www.Vitovnica.

com

Vlasi ivot, obiaji, magija

Autor: Jovi Emina




O AUTORU:
Jovi Emina je rodjena 17.12.1988.godine.Osnovnu skolu zavrsila je u Stamnici, a gimnaziju, drustveno-jezickog
smera, zavrsila je u Pozarevcu.student je klasicne filologije u Gracu ( Austrija).
seminarski rad o vlasima radila je u IV razredu srednje skole.Rad ce uskoro biti objavljen i u casopisu za knjizevnost i
kulturu "Branicevo" iz Pozarevca.










KO SU VLASI?
Narod koji svi smatraju nenarodom to su Vlasi. To je narod koji ivi u istonoj Srbiji,
koji govori srpski podjednako dobro kao i sami Srbi, ali koji je od strane Srba odbaen.
Koliko puta smo samo uli: Ma to su Vlasi pusti ih kao da je to narod bez ikakvog
prava. Ljudi govore kako se Vlasi bave bajanjem, kako umeju da vraaju i sl. i mnogi ne
ele da imaju kontakt sa njima ba zbog toga. A ne znaju da bi im bio samo plus da
poznaju i taj jezik, i tu kulturu; kulturu u kojoj preovladava kult magije, koja je veoma
osobena i koja podsea na mnoge drevne kulture. Pogreno je suditi neemu to ne
poznajemo, pre nego to saznamo bilo koju sitnicu.
Ja u pokuati da vas makar malo upoznam sa tim narodom iji je jedini greh, izgleda, to
to su ostali verni tradiciji.


ISTORIJA I GEOGRAFSKI POLOAJ

Pre nego to su Rimljani poeli jo u II veku pre nove ere da osvajaju Balkan,( 146.g. pre
nove ere su Makedonija i Grka ve bile rimske provincije ), na dananjim teritorijama
istone Srbije prostirale su se Moezija i Trakija ije je stanovnitvo ( meana plemena )
govorili nekom meavinom azijsko-evropskog jezika, gde je bilo i pojmova iz latinskog
i germanskog jezika. Severno, odvojena Dunavom, prostirala se Dakija. Traani su narod
indoevropskog porekla. Pretpostavlja se da ve tokom neolita otpoinje formiranje
Traana ( kulture Karanovo, Veselinovo, Marica, Gumelnica ). Prvi pisani izvor u kome
se spominje Trakija ( tre ke wi ja ) jesu mikenske tablice ispisane linearnim pismom
B ( XIV XIII vek pre nove ere ). Najranije podatke o Tranima daje Homer (VII veku
pre nove ere). Po Ilijadi, Traani su se u trojanskom ratu borili na strani Trojanaca,
protiv Grka, a njihov najvei junak bio je Res. Rimljani polako ali sigurno osvajaju
Trakiju i Moeziju, a 106. godine pre nove ere car Trajan osvaja celu Dakiju proslavivi se
pobedom nad kraljem Decebalusom. Sprovodi se romanizacija stanovnitva i uvodi se
rimska kultura. Latinski jezik postaje osnovni jezik. 272. godine pod pritiskom i
najezdom germanskih Gota, Rimljani i deo stanovnitva naputaju teritorije Dakije i
naseljavaju se juno i istono od Dunava ( deo dananje Srbije i severna Bugarska ). Ipak
veliki deo stanovnitva ostaje u Dakiji, Trakiji i Moeziji gde je ipak uspevalo da sauva
do dananjeg dana tradiciju, kulturu i jezik.


karta Balkanskog poluostrva ( Dakija, Trakija i Moezija)

Doseljavanjem srpskih plemena i potisnuto najezdom Avara stanovnitvo koje je bilo
nastanjeno juno i istono od Dunava i koje se uglavnom bavilo zemljoradnjom, naputa
svoje obradivo zemljite i povlai se u brdovite predele irom Balkana, gde se, da bi
opstalo, dalje bavi stoarstvom. Srpska plemena nazivaju starosedeoce Vlasima koje i Grci
takoe tako nazivaju, a predeo od Dunava pa sve do Karpata Grci nazivaju Vlaka.

Najranija pisana pomena o Vlasima su od grkih istoriara, na primer Ane Komnene, keri
vizantijskog cara Aleksisa. Ona je pisala u XII XIII veku. Vlahe opirnije opisuje grki
(vizantijski) general Tzimisches u X veku. I Komnena i Tzimisches govore o velikoj i
maloj Vlahiji ( Megalovlahia, Microvlahia ). Interesantno je da na svom jeziku, govorei
meu sobom, Vlasi se nikada nisu zvali Vlasi nego su koristili neku varijantu Romana.
Ne zna se sigurno odakle naziv Vlah. Ali je sigurno da su Ostrogoti i Vizigoti proli i
iveli na Balkanu od oko 200.godine do 500.godine nae ere. Pretpostavlja se da su oni dali
starosedeocima Balkana naziv slian Welsch-u. To znai Rimljanin (a ne stoar!).
Postoji miljenje da je ime Vlah izvedeno iz gotskog i originalno je znailo stranac, a
kasnije onaj koji se izraava na latinskom. Kada su Sloveni ( ne samo Srbi ) stali prei
Dunav ka jugu ( poetkom 580. godine nae ere ) oni su najverovatnije preuzeli Ostrogotski
naziv Welsch i promenili ga prema slovenskom sluhu na Vlah, Valah ili Voloh.
Od oko 1200. godine svi narodi oko Vlakih zona su prihvatili naziv sa korenom Vlah
ili u sluaju Maara Olah. Kada su Vlake drave osvojile nezavisnost (od Turaka,
Maara, Rusa), one su traile da im se latinsko poreklo prizna nazivom Romania. Rumuni
su to oigledno uspeli, ali su naalost zaboravili da su prvo bili Vlasi. Prve Vlake
kneevine se javljaju u XIII veku kada se veliki deo Vlaha oslobaa Maarske okupacije.
Pred kraj XVIII veka vlaki grad Moskopole ( Voskopoje ), u sadanjoj Albaniji, ponosio
se sa svoje 22 crkve, akademijom, tamparijom, i stanovnitvom od oko 60.000. U to vreme
su objavljeni i prvi vlaki renici, gramatike i bukvari. Meutim, 1788. godine Ali Paa
Tepelena unitio je ovaj napredni vlaki grad. Do sredine XIX veka vlake zajednice
uspostavile su svoje kole i crkve i uivale su potpunu podrku vlasti. Komunistiki reimi
koji su kasnije doli na vlast irom Balkana, zatvorili su sve vlake kole i ustanove.
Vlasi nisu Rimljani, niti Grci, a ni Turci dok Slovenima ponajmanje mogu pripadati. Vlasi
su potomci Ilira koji su prostor Srbije naseljavali jo u kameno doba. Tvrdi Branislav-Bata
Paunovi, autor knjige Vlasi kroz vekove. Izmeu ova dva naroda postoje brojne
istorijske slinosti kae Bratislav, rodom iz sela Bratinac kod uprije.To je pre svega
vlaka narodna nonja, nain sahranjivanja pokojnika, pronaene arheoloke iskopine,
nain vlakog ivota i obiaja, vlaki jezik koji ima u sebi romanskih i slovenskih primesa
ali je u sutini specifian i svojstven samo Vlasima. Viegodinjim istraivanjem doao sam
do injenice da su Vlasi narod koji je naseljavao Balkansko poluostrvo pre svih drugih
naroda, drugi su se kasnije doselili na ovo podruje. Uz to, Vlahe istorija nije zabeleila ni
na jednom drugom mestu osim na Balkanu, u Srbiji i Rumuniji. dodaje.


Vlaka narodna nonja iz Timoke krajine.
(Postoje nekoliko vrsta vlakih narodnih nonja, a ova je jedna od njih.)

Paunovi takoe smelo tvrdi da je vitez sveti ore bio po roenju Vlah, a sluio je u
rimskoj legiji kao vojnik, ubio je u okolini Golupca adaju a tako ga je i crkva prihvatila
kao sveca. I danas se o urevdanu prinose jaganjci kao rtve to je starodrevni vlaki
obiaj. Mnogi ljudi vlakog porekla stekli su svetsku slavu. Meu njima su porodica
juvelira Bulgari, fudbalske zvezde Georgi Hadi i Ilija Najdovski, filmski reiser Dan Pita i
Ljubia Georgievski, dramski pisac Branislav Nui, pioniri balkanskog filma Milton i
Jena Manaki, i Evangelie Zapa koji je pomogao osnivanju moderne Olimpijade.

DESET VLAKIH ZAPOVESTI

Vlasi imaju svojih deset boijih zapovesti prevedenih na svoj jezik. Publicista Bratislav
Paunovi tvrdi da su i pre dolaska Hrista Vlasi iveli nainom ivota koji Hristos i
prpoveda, dakle mirnim i tihim ivotom, posveeni sebi i svojim blinjima, potujui pre
svega ljude bez obzira na njihova ideoloka opredeljenja. Bojaznost od raznih grehova
zauzimala je centralno mesto u nainu ivota davnanjih Vlaha tako da i dananji potomci,
u planinskim podrujima istone Srbije svesrdno potuju roditelje, ivot u zajednici i
preokupiranost porodicom.


Vlake teritorije istone Srbije


MAGIJA

U reniku srpskog knjievnog i narodnog jezika pie da je magija natprirodna, tajanstvena
mo, arolija, udotvorstvo, vetina vraanja, bajanja.
Magija je bitan pojam u vlakom ivotu i obiajima te joj stoga posveujem posebnu
panju. Sve ono u ta Vlasi veruju ima, na neki nain, magijski karakter.
Bajanje je sastavni deo aranja. Kao to se ini ne mogu izvesti bez bajanja, tako isto se ni
bajanje ne izvodi bez ini (aranja).Bajati znai govoriti, askati, fabulari, u cilju aranja. I
latinska re fascinare (oarati, urei) slina je, po svom znaaju, toj naoj rei. Isti smisao
imaju i latinske rei incantatio (ari, magije); cantus magici (bajanje arobnjaka), carmen
(arobne izreke). Re bajanje potekla je od korena bha, to snai govoriti, fabulari, u cilju
aranja. Od korena bha razvile su se kasnije i rei: bajka, bajukati, baju baju (to znai
uspavljivanje deteta u kolevci pod pesmom). Obajati znai omaijati neto, tj. dati
neemu neku viu ivotodavnu cilu ili mo. Otuda bajanje prelazi u aranje, jer putem
bajanja arobnica baca ini, ara, tj. ini ono to drugi bez njenih moi nije u stanju.
Bajanja se mogu razvrstati na ona koja se sprovode radi zdravlja, uspeha, ljubavi, skidanja
ini i uroka. Gatati znai domiljati se kod neeg nepoznatog, o tome to moe biti. Re
gatanje potie od sankritske (staroindiske) rei gad (gadami), to znai govoriti.


Dogovor sa Bogom i avolom.

U vlakom predanju ni avo nije tako crn kao to ga predstavlja hrianska religija.
Odnosi oveka, sveca i avola u dananjoj vlakoj magiji ostaci su paganske mitologije, u
kojima dominira dualistiki princip. Po njemu nema stvaranja bez sukoba suprotnosti.
Kolika je mo magije Vlaha moe se ilustrovati i starim narodnim predanjem koje je u
knjizi Na narodni ivot zabeleio Tihomir orevi. Ona kae da je Bog posle stvaranja
oveka od zemlje poslao anela u vonjak da pronae Adama i izvadi mu rebro kako bi od
njega stvorio enu. Srete ga avo i uze rebro da vidi kako je nainjeno. Aneo se, meutim,
strano preplai boje srdbe, brzo iupa avolu rep i odnese ga Bogu umesto rebra.
Pospan, Bog ne proveri ta je dobio ve ree Neka bude! i tako od avoljeg repa stvori
enu.Po vlakoj tradiciji, kako konstatuje i dr Radenkovi, avo se ne javlja kao neprijatelj
ljudi.


Mitologija natprirodnih bia

Mitologija Vlaha zanimljiva je koliko i starogrka, a bogatija je, jer je mit stvaran i od
ivotinja, bilja, prirodnih pojava pa i od ljudi. Ona je u stalnoj nadgradnji jer se i danas
belee pojave novih kreacija. Kad se u kui rodi dete, kae vlako verovanje, odmah stiu i
Suenice, tri demona koje u prve tri veeri po roenju bebe odreuju sudbinu za ceo njen
ivot. Starija sestra Suenica, po verovanju Vlaha, prelja je, koja od srebrnkastih niti prede
vlakna dugog ili kratkog ivota. Zato je i narod zamilja kako sedi sa preslicom u rukama i
prebira konce ivota i smrti ljudi. Ali time je posao odreivanja sudbine tek zapoeo. Preu
treba sakupiti u sukalo, koje se kao igra neprestano vrti. Zato srednja sestra pomae da se
prea slae kako je zamiljeno i time tano predodreuje kako e ko u ivotu proi. I tek
kada se niti spuste, najmlaa sestra ih presee makazama i odredi kada e ko i kako umreti.
Suenice su milosrdne kad ovek u njih veruje, prizove ih i smatra da njihove odluke treba
neprikosnoveno prihvatiti kao i tok ivota. Domainstva u istonoj Srbiji to i danas
pokazuju drei u prva tri dana novoroenetovog ivota, upaljena svetla, a na stolu kolae
i vino. Danas se u vlakim krajevima ponude za sve tri suenice daju u jednoj posudi. Pa
kada ujutru zateknu nagriznut kolai (a svi se ukuani kunu da se nisu egaili sa svojim
najbliima) oni i ne znaju koja se posluila. Ali imaju znak da su Ursitoare, kako Suenice
zovu na vlakom, bile zadovoljne dok su odreivale kob novoroeneta.Po zapisima
etnologa dr Slobodana Zeevia njima su nekad ostavljane po tri pogae premazane
medom, ae vina, kocke eera i jedan dukat. Svejedno jesu li se Suenice posluile ili ne,
obred se zavravao tako to bi pogae, ukoliko je novoroene muko, pojeli mukarci iz
kue, a ako je devojica, odrasle ene. Zlato bi uvek ostajalo detetu i sluilo bi po potrebi
kao amajlija, a kasnije u ivotu kao beleg sa kojim radi vraara.


Bia koja odreuju sudbinu

Sve tri Suenice, tvrde Vlasi, lie jedna na drugu. Obuene su jednodelno, u duge bele
haljine, koje mogu da simbolizuju i jedinstvo tela, due i duha. Zli demoni, takoe bez
deobe, odeveni su u crne odore. A ovek nasuprot tim dobrim i zlim silama, kao nesavren,
morao bi nositi odeu iz delova. Za malu decu preporuljivo je da to bude u znaku broja tri.
Zato se za bebe, nejedinstvena ljudska bia sprema oprema koja sadri samo kapicu,
benkicu i arapice. Sa zatienom glavom, telom i nogama novoroene se izvodi pred ono
to ni jedno ljudsko stvorenje ne moe zaobii. Pred sud Ursiatora. Prislukivanje odluke
Suenica, dok odreuje ivotni tok deteta, strogo je zabranjeno. Ba kao to je sluaj i kod
rimskog sudbonosnog trojstva Parke ili helenskih mojri. I ajkanovi je zabeleio da je
kazna za pronicanje u tajne htonskog sveta, smrt. Ali ako ovek sluajno uje ta je
dosueno detetu, proi e bez posledica ak i ukoliko tajnu otkrije detetovim roditeljima.
Jer mo Suenica je ogromna i ljudi ne mogu ni pod kojim uslovima da suspregnu njihove
prvobitne odluke. Snagu njihovih predskazanja pokazuje i pria koja se esto pominje u
narodu. Ona govori o oveku koji se zatekao u domu svojih prijatelja kada im se rodio sin.
uo je odluku Suenica da mladi na dan svoje svadbe padnu u dvorini bunar i umre.
Nakon vie od dve decenije, ovek je ponovo doao u kuu svojih prijatelja i zakovao
poklopac na bunaru. Mladi je meutim za vreme svog svadbenog veselja osetio iznenadnu
bol, dogegao se do bunara i pao mrtav preko poklopca. Zato kod Vlaha i danas kada nekoga
snae neka nesrea ili neoekivana srea, kau: Aa je ursat, to znai tako je sueno.
Ursiatore, te fatalne sudije, etvrtog dana po roenju oveka postaju olienje milosnica.
Imaju i mo da novoroene zatite od Babica, zlih demona i ne usteu se da ih spree da
nakode majci i detetu. I tokom trudnoe i u prvih 40 dana po poroaju. Za razliku od
Suenica, Babice su, kako ih zamiljaju Vlasi, odevene u crno. Crnih dugih raspletenih
kosa, unjaju se po mraku. Koriste tamu da otmu neto od bebinog rublja kako bi preko
njega preuzeli svu vitalnu ivotnu energiju novoroeneta. Pri tom su vrlo lakomne, jer je
snaga te enegije revitalizujua i kod svih demona na visokoj ceni.


