You are on page 1of 38

CeSIDova Mala Biblioteka

RECNIK POJMOVA O IZBORIMA


OSNOVNIH I TERMINA

CeSIDova Mala Biblioteka


CeSIDova Mala Biblioteka
Prof. dr Marijana Pajvani
RECNIK OSNOVNIH POJMOVA
izdava CENTAR ZA SLOBODNE IZBORE I DEMOKRATIJU za izdavaa
Dr Slobodanka Nedovi
I TERMINA O IZBORIMA
urednik Male biblioteke
Dr Marijana Pajvani
design & layout
Branko Gavri TOTAL DESIGN
lektor i korektor
Vidojko Jovi
tama
Tiografic, Beograd
tira
500 rimeraka
Beograd
august 2001.
CeSID
Kralja Milutina 21/V, 11000 Beograd, Yugoslavia (381 11) 32 35 436, 33 42 762, 3
3 42 771, 33 43 553 htt://www.cesid.org e-mail: cesid@cesid.org.yu cesid@bitsyu
.net

RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA


UVOD

toku izbora gra ani - birai i drugi uesnici izbora sreu mnotvo secifinih izraza ije zn
nje nije uvek dovoljno oznato. Mnogi od ovih termina vode oreklo iz komarativ
ne izborne rakse. Tek odnedavno, sa uvo enjem viestranakih izbora i u naoj, danas sv
e bogatijoj, literaturi o izborima susreemo ove termine. Pojedini izrazi teko su
revodivi na na jezik, a u izbornoj terminologiji esto se koriste. Kolokvijalna uo
treba nekih, inae rasrostranjenih, termina nije recizna (nr. birako ravo - ra
vo glasa), a je otrebno objasniti njihovo znaenje i sadrinu. Protekla decenija v
iestranakih izbora odlikovala se i estim romenama tia izbornog sistema. U nastoja
nju da se itaocima ovog tiva riblie osnovna obeleja razliitih tiova izbornih sistem
a rikazani su osnovni tiovi izbornih sistema, vrste kandidatskih lista, metode
i tehnike glasanja, metode reraunavanja osvojenih glasova u mandate. Oni itaoci
koji okau vei interes za sistemska itanja izbora, uz objanjenja mogu nai i numerike
rimere karakteristinih izbornih sistema. Rukovo eni navedenim razlozima, kao i ed
ukativnom misijom Centra za slobodne izbore i demokratiju - CeSID-a, nudimo itaoc
ima izbor vanijih termina i ojmova ije znaenje i sadraj kratko redstavljamo. Autor
U Novom Sadu, 28. VIII 2001.
7

RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA


AKLAMACIJA (lat.- acclamatio - klicanje, uzvikivanje) Naziv za jedan od naina gla
sanja rilikom odluivanja. Za glasanje aklamacijom karakteristino je da se odluuje
bez ojedinanog glasanja i bez rebrojavanja glasova. Glasanje se odvija razliito
(nr. rostim izvikivanjem, ljeskanjem koje oznaava odobravanje). Glasanje aklam
acijom izraava otu saglasnost, jednoglasno glasanje, ristanak svih koji u glasan
ju sudeluju. AKTIVNO BIRAKO PRAVO Pravo gra ana da bira lanove redstavnikih tela i d
ruge organe dravne vlasti koje biraju neosredno gra ani. Ovo ravo stiu unoletni,
oslovno sosobni dravljani, onekada i uz isunjavanje dodatnih uslova (rebival
ite u izbornoj jedinici i dr.). U nekim zemljama birako ravo u ogranienom obimu (n
r. izbor lokalnih organa vlasti) imaju i stranci. Razlozi za gubitak aktivnog b
irakog rava su gubitak dravljanstva i oduzimanje oslovne sosobnosti. U zemljama
u kojima ostoji kazna lienja gra anskih rava osuda na ovu kaznu ovlai gubitak r
ava glasa. U najveem broju zemalja birako ravo je garantovano kao subjektivno jav
no ravo gra ana. Birai se ovim ravom mogu ali ne moraju koristiti. U nekim zemlja
ma (nr. Grka, Belgija) birako ravo se smatra javnom funkcijom. Posledica ovakvog
stanovita je obaveza glasanja. Krenje ove dunosti se sankcionie. ALTERNATIVNI GLAS
Poseban nain glasanja. Naziva se i jedan renosivi glas. Bira ima jedan glas koji
dodeljuje alternativno jednom, nekolicini ili svim nominovanim kandidatima. Glas
aki listi moe imati dva oblika:
9

RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA


RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA
Na rimer:
U rvom sluaju, na glasakom listiu se nalaze imena kandidata, a bira uisuje redosle
d o kome kandidatima dodeljuje svoj alternativni glas. U drugom sluaju, na glasak
om listiu je isisan redosled glasanja, a bira uisuje ime kandidata uz odgovarajui
broj. Koristei se ravom alternativnog glasanja, bira moe izabrati jednu od sledeih
mogunosti: Prva, bira daje glas samo jednom kandidatu. Uisuje broj 1 uz ime kand
idata koji uiva njegovu naklonost, ili uz redni broj 1 na glasakom listiu uisuje i
me kandidata za koga glasa. Na rimer:
Prednost alternativnog glasa u veinskom izbornom sistemu jeste u tome to zamenjuje
viekruno glasanje i otklanja njegove slabosti. Koristi se u Irskoj, na Malti, u A
ustraliji. APSOLUTNA VEINA Asolutna veina je jedan od oblika veinskog izbornog sis
tema. Poznata je i od nazivima sistem iznad olovine veine ili sistem viekrunog gla
sanja. S obzirom na nain glasanja, razlikuju se tri tia asolutne veine: sa vie uz
astonih glasanja, sa alternativnim glasanjem i sa referencijalnim glasanjem. U
izbornim sistemima koji oivaju na naelu asolutne veine, u jednoj izbornoj jedini
ci se bira, o ravilu, jedan oslanik (uninominalne izborne jedinice). Pravilo
izbora je da mandat osvaja onaj me u nominovanim kandidatima koji dostigne najmanj
e olovinu glasova biraa. Kako se ova olovina glasova izraunava u odnosu na neki
ukuan broj, mogui su razliiti oblici asolutne veine, s obzirom na to koji ukuan
broj se uzima kao osnovno merilo za obraun asolutne veine. Praksa izbornih sistem
a okazuje da se asolutna veina izraunava na dva naina: Prvi uzima u obzir ukuan
broj biraa uisanih u biraki sisak i rema ovom broju izraunava asolutnu veinu. Ta
kva asolutna veina naziva se stroijim oblikom asolutne veine. Primer: birako telo
broji 100 000 biraa za osvajanje mandata rimenom stroijeg oblika asolutne veine
otrebno je najmanje 50 000 glasova. Drugi uzima u obzir broj biraa koji su izali n
a biralita i rema njemu izraunava asolutnu veinu. Ova veina naziva se blaim oblikom
asolutne veine.
11
Druga, bira glasa za nekolicinu kandidata o redosledu koji oznaava brojem ored i
mena kandidata ili uisivanjem imena kandidata ored odre enog broja. Svoje altern
ativne glasove bira dodeljuje o redosledu koji sam izabere, ne reskaui redosled,
najre rvom, otom drugom, treem itd. kandidatu. Na rimer:
Trea, bira daje alternativno svoj glas svakome od kandidata dodeljujui ga, redosled
om koji sam izabere, oevi od kandidata koji uiva najveu naklonost biraa a sve do ka
ndidata za koga ima najmanje simatija.
10

RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA


RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA
Primer: birako telo broji 100 000 biraa na biralista je izaslo 40 000 biraa za osva
janje mandata rimenom blaeg oblika asolutne veine otrebno je najmanje 20 000 gl
asova. BAENI GLASOVI "Baenim glasovima" u uninominalnim izbornim jedinicama naziva
ju se svi glasovi reko 50 % koje osvoji kandidat stranke koja je favorit izborn
e utakmice. U izbornim jedinicama u kojima se bira samo jedan kandidat ovi glaso
vi ne utiu na osvajanje oslanikog mesta, jer je za osvajanje oslanikog mesta dovo
ljan i samo jedan glas reko olovine glasova. Svi glasovi osvojeni reko tog br
oja suvini su u konkretnoj izbornoj jedinici. Oni su izgubljeni, jer ne dorinose
osvajanju mandata. Zato se nazivaju baenim glasovima. Ali, ovi glasovi mogu biti o
d odluujueg znaaja za osvajanje mandata u nekoj drugoj izbornoj jedinici, u kojoj k
andidati stranke favorita ne uivaju dovoljnu oularnost. Zato se ri ostavljanj
u granica izbornih jedinica vodi rauna da glasovi biraa ne budu baeni u razno, ve da
se otimalno iskoriste i osvoji to vei broj mandata. BADENSKI SISTEM Jedna od meto
da rasodele oslanikih mesta u roorcionalnom izbornom sistemu. Prvi ut je ri
menjen rema Ustavu Badena iz 1919. godine, a otuda naziv badenski sistem. Kara
kteristika ovog sistema jeste mogunost da se ri rasodeli mandata iskoriste i sv
i reostali glasovi s kandidatskih lista u ojedinim izbornim jedinicama. U ovom
sistemu glasa se za dve vrste kandidatskih lista koje istie redlaga. Jedna lista
se istie u izbornoj jedinici, a druga za vie izbornih jedinica ili za celu zemlju
(ota, jedinstvena, dravna). Mandati se najre rasore uju kandidatskim listama koj
e su istaknute u izbornim jedinicama. Rasodela mandata izme u kandidatskih lista
u izbornim jedinicama vri se rimenom nekog od metoda roorcionalne rasodele ma
ndata, ali se ri rasodeli u obzir uzima samo ceo broj izborne kvote. Glasovi (
razlomak, decimala) koji su reostali o izbornim jedinicama sabiraju se za svak
u od kandidatskih lista onaosob. Zbirni ostatak glasova za
10
svaku od kandidatskih lista renosi se na jedinstvenu (otu, dravnu) kandidatsku l
istu svake od olitikih stranaka. Na osnovu zbirnog ostatka glasova, rimenom nek
oga od metoda rasodele mandata u roorcionalnom izbornom sistemu, reostali ma
ndati dele se izme u jedinstvenih kandidatskih lista. Ovakvim nainom rasodele mand
ata neutraliu se osledice ceanja birakog tela izme u vie izbornih jedinica (izgublj
eni, baeni glasovi) i ostie vii stuanj roorcionalnosti. BIAS (engleski - kosina
, nagib, naklonjenost) Povlaivanje jedne olitike stranke u odnosu na druge. Naziv
otie iz britanske izborne rakse. Bias izazivaju inioci izvan izbornog sistema ko
ji se odraavaju na izborni sistem i utiu na ishod izbora, kao i faktori koji su de
o izbornog sistema i koji dovode jednu olitiku stranku u ovoljniji oloaj u odno
su na ostale. Bias karakterie izborne sisteme koji oivaju na relativnoj veini. U
roorcionalnim izbornim sistemima redak je. BIRA Gra anin koji je isunio uslove za
sticanje birake sosobnosti i o tom osnovu stekao ravo da bira i bude biran u
lokalna ili centralna redstavnika tela ili u druge organe dravne vlasti u ijem izb
oru neosredno sudeluju gra ani. BIRAKA SPOSOBNOST Biraka sosobnost znai da je gra ani
n isunio ustavom i zakonom roisane uslove koji se trae za sticanje birakog rav
a. Biraku sosobnost imaju unoletni, oslovno sosobni dravljani. BIRAKI ODBOR Org
an za srovo enje izbora koji rirema, organizuje i rukovodi glasanjem na birakom
mestu. U sastav birakog odbora ulaze lanovi koje imenuje izborna komisija (stalni
sastav) i lanovi koje delegiraju redlagai kandidata ili odnosilaca izbornih list
a (roireni sastav).
13

RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA


RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA

BIRAKI SPISAK Biraki sisak (registar biraa, knjiga biraa) jeste evidencija o biraima
. Sastavlja se u formi roisanoj zakonom. Vodi se o slubenoj dunosti, a vode ga
organi vlasti (organi koji vode evidenciju o rebivalitu gra ana, organi urave, su
dovi i sl.). U biraki sisak se uisuju lica koja uivaju birako ravo. Uis, brisan
je i izmene u birakom sisku obavljaju se na osnovu slubenih evidencija ili na zah
tev biraa uz odnoenje dokaza o birakom ravu. Biraki siskovi se vode kontinuirano.
Organi koji vode biraki sisak ermanentno vre izmene koje su nastuile u birakom
telu, kako bi siskovi bili aurni. U godini kada se odravaju izbori gra ani se oseb
no ozivaju da ostvare uvid u biraki sisak kako bi se u njega unele nastale izme
ne. U izbornoj godini izmene u birakom sisku mogu se vriti samo do odre enog roka,
kada se biraki sisak zakljuuje za otrebe konkretnih izbora i objavljuje broj bir
aa. Biraki sisak je javna israva to omoguuje uvid u njega kao reduslov da se u nj
emu izvre otrebne izmene. Biraki sisak se vodi kao jedinstven sisak biraa. Za sv
ako birako mesto sastavlja se, u roisanoj formi, overeni izvod iz birakog siska
. Uis u biraki sisak je i dokaz o birakom ravu gra anina. Ako bira nije uisan u b
iraki sisak on ne gubi birako ravo ve samo ne moe da ga koristi i glasa na konkret
nim izborima. BIRAKO PODRUJE Birako odruje oznaava deo izborne jedinice koji se ros
tire na teritoriji na kojoj ive birai koji glasaju na jednom birakom mestu. Teritor
ija na kojoj se rostire jedna izborna jedinica odeljena je na biraka odruja. Na
teritoriji izborne jedinice ima toliko izbornih odruja koliko ima birakih mesta
u toj izbornoj jedinici. BIRAKO PRAVO Jedno od osnovnih olitikih rava gra ana. Gar
antuju ga me unarodne konvencije o slobodama i ravima gra ana kao jedno od rava gr
a ana na uee u vrenju javnih oslova (nr. l. 25 Pakta o gra anskim i olitikim ravima
3 Protokola br. 1 uz Evrosku konvenciju o zatiti sloboda i rava gra ana). U
14
unutranjem ravu garantovano je ustavom kao najviim i osnovnim ravnim aktom. Obuh
vata dva rava: ravo gra ana da biraju (aktivno birako ravo) i ravo da budu bira
ni (asivno birako ravo). Osnovna svojstva birakog rava su: Birako ravo je ote (
svi gra ani stiu ovo ravo od jednakim uslovima). Birako ravo je jednako (svaki gl
as ima istu teinu, rinci jedan ovek - jedan glas). Birako ravo je neosredno (sv
aki bira lino koristi svoje ravo). Glasanje je tajno (tajnost glasanja titi slobod
u biraa da bira). BIRAKO TELO Oti naziv za sve birae koji nastanjuju odre eno odruje
(nr. odruje na kome se rostire izborna jedinica ili odruje koje obuhvata odre en
a teritorijalna zajednica). Tako birako telo za izbor odbornika u skutinu otine o
buhvata sve birae nastanjene na odruju otine, dok birako telo za izbor oslanika u
Narodnu skutinu Reublike Srbije obuhvata sve birae u Reublici Srbiji. O birakom
telu vodi se evidencija u birakom sisku. Ukuan broj biraa (birako telo) objavlju
je se re izbora. U izbornim sistemima u kojima se za unovanost izbora zahteva i
zlazak na izbore najmanje olovine biraa, objavljivanje ukunog broja biraa osebn
o je znaajno. Ukuan broj biraa je u ovim izbornim sistemima osnovno merilo rema
kome se ceni da li je isunjen oti uslov za unovanost izbora. BLOK GLASOVA Jedna
od tehnika glasanja. Bira ima onoliko glasova koliko sedita okriva konkretna izb
orna jedinica, ali ne moe dati vie od jednog glasa svakome od istaknutih kandidata
. Koristi se ri glasanju u veinskim izbornim sistemima sa viemandatnim izbornim j
edinicama ili u roorcionalnim izbornim sistemima. BROJ MANDATA U PREDSTAVNIKOM
TELU Broj mandata redstavlja broj oslanika u redstavnikom telu. Odre uje se rim
enom razliitih kriterijuma.
15

RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA


RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA
Broj oslanika u redstavnikom telu moe biti unared odre en u ustavu ili izbornom z
akonu. Odre en je kao asolutan broj (nr. Narodna skutina Reublike Srbije ima 25
0 oslanika). Broj oslanika deli se, otom, izme u izbornih jedinica. U veinskim i
zbornim sistemima koji oivaju na uninominalnom kandidovanju i glasanju za ojedi
nca obrazuje se onoliko izbornih jedinica koliko se oslanika bira u redstavniko
telo. Svakoj izbornoj jedinici dodeljuje se jedno oslaniko mesto. U roorciona
lnim izbornim sistemima (kandidovanje o listama i glasanje za kandidatsku listu
) oslanika mesta se dele izme u izbornih jedinica srazmerno broju biraa u njima, te
je mogue da svakoj izbornoj jedinici ne bude dodeljen jednak broj oslanikih mest
a. Broj oslanika se utvr uje u srazmeri sa brojem biraa (ili stanovnika). Odre uje s
e naknadno i moe se razlikovati od izbora do izbora. Tada se utvr uju kriterijumi k
oji odre uju broj oslanika. Na rimer, utvr uje se broj biraa (ili stanovnika) na ko
ji se bira jedan oslanik. Tako se odre uje broj oslanika Vea gra ana Savezne skutin
e (na 65 000 biraa bira se jedan oslanik). Broj oslanika e biti oznat neosredn
o re izbora, kada bude oznata veliina birakog tela. Broj oslanika u redstavniko
m moe biti oznat osle odranih izbora. Tada se kao kriterijum za odre ivanje broja
oslanika uzima broj alih glasova (broj biraa koji su izali na izbore), i utvr uje
na koji broj alih glasova dodeljuje se jedno oslaniko mesto. Kako broj alih gl
asova nije oznat re ve tek osle srovedenih izbora, to e se i broj oslanika zn
ati tek osle izbora. On e biti razliit od izbora do izbora, jer zavisi od toga ko
liko e biraa sudelovati u izborima. Vea astinencija biraa ima za osledicu manji br
oj oslanika i obrnuto. Primeri: Broj oslanika je unared odre en kao asolutan b
roj broj oslanika je 100 Izbori A 1 000 000 biraa (stanovnika) 100 izbornih jedi
nica 10 000 biraa bira 1 oslanika Izbori B 1 100 000 biraa (stanovnika) 100 izbor
nih jedinica 11 000 biraa bira 1 oslanika
(stanovnika) na koji se bira 1 oslanik broj biraa na koji se bira 1 oslanik je
10 000 Izbori A 1 000 000 biraa (stanovnika) 100 oslanika se bira Izbori B 1 100
000 biraa (stanovnika) 110 oslanika se bira
Broj oslanika odre uje se osle izbora rimenom broja alih glasova broj alih gl
asova na koji se bira 1 oslanik je 10 000 Izbori A 1 000 000 biraa 900 000 alih
glasova (90 %) 90 oslanika se bira Izbori B 1 000 000 biraa 800 000 alih glaso
va (80 %) 80 oslanika se bira
CENZITARNO BIRAKO PRAVO Oblik ogranienog birakog rava za koji je karakteristino da
se sticanje birakog rava uslovljava isunjavanjem zakonom roisanih cenzusa. Ce
nzitarno birako ravo je rvi oblik u kome se ojavljuje birako ravo. CENZUS Nazi
v za osebne uslove koje ojedinac, ored otih uslova, mora isuniti kako bi ste
kao birako ravo. Priroda ovih osebnih uslova takva je da ih ne mogu isuniti sv
i gra ani. Postoje razliiti cenzusi. Najoznatiji su imovinski cenzus (sticanje bir
akog rava uslovljeno je odre enim imovinskim stanjem gra ana izraenom u osedovanju n
eokretnosti ili laanju odre enog iznosa oreza), domicilni cenzus (sticanje birako
g rava vezuje za stalnu nastanjenost na odre enom odruju kroz odre eni eriod vreme
na), obrazovni cenzus (od biraa se zahteva da bude ismen ili da ima odre eni stua
nj obrazovanja), oreski cenzus (sticanje birakog rava uslovljava se laanjem odr
e ene sume oreza), cenzus ola (birako ravo imaju samo mukarci, dok su ene liene tog
a rava) i dr.
Broj oslanika odre en je unared na osnovu broja biraa
16 17

RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA


RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA

DOMICILNI CENZUS (lat. domus - kua, zaviaj, stalno mesto stanovanja) Jedan od uslo
va za sticanje birakog rava. Sticanje birakog rava vezano je za rebivaliste bir
aa na odre enom odruju u odre enom vremenskom trajanju. Domicilni cenzus najee se vezuj
za birako odruje ili izbornu jedinicu u kojoj bira ostvaruje svoje birako ravo. D
'ONTOV SISTEM Jedna od metoda rasodele mandata u roorcionalnom izbornom siste
mu. Nazvan je imenom svoga ronalazaa, rofesora d' Honta. Sree se i od nazivima
sistem takmienja lista ili sistem najmanjeg zajednikog delitelja. Prvi ut je rim
enjen u Belgiji 1899. godine. Primena d'Ontovog sistema nalae da se najre izrauna
biraka masa svake kandidatske liste. Biraka masa kandidatske liste je broj glasov
a koji je lista osvojila u izbornoj jedinici. Potom se biraka masa svake liste de
li brojevima 1, 2, 3, ... N (N je broj oslanikih mesta u izbornoj jedinici). Pos
le rezultata dobijenih rimenom navedenog metoda izdvaja se onoliko najveih biraki
h masa koliko konkretnoj izbornoj jedinici riada oslanikih mesta. Birake mase z
a svaku od lista se otom rangiraju s obzirom na njihovu veliinu, i to od najvee d
o najmanje. Najmanja od njih je zajedniki delitelj. Zajedniki delitelj je kriterij
um rasodele mandata izme u kandidatskih lista. Svakoj listi riada onoliko manda
ta koliko je uta zajedniki delitelj sadran u njenoj birakoj masi. Primer: Broj al
ih glasova je 10 000 U izbornoj jedinici se bira 5 oslanika Istaknute su etiri l
iste kandidata Lista A je osvojila 4000 glasova Lista B je osvojila 2800 glasova
Lista C je osvojila 2300 glasova Lista D je osvojila 900 glasova Najre se izrau
nava izborni kolinik za svaku kandidatsku listu. Izborni kolinik liste A je: 4000
: 1 = 4000
16
4000 4000 4000 4000 Izborni kolinik liste B je: 2800 2800 2800 2800 2800
: : : : : : : : :
2 3 4 5 1 2 3 4 5
= 2000 = 1333 = 1000 = 800 = = = = = 2800 1400 933 700 560
Izborni kolinik liste C je: 2300 : 1 = 2300 2300 : 2 = 1150 2300 : 3 = 766 2300 :
4 = 575 2300 : 5 = 450 Izborni kolinik liste D je: 900 900 900 900 900 : : : : :
1 2 3 4 5 = = = = = 900 450 300 225 180
Izborni kolinici se otom razvrstavaju o veliini. U iznetom rimeru to e biti: 400
0; 2800; 2300; 2000; 1400; 1333; 1150; 1000; 933; 900; 800; 766; 700; 575; 560;
460; 450; 300; 225 i 180. Potom se izdvaja onoliko najveih izbornih kolinika kolik
o se oslanika bira u izbornoj jedinici. U rimeru ostoji 5 oslanikih mesta. On
a e biti dodeljena sledeim listama: - Listi A riae 2 oslanika mesta, jer ima 2 naj
vea izborna kolinika (4000 i 2000). - Listi B riae tako e dva oslanika mesta, jer i
ona ima dva najvea izborna kolinika (2800 i 1400). - Listi C riae jedno oslaniko m
esto, jer ona ima jedan najvei izborni kolinik (2300) - Listi D nee riasti nijedn
o oslaniko mesto. Primenom d'Ontovog ravila mogue je da neko od oslanikih mesta
ostane nerasore eno. To se doga a kada jedna ili vie lista imaju jednak i istovremen
o isti izborni kolinik, a za rasode19

RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA


RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA

lu reostaje samo jedno oslaniko mesto. Preostali mandat dodeljuje se ili listi
koja je osvojila ukuno najvei broj glasova ili listi koja nije osvojila nijedan
mandat. DOPUNSKI IZBORI Dounski izbori se rasisuju u toku trajanja mandata u s
luaju kada oslaniko mesto, iz razliitih razloga, ostane uranjeno. U tom sluaju izbo
ri se rasisuju samo za uranjeno oslaniko mesto. Karakteristini su za veinske izbo
rne sisteme u kojima birai glasaju za ojedinanog kandidata, a nema drugih mogunos
ti da se uranjeno oslaniko mesto ouni osim izborom od strane biraa. U roorcio
nalnom izbornom sistemu, gde birai glasaju za listu kandidata, uranjeno oslaniko
mesto ounjava neki od oslanika sa liste kandidata. DRUP (DROOP) KVOTA ILI HAG
ENBAH-BIOFOVA METODA Jedna od kvotnih metoda rasodele oslanikih mandata u roor
cionalnim izbornim sistemima. Dru kvota je modifikovani kvotni metod. Razlikuje
se od Herove kvote utoliko to umanjuje izbornu kvotu uveavanjem delioca za 1. Pot
om se kvotni broj uveava jo za 1. Na taj nain se ostie da se vei broj mandata na niv
ou izborne jedinice moe rasorediti na osnovu kriterijuma une kvote. U tom sluaju
je odela mandata na osnovu najveeg ostatka glasova, u kojoj su esto favorizovane
manje na raun veih olitikih stranaka, besredmetna. Dru kvota izraunava se rimen
om sledeeg ravila: ukuan broj glasova = izborna kvota + 1 broj oslanika + 1 Pr
000 (broj glasova) = izborna kvota 1666 + 1 = 1667 5 (broj oslanika koji se
se glasovi dati svakoj od kandidatskih lista dele izbornom kvotom. Svakoj listi
riae onoliko oslanikih mandata
20
koliko se uta izborna kvota sadri u glasovima koje su birai dali toj listi. Dru
kvota ne osigurava rasodelu svih mandata na nivou izborne jedinice koja oiva na
unoj izbornoj kvoti. Iako Dru kvota ne otklanja otrebu za naknadnom rasodel
om manjeg broja mandata na osnovu nekoga od metoda rasodele reostalih mandata,
njena rednost u odnosu na Herovu kvotu iak je nesumnjiva jer smanjuje broj ne
rasore enih mandata. DVOKRUNO GLASANJE Naziv za izborni sistem (nr. Francuska) ko
ji oiva na kombinaciji asolutne i relativne veine. Sistem dvokrunog glasanja elim
inie otrebu za viekrunim glasanjem i umanjuje negativne efekte izbornog sistema za
snovanog na relativnoj veini. Asolutna veina se teko ostie, naroito ako za jedno o
slaniko mesto ima vie kandidata. Da bi jedan od kandidata dostigao minimalno otre
ban broj glasova za osvajanje mandata, esto je nuno vie uzastonih glasanja. Viekruno
glasanje ima negativne osledice (nr. astinencija biraa, taktiko glasanje), koj
e se ublauju razliitim tehnikama glasanja (nr. alternativni ili referencijalni g
las) ili dvokrunim veinskim sistemom. Izbori u dvokrunom veinskom sistemu odvijaju s
e o sledeim ravilima: U rvom krugu glasanja za osvajanje oslanikog mesta otre
bna je asolutna veina. Izabran je kandidat koji osvoji najmanje olovinu glasova
. Asolutni broj glasova koji je neohodan za izbor u rvom krugu moe biti razliit
. U razliitim izbornim sistemima on se rauna u odnosu na razliite ukune brojeve. N
a rimer: - ukuan broj biraa uisanih u biraki sisak (u raksi izbornih sistema
izuzetno retko) - broj biraa izalih na izbore - broj biraa izalih na izbore uz dodat
ni uslov da na izbore, da bi oni bili unovani, mora izai najmanje 50 % + 1 bira od
broja biraa uisanih u biraki sisak (u raksi izbornih sistema najee se sree) - u od
nosu na broj vaeih glasakih listia. U izbornim jedinicama u kojima u rvom krugu gla
sanja nijedan kandidat nije dostigao minimalno otreban broj glasova za osvajanj
e mandata, glasanje se onavlja u jo jednom krugu. Bira21

RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA


RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA
i u tim izbornim jedinicama izlaze jo jednom na biralita kada konano odluuju o ishodu
izbora. Mandat osvaja kandidat koji ima najvei broj glasova u odnosu na svakog d
rugog kandidata. U raksi izbornih sistema najee se ograniava broj kandidata o kojim
a se glasa u drugom krugu. Pravilo je da se u drugi krug glasanja ukljuuju samo d
va kandidata iz rethodnog kruga glasanja koja su osvojila najvei broj glasova. P
onekad se i u drugom krugu glasanja, kao oti uslov validnosti izbora, zahteva da
na biralita iza e najmanje odre eni broj biraa (nr. 25 %, ili 12,5 %). EFEKAT GRANIC
E Naziv za takvo ostavljanje granica izme u izbornih jedinica koje dele birako tel
o naklonjeno odre enom kandidatu (kandidatskoj listi). Takvo ostavljanje granica
izme u izbornih jedinica umanjuje anse za izborni useh odre enog kandidata (kandidat
ske liste). Ceanje birakog tela naklonjenog odre enom kandidatu (kandidatskoj list
i) naziva se jo i efekat sudaranja ili efekat odbijanja. EKSPLICITNI PRAG GLASOVA
(lat. exlicitus - izrean, otvoren) Naziv za jednu od izbornih rereka. Ekslic
itni rag glasova je, rocentualno izraen, zakonom roisan minimalni broj glasov
a koji treba da osvoji kandidatska lista da bi stekla ravo uea u rasodeli mandata
. Izraunava se na nivou izborne jedinice. Ako je birako telo odeljeno na vie izbor
nih jedinica ekslicitni rag glasova e biti nii i obrnuto. Naziva se jo i zakonski
rag, vetaki rag ili eliminacioni kriterijum. ELEKTOR (IZBORNIK) Lica koja gra ani
biraju neosredno, a koji otom, kao elektorski kolegijum, biraju neosredno or
gane vlasti. Elektorski izbori su oblik osrednih izbora. GERRYMANDERING U teori
ji izbora gerrymandering oznaava olitiki ristrasno ostavljanje granica izbornih
jedinica. Termin vodi oreklo iz
22
izborne rakse SAD, od imena guvernera drave Masausets (Gerry Elbridge) ijem izborn
om usehu je dorinela ristrasno oblikovana izborna jedinica. Izborna jedinica
je oblikom odseala na salamandera, a otuda kovanica gerrymander. Pristrasno os
tavljanje granica izbornih jedinica vodi rauna o koncentraciji (ili o diserziji)
biraa naklonjenih odre enom kandidatu. Stvaranjem ovakvih izbornih jedinica na izb
orni rezultat moe se uticati na dva naina. Prvi se manifestuje ostavljanjem grani
ca izbornih jedinica koje maksimalno obuhvataju birako telo naklonjeno odre enom ka
ndidatu, odnosno olitikoj stranci. U izbornoj jedinici koncentrisani su birai nak
lonjeni odre enom kandidatu (olitikoj stranci). Ovakve izborne jedinice nazivaju s
e utvr enjima (bunkerima). Drugi nain ostavljanja granica izbornih jedinica oiva n
a diserziji (rascekanosti) i odeli birakog tela. Birako telo koje je naklonjeno
odre enom kandidatu (stranci) cea se izme u vie izbornih jedinica. Tako se neutralie
izborni otencijal toga kandidata (stranke), to ima za osledicu gubitak na izbo
rima. GLASANJE Radnja kojom bira ostvaruje svoje aktivno birako ravo. Glasanje moe
biti javno ili tajno. Javno se glasa kada se odluuje o nekoj stvari (nr. glasan
je o zakonu). Tajno se glasa o linosti (nr. izbor oslanika). U veinskim izbornim
sistemima glasa se za kandidata, a u roorcionalnim izbornim sistemima za kand
idatsku listu. U izbornim sistemima ostoje razliite metode glasanja (nr. refer
encijalno, alternativno, kumuliranje glasova, glasanje sa dva glasa i sl.), kao
i razliite tehnike glasanja (nr. na glasakim listiima, utem magnetnih kartica, o
mou kuglica i sl.). GOMILANJE GLASOVA Sabiranje svih glasova koji reostanu na ka
ndidatskim listama osle rasodele mandata izvrene na osnovu celih brojeva izborn
ih kvota. U izbornim jedinicama rasodeljuju se mandati izme u kandidatskih lista
uzimajui u obzir samo ceo broj izborne kvote, a ne i razlomak, odnosno brojeve iz
a decimale. Na kandidatskim listama reostaje jedan broj glasova, oni koji ne ine
ceo broj izborne kvote. Ti glasovi se nazivaju ostatak glasova. Ostatak glasova
se sabira za svaku od kandidatskih lista u
23

RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA


RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA

svakoj od izbornih jedinica. Ovaj ostuak naziva se gomilanje glasova, a rezult


at dobijen sabiranjem ostatka glasova naziva se zbirni ostatak glasova. U izborn
im jedinicama ostaje i izvestan broj mandata koji nije rasore en, jer nijedna od
kandidatskih lista nema ceo broj izborne kvote, a mandat ne moe biti rasore en. T
i mandati nazivaju se nerasore enim mandatima. Oni se rasore uju izme u kandidatskih
lista na osnovu zbirnog ostatka glasova. HAGENBAH-BIOFOVA (HAGENBACH-BISCHOFF) M
ETODA Jedna od kvotnih metoda za rasodelu mandata u roorcionalnim izbornim si
stemima karakteristina o tome to umanjuje izborni kolinik uveavanjem delitenja za 1
. Nazvana je o rezimenima njenih ronalazaa. Izborna kvota o Hagenbahu i Biofu
izraunava se na sledei nain: ukuan broj glasova osvojenih u izbornoj jedinici
nika koji se bira u izbornoj jedinici + 1 Primer: 10 000 (broj glasova) = izborn
1666 5 (broj mandata) + 1 = 6 Na osnovu izborne kvote mandati se dele izme u kandi
datskih lista istaknutih u izbornoj jedinici. Hagenbah-Biofova metoda je jedan od
oblika umanjene izborne kvote. Kao i drugi oblici umanjene izborne kvote (nr.
imerijal kvota, Dru kvota), dorinosi tome da se na osnovu celog kvotnog broja
vei broj mandata odmah rasore uje na nivou izborne jedinice, a samo manji broj os
taje nerasore en i odlee naknadnoj rasodeli. HEROVA KVOTA (HAMILTONOVA METODA) J
edna od kvotnih metoda rasodele mandata u roorcionalnim izbornim sistemima. N
azvana je o imenu Tomasa Harea koji je rvi redloio ovaj metod rasodele mandat
a. Neto kasnije za
24

istu metodu zalagao se i Hamilton, a se otuda naziva i Hamiltonova metoda. Naj


re se u izborima izraunava izborna kvota rimenom sledee formule: ukuan broj osvo
jenih glasova u izbornoj jedinici = izborna kvota broj oslanika koji
rna kvota se otom rimenjuje na rasodelu mandata. Oni se dele izme u kandidatski
h lista istaknutih u izbornoj jedinici. Svakoj od lista dodeljuje se onoliko os
lanikih mandata koliko se izborni kolinik sadri u broju glasova koji je dat za list
u. Primer: ako se u izbornoj jedinici bira 6 oslanika, a lista stranke osvoji 1
/6 od ukunog broja vaeih glasova u izbornoj jedinici, ona moe raunati na 1 mandat.
Ukoliko osvoji 2/6 glasova moe raunati na dva mandata itd. IMOVINSKI CENZUS Jedan
od osebnih uslova koji je otrebno isuniti za sticanje birakog rava. Sticanje
birakog rava uslovljeno je osedovanjem imovine. U rvo vreme imovinski cenzus j
e vezivan uz svojinu na neokretnostima, jer su one bile osnovni okazatelj imov
inskog stanja ojedinca. Kasnije je cenzus svojine na neokretnostima zamenjen
oreskim cenzusom. Sticanje birakog rava vezivano je za iznos oreza koji je oje
dinac laao na svoju (neokretnu ili okretnu) imovinu. Visina oreza oznaavala je
ujedno i imovinsko stanje ojedinca. Imovinski cenzus nisu mogli isuniti svi g
ra ani. Zato je cenzitarno birako ravo ogranieno birako ravo. IMPERATIVNI MANDAT Te
rmin koji oznaava vezu izme u biraa i oslanika u kojoj je oslanik obavezan da se,
ri odluivanju u arlamentu, ridrava uutstava odnosno instrukcija koje su utvrdi
li birai koji su ga izabrali. Naziva se jo i vezani mandat, jer oslanik nema slob
odu da u arlamentu glasa rema sostvenom uverenju ve je vezan instrukcijama bir
aa. Ako rekri njihove instrukcije, oslanik moe biti oozvan.
25

RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA


RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA

IMPERIJAL KVOTA Jedna od kvotnih metoda za rasodelu mandata u roorcionalnim i


zbornim sistemima. Prednost imerijal kvote nad drugim kvotnim metodama jeste u
tome to dorinosi ravilnijoj rasodeli mandata. Samo mali broj mandata u izborno
j jedinici ostaje nerasore en rimenom celog kvotnog broja. Imerijal kvota izraun
ava se na sledei nain: ukuan broj glasova datih kandidatskim listama
ata u izbornoj jedinici + 2 Primer: 10 000 (broj glasova) = izborna kvota
oji se bira) + 2 = 7 IMPLICITNI PRAG GLASOVA (lat. imlicatus - koji se odrazum
eva) Procentualno izraen broj glasova koji je otreban za osvajanje oslanikog man
data na nivou izborne jedinice. Visinu imlicitnog raga glasova odre uje broj izb
ornih jedinica u zemlji. Ako je broj izbornih jedinica veliki, imlicitni rag g
lasova e biti nizak, i obrnuto. Naziva se jo i rirodni rag. INDEKS PROPORCIONALN
OSTI Indeks roorcionalnosti je odnos udela glasova koji je osvojila kandidatsk
a lista jedne olitike stranke u ukunom broju glasova rema udelu mandata koji s
u dodeljeni njenoj listi u odnosu na ukuan broj rasoloivih mandata u izbornoj j
edinici. Indeks roorcionalnosti je okazatelj stunja roorcionalnosti u ro
orcionalnim izbornim sistemima. IZBORI Izbori su sredstvo, a ravila o izborima
nain obrazovanja organa vlasti. Na izborima se zasniva legitimitet vlasti. Laiciz
iranjem
26

olitike vlasti osnov njenog legitimiteta ostaje odrka gra ana izraena njihovim ne
osrednim ueem u izboru organa vlasti. Izborna rava zato nisu samo individualna ra
va gra ana ve i osnovna veza izme u gra ana i vlasti. Otuda izborno ravo nije samo sub
jektivno ravo gra ana, ve ima i javno-ravne karakteristike. Princii i ravila na
kojima oivaju izbori odre uju oloaj gra ana kao nosilaca narodnog suvereniteta. Sad
raj sloboda i rava i nain ostvarivanja izbornih rincia i ravila govore i o ol
oaju gra ana u konkretnom ustavnom i olitikom sistemu. Sadrina izbora, kao jedinstvo
izbornih ravila i rincia i njihovog raktinog ostvarivanja, jeste razliita. Ra
zlike ostoje ne samo me u ojedinim ustavnim sistemima, ve i u okviru istovetnog u
stavnog sistema u ojedinim eriodima njegovog razvoja, jer se izborni sistemi m
enjaju. Zbog znaaja koji imaju u ustavnom sistemu izbori su ure eni ravnim roisi
ma. Ustavom se ure uju osnovni izborni rincii i naela, dok se rocedura i ostua
k izbora ure uju zakonima. IZBORNA APSTINENCIJA (lat. abstinentio - uzdravanje, odu
stajanje) Naziv kojim se oznaava neizlazak biraa na izbore. IZBORNA JEDINICA Pojam
izborne jedinice odre uju sledei elementi: broj oslanika koji se bira u izbornoj
jedinici, veliina birakog tela koje obuhvata izborna jedinica i teritorijalno ros
tiranje izborne jedinice. Sva tri elementa moraju biti istovremeno isunjena. Sv
akoj izbornoj jedinici riada odre eni broj oslanikih mandata. Svaka izborna jedi
nica obuhvata odre eni deo birakog tela. Najzad, svaka izborna jedinica rostire se
na odre enom teritorijalnom odruju. Izborne jedinice se odre uju zakonima o izborni
m jedinicama. Osnovno merilo koje se rimenjuje na obrazovanje izbornih jedinica
jeste jednakost birakog rava (naelo jedan ovek - jedan glas). Pored toga, riliko
m obrazovanja izbornih jedinica uzimaju se u obzir i drugi inioci: demografski, r
egionalni, istorijski, geografski, ekonomski, dravno ure enje, teritorijalna organi
zacija i dr. Postizanje otimalne uskla enosti ovih, o mnogim svojstvima, raznoro
dnih inilaca, nalae briljiv odnos rema formiranju
27

RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA


RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA
izbornih jedinica. Razlikuju se dva osnovna tia izbornih jedinica: izborne jedi
nice u kojima se bira jedan oslanik (jednomandatne, uninominalne izborne jedini
ce) i izborne jedinice u kojima se bira vie oslanika (viemandatne, lurinominalne
izborne jedinice). Obrazovanje izbornih jedinica ovezano je sa tiom izbornog
sistema. Male (jednomandatne, uninominalne) izborne jedinice odlikuju veinske izb
orne sisteme i uninominalno kandidovanje. Vee (viemandatne, lurinominalne) izborn
e jedinice karakteriu roorcionalne izborne sisteme i kandidovanje o listama. S
vaki od ovih sistema ima i rednosti i nedostataka. U malim izbornim jedinicama
vei su izgledi da bira oznaje kandidata kojem dodeljuje svoj glas, dok je u velik
im izbornim jedinicama ovakva mogunost manja, a bira rvenstveno glasa za olitiku
stranku, a ne za kandidata. IZBORNA KOMISIJA Organ za srovo enje izbora koji se
obrazuje u svakoj izbornoj jedinici (izborna komisija izborne jedinice) i na niv
ou drave (centralna izborna komisija). lanovi izbornih komisija se imenuju od stra
ne arlamenta (stalni sastav), kao i od strane olitikih stranaka koje su istakle
svoje kandidate (kandidatske liste) na izborima (roireni sastav). Nadlenost izbo
rnih komisija vezana je za organizovanje i riremanje izbora, staranje o zakoni
tom srovo enju izbora, odluivanje o ovredama materijalnog i rocesnog izbornog r
ava i utvr ivanje rezultata izbora. IZBORNA KVOTA Izborna kvota je rocentualno iz
raen broj glasova koji je otrebno osvojiti za jedno oslaniko mesto. Izborna kvot
a izraava ujedno i rirodni rag glasova. Ona je znaajna i za izraunavanje vetakog (z
akonskog) izbornog raga. Vetaki izborni rag je uvek vii od izborne kvote. Izborna
kvota se izraunava tako to se broj glasova (uzet kao 100 %) deli brojem oslanika
koji se biraju u izbornoj jedinici. Primer: Ako se bira 100 oslanika izborna k
vota e biti 10 % jer je: 100 % : 10 = 10 %
28
U naem rimeru za osvajanje oslanikog mesta otrebno je osvojiti najmanje 10 % gl
asova biraa. IZBORNA (KANDIDATSKA) LISTA Predlozi kandidata za oslanike koje, u
roorcionalnim izbornim sistemima, istiu olitike stranke, njihove koalicije, gra a
ni i drugi subjekti koji rasolau ravom kandidovanja. Nazivaju se jo i kandidatsk
im listama. Postoje razliiti tiovi izbornih lista: zatvorene, blokirane, vezane,
slobodne, slabo strukturirane, krute i dr. IZBORNE JEDINICE-BUNKERI Naziv za iz
borne jedinice ije su granice ostavljene tako da maksimalno obuhvataju birae nakl
onjene odre enom kandidatu ili olitikoj stranci. Izborna jedinica-bunker koncentrie
sve glasove otencijalnih biraa i dorinosi izbornom usehu kandidata (kandidats
ke liste). Primer je za ristrasno oblikovane izborne jedinice. IZBORNE RADNJE I
zborne radnje obuhvataju razliite aktivnosti koje se odvijaju o ostuku roisa
nom u ustavu i zakonu. S obzirom na redosled o kome se odvijaju, izborne radnje
se mogu gruisati na: Aktivnosti koje rethode glasanju Aktivnosti koje rethod
e glasanju imaju za cilj riremu izbora. One obuhvataju: - donoenje odluke o ras
isivanju izbora - kandidovanje oslanika (ojedinano ili isticanjem kandidatske
liste) - izbornu kamanju - registraciju biraa - obrazovanje organa za srovo enje
izbora - obrazovanje izbornih jedinica - odre ivanje birakih mesta - riremanje iz
bornog materijala - rijem izbornog materijala.
29

RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA


RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA
Aktivnosti na dan izbora Na dan izbora u toku trajanja glasanja odvijaju se sled
ee aktivnosti: ure enje birakog mesta kontrola izbornog materijala re otvaranja bir
akog mesta kontrola i eaenje glasake kutije utvr ivanje identiteta biraa glasanje (na
birakim mestima, izvan birakih mesta, utem isma).
Aktivnosti koje se odvijaju tokom itavog izbornog ostuka Neke izborne aktivnost
i odvijaju se od momenta donoenja odluke o rasisivanju izbora, a sve do saotava
nja i objavljivanja rezultata izbora. Najznaajnije me u njima su: osmatranje izbor
a od strane domaih i stranih osmatraa medijsko raenje izbora kontrola izbora od s
trane uesnika u izbornom rocesu odluivanje o zatiti izbornih rava ukoliko su ovr
e ena.

