U ovoj fazi svaki direktorat ocenjuje projekat koji ulazi u okvir njegovih nadležnosti.30 3. kao i o kalendaru programiranja.

810 36 35 9 26 2012. preko NIPAK-a. IPA odbor čine predstavnici svih zemalja članica EU. itd).4 milijardi evra Godina Alokacija miliona evra Broj projekata u okviru I komponente IPA Komentar 2007. koji čine svi odobreni projekti.948 203. 2013.551. sprovođenje predviđenih projektnih aktivniosti. Ukupna IPA alokacija 2007 – 2013: 11. investicija.496. 193. Oblici sprovođenja pomoći Navedena sredstva u okviru prve komponente IPA mogu biti korišćena u formi: Budžetska pomoć 100 miliona evra Završen Započeta priprema IPA proces komponenti dostupnih progra. Pravni osnov za početak sprovođenja projekata predstavlja godišnji Finansijski sporazum. Komponenta  I – Pomoć tranziciji i izgradnja institucija (Transition Assistance and Institution Building .801. 2011. 181.5 milijardi evra Ukupna alokacija za Srbiju 2007 – 2013: 1. usvaja se od strane IPA odbora. pripremu projektne dokumentacije. šeme grantova/bespovratne pomoći. započinje se rad na izradi neophodne tenderske dokumentacije (opis poslova – ToR.9 miliona evra Tabela 4.3.005 Započet proces programiranja Posle ocene projekata od strane nadležnih direktorata. 2011. Nakon toga. nacionalni program. odnosno u ovoj fazi moguće je da neki od projekata bude odbijen od strane EK. vraćaju na doradu nadležnim institucijama koje su pripremile projekat. u Republici tehničke pomoći.352 179. Instrument za pretpristupnu pomoć EU 2007–2013. koji se potpisuje između EK i Vlade.956. sledi i formalno usvajanje projekata od strane Evropske komisije. 2010. 9  Izvor: Vlada Republike Srbije.206. Posle njegovog potpisivanja.TAIB) 32 slučaju komentara. miranja 189. evaluaciju i reviziju projekta.101. Kancelarija za Evropske integracije. Trenutno stanje korišćenja sredstava iz I komponente IPA 2007-2013. koja obuhvata raspisivanje tendera. njihovo sprovođenje.679 189. 2008. 2009. Odmah posle odobrenja od strane IPA odbora. 33 . tehničke specifikacije. monitoring.643 186. evaluaciju tenderskih ponuda. pripremu i sprovođenje obuke.314 182. zaključivanje ugovora. Srbiji 9 Tehnička pomoć podrazumeva konsultantske usluge za pripremu različitih dokumenata. itd.državama članicama za period 2012-2013. projekti se. tvininga i lakog tvininga. isplatu sredstava.441. može da počne faza sprovođenja.

10  Takođe. kao i upoznavanje sa različitim praksama unutar EU. Bespovratna sredstva (grant) predstavljaju direktnu finansijsku donaciju iz budžeta Evropskih zajednica. Investicioni projekti Nabavka opreme i radovi. lokalnoj samoupravi i razvojnim agencijama. Zemlja korisnik bira partnera među zemljama članicama EU i obavezuje se da sprovede određene reforme i da ih finansira po završetku projekta. za razliku od stalnog tvining savetnika. sti i projekti različitih neprofitnih subjekata (lokalna samouprava. Ovu mogućnost Srbija je iskoristila u okviru programa IPA 2009. ali ograničenim produženjima ugovora. novousvojeni sistem u isključivoj je odgovornosti zemlje korisnika. Bespovratna sredstva (grant) Posebna sredstva namenjena civilnom društvu. civilno društvo i mediji). sa mogućim. Tvining Usklađivanje sa pravnim tekovinama EU. priprema i sprovođenje strategija. Podržava ih vođa projekta u državnoj administraciji zemlje korisnika. ne samo da obezbeđuje tehničku i administrativnu podršku. Komponenta  I – Pomoć tranziciji i izgradnja institucija (Transition Assistance and Institution Building . već omogućava i stvaranje dugoročnih veza između postojećih i budućih država članica. obuka i sl. Tvining podrazumeva angažovanje stručnjaka iz država članica EU. u izuzetnim i opravdanim okolnostima moguće je iskoristi IPA sredstva u vidu direktne pomoći budžetu. poznatih pod nazivom stalni tvining savetnici. razvojne agencije. Investicioni projekti odnose se na nabavku opreme ili sprovođenje radova (rekonstrukcija i izgradnja). priprema projektne dokumentacije.TAIB) Tvining (twinning) je zajednički projekat zemlje članice namenjenom zemlji korisniku i razlikuje se od klasičnog projekta tehničke pomoći. koji ostvaruju ciljeve opšteg evropskog interesa i realizaciju politika Evropske unije.34 3. 35 . Koriste se i različiti dopunski mehanizmi. kada je obezbeđeno 100 miliona evra budžetske pomoći. Na kraju projekta. obuke. Važno je napomenuti da tvining. obuka i sl. Slika 3. Vrste pomoći koje je moguće obezbediti kroz IPA sredstva10 Laki tvining (twinning light) predstavlja fleksibilno sredstvo za srednjoročne zadatke. Tvining projekti moraju da doprinesu ostvarivanju konkretnog operativnog rezultata povezanog sa usvajanjem pravnih tekovina EU ili neke od politika Evropske unije koja je predmet saradnje. Tehnička pomoć Izgradnja institucija. koji je odgovoran za primenu projekta i koordinaciju stručnjaka iz države članice EU. sprovođenje finansijskih aranžmana u saradnji sa drugim finansijskim institucijama. koja se daje sa ciljem da se finansiraju aktivnoInstrument za pretpristupnu pomoć EU 2007–2013. i obezbeđuje pomoć u vidu ekspertize državnih službenika iz država članica na period do šest meseci. Državni službenici ne moraju da borave u državi korisniku pomoći. na specifičnim projektima na period od najmanje godinu dana. u vidu kratkoročnog angažovanja pojedinih eksperata. prevođenja i specijalizovane podrške za informacione tehnologije.

neophodno je da projekti odgovore na sledeća pitanja/zahteve: da li su svi korisnici precizno određeni?  a li će svrha projekta (specifični ciljevi) biti postignuta. merljivosti i vremenske specifičnosti? da li je identifikovana vodeća institucija zadužena za sprovođenje projekta? da li su aktivnosti određene kao proces. ukoliko se ostvad re rezultati? da li pojedinačne aktivnosti vode ostvarivanju odgovarajućih rezultata?  a li su indikatori formulisani tako da zadovoljavaju kriterijume relevand tnosti.36 3. 37 . Komponenta  I – Pomoć tranziciji i izgradnja institucija (Transition Assistance and Institution Building .)?  a li su rokovi predviđeni predlogom projekta u skladu sa zahtevanim d vremenskim okvirom za sprovođenje (n+2 za ugovaranje. definisane na odgovarajući način? Instrument za pretpristupnu pomoć EU 2007–2013. u vezi sa kofinansiranjem.2 Osnovni kriterijumi za finansiranje projekata Da bi EK odobrila projekte za finansiranje u okviru prve IPA komponente. itd. a ne kao svršeno stanje?  a li se iz opšteg cilja vidi zašto je projektni predlog važan za odgovarajuću d sektorsku politiku?  a li će svrha projekta (specifični ciljevi) doprineti opštem cilju (ako se d pretpostavke ostvare)?  a li je projektni predlog usklađen sa EP-om i MIPD-om? (kriterijum za d eliminaciju)  a li je projektni predlog usklađen sa nacionalnim strateškim dokumentid ma? (kriterijum za eliminaciju)  a li obrazloženje projekta jasno i u dovoljnoj meri opisuje identifikovane d probleme? da li postoji pravni okvir neophodan za sprovođenje projekta?  a li je apsorpcioni kapacitet institucije korisnika odgovarajući? (postoji d li odgovarajuća organizaciona jedinica za sprovođenje projekata.TAIB) da li je koncept održivosti jasno predočen u projektnom predlogu? 3. dovoljan broj zaposlenih. n+5 za izvršenje ugovora i n+6 kao krajnji rok da se potroše dodeljena sredstva)?  a li su identifikovani bitni spoljašnji faktori (da li su rizici objektivno pred dočeni)?  a li su uključene sve relevantne informacije o koordinaciji sa ostalim ted kućim aktivnostima?  a li nacrt predloga projekta uzima u obzir iskustva stečena u radu na d prethodnim projektima finansiranim iz EU fondova?  a li predviđene aktivnosti mogu da budu sprovedene na osnovu predvid đenih sredstava? da li su obaveze.

Organizacije civilnog društva (OCD) koje mogu biti korisnici grantova odobrenih kroz IPA jesu nevladine organizacije. organizacije civilnog društva učestvuju kao korisnici grantova.38 3. obaveza i mogućnosti kofinansiranja. javlja se prioritetnost određenog Kroz konsultativni postupak između Vlade. Strateškim planiranjem omogućava se rešavanje ključnih problema. S tim u vezi. strateško planiranje je ključni instrument za upravljanje nacionalnim i lokalnim razvojem. pri čemu se uzima u obzir i raspodela uvek oskudnih sredstava. Komponenta  I – Pomoć tranziciji i izgradnja institucija (Transition Assistance and Institution Building . 39 . planiranje „odozgo na dole“ (prvo se definišu prioriteti. da li su svi troškovi projekta podobni za finansiranje u smislu pravila EU?  a li su utvrđeni i jasno definisani tipovi ugovora koji se odnose na impled mentaciju projekta? 3. U prethodnom periodu.TAIB) projekta. sindikati. neprofitna udruženja zaposlenih ili profesionalaca i druge organizacione strukture koje deluju kao posrednici između javnih organa vlasti i građana. Pored toga. odnosno zadovoljenje prioritetnih potreba. mediji. pa onda konkretne aktivnosti). da li je aspekt uvažavanja nacionalnih manjina uključen u projektni predlog? da li je aspekt brige o ugroženim grupama uključen u projektni predlog? da li je aspekt rodne ravnopravnosti uključen u projektni predlog? Isključivo za investicione projekte: da li je izrađena studija izvodljivosti? da li je sprovedena analiza uticaja na životnu sredinu?  a li postoje pravne smetnje za sticanje vlasništva nad zemljištem/građed vinske dozvole/ pristup zemljišnoj parceli. itd? Od izuzetne važnosti jeste napomena da su IPA sredstva ograničena sredstva u smislu da je Republici Srbiji na raspolaganju prosečno 200 miliona evra godišnje. kao poslednji uslov za odabir formulisanih projekata. prioritizaciju projekata vrši NIPAK u saradnji sa Komisijom za programiranje i upravljanje fondovima EU i Delegacijom EU. uloga OCD-a u programiranju IPA mahom su bila usmerena na određivanje prioriteta za razvoj civilnog društva koje treba po- Instrument za pretpristupnu pomoć EU 2007–2013. U ovom slučaju. Uredba o sprovođenju IPA nalaže da je neophodno izvršiti raspodelu projekata prema glavnim sektorima podrške utvrđenim u Višegodišnjem indikativnom planskom dokumentu (MIPD). lokalne samouprave i civilnog društva u pripremi nacionalnih dokumenata omogućava se zastupljenost ključnih prioriteta preko nacionalnih strateških dokumenata u okviru Višegodišnjeg indikativnog planskog dokumenta. Od početka korišćenja IPA od strane Republike Srbije. S tim u vezi. kao osnovnog dokumenta za planiranje IPA.3 Uloga lokalne samouprave i civilnog društva u okviru IPA komponente I da li je aspekt zaštite životne sredine uključen u projektni predlog? Kroz prethodna poglavlja utvrdili smo da priprema projekata za finansiranje iz IPA sredstava zahteva strateški pristup.

8. načinjen je prvi korak ka uspostavljanju planskog konsultativnog procesa sa OCD-om. 6. industrija i trgovina). Sektor konkurentnosti (mala i srednja preduzeća. 10 ministarstava. posebno programiranja i praćenja korišćenja Instrumenta za pretpristupnu pomoć. Konsultativni mehanizam kao glavne nosioce aktivnosti podrazumeva Sektorske organizacije civilnog društva. zaštitu ljudskih i manjinskih prava i sl.).org. OCD budu partneri (zainteresovane strane) u određivanju nacionalnih prioriteta za finansiranje iz IPA i druge razvojne pomoći u različitim oblastima. Početkom 2011. uključujući omladinu). 5 regionalnih aktera i 5 relevantnih nacionalnih partnera (uključujući i Delegaciju EU u Srbiji). Sektor vladavine prava (uključujući pravdu i unutrašnje poslove. Svaka SEKO će predstavljati po jedan sektor definisan dokumentom „Potrebe Republike Srbije za međunarodnom pomoći 2011-2013“: 1. elektronsku vladu).). upravljanje javnim finansijama. znatna sredstva se izdvajaju i za podršku lokalnoj samoupravi. medija i kulture. Primarne aktivnosti izabranih SEKO usmerene su na razvijanje mehanizma komunikacije sa Sekretarijatom NIPAK-a. poslovna infrastruktura. pо pоtrеbi. 7. društvena inkluzija.cdspredlaze. Sektor poljoprivrede i ruralnog razvoja. otpadne vode. informaciono-komunikacione tehnologije. Sektor građanskog društva. I pored činjenice da su korisnici IPA projekata uglavnom državne institucije. 3. turizam. Namera programa saradnje sa organizacijama civilnog društva u oblasti planiranja razvojne pomoći11.TAIB) držati kroz projekte namenjene upravo OCD-u. kao i da prate njihove primene. sa ciljem učešća OCD-a u procesu programiranja razvojne pomoći i usaglašavanja prioriteta sa onim. Predlog mehanizma saradnje sa OCD-om razvijen je na osnovu istraživanja najbolje prakse u regionu i mišljenja predstavnika 219 nevladinih organizacija. rudarstvo i sl. obrazovanje. Komponenta  I – Pomoć tranziciji i izgradnja institucija (Transition Assistance and Institution Building . koje definiše država. Sektor reforme državne uprave (uključujući izgradnju institucija i usvajanje acquis-a. Sektor životne sredine i energetike (uključujući otpad. decentralizaciju vlasti. unаprеđеn. vodosnabdevanje. Sektor razvoja ljudskih resursa (zapošljavanje. Posle opеrаciоnаlizаciјe Kаncеlаriје zа sаrаdnju sа ОCD-om. Sektor saobraćaja. Instrument za pretpristupnu pomoć EU 2007–2013.rs/. od kojih je jedna vodeći partner. 41 . istraživanje i razvoj. 2. Značajnu ulogu u koordinaciji procesa identifikovanja prioriteta i potreba lokalnih samoupra- 11  Više o programu na http://www.40 3. 4. Pod Sektorskom organizacijom civilnog društva (SEKO) podrazumeva se konzorcijum organizacija civilnog društva od najviše tri partnera. dok je konsultativni proces sa OCD-om bio organizovan na ad hoc osnovi. godine. uspоstаvlјеni mеhаnizаm sаrаdnjе bićе dоdаtnо аnаlizirаn i. 5. jeste da kroz konsultativni proces. statistiku.

koju čine: studija izvodljivosti. neophodne dozvole. njegov opis i kapacitete da sprovede projekat. od aplikanta se očekuje da obezbedi i održivost rezultata (npr. koja od predlagača zahteva da pripreme predloge projekata u odgovarajućem formatu (oko 50 strana). U tenderskoj dokumentaciji utvrđuje se ko može da podnese projekat (npr. Komponenta  I – Pomoć tranziciji i izgradnja institucija (Transition Assistance and Institution Building . bankarske podatke. Osim tehničkih zahteva. od izuzetnog je značaja napomenuti da je za realizaciju jednog investicionog projekta (npr. budžet. opštinska administracija i drugi akteri su korisnici projekata (npr. realizaciju određenog projekta.). isključivo na engleskom jeziku. procena uticaja na životnu sredinu. neophodno je obrazložiti način na koji će njena realizacija biti finansirana). očekivane rezultate i projektne aktivnosti. posle raspisivanja poziva za prikupljanje projekata. izgradnje postrojenja za preradu otpadnih voda) neophodno prethodno pripremiti odgovarajuću projektnu dokumentaciju.3. minimum dve opštine zajedno. koja je krajem 2010. analiza troškova i koristi (Cost Benefit Analysis). projekti mogu da podrže pripremu navedene dokumentacije. U slučaju grant projekata. osnivanje kancelarija za lokalni ekonomski razvoj i sprovođenje obuke za zaposlene. ukoliko se kroz projekat priprema odgovarajuća studija. va ima Stalna konferencija gradova i opština. Kada je reč o investicionim projektima. opis partnera na projektu i izjavu o partnerstvu i deklaraciju aplikanta. ovlašćeni predlagači (tzv. tehnički pripremljen projekat i tenderska dokumentacija. Instrument za pretpristupnu pomoć EU 2007–2013. aplikanti) predlažu odgovarajuće projekte. finansijske i ekonomske analize. uz učešće najmanje jedne nevladine organizacije). odnosno. 43 . Projektna dokumentacija sadrži opis projekta. pod kojim uslovima (npr. U slučaju projekata tehničke pomoći koji su namenjeni unapređenju kapaciteta lokalne samouprave. Od izuzetnog značaja jeste napomena da je za grant šeme u primeni kompleksna projektna dokumentacija. investicija i bespovratnih sredstava (grantova). Lokalnoj samoupravi mogu biti namenjeni projekti tehničke pomoći. osnovne podatke o aplikantu. u kojim oblastima (podrška socijalno ugroženim grupama) i obavezno kofinansiranje (u iznosu od 10%). itd.TAIB) 42 S tim u vezi. godine u saradnji sa drugim akterima dala doprinos u izradi dokumenta „Potrebe Republike Srbija za međunarodnom pomoći u periodu od 2011-2013“. da postoji usvojena lokalna strategija razvoja). itd. u slučajevima gde ona postoji.

godine. kada je potvrđena „evropska perspektiva“ zemalja zapadnog Balkana (Solunska agenda) i kada su zemlje zapadnog Balkana prihvaćene kao potencijalni kandidati. u što kraćem vremenskom periodu. Instrument za pretpristupnu pomoć EU 2007–2013.1 Opšte napomene Druga komponenta IPA programa pomoći zemljama u procesu pristupanja EU direktni je nastavak i dalji podsticaj jačanju saradnje sa zemljama zapadnog Balkana.44 4. Tada su ojačani napori Evropske komisije da se. a posebno posle samita u Solunu 2003. osnove saradnje postavljene su u periodu implementacije pomoći EU u okviru CARDS programa (2000-2006)12. kao kandidatima i potencijalnim kandidatima za članstvo u EU. sprovedu Susedski programi. Susedski progra- 12  The Community Assistance for Reconstruction. U Srbiji. Council Regulation (EC) No 2666/2000. 45 . Development and Stabilization. K  omponenta II – Prekogranična saradnja (Cross-Border Cooperation – CBC) 4.

godine. koji su stajali na raspolaganju partnerima iz EU15) nisu davala mogućnost da se ispune očekivanja predlagača projekata. i bilo je nemoguće finansirati brojne dobre projekte. i sada se nalazi u okviru Kancelarije za evropske integracije (Sektor za prekogranične i transnacionalne programe). Koristi su bile višestruke. a to je. kao i potreba za jačanjem regionalne saradnje. a nedostajalo je i finansijskih sredstava za realizaciju projekata koji su otklanjali uočene probleme. i imaju za cilj smanjenje dispariteta u ekonomskom razvoju. Naime. Čak i neki od dobro pripremljenih projekata nisu mogli da budu finansirani. godine. EU je obezbedila 17. Polazilo se od stanovišta da se deli zajednički ekonomski prostor. uprkos dosta dugom periodu koji traje od apliciranja do dobijanja projekata i njihove realizacije po striktnim pravilima EU. nalaze partneri i drugo. Projekti su bivali asimetrični – bilo je potrebno da se mala sredstva. striktno poštujući pravila. Još jedna od prepreka bržoj realizaciji projekta predstavljalo je pravilo da se sredstva jedne zemlje-partnera u programu mogu koristiti isključivo na njenoj teritoriji. nastavio je sa radom u Ministarstvu finansija do 2010. 5 milona evra. Međutim. Takođe. 15  Zemlje članice mogle su da koriste sredstva strukturnih fondova namenjenih ekonomskom razvoju regiona (Evropski fond za regionalni razvoj – ERDF). 14  To je Sektor za planiranje i programiranje EU i razvojne pomoći. Ojačane su veze vladinih institucija i lokalnih samouprava u identifikaciji poteškoća i njihovom rešavanju.1 miliona evra ili 92 odsto od raspoloživih sredstava. jer ograničena sredstva suseda (samo oko milion evra na godišnjem nivou u odnosu na 8 do 10 miliona evra. nemogućnost direktne saradnje između zemalja zapadnog Balkana. kao instrument rešavanja problema. uočeni su i određeni nedostaci. Jednostavno rečeno. a kada je ovo ministarstvo prestalo sa radom 2007. jer su granice delile teritorije. koji je realizaciju Susedskih programa započeo u Ministarstvu za ekonomske odnose sa inostranstvom. Instrument za pretpristupnu pomoć EU 2007–2013. odnosno budućih kohezionih i strukturnih fondova. Nadležni državni organi stekli su znanja kako se pripremaju projekti. one nisu mogle da učestvuju u Susedskim programima. 14 13  Za realizaciju ovih projekata. na lokalnom nivou. imale su na raspolaganju znatno više sredstava nego susedi. Komponenta  II – Prekogranična saradnja (Cross-Border Cooperation – CBC) mi podrazumevaju saradnju između zemalja članica i kandidata za članstvo u EU sa njihovim susedima. Sektor civilnog društva dobio je novu šansu da finansira projekte sa partnerima iz susednih zemalja. balansiraju sa znatno većim sredstvima u zemljama članicama EU. koja su bila znatno veća. a ugovoreno je 14. 47 . Nadležna državna institucija za sprovođenje ovih programa postavila je osnovnu mrežu lokalnih kancelarija i obučila veliki broj ljudi da priprema i realizuje projekte po pravilima EU. i da se svi ti ciljevi mogu uspešno realizovati kroz programe slične Susedskim programima. jer.46 4. To je u budućnosti moglo da predstavlja veliku prepreku bržem razvoju prekogranične saradnje. Takođe. Srbija je u ovim programima vrlo aktivno učestvovala i uspešno iskoristila raspoložive fondove za realizaciju 174 projekta13. uočena je finansijska disproporcija u alokacijama sredstava za Susedske programe između zemalja članica i njihovih suseda-partnera u programu. zemlje članice ili kandidati za članstvo u EU. To iskustvo je bilo dragoceno. pre svega. vrši obuka potencijalnih učesnika u projektima. podstaknute su inicijative za rešavanje problema koji u ranijem periodu nisu bili laki. kao i jačanje saradnje između organizacija civilnog društva u pograničnim oblastima. Pomoć EU postala je vidljiva građanima i vrlo brzo je prihvaćena. u zemlji koja nije članica EU. da postoji sličnost zakonodavstava i jezika. sličan obim aktivnosti trebalo je realizovati sa znatno manjim sredstvima na teritoriji partnera koji nije član EU.

