P. 1
Bugarski Zločini Nad Srbima

Bugarski Zločini Nad Srbima

|Views: 9|Likes:
Published by Manojlovicks
istorija
istorija

More info:

Published by: Manojlovicks on Sep 01, 2014
Copyright:Traditional Copyright: All rights reserved

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

05/14/2015

pdf

text

original

TOPLICA

Posle povlacenja srpske vojske kroz Crnu Goru i Albaniju, okupirana Srbija je bila podeljena izmedu
Austro-Ugarske i Bugarske. Granica izmecu ove dve okupacione zone je bila duž Velike Morave od
Smedereva do Stalaca, a zatim linijom: Kruševac-Vukanja-Zlata-Lebane-Lipovica-Ogošte-
Gnjilane-Betina-Šar-planina-albanska granica. Zapadno od ove linije je pripalo Austro-Ugarskoj, a
istocno Bugarskoj. Ovoj drugoj su još pripale Vardarska Makedonija, prištinski i prizrenski okrug. Od
okupiranog dela Srbije Bugarska je stvorila dve zone: Moravsku vojno-inspekcijsku oblast sa sedištem
u Nišu i Makedonsko vojno-inspekcijsku oblast sa sedištem u Skoplju.
Centralne sile i Bugarska su organizovale privrednu eksploataciju Srbije, vršile rekvizicije i konfiskacije
imovine stanovništva. Rekvivirala se stoka, hrana, koža, vuna. Posledice smanjenog broja goveda i
konja odrazile su se na ishranu stanovništva i smanjenje zasejanih površina. Prema izvorima
Medunarodnog Crvenog krsta, do 1. septembra 1917. od gladi je umrlo oko 8.000 lica.
Bugarska je vršila bugarizaciju Srba, ali i Albanaca, Turaka, Grka i Jevreja. Makedonsko stanovništvo
je tretirano kao bugarsko. Nemacki izvor kaže: „Bugari ne propuštaju da iskoriste vreme svoje
okupacije istocne Srbije i Makedonije. Oni su svoju novu upravu uveli bezobzirno i brutalno... Rad na
bugarizaciji karakterišu dva osnovna pravca: uništenje gornjeg i srednjeg sloja (inteligencije) i nasilno
uvodenje bugarskog jezika“
U niškom okrugu ubijeno je oko 100 sveštenika. Pod izgovorom da ljude šalju u Sofiju, Bugari su vršili
streljanja. Tako je u Vranju i okolini ubijeno 3.500 ljudi, a u Surdulici oko 3.000 lica. Uz zabranu jezika
i pisma, Bugari su menjali i imena porodicama, a svi udžbenici na srpskom jeziku su oduzeti od
stanovništva. U srpske crkve su dovodeni bugarski popovi, a srpske ikone su zamenjivane bugarskim.
Na školskim svecanostima deca su morala da govore kako su zadovoljna što su ponovo povratila
svoju bugarsku nacionalnost. U zarobljenickim logorima Bugarske pocetkom 1917. je bilo 187 srpskih
oficira i 31.492 vojnika što je bilo 20,5%svih zarobljenih Srba od strane neprijateljskih država.
Svi okupatorski zlocini, pljackanja, glad, teror, uništenje bilo kakve nade u spas – imali su samo
ogranicen uspeh. Vec marta 1916. austro-ugarski izvori su zakljucili da je “zabluda misliti kako Srbi
smatraju da su uništeni.”
Poceci otpora okupatora su bili u formi licnog bunta, cesto i razbojništva, ali od jeseni 1916. otpor je
skoro iskljucivo politicki, slobodarski. Prema procenama okupatora bilo je oko 50.000 ljudi sposobnih
da nose oružje. Prve komitske cete u Crnoj Gori su organizovali braca Milinko i Toško Vlahovic, Jovan