Moi zloslutnih babica

Valjda se zato recept za zatitu deteta od Babica ouvao i do danas. I to pravilo se bez
izuzetaka strogo potuje. Tako i najkolovanije majke u istonoj Srbiji, ( koje se inae
glasno suprostavljaju sujeverju ) bebin ve sue iskljuivo danju ili to ine uvee u
zatvorenim loama. Samo je razum modernog oveka ovom verovanju naao drugi izgovor.
Po njemu se razne bubice kojih u vazduhu ima leti, nou sjate na svetlu belu boju. Ali zato
se bebin ve krije i tokom dugih zimskih noi kada insekti spavaju, pitanje je na koje nema
odgovora. Oni neto iskreniji i bez predrasuda pred dubokim iskustvom tradicionalne
svesti, potuju obiaje i tvrde da se Babicama teko staje na put. Ukoliko se u pomo nisu
pozvale Suenice, koje su mogle da ih spree na poetku, radnje ovih demona teko se
ponitavaju. Preventiva kod Vlaha oduvek su bili: crveni koni, koji se bebi vezivao oko
ruke, svetlo i glas. U sobi porodilje i bebe, uvek je gorela svea ili slaba sijalica, a po
potrebi deurali su i drugi ukuani koji bi poluapatom davali na znanje da su prisebni i
spremni na otpor zlu. Jedan od najrasprostranjenijih naina zatite je ograivanje
konopljom. Ova biljka opasana oko kreveta na kome boravi majka sa bebeom, dovoljna je
zatita od Babica. Zle ini u tom sluaju rasteruje oporost konoplja. Sa druge strane Vlake
vraare za efikasnu zatitu smatraju neto neniju varijantu, koja podrazumeva da se prvih
est nedelja oko deije kolevke formira zatitni magijski krug. Svake veeri uokolo se
posipaju brano i kapljice mleka i dok se ritual izvodi tri puta izgovara se: im se dete
hrani time se i brani. Veliku mo u ovim prilikam, kau Vlahinje, imaju i razne amajlije.
Novoroenetu se trika poseban povoj od crvenog, belog i crnog konca. Crvenom bojom
stvara se zatitni tit, bela simbolizuje istou deteta i njegovu nevinost, a crna utvruje
granicu izmeu onog to je vraara probajala dok je trikala ili svetila povoj i mogunosti
da se neto u njenim ritualima promeni. Rasprostranjena je i verzija sa vencem, koji se
pravi od crvenog konca, na kome je nanizan beli luk. Okaen u sobu gde borave, on tera
Babice i pored bebe titi majku ija je istota duha nakon velianstvenog ina raanja,
takoe vrlo primamljiva za demone. Jo uvek je na snazi i ritual kupanja. Po verziji koju je
zabeleio etnolog Vlahovi veruje se da dete do 40 dana treba kupati po dva puta dnevno.
U vodu u kojoj se dete kupa treba dodati neku kap molitvice, to jest vodice kojom je dete
kropljeno u crkvi za vreme krtenja, srebrnjak i travke selena i bosiljka. Vraare nad
vodom u koritu razmuuju ivo jaje, uz bajalicu koja se, kau, ne ita samo radi lepote
deije koe ve i zbog snage duha koju jaje kao simbol zaetog ivota prenosi na ljude.
Metal je inae uz crvenu boju, beli luk i katran, vrlo jak zatitnik od urokljivih zlih sila. U
to, sem Vlaha, veruju jo mnogi narodi nae civilizacije. Najdrastinije mere u borbi protiv
zla kod Vlaha su ipak bile metode skrivanja. Po tom nepisanom ali strogo potovanom
pravilu ni dete ni majka 40 dana nisu naputale kuu. Taj broj kako je objasnila vraara
Desanka Peri oznaava period kada je dua na putu. I ima ista svojstva bilo da se radi o
umiranju ili raanju. Zaboravljeni su, meutim, obiaji simbolinog skrivanja, koje je
zapisao dr Radenkovi. Ono podrazumeva provlaenje deteta ispod drke kotla ili kroz krug
napravljen od veriga. Time je stvarana lana slika da je dete otilo na drugi svet. Ovo
varanje demona, meutim, moe, po kazivanju Vlaha, da ima kobne posledice, jer meu
viim silama moe da se shvati i kao ritual sa stvarnom namerom. Zbog toga se ak i
najvetije vlake vraare suzdravaju da ga izvode. Jedini koji se do danas nije ouvao u
pozitivnom svetlu, ( kako su ga tumaili stari ) jeste ritual sa kravajiima. U dananje
vreme vraare preporuuju svakoj porodilji, koja im se obrati za pomo, da zaborave na
jedan star i, kako se smatralo, vrlo lep obiaj primanja hlepia, koji se u nekim krajevima
naziva i kravaj. Jer kroz njega je, kau one, mogue da zlo uini ak i jedna priuena
vraka. Dovoljno je pri unoenja hlepia u kuu novoroeneta, ako se koja mrva istruni,
da se to kasnije odrazi na detetovom telu. Ukoliko se pri meanju kravaja doda malo
kukuruznog brana pridruie se dete nekoj looj grupi ljudi. A najgore je kada se hlepi
ponese pa se vrati, jer to znai da se dete odvaja od srenog braka ili poroda.


Javljanje Velike majke
Meu demonima, u ije postojanje Vlasi veruju, ini se, postoji i odreena hijerarhija. I u
njoj (kako to ve i prilii jednoj od retkih tradicija koja se zadrala na matrijahatu) vlada
demon Muma Paduri Velika majka. Muma Paduri pominje se jedino kod Vlaha. Oliava
izuzetnu dobrotu i neizmerno zlo zajedno. Muma Paduri oboava ene, titi ih po svaku
cenu, a esto je spremna da napakosti mukarcu koji na bilo koj nain kinji njen voljeni pol.
Muma Paduri je i sama isto olienje enstvenosti. Po onome to o njenom liku, karakteru i
ponaanju u svetu magije govori Desanka Peri, ovaj demon podsea na Lilit, Crni Mesec,
koja savremena astrologija pre svega vezuje za psihoanalizu. Prie postoje o njih dve i
sline su, iako se vekovima raspredaju u potpuno razliitim kulturama. Lilit boravi u
dubokim vodama, na dnu mora. Samo ponekad izroni na povrinu, ometajui put
brodovima, ili zaiskri na nebu, zraei iz vasione energiju, kojoj ne moe odoleti ni jedno
bie na Zemlji. Lilit tada unosi velike preokrete i novine u sve oblasti ljudskog delovanja,
promene u graanskom moralu, emocionalnim stanjima i u nainu razmiljanja.


Lilit


Ona je, kae legenda, prva Adamova ena, nainjena, kao i on, od zemlje, ali je branei
prava svog pola, koji jedini ima snagu da nastavi potomstvo, posle unih borbi sa muem,
napustila raj i odmetnula se u demone. Mit kae da ona u svakoj prilici staje na stranu ena.
Jedino joj smeta Eva. Ne zato to je u bojem i Adamovom srcu zauzela njeno mesto, ve
to je sebi dozvolila da postane olienje podreene i ugnjetavane.
Lilit je dobila ime po hebrejki Lilah (no) i njene osobine su, kao simbol svega to ne ulazi
u ablon drutvenih normi, pripisane iznenadnom astronomskom otkriu Crnog Meseca,
koji je 21. septembra 1618. godine registrovao Piol.
U svojim radovima o mitskim biima istone Srbije, dr Slobodan Zeevi govori o slinosti
Muma Paduri sa helenskom boginjom uma Artemidom, sestrom Apolonovom i keri Zevs
i Lete. Nekadanje posebne pomane Muma Paduri jo uvek se vie puta godinje zakazuju
pored reica u Timokoj krajini. Na njima se okupljaju iskljuivo ene, kako bi joj prinele
jelo, pie i u njenu ast palile svee. Sa sobom obavezno povedu devojice i mlade
devojke, govorei im to su one o Muma Paduri na istim mestima nekada davno ule od
svojih majki i baka. Muma Paduri je kraljica noi. Ima dugu kosu i nokte. I velike grudi.
Hoda naga naokolo i opseda uglavnom mlade loe momke.Ljuta je i opasna, ali e tebe, ako
je prizove, uvek tititi. I kad bude trudna i kada se porodi uvae i tebe i tvoju bebu. Ona
uvek pomae enama. Vlahinje u to zaista duboko veruju. Vrlo esto, dok putuju i sede u
autobusu, moe da se uje kako neto nerazgovetno mrmljaju sebi u bradu. Onaj ko sedi na
seditu do njih u mnotvu rei razazna da esto pominju Muma Paduri.


Prizivanje demona

Ceo sistem enstvenosti, koji je kod devojaka u vlakoj tradiciji jo uvek na visokoj ceni,
zasniva se na prizivanju Muma Paduri. Ona pomae da menstrualni ciklus doe ranije, bude
to krai i bezbolniji. Zato ensko dete, kako je zapisao etnolog Petar Vlahovi, svoju prvu
menstruaciju mora da prijavi odrasloj enskoj osobi. Kasnije se automatski Muma Paduri
stara i da enska obliija budu skladna i dovoljno privlana za mukarca. Brine se da se
odri trudnoa, da poroaj bude lak i da enu, koja je nekada skoro obavezno prelazila u
muevljevu porodicu, tamo saeka duno potovanje od svekra i svekrve. Muma Paduri
brine i o plodnosti. ena koja ne moe da zatrudni, po vlakoj tradiciji, treba da pojede
drugi cvet od jabuke ili bagrema, ili da 40 noi uzastopno otkljuava crkvena vrata. Ali se
kroz verovanje ipak najvie provlai vera u dejstvo aja od trave jarba Muma Paduri.
ista ena (koja je pre toga izbegavala seksualne odnose) treba da, hodajui pored
umskog potoka nae i sama ubere ovu travu. Dok je u potrazi za biljem koje, kau,
pomae i kod nervnih bolesti, ena ne sme da izgovori ni jednu re. Tek kada je nae, uz
odreenu basmu i pomo vraare, pravi napitak. Pa i kada ne eli da raa, ena se ponovo
obraa svojoj zatitnici. Dok izgovara tradicionalnu formulu u posteljicu od poslednje
trudnoe ona stavlja ar pa sve to ugasi pored groba nepoznate osobe. A etnolog Savetija
Grbi zabeleila je i obred u kome se u posteljici ugasi samo onoliko uarka koliko godina
ena poeli da napravi pauzu izmeu dva poroaja. Devojka koja jednom uspostavi dobar
kontakt sa Muma Paduri teko da e ikad biti ostavljena na cedilu, tvrde Vlahinje. I mada
ovaj demon, koji se javlja iskljuivo u vlakoj tradiciji, ne mari za mukarce, svojoj
tienici e pomoi i ukoliko ova rodi muko dete. Da bi se ostvario kontakt sa Muma
Paduri, dovoljno je, pria se, da devojka u vreme punog meseca izae napolje nosei u
pojasu malo ogledalo. Bez svedoka, okrenuta ka svetlu, treba da se duboko zagleda u svoj
lik sve do trenutka kada on poinje da nestaje pred njenim oima. Tako ona ulazi u svet
duhova i prizivajui Muma Paduri izgovara ime odreenog mukarca i elju u vezi s njim.
U isto vreme pokuava da doara njegov lik da bi se eventualno izbegla pogrena
identifikacija. Po iskustvu dananje mlaarije u Timokoj krajini, ovaj metod mora da
upali, a potpuna garancija u uspeh je privienje, kada se nakon dubokog prodora u
nesvesno, u ogledalu umesto lika devojke pojavi lik eljenog mukarca. Preporuuje se i
obred sa prstenom skinut sa ruke preminule osobe. Kau da je dovoljno kroz njega samo
jednom pogledati odabranog mukarca pa da magina formula (pomozi Muma Paduri da
bude samo moj) vrlo efikasno zarobi srce onoga za kojim devojka pati. Kada imaju
ozbiljan problem, bez obzira na sopstvene, Vlahinje, u pomo prizivaju i vraare. Ona se
transformie u nit koja vezuje Muma Paduri i devojku. Velika, umska majka, Muma
Paduri ivi, kako joj i ime kae, u umi. Na svetlosne livade izlazi u svojoj dugoj haljini i
raspletene kose, da bi ula pozive vraara ili devojaka. Ali je njena mo transformacije
esto njenu boansku lepotu srozavala na izgled oronule babuskere. Najblii saradnik
Muma Paduri je Vodeni duh. Posebno leti, njih dvoje zajedno igraju i pevaju, a kada se
opiju vrelim letnjim noima, meu smrtnicima ak biraju sebi ljubavnike i grupno orgijaju.


Muma Paduri



Po predanju Muma Paduri je imala mua Padurioul i erku Fata Paduri i Vlasi ih ovako
zamiljaju:

Padurioul Fata Paduri


Zamke Vodenog duha

Vodeni duh je kepec, visine do jednog metra. U potpunosti podsea na viziju Sneaninih
patuljaka, jer ga krase naduveni obrazi, duga brada do pojasa i crveni okrugao nos. Da ipak
nije izaao iz sveta animiranog filma vidi se po njegovim uima i nogama koje su kao kod
koza, i po rogu na vrhu ela. Vodenih duhova ima tano sto. Predvodi ih Tartor. Vlasi ga
nazivaju starcem ili al batrn. Ostali 99 su njegovi pomonici aj mi. Tartor nosi bi,
kojim kanjava sebi potinjene i hvata davljenike, odvlaei ih na dno. Ali uz sebe uvek
ima i bubanj kojim objavljuje novosti i priziva ih na njihovu godinju slavu, koju narod
naziva i avolji dan. Ljudi su ga se oigledno od vajkada bojali, pa kako je za Vlahe
karakteristino da nikad ne izgovaraju ime onoga ega se plae, naziv Tartor je do danas
skoro zaboravljen. Sada ga radije zovu drak, to znai avo. Ime, meutim, nije promenilo
verovanje. Jo se pria da Tartor u svim vodama ima podzemni stakleni hram i da je svaki
utopljenik njegova rtva. Kau da Tartor ukoliko svoju rtvu i ne uzme odmah, pozove je
tri puta tokom noi i ubrzo je za tri dana ponovo primami. Oni koji se pozivu ne odazovu
izbegnu instrukcije gde i kada treba doi. A ima i drugih, dodue retkih, koji svojim
mislima ili inovima uspeju da ga umilostive i ostanu ivi. Takvi meutim, tvrde vlake
vraare, padaju pod njegovu vlast i jo mu dugo slue. Njih esto prati srea koja se nekada
prekida iznenadom tragedijom ili velikom tetom u kui. Vodeni duh, kao i Muma Paduri,
moe da menja oblik. Narod tvrdi da se on pojavljuje i kao dete koje plae. U tom obliku
zovu ga Drak. Sluajni prolaznik koji ga sretne, eli da mu pomogne, ide za njim sve do
prve vode i tamo se udavi. Vodeni duh je najaktivniji u julu. Stari Vlasi plaili su se i
ogledanja u potok ili dueg boravka na obali. Bezbednost od vode kod Vlaha oseaju samo
oni koji su roeni u subotu, jer se veruje da je to dan kada Tartor odmara i ljudi ga ba i ne
zanimaju.


Gospodar vatre Zmeu

I dok je gospodarica zemlje Velika majka, Muma Paduri, a vode Tartor, vatrom vlada Zmaj
ili Zmeu. On je pola ivotinja a pola ovek, koji letei para vazduh i oko sebe baca varnice.
On je magijska ptica, spava u planinama i upljim bukvama. Zmaj je nastao od ribe ili
zmije stare 40 godina, koju do tada nije ugledalo nijedno ljudsko oko. U zavisnosti da li je
postao od mujaka ili enke, Zmaj i kao demon zadrava isti pol. U toku noi obilazi
naselja i meu ljudima trai partnera. Kada nae ono to eli, momka ili devojku, ulazi u
kuu i u momentu se transformie u prelepu osobu suprotnog pola. Sa odabranim ljudskim
biem provodi strasnu ljubavnu no. Pre odlaska ponovo postaje zmijolika ptica i kroz
odak ili prozor nestane u mraku, dok oko njega na sve strane lete iskrice. Mladi koji su sa
Zmeuom u ljubavnom inu odmah se poznaju. Bledi su, iznureni i skoro da nikada ne opte
sa osobom suprotnog pola. Svoju tajnu meutim ne odaju nikome. to iz straha da budu
kanjeni ili izrugani a poneto i zbog samih ari i lepota ljubavnih doivljaja. I danas se po
zaseocima pria kako je neki mladi Vlah optio sa Zmeuom. Zmaj bi uskakao kroz odak, i
u trenutku dok se sputao u svoje tajno ljubavno gnezdo uzimao bi oblik mlade vitke
devojke. Duga plava kosa sijala je natprirodnim sjajem, bledo usko lice zrailo je nenou
a zelene oi caklile su staru. Mladi je bio lep i stasit. Sviao se mnogim devojkama u
okolini. Ali iako je oseao da ta ena koja se ni od kuda stvori moe biti ljudsko bie,
zaljubio se. Mislio je samo na nju i bio je srean iskljuivo u trenucima dok su bili zajedno.
Veza je trajala godinama i kako je vreme prolazilo on se samo na nju usredsredio. Svaki
sekund bez Zmeua predstavljalo je za njega kobne beskrajne sate. Patio je a ista oseanja,
videlo se to, gajilo je i to natprirodno bie. Jedne noi tek to se u sobi svoje rtve
transformisao u lepu vilu, Zmeu je stavljen pred veliko iskuenje. Priznao je svom
ljubavniku ko je, odakle dolazi i upoznao ga sa nekim tajnama tog potpuno drugaijeg a
ljudima opet tako bliskog sveta. Nakon strasnih zagrljaja ponovo je morao da obue
svoju iskriavu kou i ode. Kada je ostao sam mladi je shvatio: njegova elja da uz
voljenu enu svako vee zaspi i da se svako jutro probudi nikad nee moi da se ispuni.
Bolu nije bilo leka pa je to primetila i mladieva majka. Posumnjala je da njen sin pati zbog
natprirodne ljubavne avanture. Ve je godinama od bake sluala o mogunosti da se u
svaku odaju gde borave ljudi kriom uvue Zmeu. Odluila je da proveri i da preduzme ono
o emu se prialo da jedino moe prekinuti sline muke. Saekala je sledeu no i im je
kroz kljuaonicu u zagrljaju svoga sina videla nagu devojku, koja se tren pre toga izvukla iz
zmajske odore, upala je u sobu i ukrala koulju. Zmajski oklop ubacila je u vatru i spalila.
Dok je na ognjitu koa lagano tinjala devojka je jo uvek u naruju svog voljenog
izdahnula, a potom i zauvek iezla. Mladi svojoj majci nikada nije oprostio ovaj in.
Ubrzo je i sam umro od patnje i jakih duevnih bolova. A nakon toga celo je selo zadesilo
veliko zlo. Prvo su kie potopile tek niklu penicu, potom im je grad obrao kukuruz. A
kada je dola zima, led je okovao sva stakla njihovih kua i u selo doveo veliku bolest.
Teka epidemija pokosila je pola itelja. Meu retkim koji su sve nedae preiveli bila je
mladieva majka. Ostala je sama u kui. Molila se Bogu da je uzme ali joj elja jo dugo
nakon toga nije usliena. U dugim veerima sedela je sama i tek se tokom njih prisetila da
je prilikom odluke da spali Zmajevu kou zaboravila na drugi deo prie koju joj je ispriala
njena baka. Bila je to poruka da Zmeu jo ivi i ostavlja svoje potomke, jer sem neprirodne
ljubavi od ljudi ne trai nita. ak ta vie titi ceo kraj u kojem obitava, i od zemljotresa i
od poplava i od jakog vetra. Boanstva vazduha, vode i zemlje njegovi su prijatelji i nikada
njemu vatri ne bi naneli zlo.