Naime. Takođe je ukazano da se kroz saradnju sa susedima potencijalnim kandidatima ili članovima EU. Za izbor projekta uveden je princip „najbolji dobijaju“. tako da veliki infrastrukturni projekti mogu da imaju vrednost i do milion evra. Uvedeno je i pravilo da svaki projekat mora imati najmanje 2 partnera i da ne bi trebalo da postoje projekti koji ne- Komponenta prekogranične saradnje donosi niz novina u odnosu na Susedske programe. Iznos pojedinačne vrednosti projekata je povećan. Instrument za pretpristupnu pomoć EU 2007–2013. Zatim. Prekogranična saradnja sa zemljama članicama EU odvija se po modelu „podeljenog“ upravljanja (shared management).17 16  Nažalost. Obe zemlje daju svoj doprinos u jedan jedinstveni zajednički fond. bez obzira na zemlju iz koje je vodeći partner. zemlje članice su u njega unosile deo sredstava iz ERDF fonda. Uočeno je da postoje načini da se vrlo mali deo sredstava iskoristi u zemlji potencijalnoj članici. zatim nizak stepen iskorišćenosti sredstava koja su im bila na raspolaganju. uobičajena inercija mnogih državnih službi koje su morale da učestvuju u ovim procesima. decembar 2007. godine) – mali broj pripremljenih projekata. godine). iskoristi u zemlji članici. kako u zemljama članicama. Taj zajednički fond predstavljao je veliku novinu. već samom činjenicom da je članica EU. a pogotovo pravila njihove implementacije. Modaliteti se razlikuju po pravilima implementacije projekata. ima na raspolaganju sredstva iz mnogo većeg broja programa koji podstiču ekonomski razvoj. 49 . Prvi je saradnja sa zemljama članicama. a drugi je saradnja između zemalja zapadnog Balkana. a zemlja partner sredstva iz IPA alokacije. ali donose propise u vezi sa finansijskim sredstvima i sprovođenjem obaveza za implementaciju projekata preuzetih kroz Zakon o potvrđivanju Okvirnog sporazuma između Vlade Republike Srbije i Evropske komisije o pravilima za saradnju koja se odnose na finansijsku pomoć Evropske zajednice Republici Srbiji u okviru pomoći prema pravilima Instrumenta pretpristupne pomoći (IPA) (Službeni glasnik br. dovela je do velikog kašnjenja u izboru i implementaciji projekata. Novac više nije imao nacionalnu boju i mogao je da se koristi na teritoriji obe zemlje. ali sa veoma ograničenim/zanemarljivim iskustvom. koja. Tokom pripreme novog finansijskog instrumenta za period 2007-2013. i da se sredstva namenjena prekograničnim projektima koriste po istim principima. Iako se već nazire kraj ovoga budžetskog okvira EU. Sredstva ovog fonda mogu da se koriste na teritoriji obe zemlje bez izuzetaka. 124. Na taj način zemljama potencijalnim kandidatima pružila bi se mogućnost da se u dužem periodu pripremaju za korišćenje Kohezionog i strukturnih fondova i da se izbegnu neki od problema sa kojima se suočilo 10 zemlja novih članica EU (proširenje iz 2004. tako i zemljama partnerima. ali i izazov za potencijalne članice. Komponenta  II – Prekogranična saradnja (Cross-Border Cooperation – CBC) maju partnere iz zemalja suseda16. mora stvarati sistem koji odražava zahteve za pripremu i realizaciju projekata finansiranim u okviru Kohezionog i strukturnih fondova. s tim da je obavezno da se vodi računa o obavezi učešća i partnera iz susedne zemlje u svakom projektu. Srbija je ukazala na ove probleme i insistirala da se pomoć EU može koristiti i za direktnu saradnju između zemalja zapadnog Balkana. a projekti se biraju u skladu sa principima relevantnosti i kvaliteta.48 4. Način formiranja fonda prekogranične saradnje bitno je izmenjen. Zajedničko upravljanje predstavlja korak bliže ka načinu upravljanja strukturnim fondovima. u skladu sa potrebama projekata. kao i uvođenje principa stvaranja zajedničkih fondova za finansiranje projekata prekogranične saradnje između članica EU i njihovih zapadnobalkanskih suseda. Prekogranična saradnja ima dva modaliteta. nepostojanje institucija za implementaciju projekata ili postojanje institucija. a da se najveći deo novca. iako je njima takva vrsta pomoći neophodna i predstavlja stimulans za izgradnju institucija i kapaciteta za razvoj. 17  Konkretna primena ovih principa pokazala je da se na stvaranju pravnog okvira moraju angažovati brojne institucije koje direktno ne učestvuju u realizaciji programa prekogranične saradnje i vrlo malo ih poznaju. Prihvatanje ovih inicijativa rezultiralo je stvaranjem operativnih programa prekogranične saradnje između zemalja zapadnog Balkana. uključujući i udeo IPA sredstava. princip zajedničkih projekata i finansiranja mora da se poboljša. mnogi programi još nemaju nijedan realizovan projekat.

To je kontrola izvršenih troškova u skladu sa pravilima EU. a poslovi finansijske kontrole trošenja sredstava EU vremenom će biti povećavani. od organizacionih. korisnik projekta mora iz sopstvenih sredstava da pretfinasira operacije. može da zatraži povraćaj utrošenih sredstava. zatim. raspoređuje partnerima u projektu. ali finansijska kontrola još nije. To podrazumeva da vodeći partner mora imati kapacitete da ispuni sve zahteve. 21  Zapošljavanje po ugovoru u ovim službama nije prihvatljivo za EU. pa ponekad i do finansijskih. ali i da se uveća broj zaposlenih ljudi koji vladaju engleskim jezikom u zadovoljavajućoj meri. 51 . Evropske unije i partnera u prekograničnoj saradnji. predstavlja prvi nivo finansijske kontrole. promenjen je princip prenošenja sredstava krajnjim korisnicima u projektu. što u Srbiji nije slučaj – ne postoji operativni Nacionalni fond. Prekogranična saradnja između zemalja zapadnog Balkana ima drugi način upravljanja sredstvima EU. EU je učinila maksimalne napore da se ovaj teret pretfinansiranja olakša. Komponenta  II – Prekogranična saradnja (Cross-Border Cooperation – CBC) Takođe. Planiranje i programiranje je već postao posao nacionalne administracije. jer je trebalo da se uveća broj zaposlenih u državnoj službi u trenutku kada se postavlja zakonska zabrana povećanja njihovog broja21.50 4. utvrđuje se vodeći partner koji je odgovoran za realizaciju projekta i odnose između partnera u projektu. između ostalog. da bi mogli da podnose odgovarajuće izveštaje na tom jeziku22. U ovom trenutku. 18  To znači da za vrednost projekta koja je i do 3 puta veća od vrednosti projekata finansiranih u okviru Susedskih programa. što može da predstavlja veliki problem likvidnosti i troškova kreditiranja izvršenja projekata. tzv. To znači da je izvršenje projekta postalo „skuplje“ na kratak rok. Ovaj princip otvorio je specifično pitanje – kako prenositi sredstva za izvršenje projekata preko granice. 19  Svaka zemlja kandidat za članstvo mora da donese program kako će da obezbedi povećanje prihoda države za finansiranje obaveza koje proističu iz članstva u EU. Instrument za pretpristupnu pomoć EU 2007–2013. najvažnija nacionalna služba koja je morala da bude uspostavljena radi realizacije projekata sa zemljama članicama u okviru „podeljenog“ upravljanja. kad to nije izvozni posao. Sredstava za realizaciju projekta prenose se vodećem partneru i on ih. Nacionalni bankarski sistem još nije sasvim prilagođen da kreditira ovakve poslove. dozvoljavajući vrlo visok stepen pretfinansiranja programa. Pre svega. 22  Engleski jezik je prihvaćen kao zvaničan jezik komunikacije između Srbije. jer ne obezbeđuje održivost službe na duži rok. Zemlje članice imaju institucije koje obezbeđuju sredstva za pretfinansiranje projekata.19 Ispred niza partnera iz obe zemlje.18 Već ova promena predstavlja veliki izazov za partnere koji moraju imati sopstvena sredstva da pretfinansiraju operacije. ponekad i u vrednosti od milon evra. ili plaćati izvršenja usluga u inostranstvu?20 Novi koncept saradnje nametnuo je pitanje i stvaranja nacionalnih institucija koje će kontrolisati korišćenje novca EU odobrenog za projekte prekogranične saradnje. sekundarnih nabavki. U narednom periodu moralo bi da se rešii ovo pitanje u okviru pripreme nacionalnih institucija za članstvo u EU. kao i kontrola pravilnog izvršenja. u Srbiji. Svaka zemlja partner u programu prekogranične saradnje ima nacionalna sredstva kojim se finansiraju projektne aktivnosti aplikanata na njenoj teritoriji. To je kompleksan problem. isplate unapred (avansna plaćanja) svedena su samo na 20 odsto vrednosti projekta u odnosu na 80 odsto u okviru Susedskih programa. Trenutno. koji bi. i tek kada se dobije saglasnost nacionalne finansijske službe. da pošalje finansijku dokumentaciju na kontrolu ispravnosti potrošenih sredstava. sav teret pretfinansiranja je na učesniku u projektu. za potrebe realizacije projekata. imao i funkciju obezbeđivanja nacionalnih budžetskih sredstava za pretfinansiranje projekata i sufinansiranje programa. Sredstvima upravlja Delegacija EU u svakoj od 20  To su jedine kategorije koje Zakon o deviznom poslovanju poznaje i za njih dozvoljava prekogranične finansijske operacije. po potrebi.

uz široke konsultacije sa zainteresovanim stranama. Takođe. kao što su privredne komore. Sredstva u okviru druge komponente IPA koriste se sa ciljem jačanja prekogranične saradnje kroz zajedničke lokalne i regionalne inicijative koje imaju za cilj unapređenje održivog privrednog i društvenog razvoja u brojnim oblastima. kao i unapređenje integracije prekograničnih tržišta rada. i-mejl. 53 . Nastojaće se da se. kao i unapređenje zajedničkih akcija malog obima koje uključuju lokalne aktere iz pograničnih područja. Radna grupa je zadužena da pripremi Nacrt programa i da ga preko regionalnih radionica predstavi širem krugu zainteresovanih ljudi. Obavezni deo saradnje predstavlja i izveštavanje o godišnjem napretku programa. regionalnog i nacionalnog nivoa iz obe zemlje. i druge. kao što su: životna sredina. javno zdravlje. komponenta prekogranične saradnje će prevashodno podržavati implementaciju projekata koji imaju za cilj podsticanje razvoja preduzetništva. godine. Operativni program služi kao osnova za fokusiranje prioriteta u svakom od poziva za finansiranje projekata. Proces pripreme programskih dokumenata za saradnju sa susednim zemljama je participativan. posebno u sektorima kao što su zdravstvo. ali saradnja će svakako jačati i razvijati se i u narednom budžetskom periodu. stvaraju višegodišnje planske dokumente/operativne programe. turizma. organizacije civilnog društva. Komponenta  II – Prekogranična saradnja (Cross-Border Cooperation – CBC) 4. unapredi veza između gradskih i Instrument za pretpristupnu pomoć EU 2007–2013. EU je za drugu komponentu izdvojila oko 350 miliona evra za zemlje kandidate i potencijalne kandidate za članstvo u EU. Republika Srbija će za projekte u okviru komponente prekogranične saradnje imati na raspolaganju oko 70 miliona evra. Prema Višegodišnjem indikativnom finansijskom okviru za period 20072012. Od navedenog iznosa. obuke i uključivanje u društvo. jednakosti polova i jednakih prilika. i štampanje dokumenata. kao i prevenciju prirodnih i tehnoloških rizika. Da bi se ostvarili navedeni opšti ciljevi. kapaciteta i zajedničkog korišćenja infrastrukture. razvojne agencije. razvojem saradnje. prirodno i kulturno nasleđe. koji predstavljaju različite ekonomske i socijalne partnere. sprečavanje i borba protiv organizovanog kriminala. sve zemlje partneri. obezbeđenje efikasnih i bezbednih granica. obavezno je da se utvrde indikatori za merenje uspešnosti realizacije programa prekogranične saradnje. biće podržavani projekti sa ciljem da podstaknu i unaprede zajedničku zaštitu i upravljanje prirodnim i kulturnim resursima. Pravila su jednostavnija nego u „podeljenom“ upravljanju.2 Programi prekogranične saradnje zemalja. Ciljevi koje je utvrdila EU za realizaciju u okviru prekogranične saradnje jesu opšti ciljevi. inicijativa lokalnog zapošljavanja. i u zavisnosti od oblasti koje su identifikovane kao bitne. turizam i obrazovanje. Konsultativni proces se sprovodi preko nekoliko mehanizama – osnivanjem zajedničke radne grupe u kojoj učestvuju predstavnici sa lokalnog. malogranične trgovine.52 4. u međusobnom dogovoru. opštine. Participacija se olakšava i korišćenjem različitih oblika komunikacije – internet. Ovo je tek prvi program ovakve vrste koji se primenjuje na granicama između zemalja zapadnog Balkana. Posebnu oblast podrške predstavljaju projekti koji će imati za cilj unapređenje razmene ljudskih resursa i opreme za istraživanje i tehnološki razvoj. U ovom dokumentu. a oni pripremaju na osnovu specifičnih ekonomskih analiza i identifikacije potreba u regionu prekogranične saradnje. kultura. Međutim. ali najveći problem je neiskustvo partnera u ovakvim programima.

872 BiH 3. Pomoć u okviru druge komponente IPA dodeljuje se kao deo Višegodišnjih programa za prekograničnu saradnju.199. Za svaki pojedinačni program prekogranične saradnje. str. 2012.779.856.725.081 9. 2010. Osim toga. kao i u programima usmerenim na saradnju evropskih zemalja u okviru određenih morskih basena.387 Turska 2.667. obezbeđenje granica od krijumčarenja. informativnim i komunikacionim mrežama i uslugama.625 4.282. trgovine ljudima.930 Makedonija 4. Ukoliko nema primedbi. 2011.217 5. godine (u milionima evra23) seoskih sredina i smanji izolacija kroz poboljšani pristup transportnim.712. svaka pojedinačna zemlja učesnica mora da uspostavi odgovarajuća operativna tela za koordinaciju i 24  O NUTS klasifikaciji videti u delu 5.4.871. 9.726 15.901 5.280 2.821 4.579 10.097.872 16.743.526.373. prenosivih bolesti i ilegalne migracije. 55 .210 8.317 47. prioritet predstavlja i poboljšanje pristupa pograničnim vodama. Neophodno je da se naglasi da komponenta prekogranične saradnje podržava učešće podobnih područja zemalja korisnika u transnacionalnim i međuregionalnim programima u okviru cilja Evropske teritorijalne saradnje strukturnih fondova EU.815.207.203.703 9. U okviru ove komponente veoma važnu oblast podrške predstavljaju projekti koji će imati za cilj unapređenje primene zakona i administrativne saradnje. odnosno energetskim sistemima i postrojenjima.529 27.941.582.963.698.681.052 70. 2008.682.248. u odsustvu NUTS klasifikacije.190 12.470 Crna Gora 3.376.587. kao i postrojenjima za odlaganje i preradu otpada.336 9.4 Nomenklatura teritorijalnih jedinica za statističke svrhe (NUTS Nomenclature of Territorial Units for Statistical Purposes).448 4.401 4.254 Kosovo prema Rezoluciji UN 1244 0 0 2.357 12.953.761.929.874. kao i obezbeđenje efikasnog upravljanja granicom. Instrument za pretpristupnu pomoć EU 2007–2013.077.540. Program prekogranične saradnje sprovodi se sa obe strane granice zemalja učesnica.945.418.898.974.225 14.321 12. 2009.664 43.406 2.921 10. Posle izrade programa.347 9. Program definišu.871.796.714 2.535 Tabela 5. Komponenta  II – Prekogranična saradnja (Cross-Border Cooperation – CBC) 54 Zemlje/ Godina 2007. 23  Ibid.399.912.648 11.493. zajednički. Ukupno (milioni evra) Hrvatska 9. koji se izrađuju za svaku granicu ili grupu granica na nivou regiona NUTS 324.350 10. ekvivalentnim oblastima.998. Godišnja namena sredstava u okviru komponente II Instrumenta pretpristupne pomoći za period 2007-2012.606 4.487.746 5.688.590 5. Evropska komisija usvaja program prekogranične saradnje.635. organizovanog kriminala.932 5. ili.501 30.411 Srbija 8. i to u okviru jedinstvenih pravila za sve učesnike u programu.216.177 4.912.542 16.760.311.686 12.690 89.521 31.999 5. zemlje učesnice u skladu sa odredbama Uredbe o korišćenju IPA sredstava.909.488.458.571.501 5.244 10.570 16.496 4.145.148 11.202 2.824.158. zemlje učesnice zajednički dostavljaju Komisiji predlog prekograničnog programa. uključujući i tranzitnu migraciju.110 Albanija 6. Evropska komisija ocenjuje predloženi prekogranični program kako bi utvrdila da li on sadrži sve elemente i da li doprinosi ciljevima i prioritetima relevantnog višegodišnjeg okvirnog plana zemalja učesnica.139 5.. olakšica u legalnoj trgovini i prelazima.

koji Z pomaže Direktoratu. š kole. koje overava izjave o rasT hodima i zahteve za isplatu pre slanja Komisiji. koji Z ima ulogu nadzora i praćenja sprovođenja programa. nevladine. formiraju se sledeće strukture:  ajednički nadzorni odbor (Joint Monitoring Committee – JMC).  ajednički tehnički sekretarijat (Joint Technical Secretariat – JTS).56 4. koji je odgoZ voran za izbor projekata. poslovni ceno tri. zaduženo za verifikaciju delotvornog funkcionisanja sistema upravljanja i kontrole. Za koordinaciju i sprovođenje programa prekogranične saradnje. Bugarskom. U periodu 2007-2013. Crnom Gorom. zadužen je Sektor za programe prekogranične i transnacionalne saradnje. Zajedničkom nadzornom odboru. Užice i Sremska Mitrovica). neprofitne organizacije. ustanove kulture. Rumunijom. Predloge projekata mogu da podnose isključivo neprofitne organizacije/institucije kao što su:  irektorat (Managing Authority – MA). Bosnom i Hercegovinom. kulturne. Sektor. agencije za regionalni i lokalni razvoj. kao što su privredne komore. sektorske asocijacije. asocijacije. Bor.. Delegacija Evropske komisije u Beogradu ima ugovornu nadležnost. jata programa sa kancelarijama na lokalnom nivou (Subotica. Zadatak ovih tela je da blisko sarađuju u procesu izrade programa prekogranične saradnje. u kojima učestvuje Republika Srbija. koje pružaju podršku podnosiocima projekata i korisnicima donacija na terenu. centri u zajednici.  elo za sertifikaciju (Certifying Authority – CA). Osim toga. koje predstavlja funkcionalno saR mostalno telo Direktorata i Tela za sertifikaciju. istorijske ili sportske asocijacije. kao i tokom njegovog sprovođenja. 57 . i druge. Navedeni programi prekogranične saradnje sprovode se kroz objavljivanje poziva za podnošenje predloga projekata. kao i u dva programa transnacionalne i međuregionalne saradnje – IPA Jadranskom programu i Programu jugoistočne Evrope. sa ciljem sprovođenja programa prekogranične saradnje. medicinske i hitne službe. Komponenta  II – Prekogranična saradnja (Cross-Border Cooperation – CBC) sprovođenje programa. između ostalog. Republika Srbija ima mogućnost da učestvuje u šest programa prekogranične saradnje sa susednim državama – Mađarskom. lokalna uprava i njeni organi. bolnice. Instrument za pretpristupnu pomoć EU 2007–2013. uključujući javna komunalna preduzeća. koordinira i rad Sekretari-  rganizacije za podršku biznisu. Niš. koji je odgovoran pred EvropD skom komisijom za upravljanje i sprovođenje programa. Zajedničkom upravnom odboru i Nacionalnim telima u obavljanju njihovih dužnosti. i druge.  ajednički upravni odbor (Joint Steering Committee – JSC). Hrvatskom.  rgani nadležni za zaštitu prirode ili upravljanje parkovima prirode i javo na uprava. biblioteke. lokalne trgovačke asocijacije.  evizorsko telo (Audit Authority – AA). Vršac. Prijepolje.

26  Izvor materijala (mape i podaci o programima) – Sektor za programiranje i upravljanje fondovima EU i razvojnom pomoći – Odeljenje za programe prekogranične saradnje. nadležni zajednički tehnički sekretarijat organizuje obuke učesnika kako bi pripremili predlog projekta u skladu sa postavljenim zahtevima. više škole i univerziteti iz regiona.3. 4. koji je istovremen za obe strane granice i može da traje od 60 do 90 dana. u kojima učestvuje Republika Srbija 4.25 Ograničenje za učešće odnosi se na to da navedene neprofitne organizacije/institucije moraju da budu registrovane i da posluju na području Republike Srbije. uključenih u taj isti program prekogranične saradnje. u zavisnosti od dogovora zemalja partnera. Instrument za pretpristupnu pomoć EU 2007–2013. koje je obuhvaćeno određenim programom prekogranične saradnje. Ministarstvo finansija Republike Srbije. na realizaciji projekta i uspostavlja se baza podataka o potencijalnim partnerima u pojedinim oblastima. uključujući ustanove za srednje stručno i zanatsko obrazovanje.) š kole. kao i da imaju najmanje jednog prekograničnog partnera registrovanog na teritoriji susednih zemalja. pomaže se u nalaženju partnera. Mapa 1. 59 .3 Programi prekogranične saradnje Evropske unije za period 2007-2013. Projekti se prikupljaju kroz raspisivanje javnih poziva. službe za razmenu poslova.1 IPA Program prekogranične saradnje Mađarska–Srbija 2007-2013. Komponenta  II – Prekogranična saradnja (Cross-Border Cooperation – CBC) 58 javna i privatna tela koja pružaju podršku radnoj snazi (centri za nova radna mesta. evroregioni. Tokom poziva. Oblasti obuhvaćene programom prekogranične saradnje Mađarska–Srbija 2007-201326.4. 25  Prekogranične ili transnacionalne strukture za saradnju i sprovođenje regionalnih i lokalnih programa. itd.

