You are on page 1of 5

1

MOTIVACIJA
Motivacija je klju za sve nae uspehe ili poraze. Ona je glavni pokreta svih naih aktivnosti
radi ostvarivanja odreenog cilja i nesumnjivo se postignuti uspeh vezuje sa injenicom da je
osoba motivisana. One unutranje inioce koji nas pokreu na delanje, koji ga usmeravaju ka
odreenom cilju, nazivamo motivima. Motivi su organski i psiholoki inioci koji pokreu ili
usmeravaju ponaanje oveka i to kako njegove postupke tako i njegovo opaanje, uenje i
miljenje.
Motivi pokreu ljudsku aktivnost, usmeravaju je u odreenom pravcu i odravaju sve dotle
dok se cilj ne ispuni. Menadere i istraivae je uvek zanimao odgovor na vrlo jednostavno a
vano pitanje: ta je to to pokree ljudsku aktivnost? Otkrivanje toga odgovora bilo bi veoma
znaajno za menadere koji bi mogli bolje da motiviu ljude kojima upravljaju u
organizacijama i to u pravcu veeg ostvarivanja kako organizacionih tako i
individualnih ciljeva.
Postavlja se pitanje na emu se zasniva motivacija. Ona se sve vie zasniva na vrednostima, a
ne na novcu. Istorijski posmatrano, vrednosti su se najveim delom kupovale. Poslodavci su
nudili postepeno napredovanje prema vrhu organizacione hijerarhije, dobru platu i siguran
posao. Zaposleni su za uzvrat iskazivali odanost i vernost kompaniji i portvovan rad tokom
radnog vremena i tokom celokupne radne karijere. Danas vrednosti i i odnosi stvaraju ili
razaraju vernost. Izazov za preduzea se sastoji upravo u razvoju organizacione kulture
zasnovane na integrativnim vrednostima koje podravaju ljudsku prirodu i koje nam pomau
da se pozitivno razvijamo u vrtlogu nepredvidljivih promena.
Ovaj rad je posveen upravo sadraju motivacije odnosno potrebama koje motiviu
zaposlene u preduzeima na radnu aktivnost. Osim otkrivanja sadraja potreba koje pokreu
aktivnost ljudi, menadere i istraivae uvek je zanimalo i pitanje procesa motivacije i kako se
pokree ljudska aktivnost. Zato u u ovom radu pokuati da objasnim i mehanizam ili proces
motivacije.
Pojam motivacije
Motivacija je jedna od najvanijih tema u menadmentu. Razlog tome je vrlo jednostavan:
organizacije ostvaruju ciljeve tako to zaposleni i menaderi u njima ostvaruju svoje radne
uinke. Ostvarivanje uinaka zaposlenih i menadera je rezultat tri kljuna faktora:
sposobnosti zaposlenih da ostvare uinak, anse zaposlenih da ostvare uinak i volje ili
motivacije zaposlenih da ostvare uinak. Sposobnost zaposlenih da ostvaruju uinke se
postie njihovim obrazovanjem i obukom na poslu. Priliku zaposlenima da ostvaruju uinke
prua organizaciona struktura preduzea. Meutim, moe zaposleni da bude kompetentan
za ostvarivanje uinka, moe organizacija da mu omoguuje ostvarivanje uinka - ipak
sve to nee nita vredeti ako on nije motivisan da ostvari uinak.
Motivacija se moe definisati kao proces pokretanja, usmeravanja i odravanja
ljudskog ponaanja ka odreenom cilju. Osnovni proces motivacije bazira se na tri
elementa: potreba, pokret i nagrada. Potreba predstavlja stanje nedostatka ili
psiholokog odnosno fiziolokog disbalansa koju pojedinac nastoji da otkloni. Pokret
predstavlja akciju koju ovek preduzima da bi otklonio nedostatak. Najzad, nagrada
predstavlja postizanje onoga ime se nedostatak moe otkloniti i neutralisati tenzija.
2

Za menadment preduzea je od izuzetne vanosti da poznaje profil motivacije svojih
zaposlenih. Produktivnost rada zavisi direktno od stepena motivisanosti zaposlenih. Da
bi ostvarili maksimalan stepen motivacije zaposlenih, menaderi moraju poznavati
potrebe i motive ljudi kojima rukovode i znati kako da obezbede njihovo zadovoljenje.