Radovic i Miljan Drljevic. Prve sukobe sa komitama Austrijanci su imali vec septembra 1916. Komite
su cinili uglavnom zaostali, slucajno ili namerno, srpski i crnogorski vojni obveznici i izleceni ranjenici
koji su izbegli zarobljavanje.
Okupator je odmah izvršio odmazdu; streljano je više ljudi u opštinama Borac, Dragušica, Guncati i
Bumbarevo Brdo. I na teritoriji pod bugarskom okupacijom takode su se pojavile odmetnice grupe. U
kopaonickom kraju i okruzima Kruševac i Kosovska Mitrovica dejstvovao je odred Koste Vojinovica.
O aktiviranju ljudi sposobnih i spremnih za rat u samoj Srbiji mislila je i srpska Vrhovna komanda
Ulaskom Rumunije u rat, general Mihajlo Živkovic, komadant Srpskog dobrovoljackog korpusa u
Odesi, došao je na ideju da prebaci ceo korpus kod Turnu Severina i u datom trenutku ga aktivira u
Timockoj krajini. Taj trenutak je trebao da bude sinhronizovan sa probojem Solunskog fronta. Dalji
razvoj dogadaja, nepovoljan po Rumuniju onemogucio je bilo kakvo dejstvo po Živkovicevom planu.
Srpska Vrhovna komanda je napravila plan o pripremi pobune u Srbiji, ali koja bi planula na njen
znak. Ovaj zadatak je poveren porucniku Kosti Milovanovicu Pecancu koji se avionom spustio kod
sela Mehane 28. septembra 1916. Pecanac je naišao na problem jer je pobunjenicki pokret rastao i
preduzimao akcije bez njegovog znanja, a on je imao zadatak da pripremi ustanak kada bude jasno
da se Bugari povlace.
Pecanac, voden možda licnom ambicijom, možda uveren da ce do proboja Solunskog fronta doci vrlo
brzo, možda da sacuva primat prvog coveka pokreta, tek zajedno sa Kostom Vojinovicem je
obnarodovao proglas – poziv na opšti ustanak u kome je stojalo da je “došao momenat za
oslobodenje od germansko-bugarskog jarma.”
Krajem 1916. i pocetkom 1917. namnožio se veliki broj ceta, afirmisao se niz cetovoda, a vodene su
borbe i carke. U austrijskom izvoru iz januara 1917. piše: „U jesen prošle godine su na teritoriji vojne
uprave u Srbiji uocene dve oblasti u kojima je bilo razbojništava i cetovanja... U podrucjima okruga
Kruševac i Kuršumlija (ovaj poslednji u oblasti bugarske uprave) dobila su obeležlje sistematski
organizovanog ustanka.“
Povod za izbijanje pravog ustanka je bilo regrutovanje srpskih mladica u bugarsku vojsku.
Nezadovoljstvo naroda se snažno povecalo i našlo izraz u sukobima i neredima. Cetovode su 21.
februara vecale i glasale za ili protiv dizanja ustanka. Jedino je Pecanac bio protiv, ali morao složiti da
se ide na ustanak i da mu bude na celu. Podeljene su i zone odgovornosti: Vojinovic je bio odreden
za Kopaonik i dolinu Ibra, Pecanac za Toplicu, Milinko Vlahovic za Vranje, Toško Vlahovic za Timocku
krajinu, a Jovan Radovic za Pirot. U proglasu je kazano da ce se “dan opšteg ustanka i mesto
mobilizacije odrediti kasnije.” Karakteristicno je da kada su cetovode došle na teren, ustanak je
(spontano) vec bio u toku. To potvrduju u neprijateljski izvori; austro-ugarski vojni ataše u Sofiji je
znao da se u regionu Prokuplja, Kuršumlije, Lebana skoro u pitanju ustanak.