208 UKUPNO 7. za koji mogu da konkurišu organizacije iz Srbije i Mađarske. a informativni centar/kancelarija za pružanje informacija organizacijama sa teritorije Republike Srbije nalazi se u Subotici.2.2: Zajednička odgovornost za životnu sredinu 1.902 evra (IPA II alokacija za Srbiju uvećana za deo sredstava mađarskog ERDF-a namenjenog prekograničnoj saradnji sa Srbijom). Imajući to u vidu. 2.2.790 evra.1. Cilj programa: Opšti cilj programa je da se razviju i odaberu kvalitetni prekogranični projekti sa jasnom dodatom vrednošću i od strateškog značaja za oblast obuhvaćenu programom. koji se primenjuje u zemljama članicama EU. Komponenta  II – Prekogranična saradnja (Cross-Border Cooperation – CBC) je u Budimpešti u Mađarskoj. Srednjebanatski (Južnobanatski region i Srem se tretiraju kao priključeni regioni shodno pravilu o 20 odsto fleksibilnosti).1. Severnobanatski.4: Istraživanja orijentisana na proizvode.2: Praćenje zdravlja stoke i manje akcije za poboljšanje životne sredine Prioritet 2: Privreda.3: Koordinirane studije teritorijalnog i sektorskog razvoja regiona 2.327.1: Saradnja u obrazovanju 2.1: Manje aktivnosti u vodoprivredi 1.1.222.842.112 evra za Republiku Srbiju iz IPA trebalo bi uvećati za iznos sredstava koji je namenjen za Republiku Mađarsku iz ERDF-a u iznosu od 11.1: Infrastruktura za granične prelaze.177 2010.1. Prioritet 1: Infrastruktura i životna sredina Mera 1.1: Infrastruktura za fizičko povezivanje 1.112 Upravljanje programom: Zajedničko upravljanje. turizma i istraživanja i razvoja 2. obrazovanje i kultura Mera 2. 2.1: Simuliranje sinergične privrede. izgradnja i rekonstrukcija vodećih puteva 1. Severnobački.2: Saradnja „ljudi – ljudima“ Instrument za pretpristupnu pomoć EU 2007–2013. prema kome Mađarska upravlja programom prema modelu decentralizovanog upravljanja. Južnobački. iznosi 19.1. biće objedinjeni fondovi namenjeni potencijalnim podnosiocima projekata.2.1.222.727 2011.2: Planiranje transportnih pravaca i harmonizacija javnog transporta Mera 1. navedeni iznos sredstava od 7.064. tako da ukupan fond programa prekogranične saradnje Mađarska–Srbija za period 2009-2011. razvoj i inovacije Mera 2.421. dok Srbija upravlja programom prema modelu centralizovanog upravljanja. Prioriteti i mere: Županije u Mađarskoj: Čongrad i Bač-Kiškun Vrednost programa za Srbiju 27 Godina Iznos sredstava u evrima 2009.60 4. Sedište Zajedničkog tehničkog sekretarijata 27  Napomena: Kod programa prekogranične saradnje koji se sprovode između zemalja članica EU i zemalja kandidata i potencijalnih kandidata u budžetskom periodu 2007-2013.1: Obuka za iznalaženje partnera za posao 2.2: Obrazovanje i kultura zajedničkog mišljenja 2.2: Razvoj tematskih tura za obilazak kulturnog nasleđa 2. Teritorija obuhvaćena programom Okruzi u Srbiji: Zapadnobački.2. 2.373. 61 .

986. koji se primenjuje u zemljama članicama EU.670 2010. a informativni centar/kancelarija za pružanje informacija organizacijama sa teritorije Republike Srbije nalazi se u Vršcu. 27. biće objedinjeni fondovi namenjeni potencijalnim podnosiocima projekata.048. Instrument za pretpristupnu pomoć EU 2007–2013. Srednjebanatski. tako da ukupan fond programa prekogranične saradnje Rumunija–Srbija za period 2009-2011.998.396 2011. dok Srbija upravlja programom prema modelu centralizovanog upravljanja.3. Okruzi u Srbiji: Severnobanatski. Južnobanatski.gov. Imajući to u vidu.rs/Evropa/PublicSite/CBC/NP_Programme. Sedište Zajedničkog tehničkog sekretarijata je u Temišvaru u Rumuniji.986.638 UKUPNO 8. prema kome Rumunija upravlja programom po modelu decentralizovanog upravljanja.28 cijalnih kandidata u budžetskom periodu 2007-2013. 2.343. 29  Napomena: kod programa prekogranične saradnje koji se sprovode između zemalja članica EU i zemalja kandidata i potenMapa 2.2 IPA Program prekogranične saradnje Rumunija–Srbija 2007-2013.704 Upravljanje programom: Zajedničko upravljanje.evropa. 2.4. 4. str.00 evra za Republiku Srbiju iz IPA trebalo bi uvećati za iznos sredstava koji je namenjen za Rumuniju iz ERDF-a u iznosu od 12. Komponenta  II – Prekogranična saradnja (Cross-Border Cooperation – CBC) 62 Teritorija obuhvaćena programom Prioritet 3: Tehnička pomoć Kriterijumi za izbor projekata i trajanje projekata: Detaljniji kriterijumi za izbor projekata su definisani u relevantnim uputstvima za dostavljanje ponuda i/ili pozivima za dostavljanje ponuda. Konkursna procedura i vremenski rokovi poznati su posle objavljivanja pojedinačnog javnog poziva na internet stranici http:// www. 3.680 evra.. iznosi 21. 63 .939. Karaš-Severin i Mehedinti Vrednost programa za Srbiju29 Godina Iznos sredstava u evrima 2009.aspx?Id=39. 28  Ibid. Braničevski i Borski Županije u Rumuniji: Timiš.704.330.384 evra. za koji mogu da konkurišu organizacije iz Srbije i Rumunije. navedeni iznos sredstava od 8. Oblasti obuhvaćene programom prekogranične saradnje Rumunija–Srbija 20072013.

2: Razvoj sektora turizma. Prioritet 2: Zaštita životne sredine i spremnost na vanredne situacije Mera 2.gov.3: Poboljšanje obrazovne. zaštite i upravljanja životnom sredinom Mera 2. uključujući i jačanje regionalnog identiteta pograničnog područja kao turističke destinacije Mera 1. Prioriteti i mere: Prioritet 1: Privredni i društveni razvoj Mera 1. na osnovu zajedničkih prekograničnih projekata i zajedničkih akcija zainteresovanih rumunskih i srpskih strana.rs/Evropa/PublicSite/CBC/NP_Programme.. Konkursna procedura i vremenski rokovi su poznati posle objavljivanja pojedinačnog javnog poziva na internet stranici http:// www.2: Razvoj i implementacija efektivnih strategija za upravljanje otpadom i otpadnim vodama Mera 2.2: Podrška publicitetu i informativnim aktivnostima Programa Kriterijumi za izbor projekata i trajanje projekata: Detaljniji kriterijumi za izbor projekata su definisani u relevantnim uputstvima za dostavljanje ponuda i/ili pozivima za dostavljanje ponuda.30 30  Ibid. 65 . kulturne i sportske razmene Mera 3.1: Podrška lokalnoj/regionalnoj privrednoj i društvenoj infrastrukturi Mera 1.evropa.1: Podrška razvoju civilnog društva i lokalne zajednice Mera 3. str.4. Oblasti obuhvaćene programom prekogranične saradnje Bugarska–Srbija 2007-2013.3: Razvoj efektivnijih sistema i pristupa spremnosti na vanredne situacije Prioritet 3: Promovisanje razmene „ljudi – ljudima“ Mera 3.3: Podrška razvoju MSP-a Mera 1.2: Unapređenje lokalne uprave sa ciljem pružanja lokalnih usluga zajednicama u pograničnom regionu Mera 3.1: Unapređenje sistema i pristupa za rešavanje prekograničnih problema.3 IPA Program prekogranične saradnje Bugarska–Srbija 2007-2013.aspx?Id=35. postigne izbalansiran i održivi socio-ekonomski razvoj pograničnog područja.4: Podrška povećanju nivoa istraživanja i razvoja i inovacije u pograničnoj oblasti Prioritet 4: Tehnička podrška Mera 4. 4. Komponenta  II – Prekogranična saradnja (Cross-Border Cooperation – CBC) 64 Cilj programa: Strateški cilj Prekograničnog programa Rumunija–Srbija jeste da se.3. 27. Instrument za pretpristupnu pomoć EU 2007–2013.1: Podrška implementaciji. sveukupnom upravljanju i evaluaciji programa Mera 4.4: Pospešivanje društvene i kulturne integracije pograničnih oblasti Mapa 3.

iznosi 12. Sofija.112 evra za Republiku Srbiju iz IPA trebalo bi uvećati za iznos sredstava koji je namenjen za Bugarsku iz ERDF-a u iznosu od 5.1: Administracija.222. Teritorija obuhvaćena programom Okruzi u Srbiji: Borski. prema kome Bugarska upravlja programom prema modelu decentralizovanog upravljanja.1: Institucionalni.4. Konkursna procedura i vremenski rokovi su poznati posle objavljivanja pojedinačnog javnog poziva na internet stranici http://www. Pernik. za koji mogu konkurisati organizacije iz Srbije i Bugarske.2: Održivi razvoj.gov. biće objedinjeni fondovi namenjeni potencijalnim podnosiocima projekata. Komponenta  II – Prekogranična saradnja (Cross-Border Cooperation – CBC) 66 Cilj programa: Jačanje teritorijalnog jedinstva pograničnog regiona Bugarske i Srbije. Prioritet 1: Razvoj malih infrastruktura Mera 1. Montana.2: Informacije o programu i publicitet Kriterijumi za izbor projekata i trajanje projekata: Detaljniji kriterijumi za izbor projekata definisani su u relevantnim uputstvima za dostavljanje ponuda i/ili pozivima za dostavljanje ponuda. Zaječarski. odnosno saradnju na polju zaštite životne sredine duž administrativne granice. 2. Imajući to u vidu.2: Infrastruktura koja se odnosi na zaštitu životne sredine Mera 1. kao i održivost razvoja kroz ekonomsku i socijalnu saradnju. Sedište Zajedničkog tehničkog sekretarijata je u Sofiji u Bugarskoj. navedeni iznos sredstava od 7.142 evra.rs/Evropa/PublicSite/CBC/NP_Programme. dok Srbija upravlja programom prema modelu centralizovanog upravljanja. a informativni centar/kancelarija za pružanje informacija organizacijama sa teritorije Republike Srbije nalazi se u Nišu. 2.776.421. Nišavski.3: Pomoć za pripremanje projekata Prioritet 2: Unapređenje kapaciteta za zajedničko planiranje. Jablanički i Pčinjski Prioriteti i mere: Regioni u Bugarskoj: Vidin. tako da ukupan fond programa prekogranične saradnje Bugarska–Srbija za period 2009-2011. 31  Napomena: kod programa prekogranične saradnje koji se sprovode između zemalja članica EU i zemalja kandidata i potencijalnih kandidata u budžetskom periodu 2007-2013.727 2011.3: Akcije „ljudi – ljudima“ Prioritet 3: Tehnička pomoć Mera 3.208 UKUPNO 7.373.327.254 evra. 2. Ćustendil i Sofija grad Vrednost programa za Srbiju 31 Godina Iznos sredstava u evrima 2009.998. Instrument za pretpristupnu pomoć EU 2007–2013.112 Upravljanje programom: Zajedničko upravljanje. koji se primenjuje u zemljama članicama EU.177 2010. 67 .1: Fizička i informaciona infrastruktura Mera 1. rešavanje zajedničkih problema i razvoj Mera 2.222.evropa. prosvetni i poslovni nivoi povezivanja Mera 2.aspx?Id=25. konkurentnost teritorije. kroz efikasno korišćenje regionalnih resursa Mera 2. Pirotski. monitoring i evaluacija programa Mera 3.

32 Teritorija obuhvaćena programom Okruzi u Srbiji: Severnobački. Komponenta  II – Prekogranična saradnja (Cross-Border Cooperation – CBC) 68 Vrednost programa za Srbiju: 4. Zapadnobački. 1. regionalnih i državnih institucija za upravljanje programima Evropske unije i njihova priprema za upravljanje budućim prekograničnim programima u skladu sa ciljem Evropske teritorijalne saradnje strukturnih fondova EU. 27. Oblasti obuhvaćene programom prekogranične saradnje Srbija–Hrvatska 2007-2013.000 UKUPNO 2. Sedište Zajedničkog tehničkog sekretarijata je u Zagrebu u Hrvatskoj..2: Zaštita životne sredine Mera 1. ali je prihvatljivo prema geografskim. Godina Iznos sredstava u evrima 2009. Južnobački. dok u susedna područja spadaju Požeško-slavonska i Brodsko-posavska županija Ciljevi programa: 1. 2. 980. dok je susedno područje (koje se ne graniči sa Hrvatskom. Instrument za pretpristupnu pomoć EU 2007–2013. demografskim i ekonomskim karakteristikama) Mačvanski okrug Županije u Hrvatskoj: Osječko-baranjska.000. Izgradnja kapaciteta lokalnih. 69 .1: Privredni razvoj Mera 1.3: Aktivnosti „ljudi – ljudima“ 32  Ibid.000 2010. Prioriteti i mere: Prioritet 1: Održivi društveno-ekonomski razvoj Mera 1. str. 1.980.4 IPA Program prekogranične saradnje Srbija–Hrvatska 2007-2013. kao i unapređivanje dobrosusedskih odnosa duž granice.3. a informativni centar (kancelarija) za organizacije je sa teritorije Republike Srbije u Sremskoj Mitrovici.000 Upravljanje programom: Hrvatska upravlja programom prema modelu decentralizovanog upravljanja.4. Sremski. Motivisanje prekogranične saradnje radi diversifikacije i poboljšanja regionalne privrede tako da ona bude socijalno i ekološki održiva. Vukovarsko-srijemska.000 2011. Mapa 4.000. dok Srbija upravlja programom prema modelu centralizovanog upravljanja.

4. Zlatiborski i Kolubarski okrug Kriterijumi za izbor i trajanje projekata: Detaljniji kriterijumi za izbor projekata su definisani u relevantnim uputstvima za dostavljanje ponuda i/ili pozivima za dostavljanje ponuda.3. 1.835 2010. 1. 1. zajednica i privreda na teritoriji obuhvaćenoj programom kako bi zajednički učestvovali u razvoju prostora saradnje korišćenjem ljudskih. Komponenta  II – Prekogranična saradnja (Cross-Border Cooperation – CBC) 70 Teritorija obuhvaćena programom Prioritet 2: Tehnička pomoć Mera 2.5 IPA Program prekogranične saradnje Srbija – Bosna i Hercegovina 2007-2013.33 33  Ibid. prirodnih i ekonomskih resursa i prednosti. Instrument za pretpristupnu pomoć EU 2007–2013.gov. str. Vrednost programa za Srbiju Regioni u BiH: Sarajevski ekonomski region i Severoistočni ekonomski region 4.274.319 UKUPNO 3. poslovne.489 Upravljanje programom: Tranziciono upravljanje.748.249. Konkursna procedura i vremenski rokovi su poznati posle objavljivanja pojedinačnog javnog poziva na internet stranici http://www.224. Godina Iznos sredstava u evrima 2009. Sedište Zajedničkog tehničkog sekretarijata je u Užicu u Srbiji.aspx?Id=32. društvene i institucionalne infrastrukture i kapaciteta vina 2007-2013.. Cilj programa: Približavanje ljudi. 27.evropa.2: Informisanje.332 2011. Prioriteti i mere: Mapa 5.1: Administracija i sprovođenje programa Mera 2. publicitet i evaluacija programa Okruzi u Srbiji: Sremski. Mačvanski. a informativni centar/ kancelarija za pružanje informacija organizacijama sa teritorije Republike Bosne i Hercegovine u Tuzli. Oblasti obuhvaćene programom prekogranične saradnje Srbija – Bosna i Hercego- Prioritet 1: Društvena i privredna kohezija preko aktivnosti za poboljšanje fizičke. 71 .rs/Evropa/PublicSite/CBC/NP_Programme. prema kome obe zemlje upravljaju programom prema modelu centralizovanog upravljanja.

u skladu sa članom 97. Prioritet 2: Tehnička pomoć Mera 2.gov.3. Danilovgrad i Cetinje 34  Ibid. Oblasti obuhvaćene programom prekogranične saradnje Srbija – Crna Gora 2007-2013.rs/Evropa/PublicSite/CBC/NP_Programme. dok susedne oblasti.. Žabljak. Instrument za pretpristupnu pomoć EU 2007–2013. Komponenta  II – Prekogranična saradnja (Cross-Border Cooperation – CBC) 4. 27. Bijelo Polje. obuhvataju Podgoricu. Mapa 6.1: Rukovođenje programom i njegovo sprovođenje.2: Informisanje u vezi sa programom. Mojkovac. Kriterijumi za izbor projekata i trajanje projekata: Detaljniji kriterijumi za izbor projekata su definisani u relevantnim uputstvima za dostavljanje ponuda i/ili pozivima za dostavljanje ponuda.72 4. Konkursna procedura i vremenski rokovi su poznati posle objavljivanja pojedinačnog javnog poziva na internet stranici http://www. Kolašin. Mera 2. str. publicitet i evaluacija. Šavnik i Nikšić.6 IPA program prekogranične saradnje Srbija –Crna Gora 2007-2013.1: Poboljšanje produktivnosti i konkurentnosti privrednih i ruralnih resursa.2: Prekogranične inicijative usmerene na razmenu ljudi i ideja sa ciljem poboljšanja građanske i društvene saradnje. kao i resursa životne sredine u programskoj oblasti. Andrijevica. Mera 1. aspx?Id=33. Plav. Berane. 73 . Uredbe o sprovođenju IPA. Rožaje.evropa. Mera 1. Plužine.34 Teritorija obuhvaćena programom Okruzi u Srbiji: Raški i Zlatiborski okrug Opštine u Crnoj Gori: Pljevlja.

uz korišćenje njenih ljudskih. gov. u kojima učestvuje Republika Srbija 4. Mapa 7.rs/Evropa/PublicSite/CBC/NP_Programme. Instrument za pretpristupnu pomoć EU 2007–2013. Oblasti obuhvaćene programom Jugoistočna Evropa 2007-2013. Mera 1. 490. monitoring i evaluacija programa Mera 2. Sedište Zajedničkog tehničkog sekretarijata je u Prijepolju u Srbiji. Konkursna procedura i vremenski rokovi su poznati posle pojedinačnog objavljivanja javnog poziva na internet stranici http://www. Prioriteti i mere: Prioritet 1: Obezbeđivanje socio-ekonomske kohezije putem zajedničkih aktivnosti. Komponenta  II – Prekogranična saradnja (Cross-Border Cooperation – CBC) 74 Prioritet 2: Tehnička pomoć Mera 2. odnosno resursa životne sredine u oblasti obuhvaćenoj programom.4 Programi transnacionalne saradnje Evropske unije za period 2007-2013.000 Upravljanje programom: Tranziciono upravljanje.evropa. poslovnih.000 2011. prema kome obe zemlje upravljaju programom prema modelu centralizovanog upravljanja.000 2010. 500.1 Program Jugoistočna Evropa Cilj programa: Povezivanje ljudi. društvenih i institucionalnih kapaciteta i infrastrukture.2 Informacije o programu i publicitet Vrednost programa za Srbiju Godina Iznos sredstava u evrima 2009. a informativni centar/kancelarija za pružanje informacija organizacijama sa teritorije Republike Crne Gore u Bijelom Polju.2 Prekogranične inicijative za razmenu ljudi i ideja sa ciljem pospešivanja profesionalne saradnje i saradnje građanskog društva dveju država. kulturnih i privrednih resursa i prednosti. 75 .4.1 Unapređenje produktivnosti i konkurentnosti ekonomskih i ruralnih resursa.aspx?Id=7.1 Administracija.490. 4. čiji je cilj poboljšanje fizičkih. zajednica i privrede granične oblasti kako bi zajedno doprineli razvoju jedne oblasti u kojoj bi vladala saradnja.000 UKUPNO 1. Mera 1.4. 500. prirodnih. Kriterijumi za izbor projekata i trajanje projekata: Detaljniji kriterijumi za izbor projekata su definisani u relevantnim uputstvima i/ili pozivima za dostavljanje ponuda.

332 2011.835 2010. Marke. Odesa). Nacionalna služba za koordinaciju implementacije programa nalaziće se u Kancelariji za evropske integracije. kao i iz Instrumenta za partnerstvo evropskog susedstva (European Neighbourhood Policy Instrument – ENPI). kao i doprinos koheziji. BJR Makedonija. Komponenta  II – Prekogranična saradnja (Cross-Border Cooperation – CBC) Vrednost programa za Srbiju Teritorija obuhvaćena programom Transnacionalni program Jugoistočna Evropa (South East Europe – SEE). Veneto.76 4.274. Emilia Romanja. Mađarska. Rumunija.489 Upravljanje programom: Upravljanje programom je dodeljeno Nacionalnoj razvojnoj agenciji sa sedištem u Budimpešti.319 UKUPNO 3. Takođe.748. Glavni izvor finansijskih sredstava za SEE program predstavlja Evropski fond za regionalni razvoj (ERDF) u iznosu od 206. Autonomna pokrajina Trento. Finansijska sredstva namenjena učesnicima programa koji dolaze iz zemalja koje nisu članice EU obezbeđuju se iz druge komponente Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA). godine. 1. Kao što je već navedeno. Moldavija i pogranične regije Ukrajine (Černivetska oblast. program obuhvata 16 zemalja sa ukupno 200 miliona stanovnika i predstavlja jednu od najraznovrsnijih i najkompleksnijih oblasti saradnje u Evropi. Austrija. U programu jugoistočne Evrope će učestvovati Albanija. U Republici Srbiji. Prioriteti i mere: Prioritet 1: Podrška inovacijama i preduzetništvu Mera 1. Abruco. koja je odgovorna za upravljanje i implementaciju programa u skladu sa pravilima Evropske komisije. Slovačka. Bugarska. Friuli-Venecija-Đulija. Nacionalne službe za implementaciju programa. Evaluaciju i odabir projekata će vršiti Odbor za monitoring u saradnji sa Zajedničkim tehničkim sekretarijatom. Autonomna pokrajina Bolzano/Bozen. U poređenju sa prethodnim programom CADSES 2000-2006.2: Razvijanje povoljnih uslova za inovativno preduzetništvo Mera 1. Molize.249. Grčka. Pulja Bazilikata). uključuje i zemlje koje nisu članice. Ivano-frankiviška oblast. izdvojena finansijska sredstva značajno su uvećana.1: Razvijanje tehnoloških i inovacionih mreža u okviru specifičnih polja Mera 1. Zakapartska oblast. ekonomske i socijalne integracije. Godina Iznos sredstava u evrima 2009. Umbrija. Srbija. posvećene Susedskim programima. u okviru INTERREG III B inicijative. Bosna i Hercegovina.7 miliona evra za period 20072013. 1.224. u svakoj zemlji učesnici SEE programa postojaće tzv. predstavlja deo unutrašnje kohezione politike EU i on. Slovenija. 77 . godine. kao što su unapređenje procesa teritorijalne. Crna Gora. Ova sredstva iz ERDF-a namenjena su projektima koji se sprovode na teritoriji zemlje članice EU učesnice u SEE programu. Hrvatska. 1.3: Unapređivanje osnovnih uslova i stvaranje uslova za uvođenje inovacija Instrument za pretpristupnu pomoć EU 2007–2013. Evropska komisija na godišnjem nivou određuje iznos finansijskih sredstava koja će biti pokrivena iz navedenih pretpristupnih instrumenata Evropske unije. Cilj programa: Opšti cilj SEE programa jeste razvoj partnerstava između zemalja učesnica programa po strateškim pitanjima. delovi Italije (Lombardija. pored zemalja članica EU. stabilnosti i konkurentnosti. Sektor za programiranje i upravljanje fondovima EU i razvojnom pomoći.