Satisfakcija zaposlenih je jedini nain na koji se dugorono i stabilno moe obezbediti
visok nivo produktivnosti kao i kreativnosti zaposlenih.
Tri dimenzije motivacije su bitne za razumevanje njenog uticaja na radne performanse
zaposlenih: pravac, intenzitet i postojanost. Da bi zaposleni u nekom preduzeu bio
motivisan na pravi nain, njegova motivacija mora imati odreeni pravac. Ljudi u
organizaciji mogu biti motivisani ali u pogrenom pravcu. Student moe bit motivisan
da poloi ispit ali ne tako to e nauiti gradivo ve tako to e prepisivati. Intenzitet
motivacije odreuje koliinu napora koju e neko da ulae u jedinici vremena radi
zadovoljavanja svojih potreba. Ukoliko je intenzitet motivacije vei, utoliko e
zaposleni u preduzeu ulagati vie napora u ostvarivanje svojih zadataka i njegove
performanse e biti bilje. Najzad, postojanost motivacije pokazuje vreme ulaganja
odreenog nivoa napora u odreenom pravcu. Neko moe biti motivisan na izuzetno
visokom nivo u ali vrlo kratko vreme dok drugi moe biti motivisan na niskom nivou
intenziteta ali u duem periodu.
Za menadment preduzea je od izuzetne vanosti da poznaje profil motivacije svojih
zaposlenih. Produktivnost rada zavisi direktno od stepena motivisanosti zaposlenih. Da
bi ostvarili maksimalan stepen motivacije zaposlenih, menaderi moraju poznavati
potrebe i motive ljudi kojima rukovode i znati kako da obezbede njihovo zadovoljenje.
Satisfakcija zaposlenih je jedini nain na koji se dugorono i stabilno moe obezbediti
visok nivo produktivnosti kao i kreativnosti zaposlenih.
U menadment literaturi su poznate brojne teorije motivacije. One objanjavaju ta ljude
motivie na rad i kako se taj proces motivacije odvija Sve te teorije se dele na dve
grupe: teorije sadraja i teorije procesa. Teorije procesa nastoje da otkriju proces, putem
kojeg se ovek motivie na preduzimanje odreene aktivnosti. One nastoje da odgovore
na pitanje: kako se pokree ljudsko ponaanje? Nasuprot njima, teorije sadraja nastoje
da odgovore na pitanje: ta pokree ljudsku aktivnost? One su usmerene na otkrivanje
potreba i motiva koji pokreu ljude u preduzeima na ovakvo ili onakvo ponaanje.
Motivacija za komunikaciju
Sveukupno drutveno delanje oveka, pa i komuniciranje, uslovljeno je delovanjem niza
motiva. Reju, svako drutveno delanje je motivisano. Da bi se opisao i objasnio nain
na koji motivi utiu na uspostavljanje komunikacije meu ljudima, neophodno je
ukazati na poreklo motiva.
Da bi ovek komunicirao, dakle, potrebno je da on bude motivisan. Dok na samom
poetku komunikacionog procesa stoji motiv, na njegovom kraju je cilj. ovek se
neprestano nalazi pod uticajem brojnih motiva, koji na njega deluju jae ili slabije.
Motivi se mogu podeliti na dve osnovne grupe: bioloke i socijalne.
Bioloki motivi (motiv gladi, edi, motiv roditeljstva, seksualni motiv, itd) uglavnom se
ne stiu. To su motivi koji se ne ue; ve nasleduju.
3

Socijalni motivi su, druge strane, steeni motivi, naueni tokom dugotrajnog procesa
socijalizacije. Kao primere ovih motiva mogu se navesti motiv drutvenosti, motiv
agresivnosti, motiv za samopotvrivanjem, motiv za prestiom, motiv sigurnosti, itd.