Demoni bolesti umilor

Vazduh je predstavljen u liku umirol. umirol ili Tetke, kako ih nazivaju na srpskom, je
demon koji u liku tri starije ene u crnini nasre na oveka itavog ivota. ini to pre svega
kroz razne bolesti, otimajui mu snagu, i tako jaa poput gripa, boginja, kolere.
Za sve vreme (pretpostavlja se da se radi o vie stotina godina) Vlasi ove demone zovu
jednostavno umirol, a Srbi u istonoj Srbiji, (koji su takoe poverovali u njihovo
posojanje i delovanje), jednostavno Tetke. Tana imena ta tri demona nisu poznata. Neki
etnolozi pominju Majku Duka kao prvu, najstariju i najmoniju od njih. Ali se taj podatak
ipak uzima sa rezervom, jer kako je ve reeno narod je od pamtiveka prezao da bi bilo
kada izgovora imena onih koji ine zlo. Znai ukoliko se neko i sea imena tri umirol, to
ipak nikada nee glasno izgovoriti. Pria se samo da je neka ena odavno, u sred noi, srela
tri Tetke u crnini. Uspaniena, sakrila se pod most. A one su se, gle sluaja, ba na njemu
zadrale i neto traale. Prestravljena Vlahinja morala je da ih prislukuje i tako je otkrila
veliku tajnu. ula je kako se umirol ale da je sudbina umanjila njihovu mo, jer je i
protiv najopakijih bolesti koje one mogu izazvati ipak dala lek. To su biljke avramasja i
krstanjasa. Trave koje inae prepoznaju samo najobdarenije vraare.


Vesele vile i ljute aljilje

Vlve su veoma vitke i visoke, obuene su u duge bele, ponekad, zelene haljine. Okiene su
cvetnim vencem, kreu se u grupi i svakoga ko ih vidi omaijaju igrom i pesmom. ive
uglavnom u peinama pa kad zatreba dovoljno je da im se pred ulaz u pilju donese votiv,
pa da one skinu svaku bolest ili ini. Zato mnogi u istonoj Srbiji i danas ostavljaju svoj
beleg pred ulazom u Rajkovu peinu kod Majdanpeka, bacaju novi u Zlotskoj peini kraj
Bora, ili proveravaju priu koju su mnogi zapisali da Vlve kad su ljute vode meusobnu
borbu na Crnom vrhu, planini kod Bora. Energija koja se tada izdvoji zapara vazduh. Blagi
letnji povetarac prerasta u oluju, zaas dotre oblaci, sevaju munje i pucaju gromovi. I
teko onom ko se u tim trenucima nae meu razbesnelim lepoticama. To ine samo
najhrabiji, mukarci omaijani njihovim armom i ene koje bi da preuzmu malo od
njihovih moi. U priama Timoke krajine ne pominje se mnogo sluajeva da Vlve ljudima
donose tragine sudbine. Kau itelji Timoke krajine da Vlve ne diraju ljude.ak im i
pomau. Posebnu ulogu u ivotu oveka igrao je i vazduh i njegova najoitivija pojava
vetar. Za Vlahe vetar je imao snagu ienja ali i kretanja. Zato su se mnogi magijski
obredi razvijali na tom principu. Vetrovi i vihori su u prvo vreme smatrani samo
prebivalitem zlih duhova. Njihova jaina bila je dovoljna da rasturi seno, odnese krov s
kue, zaplai konja i druge ivotinje. Fijukanje je uvek povezivano sa stravinim jecajem
unesreenih mrtvih dua, koje nisu nale svoj novi svet ni konaite u njemu. Zato su se
odreenih dana u godini, u prethrianskom periodu, davali pomeni ovim stihijskim
snagama. A sa ukljuenjem itelja ovog kraja u hrianstvo, za te prilike slavili su se sveti
Vartolomej i sveti Jelisej. U arhaino doba u vihor se zabadao no, koji bi kasnije postajao
krvav. A kad bi nastao kovitlac trebalo se skloniti i lei na zemlju jer je to bio znak da se u
tom vetrovitom krugu bore avoli i Ale, to bi za oveka koji se umea moglo biti pogubno.
U istonoj Srbiji smatra se da kovitlac drema na Crnom vrhu, planini kod Bora. Kada
zaduva, kau ovdanji itelji, probudila ga je borba Vlva i Ala. utanje hrastovih uma i
visoke trave, koja se lomi pod vetrom, prikriva zvukove borbe a bela praina titi ovu
divovsku bitku od ljudskih oiju. Kada im dosadi ta igrarija Vlve i Ale izlaze iz kovitlaca,
pretvaraju se u svatove i tako mame sluajne prolaznike. Ko se prevari i pridrui im se,
postane opsednut i zauvek je u njihovoj moi. Lo je znak i kada vetar ili kovitlac sa Crnog
vrha, nekome odnese kapu. Predskazuje, kau vraare, skoru smrt.


Koija Velikih kola Pakala

Vlaka kosmogonija pominje samo jedno verovanje o nastanku sveta koje kae da je Bog
stvorio Zemlju, ravnu, bez brda i dolina. Sunce i Mesec su slobodno mogli drugovati kao
brat i sestra. Ali jednog dana Sunce predloi Luni (Mesecu) da se njih dvoje venaju. Kako
je stalno navaljivao, Luna na kraju ree Suncu da ide i pita Boga ta on o tome misli.
Nakon dugog veanja meu bojim skuptinarima nastala je velika svaa i netrpeljivost, i
haos prpreti do tada urednom svetu. Bog se naljuti pa uze Sunce i baci ga prema istoku a
Lunu prema zapadu uz kletvu: Istim putem nikad da ne idete, nikad zajedno da ne budete,
da se nikad vie ne vidite i nikada da ne razgovarate. Zatim na Zemlji napravi brda i
doline, stvori ume i planine, a meu njima reke i jezera. Pored poznavanja sazvea i
glavnih zvezda, Vlasi imaju i jednu astroloku figuru Pakalu. Koijaa Velikih kola,
gospodara najuvenijeg nebeskog sazvea. Ta kola, koja mora da vuku volovi, iskrivila su
se, jer je upregnute ivotinje uplaio vuk lupu. Pakala se meutim samo smekao usled ove
tragedije i od tada su i Vlasi nauili da se prema nedaama odnose sa strpljivim
podsmehom. U njihovoj tradiciji mnogo je pria iji je glavni junak Pakala. Vedar,
optimista, moan da se veseljem izbori protiv svake nedae. Zato se simbolino sve
aljivdije nazivaju njegovim imenom. Pakala ima glavnu ulogu i u priama koje se granie
sa vulgarnou. On je simbol neverovatnih seksualnih potencijala. Iako se moe pretvoriti u
bilo koje drugo bie ili se transformisati u enu, Pakala uglavnom kada sie na zemlju
postaje snaan mukarac, koji izmeu nogu ima tri bude povezane crvenim, utim i
plavim koncem. Dok ima strasne i nezaboravne ljubavne odnose sa enama, Pakala u
zavisnosti kojom budom deluje, moe osemeniti cara crvenim koncem, kralja utim a
oficira plavim.


Ljudi sa vanulnim svojstvima

Etnolozi koji su dugi niz godina prouavali verovanje Vlaha jugoistone Srbije tvrde da je
njihova mitologija raznovrsnija od mnogih koje su svojom zanimljivou preuzele primat,
poput helenske, rimske ili egipatske. A opet, ona se ne moe jednostavno svesti na i danas
uvreenu podelu na vile i vetice, u kojima se oliavaju dobro i zlo. Vlaki mit barata
demonima i boanstvima i smrtnim ljudima, koja su svoja natprirodna svojstva stekli za
ivota ili posle smrti. Prvi, Velika majka Muma Paduri, Vodeni duh Tartor i Zmaj
Zmeu su, sudei po izjavama danas aktuelnih vraara, bia nastala iz arhainih verovanja u
svemo same prirode. Oni su potpuno prehrianskog karaktera. Njima uz rame stoje
Suenice Ursiatore, gospodarice ivota i smrti, ume Tetke, demoni koji utiu na bolest
i zdravlje ili tok ivota, i Vile Vlve i Ale Aljilji, koji mogu ali se ba i ne trude da se
meaju u ivot oveka. Sa druge strane, ljudi sa natprirodnim svojstvima su bia iji se broj
stalno uveava tokom vremena. To su vampiri, talason, udotvorne bebe, vanbrano dete i
bia vezana za verovanje o krtenim i nekrtenim danima.


Opasna bia iz nekrtenih dana

Mit kae da nekrteni dani padaju u vreme od Boia do Bogojavljanja. Tih 12 dana zemlja
je posebno otvorena za due mrtvih, koje izlaze iz svojih podzemnih svetova i borave u
ovome. Prodiru iz duboke tmine i obino se nastane na kunom pragu ili dovratku ivih, a
ponekad i na samom krovu njihovih kua ili u dvorinim bunarima. Zato je i dobro, tvrdi
narod, da se pre izlaska iz doma, polaska na putovanje, pre umivanja ili pijenja vode, svako
jutro u ovom periodu oita molitva ili da se nekom bajalicom odvrate zle sile.
U suprotnom ljudi padaju pod uticaj raznih bia. Dejstvuju pre prvih petlova pa u vreme
nekrtenih dana nije preporuljivo putovati nou. Nekrteni dani nisu pogodni ni za raanje
niti za umiranje. Mrtve ni nakon 40 dana ne primaju na onaj svet, deca zaeta u vreme od
Boia do Bogojavljanja mogu postati ivi vampiri a roeni za nekrtenih dana bolesni su i
slabani. Misli se da svi takvi ljudi ubrzo i povampire.
Posebno je opasno ako u ovom periodu umre nekrteno dete, koje za ivota obredom
krtenja nije steklo svoje mesto u ljudskoj zajednici. Kako nisu ni ovde ni tamo, nekrteni
lutaju izmeu, nevidljivi su i uglavnom se samo uju. I to kako jee, plau, dree. Meu
Vlasima vlada mistina bojazan da bi se ovakva deca mogla osvetiti zbog ovog propusta
odraslih pa da u vreme nekrtenih dana nanose pakost malim bebama, koje su imale vie
sree i panje zajednice i roditelja, nego oni. Odbrana od mrtvoroene dece u vreme
nekrtenih dana kod Vlaha je prvenstveno obred njihovog sahranjivanja. Pri iznoenju iz
kue za pokojnikom treba izbaciti svu vodu. A opreznost se mora pokazati i dok povorka
prolazi pored potoka ili bunara, kako se dua preminulog ne bi negde usput sakrila.
Nekrtena deca ne smeju biti ukopana na postojeim regularnim grobljima. Ona dobijaju
svoj posmrtni ritual na sahrani, ba kao i drugi koji su preminuli neprirodnom smru i
samoubice. Ali ne i mesto na groblju, inae rezervisano samo za lanove odreene krtene
zajednice. Jer bio bi to veliki rizik da se neiste sile dovedu na ovaj svet.


Moi vanbranog deteta

Vlasi oigledno misle da deca uopte imaju velike moi. Meu svim demonima koji nastaju
od ljudi Vlasi za najjae smatraju dete roeno van braka. Za razliku od drugih sredina gde
se malianu, kojem se ne zna otac, odmah pridoda oznaka kopile, kod Vlaha su
vanbrana deca neto vrlo blisko poluboanstvu. Deca roena u braku, misle Vlasi, dunost
su i obaveza. A vanbrano dete je usud. Uglavnom zaeto u arkoj ljubavi i strasti. Zato i
danas Vlahinje obdarene da lee i proriu preporuuju da se nokti ili pramen kose
vanbranog deteta uvek nosi sa sobom kao amajlija, a da se njegovo ime priziva u nevolji,
naroito protiv opsena od bezoblinih stvorova kakvi su Vodeni duh ili Zmaj. Jo jedno
zanimljivo verovanje Vlaha je i mogunost roenja udotvornih beba. Za njihovu sudbinu
odgovorne su Ursiatore i Babice dobro i zlo iz sveta natprirodnih bia.


udotvorne bebe

Tradicija u istonoj Srbiji kae da je dete sve dok se nalazi u majinoj utrobi, aneo.
Ljudski lik dobija tek po roenju. Ali ako na svet izae obavijeno kouljicom koja ga je
hranila u stomaku, to je znak da je novoroene sa sobom na ovaj svet ponelo i neka
natprirodna svojstva. Dete koje se rodi u crvenoj kouljici donosi sreu sebi i okolini, ili
ima urokljive oi iz kojih izbija unutranja mo. U suprotnom dete je povuklo svojstva
vetice i mogunost da menja oblike i u druga zla bia. Ali nezavisno od boje, deca roena
sa posteljicom, tvrde Vlasi, po pravilu su vidovita i ni jedna via sila ne moe da im naudi.
Pupana vrpca dobro titi i uivena u deju odeu ili stavljena u medaljon, od kog se niko
ne valja odvajati. ak i kad odrastu pupana vrpca uva ljude od svih malera i nesrea,
veruju Vlasi. Ovako jaka vera u pupanu vrpcu pravda se obrazloenjem da ona nosi
umnogostruenu energiju. Na njoj su tri kapi krvi jedna od majke, druga od oca i trea od
samog novoroeneta. Kada se one sasue sa sobom ponesu svu mo ova tri ivota. Zato
treba strogo paziti da se vrpca ne izgubi, jer e se tako izgubiti i ovekova dobra srea. A
tada e on nesrean lutati, ne znajui ta e sa svojim ivotom. Menjae poslove, ene, loe
e se slagati sa svojim najbliima i bie usamljen. Nemir ga nee napustiti ak ni na
drugom svetu. Jer spokojstvo preminulog se, po naim obiajima, i na kraju overava tako
to se on sahranjuje zajedno sa pupanom vrpcom, s kojom je doao na ovaj svet.
Verovanja, po kojima ak ni Suenice ne mogu da utiu na sve okolnosti, niti da ih
predvide, vezuju se za stav o usudu. A on kae da za roenje postoje sreni i nesreni dani i
da sudbina oveka zavisi i od toga. Najbolje prolaze oni koji su roeni u subotu i nedelju,
jer imaju mo da upoznaju natprirodne sile i ovladaju njima.


Krtenje i vezivanje dece

Krtenje deteta kod Vlaha je dogaaj u ivotu oveka koji je samo neto malo manje bitan
od roenja i prvih 40 dana ivota. Krtenje se kod Vlaha izvodi nezavisno od hrianskog
krtenja u crkvi, na koje pripadnici ovog naroda idu obavezno. Ali posle obreda kod
svetenika, koji garantuje da detetova dua nee nakon smrti lutati sa nekrtenima, te da mu
se ime nee zatreti, jer je registrovano i pred ljudima i pred Bogom, izvodi se i
tradicionalan obred. U njemu obavezno uestvuje i kum, koji detetu odreuje ime i zaduen
je da prati vaan ritual prvog ianja. uplji kola koji on donosi stavlja se detetu na vrh
glave. Kroz rupu oblog kolaa provlai se po jedan pramen sa temena i ela deteta, iznad
desnog pa potom i levog uha. Prilikom odsecanja pramenova javno se saoptava ime deteta
koje su do tada znali samo kum i svetenik. Po saznanjima Vlahovia ovaj kola sa kosom
se stavlja na jabuku i simbolino nastavlja tradiciju prinoenja rtve precima, kojima se u
kulturi vlakog etnosa pridaje velika ast. Samo se kola koristi kao zavet umrlima, dok
detetova kosa slui za drugi deo rituala. Ona se lepi voskom od see, zajedno sa crvenim
koniem (kojim su premerena visina deteta i rairene ruice) i stavlja se zatim u flau sa
vodom. Nakon bajanja granicom od bosiljka i gaenjem uarkom uglja, ta vodica daje se
majci da njome sledea tri dana prska dete, sebe i prostoriju u kojoj beba boravi. Kada se
vodica istroi, pramen se vadi i detetu zavetuje kao amajlija, dok se flaa sa bosiljkom nosi
na reku. I to treba da uini majka, jer kraj ovog viednevnog rituala je vaan za otklanjanje
mogunosti da detetova duhovna energija tokom ivota bude vezana neastivim silama ili
moima neke druge vraare. Majka treba da opkorai potok u suprotnom smeru od
njegovog toka. Kada tri puta izgovori formulu kojom odvezuje svoje dete, baca flau sebi
iza lea da zajedno sa vodom otee i ono to je bilo zatvoreno u staklu. U nekim selima
pramen kose koristi se i na drugaije naine. Kada se baci u polje eli se da dete bude
rodno. Kad je ostavljeno pod drvetom sa crvenim plodovima treba da donese radost. Mnogi
kosicu neopaeno pospu i u seoskom kolu, tokom neke svetkovine. Time se detetu u
budunosti obezbeuje veselje. A ukoliko se kosa ostavi u koli ili nekoj visokoj ustanovi,
po prii vraara, dete e tu raditi kada odraste. Kosa se prvi put ia obavezno tokom
neparnih godina ivota, u prvoj, treoj ili petoj. Nakon toga se sa par dlaica izvri neki od
navedenih rituala, a drugi deo se sauva u vosku ili se uvalja oko dukata. Tako upakovana
kosa obino se ostavi na najviu gredu kue. Verovanje kae da se time dete kada odraste
zadrava u domainstvu. Obezbeuje mu se dugotrajnost i stabilnost kao to je i sama kua.
U svakom sluaju, dok dete ne odraste (dok mukarac ne stasa za vojsku a devojka za
udaju) kosa pod gredom obezbeuje sreu i spokojstvo.


Bia zalutala izmeu dva sveta

Muronj je vampir, ovek koji posle smrti nije naao mir zbog zla koje je inio, i zato osea
neodoljivu potrebu da deluje u materijalnom svetu. To uznemirava njegove blinje, pa su
vlaki obiaji prepuni rituala kojima im se ukazuje pomo da se oslobode greha, to su ga
poinili za ivota, da vrate svoje dugove i umire svoju nemirnu duu. Ali postoji i drugi
mnogo ei i opasniji inovi vampirisanja. To su ljudi koji su umrli iznenada bez svee, a
njihovi najblii im nisu posebnim pomanama i ritualima pomogi da na drugom svetu nau
pravi put. Vampir postaje i onaj kojeg je, dok je mrtav leao na odru, preskoila neka
ivotinja (obino maka) ili ovek. Opasnost postoji ak i ukoliko je preko pokojnika neto
preneto. Dua ovako preminulih ne odvaja se od tela. Ne odlazi na onaj svet ve prvih 40
dana luta uzimajui as svoj stari oblik, as se transformie u pticu ili neku drugu ivotinju.
Nou dok svi spavaju ona pokuava da sazna ta joj se deava. Besomuno juri ulicama,
sedi na oblinjim raskrima i niko ne moe da dokui iz kog pravca je dola i kojim bi
putem trebalo da poe. Preminuli zariju svoje glave u prozrane, ve omlitavele ruke i
dugo, uureni pored nekog ipraja razmiljaju. Obuzima ih prvo tuga, potom oaj a onda
bes. Sudbina ih je stano kaznila. Neki se nikada ne snau a oni koji se dosete gde im je
stari dom, vraaju se u njega. Lupaju po prozorima, ulaze na tavane i sve kripue i pucketa
dok oni hodaju.