3: Promovisanje saradnje u oblasti upravljanja prirodnim resursima i zaštićenim oblastima Mera 2.2 Jadranski program Prioritet 4: Održivi razvoj urbanih sredina Mera 4.2: Unapređivanje prevencije opasnosti po životnu sredinu Mera 2.2: Promovisanje ravnomernog obrasca privlačnih i pristupačnih oblasti rasta Mera 4.southeast-europe. kao i na internet stranici http://www.4: Promovisanje energetske efikasnosti i efikasne potrošnje resursa Prioritet 3: Pristup evropskim mrežama Mera 3.aspx?Id=34. druga javna i pravna tela čiji je rad regulisan Zakonom o javnim i privatnim preduzećima.evropa. Oblasti obuhvaćene Jadranskim programom 2007-2013. a koja nemaju industrijski ili privredni karakter. 4. kao i sva pravna lica koja imaju neprofitni karakter.1: Rešavanje najvažnijih problema koji utiču na gradske oblasti i regionalne sisteme naselja Mera 4.1: Unapređivanje koordiniranja u oblasti promovisanja.3: Promovisanje upotrebe kulturnih vrednosti radi razvoja Prioritet 5: Tehnička pomoć Ko može da konkuriše? Projektni partneri mogu biti državna tela.rs/Evropa/PublicSite/CBC/NP_Programme.net/hu/. Mapa 8.2: Razvijanje strategija za suočavanje sa „digitalnim jazom“ Mera 3. Konkursna procedura i vremenski rokovi su poznati posle objavljivanja javnog poziva na internet stranici Nacionalne razvojne agencije http://www. Partneri obuhvaćeni programom mogu biti državni organi i agencije.3: Unapređivanje okvirnih uslova za uspostavljanje multimodalnih platformi stva u okviru SEE programa. Komponenta  II – Prekogranična saradnja (Cross-Border Cooperation – CBC) Prioritet 2: Zaštita životne sredine Mera 2. planiranja i funkcionisanja primarnih i sekundarnih saobraćajnih mreža Mera 3.1: Poboljšano integrisano upravljanje vodenim resursima i transnacionalna prevencija opasnosti od poplave Mera 2.gov.78 4. 79 . neophodno je uspostaviti partnerstvo između aktera iz najmanje tri države učesnice programa od kojih najmanje jedna zemlja mora da bude članica EU. Kriterijumi za izbor projekata i trajanje projekata: Detaljniji kriterijumi za izbor projekata definisani su u relevantnim uputstvima za dostavljanje ponuda i/ili pozivima za dostavljanje ponuda.4. Prilikom pripreme predloga projekata na konkurs (tender) za finansijska sredInstrument za pretpristupnu pomoć EU 2007–2013.

3: Stvaranje društvenih.2: Održivi saobraćajni sistemi Mera 3. 637. Prioriteti i mere: Prioritet 1 – Ekonomska.3: Komunikacijska infrastruktura Prioritet 4 – Tehnička podrška Instrument za pretpristupnu pomoć EU 2007–2013. Komponenta  II – Prekogranična saradnja (Cross-Border Cooperation – CBC) biji Nacionalna služba za koordinaciju implementacije programa nalazi se u Kancelariji za Evropske integracije.3: Energetska efikasnost i obnovljivi izvori energije Mera 2.2: Upravljanje priorodnim i kulturnim dobrima i prevencija prirodnih i tehnoloških rizika Mera 2.4: Institucionalna saradnja (Srbija može da učestvuje) Prioritet 2 – Prirodna i kulturna dobra i njihova zaštita Mera 2. koji je odgovoran za upravljanje i implementaciju programa u skladu sa pravilima Evropske komisije.1: Istraživanje i inovacije (Srbija može da učestvuje) Mera 1. Ukupan budžet programa IPA Jadran za period 2007-2013. u svakoj zemlji učesnici programa će postojati tzv.155 UKUPNO 1.572 Upravljanje programom: Upravljanje programom je dodeljeno Zajedničkom tehničkom sekretarijatu koji je smešten u italijanskom gradu Lakvila (L’Aquila) u regiji Abruco (Abruzzo). dok Srbija ima mogućnost ograničenog učešća do 2012. Teritorija obuhvaćena programom Italija. Slovenija.417 2010. Bosna i Hercegovina. Nacionalne službe za implementaciju programa. U Republici Sr- Cilj programa: Opšti cilj Jadranskog programa jeste jačanje održivih razvojnih mogućnosti regiona Jadranskog mora kroz zajedničke aktivnosti između partnera zemalja učesnica programa.1: Zaštita i unapređenje životne sredine u priobalju i lukama Mera 2. godine biće smanjenog obima i ograničeno na učešće u okviru mera 1. godine. Vrednost programa za Srbiju Godina Iznos sredstava u evrima 2009.4 prioriteta koji se odnosi na ekonomsku. godine iznosiće 128 miliona evra. Pored toga. Kao i prethodni transnacionalni program.80 4. socijalnu i institucionalnu saradnju.2: Finansijska podrška za inovativna MSP-a Mera 1. radničkih i zdravstvenih mreža Mera 1. Evaluaciju i odabir projekata će vršiti Odbor za monitoring u saradnji sa Zajedničkim tehničkim sekretarijatom programa.000 2011. Grčka. 81 .4: Održivi turizam Prioritet 3 – Infrastruktura i transport Mera 3.874. 625. socijalna i institucionalna saradnja Mera 1.1 i 1. Hrvatska. Sektor za programiranje i upravljanje fondovima EU i razvojnom pomoći. i ovaj će se finansirati iz sredstava ERDF-a za učešće organizacija iz zemalja članica EU i iz druge komponente IPA fonda za zemlje kandidate i potencijalne kandidate za članstvo. Učešće Srbije u novom programu za period 2007-2013. Crna Gora i Albanija.1: Fizička infrastruktura Mera 3. 612.

kao i na internet stranici http://www.rs/Evropa/PublicSite/CBC/NP_Programme. Partneri obuhvaćeni programom mogu da budu državni organi i agencije. ali u okviru tih mera pravna lica iz Srbije ne mogu da učestvuju. a da bi država dobila formalno-pravni pristup ovim komponentama. kao i sva pravna lica koja imaju neprofitni karakter.interregadriatico.aspx?Id=4. Komponenta  II – Prekogranična saradnja (Cross-Border Cooperation – CBC) Ko može da konkuriše? Projektne predloge moći će da podnose organizacije sa zvaničnim ili operativnim sedištem u zemljama učesnicima programa. 83 . 5. neophodno je da Evropska komisija usvoji određene pravne akte. Detaljniji kriterijumi za izbor projekata definisani su u relevantnim uputstvima za dostavljanje i/ili pozivima za dostavljanje ponuda. gov. Kriterijumi za izbor i trajanje projekata: Projektni predlozi podnose se u okviru raspisanih javnih poziva koje sprovodi Zajednički tehnički sekretarijat i oni moraju da budu definisani na osnovu formulara i modela predviđenih uputstvom za projektne predloge. osnovni preduslovi za korišćenje IPA komponenti III i IV jesu sticanje statusa kandidata za članstvo u Evropskoj uniji i akreditacija decentralizovanog sistema upravljanja sredstvima Evropske unije. Ovaj tehnički korak može da traje i više od šest Instrument za pretpristupnu pomoć EU 2007–2013. Posle sticanja statusa države kandidata.evropa. K  omponenta III – Regionalni razvoj i Komponenta IV – Razvoj ljudskih resursa (Regional Development and Human Resource Development) K ao što je već napomenuto. U okviru pojedinih mera korisnici mogu da budu i privatne kompanije i mala i srednja preduzeća. Konkursna procedura i vremenski rokovi su poznati posle objavljivanja javnog poziva na internet stranici Zajedničkog tehničkog sekretarijata http://www.it.82 4.

799 evra 21. ukoliko bi u ovom periodu država potencijalni kandidat stekla status države kandidata za članstvo u EU.710. Saobraćajna infrastruktura. godine za svaku od država kandidata i potencijalnih kandidata. sredstva za ove dve komponente bi se dobila tako što bi se iz IPA komponente i sredstva preusmerila na IPA komponentu III u iznosu od 33 do 41 odsto. oblasti koje se odnose na održivi razvoj koji predstavljaju korist za životnu sredinu. Tabela 6.341. 85 .211 evra 43. 83. to bi u praksi značilo da. Komponenta  III – Regionalni razvoj i Komponenta IV – Razvoj ljudskih resursa (Regional Development and Human Resource Development) 84 5. razvoj poslovnih mreža i grupa. 3. obnovu zagađenih mesta i zemljišta. razvoju i proširenju novih i postojećih poslova. posebno međusobna veza i međusobna operativnost između nacionalnih mreža i između nacionalnih i transevropskih mreža. što posebno uključuje: obezbeđenje poslovnih i tehnoloških usluga za preduzeća posebno u oblasti upravljanja. pristup ovim komponentama bi dobila posle završetka određene formalno-pravne procedure unutar EK. gradskim otpadnim vodama i kvalitetom vazduha.458. kreditne i garancijske fondove. 79. Aktivnosti koje podstiču regionalnu konkurentnost. vodosnabdevanjem. unapređenje tehnološkog razvoja. Bitno je napomenuti da se akreditacija stiče za svaku od komponenti posebno. Indikativni budžet namenjen Republici Srbiji za IPA komponente III i IV Instrument za pretpristupnu pomoć EU 2007–2013. i infrastrukturu za obrazovanje i obuku gde su potrebne za regionalni razvoj i u tesnoj koordinaciji sa komponentom razvoja ljudskih resursa.325 evra U okviru treće IPA komponente – Regionalni razvoj. kreiranje i razvoj finansijskih instrumenata koji olakšavaju pristup revolving finansiranju kroz zajednički kapital. posle formalno-pravnog pristupa ovim komponentama.412 evra 22.111 evra Ukupno 162. odnosno 11 odsto. uključujući saradnju sa tercijalnim obrazovnim i istraživačkim institucijama i istraživačkim i tehnološkim centrima. obezbeđenje lokalnih infrastruktura i usluga koje doprinose lakšem osnivanju. kako bi mogla da koristi sredstva iz ove dve komponente.214 evra 2013.318. Na primeru Srbije.659. ukoliko Srbija postane država kandidat za članstvo u EU u decembru 2011. IPA komponenta III IPA komponenta IV 2012. istraživanja i razvoja tržišta i umrežavanja. energetsku efikasnost i obnovljivu energiju. godine. Mere u vezi sa životnom sredinom koje se odnose na upravljanje otpadom.271. 2. tj. pristup i upotrebu informativnih i komunikacionih tehnologija. istraživanja i inovacija.1 Prioriteti IPA komponenti III i IV meseci. neophodno je da određena država kandidat stekne akreditaciju decentralizovanog sistema upravljanja sredstvima EU (Decentralized Implementation System – DIS). Međutim. odnosno na IPA komponentu IV u iznosu od 9 do 11 odsto. u skladu sa članom 147 Uredbe o sprovođenju IPA definisane su tri prioritetne oblasti (ose prioriteta): 1. Imajući u vidu da su IPA sredstva već opredeljena za period 2007-2013.5. dok bi sredstva iz ove dve komponente mogla da koristi tek posle akreditacije decentralizovanog sistema upravljanja sredstvima EU. Tabela u nastavku teksta prikazuje indikativni budžet za IPA komponente III i IV u maksimalnom iznosu od 41 odsto.

Bolji pristup zapošljavanju i održivo uključivanje u tržište rada ljudi koji traže posao i koji su neaktivni. Proširenje i povećanje investicija u ljudski kapital. podsticanje aktivnog starenja i produžavanje radnog veka. poput društvenih partnera i nevladinih organizacija na nacionalnom. • olakšavanje geografske i profesionalne mobilnosti zaposlenih i integracije prekograničnih tržišta rada.86 5. podrška se pruža sledećim prioritetima: 1. povećavanje učešća na tržištu rada pogotovo kroz sledeće mehanizme: • stvaranje. istraživačko-tehnološkim centrima i preduzećima. Veća prilagodljivost zaposlenih. • povećanje učešća u obrazovanju i obuci. u skladu sa članom 151. preduzeća i preduzetnika. J  ačanje institucionalnog kapaciteta i efikasnosti državne administracije i javnih usluga na nacionalnom. • poboljšanje pristupa zapošljavanju i povećanje održivog učešća i napredovanja žena u zapošljavanju. 87 . Komponenta  III – Regionalni razvoj i Komponenta IV – Razvoj ljudskih resursa (Regional Development and Human Resource Development) U okviru četvrte IPA komponente – Razvoj ljudskih resursa. Instrument za pretpristupnu pomoć EU 2007–2013. • povećanje učešća migranata u zapošljavanju i jačanje njihove društvene integracije na taj način. 2. 3. • sprovođenje aktivnih i preventivnih mera kojima se obezbeđuje rana identifikacija potreba. • prihvatanje različitosti na radnom mestu. modernizaciju i jačanje institucija tržišta rada. sprečavanje nezaposlenosti (naročito dugotrajne) i nezaposlenosti mladih. 5. naročito kroz sledeće mehanizme: • doživotno učenje i povećanje investicija u ljudske resurse od strane preduzeća i zaposlenih. • saradnja među visokoškolskim institucijama. obrazovanja i obuke. P  romovisanje partnerstava i inicijativa za saradnju svih relevantnih zainteresovanih strana. • razvoj ljudskih potencijala u istraživanju i inovacijama. 6. regionalnom i lokalnom nivou sa ciljem podsticanja reformi u oblasti zapošljavanja. B  olja društvena inkluzija i integracija ljudi kojima je pristup tržištu rada otežan i suprotstavljanje svim oblicima diskriminacije na tržištu rada. • uspostavljanje i diseminaciju inovativnijih i produktivnijih formi organizacije posla. kako bi se povećale mogućnosti za zapošljavanje i relevantnost za tržište rada. Uredbe o sprovođenju IPA. naročito kroz sledeće mehanizme: • integracija i ponovno zapošljavanje ljudi kojima je otežan pristup tržištu rada. regionalnom i lokalnom nivou. naročito kroz sledeće mehanizme: • uvođenje i dalje sprovođenje reformi u oblasti obrazovanja i obuke. u cilju poboljšanja predviđanja i pozitivnog upravljanja ekonomskim promenama. • doživotna obuka. kao i snaženje socijalnih partnera i nevladinog sektora. sa ciljem reformi i dobre uprave u oblasti zapošljavanja. 4.

U okviru IPA komponente III. dok projekti u oblasti konkurentnosti mogu da budu i veliki i manji. postići okvirni dogovor o kofinansiranju. i manjih projekata (non-major projects). prethodnu studiju izvodljivosti. 89 . infrastrukturni projekti u oblasti transporta i životne sredine spadaju u grupu velikih projekata. idejni projekat. Komponenta  III – Regionalni razvoj i Komponenta IV – Razvoj ljudskih resursa (Regional Development and Human Resource Development) Evropskog fonda za regionalni razvoj ili Kohezionog fonda. itd. Naime. u okviru ova dva prioriteta.88 5.  rovera usaglašenosti sa PRAG-om i Priručnikom za IPA komponentu p Regionalni razvoj. itd).  roveru Studije o proceni uticaja na životnu sredinu. čija je maksimalna vrednost do 10 miliona evra. kako bi se obezbedila usklađenost p sa IPA uredbama (dodatni elementi za studiju izvodljivosti. generalni projekat. npr. glavni projekat. velikih projekata (major projects).2 Vrste projekata i sufinansiranje Osim različitosti u pogledu oblasti koje obuhvataju. Preostalih 15 odsto finansira se iz nacionalnog budžeta ili kredita međunarodnih finansijskih institucija. osnivanje javnih preduzeća za upravljanje objektima ili širenje informacija o dostupnosti grant šema i priprema potencijalnih aplikanata. Sama podela na velike i manje projekte nije toliko bitna koliko je bitna blagovremena priprema projektne dokumentacije uz preduzimanje svih ostalih pratećih aktivnosti. mogu biti i manji. 5. studiju izvodljivosti. revidiranje dokumentacije. Projekti u okviru obe komponente mogu da budu finansirani od strane EU u maksimalnom iznosu od 85 odsto podobnih troškova. Da bi se danas finansirao jedan infrastrukturni projekat u okviru IPA komponente III. čija je minimalna vrednost 10 miliona evra. Jedino odstupanje je u slučaju projekata u okviru kojih se priprema projektna dokumentacija kada projekti. razlika se pravi između tzv. ove dve IPA komponete se razlikuju i po tipu projekata.  ojednostavljenu ekonomsku analizu. sa direktivama EK p (85/337/EEC). Instrument za pretpristupnu pomoć EU 2007–2013. neophodno je pripremiti: Definisani ciljevi predstavljaju okvir za prioritizaciju potreba i identifikaciju mera i projekata za ostvarivanje definisanih prioriteta. Projekti u ovkiru IPA komponente IV isključivo su manji. procena rizika. kofinansiranje. a sutra u okviru  otvrdu da je prethodna studija izvodljivosti usaglašena sa Operativnim p programom i Uredbom o sprovođenju IPA. kao što je rešavanje imovinsko-pravnih odnosa.

i pokriva ceo period sprovođenja IPA (2007-2013). Okvir za strateško usklađivanje obuhvata sledeće elemente:  ratku analizu sektora i tematskih prioriteta koji se mogu finansirati iz k komponente III i IV. Instrument za pretpristupnu pomoć EU 2007–2013. Treba imati na umu da je Okvir za strateško usklađivanje preduslov za pripremu i odobravanje Operativnih programa u okviru komponente III i IV i da se dostavlja Evropskoj komisiji najkasnije u paketu sa prvim operativnim programom u okviru ovih komponenti. kao i rezultata ex-ante ocene. Komponenta  III – Regionalni razvoj i Komponenta IV – Razvoj ljudskih resursa (Regional Development and Human Resource Development) 90  kvirni pregled finansijskih sredstava po operativnim programima koji o pokriva trogodišnji period.  regled konsultacija relevantnih društveno-ekonomskih partnera i. i nformacije o osi prioriteta. p mogućnosti i pretnje u relevantnim sektorima. sa kratkim opisom glavnih prioritetnih osa u okviru svakog programa. upotrebom ograničenog broja indikatora rezultata. Dokument priprema Strateški koordinator za IPA komponente III i IV na osnovu prioriteta definisanih u Višegodišnjem indikativnom planskom dokumentu (MIPD) i nacionalnim strategijama. temama i regionima. u skladu sa relevantnim nacionalnim prioritetima i prioritetima EU. pripremu zahteva za velike (major) projekte.  pis ciljeva koje zemlja korisnica namerava da ostvari korišćenjem komo ponente III i IV. i sektorske. predstavnika civilnog društva. kao i odredbe o koordinaciji sa drugim komponentama IPA. izvođački projekat. u skladu sa planskim dokumentima. Ti ciljevi se kvantifikuju. l istu programa.  pis izabranih strateških prioriteta koji su definisani na osnovu Stratešo kog okvira usklađenosti. mane. Operativni programi sadrže:  rocenu srednjoročnih potreba i ciljeva kojom se ističu prednosti. Okvir za strateško usklađivanje sadrži i odredbe o koordinaciji sa projektima koji se finansiraju iz budžeta sa drugim nacionalnim programima koje podržavaju međunarodne finansijske institucije. prema potrebi. odnosno merama za sprovođenje prioriteta i njihovim specifičnim ciljevima. Okvir za strateško usklađivanje (Strategic Coherence Framework). gde je p značajno. a u kojima zemlja korisnica namerava da koncentriše IPA sredstva.3 Strateški i programski okvir i trenutno stanje u Srbiji Prioriteti u okviru IPA komponenti III i IV definišu se u strateškom dokumentu – tzv. uključujući doslednost ciljeva koji su priključeni osi prioriteta i merama. 35  Ukoliko nema projektne dokumentacije. Ovi indikatori omogućavaju određivanje napretka sprovođenja izabranih mera. nema ni realizacije pretpristupnih sredstava. 91 . kako su definisani u Višegodišnjem indikativnom planskom dokumentu. 35 5. tematske i/ili geografske mehanizme koncentracije sredstava.5.

Od lokalnih samouprava naročito se očekuje da pripremaju projektnu dokumentaciju i. modernizaciju i održivi razvoj srpske železnice i unup trašnjih plovnih puteva na panevropskim koridorima X i VII u skladu sa kapacitetom i kvalitetom TEN-T mreže. Instrument za pretpristupnu pomoć EU 2007–2013. i aktivnosti za jačanje administrativnog kapaciteta za sprovođenje pomoći) ili nekih drugih aktivnosti. Uloga lokalnih samouprava i organizacija civilnog društva tokom izrade ovih dokumenata jeste konsultativna. zajedno sa organizacijama civilnog društva. mere i projekte stvarnim potrebama građana. lokalnim samoupravama i drugim donatorima i međunarodnim finansijskim institucijama. konsultacijama sa Generalnim direktoratom za regionalnu politiku i Generalnim direktoratom za zapošljavanje.  redložene indikatore i modalitete ocene i praćenja. koja se preduzima sa ciljem podrške o sprovođenju Operativnog programa (npr. Kao prioriteti drugog nacrta Okvira za strateško usklađivanje Republike Srbije. pripremaju i podnose svoje projekte tamo gde budu raspisivani pozivi u okviru grant šema. U momentu pripreme ove brošure sprovodi se ex-ante ocena Operativnih programa.  pis relevantnih struktura i tela za upravljanje i kontrolu operativnog proo grama. informisanja i kontrole.  aznaku. koji predstavlja osnovu za Operativne programe. ocene. uključujući očekivane izvore finansiranja. aktivnosti upravljanja. praćenja.  naprediti zaštitu životne sredine kroz investicije u infrastrukturu u u oblastima upravljanja otpadom. nameravanih krajnjih korisnika. Od njih se očekuje da daju doprinos kvalitetu ovih dokumenata kako bi približili prioritete. sprovedene su i konsultacije sa organizacijama civilnog društva. kao i indikativne rasporede njihovog sprovođenja. 93 . predstavnici lokalnih samouprava i organizacija civilnog društva učestvuju u odgovarajućim nadzornim odborima koji su nadležni za praćenje sprovođenja operativnih programa. i pripremljeni su u  održati završetak.  nansijsku tabelu koja predviđa – za svaku godinu koju pokrivaju višefi godišnji indikativni finansijski okviri. definisani su: Operativni program za ekonomski ravoj: i ndikativnu listu velikih projekata. uključujući indikativp ne aktivnosti i planiranje ocene. Nadležne institucije Vlade Republike Srbije pripremile su treći nacrt Okvira za strateško usklađivanje i drugi nacrt Operativnog programa za ekonomski razvoj (IPA komponenta III) i Operativnog programa za razvoj ljudskih resursa (IPA komponenta IV). Tokom sprovođenja Operativnih programa. Takođe. upravljanja otpadnim vodama i kvaliteta vazduha i stvaranja uslova za održivi razvoj u skladu sa acquis communautaire. iznos nacionalnog sufinansiranja ili drugih izvora finansiranja.92 5. za svaku odnosnu meru – ukupan iznos IPA sredstava. Komponenta  III – Regionalni razvoj i Komponenta IV – Razvoj ljudskih resursa (Regional Development and Human Resource Development)  pis aktivnosti tehničke pomoći. u oblasti vodosnabdevanja. kao što je priprema projektne dokumentacije. očekivanih n modaliteta izbora i eventualnih specifičnih kriterijuma izbora. za svaku osu prioriteta i okvirno. Svi dokumenti obuhvataju period 2012-2013. tokom pripreme ovih dokumenata. propraćenu njihovim tehničkim i finansijskim karakteristikama. kao što su zajmovi međunarodnih finansijskih institucija. za svaku meru.