Navedeni motivi ne deluju podjednako snano na oveka. Ukratko, postoji hijerarhija u
redosledu zadovoljavanja motiva. Psiholog Abraham Maslov (Maslow) je u knjizi
Motivacija i linost" (1943) izloio teoriju o postojanju pet grupa motiva. Meu njima
postoji redosled u javljanju, odnosno u jaini delovanja na oveka. Prema ovoj
najuticajnijoj teoriji motiva, primamu (najniu) grupu motiva ine bioloki motivi. Da
bi se pojavili motivi iz vie grupe, neophodno je da oni iz nie grupe budu bar
delimino zadovoljeni. Tako, ako bioloki motivi nisu zadovoljeni, kod oveka se nee
javiti motivi vieg nivoa. U tom sluaju, celokupno ovekovo ponaanje, pa i
komuniciranje, usmereno je ka odreenom cilju (zadovoljavanju nekog biolokog
motiva). I komunikacija oveka bie usmerena ka postojeem cilju. Ilustracije radi,
gladnog oveka nee zanimati kultumi dogaaji poput pozorine predstave, koncerta
klasine muzike, itd. Tek kada se zadovolje bioloki motivi, makar i na elementarnom
nivou, mogu se javljati motivi vieg nivoa. Kada su bioloke potrebe zadovoljene,
potrebe vieg nivoa postaju imperativne. Takoe, dok zadovoljenje biolokih potreba
dovodi do smirivanja napetosti i nestajanje same potrebe, dotle zadovoljenje potreba
vieg nivoa rada nove napetosti i intenzivira nove potrebe.
U okviru teorije Maslova o potrebama, razlikuju se potrebe deficijeticije (nedostajanja) i
potrebe postojatja (raenja):
Prve etiri grupe (fizioloke potrebe, potreba za sigurnou, potreba za pripadanjem i
Ijubavi i potreba za cenjenjem) Maslov naziva potrebama deficijencije (nedostajanja) ili
,D-needs', dok petu grupu (potreba za samoostvarivanjem) oznaava kao potrebu
postojanja, raenja ili ,B-needs'. Na primer, zadovoljenje potrebe nedostajanja (D-
needs) spreava da pojedinac ostane neobrazovan, ali da bi neko bio obrazovan, mora
razviti potrebu postojanja (B-needs).
Po zadovoljenju primamih biolokih motiva, na motivaciju oveka presudno utiu:
sposobnosti, interesovanja, obrazovanje i druge karakteristike i sklonosti linosti. U
savremenoj nauci je opteprihvaeno stanovite da je bioloka dimenzija (ili, kako se
ona jo nazova izvorno-bioloka", fizioloka", egzistencijalna", primordijalua",
primarna") samo jedna komponenta u prouavanju motivacije linosti i da se ona
gotovo nikad ne javlja u istom" obliku . Bioloki motivi su, naime, uvek modifikovani
pod uticajem drutveno-kulturnih inilaca. tavie, Erih From, u knjizi ovek za sebe",
smatra da su primarne potrebe, u stvari, one pomou kojih se linost razvija kao ljudsko
bie, a svet kao svojevrsna celina.
Nesumnjivo je da se psihike funkcije razlikuju od oveka do oveka. Karakteristine
odlike motivacije i oseanja, na primer, deluju na razliito ponaanje pojedinca u
odnosu na ponaanje drugih Ijudi u istim situacijama. Kako bi se, u najkraem, moglo
definisati ponaanje pojedinca?
Od pojavljivanja potrebe do njenog zadovoljenja, odvija se itav niz procesa, poznat kao
motivacioni ciklus. Motivacioni cikius ine sledee faze:
naruavanje bioloke ili drutvene ravnotee;
javljanje potrebe za onim to je u prvoj fazi poremeeno;
4

stvaranje oseaja koji dovode do nelagodnosti u organizmu (oseaj izolovanosti,
oseaj gladi, itd);
javljanje elje (oseaj stvara elju, koja je pokreta dalje ovekove aktivnosti u
cilju uspostavljanja bioloke ili drutvene ravnotee - homeostaz');
izbor motiva (Jedna potreba se moe zadovoljiti na vie naina. Potreba moe
izazvati vie elja, ali se u odreenom trenutku moe zadovoljiti samo jedna.
Zato se izmeu vie motiva ovek odluuje samo za jedan) i
akcija (dovodi do cilja u skladu sa motivom koji je odabran).
Motivacione tehnike
Motivacija je vrlo kompleksna oblast, ali je mogue identifikovati osnovne motivacione
tehnike. Osim podele motivacionih kompenzacija na finansijske i nefinansijske direktne
i indirektne, motive za rad moemo podeliti i na spoljne kao npr. sistem plata, uslovi
rada, rukovoenje, kao i unutranje, poput obrazovanja i napredovanja.
Rezultati istraivanja pokazuju da prvo treba reiti unutranje motive radi postizanja
prosene produktivnost, a zatim ukljuiti unutranje inioce radi postizanja vee
motivisanosti i nadprosene produktivnosti.