Snaga ivih zazidanih

Vlasi veruju u jo jednu vrstu vampira, zvanog Talason. To je jedini vampir koga iskreno
ele u svojoj blizini. Oni se, naalost, zbog naina na koji je ovo natprirodno bie nastajalo,
vie ne umnoavaju. Postoje jo samo oni zaostali iz prolih vekova. Talasoni su demoni
nastali od ljudi koji su ivi zazidani u neku graevinu. Po prii Vlaha, ranije je to bila
dobrotvorna rtva. Stari ljudi, kada bi videli da smrt neumitno dolazi po njih, sami su terali
svoje potomke da grade kue u koje bi ih ive zazidali. Ubrzo posle toga ovek umire a
njegova dua ne odlazi na onaj svet u klasinom smislu, ve ostaje veno bdijui nad
graevinom i titi nju i sve koji u njoj ive, od zla. Mit kae da su takva zdanja zauvek
zatiena od bilo koje vrste nevolja kao i od drugih demona i natprirodnih stvorenja. Vlasi
oigledno pate za Talasonom. Ali prilagoeni civilizaciji u kojoj ive ipak se odriu ove
egzibicije. Umesto toga pribegavaju ritual sa senkama. Dok se udara temelj kue najstariji
ukuanin ostaje sve vreme na gradilitu. Menja svoj poloaj pratei putanju sunca. I senka
njegovog tela uvek je cela u vlanom, tek izlivenom, betonu. Misli se da i to pomae,
posebno kada onaj koji je rtvovao svoju senku umre.


Lov na vetice

Jedino verovanje za koje se, sem sporadinih sluajeva, moe rei da je iezlo iz vlake
tradicije, jeste ono o nastajanju vetica. Narod kae da je vetica ena koja se, sluei
avolu, naoruavala moima i inila zlo gde god je stigla. U pono ona bi postajala
nevidljiva i na metli letela okolo, dovodei ljude u veliku nevolju, inei tetu stoci i na
imanjima. Zapis sauvan u Timokoj krajini iz 1811. godine kae da je Karaore u
Gurgusovac (dananji Knjaevac) poslao vojvodu Antonija Pljakia. Pljaki je u svom
izvetaju napisao da je pohvatao sve traene odmetnike. Ali se pohvalio i da je usred
Gurgusovca ispekao jednu ivu babu, jer je narod optuio da je vetica. Ovo je poslednji
zapis koji svedoi o spaljivanju ena ovog kraja.


Rusaljke

U Dubokoj i evici u Zvidu svake godine o Duhovima padaju u zanos, u stanje zamiranja,
u trans iz koga se diu putem rituala jedne prastare religije. To su rusaljke (rusalje). Isto
biva i na zavetini u Brnjici (blizu Golupca) u etvrtak i u Neresnici u nedelju posle Duhova.
To su takozvane male rusaljke (Rusalje mi). Rusaljke znae praznik Duhova ali i samu
padavicu (padanje u zanos, trans), koja po tvrdom uverenju svih seljaka ovog kraja
posledica useljenja duhova, vila, koje na dan Duhova naiu na ensku osobu i prouzrukuju
njen pad, propraen udnim jaukanjem. Uz strani vrisak (neljudski krik) i lelek enska
osoba se odjednom kao svea padne na zemlju, biva potpuno besvesna za dogadjaje kulta
koji se oko nje odigravaju a organizam je ukoen, kao mrtav, jer ni najmanje ne reaguje na
zabadanje lekarske igle ispod noktiju. Stanje je zaista udno i u najveoj meri zagonetno.
Ne samo nai lekari, ve i neki strani naunici, kao doktor G. A. Kipers-Sonenberg iz
Berlina , koji su ovde dolazili, nisu mogli nita pozitivno da utvrde zbog ega dolazi do
ovog padanja Rusaljke (koje se u naim spomenicama pominju jo u XIII veku) svakako
su u dubokoj genetikoj vezi sa prastarim verovanjem u zagrobni ivot. Moda su ovde
poslednji tragovi vere u pripremeno nadahnue iz kulta Kibele, - velike majke bogova.
Naziv Rusaljka doao je izgleda od latnske rei rosa (rua), jer se padanja deavaju u doba
kada je najcvetnije i najtravnije kada se i padalice (Rusalke) polau na zelenu travu
najmanje na tri mesta uz vrenje kulta i zatim podiu iz mrtvih
Vera Duboana i eviana u zagrobni ivot zaista je velika to se vidi pri samom davanju
pomana koje i jesu uvod kultu padanja u trans. Pomane (dae) poinju u 2 sata a padanje
u zanos oko 5 sati po podne. Na crkvenom imanju, gde crkve nema a gde je prvi put
podignuta zvonara stoje poreani stolovi sa raznim jelima, koje se daje za duu umrlima.
Tu su: kvasan hleb, ukraen mnogoboakim znakom krsta i zmijama; pogaa azima
(od grke rei, to znai presan hleb), proja, so, vino, rakija, peenje, ofarbana jaja, koljivo
i votana svea, savijena na kolut, koja stalno gori. Tu su neminovno i strukovi belog luka
(usturoj) koji rastura zle duhove ini se pomen mrtvim duama i razgovori sa mrtvim
duama su veoma ozbiljni kao pred svetim prieem. Pojedine porodice dolaze na mesto
zavetine i ve unapred znaju da e neko njihovo dete pasti u zanos i ele da se to dogodi na
svetom zemljitu, gde se kult padanja u zanos i vri uz naroite magine radnje iz prastarih
vremena. Vlasi (u samoj stvari meu starosedeocima ima mnogo Kosovaca, to
svedoi njihova gornja haljina, dorame, ukraena kolutima) su narod, koji provodi teak
ivot, koji nam izgleda glup, ali koji je u stvari daleko blii ivotu, istinskom ivotu, punom
tajni, drai i zanosa. Kroz silnu veru iako dosta primitivnu, oni dokazuju da je njihov ivot
osmiljen i da sa verom u zagrobni ivot ini jednu nerazlunu i organsku celinu. Duboka
je usled Zvida. Ona je na domaku zlatonosnog Peka i peine sa kojom je u vezi i legenda o
kraljicama, puna arobne mistike. Jo je ivo predanje o dvema kraljicama koje su se tu,
pred peinom pobile na dan Duhova, te je jedna pri smrtnom padu proklela Duboane i
rekla: Da Bog da, kako ja ovde pala tako i svaki iz ovog mesta o ovom danu da pada!
Ispod peine izvire Duboka reka u kojoj se kao na Jordanu vri leenje i zapajanje rusaljki.
Sa svoda pada po koja kap vode, ali na Biljni petak (Vinjera bujedzor) sa jednog mesta
kaplje kap po kap samo tog dana. Polja u Zvidu su puna klasja.I nije nikakvo udo to o
Duhovima u sevdahu karabai i lautari jedino pevaju o mirisu sena i ljubavi (d dragostja),
koja je ovde u vezi sa poudom i elegijom:

Bae vntu prst face
Mja dus un miros
Miroase la florj d fn
D la mndra mja dn sn


Duva vetar preko poljane
I nosi mi neki miris
Mirie mi na cvee iz sena
Od moje je drage iz nedara.

im je rusaljka strano jauknula i pala, kao svea, na zemlju, odmah je uhvate za ruke i
vrsto dre da se za vreme napada ne bi gruvala i ubijala, jer je u stanju da uda uini
svojom iznenada velikom fizikom snagom, koju je pod uticajem duhova dobila. Oi su joj
zatvorene kao u mrtvaca a ruke grevito stegnute u pesnice. Ponekad i pljuje na prisutne.
Narod vie: A luvato rusalji! to znai: Uzeli su je duhovi! Uoe duhovi u nju!...

Padanje u trans

Narod veruje da ih odvode vlve t.j. vile. Njen pad se mahom nasluuje od njenih
ukuana, koji je prate da joj pri padu budu od pomoi i nau kraljeve, kraljice i
karabaa (gajdaa), koji e je povratiti u ivot , jer je ona ve kao pravi mrtvac i u stanju
anestezije, ni najmanje ne osea ubode igle, koji joj se ine ispod noktiju na ruci. Kao da je
99% mrtva i samo 1% u ivotu. Posle pada rusaljke nau se odmah tri mukarca. To su tri
kralja (trej krejiari). Isto tako se nau i tri kraljice (trej krejice). To su tri mlade,
lepo obuene devojke. Njih est se uhvate u kolo i u igri obilaze rusaljku, a karaba,
duvajui u mehove stalno svira uvenu, prastaru i alosnu melodiju rusalja (kniku d
kraj), starajui se da je arobnom moi muzike razbudi. Izmeani kraljevi i kraljice
stalno cupkaju oko pale i time joj bolest odigravaju. Prvi kralj (al mj mare krejiar)
dri u rukama no (nekada verovatno jatagan) sa belim lukom, pelinom i belom radom
(romanjica). No je ovde svakako trag rtvenog noa sa crnim koricama koji se pominje
u starim spomenicama. Beli luk se uzima u nameri da se rasteraju zli duhovi. Prvi kralj je
ovde najvanije lice. On izvodi ceo ritual. Od njegove umenosti zavisi i trajanje nesvesnog
stanja, koje traje obino jedan sat. Oko rusaljke se obino vodi mistiko kolo na tri, pet ili
devet mesta, dok ne ustane. Njoj kraljevi i kraljice pevaju i izgovaraju mistne rei,
kojima je cilj da je podignu sa zemlje, ali iji je skriveni smisao prilino izgubljen u toku
vekova. Taan teks rei koje spasavaju a koje su nai ispitivai uvek pogreno zapisivali
(zbog nepoznavanja rumunskog jezika) glasi:

Op a, jar aa!
nk odate jar aa!
Aa bla, jar aa!
dn gure ej!
Aa bla eeej!

U prevodu glasi:
Op tako, opet tako!
Jo jednom opet tako!
Tako bela opet tako,
I iz usta ej!
Tako bela eeej!

Tim reima se svakako eli da se rusaljka probudi iz besvesnog stanja i da jo u stanju
transa saopti neku istinu s one strane groba. Tada je prvi kralj plai noem, zamahuje na
nju strukom belog luka, pelina i bele rade i poziva je: Ajde!. U stanju transa rusaljka kao
da osea stalni jecaj karabaeve udne muzike, jer pokatkad kao da razvlai usne u osmeh.
Kad se posle odigravanja na treem mestu (ili na najdaljem devetom) ve poinje po malo
svest vraati, onda prvi kralj sa meavinom prevakanog pelina i belog luka u ustima
poprska po licu, ustima i oima, ona se usled jakog mirisa tog bilja jo vie osvesti.Tada je
nose niz poljanu dubokoj reci, koja se probija kroz selo kao zmija i koja je od crkvenog
polja udaljena 60 70 koraka. Tu je opet obigravaju umivaju i zapajaju vodom koju prvi
kralj zahvati iz reke i sputa niz korice noa (jatagana), i koju drugi kralj uzima u ake i
njom tri puta poprska rusaljku. I za divno udo, ona posle toga umorno otvara oi i
oivljuje. Ali se niega ne sea ta je s njom bilo (amnezija). Duboka reka je kao Jordan.
Ona zaista ima magijsko dejstvo. Pomou njene vode se zaista povraaju ponovo u svest
padalice. Veliku misterioznu mo narod pripisuje i muzici karabaevoj. Jecaji karaba
(svirila) zaista imaju arobnu mo. Ona tako obuzima duu oveiju da njena melodija
dugo i dugo ostaje u njegovoj memoriji. Moda sveani i alosni jecaji karaba izgledaju
rusaljci u transu, ne kao neki prazni zvuci, ve kao zvuci koji dolaze iz neke vie sfere. Kao
izlivi veite harmonije, kao glas Duhova. Stanje transa (zanosa) rusaljki kao da je zaista
neposredno optenje s Bogom. Narod veruje da melodija rusaljka: Kniku d kraj,
svojom boanskom moi budi i u svest vraa: Karabe razgovaraju sa duhovima!. I frula
je arobna a kamoli karabe. Duboke rusalje su toliko stare, koliko i kola sa
mnogoboanskim znacima i svakako su u vezi sa prastarim kultom reeva iz Indije i
Haldeje, kada je narod pomou njene mudrosti (kastinske tajne) odravan u veri u zagrobi
ivot. Za vreme transa i duboke rusaljke su kao mrtve. Ni one ni najmanje ne reaguju na
ubod igle. Nai lekari su ovu tajanstvenu pojavu, koja je neposredno metapsihikog
karaktera potpuno zanemarili.
Dr. Milorad Dragi je neto dublje zaao u istraivanje. On smatra ovu pojavu, kao pojavu
kolektivne, etniki funkcionalne nervoze na religioznoj osnovi. I zaista, ovde je trans, van
svakog protivljenja, na religioznoj osnovi. Nae rusaljke, slino somnambulama, svojim
duhovnim oima (jer su telesne mrtvaki zatvorene) kao da vide ono to mi obini ne
vidimo. uvene rusaljke dolaze u transu i do udnog dara proricanja. Onu su obino vie
puta padale u zanos te su i odabrane za budue vraare i arobnice, jer su u stanju da u
transu vide i govore sa mrtvima. Na taj nain, rusalje su u vezi sa nekromanijom, koju
dosad nai ispitivai nisu uoili. U dubokom kultu postoje realni tragovi prastare
nekromanije. Padanjem u zanos duboke rusaljke su na ivici ovog i onog sveta i one nad
ponorom svog ivota plau i pominju mrtve roake i poznanike i zapevaju za umrlom
decom. Svojim govorom i ponaanjem one predstavljaju posrednike izmeu ivih ljudi i
dua umrlih. Ova veza izmeu padalica i umrlih predstavlja veliki interes za rodbinu i
narod. Jer tada se oko padalice sakupi porodica umrlih predajui joj u ruke razne ponude
(kolae i slino), koje ona u kontaktu sa duama umrlih simbolino predaje umrlima.
Okupljeni narod na zavetini ih rado i paljivo slua, jer tako saznaje mnoge stvari o
njihovim pokojnicima na onom svetu. Duhovno uznemirenje kod njih poinje jo od
Spasovdana a naroito od etvrtka pred Duhove i one unapred znaju da e pasti u
neispitani, misteriozni zanos. ta vie i roditelji slute, koje e im ensko dete iz kue pasti.
Mnoge padalice i danas odlaze u manastir Gornjak i Tumane i tu trae lek. Vredi spomuti
da padanja vie ima kada je toplo vreme. Jedna rusaljka je u zanosu na onome svetu videla
mnoge neobuene i osuuje njihove ive pretke jer za pomene nita ne udelie.
Za vreme samog transa neke rusaljke strano i bolno jauu; neke pevaju i samo neke, koje
su dugo godina padale u zanos proriu. Pojava rusaljki u Dubokoj je jedna veoma udna i
komplikovana duhovna pojava, na koju su tokom vekova delovali mnogi uticaji. Ona je
itav kult, na kome se jo vide tragovi neke prastare religije. Moda je i strah od umrli
dejsvovalo na stvaranje ovog kulta. Ona je u vezi sa sugestijom i autosugestijom, koju
potencira i vera da se zbog ubijene kraljice greh mora iskajati. Padanje u zanos lii na
epilepsiju. Lii i na histeriju, ali je ovde ukoenost i mrtvilo daleko vee. Zanos je
orgijastikog tipa, ima ekstaze. Pojava skrivene moi vidovitosti, proricanja i nekromanije
dokazuju da je ovde u pitanju stvar metapsihike prirode. Na osnovu neodoljive religije ini
se u Dubokoj pomen mrtvima na isto kultnoj osnovi; rusaljke zatim padaju u trans da bi se
ponovo vratile u ovaj svet, koji sa onim transcendentnim ini jednu nerazlunu celinu.


GLASNICI IVOTINJSKOG SVETA


Kukavije suze

Iz ivotinjskog carstva vraare kao posebne saveznice svoje magije izdvajaju ptice. Kau
da njihov jezik moe nauiti svako ko ih paljivo slua. Prepoznatljivo kuku, svrstalo je
kuakavicu u jednu od retkih vrsta koja u svim zemljama ima isto ime. Kod Vlaha kukavica
ima vrlo visok rejting. Zbog toga je, kao ni rodu, nikad ne ubijaju.
Ko zna da je uje, mnogo e nauiti, kae Desanka Peri i svoje znanje koja je dobila od
tri Marije iz sna, prenosi ovako: Onaj ko uje kukavicu sa istoka poivee srenu godinu,
a kome kuknjava stie sa zapada neka se malo presabere. Manje neka putuje i vie nek
razmilja. Iskustvo je pouilo Vlahe i da broj dana koliko kukavica kuka pre urevdana i
posle Petrovdana, oznaava lepu jesen, a ako se oglasi prerano, nasluuju hladnu zimu.
Kuknjava iz ogoljene ume predskazuje glad, a iz razlistale rodnu i situ godinu


Legenda o nastajanju kukavice.