94 5. Mere Podrška razvoju malih i srednjih preduzeća Konkurentnost Podrška preduzećima kroz inovacije i transfer tehnologija Podrška lokalnom ekonomskom razvoju i poslovnoj infrastrukturi Drugi nacrt Operativnog programa za razvoj ljudskih resursa definiše sledeće prioritete i mere za njihovo sprovođenje predstavljene u tabeli. 95 . njihovu internacionalizaciju i kapacitet za inovacije. zajednički za oba operativna programa. stvarajući povoljnije okruženje. prilagođene poslovne usluge i investicije u infrastrukturu. Drugi nacrt Operativnog programa za ekonomski razvoj definiše sledeće prioritete i mere za njihovo sprovođenje predstavljene u tabeli. Komponenta  III – Regionalni razvoj i Komponenta IV – Razvoj ljudskih resursa (Regional Development and Human Resource Development) Prioritet  naprediti produktivnost i konkurentnost srpskih novoosnovanih i postou jećih malih i srednjih preduzeća. Modernizacija železničkih pruga na koridoru X Unapređenje plovidbe na koridoru VII Unapređenje sistema upravljanja otpadom Životna sredina Unapređenje sistema vodosnabdevanja i otpadnih voda Unapređenje kvaliteta vazduha kroz smanjenje emisija iz termoelektrana Operativni program za razvoj ljudskih resursa:  ovećati pristup mogućnostima za formalno zaposlenje razvijanjem lop kalnih politika zapošljavanja. povećanjem obuhvata i značaja aktivnih mera zapošljavanja i unapređenjem standarda rada u skladu sa standardima EU.  odrška socijalnoj inkluziji ugroženih i ranjivih grupa i njihova dugoročp na integracija na tržište rada putem raznovrsnije ponude socijalnih usluga u lokalnoj zajednici. počevši od predškolskog. Transport r azvoj celoživotnog učenja i većeg značaja obrazovanja za tržište rada daljim razvijanjem Nacionalnog okvira kvalifikacija. Okvir za strateško usklađivanje definiše i cilj. Prioritet Mere Podrška razvoju lokalnih i među-opštinskih politika zapošljavanja Zapošljavanje i tržište Povećanje uticaja mera politike zapošljavanja na osobe koje teže rada pronalaze posao Suzbijanje neformalne ekonomije Obrazovanje Socijalna inkluzija Unapređenje kvaliteta i značaja srednjeg stručnog obrazovanja i obrazovanja odraslih u okviru Nacionalnog okvira kvalifikacija Obezbeđivanje pristupa i dostizanja viših nivoa obrazovanja za decu u riziku Podrška socijalnom uključivanju putem raznovrsnije ponude socijalnih usluga u lokalnoj zajednici Podrška za prelazak sa socijalne pomoći na rad (welfare-to-work) kroz aktivaciju Instrument za pretpristupnu pomoć EU 2007–2013. jačanjem srednjeg stručnog obrazovanja i promocijom inkluzivnog obrazovanja. u vidu unapređenja i razvoja kapaciteta administracije u pretpristupnoj fazi za upravljanje strukturnim fondovima i Kohezionim fondom.

U navedenom periodu Evropski fond za regionalni razvoj. Estonija. 97 . Kipar. Komponenta  III – Regionalni razvoj i Komponenta IV – Razvoj ljudskih resursa (Regional Development and Human Resource Development) rila održiva radna mesta. Španija ispunjava kriterijume za postepen prestanak korišćenja Kohezionog fonda. Posle odobrenja operativnog programa od strane Evropske komisije sledi sprovođenje programa koje zemlje korisnici obavljaju preko uspostavljenih operativnih struktura u okviru akreditovanog sistema decentralizovanog upravljanja. iznose 347 milijardi evra. razvoj železničkog transporta. Portugal. telekomunikacijama. ali samo dok joj je BDP po stanovniku niži od proseka EU 15. U periodu od 2007. Mađarska. rodne ravnopravnosti. regionalnoj konkurentnosti i zapošljavanju. kako bi se stvo- Evropski socijalni fond (ESF) je namenjen povećanju zaposlenosti i šansi za pronalaženje posla u Evropskoj uniji. ispravljajući neravnoteže među regionima. naročito transevropske transportne mreže i zaštite životne sredine. 5. bitnih promena u prioritetima EU ili nacionalnim prioritetima. godine. Sredstvima ERDF-a može da se interveniše u okviru sva tri cilja regionalne politike: konvergencija. Kohezioni fond je namenjen državama članicama čiji je bruto društveni proizvod po glavi stanovnika (BDP) manji od 90 odsto proseka Zajednice. infrastruktura u vezi sa istraživanjem i inovacijama. energetike i saobraćaja. ESF podržava aktivnosti u oblastima zapošljavanja. i evropskoj teritorijalnoj saradnji. Operativni programi se mogu revidirati na inicijativu zemlje korisnice ili EK. Podržava akcije u okviru cilja konvergencije i podleže istim pravilima programiranja. regionalna konkurentnost i zapošljavanje i evropska teritorijalna saradnja.5 milijardi evra. Evropski socijalni fond i Kohezioni fond. socijalne integracije i borbe protiv diskriminacije prilikom zapošljavanja i jačanja ljudskog kapitala reformom sistema obrazovanja i uspostavljanjem mreže obrazovnih institucija. naročito u slučaju značajnih društveno-ekonomskih promena. kao i problema u sprovođenju.4 Preko IPA komponenti III i IV do strukturnih fondova i Kohezionog fonda U periodu od 2007. Rumunija. Kohezioni fond finansira aktivnosti u oblastima saobraćaja. kao i da stabilizuje ekonomiju. Slovačka i Slovenija. godine Kohezioni fond mogu da koriste Bugarska. do 2013. korišćenje obnovljivih izvora energije. ciljevi. U okviru ovog fonda finansira se direktna podrška investicijama u preduzeća (posebno mala i srednja preduzeća). ukupna sredstva namenjena strukturnim fondovima i Kohezionom fondu. zaštitom životne sredine. sprovode se kroz tri fonda: Evropski fond za regionalni razvoj. Litvanija. podršku intermodalnosti i jačanje javnog transporta. Malta. Intervencije se kreću u okviru ciljeva konvergencije i regionalne konkurentnosti i zapošljavanja. upravljanja i monitoringa kao i ESF i ERDF.96 5. Instrument za pretpristupnu pomoć EU 2007–2013. koji su definisani tako da ojačaju ekonomsku i socijalnu koheziju Evropske unije. Cilj mu je da ublaži njihove ekonomske i socijalne nedostatke. Evropski socijalni fond i Kohezioni fond doprinose ostvarenju tri ključna cilja: konvergenciji. U ovom periodu. Poljska. Evropski fond za regionalni razvoj (ERDF) ima za cilj da ojača ekonomsku i socijalnu koheziju u Evropskoj uniji. Grčka. Letonija. uključujući i energetsku efikasnost. koji predstavljaju instrumente sprovođenja regionalne politike Evropske unije. do 2013. Češka. dok u istom periodu sredstva namenjena državama kandidatima i potencijalnim kandidatima za članstvo u EU iznose 11. promena koje iziskuje godišnja revizija Višegodišnjeg indikativnog planskog dokumenta. promena koje proističu iz rezultata evaluacije.

godine). što predstavlja 81. a 69. inovacija. Za ostvarenje cilja Regionalna konkurentnost i zapošljavanje namenjeno je ukupno 55 milijardi evra. Među 27 zemalja članica Evropske unije ovaj cilj se odnosi na 84 regiona u 18 zemalja članica. Grčka.4 miliona stanovnika i sa BDP-om malo iznad definisanog praga.5. Suma koja je na raspolaganju za ostvarenje cilja konvergencije je 282. 13 regiona. saobraćaj. nalazi se u fazi postepenog povlačenja i njima su namenjene specifične alokacije sredstava zbog njihovog ranijeg statusa regiona u okviru Cilja 136. sa ukupno 314 miliona stanovnika. obuhvaćeno. sa 19 miliona stanovnika. Instrument za pretpristupnu pomoć EU 2007–2013.4 milijardi evra za regione u fazi postepenog prestanka korišćenja ovih sredstava. Stručna obuka. sa ukupno 16. U okviru ovog broja. kao i jačanju među- 36  Razvoj i strukturno prilagođavanje zaostalih regiona koji su ispod 75 odsto BDP po glavi stanovnika u odnosu na prosek EU. Kriterijume za dobijanje pomoći namenjene ostvarenju ovog cilja ispunjava 168 regiona.3 milijardi evra. a BDP po glavi stanovnika je niži od 75 odsto proseka Zajednice (u odnosu na period 2000-2002. kao i Španija u prelaznom periodu). životna sredina. Ciljevi i instrumenti kohezione politike EU Konvergencija označava nastojanje da se promovišu uslovi za povećanje rasta i faktori koji vode ka stvarnoj konvergenciji najslabije razvijenih zemalja članica i regiona. investicije i sl.5 milijardi evra Kohezionom fondu. Sve države članice i regioni Kohezioni fond Infrastruktura.5 odsto ukupnih sredstava namenjenih regionalnoj politici. Regioni koji potpadaju pod cilj Regionalna konkurentnost i zapošljavanje nalaze se u 19 zemalja članica. više kvalitetnijih poslova biće podržano prilagođavanjem radne snage i investiranjem u ljudske resurse. koji koristi 15 zemalja članica (deset novih država članica: Portugal. još 16 regiona. zatim jačanju transnacionalne saradnje usmerene na integrisani teritorijalni razvoj. 99 . Ukupan broj stanovnika u ovim regionima je 154 miliona (31 odsto EU27). zbog statističkog efekta nastalog uvećanjem Evropske unije. preduzetništva i zaštite životne sredine i poboljšanje njihove dostupnosti.37 Evropska teritorijalna saradnja namenjena je jačanju prekogranične saradnje kroz zajedničke lokalne i regionalne inicijative. pomoć pri zapošljavanju i sl. atraktivnosti i zapošljavanju na dva načina. Drugo.8 milijardi evra. Ovim ciljem je. 37  Raniji programi URBAN II i EQUAL su sada integrisani u ciljeve konvergencije i regionalne konkurentnosti i zapošljavanja. takođe.4 odsto populacije Unije). Komponenta  III – Regionalni razvoj i Komponenta IV – Razvoj ljudskih resursa (Regional Development and Human Resource Development) 98 Ciljevi Strukturni fondovi i Kohezioni fond Konvegencija ERDF ESF Regionalna konkurentnost i zapošljavanje ERDF ESF Evropska teritorijalna saradnja ERDF Infrastruktura. obnovljiva energija Države članice sa BND ispod 90% Slika 4. u fazi postepenog povlačenja. 14 milijardi evra regionima u fazi postepenog povlačenja (13 regiona sa 3. Regionalna konkurentnost i zapošljavanje doprinose jačanju konkurentnosti. od čega 11. Od ovog iznosa regionima je za konvergenciju namenjeno 199. Prvo. odnosno nešto manje od 16 odsto. razvojni programi pomažu regionima da predvide i promovišu ekonomske promene kroz inovacije i promociju društva znanja.

100 5. Ova klasifikacija je hijerarhijska. polazi se od postojećih administrativnih jedinica država članica. Standard NUTS: klasifikacija administrativnih jedinica prema broju stanovnika 38  NUTS IV se odnosi na jedinice manje od gradova i opština. 5. prethodnik je pomoći iz Evropskog socijalnog fonda (European Social Fund – ESF).5 odsto ukupnog broja stanovnika Unije). 1.000 7. IPA komponenta IV. Instrument za pretpristupnu pomoć EU 2007–2013. Populacija koja živi u pograničnim regionima broji 181. koji su namenjeni ostvarenju ovog cilja. a one od teritorijalnih jedinica nivoa III. Komponenta  III – Regionalni razvoj i Komponenta IV – Razvoj ljudskih resursa (Regional Development and Human Resource Development) regionalne saradnje i razmeni iskustava.5 Nomenklatura teritorijalnih jedinica za statističke svrhe (Nomenclature of Territorial Units for Statistical Purposes – NUTS) Kao što je već napisano. što znači da se NUTS nivo I teritorije države članice.44 odsto ukupnog iznosa). neophodno je da zemlja kandidat za članstvo u EU neposredno pre ulaska u EU uspostavi statističke regione. u okviru koje se finansira razvoj ljudskih resursa. Osim uspostavljenih operativnih struktura. pod administrativnom jedinicom podrazumeva se geografsko područje koje ima administrativnu vlast da donosi administrativne ili političke odluke za dato područje.7 miliona stanovnika (37. U tom smislu. u skladu sa pravnim i institucionalnim okvirom države članice. raspoređeni su na sledeći način: 6. moguća je podela na teritorijalne jedinice do nivoa IV38. Ukupno 8. odnosno minimalni i maksimalni broj stanovnika za uspostavljanje jedinica različitog NUTS nivoa. Prilikom definisanja NUTS klasifikacije.000. principa i načina upravljanja sredstvima.000. kao osnove za definisanje teritorijalnih jedinica NUTS. koji su dostupni isključivo državama članicama.000 NUTS 3 150. i IPA instrumenta ogleda se u podudarnosti ciljeva. prethodnik je pomoći iz Evropskog fonda za regionalni razvoj (European Regional Development Fund – ERDF) i Kohezionog fonda. Sličnost između strukturnih fondova i Kohezionog fonda. Kako bi se omogućila odgovarajuća klasifikacija administrativnih jedinica u okviru države članice. NUTS klasifikaciju (Nomenklatura teritorijalnih jedinica za statističke svrhe – Nomen- clature of Territorial Units for Statistical Purposes). tzv.7 milijardi evra (2. definisani su kriterijumi. NUTS nivo/broj stanovnika Minimum Maksimum NUTS 1 3. zemlje kandidati za članstvo u EU pripremaju se za korišćenje Kohezionog fonda i Evropskog fonda za regionalni razvoj i Evropskog socijalnog fonda kada postanu punopravne članice EU. korišćenjem sredstava u okviru komponente Regionalni razvoj.000 Tabela 7. koje bi trebalo da implementiraju sredstva prema već opisanim procedurama. IPA komponenta III – Regionalni razvoj. NUTS klasifikacijom se utvrđuju ekonomsko-statističke teritorijalne jedinice u okviru država članica EU. Svakoj jedinici se dodeljuje kod i ime.000 3. sastoji iz teritorijalnih jedinica nivoa II.000 NUTS 2 800. U pojedinim slučajevima.000.44 milijardi evra za prekogranične programe.83 milijardi evra za transnacionalne programe i 445 miliona evra za međuregionalnu saradnju. 101 .000 800.

K  omponenta V – Ruralni razvoj (Rural Development) Z ajednička poljoprivredna politika predstavlja jednu od najznačajnijih politika EU. Imajući u vidu kompleksnost sistema zajedničke poljoprivredne politike. kao potencijalni kandidat za članstvo u EU. moguće je agregiranje manjih administrativnih jedinica na osnovu geografskih. koje zadovoljavaju kriterijume broja stanovnika. Prema finansijskoj perspektivi 2007-2013. Instrument za pretpristupnu pomoć EU 2007–2013. potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju preuzela je obavezu uspostavljanja NUTS klasifikacije u periodu od četiri godine od potpisivanja sporazuma.102 5. EU zemljama kandidatima za članstvo pruža podršku u procesu prilagođavanja poljoprivrednog sektora i ruralnih oblasti. Republika Srbija. 6. 43 odsto ukupnog budžeta EU odlazi na ruralni razvoj i sprovođenje poljoprivredne politike EU. još ne može da koristi ovu komponentu. kao i za implementaciju zakonodavstva EU u okviru Zajedničke poljoprivredne politike. kao zemlja potencijalni kandidat za članstvo u EU. 103 . Komponenta  III – Regionalni razvoj i Komponenta IV – Razvoj ljudskih resursa (Regional Development and Human Resource Development) U slučaju nepostojanja administrativnih teritorijalnih jedinica u zemljama članicama. Komponenta koja se odnosi na ruralni razvoj namenjena je zemljama kandidatima sa ciljem pripreme za implementaciju i upravljanje Zajedničkom poljoprivrednom politikom EU. socio-ekonomskih. istorijskih. Važnost te politike ogleda se i u izdvajanjima iz budžeta EU za njeno sprovođenje. kulturnih i prirodnih kriterijuma. Republika Srbija. godine.

5 25. Posmatrano prema ostalim komponentama. formulisanje osnovnih principa (podela dužnosti. 105 . kao i kod svih opštih pravnih akata. u ukupnom iznosu sredstava iz programa IPA procentualno učešće komponente za Ruralni razvoj za Hrvatsku iznosi 17.6 25. Tursku 16.2 12.668 Makedonija 2. 2012. a primenjuje se na svih pet komponenti.3 172. čije su ugovorne strane država kandidat i Evropska unija. zaključeni svi sporazumi (Okvirni. 2011.1 6. 2008. princip četiri oka. finansijsko upravljanje. U periodu 2007-2012. Da bismo ilustrovali obim podrške namenjen komponenti ruralnog razvoja. Pravni okvir. neophodno je detaljnije definisanje uslova i kriterijuma za akreditaciju. rotacije). Ovi sporazumi potpisuju se u različitoj fazi integracije u EU (Okvirni sporazum se potpisuje u ranoj fazi integracije pre kandidature. i za njega se može reći da je osnovni pravni akt na kome se zasnivaju sve procedure u okviru IPARD-a. Sektorski sporazum bliže definiše kriterijume akreditacije koji se odnose na petu komponentu IPA fonda. koji definiše principe akreditacije. Takođe. Ukupno (milioni evra) Hrvatska 25.89 660. koji preciznije definiše odredbe pomenute uredbe. dok Finansijski prethodi punoj implementaciji IPARD programa). Osnovni preduslovi za korišćenje sredstava iz IPARD fonda jesu usvojen IPARD program i odobren od strane Evropske komisije posebnom odlukom. K  omponenta V – Ruralni razvoj (Rural Development) 104 Pravni osnov i preduslovi korišćenja IPARD sredstava Zemlje/godina 2007. što je za svih pet komponenti realizovano kroz Okvirni sporazum. dok specifičan pravni okvir čine Okvirni. zemlje kandidati za članstvo u EU pripremaju se za korišćenje sredstava iz Evropskog poljoprivrednog fonda za ruralni razvoj (European Agricultural Fund for Rural Development – EAFRD). do 2012. Međutim.5 197. 39  Ibid.7 10. Svi sporazumi su u direktnoj vezi sa Finansijskom uredbom EU 1605/2002.89 Tabela 8.0 26. 2009.7 53.0 85.428 Turska 20. godine (u milionima evra39) Implementacija pomoći u okviru ove komponente doprinosi održivom razvoju poljoprivrednog sektora i ruralnih oblasti.. Finansijskim sporazumom određuju se finansijski detalji u vezi sa implementacijom IPARD-a. Godišnja namena sredstava u okviru komponente V Instrumenta pretpristupne pomoći za period 2007-2012. U njemu se definišu osnovni zahtevi koje svaka institucija mora da ispunjava u sistemu. Sektorski i Finansijski) i usvojena odluka o prenošenju upravljačkih ovlašćenja Evropske komisije (okončan proces akreditacije).0 16. dajemo pregled sredstava ove komponente u ukupnom iznosu sredstava iz IPA namenjenih zemljama kandidatima Hrvatskoj. Najznačajniji deo IPA Implementirajuće uredbe je Dodatak 1 (Annex 1).5 131.3 odsto. godine. kroz proces za korišćenje ove komponente IPA. uloga svih aktera u sistemu.8 26. EU je za zemlje kandidate za članstvo u EU namenila oko 880 miliona evra za projekte u okviru komponente koja se odnosi na ruralni razvoj.6. kao i uspešnijoj implementaciji acquis communautaire u oblasti Zajedničke poljoprivredne politike. Sektorski sporazum posle sticanja kandidature. čije principe i prenose. 2010.2 odsto.8 odsto i Makedoniju 12. Instrument za pretpristupnu pomoć EU 2007–2013. način akreditacije.268 156.928 62. čine IPA Uredba 1085/2006 i IPA Implementirajuća uredba 718/2007. 13. kao i kod drugih komponenti IPA.5 27. Makedoniji i Turskoj u periodu od 2007. str. Sektorski i Finansijski sporazum.5 14.

godine. definisanje jasnih procedura za upravljanje IPA fondovima. mogućnost korišćenja pomoći imaju i subjekti koji zapošljavaju manje od 750 radnika i imaju godišnji obrt koji ne prelazi 200 miliona evra. s tim da investicije na nivou trgovine na malo nisu uključene u sistem pomoći. Komisija može. Navedeni ciljevi komponente V ispuniće se kroz primenu sledećih mera: 1. zajedničkog iznošenja robe na tržište (priprema za prodaju. skladišta. nabavka opreme. Aktivnosti za unapređenje životne sredine i prirode. 3. i drugo. takođe. Pomoć po ovoj meri može se odobriti fizičkim i pravnim licima sa ciljem postizanja ekonomske opravdanosti na kraju realizacije investicije. uz davanje prioriteta investicijama koje imaju za cilj usklađivanje sa svim relevantnim standardima EU. Ulaganja u preradu i marketing poljoprivrednih i ribarskih proizvoda radi restrukturiranja ovih delatnosti i radi dostizanja standarda Zajednice. K  omponenta V – Ruralni razvoj (Rural Development) Osnovni principi. itd. kao i utvrđivanja zajedničkih pravila o informacijama o proizvodnji. Osim navedenih privrednih subjekata. jesu: podela obaveza između svih aktera. ne dodeljuje se grupama proizvođača koje su zvanično priznate od strane relevantnog nacionalnog tela zemlje korisnika pre 1. 2. i to: poboljšanju tržišne efikasnosti i sprovođenju standarda Zajednice. kojom se definišu pravila i ciljevi upotrebe sredstava iz IPA. kao i strategije lokalnog p razvoja sela. uspostavljanje efikasnog sistema interne kontrole. nezavisna eksterna revizija. na kojima se zasniva IPARD.  ripremi za sprovođenje agro-ekoloških mera. Primeri su izgradnja i rekonstrukcija objekata. Ulaganja u poljoprivredu radi restrukturiranja i dostizanja standarda Zajednice kroz investicije u poljoprivredna gazdinstva. centralizacija prodaje i isporuku kupcima velikih količina robe).1 Prioriteti i mere pomoći iz IPA komponente V Prema IPA Implementacionoj uredbi 718/2007. i/ili ukupni godišnji bilans koji ne prelazi 43 miliona evra. januara 2007. 4. javnog zdravlja. 6. da odluči da se pomoć može. na osnovu adekvatnog zahteva iz zemlje korisnika. uz obavezu poštovanja minimuma nacionalnih standarda koji se odnose na zaštitu životne sredine. transparentne procedure javnih nabavki i kofinansiranje. razvoju ruralne ekonomije. Primeri ove mere ostvaruju se kroz izgradnju i rekonstrukciju objekata. itd. zdravlja biljaka i životinja. pomoć iz komponente namenjene ruralnom razvoju doprinosi postizanju nekoliko ciljeva. Podrška sa ciljem olakšanja osnivanja i administrativnog rada grupa proizvođača u svrhe adaptiranja proizvodnje i učinka članova grupa proizvođača tržišnim zahtevima. laktofrizi.). Pomoć. kroz sprovođenje pilot projekata sa ciljem razvoja praktičnog iskustva u sprovođenju akcija radi Instrument za pretpristupnu pomoć EU 2007–2013. nabavku opreme (muzilice. dodeliti preduzećima koja ne ispunjavaju navedene kriterijume za ulaganja potrebna za ispunjavanje posebnih standarda EU. dobrobiti životinja i bezbednosti na radu. što podrazumeva posebno skupe investicije. prema ovoj meri. 107 . Pomoć se može dodeliti u formi investicija u preduzeća koja zapošljavaju manje od 250 radnika i imaju godišnji obrt koji ne prelazi 50 miliona evra.106 6. gde je svrha investicije da se sam privredni subjekat dovede u sklad sa relevantnim standardima EU. Pomoć se dodeljuje kao paušalna pomoć u godišnjim ratama za prvih 5 godina od datuma kada je grupa proizvođača priznata.