Materijalna odn. finansijska kompenzacija je sastavljena od razliitih oblika motivisanja
koja su usmerena na osiguranje I poboljanje materijalnog poloaja zaposlenih I
finansijskih kompenzacija za rad. Obzirom na stepen materijalnih odn. finansijskih
primanja dve su osnovne vrste finansijskih kompenzacija:
Direktni finansijski dobici koje pojedinac dobija u novcu
Indirektni materijalni dobici koji doprinose podizanju materijalnog standarda
zaposlenog i koje ne dobijaju u plati ili u obliku novca.
Materijalna motivacija je jedan od osnovnih faktora na kojima se bazira organizaciona
praksa motivisanja rada. Ona je pod direktnim uticajem organizacije, njene politike i
prakse. Napredovanja, simboli statusa, priznanja, plate i druge materijalne kompenzacije
vidljivi su mehanizmi usmeravanja nagrada i vrednovanja rada unutar politike i prakse
svake pojedinane organizacije.
Zakljuak
Motivacija zaposlenih nije samo psiholoki i socioloki problem rada i radnog
ponaanja, ve je ponaanje usmereno prema nekom cilju koji pobuuje potrebe
izazvane u oveku. Zadatak i obaveza menadera je da shvate ljudsku sloenost i
osobenost, motivacione teorije i da u zavisnosti od specifinih okolnosti u kojima
preduzee posluje izaberu i primenjuju motivacione tehnike.
Jedan od najznaajnijih momenata u komunikaciji jeste sposobnost oveka,menadera,
da "postane gospodar svog efekta", to se moe postii aktivnou koja oslobaa i ini
da se bude siguran u svom poslu. Sticanjem svesti o sopstvenoj jedinstvenosti u izrazu,
kreira se lini stil izraavanja i kulture govora, stil koji izdvaja,ini posebnim,
razliitim. Svest o sopstvenoj individualnosti stila, kulturi govora i izraavanja presudan
je faktor za oseaj slobode, motivisanosti i spremnosti za komunikaciju.
5

Upravljanje i razvoj ljudskih potencijala postaje sve znaajnije zbog novog mesta i
uloge oveka u svim drutvenim procesima kao i njihovom upravljanju. Motivacija i
zadovoljstvo zaposlenih postaju osnov zanimanja savremenog menadmenta ljudskih
potencijala jer jedino se izgradnjom kvalitetnog motivacionog sistema moe pomoi
organizaciji da povea svoju konkurentsku sposobnost i vrednost.
Dananji koncepti motivacionih sistema, tehnika i strategija postaju nedovoljno
fleksibilni, pa je potrebno i uvoditi nove, koji e dovesti do visoke motivisanosti i
zadovoljstva zaposlenih, a time istovremeno i ostvariti uspeno poslovanje.
Motivacija zaposlenih nije samo psiholoki i socioloki problem rada i radnog
ponaanja, ve je ponaanje usmereno prema nekom cilju koji pobuuje potrebe
izazvane u oveku. Zadatak i obaveza menadera je da shvate ljudsku sloenost i
osobenost, motivacione teorije i da u zavisnosti od specifinih okolnosti u kojima
preduzee posluje izaberu i primenjuju motivacione tehnike.
Bez obzira na teorije, motivisani ljudi ulagae vie napora u svom radu od onih koji nisu
adekvatno motivisani. Poetkom 20. Veka preduzee se smatralo mainom za
proizvodnju uinaka s ciljem rasta preduzea i bolje produktivnosti, te zbog sve veeg
problema nezadovoljstva i nemotivisanosti zaposlenih menadment poinje posveivati
veu panju njihovom zadovoljstvu i motivaciji. Upravo je sposobnost menadera u
prepoznavanju pojedinanih razlika i potreba ljudi, u povezivanju ljudi s poslovima
primerenim njihovim potrebama. Takoe, on mora znati pravilno dodeljivati
individualne nagrade povezane s radnim uincima i realizacijom ciljeva. Stimulacija
podstie kadrove na stvaralatvo, vee rezultate, veu odgovornost i obaveze. Njom se
postie puna angavanost zaposlenih na radu, to se odraava na racionalnost,
ekonominost i efikasnost rada.
Motivacija je proces u kojem zaposleni, koji imaju nezadovoljenu potrebu, pokreu i
usmeravaju svoje ponaanje ka odreenom cilju.