Vlasi se slau sa drugim narodima pa poreklo kukavice takoe vezuju za veliko
prokletstvo. Priu o tome zabeleio je Tihomir orevi. U Homolju je uo da su devet
sestara, nakon to im je jedini brat nestao, oajno kukajui zatraile od Boga da im da krila
kako bi ga lake nale. On im uslii elju i pretvori ih u ptice koje vie nikad nisu prestale
da kukaju. Valjda se zato jo uvek po mnogim grobovima ovog prostora,esto na drveni
nadgrobni spomenik ili krst pred njim, urezuju crtei onoliko kukavica koliko sestara za
umrlim ali. U nekim selima, na mestu gde je pokojniku sahranjena glava stavljaju statuu
izrezbarenu od luevog drveta koja simbolizuje pticu i oveka glave naslonjene na no. Ne
retko na grobu se nau i kukavije suze, jer sem to jad i suze idu zajedno, veruje se da i
sama ptica u periodu svog oajnog oglaavnja u stvari plae. Vlasi misle da njene suze lie
na sitna jajaca leptira i nalaze se na grani, poreana u krug. Onaj ko ih nae u rukama ima
neprocenjivi magijski artikal sa koji moe da naini mnoga uda. Vraare u istonoj Srbiji
koriste ih za razne napitke, koji pomau kod deije groznice. Ali i za bolji rast devojakih
kosa. arobno je ak i drvo sa kog kukavica peva pa poznate vraare ne prputaju priliku
da sa njega otkinu neku granicu i iskoriste je kasnije da njima ispune devojake elje. Za
one koji bi da proriu, preporuuje se da kada prvi put zauju glas kukavice desnom nogom
prokopaju malo zemlje. Kada se uvee vrate kui treba da je zaviju u belu ili crvenu hartiju
i tako ostave pod jastuk. Narodu se tako, zapisao je i Vuk S.Karadi, dok je iveo na
obalama Dunava, u snu pojavljivala budunost. Vlasi misle da kukavica kad predskazuje
smrt kuka sa dimnjaka te kue i da je to opmena da se za savet treba obratiti nekoj vraari u
blizini. Takva smrt, kau, ne moe biti suena, jer je kukavica ne bi ni najavljivala.


Ptice zlosutnice

Meu mnotvo ptica, gavran je jedina za koju se tvrdi da je, iskljuivo, glasnik zla. Sam ga
je Bog prokleo i perje nainio crnim, kada ga je, kae i predanje, nakon potopa, iz svoje
barke Noe poslao da nae suvu zemlju, a on se tri dana nije vraao. Zadrala ga je leina
kojoj nije odoleo dok je nije pojeo. U Petrovcu na Mlavi, na Blagovesti, kod crkve Vezilje,
gavran je pred vrata spustio i crvenu almu. Dok se okupljeni svet pitao ta to moe da
znai u selo upadoe Turci. Crkvu su sruili a meu masom napravili pokolj. Zato sve
narodne pesme iz Timoke krajine zlo koje je u to vreme dolo sa Turcima personifikuju
dolaskom gavrana. Verovanje kae i da je lo znak kad gavran preleti selo a jo gori kad se
spusti na kuu. Puno gavrana puno nesree. Osuena glava od gavrana skoro je neizostavni
deo vetiijih laboratorija. So koja se kroz nju sipa i kasnije se po malo dozira u jelu,
pojaava memoriju i imunitet. A krv od gavrana, pomeana u vinu, dobar je nain da se
neko odvikne od preteranih pijanki i bahatosti. Ni svraka a ni vrana ne uivaju nita veu
popularnost.


Kad petao zanemi a koko kukurie

Dok su se ljudi takmiili ko e imati vie koka verovalo se da u domainstvu nije poeljno
imati vie od jednog petla. Da bi kua bila mirna i da napreduje. Tako bi malog petlia
prodavali im bi se izlegao. Ili to se jo ee deavalo on bi posluio kao rtva u magijske
svrhe. Obino za potrebe muke potencije ili za nanoenje zla meu braom. Zato valjda
narod Timoke krajine na selu i danas vraa da se iz jaja izleu samo kokoke, pa ih ne
nasauju ponedeljkom, utorkom i petkom. Ti dani spominju se kao muki pa ne vole, kau,
da rizikuju. Pevanje petlova vezano je za verovanje da na nebu postoji beli sveti petao
kome se kad zapeva, svi petlovi sa zemlje odazovu. Tako petao peva odmah nakon ponoi,
pred samu zoru i u svitanje. Ljudi su se dugo i bez asova orijentisali uz njihovo javljanje.
Od mraka pa do prvog petlovog poja ne valja izlaziti iz kue, jer tada napolju tumaraju sva
zla bia, vampiri, vetice, avoli, karakondule i bore se vile. Zato su nai preci sve petlove
koji se oglaavaju van reda nazivali krivcima. Misli se da ih avo prevari, kako bi ljude, pre
zore izmamio napolje i opoganio ih. Pojanje petlova pre vremena smatra se zlim
predskazanjem za kuu ili za celo selo. Kukurikanje u sumrak najavljuje bolest, oko deset
uvee smrt, a pred pono zlo oekuje celo selo. Zato se takav pevac odmah rtvuje sa
magijski formulama da zlo koje je predskazao odnese sa sobom. Ponekad upali i blai
metod. ene kod Boljevca, tako, kada zapaze da je petlova prirodna preciznost zakazala,
uzmu malo vune, bace je u vatru i kau: Vi ste krivi, mi nismo. U okolini Bora iza kunih
vrata ostavljaju zapaljen ugljen, koji e spriti svako zlo koje pokuava da ue u kuu.
Najjednostavniji metod je pomeriti se sa mesta i pomisliti: Pomakoh se i umakoh. Manje
sujeverni danas pojanje krivca tumae kao najavu promene vremena, naroito ukoliko
mu i drugi petao otpeva. Kad zapeva u sumrak na kunom pragu petao predskazuje goste.
Okrenut prema ognjitu najavljuje prijatelja, a prema dvoritu, bilo kog posetioca ili
iznenadni put. Kad kokoka prokukurie, a to se, kau Vlasi, deava, pouzdan je znak za
sve najcrnje slutnje. Toj se kokoki odmah lomi ija. Nosi se kod seoske vraare koja
raznim bajalicama pokuava da sprei zlo. Ona izvlai srce kokoke da bi ga nekuvanog
okusio svaki lan porodice. A njeno telo zakopa duboko u zemlji da istruli to pre i
oslobodi joj crnu duu. Ima meutim i onih koji se ne libe da ivu kokoku koja imitira
petla, odmah iznesu na pijacu, verujui da e tako zla slutnja odmah prei na drugoga. U
blaoj varijanti, teili su se stari, onaj ko se prevari i kupi je, rizikuje da u toj kui ena
gospodari nad muem. Da bi bili sigurni o emu se radi, danas takvoj kokoki treba skinuti
pera sa glave i saekati da nikne novo. Ako bude crno to je pouzdan znak nesree koja je
pododreena sudbinom. U tim sluajevima odmah se alarmira vraara. Ukoliko izniknu
bela pera, koku samo treba odneti na raskrsnicu i pustiti je da odluta.


Zmija i njena kraljevska kruna

Strah i potovanje od pamtiveka su se meali oveku kad god bi pomislio na zmiju. U
narodu se dugo izbegavalo da se zmija naziva svojim imenom ili rodom. Mislilo se da onaj
ko o njoj govori od nje moe i da strada. Vlasi meutim veruju da je avo, videvi kako
Bog stvara svet i sam hteo da izumi kakvo stvorenje, ali se njegov neuspeh pretvorio u
zmiju. I pored toga oni je potuju kao uvara porodine sree. Pa i danas se na selu, kad
zmija doe na prag, misli da je to predznak velike sloge i plodnosti. Nju niko ne ubija i ona
esto u okolini izlee svoje mlade. Tako generacije zmija i ljudi ive zajedno. Zmije po
verovanju Vlaha imaju svoje kraljice sa krunom na glavi. One se smenjuju na svakih
hiljadu godina. Kraljica ivi u umi ali se moe videti i kraj naselja. Krunu skida samo na
dan svetog Petra i svetog Pavla. Zato tada gatare na odreene izvore razapinju belu
maramu, nadajui se da e, kad se napije iste vode, zmija ostaviti svoju krunu koja donosi
sreu i blagostanje. Mada za spravljanje vanih ljubavnih, lekovitih i razvezujuih ini,
dobro slue i kost, sasuen jeziak ili zmijska kouljica, koja simbolizuje venu mladost i
besmrtnost.


AVANTURE SA OPASNIM TRAVAMA

Vlasi se otrovnim biljem koriste veoma esto. Najee je u upotrebi koren kukureka
jedinca, trave koja ima samo jedan list eventualno i jedan cvet. On mora biti iskopan u
odreeno doba dana i godine, uz poseban ritual, a Vlasi ga koriste na indentian nain na
koji su to inili stari Rimljani. Ako se meutim zna da se Vlako stanovnitvo ovog kraja
Srbije ni na kraju XX veka nije u celini opismenilo, onda bez dileme treba verovati da su se
znanja o biljkama prenosila iskustveno na potomke. Obred ienja pomou kukureka ili
kako u istonoj Srbiji kau, spravljanjem napitka za izbacivanje otrova iz tela. Na prozoru u
ai ostave se tri korenia kukureka. Voda se pije sve dok ne dovede do obilnog
povraanja to je, kau stari dobro da se izbaci venin, otrov koji se nakupi u utrobi i
oveku ne da ni da ivi ni da mre. Zatravljivanje je obred ija je osnova u malom rezu
na nekom delu tela. Pod kou se potom gurne tanak koren kukureka. Mesto se vee
crvenim koncem i tako dri 24 asa. Vrlo brzo otekne i zagnoji. Curenje gnoja i sukrvice
nastaje tek nakon deset dana ali eljeni efekat, kada to radi osoba sa iskustvom, ne izostaje.
Pospeuje ienje, mada su ljudi na ovaj ritual spremni i zarad drugih ciljeva. Tako su i
mnogi mukarci u okolini Donjeg Milanovca sebi onesposobili po neki prst kako bi izbegli
odsluenje vojnog roka. Zatravljivanje se vrlo esto moe pretvoriti u pravu tragediju
koja odnosi i ljudske ivote. Zapisano je da korenom kukureka i lisnom drkom, ene same
sebi izazivaju pobaaj. Usled ega redovno dolazi do sepse. Pri tom se jedan deo
kukurekovih heterzida resorbuje u krvi dolazi do opte intoksikacije i neizbeno do smrti.
ene koje sreom preive ostaju sterilne i doivotni invalidi.


MAGINO DEJSTVO BELOG LUKA

Beli luk je vrlo uvaen u magiji Vlaha. Vlasi misle da beli luk i inae donosi dobro
ukuanima, pa nanizane vence kae o desni ili levi dovratak kue. Sa leve strane on titi od
demona i donosi duhovni mir i sreu. Okaen sa desne strane venac belog luka titi dom od
eventualnih neprijatelja iz okoline, spreava razmirice i svae, a po nekim verovanjima,
obezbeuje i materijalno blagostanje. Venac obeen u tali titio je ivotinje a u polju
useve. Noen u depu, en belog luka moe spreiti muninu i nesvesticu, a uz druge
dodatke njogovi eterini mirisi, vraaju one koji padnu u trans, lee alkoholiare i
epileptiare. Ako se nosi pod kapom beli luk otklanja migrenu. Izgnjeen beli luk i uvijen u
gazu sluio je za masau ela protiv glavobolje, zajedno sa svinjskom mau. Pomean sa
pelinom dezinfikuje i lei rane po koi. Kod bolnih menstruacija nekada su Vlahinje jele
ogromne koliine belog luka i zapirale su se rastvorom od etiri kaike sireta na dva litara
mlake vode. Istucan kad odstoji sa rakijom odlian je lek protiv gripa. uga se leila
meavinom belog luka, plavog kamena i govedjeg loja, premazanom po telu. A mesta gde
je opala kosa i danas se intezivno mau istucanim belim lukom, koji je deset dana odstajao
u komovici. Protiv proliva koristile su se obloge od ljuskica belog luka potopljenih u mlaku
vodu.


BILjNI VENII VERNOSTI

U istonoj Srbiji ljudi bilje beru uglavnom na praznike. U berbu idu na urevdan,
Spasovdan i Vidovdan. Na Svetog Jovan ene odlaze u polje, naberu Jovanovu travu,
naprave od nje venac, donesu ga u kuu i kroz njega provlae decu da bi bila zdrava. ene
koje nemaju decu takoe se toga dana provuku kroz njega i kupaju se u reci da voda odnese
urok, zlu sud ili bolest. Ukoliko se radi enama koje prirodno pobacuju na dan svetog
Jovana one nakon rituala poseuju ene po selu koje nose ime Stana ili Stanka. Veni kod
Vlaha je specifinost i proslave jesenjeg praznika Preobraenja. Toga jutra se ustaje u cik
zore, cvee meu kojima su i bosiljak i cvet suncokreta, bere se u batama itelja ija imena
oznaavaju milost ili dragost. Kada se Draganama, Milenama ili Slaanama oberu bate,
skupljene travke prenjevaju se tri puta, a onda se plete venac. Kroz njega se odmah
pogleda u sunce, koje se raa, a kasnije se isti veni koristi u kultu mrtvih i u ljubavnoj
magiji. Misli se da devojka koja kroz veni sa Preobraenja pogleda u momka koji joj se
dopada, ima sve anse da ga osvoji i sigurno e se udati za njega. Vlaka magija meutim
poznaje i bilje koje se koristi kod nestanih mukaraca.


OBREDNA MEDICINA VLAKIH VRAARA


Cre pue ko dete uree

Zle oi poznate su i vlakoj tradiciji. Veruje se da postoje oni koji urokljivim pogledom
mogu naneti mnogo nesree i to uglavnom nesvesno. Kada ugledaju neto lepo oni to
nekontrolisano poele tako jako, da ak iako se njima prohtev ne ostvari, to drugome
nestane pa makar mu i od samog Boga bilo dato. Najpodloniji uroku su mala deca ali i
nezatieni odrasli. Urok se u porodici uvia odmah kroz bezrazlonu napetost, koja se
iznenada useli u njene lanove. Neophodno je prvo utvrditi da li je uopte u pitanju urok.
To se radi gaenjem ugljena. A pokazuje se kada ugrevak pri gaenju padne na dno posude.
Potom se trai krivac. Ne po imenu, nego odrednicima pola, srodstva ili komijskih i
poslovnih veza. Za tu priliku se prizivaju sve te kategorije a ugljen se baca u posudu sa
vodom: Poao (ime) putem, stazom, poo drumom velikim, sa devedeset devet ala, sa
urokom i uroicom, sa pouditem se na njemu sreo. Moda je ureknut od udate ene,
moda je ureknut jer je dobar, jer nije dobar, jer je debeo jer nije debeo, jer je lep jer nije
lep Tako se nadalje uvek uz isti opis, pominju razliiti uronici, mukarac, starci, mlade
devojke i snani momci. Ali i prirodne stihije, voda, zemlja, vie sile Kada se izgovori
svojstvo ili ime urokljivog, ugljen pada na dno posude. Tek tada poinje ritual. U tom
trenutku, meutim, vie ne mogu pomoi crveni konac, beli luk i druga sredstva koja se
inae koriste kao preventiva, pa se baje bosiljkom, tamjanom i granicom od metle.
Doletela bela ptica iz belog mora i donela belo mleko u bele kljunice, pa pustila na beli
kamen, crko puko beli kamen crko puko ko dete ureko, ako bude muko ispuklo mu mudo
ako bude devojka otpala joj kosa sve joj se druge nasmejale. Basme su razliite ali se
obino zavravaju jakom eljom, ne da se onom ko je urekao vrati zlo, ve da ga svi
ismeju. Efikasan lek protiv uroka je basma koju znaju mnogi u Timokoj krajini i koriste je
za preventivu. Za vraanje se pripremi voda koja se iz tikve baci na krov a potom se, dok se
sa njega sliva, prihvati u sud u kome e se kasnije bajati. Vodi se dodaju bosiljak i tamjan i
izgovara: Pola (ime pacijenta) stazom, uroka uz put srela. Ne smej se ti (ime) jer e se
ona nasmejati tebi. Ko je (ime) uroio svisnuo, ko je urekao prsnuo, oi prevrnuo. Ko je
(ime) urekao, usekao o glavi mu bilo.. (Ime) osta svetla, ista, ko zvezda na nebu, ko
rosa na zemlji, ko bosiljak u cvatu, (ime) u zdravlju da bude.
Bajalica protiv uroka. U desnu ruku uzme se britva u levu tamjan i dok se lagano dodiruju
ponavlja se: Crkni avole, ti nema no, ja imam tamjan i imam no, tamjanom te kadim,
noem te seem, u vodi te gnjeim. Voda se penua a (kae ime ime onog ko se brani od
uroka), te vie ne slua. Ako ga je neko urekao, ako mu je neko presekao put, ako ga je
neko omaijao ako je neko za njega ljut, vie nema uroka, slobodan mu je put, odvezala
sam maiju niko vie nije ljut. (Ime), ostaje isto kao svet kad se kupa u sunevom sjaju,
(ime) ostaje isto kao bistra voda izvorska, (ime) ostaje ist kao bosiljak u prolenom gaju
(ime) ostaje ist kao sveta Deva Marija nebeska


LjUBAVNA VLAKA MAGIJA

Ljubavna magija kod Vlaha je najrazvijenija, a romantine basme najbrojnije i, kau,
najdelotvornije. Najrasprostranjeni rekvizit u ovim ritualima je katanac. Simbol neega to
moe zakljuati i otkljuati, zarobiti i osloboditi. Tek iza njega slede med, kao bezopasno
sredstvo koje lepi, uarci koji u magiji simboliu ono to pali i bosiljak to svojim
aromatinim mirisima osvaja. Crveni ili beli konac, so, eer i voda iz kue obavezni su za
indentifikaciju linosti u magiji a dodatci na svu tu hrpu naizgled besmisleno skupljenih
predmeta, zavise od pojedinanog problema. esto vraare zahtevaju i daicu sa kunog
praga ukoliko se sumnja na prevaru suprunika, no ako u svojim nadulnim vizijama
uvide da je razlog patnji osoba koja dolazi u kuu, srp ako se radi o osmiljenom uroku ili
je nesrenik rtva naruene crne magije, pramen kose voljene osobe ako postoji obostrano
interesovanje a neto se meu zaljubljenima ipak ispreilo, deo odee kada se po
narudbini vezuje neko ko je daleko Uz sve to idu i ceduljice sa neveto ispisanim
imenima onog ko poruuje ritual, i onoga koga se taj ritual dotie. A po potrebi uz sve to
idu i fotografije. U selima Timoke krajine i Homolja i danas sve vraare i proroice bave
se ljubavnom magijom a svaka od njih zna veliki broj bajalica koje podstiu zaljubljene i
trajno vezivanje. One najee spravljaju med u koji se dodaju latice suncokreta, belog
nevena i listi zelenog i crvenog bosiljka, tamjan i komadi ara. Takva smesa mea se
noiem i vrbovom granicom o koju su belim ili crvenim koncem uvezani struci bosiljka
i metlice. Dok napitak meaju izgovaraju stihove: Slatki mede vodi me do (ime voljenog),
ne daj mu da jede, ne daj mu da pije, ne daj mu da spava, ne daj mu da misli, nek ne moe
bez mene. Nek se ugreje kao vatra, nek se usija kao ar, dok ne doe do mene da vidi moje
oi, da vidi moje usne, da vidi moje telo. I kako se lepi testo za ruke, kako se lepi iak za
vunu, kako se lepi pela za cvet , nek se (ime voljenog) prilepi za mene i kako dete bez
majke ne moe i kako ovek bez vode ne moe i kako cvet bez pele ne moe nek (ime
voljenog) bez mene ne moe. Med je zaaran i kada se sa malo vode zagreje, prebaje tri
puta uz tamjan i granicu bosiljka i uz pomo svete Deve Marije (koja se obino priziva)
daje se nesrenoj osobi. Ona ga koristi kada dodiruje onog koga voli. Pipka ga lepljivim
prstima po kosi i odei tako da se on za nju zalepi. Umesto meda moe se koristiti eer.
I bajalice se tada razlikuju pa uz ritual idu stihovi: kako vatra i hrana privlae ljude, kako
ih privlae eer, med i hleb, tako nek (ime) privlana bude, njen glas, njeno telo, njen stas.
Kako ljudi bez eera, meda i hleba ne mogu tako da bez (ime) ne moe (ime osobe koja se
zaarava), bez njenog glasa, bez njenog tela, bez njenog stasa.