Prioritet u ovoj programskoj meri daje se investicijama za stvaranje mikro i malih preduzeća. 5. Tehnička pomoć predstavlja meru koja se odnosi na asistenciju državnoj administraciji u sprovođenju IPARD operativnog programa. u slučaju tehničke pomoći koja se odnosi na pripremu. Poboljšanje i razvoj seoskih infrastruktura kroz smanjenje regionalnih razlika i povećanje privlačnosti ruralnih područja za razvoj preduzetništva i obezbeđenje uslova za razvoj ruralnih ekonomija. 7. prehrambenom i Instrument za pretpristupnu pomoć EU 2007–2013. Međutim. upravljanje otpadom. Podsticanje raznovrsnosti i razvoj ruralnih privrednih aktivnosti kroz pokretanje privredne delatnosti. Kroz učešće u ovoj mreži zemlja korisnik pomoći može na lakši način da ostvari saradnju sa relevantnim akterima iz oblasti ruralnog razvoja zemalja članica EU i na taj način da dodatno unapredi poljoprivredni sektor i zaštiti svoje interese na evropskom i globalnom nivou.  0 odsto. lokalni pristup informacionim i komunikacionim tehnologijama. za mere koje se odnose na pripreme za sprovođenje agro-ekološ8 kih mera. imaju pristup Evropskoj mreži ruralnog razvoja. gde se ove aktivnosti ne preduzimaju na inicijativu Komisije. Poboljšanje obuke da bi se doprinelo poboljšanju profesionalnih veština i nadležnosti lica koja su angažovana u poljoprivrednom. ne prelazi maksimum od 75 odsto podobnih troškova. K  omponenta V – Ruralni razvoj (Rural Development) poboljšanja životne sredine i prirode. u određenim slučajevima taj maksimum može biti:  0 odsto. smanjivanje upotrebe đubriva. „lokalnih akcionih grupa“.108 6. tako i na nivou poljoprivrednih gazdinstava. Primeri su organska proizvodnja. zanatstva i seoskog turizma radi unapređenja preduzetništva i razvoja ekonomske proizvodnje. 9. kao i strategija lokalnog razvoja sela. šumarskom sektoru i drugih ekonomskih aktera zaposlenih u oblastima koje pokriva ova komponenta (s tim da treba imati na umu da se sredstva neće dodeljivati kursevima ili obukama koji čine deo normalnih programa ili sistema obrazovanja na nivoima srednje škole ili višim nivoima). održavanja seminara i sastanaka. Prioritet u ovoj meri programa je na investicijama u snabdevanje vodom i energijom. sprovođenje aktivnosti monitoringa i evaluacije. kao i infrastruktura protivpožarne zaštite zbog rizika od šumskih požara. lokalni pristup putevima od posebne važnosti za lokalni i privredni razvoj. osnovane u zemljama korisnicima pomoći u okviru ove komponente IPA. kako na nivou administracije. stvaranje mogućnosti zapošljavanja i kroz diversifikaciju u nepoljoprivredne delatnosti. 109 . praćenje. itd. Takođe. U sredinama gde su strategije lokalnog seoskog razvoja već utvrđene. investicije iz ovog člana moraju da budu u skladu sa ovim strategijama. Ova mera usmerena je na pomoć pri uspostavljanju IPARD nadzornog komiteta. u okviru komponente namenjene ruralnom razvoju. Priprema i sprovođenje lokalnih strategija razvoja sela kroz pripremu projekata saradnje u skladu sa prioritetima ruralnog razvoja i vođenje lokalnih privatno-državnih partnerstava kroz osnivanje tzv. rotacija useva. Finansijski doprinos EU (slika 5) za sprovođenje projekata. 8. 8 ocenu. 6. informacije i kontrolu neophodnu za sprovođenje programa. važno je napomenuti da administracija i organizacije aktivne u oblasti ruralnog razvoja. itd.

6. Posebno. vezu sa drugim nacionalnim strategijama i planovima. itd. Nacionalni deo: 25% od javnog dela finansijski okvir.6. u slučaju tehničke pomoći koja se odnosi na pripremu. voće.  5 odsto. sprovođenja Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA). IPARD operativni program sadrži sledeće najvažnije detalje: Privatni fondovi EU doprinos. opis izabranih mera. u okviru komponente ruralnog razvoja. ukoliko se država kandidat uključuje u toku trajanja jednog vremenskog okvira IPA. praćenje. u slučaju investicionih projekata koji se sprovode u područjima 8 gde Evropska komisija određuje da je došlo do posebnih prirodnih katastrofa. Evropska komisija usvaja u roku od šest meseci od dostavljanja predloga programa. povrće.2 Programiranje IPARD sredstava Navedene mere u okviru komponente ruralnog razvoja se operacionalizuju u programu koji se sastavlja na nacionalnom nivou i koji pokriva ceo period 40  Program može biti napravljen i na kraći vremenski period. 111 . meso. gde se ove aktivnosti ne preduzimaju na inicijativu Komisije. K  omponenta V – Ruralni razvoj (Rural Development) 110 1 00 odsto. Instrument za pretpristupnu pomoć EU 2007–2013. korisnici pomoći podnose odgovarajuće projekte. kao i uredbi o sprovođenju IPA fonda. ocenu. pod uslovom da su dostupne sve relevantne informacije. Slika 5. Program. ne više od 75% od javnog dela i zbor sektora poljoprivredne proizvodnje koji će biti predmet podrške IPARD operativnog programa i kratak opis sektora (npr. Na osnovu programa.40 IPARD operativni program pripremaju relevantni organi koje je odredila zemlja korisnik i dostavlja se Evropskoj komisiji pošto se konsultuju odgovarajuće zainteresovane strane u zemlji korisnici pomoći. Finansijska raspodela u okviru IPARD-a  omplementarnost sa merama finansiranim isključivo domaćim sredstvik ma. Komisija ocenjuje predloženi program radi utvrđivanja da li je on dosledan odredbama dokumenta višegodišnjeg indikativnog planiranja. informacije i kontrolu neophodnu za sprovođenje programa.). mleko.

Upravljačko telo nadležno je i za koordinaciju funkcija informisanja i publiciteta. Mere sadrže sledeće podatke: opis stanja u datom sektoru u državi korisniku. Najznačajniji deo IPARD programa čine izabrane mere. kriterijum za rangiranje. indikatore za monitoring i evaluaciju. Upravljačko telo zaduženo je za programski deo posla (slika 6) koji se odnosi na pisanje IPARD operativnog programa. Upravljačko telo obavlja funkciju monitoringa i evaluacije. Instrument za pretpristupnu pomoć EU 2007–2013. Ovo je. Nakon odobrenja IPARD operativnog programa od strane Evropske komisije sledi sprovođenje programa koje zemlje korisnici obavljaju preko operativnih struktura u okviru akreditovanog sistema decentralizovanog upravljanja. Ovo telo najčešće je deo Ministarstva poljoprivrede koje se bavi poslovima ruralnog razvoja. upravljačkog i kontrolnog sistema i IPARD operativne strukture.3 Uspostavljanje IPARD struktura Prvi korak u cilju korišćenja IPARD fonda jeste uspostavljanje institucionalnog okvira neophodnog za implementaciju IPARD-a. a to je upravo IPARD agencija. čime uspešnost čitavog procesa zavisi od najslabije karike. listu minimuma nacionalnih standarda. itd. 6. Upravljačko telo odgovorno je i za formiranje Nadzornog tela (Monitoring Committee). IPARD je komponenta kod koje se implementacija obavlja bez prethodne provere (without ex-ante) organa EU. mape. vezu sa drugim merama u IPARD programu. Takođe. podatke o prethodnoj evaluaciji programa (ex ante evaluacija). i njima država korisnik određuje svoje prioritete koji će biti finansirani kroz IPARD fond. i nformacije koje se odnose na kontakt sa korisnicima (informisanje i javnost). finansijske detalje. 113 . Nacionalni fond ima ulogu u finansijskom toku novca koji iz EU stiže na nacionalni račun i u transferu novca ka IPARD agenciji. Trebalo bi napomenuti da je Nacionalni službenik za odobravanje odgovoran za akreditaciju IPARD operativne strukture i komunikaciju sa Evropskom komisijom o svim promenama u okviru sistema.41 IPARD agencija je najznačnija institucija. IPARD operativne strukture čine Upravljačko telo (Managing Authority) i IPARD agencija (IPARD Agency). Institucionalna struktura sastoji se iz opšteg IPA okvira. kao 41  O nacionalnom službeniku za odobravanje (NAO) i Nacionalnom fondu (NF) pogledati više u delu 8. pre svega zbog toga što najosetljiviji deo posla spada u nadležnost IPARD agencije. Nacionalni fond je zadužen za dostavljanje svih računovodstvenih podataka Evropskoj komisiji o realizovanim plaćanjima u državi kandidatu. koje ima ulogu praćenja implementacije i efikasnosti IPARD programa. što podrazumeva određivanje posebnih indikatora preko kojih se prati izvršenje IPARD programa. koja podrazumeva pravovremeno obezbeđivanje svih potrebnih informacija potencijalnim korisnicima IPARD fonda. Detalji mera objavljuju se posebnim konkursima. u čijoj se uspešnosti i efikasnosti ogleda i efikasnost primene IPARD fonda. opšti kriterijum i posebne kriterijume prihvatljivosti. i tu se precizno određuju svi elementi koje korisnik mora da ispuni da bi ostvario pravo na određeni podsticaj. Posle završetka i odobrenja programa i posle početka njegove implementacije. a on podrazumeva i izbor mera koje će biti podržane u zemlji kandidatu. razne dodatke (tabele. ciljeve koje mera treba da postigne. vrste prihvatljivih investicija. K  omponenta V – Ruralni razvoj (Rural Development) opis operativne strukture.).112 6. Za razliku od ostalih komponenti IPA fonda.

EU preko svojih revizora (Generalni direktorat za poljoprivredu i Evropski revizorski sud). U ovoj fazi obavlja se i takozvana kontrola na licu mesta koja se naziva „nulta kontrola“. Iz ovog složenog mehanizma kontrole vidi se kompleksnost i osetljivost posla IPARD agencije. izvršavanje plaćanja. Osim toga. K  omponenta V – Ruralni razvoj (Rural Development) 114 trola na licu mesta koja ima za cilj proveru da li je investicija realizovana na način definisan prethodno odobrenim projektom. Kontrolu rada agencije obavlja više aktera.6. što znači da se evidentiranje transakcija dešava u trenutku kada transakcija ili ekonomski događaj nastanu. Prvo. Revizorsko telo obavlja kontrolu računovodstvenih podataka i na taj način kontroliše ostvarene troškove. Ova funkcija podrazumeva prijem aplikacija. Interna revizija unutar IPARD agencije obavlja unutrašnju kontrolu svih radnih procesa agencija i brine se o funkcionisanju sistema unutar agencije. Sve obaveze IPARD agencije mogu da se razvrstaju u funkcije: odobravanje i kontrola obaveza. četiri oka. odobravanje i kontrola plaćanja. Drugo. njihovo registrovanje. Za razliku od država članica. računovodstvo. a čiji je cilj da se utvrdi da li je investicija započeta. u redovnim revizijama na terenu. neophodno je obezbediti puni revizorski trag (Audit trail). Ukoliko postoje promene u projektnoj dokumentaciji (u pogledu materijala i opreme predviđene i već odobrene) neophodno je odobrenje IPARD agencije. korisnik je dužan da održi investiciju najmanje pet godina i to se proverava na terenu u okviru takozvane ex post kontrole. Posle isplate sredstava. Odobravanje i kontrola plaćanja podrazumeva funkciju koja započinje pošto je investicija već realizovana ili je u toku (kod složenih projekata). Odobravanje i kontrola obaveza je funkcija koja se odnosi na odobravanje i kontrolu projekata koje korisnici upućuju IPARD agenciji. Osim ovih funkcija. koju obavlja IPARD agencija. obavlja kontrolu trošenja novca EU. Četvrto. broj predmeta koji se kontrolišu je 100 odsto. Računovodstvo mora biti obračunsko. Ovde se prepoznaje još jedna osobenost IPARD-a u odnosu na druge IPA komponente. tj. IPARD agencija zadužena je i za izradu korisničkog uputstva kako bi se korisnicima maksimalno olakšala dostupnost sredstava iz IPARD fonda. što znači da je moguće čitav projekat pratiti od početka do kraja (ili od kraja ka početku. I u ovoj fazi postoji kon- Pošto se odobri plaćanje. Korisnik dostavlja sve potrebne račune kojima potvrđuje da je kupio sve što je prethodno predviđeno projektom i odobreno u prethodnoj fazi. što je najčešći slučaj revizorskih poslova). a ne gotovinsko. rotacije. proveru kompletnosti dokumentacije i utvrđivanje da li je zahtev u skladu sa kriterijumima prihvatljivosti. vrši se i fizičko prebacivanje novca na račun korisnika sredstava. i oni svojim zahtevima konkurišu za sredstva koja su deo mera prethodno definisana IPARD programom. što su poštovanje principa podele dužnosti. a to je da krajnji korisnici mogu biti i fizička lica. Strogo je zabranjen početak investiranja u ovoj fazi. trošenje novca EU. IPARD agencija mora da poseduje Internu reviziju kao posebnu organizacionu jedinicu unutar agencije. Treće. čija je funkcija obavljanje stalnih revizija unutar svih procesa koje obavlja agencija. 115 . Instrument za pretpristupnu pomoć EU 2007–2013. itd. Investicija može biti započeta tek pošto se odobri projekat kojim se konkuriše za sredstva iz IPARD fonda. Nadzorno telo obavlja kontrolu implementacije IPARD programa. umesto tek u trenutku prijema ili isplate sredstava (što je slučaj kod gotovinskog računovodstva).

nema ni akreditacije. godini 42  Više o Upravi za agrarna plaćanja videti na http://www.6. uspostavljeni su upravljački i kontrolni sistem. u sklopu priprema za akreditaciju prve i druge komponente IPA. godine. godine usvojen je na Vladi početkom 2011. godine). ne može očekivati početak korišćenja IPARD sredstava. Krajem iste godine završen je i prvi nacrt IPARD programa. Zakonom o poljoprivredi i ruralnom razvoju (usvojen krajem maja 2009. kao organ u sastavu Ministarstva poljoprivrede. kada postaju deo nacrta IPARD programa. 117 . U drugoj polovini 2010. formalno je imenovano Upravljačko telo (deo Sektora za ruralni razvoj Ministarstva poljoprivrede. godine. posle punopravnog članstva. započet je projekat izrade sektorskih analiza odabranih sektora poljoprivredne proizvodnje koji će biti predmet podrške IPARD fonda (mleko. bez postojanja svih delova sistema.4 Uspostavljanje IPARD struktura u Srbiji Međutim. prve pripreme otpočele su još 2008. kao i operativna struktura (slika 7). Sedište uprave za agrarna plaćanja je u Šapcu. povećao i do milijarde evra godišnje. Tokom 2009.42 Uprava je formalno otvorena u oktobru 2009. Ukoliko jedan od aktera nije spreman i ne ispunjava zahteve EU. Nacionalni program za ruralni razvoj za period od 2011-2013. investicije u kapacitete prerađivačke industrije (mera 103) i tehnička pomoć. godine. godine. dok bi se taj iznos. Podela nadležnosti svih aktera u okviru IPARD-a Instrument za pretpristupnu pomoć EU 2007–2013. dok je u 2010. Ove analize završene su tokom 2010. voće i povrće). sa tri odabrane mere – investicije u poljoprivredna gazdinstva (mera 101).gov. K  omponenta V – Ruralni razvoj (Rural Development) 116 6. Koliko god formiranje institucija naizgled delovalo skupo i neefikasno. ono što je najvažnije napomenuti jeste da se. A. Upravljački i kontrolni sistem čine delovi Ministarstva finansija (nacionalni službenik za odobravanje i Nacionalni fond) koji su imenovani još u toku 2009. Opšte funkcije Upravne funkcije Funkcije implementacije Posebne funkcije NAO / NF Monitoring Evaluacija Izveštavanje Koordinacija Selekcija Informisanje Finansijsko obezbeđenje x x Odobravanje i kontrola obaveza Odobravanje i kontrola plaćanja Platne funkcije Operativna struka IPARD M. agencija x x x x x x (x) Plaćanje x x Računovodstvo x Trezor x x U sklopu pripreme za korišćenje pete komponente IPA fonda (IPARD) u Srbiji. ovo bi trebalo da se posmatra kao nužan preduslov i investicija za blisku budućnost kada bi preko fondova EU prvih godina trebalo očekivati oko nekoliko desetina miliona evra godišnje. godine. osnovana je Uprava za agrarna plaćanja (IPARD agencija). šumarstva i vodoprivrede). meso.rs Slika 6. godine. godine. U delu koji se odnosi na uspostavljanje Operativne strukture (Upravljačko telo i IPARD agencija).uap. šumarstva i vodoprivrede zadužena za plaćanja u poljoprivredi.

Kako podrška po- Slika 7. Prvo. uključujući i povećanje dostupnosti novca poljoprivrednom sektoru kroz podršku kreditnim aktivnostima. uspostavljanje garancijskog fonda za poljoprivredu. transfer novca od NF ka OS. Upravo zbog toga neophodno je pripremiti sve preduslove za intenzivno korišćenje IPARD fonda. pa je zbog toga neophodno posvetiti veću pažnju izgradnji i jačanju institucija. Najveće vrednosti koje IPARD donosi u nacionalne sisteme podrške poljoprivredi su predvidljivost i transparentnost isplate sredstava. mera uspeha korišćenja IPARD fondova biće određena merom uspeha u uspostavljanju efikasnih i organizovanih institucija koje će obavljati implementaciju IPARD-a.5 IPARD iz ugla korisnika pomoći dostigla svoj puni operativni rad. a sredstva namenjena ruralnom razvoju i do nekoliko puta. Cilj ove aktivnosti je priprema za primenu IPARD-a. Drugo. dok je druga podrška investicijama u prerađivačke kapacitete sektora mesa i mleka (odgovara IPARD meri 103). zahtev za isplatu IPARD agencija (IA) (Uprava za agrarna plaćanja) Odobravanje i kontrola obaveza plaćanja Isplata Računovodstvo Nacionalni fond (MF) Zahtev za fondovima od OS ka NF. počelo se sa primenom dve pilot IPARD mere koje slede logiku IPARD mera. konačna isplata korisnicima Kontrola na licu mesta (IA) Isplata novca (IA) Korisnici CAO imenuje NAO&MF Početak korišćenja IPARD sredstava u Republici Srbiji biće značajan za poljoprivrednu proizvodnju u Srbiji iz najmanje dva razloga. ne treba zaboraviti da su IPARD sredstva namenjena pre svega uspostavljanu institucionalnih struktura i njihovom svojevrsnom treningu za korišćenje mnogo značajnijih sredstava EU iz fondova Zajedničke poljoprivredne politike EU (ZPP). U sklopu pripreme za IPARD. EU fondovi namenjeni poljoprivredi povećaće se za nekoliko desetina procenata. kao i navikavanje potencijalnih korisnika pomoći na nove strože zahteve EU. Institucionalna struktura zadužena za implementaciju IPARD fonda Instrument za pretpristupnu pomoć EU 2007–2013. Prva je podrška investicijama u poljoprivredna gazdinstva u sektoru mesa i mleka (odgovara IPARD meri 101). 119 . to će biti trenutak kojim Srbija trasira put ka Zajedničkoj poljoprivrednoj politici EU i otvara vrata mnogo značajnijim sredstvima (i do milijarde evra). odobravanje projekata. K  omponenta V – Ruralni razvoj (Rural Development) 118 6.6. Zbog toga je najznačajniji cilj svih zemalja kandidata da povećaju potrošnju IPARD sredstava na maksimum kako bi se kvalifikovali za veća sredstva iz fondova ZPP posle ulaska u punopravno članstvo EU. a finansirane su nacionalnim budžetom.MPŠV Upravljačko telo (MPŠV) Izrada IPARD programa Nadzor nad sprovođenjem programa Evaluacija Izveštavanje Predlaganje projekata. ali i uvođenju mnogo strožih pravila kojih moraju da se pridržavaju potencijalni korisnici sredstava. Međutim. Evropska komisija NIPAC (potpredsednik vlade) CAO (ministar finansija) IPARD Nadzorni komitet UPRAVLJAČKI KONTROLNI SISTEM Odluka o nacionalnoj akreditaciji NAO (MF) OPERATIVNA STRUKTURA . itd. Takođe. Time se sredstva namenjena investicionoj podršci značajno uvećavaju i podstiče se razvoj poljoprivrede i njena priprema za ozbiljnu utakmicu na jedinstvenom tržištu EU.