Krajem februara i pocetkom marta 1917. godine ustanici su kontrolisali teritoriju izmedu reke
Rasine, Kopaonika, Južne Morave i uunisa. I mimo ove teritorije okupator nije bio miran; odmetnicke
cete su bile veoma aktivne i uspešne kod Knjaževca, Zajecara i Svrljiga. Prvi odgovor okupatora je bilo
brojno jacanje sopstvene vojske, što su izveli prebacivanjem trupa sa Solunskog, Italijanskog i
Istocnog fronta. Procenjuje se da su skoncentrisali oko 30.000 vojnika.
Obracun sa ustanicima je poceo 12. marta u reonu Dubci-Zlatari gde su Austrijanci opkolili 13.000
ljudi, borbe su trajale 20 dana. Protiv austro-ugarskih trupa, Vojnovic se prihvatio borbe kod Blaca,
Jankove klisure i Brusa. Vojinovic je imao uspeha te se ceni da su ove bitke bile i najvece ustanicke
pobede.
Sa druge strane, Pecanac je izbegavao borbe i male komitske cete prebacivao je u neprijateljevu
pozadinu, a braca Vlahovici, pritisnuti od nadmocnijeg neprijatelja, povlacili i prelazili u gerilu. Bugari
su zauzeli Prokuplje 14. marta, a Austrijanci Kuršumliju (16. marta). Još deset dana je trajalo
slamanje ustanka; 25. marta Bugari su proglasili kraj operacija.
Obracun sa ustanicima je bio svirep. Od 5-6.000 ustanika, polovina je pobijena. Ubijani u stariji ljudi,
žene i deca. Prema podacima samih Austrijanaca, pobijeno je 20.000 ljudi. Pecanac i Vlahovic su se
sa 2.500 ljudi uspeli skoliniti i izbeci smrt.
Bez obzira na sve mere okupatora, mir se nije sasvim vratio ni u Toplicu ni u druge delove Srbije.
Slicno je bilo i u Crnoj Gori; cetovanje se nastavilo sa proleca 1917. Uz stare cete su nicale nove.
Region dejstava se protezao od Hercegovine do Pirota i na sever do Negotina. Okupator je opet vršio
odmazdu nad civilnim stanovništvom. Primenjena je i jedna novina: obrazovane su takozvane
“protivcete”, ciji je zadatak bio da goni odredenu cetu do uništenja. U cetovanju najuspešniji su bili
Vojinovic, Pecanac, braca Vlahovici i Jovan Radovic. Medu njima nije bilo dovoljno saradnje, a
izmedu Vojinovica i Pecanca su trajala medusobna optuživanja.
Akcije komitskih ceta su trajale celu 1917. godinu, bez obzira na žrtve. Okupator je uspeo da nanese
osetne gubitke i da likvidira neke vode, a trijumfovao je kada je decembra 1917. kod sela Grgura
ubijen Kosta Vojinovic. Oružani oblik otpora je trajao sve do proboja Solunskog fronta.
Okupacione snage u Srbiji (u prvom redu Bugarska) tokom cele 1917. godine su vodile surovu
politiku prema srpskom stanovništvu. Uz sve vec korišcene mere, primenjivane su odmazde za
komitske akcije, a nastavljeno je i sa interniranjem civilnog stanovništva. Sve je to dovodilo do
smanjenja brojnog stanja stanovništva i njegove privredne snage. Prema podacima Crvenog krsta
Austro-Ugarske, krajem 1917. u Nemackoj je bilo 34.000 srpskih ratnih zarobljenika, u Austro-
Ugarskoj 93.500, a u Bugarskoj 35.000. Prema istom izvoru, broj interniranih civila u Nemackoj je bio
oko 2.000, u Austro-Ugarskoj oko 77.000 , a u Bugarskoj oko 100.000 lica.
http://prokuplje.info/index.php?opti...d=21&Itemid=30