Pamet mu uzeli, omaijali ga

Neto sloeniji ljubavni rituali izvode se u pripodi gde vraara trai pomo nekog, po
savetu vieg bia. U svitanje vraara ode na istu vodu, na potoi koji tee u pravcu istok-
zapad i opkorai ga tako da izgleda kao da ga zauzdava. Potom poinje da baje prakajui
strukom bosiljka po reci. Pravi pauze da bi preko teglice sa medom prskala kapljice vode.
Med se kasnije daje osobi koja treba da privue neku drugu. U velikoj bajalica koja se
izgovara u ovom najjednostavnijem i svakom dostupnom obredu, tre prelepi stihovi koji
kau: Stavila mi na glavu mesec sjajni, na prsa bljetavo sunce, na ramena dve zvezde
Danice, na lea ruu prekasnu, po naruju i bedrima sitne perlice, da ceo svet gleda u njih,
a sa jo veim arom (ime onog koji se privlai), da mu ne daju mira, ni kad lei, ni kad
spava, ni kad pria, dok meni ne dodje da sebi srcu olaka Jae ljubavne ini bacaju se
bajanjem u sobi sa metlom. Vraara tri puta baje dok mete po kui. Sakupljeno ubre
iznosila bi napolje i baca ga u onom pravcu gde osoba koja se privlai ivi. Prekrsti se tri
puta i ponavlja basmu: Ne metem slamu, ne metem ubre ve metem sve mravie, ve
metem sve stenice. Metlom ih pomeh, po (ime) poslah. Kad na njega naiete da mi ga
bockate, podbadate, meni da ga otpravite. Mira nigde da nema, ni sa kim da ne prozbori
dok se meni ne pojavi. Miljenje mnogih koji su oprobali vlaku ljubavnu magiju je da
najveu mo imaju ini baene preko planete Venere ili kako je u ovom kraju zovu zvezde
Danice ili Veernjae. Ritual izvodi vraara, a potom u njegove tajne uvodi i osobu koja je
naruila ini. Ova varijanta zahteva mo jake koncentracije, bez skidanja pogleda sa zvezde
i bez dozvole da neko, i za sekund, prekine ritual. Po tri puta treba izgovoriti rei: Traim
do ludila u mene zaljubljenog sina (ime voljenog). Pamet sam mu uzela, omaijala sam ga.
Mir sam mu uzela, omaijala sam ga. Srce sam mu uzela, omaijala sam ga. Kada spava da
ne spava, kada jede da ne jede, kada pije da ne pije, dok mene (ime) ne vidi da se ne smiri.


Otimanje muke moi

Mukarci u velikom broju veruju da njihova polna snaga moe da zavisi od udljivosti
ena. Zorica Divac je radila obimna istraivanja na ovu temu. Simptomi impotencije po
kazivanju naroda su vezanost mukarca da ne moe ni sa jednom enom ili da ne moe sa
odreenim enama. Sem polne nemoi mukaras se osea loe, naputaju ga snaga i volja
da se bori pa moe i da umre U ovako teku situaciju mukarca dovodi ena koja uz
pomo vraare baca ini i (zbog posesivnosti, strane ljubomore ili osvete) vezuju svog
mukarca ili ljubavnika, pie Zorica Divac i navodi rei jedne svoje sagovornice iz
Gamzigradske banje kod Zajeara. Postoje i primerri kada ena vezuje svog mua da bi
dobila slobodu za raznovrsniji ljubavni ivot. I to obino obave vlake vraare koje za
razliku od drugih, ovu vrstu ini ne nazivaju crnomagijskim. One ne boluju od takvih
predrasuda jer smatraju sebe pozvanim da pomognu svakome ko im se obrati za pomo.
Svoje psihike moi Vlahinje za ove potrebe upotpunjuju raznim korisnim rekvizitima
poput konca, igle, biljaka, ljudske krvi, pepela, balege. Bitni brojevi u bajalicama koje
izgovaraju dok vraaju su trojka, simbol seksa, sedmica, broj ljubavi, i devetka, kontakt sa
viim zlim silama. Od boja se koriste crna, koja upija, i crvena, koja ograniava upad
pozitivne i negativne energije. Izbegavaju samo zelenu boju koja oslobaa. Najjae dejstvo
meu rekvizitima za izazivnje impotencije imaju predmeti uzeti sa pokojnika. To su
maramica na kojoj se sakupljala izluina iz usta umrlog u periodu izmeu smrti i ukopa,
prsten sa njegove ruke, igla i konac. Vraare se uunjaju i neprimetno u odelo umirueg
zabodu penadlu. Vade je kada bolesnik umre i jo dugo nakon toga koriste je za obrede.
eni koja bi da vee ljubavnika vraara da iglu i ova treba da svog dragana bocne u
stranjicu. To treba da uini u trenutku orgazma kada on tu bol nee osetiti. Vrlo je
rasprostranjen i ritual vezivanja pomou sperme i kuine od prolene konoplje. Odmah
nakon odnosa kuinom se zahvati malo sperme. Od nje se uplete konac petnaestak
santimetara dug i na njega se uvezuje devet vorova dok se izgovara bajalica: Ne vezujem
konac ve vezujem (ime voljenog), vezujem mu pamet, vezujem mu razum, vezujem mu
misli, vezujem mu vene... Ako drugoj bude poao da mu mozak zastane, vene da mu se
stegnu, penis da mu splasne, da ga monice zabole. Uveen konac uvue se u pripremljenu
cevastu granice zove, oba kraja zatvori se ovijom balegom, a ceo beleg se sakrije pod
trem da istruli. Ova i sline bajalice alju se potom preko devet mea, devet brda i devet
voda, beleg nestane i teko je oekivati uspeh u razvezivanju zatoenog mukarca.
Najupornije vraare trae pomo od svete Deve Marije.


Opsedanje na daljinu

Vlaka magija vezuje i na daljinu. Vezanost i opsesiju mukarac moe da doivi u koliko je
bio rtva vrlo zanimljivog magijskog rituala sa menstrualnom krvlju. Kako su zapisali neki
lekari obino ena sa kojom mukarac ima izvanredan seksualni odnos ga pogleda dok
spava, kroz prsten zamoen menstrualnom krvlju. Ili im se par kapi te krvi umea u neki
napitak ili aj. Sline ini mogu se raditi sa delovima odee, ali tada mukarac osea stalnu
potrebu za odreenom enom.


Prizivanje zlih demona ljubavi

Vlaka magija raspolae sa mnogo opakim inima da ih neki zovu crnomagijskim. ini se
bacaju sa devet raznih vrsta cvea i sa konjskom potkovicom. U gluvo doba noi vraara
utke dolazi na odabrano mesto i pali ritualnu vatru. Ona mora goreti na zemlji, okruena
kamenjem. Potpaljuje se od granica bosiljka, a suvarci koji e do jutra goreti mogu se
prikupiti iz oblinje ume. Kada pripremljena sedne kraj ritualnog ognjita vraara uzima
potkovicu i kali je dok izgovara bajalice. Sav dim koji se izdvaja usmerava se ka obeenom
cveu. Bajanje ne prestaje dok se svaka latica, pripremljena za obred, ne navlai, a potom i
osui. Kada je nanizano cvee dovoljno suvo da od njega moe napraviti prah, a vraara u
stanju polu transa od udahnutih dimova i opojnih mirisa, poinje drugi in ritualnog
monologa u kome vraara menjajui dramatino boju glasa glumi i vodi dijalog sa silom
koju je prethodnim bajanjem prizvala. Gvoe iskovano! uzvikne ona i potom jo
agresivnije odgovara: Nisam gvoe iskovano nego avo zarobljen. Pa nastavlja: Ako si
avo zarobljen da izae na suvo i ode gde te aljem. U srce (ime devojke) da se uvue.
Da (ime) trai od grada do grada, od sela do sela, od kue do kue, od posla do posla, od
puta do puta, od kreveta do kreveta, od stola do stola, a sa stola skoi u kaiku iz kaike
(ime) u stomak. Potrai je ognjenim biem, iibaj i poteraj meni da ne moe stajati, da ne
moe sesti, da ne moe spavati, da ne moe jesti, da nema mira u svojoj kui dok do (ime
onoga za koga se vraa) ne doe. Oima e gledati, ustima govoriti, drugog nee nai, tu
pravi pauzu a onda dodaje: A ja u ti dati za doruak jednu koko, za ruak jednu koko,
za veeru jednu koko i punu tikvu vina. Vraara kasnije rtvuje kokoke, ali im zavri
ovaj verbalni deo rituala pokupi obajanu i izmrvljenu travu u teglicu i da je onome ko je
magiju naruio sa uputstvom da je tajno doturi do osobe kome su ini namenjene. Po
pravilima kada baja vraara mora da bude naga do pojasa i sama. Vlaka ljubavna magija
nudi i lek za one koji u ivotu ne mogu da nau dosuenu osobu pa stalno pate sigurni da
su na ovom svetu najnesreniji.


MEUSOBNA BORBA VRAARA

U etnolokoj literaturi zabeleen je jedan ritual ljubavne ini sa avolima. Vraara u
gluvo doba noi izlazi na reku. Lagano se svlai, rasplete kosu i pored sebe postavi devet
kolaia umeenih i ispeenih kao obrui. Uz njih sloi zobnicu od kozje dlake i jedan tap.
Zagazivi u reku ona nabroji sve to od ritualnih rekvizita nosi sa sobom, zato leskovim
tapom pljusne po vodi i pone bajanje: Koliko kapi poprska da toliko avola izae.
Poite avoli i avolice kod mene da doete... Da vas poaljem preko devet atara po redu i
hitro. Izite svi na suvo sa celom vaom familijom, da me usluite. Nemojte me slagati, put
da putujete, pravo da idete, da nigde ne skreete, ka vratima njenim i tu se u dvoritu
rasteretite. U kuu joj uite, za vrat joj skoite, na zemlju je oborite, na kolena joj sednite,
kosu joj poupajte, jezik ispletite da ne moe govoriti. Oi joj oslepite, ui ogluvite, noge
joj oduzmite, pamet joj raspametite. Za ruku je uhvatite, iz kue je izbacite, iz dvorita, iz
sela, na more je odvedite. Onda je izvedite, kui vratite, pokrijte je koprivama da ne moe
stati, ni prilei, ni ustati... Vrhunac u ratu vraara dolazi ritualom za prizivanje zla kroz
vuiji grkljan. Vraara od crnih krpa sa ubrita uoblii lutku. Da joj ime i prezime onoga
kome se eli zlo i provue je kroz grkljan ubijenog vuka, rekvizit koji ima svaka poznatija
vraara sa Timoka. Lutka se zatim stavlja u tikvu punu vode i dok se osuenom metlicom
mea, izgovara se bajalica koja nakon to se iz bare prizovu avoli poruuje: Sa hajkom da
idete, vukove da terate. Kad vukove naete da ih uplaite i u selo uterate da pojedu (ime).
Jer on je metla razvezana, na ubre baena, nogama izgaena, od svih odbaena, od vrana
izgrakana, od svraka izrugana, od svih ljudi oterana, od familije svoje, dece i ukuana. Na
glavu (ime) stavite kozju avolju dlaku, na lea mu stavite ireve, na usta kou od gutera,
na ruke kou od pasa, na grudi kou maiju, po trupu vuije dlake, na noge opanke od
krmae...


MAGIJA ZA RAZBIBRIGU MLADIH

Ono za ta se ne mora poseivati vraara, a po miljenjima mnogih potie iz vlake magije,
su laki obredi koji se izvode samostalno i brzo. Neke od njih zabeleio je i M.Vukovi u
knjizi Narodni obiaji u Srba i svi se oni baziraju na prizivanju prirode i korienje njenih
elemenata u zavoenju suprotnog pola. Vraanje sa devet zrna pasulja i malo soli koji se
preliju vodom pa zamotaju u tri krpice slui za vezivanje. Vezujui smotuljke oko sebe
devojka izgovara: Ne motam ovaj pasulj ve motam mog dragana (ime). Potom prie
ognjitu, tri puta dune u vatru i kae: Iz mene huka u mog (ime) muka. Kako pasulj puca
tako srce (ime) za mnom da kuca. Jednostavni rituali za mlade i zaljubljene su i oni sa
slepim mievima. Mogu se izvoditi ponedeljkom, sredom i petkom. Mi se uhvati, zakolje
srebrnim ili zlatnim noviem, odseku mu se krila i kroz njih se u predveerju gleda u
eljenu osobu. Druga varijanta preporuuje da se ceo slepi mi uvee u maramicu i da se
time dodirne voljeni koji e potom slepo trati za devojkom. Najimpresivniji obred sa
ovom ivotinjom je onaj u kome magija preporuuje da se voljena osoba pozove na kola u
koji je, dok je mean stavljen prah od krila slepog mia. Magija ponekad korisi i mo
kukavice. Kada kukavica kuka treba se tiho priunjati drvetu sa koga se ptica oglaava,
odlomiti pare kore, probuiti ga i kroz rupu tiho progovoriti: Kao to ti, kukavice, kuka
tako da i (ime) kuka za mnom.


OBIAJI

Svadba i provera nevinosti

Vlasi su oduvek zahtevali da devojka ue u brak nevina. Zato su potovali obiaj da
svekrva posle prve brane noi izvri kontrolu. Parovi se venavaju u dogovoru sa
roditeljima. Postoji i druga pojava, kada devojka ili momak sami odlue o tome i odu od
kue bez dozvole roditelja. Vlasi za to kau a dat fuga. Ali kada se napokon sve sredi,
dogovori miraz i venanje postoje tri bitne ceremonije. Dogovor roditelja buduih
suprunika (s vorbjesk), prosidba (in pect) i veridba (tokma). Devojka se smatra
isproenom kada na dar dobije minue, prsten i dukate. U prosidbu se nikako ne ide
ponedeljkom, ve samo na krtene dane etrtkom, subotom ili nedeljom. I obavezno
uvee. Nakon toga ide nunta odnosno svadba. Ujutru na dan svadbe mladoenja odlazi po
kuma(nau) a nevesta silazi na reku po krag vode. Svi svatovi ekaju da mlada bude
opremljena za venanje. Pri tome se posebna panja posveuje za ukraavanje njene glave.
Pravi se veo koji se vue do zemlje i ima magijsko znaenje tita za buduu enu i majku,
stub porodice. Preko njega stavlja se veni(kununa) ispletenu od bosiljka koji e joj
obezbediti zdravlje i dobar porod, i jo jedan od vetakog cvea i perlica na kojoj se kae
dukati. On simbolie materijalno stanje budue porodice. Nakon obreda svi svatovi se
daruju i skoro za svakog gosta pripremljena je po jedna azma, pogaa koju su ene mesile
dan pre venanja. Samo je kumova ukraena listiima bosiljka i posipana solju. Na krju je
obred uvoenja mlade u kuu. Do pripremljenog mesta mladu dovodi svekrva. Kada sedne
stari svat je tri puta okrene s leva na desno, to mladu ini monom da dominira svojom
okolinom. Pogau, koju joj posle daje svekrva, ona lomi na etiri dela i baca je na sve etiri
strane sveta. Tako joj se podaruje sposobnost da na dalje sagledava sve da bi ouvala i
zatitila porodicu. A zatim iz punog sita, koju joj doture sve zvanice posipa sitnim
bombonama, eerom i zrnima ita i kukuruza. Prazno sito posle baca preko kue i
zapoinje ritual predvienja. Ako sito ostane na krovu mlada e ostati u toj kui. Ukoliko
sito padne sa otvorom na gore mlada e roditi muko, a u suprotnom ensko dete. Nevesta
u krilo kasnije dobije jedno dete, dojilja iz familije poprska joj veo mlekom iz grudi, a ona,
drei bebu, pogleda u dimnjak da joj dete bude crnooko i u ogledalo da bude beloputo.
Potom mladenci zajedno ulaze u sobu gde iz iste inije i istom kaikom kusaju mleko, da bi
im u ivotu sve slatko poteklo. Jedine ini kojima se svadba titi od uroka izrauju se od
goveih rogova koji se sa crvenim paradajzom, cveem i pekirom kae na kuu i ostaju
tamo sve dok traje proslava. Pred kraj glavnog dana svadbe kum izvodi poslednje rituale.
Skida mladi venac sa glave, mladoenji cvet iz revera, od barjaktara uzme bosiljak. Priesti
ih iz tanjira u kome su krika hleba, so, eer i dozvoljava im da odu u spavau sobu gde im
je prostrt beli arav. Skidajui se nevesta podsuknju baci mladoenji preko glave kako bi
njena uloga uvek bila glavna. Drugi dan svadbe, pred kuom mladenaca dolazi muzika i za
ustajanjem svira Zorile. Naa, kuma dolazi da razmesti krevet, ponekad zajedno sa
svekrvom proveri da li je arav umrljan. Nastavlja se veselje.