K  omponenta V – Ruralni razvoj (Rural Development) 120 ljoprivrednoj proizvodnji svake zemlje zavisi od procenta rasta BDP-a i opšteg napretka nacionalne ekonomije. gde se jasno određuju prava i obaveze obe strane. on konkuriše na objavljeni konkurs IPARD agencije. mora da sadrži i precizan spisak radova. kao što je biznis plan. korisnik je dužan da se pridržava odobrenog projekta i u toku perioda trajanja investicije prihvata kontrole koje mu šalje IPARD agencija kako bi bili provereni navodi projekta. od izuzetne je važnosti izrada korisničkog uputstva za koji je zadužena IPARD agencija. tj. Pošto se projekat odobri. Veoma značajno je i da svaka investicija ima minimalni rok trajanja. pa i najmanja promena. najčešće. Kada se na to doda i visina investicione podrške. Za razliku od nacionalnih sredstava koje se najčešće određuju godišnje i gde je najveći problem konzistentnost podrške. a to je pet godina. To su.6. izvesnost i predvidivost je više nego neophodna. uključujući i pravo na žalbu korisnika u slučajevima kada smatra da su mu ugrožena prava. koja može da bude znatna po pojedinim merama. bezbednost na radu. dokazi identiteta. dokaz o poštovanju minimuma nacionalnih standarda koji se odnose na zdravstvenu zaštitu životinja. potencijalni korisnik je obavezan da dostavi i specifičnu dokumentaciju. uglavnom identično kao i za nacionalne mere. korisnik IPARD sredstava stupa u ugovorni odnos sa IPARD agencijom. za koja sredstva i uz koju potrebnu dokumentaciju potencijalni korisnik može da ostvari prava na IPARD sredstva. u slučaju izgradnje i rekonstrukcije objekta. U ovoj fazi on je dužan da dostavi svu potrebnu dokumentaciju koja se od njega traži kako bi uopšte ušao u proces odobravanja projekta. Ono od čega svaki potencijalni korisnik IPARD sredstava kreće jeste forma i visina podrške. To su upravo elementi koji određuju ekonomsku aktivnost potencijalnog korisnika u najmanje pet godina posle realizovane investicije podržane IPARD sredstvima. Posle odobrenja projekta. koji. 121 . Kada je spreman za investiciju. u kojim rokovima. To znači da se iznos sredstava i forma podrške gotovo nikako ili vrlo malo menjaju. Suština IPARD-a se svodi na dve stvari – kofinansiranje i standarde. što omogućava korisnicima dugogodišnje planiranje. radovi ili poštovanje trajanja investicije od pet godina. To znači da krajnji korisnik mora na bankovnom računu da ima sredstva potrebna za realizaciju čitave investicije. zdravlje ljudi. u Instrument za pretpristupnu pomoć EU 2007–2013. upis u Registar poljoprivrednih gazdinstava i slično. Upravo zbog toga. Svaka. razni dokazi o pravu svojine ili zakupa nad zemljom. u slučaju IPARD sredstava. ali ne sme odstupati od svog projekta koji je priložio prilikom konkurisanja. biće predmet odobravanja IPARD agencije. korisnik može započeti investiciju. Odobravanje projekta Tek posle dostavljanja svih potrebnih dokumenata. Veoma važno je napomenuti da investicija ne sme biti započeta pre nego što je projekat odobren. To znači da je IPARD program presudan u izboru mera podrške sa kojima se susreće potencijalni korisnik. potencijalni korisnik ulazi u proces odobravanja projekta. Međutim. u suprotnom potencijalni korisnik može biti odbijen. budžet se određuje sedmogodišnje. glavni i idejni projekat. sve u zavisnosti od vrste investicije. Konkurisanje Prvo. To znači da je korisnik dužan da. a gde se definiše na koji način. tako se i poljoprivredni budžet modifikuje u skladu sa trenutnim okolnostima. u roku budžetskog perioda EU. Sa druge strane. zdravlje biljaka. osim ove opšte dokumentacije. neophodno je obezbediti pun iznos novca potrebnog za realizaciju investicije.

itd. Poslednja kontrola obavlja se posle realizovane investicije i posle isplaćenih sredstava korisniku. u zavisnosti od vrste investicije. čime dokazuje obavljenu transakciju. podnosi sve račune. a sa druge strane mora da dostigne standarde EU. tom prilikom. ali se kod zahtevnijih investicija može desiti fazno investiranje. itd. Instrument za pretpristupnu pomoć EU 2007–2013.). To je takozvana „nulta kontrola“. On. U zavisnosti od organizacije IPARD agencije. neregularnost. da obavi refundaciju utrošenih sredstava u iznosu od 50 odsto vrednosti investicije (ili u pojedinim slučajevima. U suprotnom. Kontrola Kontrola korisnika je višestruka.). korisnik počinje sa investicionim aktivnostima. To je ex-post kontrola. i 55.6. zahtev za povraćaj sredstava biće odbijen. a cilj je da se utvrdi da li je investicija obavljena u skladu sa predloženim projektom. dokaze o uplati sredstava. prema odobrenom projektu. i drugo. zemlje EEA i zemlje u okviru Evropske politike susedstva). Najčešće će refundacija sredstava biti obavljena jednom. Odobravanje plaćanja Druga kontrola se odvija pre isplate sredstava. koja ima za cilj utvrđivanje da li je investicija održana i da li su dostignuti standardi EU na kraju investicije. održi investiciju (ne sme da otuđi objekat. pa samim tim i povraćaj sredstava može biti u više faza. u određenom roku ili samo u toku trajanja konkursa (ovaj konkurs različit je od konkursa za odobravanje projekta). da mu promeni namenu. U slučaju da je već započeo investiciju. U slučaju kupovine mašina postoji ograničenje koje se odnosi na zemlju porekla. K  omponenta V – Ruralni razvoj (Rural Development) 122 tom vremenskom periodu. on može. To mogu biti samo mašine koje su poreklom iz EU ili zemalja u posebnom statusu EU (zemlje kandidati. za sva investirana sredstva. Ona/on će prvo biti proveren u fazi odobravanja korisnika da li je započeo investiciju/kupio opremu za koju konkuriše. Pošto je projekat odobren. potencijalni kandidati. Korisnik je dužan da čuva svu dokumentaciju od trenutka sklapanja ugovora do trenutka isteka pet godina od realizovane investicije. 60 odsto. Kontrole mogu biti i vanredne u zavisnosti od okolnosti (prevara. njegov zahtev za ostvarivanje prava nad IPARD sredstvima biće odbijen. korisnik je dužan da vrati sva sredstva. 123 . niti da otuđi mašine). Ukoliko to nije slučaj.

Turska. Srbija. BJR Makedonija) i potencijalnih kandidata za članstvo u EU (Albanija. Reč je o Višekorisničkoj komponenti IPA (Multi Beneficiary IPA). R  egionalni aspekt instrumenata za pretpristupnu pomoć Višekorisnička IPA O sim toga što pojedinačno podržava zemlje kandidate i potencijalne kandidate za članstvo u EU. čiji je cilj dopuna nacionalnim IPA programima u oblastima u kojima je regionalna saradnja plodotvornija i dovodi do boljih rezultata u rešavanju određenih pitanja od opšteg interesa za zemlje kandidate i potencijalne kandidate za članstvo u EU. korisnica nacionalne komponente IPA. uključujući i Kosovo i Metohiju u skladu sa Rezolucijom UN 1244. 125 .124 7. Instrument za pretpristupnu pomoć EU 2007–2013. Bosna i Hercegovina. i Crna Gora). IPA podržava i zajedničke prioritete zemalja kandidata (Hrvatska.

Višekorisnička IPA Prioriteti koji se odnose na sve zemlje kandidate i potencijalne kandidate. Dokument priprema Evropska komisija u konsultativnom postupku sa nadležnim institucijama svih zemalja kandidata i potencijalnih kandidata. ekonomskog razvoja i razvoja dobrosusedskih odnosa. Instrument za pretpristupnu pomoć EU 2007–2013. međunarodnim finansijskim institucijama. Prilikom programiranja i implementacije Višekorisničke IPA. sa ciljem povećanja lokalnog vlasništva nad strateškim izborima. sadržajem i izgledom programa. kao i finansijska sredstva za sprovođenje utvrđenih prioriteta tokom tri budžetske godine. regionalna saradnja je osnov stabilnosti. obnavljanje odnosa i politički dijalog u okviru Procesa stabilizacije i pridruživanja jugoistočne Evrope. a trebalo bi da obezbedi sinergiju sa prioritetnim oblastima Saveta za regionalnu saradnju (privredni i društveni razvoj. Tokom ovih razgovora. 127 . utvrđeno je da bi ovaj dokument trebalo da služi kao strateški instrument za koordinaciju donatora. objedinjeni strateški prioriteti finansijske pomoći zemljama korisnicama u okviru Višekorisničkog IPA programa. Evropska komisija je. kao i država regiona sa zemljama EU. kao i iskustvima stečenih tokom pružanja pomoći IPA korisnicima. Ovaj plan za programiranje pomoći IPA korisnicima sprovodi se kroz regionalne i horizontalne projekte.126 7. Približno 10 odsto od ukupnog iznosa IPA sredstava za period 2007-2013. Cilj Višekorisničke IPA upravo je podrška takvim regionalnim inicijativama radi unapređenja saradnje između država regiona. pružajući pomoć kroz centralno upravljanje programom i/ili kroz zajedničko upravljanje programom. za period od tri godine. Ovaj dokument zasnovan je na Strategiji proširenja i glavnim izazovima 2008-2009. Sticanje članstva u EU zahteva od zemalja članica međusobnu saradnju u oblastima od zajedničkog interesa. pravo i unutrašnji poslovi. Horizontalna pomoć usmerena je na zajedničke potrebe i privredni razvoj zemalja korisnica IPA u saradnji sa međunarodnim finansijskim institucijama. Ovaj postupak se ponavlja i tokom faze programiranja sa IPA korisnicima na godišnjem nivou. general- nim direktoratima. Savetom za regionalnu saradnju. odnosno drugim donatorima. ali i određivanje oblasti zajedničkih interesa i mogućnosti za sektorsku koordinaciju i podelu poslova. kao i finansijska sredstva za njihovo sprovođenje utvrđena su u Višekorisničkom višegodišnjem indikativnom planskom dokumentu (Multi Beneficiary MultiAnual Indicative Planning Document – MB MIPD 2009-2011). energetika i infrastruktura. strateškim odlukama iz prethodnog dokumenta koji je obuhvatao period 2007-2009. saradnja u oblasti bezbednosti i izgradnja ljudskog kapitala). prilikom izrade ovog dokumenta za period 2009-2011. Dokument definiše prioritete po pojedinačnim oblastima. On ima tendenciju da bude u saglasnosti sa nacionalnim MIPD i ostalim međunarodnim inicijativama. organizacijama civilnog društva. R  egionalni aspekt instrumenata za pretpristupnu pomoć . Ovaj dokument. koji je zasnovan na Višegodišnjem indikativnom finansijskom okviru (Multi Annual Indicative Financial Framework – MIFF) – kojim su indikativno raspodeljena sredstva po zemljama korisnicama i komponentama i koji polazi od unapred određenih komponenti pomoći IPA programa – predstavlja glavni strateški plansko-programski dokument Višekorisničkog IPA programa i osnovu za godišnje planiranje i korišćenje sredstava EU. Zbog toga. biće implementirano kroz Višekorisničku IPA. Regionalna podrška usmerena je na regionalnu saradnju u aktivnostima koje podržavaju pomirenje. trebalo bi imati u vidu da je priprema projekata centralizovana i da se najveći deo aktivnosti pripreme projekata i izrade tenderske dokumentacije odvija u sedištu Evropske komisije u Briselu. U njemu su. obavila konsultacije sa Delegacijama EK.

128

7. R 
egionalni aspekt instrumenata za pretpristupnu
pomoć - Višekorisnička IPA

Podrška kroz Višekorisničku IPA definisana je kroz tri ključna cilja: ispunjenje
kriterijuma iz Kopenhagena, harmonizacija sa pravnim tekovinama EU i promocija dijaloga civilnog društva između zemalja zapadnog Balkana, Turske i EU.
Oblasti delovanja predstavljaju temelj za godišnje programiranje sredstava
Višekorisničke IPA, a ona se u osnovi nisu mijenjala u odnosu na prethodni
period (2007-2009): politički kriterijumi, ekonomski kriterijumi, sposobnost
preuzimanja obaveza članstva u EU i usklađivanje sa evropskim standardima,
informisanje i komunikacija, odnosno pomoćne aktivnosti (revizija, nadzor i
evaluacija).
Glavne, konkretnije oblasti podrške kroz Višekorisničku IPA, ipak se razlikuju
u odnosu na prethodni period. To su: demokratija i vladavina prava; reforma
državne uprave; zaštita ljudskih i manjinskih prava; regionalna saradnja i međunarodne obaveze; borba protiv organizovanog kriminala, korupcije, terorizma, ilegalne trgovine i krijumčarenja; privremene administrativne institucije;
prevencija rizika od katastrofa; jačanje uloge civilnog društva; konkurentnost
privreda; razvoj infrastrukture; unutrašnje tržište; razvoj ljudskih resursa;
tržišna ekonomija; saradnja sa međunarodnim finansijskim institucijama;
obrazovanje i mladi; sloboda kretanja dobara; intelektualno i industrijsko pravo vlasništva; sigurnost hrane, fitosanitarna i veterinarska politika; saobraćaj;
energetika; porezi i carine; statistika; oblast pravde, slobode i bezbednosti –
integrisano upravljanje granicama, vize i migracija; životna sredina; tehnička
pomoć i razmena informacija; nuklearna bezbednost i tretman radioaktivnog
materijala; informisanje i komunikacija i rezervna sredstva.

efikasnosti i efektivnosti javne uprave. Kroz podršku reformi državne uprave
unaprediće se kapaciteti državne uprave, naročito u oblastima implementacije zakonodavstva, harmonizacije nacionalnih statističkih sistema sa pravnim tekovinama EU obukom i pripremom za učešće u agencijama Zajednice.
Uključivanjem u programe tehničke podrške i razmene informacija (TAIEX),
dodatno će se poboljšati kapaciteti javne administracije u državama korisnicama IPA.
Putem smanjenja broja izbeglih i interno raseljenih lica kroz procese povraćaja
i integracije, odnosno poboljšanja društvene uključenosti manjina, marginalizovanih i ranjivih grupa, teži se jačanju ljudskih prava, kao i prava manjina.
Podrška oblasti regionalne saradnje doprinosi efikasnom funkcionisanju saradnje između zemalja jugoistočne Evrope kroz podršku sekretarijatu Saveta
za regionalnu saradnju, sa ciljem jačanja saradnje među državama jugoistočne
Evrope u oblastima koje zahtevaju regionalni pristup.
Podrška pravosuđu i policiji i saradnja u sprovođenju zakona među državama
korisnicama IPA doprineće efikasnijoj borbi protiv organizovanog kriminala, korupcije, pranja novca, terorizma i krijumčarenja. Takođe, pomoć će biti
usmerena na oblast integrisanog upravljanja granicama, kao i na regionalnu
saradnju i koordinaciju po pitanju prevencije i pripreme planova za postupanje u vanrednim situacijama. Sprovođenje regionalnih i međunarodnih sporazuma u oblasti integrisanog upravljanja granicama i usvajanje zajedničkih
standarda i procedura zasnovanih na principima solidarnosti, međusobnog
poverenja i suodgovornosti, odnosno unapređenje upravljanja tokovima legalne i ilegalne migracije doprinosi poboljšanju i u oblasti slobode, bezbednosti
i pravde.

Kroz uvećanje integriteta i pouzdanosti administracije u skladu sa principima
Evropskog administrativnog prostora, smanjenjem korupcije i jačanjem kapaciteta javne administracije za sprovođenje reformi doprineće se poboljšanju
Instrument za pretpristupnu pomoć EU 2007–2013.

129

130

7. R 
egionalni aspekt instrumenata za pretpristupnu
pomoć - Višekorisnička IPA

Višekorisnička IPA podržava i redovne troškove privremenih administrativnih institucija. Naime, kroz ovaj program je podržana Kancelarija stalnog
predstavnika u Bosni i Hercegovini, kao i Misija UN na Kosovu i Metohiji u
skladu sa Rezolucijom 1244, do prestanka njihovih mandata.
Tehnička saradnja na regionalnom nivou, kao i povećan kapacitet i veštine u
upravljanju u oblasti civilne zaštite, takođe predstavlja jednu od prioritetnih
oblasti, pre svega zbog sve učestalijih prirodnih katastrofa u regionu.
Kroz podršku civilnom sektoru jačaće položaj organizacija civilnog društva i
njihova uloga u političkom procesu. Na taj način će se uvećati i njihov kapacitet da razvijaju prekogranične projekte i mreže, jačaju socijalna partnerstva i
podupiru reforme. Takođe, putem razvoja održivih veza između OCD država
IPA korisnica i EU povećaće se prenos znanja među predstavnicima poslovnog sektora i profesionalnih organizacija.
Glavna stavka u oblasti ekonomskih kriterijuma jeste podizanje nivoa konkurentnosti privreda na zapadnom Balkanu i u Turskoj, povećanje stopa zaposlenosti, odnosno smanjenje neravnoteže tekućeg iznosa plaćanja na duži rok.
Naglasak je stavljen na razvoju malog i srednjeg preduzetništva, na osnovama unapređenja ljudskih i finansijskih resursa, modernizaciji, istraživanjima
i inovacijama, odnosno pristupu tržištima (CEFTA). Podrška tržišnoj ekonomiji olakšava malim i srednjim preduzećima pristup finansijskim sredstvima, unapređenje saradnje između preduzeća koji obavljaju svoje aktivnosti
u regionu, kao i preduzeća iz EU, i unapređenje saradnje između organizacija
za podršku preduzetništvu. Podrška u oblasti infrastrukture olakšaće investicije u infrastrukturu sa transnacionalnom dimenzijom, naročito u oblastima
transporta, bezbednosti avio-saobraćaja, energetike i životne sredine.

Oblast unutrašnjeg tržišta obuhvaćena je kroz podršku implementaciji zakonodavstva koje je harmonizovano sa pravnim tekovinama EU u oblasti carina, intelektualne svojine, infrastrukture kvaliteta, kao i telekomunikacionog i
poštanskog sektora.
Bespovratna sredstva međunarodnih finansijskih institucija predstavljaju
jedan od najvažnijih izvora za razvoj privatnog sektora, investicija u oblasti
energetske efikasnosti, infrastrukturne sanacije i nadogradnju u državama
korisnicama IPA. Zbog toga je cilj da se u okviru Višekorisničke IPA i kroz
saradnju sa međunarodnim finansijskim institucijama ojača finansijski sektor, pruži pomoć u promovisanju investicija u oblasti energetske efikasnosti
i izvora obnovljive energije, ali i potpomogne razvoj saobraćajne, energetske
infrastrukture i infrastrukture u oblasti životne sredine.
Oblast obrazovanja je podržana kroz implementaciju programa Tempus i
Erazmus Mundus, koji doprinosi unapređenju visokog obrazovanja kroz saradnju univerziteta država zapadnog Balkana i Turske sa univerzitetima iz EU,
i povećava mobilnost studenata. Takođe, mladi će biti podržani programima
neformalnog obrazovanja, i međusobnom saradnjom i unapređenjem rada institucija koje se bave mladima.
U pogledu slobode kretanja dobara, teži se jačanju saradnje među infrastrukturnim telima, a ona bi im omogućila sprovođenje Sporazuma CEFTA 2006
i uticala na povećanje atraktivnosti regiona za direktne inostrane investicije.
U pogledu intelektualne i industrijske svojine, cilj je da se nacionalni IPA korisnici pripreme za prilagođavanje evropskim standardima i za punopravno
članstvo u Evropskoj organizaciji za patente. Naravno, sanitarna kontrola i
iskorenjivanje bolesti životinja na zapadnom Balkanu trebalo bi da bude postignuta kroz bolju saradnju veterinarskih uprava u regionu.

Instrument za pretpristupnu pomoć EU 2007–2013.

131

132

7. R 
egionalni aspekt instrumenata za pretpristupnu
pomoć - Višekorisnička IPA

nja šverca ovim materijama i uspostavljanja sistema za brzo uzbunjivanje i
reagovanje.
Očekivano je i jačanje administrativnih kapaciteta državnih službenika i institucija u oblasti transporta, kao i prilagođavanje zakonodavstva i prakse u
ovoj oblasti sa legislativom EU. Cilj je promovisanje razvoja regionalne transportne mreže.
Regionalni pristup u okviru ovog programa ogleda se i u oblasti energetike,
gde je glavni cilj pružanje podrške operacionalizaciji sekretarijata Energetske
zajednice, koju su potpisivanjem ugovora 2005. godine osnovale Evropska
unija i korisnice IPA programa, uz izuzetak Turske.
Kroz procenjivanje nivoa operativnih kapaciteta administracija u državama
korisnicama IPA u oblastima carina i poreza, radi se na identifikaciji oblasti za
pružanje tehničke i finansijske pomoći iz EU, kao i planiranje i razvoj sistema
i dokumentacije u ovim oblastima u skladu sa zahtevima EU.

Rezervna sredstva namenjena su za evaluaciju Višekorisničkog IPA programa,
razvoj radnih planova, publikacija i seminara, kao i troškove prevoza, putovanja, konferencija i tehničkih i administrativnih potreba.
Poseban akcenat je stavljen na proces komuniciranja u državama korisnicama
IPA. Naime, cilj je da se proizvode i diseminiraju jasne i proverene informacije svim građanima u ovim državama, u kontekstu proširenja EU i korišćenja
pretpristupne pomoći, kako bi bila obezbeđena neophodna podrška procesima reformi kao glavnom preduslovu članstvu u EU. Ovo podrazumeva jačanje
dijaloga sa donosiocima odluka i uspostavljanje dvosmerene komunikacije. Na
kraju, ovime se jača regionalno vlasništvo nad procesom olakšavanja puta kao
članstvu u EU.

Harmonizacija sa EU odnosi se i na nacionalne statističke sisteme, kroz poboljšanje kvaliteta, dostupnosti, uporedivosti i pravovremenosti statističkih
podataka sa ciljem boljeg poznavanja načina primenjivanja legislative EU
među državama korisnicama IPA.
Glavni cilj u oblasti zaštite životne sredine jeste jačanje kapaciteta javne administracije u procesu sprovođenja legislative EU, uključujući i klimatske promene, zatim olakšavanje umrežavanja i razmene iskustava među državama korisnicama IPA i sa članicama EU. Očekivan je i povećan broj investicija usled
bolje pripreme projekata i, sledstveno tome, lakše i brže pristupanje sredstvima iz privatnih i državnih fondova.
Oblast nuklearne bezbednosti i upravljanja radioaktivnim otpadom podržana
je kroz unapređenje kapaciteta nadležnih organa, podizanja svesti, sprečavaInstrument za pretpristupnu pomoć EU 2007–2013.

133

zaključivanje ugovora i plaćanja. kako bi se postepeno osposobile za samostalno upravljanje fondovima. što je potrebno za pristupanje EU. Instrument za pretpristupnu pomoć EU 2007–2013. minimalno. pri čemu zadržava celokupnu konačnu odgovornost za izvršenje budžeta EU.134 8. D  ecentralizovani sistem upravljanja fondovima EU (Decentralised Implementation System – DIS) E vropska komisija zahteva od zemalja kandidata za članstvo da preuzmu odgovornost za upravljanje pretpristupnim fondovima EU i da povećaju svoje vlasništvo nad procesom upravljanja fondovima. da obuhvataju tenderske procedure. 135 . Decentralizovano upravljanje fondovima (Decentralised Implementation System – DIS) jeste sistem u kome Evropska komisija prenosi upravljanje određenim aktivnostima na zemlju korisnicu. Aktivnosti koje se prenose na zemlju korisnicu trebalo bi.

kao i koordinaciju i vođstvo. opisani u aneksu Uredbe o sprovođenju IPA. i finansijskog upravljanja koji je neophodan za korišćenje Kohezionog fonda i strukturnih fondova posle pridruživanja. Decentralizovan sistem upravljanja fondovima EU. odbije tendersku dokumentaciju. Kada je reč o sprovođenju IPA komponente V. posle čega se prelazi na „prošireni“ DIS. Decentralizacija sa ex-ante kontrolama od strane EK (tj. Delegacija EU ima prava da pregleda i. koje su određene da obavljaju zadatke upravljanja EU fondovima. Za IPA komponente III i IV. U ovom kontekstu. Delegacije Evropske unije – DEU) jeste oblik decentralizacije u kome tenderske procedure. iako se ove dve komponente sprovode direktno u okviru centralizovanog upravljanja EK. Decentralizacija bez ex-ante kontrola (koja se ponekad još naziva „prošireni“ DIS) je oblik decentralizacije u kome DEU ne proverava i ne odobrava svaku pojedinačnu transakciju. ukoliko je potrebno. potrebno je razlikovati dva oblika decentralizacije – decentralizaciju sa ex-ante kontrolama od strane EK i decentralizaciju bez ex-ante kontrola. Sve faze svih transakcija. Decentralizacija bez ex-ante kontro- le predstavlja sistem sprovođenja projekata i programa. konsultantsku pomoć. dok EK može jedino da pomogne pružajući tehničku. u skladu sa zahtevima EU. U slučaju IPA komponenti I i II. može se odobriti samo kada se ispune određeni „minimalni kriterijumi i uslovi“. Stoga. sprovodi posebno određeno telo za zaključenje ugovora u državnoj administraciji Srbije i prilaže ih Delegaciji EU u Beogradu. cilj je da se najpre pređe na fazu decentralizacije sa ex-ante kontrolama i potom na prošireni DIS. Broj odbijene tenderske dokumentacije služiće kao pokazatelj za merenje uspešnosti funkcionisanja kontrole nad tenderskim postupcima koju sprovode institucije u Srbiji. priprema za akreditaciju zahteva potpuno učešće nacionalnih institucija i mobilizaciju resursa. sistem u zemlji koja koristi IPA fondove mora da demonstrira konstantno besprekorno funkcionisanje. programe od samog početka sprovode same zemlje korisnice u okviru DIS. D  ecentralizovani sistem upravljanja fondovima EU (Decentralised Implementation System – DIS) Svrha decentralizacije upravljanja fondovima jeste da se zemlja kandidat osposobi da upravlja fondovima EU bez prethodnog traženja odobrenja i provere od strane EK. Priprema za akreditaciju je postupak koji vode nacionalna tela i koji je u potpunosti „u njihovom vlasništvu“. moraju da uspostave sistem upravljanja i kontrole koji će funkcionisati tako da obezbedi ispravne transakcije. Dozvola za autonomno upravljanje fondovima EU je predmet procesa akreditacije koju dodeljuje EK.1 Funkcije i institucije DIS-a u Srbiji Ključne funkcije i institucije u okviru sistema decentralizovanog upravljanja EU fondovima čine: Instrument za pretpristupnu pomoć EU 2007–2013. bilo uz ex-ante kontrole EK ili bez njih. zaključivanje ugovora i plaćanja obavljaju tela u nacionalnoj administraciji Srbije. 137 . 8. koje se odnose na nabavke i dodelu ugovora. da bi DEU dala odobrenje pre nego što se transakcije izvrše. država korisnica od samog početka mora da obezbedi prošireni DIS. Da bi se prešao put od jednog do drugog nivoa decentralizacije.136 8. ali uz prethodnu kontrolu i odobravanje u DEU. To znači da institucije i strukture u državnoj administraciji Srbije. Ex-ante kontrole će se primenjivati sve dok Srbija ne zadovolji sve uslove i ne dobije dozvolu da primeni decentralizovano upravljanje bez ex-ante kontrola (mada je moguće da se i u toj fazi zadrže ex-ante provere).