http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A2...BD%D0%B0%D0%BA
ZAJECAR i KNJAŽEVAC
Zbog podele Makedonije Bugarska je napala Srbiju 1913. godine. Vodila se bitka na Bregalnici.
Cetrnaesti puk II poziva se istakao kod Krivolaka, dok se XIV puk I i III poziva borio na frontu Pirot-
Zajecar. Bugari su uspeli da preko Kadibogaza udu u Knjaževac jula 1913. i tu ostanu samo tri dana, a
onda su se povukli ostavljajuci za sobom pustoš.
U Prvom svetskom ratu Timocka Krajina je bila pozadina, sve do 14. oktobra 1915 godine kada su
Bugari poceli napad na Zajecar. Borbe su trajale do 29. oktobra 1915. godine, kada su Bugari ušli u
Zajecar i konacno okupirali ove krajeve.
Srpska II armija i konjicka brigada francuskog generala Gambete 13. oktobra 1918. godine oslobodile
su Pirot, a dva dana kasnije Svrljig i Kalnu i pocele se spuštati u dolinu Timoka. Knjaževac je
osloboden 16. oktobra. U okolini Zajecara, 15. oktobra, seljaci su se digli na ustanak protiv
okupatora, cime su olakšali dejstvo srpskih i saveznickih snaga na timockom pravcu. Nakon niza
borbi na prilazima Zajecaru iz pravca Knjaževca, Konjicka brigada generala Gambete umarširala je 19.
oktobra 1918. godine u Zajecar.
Selo Planinica
n ¡aio µoi ce naua uo[cia noura¤ura usuy¤ena, rraµna u 6orecna npeio Ar6anu[e, Cp6u[a [e
6ura oiynupana oµ Peuaua, Ayc¡pu[anaua u Lyrapa. nc¡o¤ny Cp6u[y cy oiynuparu Lyrapu.
v Þranunuuy cy Lyrapu yuru 18. noueu6pa 1915. roµune (no nouou iarenµapy), nocre +ec¡oie
6op6e y oiorunu io[a [e ¡pa[ara µan u no. Cpehou cero [e oc¡aro ¤u¡auo u 6es +p¡aua.
Þocre usuecnor upeuna no µoraciy Lyrapa sa npeµceµnuia onu¡une y Þranuuuuu noc¡aunen [e
Lyrapun 8p6an Pa¤ou us cera C¡apona¡uua (ßyrcia oioruna).
Þo nape|eny 6yrapcie uo[ne iouanµe. nuio nu[e cueo c¡anoua¡u y nony ioµ ioru6e, no, u
nopeµ ¡ora, uopare cy cue ioru6e 6u¡u pacipuuene, a upa¡a u nposopu sasuµanu. !eµnora µana
µouru cy 6yrapciu uo[nuuu, npe¡pecru cuaiy iyhy u cue inure io[e cy nauru cnaruru cy y
upiueno[ nop¡u. 1aio|e, cnanene cy u inure us uiorcie u saµpy+ne inu+nuue. Mnoru cy u
caipuru no neiy inury saionauuu ux y seuny, na cy ¡aio u nponare.
uiore y Þranunuuu nucy paµure oµ 1915. roµune, [ep cy cuu cueu¡enuuu u y¤u¡enu o¡epanu y
Lyrapciy u ro¡ouo cuu no6u[enu. nn¡epecan¡no [e µa [e +uuan Murocauneuuh, y¤u¡en
nranunu¤iu, oc¡ao sa cue upeue oiynauu[e ioµ cuo[e iyhe y Þranunuuu, ipu[yhu ce y noµpyuy
iyhe u npauehu ce 6orec¡an. Mnoru cy snaru µa [e on y iyhu, aru nuio nu[e x¡eo µa ra o¡ipu[e u
Lyrapuua usµa. n ¡aio [e on nocre ocro6o|ena 1918. roµune 6uo npuu y¤u¡en y Þranunuuu.
1aio|e, o¡epanu cy y sapo6nenuu¡uo y Lyrapciy u cuu onu io[u cy ce upa¡uru 1915. roµune u
nucy o¡uuru ca nauou uo[ciou npuruiou noura¤ena npeio Ar6anu[e, iao u cuu uraµuhu oµ 18
roµuna. Mnoru cy oµ c¡paxa 6e+aru us Lyrapcie na cy ce ipuru uru npu[aunuuaru na paµ y
pyµnuiy „Þ¡an”, io[u [e paµuo sa Peuue. Þo neiu uraµuhu io[u nucy yueru uru cueru µa 6e+e
us Lyrapcie, ¡auo cy u +uuo¡e oc¡auuru.
C ¡oue iaio cy nauu sapo6nenuuu y Lyrapcio[ +uueru, u¡a cy paµuru u u¡a na¡uru, npu¤ao [e