Rodoskrnavljenje

U svom radu Rodoskrnavljenje u lirici i epici Timoke krajine etnolog Ljubia Rajkovi
tvrdi da su za tee vidove rodoskrnavljenja smatrali intimni odnosi izmeu majke i sina ili
erke i oca (poznatiji kao Edipov i Elektrin kompleks). Te da ih sudei po usmenim
zaostavtinama na ovim prostorima nije ni bilo. Ali se zato oigledno nailazilo na grehe
koji su poinili brat i sestra, bratanac i bratanica i o tome postoje mnoge eligije. Te pesme
su oigledno, sem elje da zabelee, sainjene i da deluju pouno jer sve imaju tragian
kraj. Na igosanje nalaze i upameni neisti odnosi izmeu svekra i snaje, devera i snahe,
zeta i tate, zeta i svastike i posebno odnos kuma i kumice. Jedna pesma koja opisuje vrlo
intrigantne trenutke glasi: uva ovce oban i obanka po imenu Jovan i Jovanka, uvali
su devet godin dana, uvali su stado nebrojano. Kad nastupi deseta godina, progovara
Jovan obanin: Ajmo sejo stado da brojimo ali najpre da se obljubimo.A moj brate iv
te Bog ubio gde mo seja bratu ljubav biti, nit je bilo niti moe biti, pod nam e zemlja
propuknuti a nad nama nebo prolomiti. Naljuti se Jovan obanin, manu sabljom, odsee
joj glavu, pade mrtva na zelenu travu. Mrtva glava, jezik progovara: Aj moj brate Jovane
obanine, u stadu su dvanaest iljada, ima jedna Jovankina ranka, ti kad ode naem belom
dvoru zablejae Jovankina ranka etae ostarela majka pa e rei naa stara majka: Bleji
ranka a gde je Jovanka? A ti brale majci kai ovako: Kad smo bili stado smo gonili,
Jovanka je sitan vezak vezla, vezak vela iglu izgubila pa ostala u gori da trai. Dirljivost
ove pesme naveo je mnoge na zakljuak da se u njoj pored oigledne poruke krije neto
mnogo sutinskije, ogledalo Vlaha koji u najveoj okrutnosti pokazuju neoekivanu
plemenitost. Vlasi su uvek pre birali da budu rtve nego agresori.


Ubijanje staraca lapot

Uz vrstu veru u zagrobni ivot, za vlaku tradiciju ponegde se vezuje jo jedan
senzacionalistiki obiaj poznat kao lapot ili ubijanje staraca. I, mada se on vie ne
primenjuje jer ga savremeni zakoni strogo sankcioniu, u Timokoj krajini jo uvek mnogi
misle da je to bio humani in. Zato su se moda blae varijante obiaja lapot zadrale i
danas. Tako u selu Halovo postoji obiaj da se oveku iscrpljenom boleu ili prikovanom
za postelju unakrsno zasee koa na vratu pozadi. To bi se ranije svakako inilo kada bi mu
iznenada zastraujue zasijale oi ili bi se alio da redovno sanja zeeve, jareve ili
magarce. Jer bio je to znak da ga za ivota opseo avo. Ti plitki zaseci britvicom iza vrata
doprineli bi ubrzanoj smrti. Jer kada bi se oveku tako to i desilo, iz rana uopte ne bi ni
pola krv to je bio znak da su ukuani imali pravilan predoseaj i da su nesreniku avoli
zaista ve posisali krv.


Slavski pir sa umrlima

Kod Vlaha je gost uvek bio rado vien, bilo da je doao po savet ili lek, na svetkovinu ili na
porodinu slavu. Ali svaki taj predah od dnevnih obaveza, svako zadovoljstvo podeljeno sa
familijom ili komijama, Vlasi e iskoristiti i da se pomenu mrtvi. Bez pomena ne moe da
proe ak ni kafa popijena u drutvu. Stavljajui oljice na sto domaica e ih prvo
nameniti mrtvima pa tek onda posluiti ive. Isto je i sa hranom. Posebno u vreme
nedeljnog ruka, kada se danas obuzeta raznim poslovima, cela porodica okuplja kod kue.
A nema razlike ak ni kod slava koje u veini domova drugih nacija ipak slue za radost i
podrku svecima. Stanovnitvo vlakog govornog podruja verovatno je najizrazitije po
udnoj ponekad paradoksalnoj meavini hrianskih i arhainih rituala. Oni e se u svako
doba zakleti u Boga koga iskreno uvaavaju i u bibliju, a potom nad tom svetom knjigom
odbajati za zdravlje. Ba tako i na svojim slavama koje treba posvetiti svecima, Vlasi
zadovoljavaju hrianske obiaje ali ih i koriste da se sete svojih mrtvih. Pozovu ih na
slavlje i zamole svece da im tamo omogue laki ivot. Zato Vlasi za razliku od drugih
imaju vei broj slava u toku godine. Pored slave koja se preuzima od predaka i krsne slave,
Vlasi praznuju i sveca koji je praznovao vlasnik imanja ili kue koji su kupili. Ili neki sveti
dan kada su doiveli neto posebno, kada su spaeni od bolesti, tragedija i slino. I svaki od
tih praznika kod Vlaha se obavezno slavi po tri dana. Poinje se uvee pred odreeni sveti
dan, sveanom veerom koju prati niz obreda. Ona se naziva ina (ina lu praznik) i u
potpunosti je posveena mrtvima. Praena je ritualom u kome svi koji sede za ve
postavljenom trpezom ekaju da im se pridrue mrtvi lanovi porodice. Tri ene izlaze
napolje sa kadionicama iz kojih se vije miris tamjana i dim upaljenog ara, i glasno
pevajui dozivaju mrtve. Nije retkost da tokom rituala ene zapadnu u posebno psihino
stanje, plau, nariu i na kraju se vraaju u kuu. Skrhane to pokojnici ne dolaze sedaju za
sto. Tek tada domaica pominje sveca, sunce, mesec i zvezde da bar omogue da se ina
dostavi mrtvima. Drugi dan slave naziva se la trup lu praznik kada se daje prndzu ili
ruak a potom i trenkarelje ili koada. Trei dan opet je namenjen mrtvima la kola lu
praznik. Tada se i odlazi na groblje. Sva tri dana slave u kuu domaina dolaze gosti.
Samo oni najblii koje poziva gazda obilazei ih sa ploskom, bocom rakije koja je okiena
cveem i nosi se u torbi. Vlasi svoje goste nazivaju buklije i oekuju da oni zajedno sa
duama preminulih predaka i porodicom domaina, saine slonu zajednicu. Ali ako bi se
na slavi pojavio i kakav nezvan gost, nikako se nije smeo odvratiti, ve je za trpezom
dobijao ravnopravno mesto. Prvi gost koji ue u kuu naziva se pop i njegova je dunost da
tog dana see kola i nazdravlja. Trpeza je za vreme vlakih slava posebno pripremljena.
Na vrhu stola je obredni hleb kap. Potom slede kolaku dumnjezou, kola bogu, kolaku lu
majka preesta ili bogorodiin kola i na kraju kolaku lu praznik, namenjen svecu koji se
slavi. Uz to su iznete i sve ponude koje su pripremljene za slavu. Kada se svi gosti okupe
spolja se unosi ve upaljena svea koja gori samo za vreme obreda. Domain tada
nazdravlja gostima: Dobro vee ljudi, upalio sam sveu Svetom prazniku i Bogu i
Bogorodici. Domain stavlja sveu u bogato okien sud i dri je upaljenu dok gosti ne
pojedu supu sa rezancima ili dodatkom kakvog testa od brana. Potom je gasi o prag ili
dovratak i najavljuje kraj obreda. Paljenje na ognjitu i gaenje na prag ve odmah upuuju
na misao da je slava posveena mrtvima, jer se za oba ova mesta smatralo da su boravite
mrtvih dua. Po arheolokim iskopinama nekada su se mrtvi i sahranjivali ba tu. (U naselju
Lepenski vir koje potie od osam i po hiljada godina pre nae ere kosti mrtvih nalaene su
obavezno pod ognjitem njihovih trpezarskih kua u centru). Svea se uva do sledee
slave jer ima svojstvo zatitnika. Kola see gost koji je prvi stigao ali se za to vreme za
njega dre desnom rukom i domain i svi mukarci za veerom, uzdigavi ga visoko.
Potom se zalije vinom, etvrtina pripada popu, druga se kai na zid a ostatak se razdeli
gostima i oni te parie jedu lagano, grickajui ih skoro ceremonijalno. Za to vreme po
svom uverenju svako se od njih obraa direktno mrtvim duhovima koji mu mogu pomoi i
oekuje neki kontak sa njima. A mrvice od seenja nose se i prosipaju po tavanu kue. Kap
posebno vole devojke jer nakon to pojedu malo hleba te noi, kau Vlasi, po pravilu vide
svoju sudbinu i budueg mua u snu. Trpeza se zatim okadi tri puta pa domaica uzme
pare kolaa, umoi ga u svako jelo i pojede, ime simbolino puta trpezu namenjujui
sva jela mrtvima. Tom se prilikom svi ivi uhvate za ivicu stola izgovarajui Bog da
prosti. I to je pokuaj da se sa duhovima uspostavi mistian kontakt. Dok gosti jedu
domain, na za to odreenom mestu (na prostranoj koulji pored hleba sa sveom i ae
vina), ljubi zemlju i metanie 44 puta. Trpeza i upaljeno svetlo ostaju cele noi i kad gosti
odu a domaini pou na poinak. Smatra se da ba u to vreme dolazi natprirodno bie, koje
Slava posluuje. Zato im ujutru ustanu domaini proveravaju da li je Slava otpila vino iz
ae. Drugi dan iako je proslava namenjena ivima, domaica rano izlazi na groblje i
prekauje nad mrtvim precima. Ujutu pali i sveu koja kao i svetlo gori preko celog dana.
U vreme ruka koji se takoe prvo nameni mrtvima pa se trpeza tek tad oslobodi, domain
stoji, jer se smatra da Slava sedi na njegovom desnom ramenu i da e ukoliko domain
sedne ona otii. Trei, zadnji dan, praznik se zavrava rukom kojim se ispraa Slava. Vlasi
ovaj dan zovu i prazniku l kacun obuti Slavu. To je i inae najbolji dokaz da Vlasi pod
slavom podrazumevaju odrenu linost, preminulog koji dolazi i odlazi, u svakom sluaju
ovek koga treba obuti. Pre podne u kui se na kafu i rakiju okupljaju ene a popodne oko
postavljene trpeze sa svim kultnim hlebovima sedaju svi. Prvo se jelo, ponovo hvatanjem
za ivice stola, opet namenjuje mrtvima.


Zamena svetitelja

Dananja slava kod Vlaha razvila se iz prehrianskog kulta mrtvih i da je sa prihvatanjem
hrianstva odreeni svetac samo nasledio diviniziranog pretka. Vladislav Skari poziva se
na uvreeno miljenje najstarijih civilizacija gde su se mrtvi smatrali polubogovima i
prizivali su se tamjanom i sveom. Za njih se oduvek odvajao hleb i vino. Zato je slava
samo hristijanizovana forma latinskor kulta lara, preuzeta od Ilira.


Todorova nedelja

Vlaku magiju i religiju jednostavno ine i obiaji vezani za odreene periode u godini i
velike praznike poput urevdana, svete Trojice, Boia ili Uskrsa. U noi izmeu
ponedeljka i utorka, prve nedelje uskrnjeg posta, ljudi u Timokoj krajini uglavnom nita
ne rade. Veruju staroj vlakoj legendi koja kae da tada stie Todorova konjica na ijem je
zaelju opavi ali najopasniji konj. Zato ni u narednih sedam dana ne treba noi provoditi
na ulici jer Todorovi jahai, ljudska bia koja imaju repove, gaze sve pred sobom. A u
etvrtak dolazi i Sintoeru al mare, glavom Veliki Todor. Todor je, kao i ostala magijska
bia, dua koja luta a Vlasi za svaku od njih imaju veliko razumevanje. U dane kada se
oekuje njihov dolazak ljudi im spremaju poasti, dozvoljavaju im da posete mesta na
kojima su iveli i vide osobe koje su voleli. Tokom ove takozvane Bele nedelje obeleava
se i buenje prolea. Skupljaju se mrvice sa obredne trpeze i masnoa sa erpi koja se
kasnije koristi za pravljenje maija, izvode se rituali za plodnost njiva a kako kae Durli,
propisan je niz zabrana da se ne bi uznemirile ptice koje nanose zlo usevima. Tada pada i
vlaki praznik Dragoban, od koga se raunaju babe, period od dvanaest dana koji
predviaju kakvo e vreme biti narednih dvanaest meseci. Zato se pokladni Priveg tumai i
kao agrarno-magijskim, kolektivni obred kojim treba umilostiviti prirodu u kriznim
prelascima iz zimskog solarnog ciklusa u letnji. Pred zoru na Veliki etvrtak, ili oj Mare,
u svakom dvoritu rasplamsaju se male vatre od burjana ili grana ljive-Fokurjel. Ispred
njega se iznese sofra sa kolaiima i kockama eera. To je znak da se familija sea svojih
mrtvih i da je predhodnog dana odran ritual prizivanja i budjenja pokojnika, namenjivanje
odee, putanje vode i da je odigrano kolo za mrtve sa elementima transa. Jaja se farbaju
na Veliki petak, meenje ritualnih hlepia obavlja se u Veliku subotu a priee na
kunom pragu, na sam dan Uskrsa. Na uskrnje svitanje koje Vlasi zovu Pae, izae se
pred kuu na priest sa posebnom meavinom bilja, farbanih jaja i hleba koji je preliven
crnim vinom i vodom. Ritual je zavren kada se svako od ukuana okrene tri puta oko sebe,
i po tri puta skoi napred kako bi mu u narednoj godini sve krenulo na bolje.


urevdanski rituali

urevdan je Vlasima jedna od najveih svetkovina. Tada rtvuju jagnje koje uz niz
magijskih rituala namenjuju svteom oru. Praznuje se jo od prvog petka pred
urevdan. Kod Vlaha se taj dan zove Vinjera bujedzilor ili Biljni petak a obred
prikupljanja prvih prolenih plodova i cvea, od kojeg devojke pletu vence, poznat je kao
Bujedz. Pre zore, po rosi, devojke odlaze u prirodu, umivaju se na izvoru. Potom beru
biljke i korenje koje se kasnije tokom godine koriste za leenje i spravljenje magijskih
napitaka i ljubavnih afrodizijaka. Ali je urevdan po verovanju Vlaha dan kada se ini
uspeno mogu bacati, jer ovaj praznik, kao svoj, slave i vetice. Kako bi se spreio njihov
lo uticaj na kuu, u istonoj Srbiji se i danas kapija i zidovi pokrivaju velikim granjem
koje su momci sekli u petak pred praznik. Na prag ili ispred ulaznih vrata stavlja se i vrbov
venac, uvezen crvenim koncem i zakien enjem belog luka i listovima ljoana.


Koledari i krljalese

U ast raanja novog sunca, od 17. decembra, Svete Varvare, so Srpske Nove godine, mesi
se obredni kukuruzni hleb sa rupom u sredini, oko kojeg se otimaju deca ne bi li u svom
paretu nali novi. A kako u vreme Boia po selu idu maskirana deca, kolendari,
kojima se pred kuom dele slatkii, voe i malaj hleb, tako 19. januara, na Bogojavljane u
vlake domove stiu krlaljese, maskirane mlade devojke meu kojima se, kako kau,
uvek potkrade i neka prava vila. Ova ritualna povorka ena skuplja vodu iz bunara ili
izvora, kako bi od nje kasnije pravili afrodizijake i eliksire. Proslavljao se i produetak
dana koji je nagovetavao dolazak prolea a za mnoge devojke znaio je i kraj mladalatva.


Kolendari
Predstave Vlaha o drugom svetu

Potovanje raznolike mitologije, itav niz obreda i datuma obeleenih crvenim slovom
kojih se pridrava ceo kolektiv, zabrane, odobravanja i nadasve, trud koji pojedinci iz
svake generacije meu Vlasima u istonoj Srbiji ulau da odobrovolje vie sile, i danas su
iskljuivo posledica jednog velikog kulta koji naziva kult mrtvih. Ta slikovita pria iz
vlakog verovanja o tome ta oveka eka u onostranom, ne moe se povezati ni sa jednom
drugom religijom koja danas ivi. A opet, na prvi pogled dobija se utisak da se u njoj sreu
niz pojmova koje su antropolozi zabeleili u afrikim ili indijanskim plemenima smeano
sa hrianskim, budistikim i vizijama iz Talmuda. Kod Vlaha dominira ideja kako e
ovek, kao jedinstvo materije, due i duha nastaviti da ivi na onom svetu. Po miljenu
veine naunika koji su se bavili ovom temom, uzroke toga treba traiti u upornom
odbijanju ovog naroda da se odrekne prastarih arhainih verovanja i paganskih predstava.
Vlasi veruju da je smrt neka vrsta putovanja u nepoznato, samo promena mesta boravita
koja se ne zapisuje u linoj karti ve u mnogo bitnijem spisku dua koje prebivaju u
kosmos. Celokupni ciklus poinje zadnjim uzdahom. Isputajui taj traak ivota, ovek
poinje da umire i dua ga naputa. Lagano se sakuplja od stopala preko trbuha, lea i
vrata, ulazi u glavu a tada iscuri uglavnom kroz nos, usta ili ui.


Putovanje po svetu mrtvih

Kroz ulazni hol svi prolaze i njihov ivot vraa se unazad, ubrzano kao filmska traka.
Sami uviaju sve svoje grehove posebno one nakon kojih nije bilo grie savesti ili
iskupljenja sea se Desanka Peri svoga sopstvenog putovanja po onostranom Tri
Marije koje su me izabrale da proriem i leim posebno su me na to upozorile. Onaj ko se
pokajao za vreme ivota manje ispata tamo.