Zemlja korisnica fondova Instrument za pretpristupnu pomoć EU 2007–2013. U trenutku pisanja ove brošure ključne funkcije i institucije u budućem sistemu decentralizovanog upravljanja u Republici Srbiji čine: Nacionalni IPA koordinator Potpredsednik Vlade za evropske integracije Božidar Đelić Nacionalni službenik za akreditaciju Ministar finansija (čeka se imenovanje) Diana Dragutinović. koje je odgovorno za verifikaciju funkcionisanja sistema upravljanja i kontrole. potpuno nezavisno od drugih struktura u sistemu. U slučaju Srbije ovu ulogu obavlja Sektor za planiranje. sa izuzetkom funkcija koje obavljaju NIPAK. za potrebe DIS-a. Ekspertsko telo koje odredi zemR lja korisnica fondova. Council Regulation on the establishment of the instrument for pre-accession assistance – IPA Regulation) za svaku IPA komponentu. po potpisivanju Finansijskog sporazuma. 139 .  acionalni fond (National Fund – NF). U okviru operativnih struktura neophodno je uspostaviti/imenovati:  ehnički sekretarijat nacionalnog IPA koordinatora (NIPAC Technical SeT cretariat – NIPAC TS). potrebno je takođe uspostaviti Operativne strukture (Operating Structures – OS). NAO i NF. Telo odgovorno za upravljanje N centralnim računom na koji EK uplaćuje fondove za zemlju korisnika. nadgledanje i eventualno suspendovanje funkcija nacionalnog službenika za odobravanje i Nacionalnog fonda.  evizorsko telo (Audit Authority – AA). više ne obavlja dužnost ministra finansija Nacionalni službenik za odobravanje Državni sekretar u Ministarstvu finansija Vuk Đoković Nacionalni fond Sektor za nacionalni fond za upravljanje sredstvima Evropske unije Ministarstva finansija Revizorsko telo Uspostavljanje u toku Pored ključnih funkcija i institucija. Visoki N državni službenik koga imenuje Vlada i koji obezbeđuje koordinaciju pomoći iz pretpristupnog instrumenta i rukovodi procesom programiranja. Službenik visokog ranga u Vladi ili državnoj upravi zemlje korisnice koji se nalazi na čelu Nacionalnog fonda i snosi celokupnu finansijsku odgovornost za funkcionisanje sistema. D  ecentralizovani sistem upravljanja fondovima EU (Decentralised Implementation System – DIS) KLJUČNE FUNKCIJE I INSTITUCIJE DIS U REPUBLICI SRBIJI  acionalni službenik za akreditaciju (Competent Accrediting Officer – N CAO). Predstavnik Vlade ili drugi državni službenik visokog ranga koga imenuje Vlada i koji je zadužen za izdavanje. programiranje. praćenje i izveštavanje o sredstvima EU i razvojnoj pomoći Kancelarije za evropske integracije.138 8.  acionalni IPA koordinator (National IPA Coordinator – NIPAC).  ela za sprovođenje programa (Implementing Agencies – IAs) za one IPA T komponente koje su dostupne zemlji korisnici. Operativne strukture su tela zadužena za upravljanje i sprovođenje programa pomoći na osnovu IPA uredbe (1085/2006.  acionalni službenik za odobravanje (National Authorizing Officer – N NAO). koja je odlukom Vlade imenovana na ovu funkciju.

a koji su u Srbiji imenovani u 16 ministarstava. koji je odgovoran za adekvatno finansijsko upravljanje programima koje treba da sprovodi telo za sprovođenje. Ministarstvo poljoprivrede.PAO). Tela zadužena za administriranje operativnih programa za komponente III i IV. specifične funkcije i institucije u budućem sistemu decentralizovanog upravljanja za IPA komponente III i IV u Republici Srbiji čine:  edinice za upravljanje programima (Programme Management Units – J PMUs) u ministarstvima.  lužbenike za programiranje pomoći (Senior Programme Officer – SPO) S koji rukovode Jedinicama za upravljanje programima u ministarstvima. Institucija u zemlji S korisnici koja je zadužena za koordinaciju procesa programiranja i monitoringa za IPA komponentu III i IV i kojom neposredno upravlja nacionalni IPA koordinator. U Srbiji je PAO pomoćnik ministra zadužen za Sektor za ugovaranje i finansiranje programa iz sredstava Evropske unije Ministarstva finansija Arleta Manojlović. D  ecentralizovani sistem upravljanja fondovima EU (Decentralised Implementation System – DIS) 140 može imati jedno ili više IA. trgovine. u zavisnosti od potreba i kapaciteta. uključujući nabavke i dodele bespovratne pomoći. SPECIFIČNE FUNKCIJE I INSTITUCIJE DIS-a ZA IPA KOMPONENTE III I IV U REPUBLICI SRBIJI  lužbenika za odobravanje programa43 (Programme Authorizing Officer S . šumarstva i vodoprivrede i Ministarstvo prosvete i nauke Telo za ugovaranje i sprovođenje – Sektor za ugovaranje i finansiranje programa iz sredstava EU Ministarstva finansija 43  Za IPA komponente I i II. Sektor za ugovaranje i finansiranje programa iz sredstava Evropske unije Ministarstva finansija obavlja ulogu Tela za sprovođenje za prve četiri komponente IPA. Instrument za pretpristupnu pomoć EU 2007–2013. Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja. Ministarstvo životne sredine. Strateški koordinator Zamenik direktora Kancelarije za evropske integracije i koordinator za fondove EU u Kabinetu potpredsednika Vlade za evropske integracije Ognjen Mirić Operativna struktura za komponentu III (Operativni program Ekonomski razvoj) Telo nadležno za Operativni program – Sektor za ugovaranje i finansiranje programa iz sredstava EU Ministarstva finansija Rukovodilac Operativne strukture – Pomoćnik ministra zadužen za Sektor za ugovaranje i finansiranje programa iz sredstava Evropske unije Ministarstva finansija Arleta Manojlović Tela nadležna za prioritetne ose i tela nadležna za mere – Ministarstvo infrastrukture i energetike. 141 . potpisivanje ugovora i isplatu izvođačima i korisnicima bespovratne pomoći.  perativne strukture (Operating Structures – OS) za komponente III i O IV.8. U trenutku pisanja ove brošure. U slučaju Srbije. rudarstva i prostornog planiranja. Specifične funkcije i institucije DIS za upravljanje i sprovođenje IPA III i IV čine:  trateški koordinator (Strategic Coordinator – SCO).

Vlada Republike Srbije je za prve četiri komponente IPA pripremila Mape puta za DIS. Ulogu ove agencije u Srbiji će vršiti Uprava za agrarna plaćanja.  ektorski odbori za praćenje (Sectoral Monitoring Committees – SMCs). prema kojima je se nacionalna akreditacija očekuje do kraja 2011. Uredbom o sprovođenju IPA predviđena su dva nivoa Odbora za praćenje sa ciljem obezbeđivanja koherentnosti i koordinacije u sprovođenju IPA i uključivanja svih relevantnih aktera:  dbor za praćenje IPA (IPA Monitoring Committee – IPA MC). Odbor uključuje predstavnike EK i NIPAK. Ministarstvo prosvete i nauke i Ministarstvo rada i socijalne politike Telo za ugovaranje i sprovođenje – Sektor za ugovaranje i finansiranje programa iz sredstava EU Ministarstva finansija Osim navedenih osnovnih funkcija i institucija. Sektorski odbori podnose izveštaje Odboru za praćenje IPA. kao kopredsedavajuće. i podrazumeva i izbor mera podržanih u zemlji kandidatu. Prema UredO bi o sprovođenju IPA. 143 . Mogu uključivati predstavnike civilnog društva.2 Akreditacija za DIS Prema Akcionom planu Vlade Republike Srbije za pripremu akreditacije za DIS iz aprila 2008. Svoj rad zasniva na izveštajima Sektorskih odbora za praćenje. Kada je u pitanju IPA komponenta V (IPARD). I PARD agencija (IPARD Agency) zadužena je za odobravanje i kontrolu obaveza. a prenos ovlašćenja za upravljanje do kraja 2012. u vezi sa odlukama ili korektivnim merama u cilju ostvarivanja ciljeva programa i jačanja efikasnosti pomoći. specifične funkcije i institucije DIS čine Upravljačko telo i IPARD agencija:  pravljačko telo (Managing Authority) zaduženo je za programski deo U posla koji se odnosi na pripremu IPARD operativnog programa. Vlada Srbije je uspostavila Upravljačko telo u okviru Sektora za ruralni razvoj Ministarstva poljoprivrede. 8. Može davati predloge EK i NIPAK-u. godine. predstavnike operativnih struktura i SCO. NAO. kao i praćenje i evaluaciju programa. Svaki sektorski odbor obezbeđuje delotvornost i kvalitet sprovođenja programa i operacija u svojoj nadležnosti u smislu ostvarivanja finansijskih sporazuma. trgovine. izvršavanje plaćanja i računovodstvo. godine. Odbor za praćenje IPA obezbeđuje delotvornost. S Sektorski odbori za praćenje se uspostavljaju po IPA komponentama i u vezi su sa programima i komponentama. odobravanje i kontrolu plaćanja.8. kvalitet i koherentnost sprovođenja svih programa i operacija u smislu ostvarivanja ciljeva postavljenih u finansijskim sporazumima i Višegodišnjem indikativnom programskom dokumentu. uz kopiju NAO. godine. D  ecentralizovani sistem upravljanja fondovima EU (Decentralised Implementation System – DIS) 142 SPECIFIČNE FUNKCIJE I INSTITUCIJE DIS-a ZA IPA KOMPONENTE III I IV U REPUBLICI SRBIJI Operativna struktura za komponentu IV (Operativni program Razvoj ljudskih resursa) Telo nadležno za Operativni program – Sektor za zapošljavanje Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja Rukovodilac Operativne strukture – Pomoćnik ministra zadužen za Sektor za zapošljavanje Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja Ljiljana Džuver Tela nadležna za prioritetne ose i tela nadležna za mere – Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja. šumarstva i vodoprivrede. svrha postupka akreditacije za DIS jeste da se utvrdi Instrument za pretpristupnu pomoć EU 2007–2013.

na osnovu procene usklađenosti (Compliance Assessment)44. Instrument za pretpristupnu pomoć EU 2007–2013. Revizori EK će nakon toga pregledati nacionalne akreditacije koje su odobrili CAO i NAO i obaviti revizije svih relevantnih tela na licu mesta.  a su dovoljno stabilni da im nacionalni službenik za akreditaciju (Comd petent Accrediting Officer – CAO) i nacionalni službenik za odobravanje (National Authorizing Officer – NAO) odobre odgovarajuće akreditacije. Operativne strukture moraju dobiti akreditaciju od NAO. paket za akreditaciju45 (Accreditation Package). Pre prenosa odgovornosti za upravljanje IPA fondovima na Srbiju u okviru DIS-a. potrebno je da CAO i NAO pruže EK dokaze o postojanju. Revizori EK verifikacionu reviziju sprovode kroz analizu pojedinačnih slučajeva (institucija i faza u procesu upravljanja). adekvatnosti i pravilnom radu svih pravnih lica. kako bi im bilo dozvoljeno 44  Procena usklađenosti je revizija koju prema međunarodno priznatim revizorskim standardima obavlja re- da upravljaju svim IPA komponentama. 1605/2002. CAO i NAO. zahtev za prenos odgovornosti za upravljanje fondovima pomoći predviđene u okviru IPA na Srbiju. a sastoji se od sledećih faza: Faza 0: Uspostavljanje sistema upravljanja i kontrole.  a su u skladu s članom 56(2) Uredbe (EC. na osnovu rezultata procene usklađenosti. To znači da NAO i NF moraju da dobiju akreditaciju od CAO. računovodstva i javnih nabavki ekvivalentni važećim u EU. uključeni u upravljanje IPA u Srbiji. takođe na osnovu procene usklađenosti. odnod sno da EK prihvata da su sistemi revizije. kako bi im bilo dozvoljeno da upravljaju IPA komponentama za koje su određene. u okviru nadležnosti 45  Paket za akreditaciju čine dokumenta o akreditaciji relevatnih tela i prateće informacije koje zahteva EK. tela i struktura koje bi bile uključene u upravljanje IPA u Srbiji.144 8. u skladu s pravilima dobrog finansijskog upravljanja. definisani su u Okvirnom planu aktivnosti koji je opisan u radnom dokumentu „Plan aktivnosti EK za DIS u okviru IPA“ (EC Roadmap to DIS for IPA). Euratom) br. NAO i NF ispunili uslove i kriterijume za akreditaciju. 8. uspostavili pravilne sisteme i procedure kako bi ispunili svoje obaveze i da li sistemi koje su uspostavili ispunjavaju sledeće uslove: kriterijume akreditacije navedene u aneksu Uredbe o sprovođenju IPA. posebno za svaku IPA komponentu. koji je pripremila EK. kako bi se osiguralo da svi uslovi i kriterijumi akreditacije budu ispunjeni. Uz njihove zahteve mora biti priložen tzv. kako bi EK prenela ovlašćenja za upravljanje. D  ecentralizovani sistem upravljanja fondovima EU (Decentralised Implementation System – DIS) da li su institucije i pojedinci. Ove aktivnosti su poznate pod nazivom „verifikaciona revizija“ (Verification Audit).3 Plan aktivnosti Evropske komisije za uvođenje DIS-a u okviru IPA Koraci koji se moraju slediti.  a su dovoljno stabilni da im EK odobri prenos ovlašćenja za upravljanje d fondovima EU u okviru decentralizovanog sistema. dostavljaju EK. 145 . vizorsko telo ili nezavisna revizorska kuća kako bi se osiguralo da su Operativne strukture.

Faza 5: Priprema za odluku Komisije. nalazi u fazi 2 – Otklanjanje nedostataka. finansiranje i sistem upravljanja i kontrole. dobrom finansijskom upravljanju fondovima i obaveznom sufinansiranju. Faza 2: Otklanjanje nedostataka (Gap Plugging). Ovakav prenos nadležnosti može se odigrati u različito vreme za različite IPA komponente.146 8. s istemu višegodišnjeg programiranja i sprovođenja organizovanom u nekoliko faza koje obuhvataju identifikaciju prioriteta. u pogledu uspostavljanja DIS-a za IPA komponente I. Faza 4: Nacionalna akreditacija i podnošenje zahteva za prenos ovlašćenja. Instrument za pretpristupnu pomoć EU 2007–2013. s provođenju programa na odgovarajućem teritorijalnom nivou (NUTS klasifikacija). izmene i poboljšanja koja su potrebna na osnovu Izveštaja o utvrđenim nedostacima. 147 . U poređenju sa prethodnim pretpristupnim instrumentima. II. koju je uvela IPA Uredba. Faza 3: Procena usklađenosti (Compliance assessment). da bi se utvrdilo u kom obimu uslovi za DIS trenutno postoje i da bi se identifikovale posebne aktivnosti. neophodnosti da se imenuju organi odgovorni za upravljanje fondovima. Faza 5 ponovljena: Komisija odlučuje da povuče sve ex-ante kontrole. koja se sprovodi da bi se nacionalnim organima koji su odgovorni za finansijsko upravljanje IPA instrumentom omogućilo da utvrde da li su ispunjeni preduslovi za podnošenje zvaničnog zahteva za uvođenje DIS-a.4 Veza između IPA i instrumenata kohezione politike Sličnost između IPA i Kohezionog i strukturnih fondova ogleda se u: s premnosti i sposobnosti da se fondovima upravlja nezavisno putem sistema decentralizovanog upravljanja. jeste neophodnost da se za korišćenje pretpristupnih fondova uspostavi institucionalni okvir sličan onom koji je potreban za strukturne fondove i Kohezioni fond EU. odnosno da prenese odgovornosti za upravljanje bez ex-ante kontrola od strane EK. D  ecentralizovani sistem upravljanja fondovima EU (Decentralised Implementation System – DIS) nacionalnog službenika za akreditaciju. u vidu neophodnih izmena i poboljšanja u ciljnim institucijama i procedurama sprovođenjem preporuka Izveštaja o utvrđivanju nedostataka. 2011. Faza 1: Utvrđivanje nedostataka (Gap Assessment). godine). što je konačni cilj za sve komponente i sve oblasti decentralizacije upravljanja. III i IV. načelima i obavezujućim pravilima. radi uspostavljanja opšteg okvira u kome će sistemi upravljanja i kontrole funkcionisati u okviru IPA u skladu s ciljevima. koja podrazumeva pripremanje svih elemenata neophodnih da bi se Komisiji omogućilo da donese odluku da li da odobri DIS prema članu 13 IPA Uredbe (tj. velika promena. Republika Srbija se u vreme pisanja ove brošure (maj. uz ex-ante kontrole od strane Komisije). 8. ali i za sprovođenje zajedničke poljoprivredne politike EU (CAP).

europa.eu/enlargement/pdf/press_corner/key-documents/reports_nov_2008/ miff_2010_2012_en. Revizorsko telo Revizorsko telo Odbori za praćenje Odbori za praćenje Uspostavljanje DIS-a predstavlja korak ka članstvu u EU i priprema državnu upravu Srbije za korišćenje Kohezionog i strukturnih fondova. Multi-Annual Indicative Financial Framework for 2010-2012 http://ec.europa. Literatura 1. D  ecentralizovani sistem upravljanja fondovima EU (Decentralised Implementation System – DIS) 148 IPA u okviru DIS Strukturni fondovi - - NIPAK Strateški koordinator za komponentu regionalnog razvoja i komponentu razvoja ljudskih resursa - - (NIPAKi SCO kao takvi neće postojati) Tela/institucije koje pregovaraju s EK o Nacionalnom strateškom referentnom okviru i odgovarajućim operativnim programima. koji su višestruko veći po obimu finansijskih sredstava od pretpristupnih fondova.pdf 2.eu/enlargement/pdf/mipd_multibeneficiary_2009_2011_en.pdf 3.pdf Instrument za pretpristupnu pomoć EU 2007–2013. Operativna struktura po IPA komponenti ili programu Tela za upravljanje Delegirana tela/resorna ministarstva Jedno ili više posredničkih tela koja obavljaju neke ili sve zadatke tela za upravljanje ili tela za sertifikaciju. CAO i NAO kao takvi ne postoje) Telo za sertifikaciju/ potvrđivanje troškova – sertifikuje izveštaje o izdacima i zahteve za isplatu pre nego što se pošalju Komisiji. 149 . COUNCIL REGULATION (EC) No 1084/2006 of 11 July 2006 establishing a Cohesion Fund and repealing Regulation (EC) No 1164/94 http:// ec.europa. COMMISSION DECISION C(2009)4518 of 16 June 2009 establishing a Multi-Beneficiary Multi-annual Indicative Planning Document (MIPD) 2009-2011 http://ec. - - - CАO NАO Nacionalni fond - - (Nacionalni fond. 9.eu/regional_policy/sources/docoffic/official/regulation/ pdf/2007/cohesion/ce_1084(2006)_en. Instrument for Pre-Accession Assistance (IPA).8.

axd?t=16&id=487 5. Beograd.eu/LexUriServ/LexUriServ.evropa.gov. hr/lgs. Literatura 4.strategija. http://www.rs Instrument za pretpristupnu pomoć EU 2007–2013. 2007 http://www.org/ publikacije/knjige/pdf%20files/ipa.eu/JOHtml. „Upravljanje fondovima EU”. Novi Sad. Zakon o potvrđivanju Okvirnog sporazuma između Vlade Republike Srbije i Komisije Evropskih zajednica o pravilima za saradnju koja se odnose na finansijsku pomoć Evropske zajednice Republici Srbiji u okviru sprovođenja pomoći prema pravilima Instrumenta pretpristupne pomoći 10. grupa autora.150 9. 151 .pdf 9. Privredna akademija. REGULATION (EC) No 1080/2006 OF THE EUROPEAN PARLIAMENT AND OF THE COUNCIL of 5 July 2006 on the European Regional Development Fund and repealing Regulation (EC) No 1783/1999 http://eurlex. Središnji državni ured za razvojnu strategiju i koordinaciju fondova Europske unije www.europa. REGULATION (EC) No 1059/2003 OF THE EUROPEAN PARLIAMENT AND OF THE COUNCIL of 26 May 2003 on the establishment of a common classification of territorial units for statistics (NUTS)http://eur-lex. europa. „Vodič kroz Instrument za pretpristupnu pomoć EU 2007-2013”. „Instrument pretpristupne pomoći (IPA)”. 2008.do?uri=OJ:L:2003:154:0001:0041:E N:PDF 6.emins.do?uri=OJ:L:2006:210:SOM:EN:HTML 7. grupa autora. 8. Evropski pokret u Srbiji.

emins. Loznica Mišljenja i stavovi izraženi u ovoj publikaciji predstavljaju stavove autora i ne odražavaju neophodno i zvanične stavove Evropskog pokreta u Srbiji niti Fondacije Friedrich Ebert. 2011.com ISBN: 978-86-82391-63-0 Tiraž 800 Štampa Mladost grup. Autori Andrija Pejović Bojan Živadinović Gordana Lazarević Ivan Knežević Mirjana Lazović Ognjen Mirić Izdavač Evropski pokret u Srbiji Kralja Milana 31 Beograd www.sandic@issstudiodesign. Instrument za pretpristupnu pomoć EU 2007–2013.152 Impresum IPA – Instrument za pretpristupnu pomoć EU 2007-2013. 153 .org Za izdavača Maja Bobić Lektura i korektura Vesna Pravdić Dizajn Igor Sergej Sandić igor.

. 2007-2013 .1EU"2007/2013"(035) IPA . Beograd : Evropski pokret u Srbiji.02(4-672EU)"2007/2013"(035) 341.176(4-672EU)"2007/2013"(035) 339. izmenjeno i dopunjeno izd.154 CIP .2007-2013 . Bibliografija: str. 2011 (Loznica : Mladost grup).3. Лазаревић.217. .Instrument za pretpristupnu pomoć EU : 2007-2013 / autori Andrija Pejović . . 9-11. : tabele. [et al. . ISBN 978-86-82391-63-0 1.Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије.Napomene i bibliografske reference uz tekst..Приручници b) Европске интеграције .Predgovor: str. 25 cm Tiraž 800.]. prikazi .SR-ID 184437260 . .Придруживање . Гордана [аутор] a) Европска унија . Београд 341.154 str.Приручници COBISS.. .923:061. 149-150. graf.