[eµan oµ npe+uuerux sapo6nenuia µo6pocau Murouanouuh Þranunu¤anun:
,v Co¢u[y cy nac pacnopeµuru na pasne c¡pane u paµoue no Lyrapcio[ u Maieµonu[u, neie y
pyµnuie a neie na usrpaµny npyre. Cnauaro ce no 6apaiaua u uoµenuuaua, xpana ro¡ouo
nuiaiua, ¡puc¡a rpaua neiaiue npo[e µneuno u ¤op6e oµ nanpuie u coru ciopo cuaior µana.
Peiu cy noiyuaru µa 6e+e, aru cy ¡o rrauou nra¡uru. Þpu¤aro ce sa Murenia 8yiaµunouuha u
6pa¡a uy Þayna, µa cy ce, no6crauuu us Lyrapcie, ueceuuua ipuru no noµpyuuua. A iaµ 6u io[u
ny¡ usauru, onu 6u ce o6ra¤uru y +encia oµera u ¡aio ux Lyrapu nucy uorru nponahu.
µa 6u nac Lyrapu sanrauuru µa ne 6e+uuo, nohy cy c¡pa+apu o¡uaparu upa¡a u iao 6a[aru ¡a[no
nyc¡aru no µuo[e ¡po[e, rouopehu uu y nouepeny µa 6e+e, a iaµ 6u ouu noiyuaru, onu 6u ux
no6uru. A cy¡paµan 6u oc¡aruua npeµo¤uru µa nux uc¡o ¤eiao aio noiyua[y 6e+a¡u. Caua
C¡ano[euuh — ßarunuh, +uuo[un Areicuh u neiu Þa[a us 8p6ouua, no6erny, aru ux 6yrapciu
+anµapuu noxua¡a[y u nasaµ upa¡e. ßoruio cy 6a¡una µo6uru, ¡o cauo onu sna[y. 1a[ uc¡u Caua
uuao [e suuu 6oc sa creµouane no µua iuroue¡pa. Cn [e, iaio nau ia+e, uuue uoreo µa ra
µo6po uc¡yiy nero µa paµu, [ep nocre cuaie ¡y¤e oµre+u no µua ¡pu µana, ¡o uy µo|e iao
6orouane.”
L¡o ¡aio cy nporasuru nauu sapo6nenuuu ioµ Lyrapa, µoi onu io[u cy 6uru ioµ Peuaua y
ponc¡uy ia+y µa cy ux Peuuu nou¡ouaru iao u cuo[e paµnuie.
Pa[ueha ociyµuua ocehara ce oµ 1915. ro-µune µo 1919. r. 3a ouo upeue, nopeµ o6auesne u
oµpe|ene peiuusuuu[e, Lyrapu cy ¤ec¡o upuuru npeue¡a¤une sa nuenuuy, iyiypys,uac¡, ueco u
cuuncie io+e, [ep cy suaru µa nyµu ipaµou iony cuune, na u io[e ¡ere.
+ene cy u nopeµ pasnux nocroua y nony, oio c¡oie u y iyhu, 6ure npuuopane µa ce na pasne
na¤une µouu[a[y u cnarase iaio µa no neu¡o caipu[y oµ Lyrapa. 1aio cy ian¡e uac¡u cnyu¡are y
6ynape uru 6u npu upxy ian¡e c¡auure seuny, y ny sa6aµare c¡pyioue uueha u ian¡e oc¡aunare
na c¡enenuuaua. 8pehy ca +u¡ou 6u saionare y ornuu¡e u osro ro+ure ua¡py. Cuuncie io+e 6u
npe6auure npeio uo¡ie sa ueu, na npeio nux nonauy uru huruu. Lypaµ ca uunou uru paiu[ou
¡epare cy ipaµou y none na saµenuuare y crauy u rucnuie. n ¡aio uuaro ce yuei no neu¡o sa
iyhy.
!eµnor µana y [ecen 1916. roµune ro¡ouo cua µouahunc¡ua µo6u[a[y nosuue µa neusoc¡auno µo|y
yue¤e y ia¢any rµe he 6yrapciu uo[nuuu µaua¡u npeµc¡auy. ßa¢ana [e yue¤e 6ura µynie nyna, [ep
uaro [e 6uro onux io[u 6u peciuparu µa ne µo|y. Pa nporpauy cy 6uru: uonorosu, µu[arosu u
cie¤euu y io[uua ce ucue[auao u ouaro-ua+auao cpnciu napoµ.
v cehany unorux oc¡ao [e uonoror [eµnor 6yrapcior uo[nuia io[u ce na nosopnuuu no[auny[e
ura¡apa[yhu ouehou ipuuou u¡anunou u rouopehu: „Cupouaia-uaia, are ipuuaia, cu¤iu (cue) ce
oµ Cp-6una caia (¡pa+u)”. v ¡ou cuucry cac¡o[ara ce uera ¡a ua[na npupeµ6a. vuec¡o uysuie,
cuupao [e [eµan nuxou uo[nui na iauar 6yrapcia opa, a iaµ [e y µyµyi sacuupao cpncia iora neiu
3µpauio 1o¡ona poµou us 8p6ouua, Lyrapun uy [e uc¡prao µyµyi u 6auuo ra y 6yuai ia¢ane.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->