Kad smrt zakuca

Kad smrt zakuca i ue na vrata najstarija ena u familiji izlazi pred kuu, seda uz njen ugao
koji nazivaju i krst, i bolno narie. U tome joj se ubrzo pridruuju i druge ene koje se sa
njom smenjuju. Pominju pri tom dobra dela umrlog svih 24 sata koliko se on dri u kui. Za
to vreme pored njegovog tela smenjuju se strae. Komije i rodbina budno prate gde e
pokojniku da izae dua. Proveravaju da li je paljivo okupan i obuen. I strahuju da ga,
dok lei na pokrovu, ne preskoi maka, jer bi se tada zasigurno povampirio. Kada nisu
sigurni da su sve to drali pod kontrolom, oivi preduzimaju i preventivne mere. Bockaju
pokojnika glogovim trnom po stomaku, ili skidaju dlaice ispod njegovog pazuha, sa
genitalija, spaljuju ih pa sa tim dimom mrtvog prekade. Na prozore kue stave se glogove
granice koje stoje est nedelja da mrtvaka odbiju od enje za domom i pravilo je da
njegova postelja u istom tom periodu ostane prazna. U nekim krajevima Timoke krajine
Vlasi uz uzglavlje pokojnika pale sveu koja se tog dana izliva po njegovoj meri. Ona je
vrlo tanka ali mora biti dugaka koliko je i ovek bio visok. Ta se svea naziva stat. Ona
gori i danju i nou dok je pokojnik u kui, potom prati povorku i na groblju se nakon
sahrane ostavi da izgori do kraja. Vrlo je bitno i kako e se pokojnik smestiti u koveg koji
obavezno mora da ima lep, obino beli satenski pokrov, ebe i jastui napunjen kuinom u
koju se stavi beli luk. Uz to ivi mu dodaju i razne line stvari. Za starije tap i noi,
flaica sa rakijom i vinom, za mladu devojku ogledalo, ealj i sapun Svako zasluuje da
ponese i kesicu sa slatkiima koja se umrlom stavi u ruku i tikvicu sa vodom. Pre nego to
se pokojnik iznese iz kue svi ukuani uhvate se za koveg i kau: Mi vuemo tebe, nemoj
ti nas. A kada odu do groblja pre kovega u raku se sputa neko iz familije. U sva etiri
ugla upali po jednu sveu i prelije zemlju vinom. Dua voli da se skrije pa ode u drvo ili
kamen. Zato je kod Vlaha vrlo vano da se pokojniku podigne spomenik. Mnogi to urade
jo za ivota kako bi po svom ukusu izabrali oblik i boju kamena.


Stihovi za prevoenje mrtvih dua

Kult mrtvih osnova je vlakog predanja, prenosi se kroz pokolenja i ouvan je u skoro svim
segmentima do danas. Porodice u selima oko Bora za svakog preminulog prireuju 365
malih daa, Ture, do isteka prve i 11 velikih pomana sve do isteka sedme godine od smrti
lana porodice. ako su u pitanju mlade osobe, starije ene u porodici nose crno svih sedam
godina a ponekad i doivotno. Jo uvek se odravaju i posebni obredi za nasilno preminule
i onome ko je umro bez upaljene svee.. I svi oni propraeni su ritualnom muzikom koju
svojim glasovima izvodi vea grupa ena. Melodije nisu svuda iste ali su uvek uvrtene u
klasu d duor, pesme enje, bola i sete. Pesme koje Vlasi pevaju kada neko umre dele se
na pogrebne i podune. Pogrebne daju uputstva za onaj svet a podune smernicu kako se
privremeno vratiti na ovaj. Dok pevaju ove pesme Vlahinje niti plau niti nariu. Ali se
emocije koje bude njihovi glasovi nestvarne. Rei opisuju sutinu ivota i smrti. I sve one
spadaju u kinie d duor. Najznaajnija deavanja u vlakim posmrtnim obredima ipak
su prema miljenju mnogih, pesme za voenje mrtve due ili Petrekatura.


Obredi iz kulta mrtvih

Strah od smrti, najvei ovekov problem, Vlasi su reili tako to se smrti ne boje, jer u
potpunosti proistoveuju ovozemaljski sa onozemaljskim ivotom kae etnolog Durli
Gledao sam kako stari Vlasi umiru oni se raduju. Pokojnici se kod Vlaha svakodnevno
pominju. I mada se kod mnogih na re pomana javlja slika bogate trpeze sa sveama i
enama u crnini koje stoje okolo, to je samo privid. Na pomanama je od hrane, pia i
drugih materijalnih stvari, mnogo bitnije da se do umrlog dopremi svetlost, da se sa njim
veu livade sa rascvetalim cveem, pesma ptica, miriljavi vazduh, i kako je zapazio
etnolog Sava Jankovi, ovozemaljski se ivot prosto prenosi u gotovo svim svojim
aspektima na onaj svet.


Buenje pokojnika

Najraireniji rituali u kultu mrtvih kod Vlaha su vezani za trpezu opremljenu po posebnom
meniju koji ispunjava sve enje preminulog pretka. Zato pored svakog vlakog groba
postoji sto na koji se rano ujutru na dan svetkovine, postavi sveana trpeza. Miris sveeg
cvea i zapaljenog tamjana otvara vrata drugog sveta posle ega se pokojnik budi nenim
reima i pesmom. Zatim se grob poliva vodom kojom se pokojnik umiva i osveava, da bi
onda uz pomo svetlosti svee doao za sto. Ovako velikim obrednim svetkovinama Vlasi
pominju preminulog sedam godina posle smrti. Prve godine daje se 365 malih daa i 11
velikih pomana. Rajska svea koristi se ponovo na pomanama od Velikog etvrtka do
Duhova, u vreme Bele nedelje. Glavnu ulogu prilikom smrti lana vlake zajednice imaju
starije ene iz komiluka. One se brinu da pokojnikov prvi korak na onome svetu bude
impresivan. Ritualno ga kupaju, ureuju mu kosu, potom ga oblae. Sve je novo od vea do
cipela. Stavljaju se razni ukrasi i odlija koje je ovek dobio za ivota. Tek tada mu se ruke
sklapaju preko grudi i u njih se stavlja upaljena svea. Prvo pravo opelo opet se poverava
ovom skupu ena od kojih najstarija vodi duu ka onome svetu uz odreenu basmu ve
pomenute protekture. Kad zavre sa ovim poziva se svetenik da obavi pravoslavno opelo.
Preminuli se stavlja u koveg preko ebeta i svilenkastog arava i dobija jo jedan pokriv
i jastuk. Pred otvorenom rakom sledi ponovo sveteniki in. Pre nego to se grob zatvori
zemljom, u njega silazi jedna starica koja je vodila ceo obred i zapoinje najvaniju fazu da
mrtvome olaka put na onaj svet. Ona sanduk oisti orahovom granom, ako treba izglanca
ga svojom keceljom a potom ga okadi upaljenom sveom i buketom cvea i trava od kojih
svaki struk ima posebno znaenje. Kada se zatrpa humka i pobode krst ne odlazi se sa
groblja kao to to ine veina drugih naroda. pokojnik se ne ostavlja sam i ne vai pravilo
da se tog dana ne valja osvrtati na grob ili se na njega vraati. Naprotiv, mukarci jo
odmah tu nad humkom operu ruke i poslue se itom. Potom se od ve donete grae
ureuju sto i klupice, ako ve za ivota nije izgraena kapela. Ako je bio pua, zapali mu
se i cigareta. Po povratku u kuu nastavlja se pomana Cara. Sem bogate trpeze, obiaj je
da se jednom gostu da upaljena svea i parica. On je svedok da je umrlome data daa i da
njegovi misle na njega. Ukoliko je sahranjeni umro iznenada ili van kue, znai bez
upaljene svee, onda se tog prvog dana priprema i priveg. U dvoritu kue pravi se velika
vatra, priveg. A na trpezu se uz svee i cvee dodaje i tap kojim e se umrli braniti od
nasrtljivaca na onome svetu. Pomane se nadalje daju posle osam i etrdeset dana i to
utorkom, etvrtkom ili subotom. Smatra se da je do tad dua umrlog ve pristigla na
odredite gde e due saekati na dalji put. Najvaniji deo pomane je prizivanje mrtvog.
Najstarija dolazi do vrha stola koja se naziva kap. Tu je sve servirano za pokojnika i ona
tano odreenim redom moli Boga,svece, Sunce, Mesec i zvezde da pomognu mrtvome da
nae put i pridrui im se. Tada, izgovarajui ime pokojnika, ona rea sve to su mu njegovi
blinji kupili. Samo ako su u pitanju mala deca onda se uz mone sile pozivaju i drugi
umrli da nejai pomognu pri dolasku na svoju dau.


Pomana

Pomana u belom

Najznamenitija od svih pomana na zemlji i blagoslovena, kako ve vekovima tvrde Vlasi,
je pomana alba ili bela pomana. Ona se za pokojnika postavlja samo jednom po izboru
porodice kada se steknu mogunosti da se za tu priliku kupi sve to je potrebno. A treba
mnogo toga. Deava se da se pomana alba daje i posle 20 30 godina posle smrti. Pomana
alba daje se na Svete Trojice, najvei vlaki praznik. Pripreme za nju poinju 52 dana pre
toga. Nevina devojka iz familije jo na Veliki etvrtak odlazi na oblinji izvor i u kuu koja
priprema pomanu, svakodnevno sve do Svete Trojice, donosi vodu u dve nove bele posude.
Sva ta voda skuplja se na ulaznom pragu i svaki put se kadi belim sveama uz basmu: Ova
voda nek se nae (ime i rod pokojnika). Druga nevina devojka zaduena je da celo prolee
skuplja cvee i trave i za ovaj praznik napravi ritualni buket. Prvog dana praznika Sv.
Trojice, na Duhove mesi se i poseban hleb iskljuivo od preienog belog zrna penice.
Ukraava se krstom od pletenica testa i sa jo 44 udubljenih kuglica u koje treba, na
pomani, uglaviti isti toliki broj svea. Za svakog sveca po jednu.

Pomana u belom

Prvog dana Sv.Trojica, ujutru u kuu dolaze mnoge zvanice. Svi koji su poznavali i voleli
pokojnika. Greh je ukoliko se odbije prisustvo ovoj najzaajnijoj pomani, vei, nego ne
doi nekom na sahranu, posebno, jer se zbog skupoe ova pomana esto pravi i za jednog,
jo uvek ivog ukuana. Udovica koja pravi pomanu svom pokojnom muu udenue za sve
vreme rituala i svoje ime. Na uglancanu trpezu prostrtu novim belim stolnjakom, doekae
ih hleb sa upaljenim sveama. Pred njim beli sud sa belim cveem. Oko njega kocke eera
i tri bele maramice na kojima stoje ae sa belim rastvorom eera i vode. Belo vino i
posluenje od jaja, sira, griza i drugih belih namirnica. ak i torta i svi kolai moraju biti
kristalno beli i svaka ponuda istovremeno servirana na tri tanjira. Posue i ae za goste
moraju da budu u neparnom broju. Ritual poinje pre izlaska Sunca. Tri za to zaduene
ene zapale svee a potom se tri puta u nizu klanjaju prema istoku. Klee i ljube zemlju
izgovarajui basmu: Molim se da (ime pokojnika) bude puten u osvetljen prostor. Potom
iz one tri ae popiju belu zaeerenu vodu i poslue se za doruak belom hranom. Svee
dogorevaju obino predvee kada je obred za stolom ve gotov pa se tako ceo hleb ostavi
da stoji do sledeeg velikog praznika. On se ne deli niti se jede, kao to obino biva kod
drugih pomana. Kada se sve zavri devojka, vodonoa, nosi vodu u susedne kue u
komiluku a zadnji kazan isprazni na izvoru sa koga je vodu sakupljala. Da dokae da je
voda noena i putena, ona e niz vodu pustiti i tri marturije, pogaice, i sasuenu,
izdubljenu tikvu u kojoj su zabodene tri upaljene svee. Svaki sluajni prolaznik koji sa
obale vidi ovaj prizor a nije upuen u tajne vlake religije ostae zaprepaen.


Obred svedoenja ivih

Praznik svih mrtvih je Veliki etvrtak pred Uskrs. Na Veliki etvtak pred Uskrs Vlasi daju i
pomanu oj mare. Najvanije zadunice koje se kod Vlaha potuju su one pred Uskrs,
Svete Trojice i Mitrovdana. Meutim Vlasi imaju jo jednu vrstu zadunica koje nazivaju
Moi. I mada nemaju realnog objanjenja zato su tako podeljene , etnolozi su zabeleili
da Vlasi daju moi de gruai gde se na zadunicama mrtvima nosi jogurt, moi de frai,
kada im se mesi i namenjuje kola sa jagodama na koji se stavljaju crni i beli luk, i moi d
pipij ili pomana pihtija koja se daje u subotu pred uskrnji post. Sve ove pomane daju se i
mrtvoroenom detetu. Dete koje nije moglo biti krteno daje se po pravilu ime Jovan ili
Jovana, u zavisnosti od pola.


Crna svadba

Za preminule bez svee postoji jedna vanredna panja. Pomana koju zovu Crna nedelja ili
Postul njegrulu. Ovaj obred daje se umrlima te godine ali se po selima zatiu i oni koji se
i narednih est godina na ovaj nain obraaju viim silama traei kontakt sa svojim
mrtvima ili molei zatitu za njih. Ako je tragino stradali bio mlad, neudata devojka ili
neoenjeni momak, Vlasi e mu ovom prilikom napraviti i svadbeno veselje.
Crna pomana daje se druge nedelje posle Uskrsa. U Pobusani ponedeljak, prvi nakon
Velikog ponedeljka, oni poinju sa sedmodnevnim postom. U tom vremenu odriu se bilo
kojeg zadovoljstva, mesa, jaja, sira a upotreba vina ili rakije strogo je zabranjena. Ceo
ivot odvija se u jednom novom ritmu primerenom crnoj nedelji. U tiini domaica mesi
veliki kola, poskurnik, 11 velikih hlebova (liturgija) i 40 kolaia (poskurnika), koji se u
nedelju, zajedno sa 40 svea, kockama eera i farbanim jajima nose u crkvu. Sve to
poreano na podu, u 40 porcija, okadi svetenik. Nakon zavrenog rituala, gase se svee na
malim poskurnicima i porcije se podele ljudima uz Bog da prosti.


Obredni hlebovi

Hleb je za Vlahe posebna svetost. Po tradiciji, narod severoisone Srbije opredelio se za
zrno ita kao za najmoniji talisman. Zato i svi obiaji Vlaha, vezani za rtvu ili za zagrobni
ivot, kao sastavni element imaju kultni hleb. Vojniki kola kolaku vojniesk, kola; za
odelo kolaku de colje isus, mesecluna, mala glava kapu al mik, krstktrua, subota
smbta, samo su neki od naziva kosmikih sila i vrednih pojmova po kojima su hlebovi dobili
imena. Na pomanama se na dnu stave evreci, pa pogaa u obliku kruga, i na vrhu kap
hleb koji ima krst od ukrasnog testa i solinarnih motiva uokolo. Kap se kiti i cveem, zabada
se svea, a pored se nau voe i druge akonije. Taj centralni kap je glava namenjena
pokojniku, a iza njega stoje drugi kapovi u zavisnosti koliko je godina proteklo od smrti.
Mrtvi se kod Vlaha pominju dok god imaju potomke.


Vlaki obredni hleb

Prizivanje 44 svetih

Po verovanju Vlaha ovek moe izdahnuti mlad, daleko od kue, bez pratnje svojih
najbliih, u starom odelu pa ak i neokupan. Ali je najvea tragedija kada izdahne bez
upaljene svee. Zbog onih kojima je sudbina dodelila iznenadnu i prebrzu smrt, Vlahinje su
sbe obdarile vetinom da izrauju posebnu, Rajsku sveu. Nekada je svako vlako selo
imalo svoju majstoricu za Rajsku sveu. Danas je sve manje ena koje bi taj posao radile
jer je jako naporan. Rajska svea se po obiaju izrauje iskljuivo nou, ena mora biti
sama a posao je izuzetno pipkav. Vreo vosak treba razvui u 44 tankih konca duine 1,5
metara. A od njih se posle hlaenja precizno izrauju po 16 komada od tri razna ornamenta
koji se voskom lepe na drveni krst. Rajska svea nosi se pred sahranu i u pogrebnoj povorci
ispred svih ostalih religijskih simbola. Prave je iskljuivo ene koje su od malena
upuivane u tajne vlake magije i obrednih rituala. Ona koja je odabrana da pokojniku
naini Rajsku sveu mora biti okupana i sva u belom. Uz pomo voska, konca i ogledala
samo za jednu no izvajae detaljima bogato ukraenu skulpturu u obliku krsta sa stalkom
za 44 tanke svee, po jedna za svakog velikog sveca koji e preminulog odvesti u raj. U
tome e mu pomoi i njegova porodica. Ona treba da ispotuje sve obiaje predviene
verom ovog naroda. Rituali vezani za njega poinju jo u momentu smrti. Prve molitve
izgovara ena koja izrauje Rajsku sveu. Pre nego to pone sa strpljivim vezenjem voska,
ona kleei na kolenima i laktovima priziva Sunce, molei ga da svedoi njenom poslu. Pri
tom daje dugaku izjavu kako sveu namenjuje pokojniku da bi na onom svetu ta god
inio i gde god poao, imao svetlo. Treba pomenuti vrenje svih prirodnih nudi,
svakodnevne navike preminulog i ono to mu je predstavljalo posebno zadovoljstvo.
Prilikom nabrajanja ne sme biti isputena ni jedna radnja koju ovek upranjava na onom
svetu jer to to nije pomenuto ne moe ni biti na onom svetu. Slino ini grupa ena koja
kasnije preminulom tri dana i tri noi pevaju Marturiju, pesmu sa uputstvima za
snalaenje na putu do raja. posle sahrane sledi niz obreda kojim se zadovoljavaju
pokojnikove svakodnevne potrebe, opsluuju ih i vraaju mrtve meu ive. Kada u porodici
premine neko mlad za kojim se dugo neuteno ali ni danas nije retkost da Vlasi (zadnji put
zabeleeno u Debelom Lugu 1992. godine) 40 dana posle smrti, otkopaju grob da bi umili,
oeljali, pa ak, i presvukli pokojnika. U depove odee, koja se i dalje kupuje po meri i
ukusu pokojnika, stavlja se lini pribor, slian onome koji je pokojnik koristio za ivota.
Kada je sve spremno poinje namenjivanje. Pri emu se svaka stvar posebno poljubi,
imenuje i nameni. Ako je neto sluajno isputeno, pokojnik e to videti ali nee moi da
upotrebi.



vrsta ubeenja kod Vlaha opstaju zato to se za njih ne trae objanjenja. Mi ne znamo
da li su svi ovi Bogovi ili sveci ivi ili mrtvi ali mi sve to dajemo da izae pred njih, kau
oni i znatieljnima rado govore o jo jednom kuriozitetu religije i magije po kome ih svet
pominje. Jasna Joji-Pavlovski




Literatura:

- Jasna Joji Pavlovski, uda vlake magije, Beograd 2001.
- Radovan N. Kazimirovi, Tajanstvene pojave u naem narodu, Beograd 1941
- www.muzej-mpek.org. yu
- www.pomoravski _vlasi.co.sr
- www.bobovo.com/istorija_vlaha
- vla.ch.tripod.com
- sr.wikipedia.org
- www.setimes.com
- govori.tripod.com/vlasi