Aktivnosti osle zatvaranja birakih mesta Posle zatvaranja birakih mesta teku akti
vnosti koje se mogu gruisati na one koje teku na birakom mestu i one koje se odv
ijaju u izbornim komisijama. Aktivnosti na birakom mestu obuhvataju: - utvr ivanje
broja biraa koji su izali na izbore - utvr ivanje broja neuotrebljenih glasakih list
ia i deonovanje ovih listia - otvaranje glasake kutije - roveravanje kontrolnog k
uona u glasakoj kutiji - odvajanje vaeih od nevaeih glasakih listia - utvr ivanje bro
nevaeih glasakih listia i deonovanje ovih listia - utvr ivanje rezultata glasanja na b
irakom mestu rebrojavanjem vaeih glasakih listia i konstatovanjem broja glasova koji
je osvojio kandidat (kandidatska lista) - sastavljanje zaisnika o radu birakog
odbora i rezultatima glasanja na birakom mestu - dostavljanje zaisnika i izborno
g materijala sa birakih mesta izbornim komisijama. Aktivnosti u izbornim komisija
ma izbornih jedinica obuhvataju: - rijem i kontrolu isravnosti izbornog materi
jala sa birakih mesta - utvr ivanje rezultata glasanja u izbornoj jedinici - saotav
anje rezultata izbora - uvanje izbornog materijala.
30

IZBORNI KOLINIK Jedna od metoda rasodele oslanikih mandata u roorcionalnom izb


ornom sistemu izme u kandidatskih lista razliitih olitikih artija srazmerno broju
glasova koji je osvojila svaka od lista. Mandati se rasodeljuju o sledeim ravi
lima: Najre se izraunava izborni kolinik, rimenom sledee formule: broj svih alih
glasova u izbornoj jedinici = izborni kolinik broj oslanika koji se
10 000 (broj alih glasova) = 2000 (izborni kolinik) 5 (broj oslanika koji
olinik se otom rimenjuje na rasodelu mandata izme u kandidatskih lista. Svakoj l
isti dodeljuje se onoliko oslanikih mandata koliko se izbornih kolinika sadri u br
oju glasova koji je osvojila kandidatska lista. Primer: broj alih glasova je 10
000 broj oslanika koji se bira u izbornoj jedinici je 5 izborni kolinik je 2000
u izbornoj jedinici su istaknute etiri liste (A, B, C i D) lista A je osvojila 4
000 glasova i 2 mandata jer je:
31

RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA


RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA

4000 (broj glasova) = 2 oslanika 2000 (izborni kolinik) lista B je osvojila 20


1 mandat jer je: 2000 (broj glasova) = 1 oslanik 2000 (izborni kolinik) lista
2000 glasova i 1 mandat jer je: 2000 (broj glasova) = 1 oslanik 2000 (izborni
ta D je osvojila 2000 glasova i 1 mandat jer je: 2000 (broj glasova) = 1 oslani
orni kolinik) Primenom izbornog kolinika na rasodelu mandata moe se dogoditi da sv
i mandati ne budu rasodeljeni, kao i da na ojedinim listama reostane odre eni b
roj glasova koji nije dovoljan za osvajanje jo jednog mandata. Primer: ako bi lis
ta A osvojila 4000 glasova, lista B 3000 glasova, lista D 2000 glasova i lista C
1000 glasova, rimena izbornog kolinika dala bi sledei rezultat: lista A osvojila
bi 2 oslanika mesta jer je: 4000 (broj osvojenih glasova) = 2 oslanika 2
lista B osvojila bi 1 oslaniko mesto jer je: 3000 (broj osvojenih glasova)
zborni kolinik)
30

lista C osvojila bi 1 oslaniko mesto jer je: 2000 (broj osvojenih glasova)
zborni kolinik) Lista D ne bi osvojila nijedan mandat jer je broj osvojenih glaso
va manji od izbornog kolinika. Liste B i C belee ostatak glasova od o 1000, a jed
an oslaniki mandat nije rasore en. Kada svi mandati nisu rasore eni, a na listama
reostane odre eni broj glasova, odela reostalih mandata vri se na nekoliko naina
(najvei ostatak glasova, najvei roseni broj, zemaljska kandidatska lista i zbirni
ostatak glasova i sl.). IZBORNI PRAG Minimalno otreban, rocentualno izraen, bro
j glasova za osvajanje oslanikog mandata. Razlikuju se rirodni (imlicitni) i v
etaki (zakonski ili ekslicitni) izborni rag. Vetaki izborni rag eliminie iz rasod
ele mandata kandidatske liste kojima je rocentualno mali broj biraa oklonio svo
je overenje. Zato se naziva i kriterijum eliminacije. S obzirom na broj glasova
koje je osvojila, kandidatska lista bi imala ravo da sudeluje u rasodeli mand
ata (rirodni rag), ali e biti iskljuena iz rasodele mandata jer nije isunila z
akonski rag glasova. Zakonski rag je uvek vei od rirodnog raga. (Videti eksl
icitni rag glasova i imlicitni rag glasova) IZBORNI SPOROVI Oti naziv za suds
ke sorove u kojima se odluuje o ovredama izbornog rava i zatiti izbornog rava.
Nadlenost za reavanje izbornih sorova bila je najre overena arlamentu. Smatra
lo se, naime, da jedino arlament moe odluivati o itanjima vezanim za izbore ovo
dom kojih ostoji sor. U najveem broju izbornih sistema, danas se reavanje izborn
ih sorova overava redovnim sudovima ili ustavnim sudovima. U nekim izbornim si
stemima obrazuju se osebni, secijalizovani sudovi (ili sudska vea) za reavanje i
zbornih sorova. Ovi sudovi nazivaju se izborni sudovi.
33

RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA


RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA
IZBORNO PRAVO Termin koji ima vie znaenja. Oznaava sku rava i dunosti uesnika u izb
orima (materijalno izborno ravo). Tako e naziv za deo ravnog sistema koji obuhva
ta sve ravne roise koji ure uju izbore (materijalno izborno ravo, rocesno izb
orno ravo, ravila izborne matematike, ravila izborne geografije i tehnika rav
ila o izborima). Izborno ravo je i naziv za ravnu nauku koja se bavi izuavanjem
ravnih ravila o izborima i njihove rimene. JEDNOKRUNI VEINSKI SISTEM Jedan obl
ik veinskog izbornog sistema. Poznat je i od nazivima isodolovina veina, sistem
najveeg broja, sistem jednokrunog glasanja, rvi uzima mesto. U rilog jednokrunom vei
nskom izbornom sistemu istiu se: izbor linosti (bira glasa za jednog od nominovanih
kandidata rukovodei se kvalitetima koje oseduje kandidat za koga glasa), jednos
tavnost (ovaj izborni sistem nije komlikovan ni za birae niti za obradu rezultat
a izbora) i glasanje koje se zavrava u jednom krugu (birai na biralite izlaze samo
jednom). Osnovni nedostatak ovog tia izbornog sistema je da sastav arlamenta n
e izraava adekvatno volju birakog tela. Kandidovanje je ojedinano (uninominalno).
Izborne jedinice su jednomandatne (uninominalne), nr. u SAD, Engleskoj, Kanadi.
Izuzetno, izborne jedinice su viemandatne (lurinominalne), nr. u aniji, ileu, B
razilu i dr. U jednokrunom veinskom sistemu mandat dobija kandidat koji osvoji vie
glasova (relativnu veinu) od glasova koji je osvojio bilo koji od reostalih kand
idata koji su uestvovali u izbornoj utakmici. Otuda naziv isodolovina veina ili s
istem najveeg broja. Za rirodu ovog izbornog sistema znaajan je broj kandidata ko
ji su nominovani za jedno oslaniko mesto. Na oslaniko mesto mogu biti nominovana
dva ili vie kandidata. Ako na jedno oslaniko mesto konkuriu dva kandidata, ri do
deli mandata mogue su dve situacije: Prva, kada jedan kandidat osvoji najvei broj
glasova, koji je ujedno i asolutna veina glasova.

A 51 B 49 100 Druga, kada kandidati osvoje identian broj glasova, a je itanje koj
i od kandidata e osvojiti mandat? A 50 B 50 100 U soru o dodeli mandata tada najee
esu uje kocka, jer birai odjednako vrednuju svakoga od kandidata. Ako na jedno os
laniko mesto konkurie etiri i vie kandidata, mandat osvaja kandidat koji je dobio vie
glasova od bilo kog drugog kandidata. Broj glasova, otreban za osvajanje manda
ta, bie vei ili manji zavisno od broja kandidata koji tee jednom oslanikom mestu. O
dnos glasovi - mandati moe okazati veliku nesrazmeru. Primer: A 35 B 25 C 25 D 1
5 100 A 30 B 25 C 20 D 15 E 10 100 A 25 B 20 C 20 D 15 E 10 F 10 100 A 20 B 15 C 15
D 15 E 15 F 10 G 10 100 A 15 B 14 C 14 D 14 E 14 F 14 G 11 H 4 100 A 11 B 10 C 10
D 10 E 10 F 10 G 10 H 10 I 10 J 9 100
Poveavanje broja nominacija vodi diserziji glasova. Za kandidata koji je izabran
moe se rei da je re izabran glasovima koji su dati rotiv njega, nego glasovima
koje je sam osvojio. A 35 A 30 A 25 A 20 rotiv 65 rotiv 70 rotiv 75 rotiv 80
35
A 15 A 11 rotiv 85 rotiv 89
34

RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA


RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA
Odgovor na ovakav mogui ishod izbora jeste taktiko glasanje kojim bira ugroava ozic
iju i anse favorita izborne utakmice. Naziva se jo i glasanje za oslednjeg nerih
vatljivog kandidata. Nedostaci relativne veine multilikuju efekat ako se vie izbo
rnih jedinica ovee u jedan izborni okrug u kome se bira vie kandidata (olinomina
lni izborni okrug). Tada od naina obrazovanja i kriterijuma koji se uzimaju u obz
ir ri obrazovanju izbornog okruga moe resudno zavisiti ishod izbora. JEDNOMANDA
TNE IZBORNE JEDINICE Izborne jedinice u kojima se bira samo jedan oslanik. Nazi
vaju se jo i jednonominalne ili uninominalne. (Videti uninominalne izborne jedini
ce) KANDIDAT Gra anin koji uiva asivno birako ravo, kod koga ne ostoje zakonom r
oisane smetnje za obavljanje oslanike funkcije (arlamentarna neodudarnost) i
koji je istaknut kao kandidat ili samostalno ili na kandidatskoj listi. KANDIDAT
SKE LISTE Jedan od naina kandidovanja. U jednoj izbornoj jedinici bira se se vie
oslanika. Kandidati, o ravilu onoliki broj koliko se oslanika bira, istiu se n
a listama. Podnosioci kandidatskih lista su najee olitike stranke, ali svoju listu
kandidata mogu istai i gra ani (grua) neosredno. U raksi ravom odnoenja kandida
tskih lista najee se koriste olitike stranke (samostalno ili u koaliciji). Personal
ni sastav kandidatskih lista odre uju rukovodstva olitikih stranaka, a birai na to
ne mogu uticati. Bira glasa za listu kandidata, a ne za linosti ija je kandidatura
istaknuta na listi. Glasajui za listu kandidata bira glasa za olitiku stranku, a n
e za kandidata sa liste. Otuda je mogue da kandidat sa liste koga bira referira i
zbog koga je glasao za listu uote ne bude izabran. Veza izme u biraa i redstavnik
a koji ga rerezentuju u arlamentu je okidana, a birai esto u ersonalnom arlam
entarnom sastavu ne mogu da reoznaju svoje izabranike. To je ozbiljan nedostat
ak roorcionalnih izbornih sistema koji je izloen oravdanim kritikama.
36
Postoje razliiti tiovi kandidatskih lista. - Vezane, zatvorene ili neromenljive
liste - listu kandidata istie olitika stranka, a birau ostaje samo ravo da svoj
glas da jednoj od lista, ali ne i ravo da bilo ta menja u listi kandidata. - Nev
ezane, romenljive liste istiu olitike stranke, ali birai imaju mogunost intervenci
je u listi. Liste kandidata se daju unared, a zakon roisuje koja rava bira im
a u vezi sa romenom liste (nr. izmena redosleda kandidata na listi; brisanje
ojedinih kandidata sa liste; dodavanje novih kandidata umesto kandidata koji su
brisani sa liste i dr.). - Slobodne, otvorene liste se ne utvr uju unared, ve se b
iraima ostavlja ravo da rilikom glasanja slobodno sastave listu kojoj e dodeliti
svoj glas. Nedostatak roorcionalnih izbornih sistema vezuje se i za glasanje
o listama. Bira glasa o listi kandidata koju redlae olitika stranka, a sam nema
uticaja na njeno sastavljanje. Glasajui za kandidatsku listu on glasa rvenstveno
za olitiku artiju, a ne za kandidate koje je ona istakla na listi. Ovi nedosta
ci ublaavaju se rimenom nevezanih lista ili razliitim nainima glasanja za kandidat
e na artijskoj listi. KANDIDOVANJE (NOMINACIJA) Pravo isticanja kandidata ria
da olitikim strankama i gra anima. Pravo kandidovanja se stie od odre enim uslovima
(nr. odrka koju birai daju kandidaturi stavljajui svoj otis na redlog kandidat
ure). U izbornim sistemima koji kombinuju veinski i roorcionalni sistem uslov z
a sticanje rava na isticanje liste kandidata moe biti i isticanje uninominalne k
andidature u odre enom broju izbornih jedinica. Kandidovanje moe biti ojedinano (un
inominalno kandidovanje) ili na listama (kandidovanje o listama). Uninominalno
kandidovanje karakteristino je za veinski, a kandidovanje o listama za roorcion
alni izborni sistem. Kandidovanje o listama izuzetno se koristi i u veinskom sis
temu. KLASNO (KURIJALNO) BIRAKO PRAVO Naziv za jedan od oblika nejednakog birakog
rava. Odlikuje ga nejednaka teina glasova biraa. U sistemu klasnog birakog rava b
irako ravo je ote i naelno svaki gra anin ima birako
37

RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA


RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA

ravo. Birako telo je, me utim, odeljeno u ojedine grue (klase, kurije). Podela
na klase je, o ravilu, zasnovana na imovinskom stanju biraa ili na nekom drugom
linom svojstvu biraa (nr. ismenost, odre eni stuanj obrazovanja i sl.). Birai bol
jeg imovinskog stanja (ili odre enog stunja obrazovanja) biraju vei broj oslanika
, a birai loijeg imovinskog stanja biraju manji broj oslanika. Naziva se jo i kuri
jalno birako ravo. Primer klasnog birakog rava rua izborni sistem u Pruskoj (Ust
avna ovelja iz 1850. godine) i izborni sistem Austrije (izborni zakon iz 1873.
godine). KONDORSEOVA (CONDORCET) METODA RAUNANJA GLASOVA U PAROVIMA Jedna od meto
da koja se rimenjuje na reraunavanje glasova u mandate u veinskom izbornom siste
mu sa ojedinanim kandidovanjem i alternativnim glasanjem. Nazvana je o markizu
de Kondorseu, matematiaru, koji je u vreme Francuske revolucije redlagao ovu met
odu reraunavanja glasova u mandate. Naziva se jo i metoda izraunavanja glasova u
arovima. Kondorseova metoda ukljuuje sledei ostuak. Iz grue kandidata koji konk
uriu na oslaniko mesto izdvajaju se kandidati u arovima (o dva) i za svaki ar
izraunavaju se rvi i drugi alternativni glasovi. Koliko arova kandidata e biti z
avisi od broja kandidata koji se bore za oslaniko mesto. Ovakvim sukcesivnim raun
anjem utvr uje se koji me u kandidatima ima najvei broj rvih alternativnih glasova.
Za svaki ar kandidata izraunava se rednost jednog kandidata u odnosu na drugog.
Ostali kandidati iskljuuju se iz obraunavanja. Njihovi glasovi dati kao drugi gla
s (alternativni glas) dodeljuju se dvojici kandidata koji ine ar u obraunu. Prime
r: rvi glas drugi glas = 55 = 45 u odnosu izme u kandidata A i B, rednost ima ka
ndidat A
A 40 - 40 B 35 + 20 C 25 + 20 A 40 + 15 B 35 - 35 C 25 + 20
= 55 = 45 = 55 = 45
u odnosu izme u kandidata B i C, kandidat B ima rednost u odnosu izme u kandidata A
i C, kandidat A ima rednost
Pri obraunu o arovima kandidat A je od mogua tri rva mesta osvojio dva i njemu e
riasti oslaniki mandat. KUMULATIVNI GLAS Jedna od tehnika glasanja. Birau stoj
i na rasolaganju onoliko glasova koliko se oslanika bira. On je slobodan da ra
soloive glasove rasodeli kandidatima rema svom izboru. Sve rasoloive glasove b
ira moe koncentrisati (kumulirati) na samo jednoga od kandidata ili ih moe rasored
iti me u kandidatima. Koristi se u veinskom izbornom sistemu sa viemandatnim izborni
m jedinicama i u roorcionalnom izbornom sistemu. KVALIFIKOVANI POSLANIK Naroita
grua oslanika, rema izbornom zakonodavstvu Srbije (Ustav iz 1888. i 1901. go
dine). Pored otih uslova za sticanje oslanike sosobnosti, za tzv. kvalifikovane
oslanike zahtevalo se da isune obrazovni cenzus (da su svrili koji fakultet u z
emlji ili na strani, ili koju viu kolu koja stoji u redu fakulteta - lan 100 Ustava
iz 1888. godine) kao uslov za sticanje asivnog birakog rava. Ovi oslanici bira
ni su odvojeno od ostalih oslanika, a na njihov izbor rimenjivao se oseban iz
borni kolinik. MEOVITI IZBORNI SISTEM Izborni sistemi (nr. u Nemakoj i Ma arskoj) ko
ji oivaju na kombinaciji veinskog i roorcionalnog izbornog sistema. Razlozi za
rihvatanje meovitog izbornog sistema sadrani su u nedostacima veinskog, odnosno r
oorcionalnog sistema. Meoviti izborni sistemi ublaavaju ove nedostatke.
A 40 + 15 B 35 + 10 C 25 - 25
38
39

RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA


RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA
METODE RASPODELE MANDATA NA OSNOVU OSTATKA GLASOVA Posle rvobitne rasodele man
data na osnovu kvotnih metoda mogue je da izvestan broj mandata ostane nerasore en
, jer nijedna od kandidatskih lista nije osvojila onoliko glasova koliko je otr
ebno za osvajanje mandata (nije dostigla izbornu kvotu). Na kandidatskim listama
reostaje odre en, vei ili manji, broj glasova. Dinaminost izborne trke izrazitija
je uravo u ostuku rasodele reostalih mandata. I veoma male razlike u broju
osvojenih glasova mogu biti resudne za osvajanje nerasore enih mandata. U odeli
nerasore enih mandata na osnovu ostatka glasova sa kandidatskih lista mogue je r
imeniti: - Najvei ostatak glasova. Nerasore eni mandati dodeljuju se listi (listam
a) koje imaju najvei ostatak glasova. Primer: Ukuan broj vaeih glasova je 10 000 U
izbornoj jedinici bira se 15 oslanika Izborna kvota je 666 Za oslanike mandate
konkuriu liste etiri olitike stranke: Lista A je osvojila 5100 glasova u rvoj o
deli osvaja 7 mandata (kvota je 7,65) Lista B je osvojila 3000 glasova u rvoj
odeli osvaja 4 mandata (kvota je 4,50) Lista C je osvojila 1500 glasova u rvoj
odeli osvaja 2 mandata (kvota je 2,25) Lista D je osvojila 400 glasova u rvoj
odeli nije osvojila nijedan mandat (kvota je 0,60) Na osnovu najveeg ostatka gla
sova (najvei razlomak) rvi nerasore eni mandat e riasti listi A (kvota je 7,65 ostatak glasova 448), a drugi listi C (kvota je 0,60 - ostatak glasova 400). Ov
akav metod rasodele reostalih mandata, me utim, ne odgovara u otunosti sistemu
roorcionalnog redstavljanja, jer dovodi do nesrazmere izme u broja dodeljenih
mandata i broja osvojenih glasova, ime je ovre en osnovni rinci srazmernog reds
tavljanja da se broj mandata dodeljuje u srazmeri sa osvojenim glasovima. U rim
eru koji je iznet to ilustruje odnos izme u osvojenih glasova i mandata liste C i
liste D. Lista C koja u
40
odnosu na listu D ima reko 3,5 uta vie glasova osvojie 2 mandata, dok e listi C
riasti jedan mandat. - Najvei roseni broj. Proseni broj se izraunava dodelom reos
talog mandata svakoj od lista. Preostali glasovi dele se brojem ve osvojenih mand
ata uveanim za jedan. Tako utvr eni brojevi se rangiraju o veliini. Nerasore eni man
dati dodeljuju se listi koja ima najvei (rvi o rangu) roseni broj. U naem rimer
u to e biti: Lista A 438 : 8 (7+1) = 54,75 Lista B 336 : 5 (4+1) = 67,2 drugi ner
asore eni mandat riada ovoj listi Lista C 168 : 3 (2+1) = 56 Lista D 400 : 1 (0
+1) = 400 rvi nerasore eni mandat riada ovoj listi Lista D ima najvei roseni br
oj glasova (400), a e rvi reostali mandat riasti ovoj listi, dok e drugi reo
stali mandat biti dodeljen listi B koja ima drugi o redu najvei roseni broj. Ova
j nain rasodele reostalih mandata vie odgovara rinciima na kojima oiva roorc
ionalni sistem. - Najmanji ostatak glasova - na osnovu koga se nerasore eni manda
ti dodeljuju listama (listi) koje imaju najmanji ostatak glasova. U iznetom rim
eru to e biti lista B (ostatak glasova 336) i lista C (ostatak glasova 168). - Do
dela nerasore enih mandata rimenom d Ontovog pravila najveeg broja. Neraspore eni ma
ndati dodeljuju se na osnovu ostatka glasova primenom dOntovog pravila listama (l
isti) koje imaju najvei broj. U naem rimeru to e biti: Lista A 438 438 Lista B 336
336 Lista C 168 168 Lista D 400 400 : : : : : : : : 1 = 438 2 = 219 1 = 336 2 =
168 1 = 168 2 = 84 1 = 400 2 = 200 rvi nerasore eni mandat riada ovoj listi
drugi nerasore eni mandat riada ovoj listi
- Prebacivanje reostalih mandata na zemaljsku listu. Ostaci glasova iz ojedini
h izbornih jedinica se sabiraju, a reostali man41

RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA


RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA
dati se renose na zemaljsku listu. Potom se reostali mandati dele na osnovu zb
irnog ostatka glasova svake od kandidatskih lista. Izbor metode rasodele neras
ore enih mandata moe imati uticaja na izborni rezultat. Uoljive su razlike u broju m
andata koji su osvojile ojedine liste zavisno od toga koja je metoda rimenjena
rilikom dodele nerasore enih mandata. Za rasodelu reostalih mandata znaajno je
da li se oni rasore uju na nivou izborne jedinice, uzimajui u obzir samo ostatak
glasova na nivou izborne jedinice, ili se rasore uju na nivou izbornog okruga ili
cele zemlje, kada se sabiraju svi nerasore eni mandati u svim izbornim jedinicam
a. Rasodela reostalih mandata na nivou izbornih jedinica ogoduje onim olitiki
m strankama koje imaju uorite u odre enom broju izbornih jedinica. Rasodela na ni
vou cele zemlje ogoduje strankama ije je birako telo disergovano na irem odruju.
NEJEDNAKO PRAVO GLASA Naziv za ote ravo glasa koje odlikuje razliit kvalitet i t
eina glasova kojim rasolau ojedini birai. Za razliku od jednakog rava glasa u iz
bornom sistemu koji oiva na nejednakom ravu glasa, birai se razlikuju s obzirom
na broj glasova kojima rasolau ili s obzirom na teinu glasova koju imaju ojedine
kategorije biraa. Nejednako ravo glasa karakteristino je za klasno (kurijalno) b
irako ravo. (Videti klasno (kurijalno) birako ravo) NEPOSREDNI IZBORI Oblik izbo
rnog sistema u kome gra ani (birai), koristei se neosredno i lino svojim birakim rav
om, biraju svoje redstavnike u redstavnika tela (centralna, regionalna ili loka
lna), kao i druge organe dravne vlasti (nr. redsednika reublike). Surotnost n
eosrednim izborima su osredni izbori u kojima je izbor oslanika ili drugih or
gana vlasti overen uim ili irim izbornim kolegijumima (izbornici, elektori), koji
su neosredno izabrani od strane gra ana. NEUREENE LISTE SA POJEDINANIM GLASOM Obli
k kandidatske liste na kojoj redosled kandidata na listi
42
nema uticaja na ounu mandata dodeljenih listi. Koji e od kandidata dobiti manda
te dodeljene listi zavisi od broja ojedinanih ersonalnih glasova koje su birai d
ali ojedinim kandidatima. Bira u ovom sluaju rasolae jednim glasom. On glasa za
ojedinanog kandidata. Njegov se glas rauna kao glas dat listi na kojoj se kandidat
nalazi. Mandati dodeljeni listi ounjavaju se onim kandidatima sa liste koji s
u osvojili najvie glasova, o redosledu koji odre uje broj glasova dodeljen ojedin
im kandidatima. Na ovaj nain ostie se da stranke budu redstavljene roorcionaln
o, a mandati dodeljeni onim kandidatima sa liste koji uivaju najvee overenje biraa
. Primer: bira se 5 kandidata, istaknute su etiri liste A, B, C i D
Ova metoda glasanja moe uticati i na unutarstranaki ivot, na nadmetanje stranakih kr
ila, a moe izazvati i sukobe me u njima. Ako snanije krilo stranke istakne vei broj k
andidata na listi, a odrku biraa uivaju kandidati drugog krila stranke mogue je da
se mandati dodeljeni listi oune kandidatima slabijeg krila u stranci. Primer:
ounjavaju se dva oslanika mesta, krilo A1 je slabije i istaklo je dva kandidat
a, krilo A2 je snanije i istaklo je etiri kandidata na listi.
43

RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA


RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA
krila stranke
glasovi za krila
izabran
Primer: Bira se 100 oslanika Lista A je osvojila 3000 glasova Lista B je osvoji
la 2000 glasova Lista C je osvojila 1500 glasova Lista D je osvojila 1000 glasov
a Ukuan broj osvojenih glasova za sve liste iznosi 7500 Primenom Nimajerovog o
stuka: Lista A osvojie 40 oslanikih mesta jer je: 100 uta 3000 = 300 000 : 7500
= 40 Lista B osvojie najre 26 oslanikih mesta jer je: 100 uta 2000 = 200 000 :
7500 = 26,666 Lista C osvojie 20 oslanikih mesta jer je: 100 uta 1500 = 150 000
: 7500 + 20 Lista D osvojie 13 oslanikih mesta jer je: 100 uta 1000 = 100 000 :
7500 = 13,333 Posle rvobitne rasodele mandata ostae nerasore en jedan oslaniki
mandat. On e riasti listi B, jer je ova lista imala vei deo razlomka (0,666) od
liste C (0,333). OBRAZOVNI CENZUS Jedan oblik cenzitarnog (ogranienog) birakog ra
va. Sticanje birakog rava uslovljava se odre enim stunjem obrazovanja biraa. Od bi
raa se zahteva da bude ismen (da zna itati i isati). Odre eni vii stuanj obrazovan
ja, o ravilu, zahteva se za sticanje asivnog birakog rava (nr. kategorija kv
alifikovanih oslanika u izbornom zakonodavstvu Srbije s kraja XIX i oetka XX ve
ka). ODLUKA O RASPISIVANJU IZBORA Odluku o rasisivanju izbora donosi redsednik
drave ili redsednik arlamenta. Pri donoenju odluke organ koji je donosi vezan j
e vremenom u kome mora rasisati izbore, a koje je ure eno u ustavu. Odluka o ras
isivanju izbora donosi se re isteka mandata oslanika tekueg saziva arlamenta (
nr. najmanje 90 dana re isteka mandata). U sluaju rasutanja arlamenta odluka o
rasisivanju izbora donosi se o ravilu istovremeno kada i
45

Neure ena lista rua odjednake mogunosti da na ounu mandata dodeljenih listi utiu
i birai i stranka. Proorcionalnost za stranku ostie se obraunavanjem glasova koje
su birai dodelili kandidatu sa liste, kao i glasova datih za listu, nezavisno od
toga da li je kandidat(i) koji uiva veu naklonost biraa izabran ili ne. Uticaj oj
edinanih glasova koje birai dodeljuju kandidatima sa liste jeste razliit, a dejstvo
ovih glasova i osledice na ounjavanje mandata dodeljenih listi - neizvesno.
Otuda odjednaka mogunost uticaja kako biraa, tako i stranaka na ounu mandata. N
EVAEI GLASAKI LISTI Glasaki listi na kome se ne moe ouzdano ustanoviti za koga je bir
glasao (nr. ako se u izbornoj jedinici bira jedan oslanik, a bira zaokrui dva im
ena na listiu). NIMAJEROVA METODA Nimajerova metoda je jedan od ostuaka koji se
rimenjuje na reraunavanje glasova u oslanike mandate. Prema ovoj formuli ukua
n broj oslanikih mesta mnoi se brojem glasova koji je osvojila svaka kandidatska
lista onaosob. Dobijeni roizvod se otom deli ukunim brojem glasova svih kand
idatskih lista, izuzimajui liste koje nisu rele zakonski izborni rag (od uslovo
m da je zakonom roisan izborni rag). Svakoj kandidatskoj listi dodeljuje se o
noliko oslanikih mesta koliko celih brojeva roizlazi iz ove roorcije. Ukoliko
jedan ili vie mandata ostanu nerasore eni, oni se dodeljuju kandidatskim listama
rema najveim delovima razlomka.
42

RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA


RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA
odluka o rasutanju arlamenta. U odluci se konstatuje koji izbori se rasisuju (
arlamentarni, lokalni, redsedniki) i odre uje dan kada e se odrati glasanje. Od mom
enta donoenja odluke o rasisivanju izbora oinju da teku rokovi za reduzimanje i
zbornih radnji. OGRANIENI GLAS Jedna od metoda glasanja koji birau stavlja na ras
olaganje manji broj glasova od broja oslanika koji se bira. Ova metoda glasanja
koristi se kao korekcija multilikovanog glasa. OGRANIENO PRAVO GLASA Naziv za b
irako ravo koje nemaju svi gra ani ili ga nemaju svi gra ani u istom obimu. Sticanje
birakog rava je uslovljeno isunjavanjem razliitih cenzusa (imovinski, obrazovni
, domicilni i dr.). Ogranieno ravo glasa moe biti i takvo ravo glasa koje ravi
razliku me u biraima u tome to neki od njih imaju birako ravo u unom obimu, a neki
u ogranienom (nr. ravo da biraju samo lokalne ali ne i centralne organe vlasti)
. OPOZIV Pravo biraa da, o odre enom ostuku, smene oslanike koje su izabrali. O
oziv se vezuje uz imerativni mandat, koji nalae oslaniku da ostua o nalozim
a biraa koji su ga izabrali. Ako oslanik ostua izvan okvira imerativnog manda
ta, birai ga mogu oozvati. Ooziv je sankcija za ostuanje izvan i reko okvira
imerativnog mandata. OPTE PRAVO GLASA Pravo svih dravljana jedne drave da sa stic
anjem unoletstva, od uslovom da su oslovno sosobni, mogu birati svoje redst
avnike u organe vlasti, a mogu i sami biti birani u organe vlasti. OPTI IZBORI Ot
i naziv za izbore za sve redstavnike organe vlasti (lokalne, regionalne, central
ne) u kojima birai neosredno biraju ove
46
organe. Od otih izbora razlikuju se arlamentarni izbori u kojima se biraju osl
anici u najvie zakonodavno telo, lokalni izbori kada se biraju redstavnici gra ana
u lokalnim organima vlasti, redsedniki izbori kada se bira ef drave i sl. ORGANI
ZA SPROVOENJE IZBORA Tela kojima je u izbornom ostuku overeno da organizuju iz
bore i utvrde rezultat izbora. Obrazuju se na nivou izborne jedinice (izborne ko
misije) i na birakom mestu (biraki odbor). U njihov sastav ulaze stalni lanovi, obin
o imenovani od strane arlamenta, i lanovi koje redloe redlagai kandidata odnosno
kandidatskih lista. Status, rava i obaveze stalnih lanova organa za srovo enje i
zbora i lanova koje redlau uesnici u izbornoj utakmici izjednaeni su. Znaajnija razl
ika me u njima je samo u odnosu na duinu mandata na koju su izabrani. Stalni lanovi
biraju se obino na due vreme. Mandat ovih lanova traje nekoliko godina (obino koliko
i mandat oslanika). Mandat redstavnika redlagaa traje od momenta kada su imen
ovani u sastav organa za srovo enje izbora, a do okonanja konkretnog izbornog os
tuka. Od lanova organa za srovo enje izbora, osebno lanova izbornih komisija, zah
teva se kometentnost (nr. da budu dilomirani ravnici). PANAIRANJE (franc. an
ashe - meovit, raznobojan) Naziv za oseban nain glasanja za kandidatske liste u
roorcionalnim izbornim sistemima. Panairanje se vezuje za ti slobodnih kandidat
skih lista. Omoguuje biraima glasanje za kandidate nominovane na razliitim kandidat
skim listama. Svaki bira ima vie glasova koje moe dodeliti kandidatima sa razliitih
kandidatskih lista ili razliitim kandidatskim listama. Glasajui na ovaj nain bira se
rukovodi rvenstveno linou kandidata. Glasajui za kandidate sa razliitih kandidatski
h lista bira ravi svoj izbor kandidata. Panairanje omoguava izbor linosti (glasanje
za kandidata) i u roorcionalnom izbornom sistemu. PARLAMENTARNA NEPODUDARNOST
Oznaava ogranienje asivnog birakog rava i smetnju za
47

RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA


RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA

oslaniku sosobnost. Parlamentarna neodudarnost redstavlja zabranu da istovrem


eno sa obavljanjem oslanike funkcije obavljaju i neke druge dravne, javne ili ro
fesionalne delatnosti. Smisao arlamentarne neodudarnosti i razlog zbog koga se
ustanovljava jeste ouvanje naela odele vlasti, i osebno naela samostalnosti i ne
zavisnosti odre enih organa dravne vlasti (nr. sudova). Ure uje se ustavom ili zakon
om. Osnovi arlamentarne neodudarnosti su razliiti. To moe biti zabrana istovreme
nog lanstva u oba doma arlamenta, istovremeno obavljanje oslanike i neke druge d
ravne funkcije (ustavni savet, lanovi ustavnog suda, javni tuioci, sudije, visoki f
unkcioneri u dravnoj uravi i sl.) ili rofesija (aktivna rofesionalna vojna lic
a i sl.). PARLAMENTARNI IZBORI Naziv za izbore u kojima se biraju oslanici zako
nodavnog tela. Pored arlamentarnih, ostoje i lokalni, redsedniki, savezni i dr
ugi izbori. PASIVNO BIRAKO PRAVO Pravo gra ana da budu birani u organe dravne vlasti
. Stie se od istim ili stroijim uslovima kao i aktivno birako ravo. Razlike u usl
ovima za sticanje asivnog birakog rava najee se odnose na: - Godine starosti. Pasi
vno birako ravo se esto ne stie u istom starosnom dobu kada i aktivno birako ravo,
ve kasnije. U nekim izbornim sistemima (nr. u Italiji) za svaki od domova reds
tavnikog tela razliite godine starosti roisuju se kao uslov za sticanje asivnog
birakog rava. - Dravljanstvo, nastanjivanje, rebivalite ili duina boravka u odre en
oj izbornoj jedinici tako e mogu biti dodatni uslovi koji se u nekim izbornim sist
emima zahtevaju za sticanje asivnog birakog rava. - Stuanj obrazovanja (nr.
ismenost) u nekim izbornim sistemima (nr. Venecuela) dodatni je uslov za stican
je asivnog birakog rava. - Posebna ogranienja asivnog birakog rava odnose se na
arlamentarnu neodudarnost (zabranu istovremenog obavljanja oslanike i neke dr
uge javne, dravne ili rofesionalne delatnosti).
PERSONALNI GLAS Jedan od naina glasanja u roorcionalnim izbornim sistemima u ko
jima bira rasolae jednim glasom, ali ga moe uotrebiti razliito. Bira moe glasati za
kandidata koji je nominovan na kandidatskoj listi ili za kandidatsku listu. Glas
koji bira daje kandidatu naziva se ersonalni glas. Personalni glas omoguava da b
ira izmeni redosled kandidata na kandidatskoj listi koji je utvrdio redlaga liste
. Na taj nain se birau rua mogunost da i u roorcionalnom izbornom sistemu glasa z
a ojedinca, kao i da utie na romenu kandidatske liste menjajui redosled kandidat
a nominovanih na kandidatskoj listi. PLURALNI VOTUM (lat. luralis - mnoina) Prav
o biraa na vie glasova o razliitim osnovama (domicil, orodini status, osedovanje
svojine i dr.). Pluralni votum je jedan od oblika nejednakog birakog rava. Naziv
a se jo i viestruki ili umnoeni glas. Primer luralnog votuma rua izborno zakonodav
stvo Belgije u razdoblju od 1893. do 1919. godine. Svaki bira imao je ravo na je
dan glas. Pravo na dodatni glas imali su oenjeni mukarci, stariji od 35 godina, ko
ji su imali zakonitu decu i laali najmanje et dinara linog oreza. Pravo na jo je
dan dodatni glas uivali su sostvenici neokretnosti u odre enoj vrednosti ili sos
tvenici hartija od vrednosti koje su vlasniku donosile odre eni iznos godinje rente
. Pravo na dva dodatna glasa imali su birai sa dilomama univerziteta ili vie kole,
kao i birai ije se obrazovanje retostavljalo jer su obavljali neku vanu slubu ili
ugledan oziv u drutvu. Jedan bira mogao je rasolagati sa najvie tri glasa o jed
nom od navedenih osnova sticanja birakog rava. PLURINOMINALNE IZBORNE JEDINICE P
lurinominalne (viemandatne) izborne jedinice su one u kojima se bira vie od jednog
oslanika. Obrazuju se u roorcionalnim izbornim sistemima, izuzetno i u veinsk
im. Formiranje ovakvih izbornih jedinica je sloeno jer istovremeno moraju biti za
dovoljena dva odjednako vana kriterijuma: rinci jednakosti birakog rava (jedan
ovek - jedan glas) i rinci srazmernosti red49
48

RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA


RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA
stavljanja (ostizanje to vieg indeksa roorcionalnosti). Karakteristike lurinom
inalnih izbornih jedinica su stabilnost njihovih granica i razliiti broj oslanik
a koji se bira u svakoj od izbornih jedinica. Oblikovanje ovih izbornih jedinica
esto se odudara sa teritorijalnom organizacijom (lokalna samourava, regije, or
ganizacija urave, organizacija sudova i dr.), a se otuda njihove granice menja
ju ako se menja teritorijalna organizacija. Uskla ivanja uslovljena demografskim i
drugim romenama vre se romenom broja oslanika koji se bira u izbornoj jedinic
i. Zavisno od toga da li je birako telo u izbornoj jedinici smanjeno ili oveano,
smanjuje se ili oveava broj oslanika koji se bira u izbornoj jedinici, a njene
granice ostaju neromenjene. Podruje na kome se rostiru lurinominalne izborne j
edinice esto se odudara sa odgovarajuim odrujem teritorijalne organizacije. Izbor
ne jedinice su otuda nejednake i ne obuhvataju jednak broj biraa. Disroorcije n
astaju kao osledica regionalne teritorijalne odele. Tiine su razlike me u odruji
ma sa izrazitom koncentracijom (gradovi), odnosno diserzijom birakog tela (seosk
a odruja). Presudno itanje ri obrazovanju lurinominalnih izbornih jedinica je
ste broj oslanika koji se bira u izbornoj jedinici. On je okazatelj kvaliteta
roorcionalnog izbornog sistema, jer izraava stvarni uinak naela roorcionalnosti
. S obzirom na broj oslanika koji se bira u izbornoj jedinici, lurinominalne i
zborne jedinice se gruiu u tri odgrue: male izborne jedinice u kojima se bira
dva do et oslanika, srednje izborne jedinice u kojima se bira od est do deset
oslanika i velike izborne jedinice u kojima se bira reko deset oslanika. Uinak
srazmernosti (tzv. indeks roorcionalnosti) neosredno je ovezan sa tiom izbo
rne jedinice. U malim izbornim jedinicama indeks roorcionalnosti je nizak, a u
velikim izbornim jedinicama visok. Veliina izbornih jedinica utie i na rirodni
rag glasova neohodnih za osvajanje mandata. U malim izbornim jedinicama rirodn
i rag glasova je vii i tee se dostie, dok je u velikim izbornim jedinicama nii. Zbo
g svega toga male izborne jedinice su netiine za roorcionalni izborni sistem.
POJEDINANO PRENOSIV GLAS Vidi alternativni glas.
PONOVNI IZBOR Naziv za izbore koji se odravaju neosredno osle redovnih izbora n
a onim birakim mestima (ili izbornim jedinicama) na kojima je dolo do bitne ovred
e izbornog rava ili ostuka izbora. Zakonom o izborima utvr uje se koje se ovre
de izbornog rava smatraju bitnim (nr. ovreda tajnosti glasanja, viestruko glas
anje i dr.). Ukoliko nastui neka od tih ovreda, izbori na tom birakom mestu sma
traju se neregularnim. Rezultati glasanja na tim birakim mestima nisu validni i z
ato se ne uzimaju u obzir rilikom rebrojavanja glasova, ve se glasanje onavlja
. PORODINI VOTUM Jedan oblik luralnog birakog rava. Glava orodice (oenjeni mukara
c) ima ravo na onoliki broj glasova koliko lanova broji njegova orodica, kao i
ravo da glasa za lanove svoje orodice. Porodini votum redstavlja odstuanje od
naela jednakosti birakog rava (jedan ovek - jedan glas), kao i od naela da je birako
ravo lino i da se ovim ravom moe koristiti neosredno samo sam bira. POZITIVNA D
ISKRIMINACIJA Naziv za ustanovljavanje osebnih (ogodnijih) uslova za izbor i r
erezentovanje odre enih grua biraa jer rimenom otih izbornih uslova i ravila ne
bi mogle biti rerezentovane u arlamentu. Pozitivnom diskriminacijom dorinosi
se da ove grue biraa budu rerezentovane. Instrumenti ozitivne diskriminacije
utvr uju se izbornim zakonodavstvom. Oni mogu biti razliiti, nr. izbor u osebnim
izbornim jedinicama, osebno nii izborni kolinik, osebna mesta na kandidatskim li
stama, osebne izborne kvote i sl. Instrumenti ozitivne diskriminacije rimenju
ju se na rerezentovanje ena koje u redstavnikim telima nisu zastuljene srazmern
o svom ueu u ukunoj oulaciji. U vienacionalnim dravama instrumenti ozitivne diskr
iminacije rimenjuju se i ri izboru redstavnika manjinskih zajednica u redsta
vnika tela. PREDSEDNIKI IZBORI Naziv za izbor redsednika reublike u zemljama u k
ojima red48

51

RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA


RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA
sednika reublike biraju neosredno gra ani (nr. u Srbiji i SR Jugoslaviji) ili e
lektorski kolegijum izabran neosredno od strane gra ana (nr. u SAD). PREFERENCIJ
ALNO GLASANJE Jedan od naina glasanja u veinskom sistemu. Birai glasaju dodelom bod
ova. Brojem bodova koji dodeljuju kandidatima birai iskazuju svoje vrednovanje ka
ndidata i odre uju njihovo mesto na rang listi kandidata. Naziva se jo i Borda sist
em oentiranja, o matematiaru J. C. de Borda (XVIII vek) koji ga je ustanovio. P
referencijalno glasanje ima dva oblika. Prvi je dodela bodova o lanovima aritmet
ikog niza (1, 2, 3, 4, 5,...N). Drugi je dodela bodova o lanovima geometrijskog n
iza (1, 2, 4, 8, 16,...N). Za razliku od alternativnog glasanja, referencijalno
glasanje nalae da bira svakome od kandidata dodeli bodove ne izostavljajui nijedno
ga od kandidata. Bira ne moe dodeliti bodove samo jednome ili nekolicini kandidata
, ve svakome od kandidata. U rotivnom ovaj sistem izbora ne bi se razlikovao od
relativne veine. Dodela bodova o aritmetikom nizu Dodela bodova o lanovima aritme
tikog niza mogua je u dva oblika. Prvi, bira brojem 1 oznaava svog rvoreferiranog
kandidata, brojem 2 drugoreferiranog, brojem 3 treereferiranog i tako redom sve
do broja N kojim izraava referenciju dodeljenu oslednjem kandidatu. Broj kojim
se obeleava bod dodeljen kandidatu odre uje njegovo mesto u rangu. Mandat osvaja k
andidat koji ima najmanji zbir bodova, jer zauzima rvo mesto na rang listi. Naj
manji zbir bodova oznaava rvo mesto u rangu. Na rimer:
Mandat osvaja kandidat B, iako kandidat A ima vie od olovine rvih referencija
biraa (od moguih 9 osvojio je 5). Poslednja referencija, koja je u rimeru iznosi
la 3 boda, a koju su kandidatu A dodelila etiri biraa, ugrozila je njegovo mesto u
rangu. Kandidat B iako ima manje rvih referencija (ukuno 3) od kandidata A,
nema nijednu oslednju referenciju, to mu je obezbedilo rvo mesto u rangu i osv
ojeni mandat. Drugi olazi od najveeg broja bodova koji bira dodeljuje rvoreferi
ranom kandidatu, a najmanji kandidatu koji uiva najmanju naklonost biraa. N bodova
dobie rvoreferirani kandidat, (N-1) drugoreferirani, (N-2) treereferirani i t
ako redom, sve do oslednjeg kandidata kome e biti dodeljen 1 bod. Broj bodova od
re uje mesto kandidata u rangu. Mandat e osvojiti kandidat sa najveim zbirom bodova
i najviim, rvim mestom u rangu. Najvei zbir bodova oznaava rvo mesto u rangu. Na
rimer:
Mandat osvaja kandidat B, koji ima najvei zbir bodova i zauzima rvo mesto u rang
u. Preferencijalno glasanje ima nedostataka, osebno ako za jedno oslaniko mesto
ima vie kandidata. Poveavanje broja kandidata smanjuje stvarnu vrednost bodova do
deljenih rvo referiranom kandidatu, ak i ako novorirodati kandidat uiva najmanj
u naklonost svih biraa i ima najmanji broj bodova. Stvarni znaaj bodova dodeljenih
rvom kandidatu vidi se tek ako se oni osmatraju u odnosu na bodove dodeljene
ostalim kandidatima. Sa oveavanjem broja kandidata oveava se i ukuan broj raso
loivih bodova a se stvarna vrednost boda smanjuje. U srazmeri sa oveavanjem broj
a kandidata oada vrednost boda. Pokuaj da se ovo ublai jeste rimena modifikovane
varijante do53
52

RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA


RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA
dele bodova. Bodovi se dodeljuju o redosledu lanova aritmetikog niza, ali se uman
juju za 1. Kandidatu koji uiva najveu naklonost biraa bira daje (N - 1) bod, kandida
tu sa drugom referencijom (N - 2) boda, kandidatu sa treom (N - 3) boda i tako r
edom sve do oslednjeg kandidata kome nee biti dodeljen ni jedan bod. Tako se sma
njuje broj rasoloivih bodova koji se mogu dodeliti kandidatima i uveava vrednost
boda. Na rimer:
Mandat osvaja kandidat A koji ima najvei zbir bodova i olovinu ukunog broja rv
ih referencija (5 od 10). Njegov izbor je blii volji veine biraa, nego u sluaju u k
ome je mandat osvojio kandidat B, bez ijedne rve referencije. Kada se bodovi d
odeljuju o lanovima geometrijskog niza, mogue je da romena u glasovima samo jedn
oga biraa izmeni ukuan izborni rezultat. Na rimer:
Dodela bodova o lanovima geometrijskog niza Da bi se umanjio uticaj oveavanja br
oja kandidata na smanjivanje stvarne vrednosti bodova dodeljenih rvom kandidatu
i da bi se jasnije iskazali odnosi izme u kandidata, bodovi se dodeljuju o lanovi
ma geometrijskog niza. Kandidatu koji uiva najmanje overenje biraa, bira dodeljuje
1 bod. Narednom i ostalim kandidatima bira daje uvek o dvostruko (moe i etvorostr
uko i viestruko) vie bodova od rethodnog kandidata. Dodela bodova o lanovima geom
etrijskog niza znaajnije uveava odnos izme u dve susedne, a naroito odnos izme u rve i
oslednje referencije. U aritmetikom nizu ovaj odnos raste linearno, a u geomet
rijskom nizu oveava se eksonencijalno. Tako je manje ugroena vrednost ojedinanog
boda, a time i me usobni odnos kandidata i osebno su zatiene rve referencije. Na
rimer:
Mandat osvaja kandidat A. Ako samo jedan bira (u rimeru to je etvrti o redu bira)
, dodeli drugaije samo svoju rvu i oslednju referenciju, mandat bi osvojio kan
didat E. Na rimer:
54
55

RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA


RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA
Sistemi bodovanja su neouzdani, jer se u obraunavanju referencija, naredne ref
erencije uvek raunaju rema rethodnoj referenciji, ne reskaui redosled referenc
ija. Primeri okazuju da je svako uveavanje u odnosima izme u bodova, koji se dodel
juju ojedinim referencijama, u osnovi arbitrarno. Kandidat sa asolutnom veinom
rvih referencija nije dovoljno zatien i moe retreti izborni oraz. Mogue je i t
aktiko glasanje biraa. Da bi smanjio rizik da njegov rvoreferirani kandidat izgu
bi izbornu utakmicu, bira to moe uiniti ako najmanji broj bodova (svoju oslednju
referenciju) dodeli onome od kandidata koji ima najvie izgleda da obedi biraevog
rvoreferiranog kandidata. PRESTANAK MANDATA Mandat izabranih oslanika restaj
e istekom vremena na koji je oslanik izabran, smru oslanika, rasutanjem arlame
nta, a u nekim izbornim sistemima i ostavkom oslanika, kao i restankom lanstva
u olitikoj stranci koja je kandidovala oslanika. U izbornim sistemima u kojima
ostoji imerativni mandat, mandat oslanika restaje i oozivom. PRIKRIVENA NEJ
EDNAKOST BIRAKOG PRAVA U veinskom izbornom sistemu za oblikovanje izbornih jedinic
a (uninominalne izborne jedinice) od osebne je vanosti takva odela birakog tela
izme u izbornih jedinica u kojoj e svaka od izbornih jedinica obuhvatiti odjednake
delove birakog tela. Re56

rezentovanje gra ana u veinskom izbornom sistemu je legitimno samo ako oiva na nael
u jedan ovek - jedan glas, dakle, ako uvaava jednakosti gra ana u ostvarivanju birako
g rava. Podjednak obuhvat biraa u svakoj izbornoj jedinici jeste osnovna retos
tavka da svaki glas biraa ima jednaku vrednost i obezbe uje jednakost birakog rava.
Vea odstuanja u ogledu broja biraa obuhvaenih odrujem izbornih jedinica vode ri
krivenoj nejednakosti birakog rava, jer se jedan oslanik bira na nejednak broj
gra ana (biraa). Ako izborne jedinice obuhvataju nejednak broj biraa, a u svakoj izb
ornoj jedinici se bira jedan oslanik, tada e u jednoj izbornoj jedinici za izbor
oslanika biti otreban manji broj glasova, a u drugoj vei. Birai su u tom sluaju
u nejednakom oloaju, a birako ravo nije jednako jer ne uvaava ravilo jedan ovek jedan glas. Kako nejednakost birakog rava koja nastaje obrazovanjem izbornih je
dinica razliite veliine nije transarentna, to se ona naziva jo i rikrivenom nejed
nakou birakog rava. Primer: Izborna jedinica A broji 10 000 biraa Izborna jedinica
B broji 20 000 biraa U svakoj izbornoj jedinici bira se jedan oslanik Glas jedno
g biraa u izbornoj jedinici A ima istu vrednost kao glasovi dva biraa u izbornoj j
edinici B. PROPORCIONALNI IZBORNI SISTEMI (SRAZMERNO PREDSTAVLJANJE) Sve do drug
e olovine XIX veka veinski sistem je bio reovla ujui izborni sistem. Osnovni nedos
tatak veinskog sistema bili su minimalni izgledi manjih olitikih stranaka da osvo
je oslaniki mandat. Podelom birakog tela u manje izborne jedinice i osebnim meto
dama glasanja, ovaj nedostatak je ublaavan, a su i manje olitike stranke mogle o
svojiti izvestan, manji broj mandata. U drugoj olovini XIX veka ra a se zahtev da
se i manjini omogui rerezentovanje u redstavnikom telu. Proorcionalni sistem o
moguava odelu oslanikih mandata izme u veeg broja olitikih artija, srazmerno broju
glasova koji su osvojile. Srazmernim redstavljanjem nastoji se da isoljena le
eza olitikog rasoloenja biraa bude to vernije zastuljena u redstavnikom telu. Po
stoje razliiti tiovi roorcionalnih
57

RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA


RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA
izbornih sistema, jer znatno vie inilaca utie na odlike ojedinog tia roorcional
nih izbora. Prirodu i svojstva roorcionalnih izbornih sistema odre uju sledei fak
tori: - Metoda reraunavanja glasova datih listama olitikih stranaka u oslanike m
andate. To je matematiki obrazac za izraunavanje izbornog broja kao osnov rasodel
e mandata. Vie od jednog veka traga se za iznalaenjem otimalnog modela koji e naj
reciznije izraziti srazmeru izme u broja osvojenih glasova i broja dodeljenih mand
ata. Tokom ovog razdoblja razvile su se razliite metode reraunavanja glasova u o
slanike mandate. Brojni matematiari i istaknute olitike linosti okazali su interes
ovanje za njihovo izuavanje. Me u njima su nr. Britanci T. Hare (19. vek); H. R. D
ru (19. vek); E. V Hantington (20. vek); Amerikanci A. Hamilton (18. vek) i T.
Deferson (18. vek); Belgijanac V. d`Ont (19. vek); vajcarac E. Hagenbah-Biof (19. v
ek); Francuz A. Sen Lague (19. vek); Nemac R. Nimajer (20. vek) i dr. - Veliina i
zborne jedinice utie na oziciju olitikih stranaka u izborima. Male izborne jedin
ice (2 do 5 oslanika) favorizuju velike olitike stranke. Velike izborne jedinic
e (reko 10 oslanika) stavljaju male olitike stranke u ovoljniju oziciju, a d
efavorizuju vee olitike stranke. - Izborne rereke mogu biti razliite (zakonski i
zborni rag, rocentualni izlazak biraa na biralista i sl.). One malim olitikim s
trankama oteavaju osvajanje mandata. Eliminiu ih iz rasodele mandata ako kumulati
vno ne isune i izborni broj i zakonski rag (minimalni rocentualno izraen broj
glasova koji im omoguava uee u rasodeli mandata). Razlikuju se dve grue roorcion
alnih izbornih sistema: Prva, u kojoj su roorcionalni izborni sistemi u kojima
se nastoji obezbediti una rimena naela roorcionalnosti. Tei se otimalizaciji
odnosa izme u udela koji stranake liste imaju u broju glasova i udela koji imaju u
broju osvojenih mandata. To se ostie obrazovanjem veih izbornih jedinica u kojim
a je indeks roorcionalnosti visok, odsustvom izbornih rereka i kombinacijom
kriterijuma rasodele mandata. Druga, koja obuhvata izborne sisteme koji odstua
ju od naela roorcionalnosti ili ga rimenjuju u ogranienom obimu usostavljajui
rirodne (veliina izbornih jedinica) ili zakonske (zakonski rag) rereke osvajan
ju mandata. Nazivaju se jo i neotunim srazmernim izborima.
REDOVNI IZBORI Izbori koji se odravaju eriodino u ustavom roisanim intervalima,
koliko traje mandat oslanika. Rasisuju se re isteka mandata oslanika tekueg
arlamentarnog saziva. Pored redovnih, ostoje i vanredni izbori. Vanredni izbor
i se rasisuju re isteka vremena na koje su oslanici izabrani. Razlozi rasisi
vanja vanrednih izbora mogu biti razliiti. Vanredni izbori se najee rasisuju u sluaj
u arlamentarne krize (nr. nemogunost arlamenta da izabere vladu u odre enom roku
o konstituisanju arlamenta, rasutanje arlamenta, nemogunost da se rei sukob a
rlamentarnih domova u ostuku donoenja zakona i dr.). SAVEZNI IZBORI Naziv za iz
bor oslanika u federalni (savezni) arlament u sloenim dravnim zajednicama - fede
racijama. U savezni arlament biraju se oslanici dva doma: doma gra ana i doma fe
deralnih jedinica. U dom gra ana biraju se oslanici rimenom rincia jednakosti
birakog rava (naelo jedan ovek - jedan glas). Ovaj dom rerezentuje gra ane. U dom f
ederalnih jedinica biraju se oslanici rimenom rincia jednake (re e srazmerne)
zastuljenosti federalnih jedinica (naelo da svaka federalna jedinica ima jednak
broj oslanika). Ovaj dom rerezentuje federalne jedinice. SENT-LAOVA (Saint Lagu
e) METODA Jedna od metoda koja se rimenjuje na rasodelu oslanikih mandata u r
oorcionalnim izbornim sistemima. To je modifikovana dOntova formula. Pri izraunav
anju najmanjeg zajednikog delitelja kao merila za raspodelu mandata izme u kandidat
skih lista, broj glasova koje je osvojila svaka od kandidatskih lista ponaosob d
eli se uveanim brojevima. Umesto brojem 1 sa 1,4, umesto brojem 2 sa 4, umesto br
ojem 3 sa 7 i tako redom sve do broja N koliko poslanika se bira u izbornoj jedi
nici. Prednost SentLaove metode nad dOntovom metodom je u tome da doprinosi optima
lnijoj srazmeri izme u broja osvojenih glasova i broja mandata koji je pripao kand
idatskoj listi (vii stuanj roorcionalnosti). Ova metoda rimenjuje se nr. u N
orvekoj, Danskoj i vedskoj.
59

56

RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA


RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA
SLABO STRUKTURIRANA KANDIDATSKA LISTA Oblik ure ene kandidatske liste na kojoj se
nalazi onoliko kandidata koliko se oslanika bira, ali ostoji mogunost da bira ut
ie na izbor kandidata, ali samo onih kandidata koji su nominovani na kandidatskoj
listi. Bira ima mogunost da menja redosled kandidata na listi, ali ne i mogunost d
a listu roiri nekim novim kandidatom. Slabo strukturirane kandidatske liste oiva
ju na glasanju ersonalnim glasom. (Videti ersonalni glas) SLOBODNI (NEVEZANI)
MANDAT Odnos izme u biraa i izabranih redstavnika u kome oslanik nije vezan instr
ukcijama i nalozima biraa koji su ga izabrali, ve ri odluivanju ostua slobodno i
samostalno. SPLITING GLASOVA (eng. slitting - deljenje, odvojenost, ceanje)
Oznaava razliito izborno onaanje istog biraa u toku izbora. Pojam vodi oreklo iz i
zborne rakse SAD. Sliting glasova je razliito glasanje (ostuanje) biraa u izbo
rima za razliite organe dravne vlasti koji se odvijaju u toku istoga dana i rilik
om kojih se glasa na jedinstvenom glasakom listiu (nr. bira glasa za kandidata jed
ne olitike stranke na lokalnom nivou, a za kandidata druge olitike stranke na ne
kom viem nivou). Izraz se koristi i u vezi sa glasanjem koje oiva na konstrukciji
sa dva glasa (nr. u Nemakoj), ali u drugom znaenju. U ovom sluaju sliting glasov
a oznaava romenu stranake referencije u izborima za jedan isti organ vlasti, ri
emu dolazi do ceanja glasova istoga biraa. Glas koji bira daje kandidatu (tzv. r
vi glas) kao svoj ojedinani glas razlikuje se od glasa koji isti bira daje olitik
oj stranci (tzv. drugi glas) glasajui za zemaljsku listu. SRAZMERNO PREDSTAVNITVO
Videti roorcionalni sistem. STUPNJEVITI GLAS Jedna od tehnika glasanja. Korist
i se u veinskim izbornim si60
stemima kako bi se otklonila otreba za viestrukim glasanjem biraa. Bira svoj glas
daje kandidatima, ali glasove deli stunjevito bilo aritmetikom bilo geometrijsko
m rogresijom. SUKCESIVNO RAUNANJE GLASOVA Jedan od metoda reraunavanja glasova u
veinskim izbornim sistemima u kojima ostoji alternativni glas. Pri odluivanju o
dodeli mandata najre se raunaju glasovi koje su birai dali kandidatima kao svoje
rve referencije. Ako nijedan od kandidata nema vie od olovine rvih referenci
ja, koriste se naredne referencije. Najre druga (drugi alternativni glasovi bi
raa), otom trea i tako sve dok jedan od kandidata ne dostigne reko olovine glas
ova biraa. Prilikom izraunavanja svake naredne referencije iz takmienja za osvajan
je oslanikog mesta iskljuuje se kandidat koji je imao najmanje glasova u rethodn
oj referenciji. Glasovi koje su birai dali tom kandidatu izuzimaju se. Oni se r
enose u narednu referenciju i dele izme u reostalih kandidata, vodei rauna o glaso
vima koje su birai dali u okviru odgovarajue referencije. Sukcesivno raunanje glas
ova iskljuuje otrebu za vie uzastonih glasanja, otklanja loe osledice taktikog gl
asanja, a biraima ostavlja mogunost da biraju izme u vie, a ne samo dva kandidata. SV
ING (engl. swing - njihati se, ljuljati) U izborima oznaava oscilaciju glasova. P
otie iz britanske izborne rakse. Sving je romena razlike u rocentu udela u gla
sovima me u dvema (velikim) olitikim strankama. To je srednja vrednost zbira roce
nata smanjivanja glasova jedne stranke i (vie ili manje rimerena) oveanja broja
glasova druge stranke. Razlikuje se sving u izbornoj jedinici i nacionalni sving
. TAJNO GLASANJE Jedno od bitnih svojstava birakog rava. Predstavlja jedan od os
novnih uslova koji obezbe uje slobodno izraavanje volje biraa na izborima. Tajnost g
lasanja titi slobodu izbora.
61

RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA


RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA
TAKTIKO GLASANJE Glasanje biraa rotivno njegovoj stvarnoj volji. Naziva se jo i gl
asanje za oslednjeg nerihvatljivog kandidata. Taktikim glasanjem bira, oslanjajui
se na sostvenu esimistiku rognozu izbornih ansi kandidata koga bi eleo da izabe
re, uskrauje svoju odrku tom kandidatu i glasa za jednog od kandidata koji nisu f
avoriti izborne utakmice, ugroavajui tako oziciju favorita. Glasovi biraa u tom sl
uaju vie ne odraavaju njihovu stvarnu biraku volju, a arlament tada nije izraz stva
rne volje birakog tela. Taktiko glasanje dovodi u itanje legitimnost izbora, jer
je ugroen jedan od osnovnih rincia na kojima oivaju izbori - rinci da sastav
arlamenta odraava volju birakog tela. Da bi se izbeglo taktiko glasanje koje iskri
vljava stvarnu volju biraa, nastoji se ograniiti broj nominacija za jedno oslaniko
mesto. Ograniavanje broja nominacija umanjuje robleme vezane za ceanje glasova
i taktiko glasanje. Saglasno tome, kandidati (obino dva) kojima inklinira vei broj
biraa i koji imaju realne anse na izbornu obedu ne mogu biti dovedeni u oasnost
da se, zbog razmrvljenih glasova i taktikog glasanja, me usobno oraavaju. Ograniava
nje broja nominacija za jedno birako mesto suava stvarne mogunosti biraa da izaberu
kandidate koji uivaju njihovu naklonost, a ostavlja im se mogunost da biraju izme u
manjeg broja kandidata, esto samo izme u dvojice. TRKA JEDNOG KONJA Naziv za izbore
u kojima na jedno oslaniko mesto konkurie samo jedan kandidat ili za oslanika me
sta konkurie samo jedna kandidatska lista (dravna lista). U takvim okolnostima nem
a izborne utakmice. Birai nemaju mogunost izbora. Oni samo mogu birati izme u dve o
cije: da glasaju za jedinog nominovanog kandidata (ili kandidatsku listu) ili da
ne iza u na izbore. Primer ovakvih izbornih sistema ruaju jednoartijski sistemi.
UNINOMINALNE IZBORNE JEDINICE Naziv za male izborne jedinice u kojima se bira s
amo jedan oslanik. Izbor oslanika u ovakvoj izbornoj jedinici oiva na naelu vein
e (asolutne ili relativne). Izborna jedinica obuhvata odre62
eni deo birakog tela. Pri tome se uzimaju u obzir dva merila. Prvo uzima u obzir b
roj stanovnika na odruju na kome se obrazuje izborna jedinica. U tom sluaju izbor
na jedinica obuhvata sve stanovnike odre enog odruja, i one koji imaju birako ravo
i one koji ovim ravom ne rasolau. U ovim se izbornim jedinicama jedan oslanik
bira na odre eni broj stanovnika. Drugo merilo uzima u obzir samo broj biraa (lica
koja rasolau birakim ravom) ri formiranju izborne jedinice. Jedan oslanik se
bira na odre eni broj biraa. Odlika jednomandatnih izbornih jedinica je da su njiho
ve granice odlone estim romenama. Razlog tome je oveavanje (ili smanjivanje) bro
ja biraa. Ako bi granice izbornih jedinica ostale neromenjene, nastala bi rikri
vena nejednakost birakog rava. este romene granica omoguavaju ristrasno oblikova
nje izbornih jedinica. Otuda su mogunosti za gerrymandering vee u jednomandatnim n
ego u viemandatnim izbornim jedinicama. UNINOMINALNO (POJEDINANO) KANDIDOVANJE Jed
an vid kandidovanja. Karakteristino je za veinske izborne sisteme i esto se istie ka
o rednost ovih izbornih sistema, jer birai imaju mogunost da glasaju za linost kan
didata. Odlikuje ga isticanje jednog kandidata u izbornoj jedinici u kojoj se bi
ra jedan oslanik. Za to oslaniko mesto nosioci rava kandidovanja istiu o jedno
g kandidata. Kandidata moe istai olitika stranka (samostalno ili u koaliciji sa dr
ugima), ali i gra ani neosredno. Pravo kandidovanja nije individualno ve kolektivn
o ravo gra ana. Kandidaturu mora odrati odre eni broj gra ana koji rasolau birakim ra
vom. U sistemu ojedinanog kandidovanja ostoje vee mogunosti da gra ani neosredno i
staknu svog kandidata. UREENE ILI NEUREENE LISTE I OGRANIENI ILI KUMULATIVNI GLAS S
tranke istiu ure enu ili neure enu listu kandidata. Svaki bira ima vie glasova, a najma
nje dva. Postoje dva oblika glasanja sa vie glasova. Prvi je ogranieni glas. Bira r
asolae sa vie glasova, ali je broj glasova manji od broja oslanika koji se bira
u izbornoj jedinici. Drugi je kumulativni glas. Bira rasolae sa onoliko glasova k
oliko se oslanika bira u izbornoj jedinici.
63

RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA


RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA
Kada su istaknute ure ene liste kandidata, bira svojim glasom kreditira kako kandid
ata sa liste kome je dodelio glas, tako i svakoga od vodeih kandidata sa liste. A
ko ostoji kumulativni glas, bira svoje glasove moe dati jednome ili ih rasoredit
i izme u nekolicine kandidata. U nekim izbornim sistemima ostoji mogunost da bira g
lasove koji mu stoje na rasolaganju rasoredi na kandidate sa razliitih artijsk
ih lista. Taj ostuak naziva se anairanje. Kumulativni glasovi mogu se dodeliti
na dva naina. Prvi, kada bira odre eni deo svojih glasova daje jednom kandidatu, do
k reostale glasove mora dodeliti ostalim kandidatima sa liste. Drugi, kada bira
sve glasove moe dati samo jednom kandidatu - onome koji uiva njegovu naklonost. U
izbornim sistemima u kojima je rihvaeno rvo ravilo izborni rezultat moe odstui
ti od stvarne volje biraa, to je bitan nedostatak ovoga ravila. Da bi uveao izborn
u ansu kandidata koga referira, bira mora razdeliti (otroiti) sve glasove kojima
rasolae. Maksimalno mogui broj glasova dodeljuje svom referiranom kandidatu, a
reostale glasove rasore uje na one kandidate sa liste za koje veruje da imaju naj
manje izgleda na izborni useh. Da bi dorineo izbornom usehu kandidata koga r
eferira, bira je rinu en na taktiko glasanje koje ne odraava njegovu ravu volju. Ta
ktiko glasanje kao rezultat moe imati izbor kandidata kome je stvarno naklonjen ma
nji broj biraa, a na kojega su birai otroili svoje neuotrebljene glasove verujui d
a ima najmanje izgleda na izbornu obedu. Ako bira moe sve rasoloive glasove dati
samo jednome od kandidata, nema otrebe za taktikim glasanjem, jer su njegovi efe
kti isti kao kada bira rasolae jednim glasom glasajui za ure enu ili neure enu listu.
UREENE (ZATVORENE, KRUTE) LISTE SA JEDNIM GLASOM Najjednostavniji oblik kandidats
ke liste je ure ena zatvorena lista. Listu odnose olitike stranke (samostalno ili
u koaliciji), re e grue gra ana. Na listi se nalazi onoliki broj kandidata koliko
se oslanika bira u izbornoj jedinici. Kandidatska lista ima nosioca ije je ime n
a elu liste. Redosled kandidata na listi je znaajan, jer se mandati koje osvoji li
sta dodeljuju o redosledu kojim su kandidati navedeni na listi. Na ersonalni s
astav liste, redosled kandidata i nosioca liste birai ne mogu neosredno uticati.
O to64
me odluuju organi i rukovodstvo olitike stranke. Bira rasolae jednim glasom. Svoj
glas on moe dodeliti jednoj od kandidatskih lista istaknutih u izbornoj jedinici.
On glasa za ure enu listu i u njoj nita ne moe izmeniti. Poslanika mesta u izbornoj
jedinici, osle glasanja, dodeljuju se listama kandidata srazmerno glasovima koj
e je osvojila svaka od lista onaosob. Broj oslanikih mesta koji je dodeljen jed
noj listi ounjava se kandidatima sa te liste, o redosledu o kome je na listi
istaknuta njihova kandidatura. Ovakva lista ne daje mogunost birau da izabere me u
kandidatima one koji uivaju njegovo overenje i oveava zavisnost izabranih redst
avnika u odnosu na olitike stranke koje su ih nominovale. Veza izme u biraa i reds
tavnika koji ga rerezentuju u arlamentu je okidana, a birai esto u ersonalnom
arlamentarnom sastavu ne mogu da reoznaju svoje izabranike. To je ozbiljan ne
dostatak roorcionalnih izbornih sistema koji je izloen oravdanim kritikama. UR
EENE LISTE SA PRAVOM IZBORA U OBLIKU JEDNOG GLASA Kandidatska lista je zatvorena.
Na listi je onoliko kandidata koliko se bira u izbornoj jedinici. Lista nije ur
e ena, a se redosled kandidata na njoj moe menjati. Bira ima jedan glas. On moe izab
rati da glas dodeli odre enom kandidatu sa liste ili listi. Svakoj od kandidatskih
lista dodeljuje se broj mandata srazmerno broju glasova koje su birai dali listi
. Pri tom, ovaj broj glasova obuhvata kako glasove koje su birai dali ojedinim k
andidatima, tako i glasove koje su dali kandidatskoj listi. Mandati dodeljeni li
stama otom se ounjavaju kandidatima sa liste, ali ne o redosledu sa liste, v
e o redosledu koji su odredili birai. Glasovi se obraunavaju osebnom metodom. Naj
re se izraunava izborna kvota za listu. Kandidati sa liste rvo se kreditiraju
ersonalnim glasovima. To su glasovi koje su birai dali ojedinim kandidatima sa l
iste. Kandidat iji ersonalni glasovi dostignu izbornu kvotu osvojie mandat dodelj
en listi. Potom se obraunavaju glasovi dati listi. Ovim glasovima se kreditiraju
kandidati sa liste o redosledu o kom su istaknuti na listi. Najre se rvom ka

ndidatu sa liste dodeljuju glasovi dati za listu sve dok, zajedno sa ersonalnim
glasovima koje je osvojio, ne dostigne
65

RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA


RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA

izbornu kvotu. Potom se kreditira drugi, trei i N-ti kandidat, sve dotle dok se m
andati dodeljeni toj listi ne rasorede. Primer: listi su dodeljena 4 oslanika m
esta ukuan broj glasova je 50 ojedinanih i 50 za listu na listi je istaknuto 8
kandidata izborna kvota je 100 : 5 (4+1) = 20 kandidati ersonalni glasovi glaso
vi za listu kvota mandat A 1 + 19 20 izabran B 1 + 19 20 izabran C 1 + 12 D 1 E
5 F 20 izabran G 1 H 20 izabran 50 50 4 Mogunosti da bira d
ta na listi ublaava nedostatke roorcionalnih izbornih sistema koje izaziva stro
go vezivanje biraa za listu kandidata rilikom glasanja. Izabrani kandidat u tom
je sluaju vie vezan za birae iju naklonost uiva nego za stranku koja je istakla njego
vu nominaciju na listi. VEINSKI SISTEM Veinski sistem je ti izbornog sistema u ko
me se oslaniki mandat osvaja rimenom kriterijuma najveeg broja osvojenih glasova
. Postoje dva osnovna oblika: sistem asolutne i sistem relativne veine. Za asol
utnu veinu koriste se i nazivi nadolovina (iznadolovina) veina, ili sistem viekrunog
glasanja. Sistem relativne veine oznat je i o nazivima isodolovina veina, jedn
okruno glasanje ili sistem rvi uzima mesto. U sistemu asolutne veine razlikuju se
dva kriterijuma za dodelu mandata i s obzirom na to dva oblika asolutne veine, s
troiji i blai oblik. Za osvajanje oslanikog mandata otrebno
66
je osvojiti 50 % + 1 glas u izbornoj jedinici. Zbog toga se ovaj sistem naziva i
sistemom nadolovine veine. Razlika izme u stroijeg i blaeg oblika asolutne veine nas
taje iz razliitih kriterijuma (broja) rema kojima se izraunava rocenat glasova.
U stroijem obliku asolutne veine za osvajanje mandata zahteva se 50 % + 1 glas od
ukunog birakog tela (broja biraa uisanih u biraki sisak). U blaem obliku asolut
ne veine za osvajanje mandata otrebno je osvojiti 50 % + 1 glas od broja biraa ko
ji su izali na izbore. I u jednom i u drugom sluaju mandat osvaja iznadolovina vein
a glasova. U rvom sluaju asolutni broj glasova je znatno vei nego u drugom. Broj
biraa koji iza u na biralita varira. Otuda se blai oblik asolutne veine moe sasvim r
ibliiti stroijem obliku ove veine (ako veliki broj biraa iza e na izbore), ali se on m
oe ribliiti i relativnoj veini (ako je odaziv biraa na izbore mali). Veinski sistem
rati ojedinano kandidovanje, a samo izuzetno i viemandatne izborne jedinice. Kad
a se u izbornoj jedinici bira vie oslanika koriste se razliite tehnike glasanja (
nr. blok glasova, kumulativni glas, stunjeviti glas, manje glasova od broja o
slanika koji se bira u izbornoj jedinici). Sistem asolutne veine ribliava se tak
o o svojstvima roorcionalnom sistemu. U sistemu relativne veine mandat osvaja
kandidat koji je me u svim istaknutim kandidatima osvojio najvei broj glasova. Posl
anik moe biti izabran i sa manje od olovine glasova biraa. To je osebno sluaj kad
a u izborima sudeluje vei broj malih olitikih stranaka. Tada dolazi do odele bir
akog tela i ceanja glasova izme u brojnih kandidata. Ovaj nedostatak relativne vein
e ne iskazuje se kada u izborima sudeluje manji broj velikih, dobro ogranizovani
h olitikih artija. Sistem relativne veine ne oznaje glasanje u dva kruga, a se
on naziva jo i sistem glasanja u jednom krugu. VEZANE LISTE Videti zatvorena, kr
uta, blokirana lista. VIESTRUKI GLAS Videti luralni votum, umnoeni glas.
67

RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA


RECNIK OSNOVNIH POJMOVA I TERMINA O IZBORIMA
VRSTE IZBORNIH SISTEMA Sistem rasodele mandata ili sistem redstavljanja jeste
rimena odre enih rincia rema kojima se biraju oslanici. Znaaj ovih rincia je
veliki a se otuda i razliiti izborni sistemi rasoznaju uravo s obzirom na ri
ncie koji se rimenjuju na rasodelu oslanikih mandata. Postoji vie razliitih nain
a rasodele oslanikih mandata. Mogu se gruisati u dve osnovne grue od kojih je
dnu ine veinski, a drugu roorcionalni (srazmerni) sistem. Pored ova dva osnovna
tia izbornih sistema, ostoje i meoviti izborni sistemi (kombinacije veinskog i
roorcionalnog sistema). ZAKONI O IZBORIMA Izbori se ored ustava ure uju i zakoni
ma. Ne ostoje recizniji standardi o tome ta ini ustavnu, a ta zakonsku materiju.
Odgovor na to itanje rua svaki ojedinani ustavni sistem. Ustav ure uje nadlenost z
a donoenje zakona o izborima. To je ravo zakonodavnog tela. U sloenim dravama (fed
eracije) zakone o izborima donose kako federalni organi tako i organi u federaln
im jedinicama. Izborni zakoni mogu biti kodifikovani, kada se u njima ure uje celo
kuna materija o izborima, ili nekodifikovani, kada ih ini vie zakona (nr. zakon
o izborima, zakon o birakim siskovima, zakon o izbornim jedinicama). Sadraj izbor
nih zakona, koji ure uju izbor oslanika u redstavniko telo kao najznaajniji organ
vlasti koji izraava naelo narodnog suvereniteta, jeste razlog zbog koga se u nekim
ustavnim sistemima ovi zakoni donose i menjaju na oseban nain. To je izraz znaaj
a koji ustavotvorac ridaje izborima. Tako se, na rimer, izbori ure uju osebnim
organskim ili ustavnim zakonom za ije je donoenje (ili reviziju) roisan oseban
ostuak, razliit i sloeniji od zakonodavnog ostuka. esto se za donoenje ovih zako
na zahteva stroija veina. ZATVORENA LISTA Oblik ure ene kandidatske liste na kojoj s
e nalazi onoliko kandidata koliko se oslanika bira u izbornoj jedinici. Imena i
redosled kandidata na listi odre uje odnosilac kandidatske liste.
68
Redosled kandidata na listi je vaan, jer se mandati koji riadnu listi ri raso
deli mandata dodeljuju kandidatima sa liste o redosledu koji zauzimaju na listi
. ZBIRNA IZBORNA LISTA Naziv za izbornu listu na kojoj su navedene sve izborne l
iste sa imenima kandidata istaknute u odre enoj izbornoj jedinici na konkretnim iz
borima. Ovi odaci se na zbirnoj izbornoj listi navode o odre enom redosledu. Kri
terijum rema kome se odre uje redosled na kandidatskoj listi utvr uje se izbornim z
akonodavstvom (nr. alfabet, rema datumu odnoenja kandidatske liste organima za
srovo enje izbora, kockom). ZBIRNI OSTATAK GLASOVA Zbir svih reostalih glasova
datih kandidatskim listama jednog redlagaa o izbornim jedinicama. Za izraunavanj
e zbirnog ostatka glasova u obzir se uzimaju samo reostali glasovi na kandidats
kim listama. To su oni glasovi koji nisu bili dovoljni za osvajanje oslanikog ma
ndata, jer nisu dostizali ceo broj izborne kvote, ve su redstavljali decimalu il
i razlomak. Ovi glasovi se sabiraju i slue kao osnov za naknadnu rasodelu onih m
andata koji nisu rasore eni na nivou izbornih jedinica. (Videti gomilanje glasova
)
69