Pojam bezbednosti i zdravlja na radu

U svetu se na bezbednost i zdravlje na radu gleda multidiscipli-

narno, a istraivanja pokazuju da se ova kompleksna problematika
moe sagledati i uspeno primeniti samo ako se posmatra kao zbir
raznih faktora koji mogu biti u meusobnoj interakciji. Brojna istra-
ivanja fenomena bezbednosti i zdravlja na radu najbolji su dokaz da
ova materija zadire u sve oblasti drutvenog ivota. Bezbednost i zd-
ravlje na radu nije samo zatita zdravlja zaposlenih i ouvanje sreds-
tava za rad, nego su to i poveanje kvaliteta proizvoda i usluga, po-
veanje produktivnosti, motivacije za rad, zadovoljstva zaposlenih, a
time i poveanja kvaliteta ivota pojedinaca i drutva u celini.
U sutini, sistem bezbednosti i zdravlja na radu podrazumeva
skup tehnikih, zdravstvenih, pravnih, psiholokih, pedagokih, eko-
nomskih i drugih mera, pomou kojih se otkrivaju i otklanjaju opas-
nosti koje ugroavaju ivot i zdravlje osoba na radu i utvruju mere,
postupci i pravila kojima se postojei rizici otklanjaju ili svode na pri-
hvatljiv nivo.
Opasnosti, tetnosti i rizici na radu
Optereenja iz rada i tetnosti iz radne sredine stvaraju potrebu
da ovek ulae odreeni napor da bi izvrio zahtevani rad. Pri tom,
on koristi svoje sposobnosti, znanja i vetine. Zahtevi rada treba da
budu takvi da ovek uloenim naporom moe da ih savlada, a da
funkcionalna sposobnost njegovog organizma i zdravstveno stanje
nisu ugroeni. U suprotnom, postoji opasnost od povreda i oteenja
zdravlja, to zahteva uvoenje preventivnih mera kojima se uklanjaju
ili svode na dopustivu meru postojee opasnosti i rizici za ugroava-
nje zdravlja ljudi i materijalnih dobara.
Radni proces predstavlja postupak ili nain odvijanja radnih ak-
tivnosti kojima se ostvaruje eljeni cilj rada. Radni proces se obavlja
na radnom mestu. Elementi koji su potrebni za obavljanje radnog
procesa su: ovek, sredstva i prostor za rad, materijali i sirovine za
rad (ili predmeti rada), energija i tehnologija rada. Elementi procesa
rada i nain izvravanja rada ispoljavaju razliite nepovoljne uticaje
na uslove u kojima se izvrava rad.
Radnik kao nosilac procesa rada, izloen je raznim uticajima u
radnoj sredini koji ine uslove rada. Pod uslovima rada u irem smis-
lu podrazumevaju se svi faktori i okolnosti u procesu rada koji odre-
uju fiziku, psihiku i intelektualnu teinu rada, kao i stepen huma-
nizacije i socijalizacije.
Svaki rad, manje ili vie, sadri razne opasne pojave, odnosno
situacije i dogaaje koji mogu da ugroze zdravlje zaposlenih ili da
dovedu do njihovog povreivanja. Opasne pojave oznaavaju prisus-
tvo opasnosti i tetnosti u procesu rada. Radno mesto, oprema za rad
i materijali mogu biti opasni po bezbednost i zdravlje zaposlenih ili
su izvor tetnosti koje svojim postojanjem u tehnolokom procesu
ugroavaju zdravlje ljudi u radnoj sredini.
Opasnost ili tetnost je svaka situacija, stvar ili aktivnost koja
potencijalno moe izazvati tetu u vidu povrede ili naruenog zdrav-
lja, tete imovine, naruavanja radne sredine ili njihove kombinacije.
Opasnosti imaju svoje izvore, uzroke i posledice.
Izvori opasnosti i tetnosti su predmeti, materija i energija ili
radni postupci i radno mesto gde se moe desiti nezgoda ili ispoljiti
tetno dejstvo po zdravlje zaposlenih. Izvori opasnosti se mogu po-
deliti u vie kategorija, kao to su: radna oprema, radno mesto, opas-
ne materije i supstance, uslovi okoline i radni postupci.
Uzroci opasnosti i tetnosti su stanje ili oblici delovanja materi-
jalnih elemenata i energije, nain odvijanja radnog procesa i ponaa-
nje oveka u procesu rada.
Posledice opasnosti i tetnosti su povreivanje ili naruavanje
zdravlja zaposlenih, oteenje materijalnih sredstva i zagaivanje ra-
dne i ivotne sredine.
Opasnosti i tetnosti koje se javljaju u radnoj sredini i na radnim
mestima mogu da budu fizikog, hemijskog i biolokog porekla, kao
i fizioloka i psiholoka optereenja radnika.
Najee opasnosti na radnom mestu su: mehanike opasnosti
(koje potiu od opreme za rad), opasnosti vezane za karakteristike
radnog mesta, opasnosti od elektrine struje i opasnosti od poara.
tetnosti deluju u duem vremenskom periodu i izazivaju raz-
liita profesionalna oboljenja, odnosno oboljenja u vezi sa radom. Os-
novne grupe tetnosti na radnom mestu su: tetnosti koje se pojav-
ljuju u procesu rada, fiziki i psihiki napori, tetnosti vezane za or-
ganizaciju rada i ostale tetnosti.
Opasnosti i tetnosti su prisutne na svakom radnom mestu i
mogu dovesti do povreivanja ili naruavanja zdravlja radnika. Ste-
pen konkretne opasnosti i tetnosti definie se pojmom rizika.
Rizik je pojam koji odreuje nivo ili stepen ugroenosti od opa-
snosti i tetnosti prisutnih na radnim mestima i u radnoj sredini u to-
ku odvijanja radnog procesa. Odreuje se kao kombinacija verovat-
noe nastanka udesa i moguih posledica po ivot i zdravlje ljudi,
materijalna sredstva i ivotnu sredinu. Rizik je vei to je verovatno-
a nastanka udesa vea ili to su vee posledice ispoljavanja opasnos-
ti i tetnosti. Rizik se, obino, klasifikuje kao mali, srednji i veliki ri-
zik. Pri tom, mali rizik se smatra prihvatljivim, srednji rizik je uslov-
no prihvatljiv, a veliki rizik je neprihvatljiv.
Procena rizika je preispitivanje svih aspekata radnog procesa da
bi se ustanovili izvori i uzroci opasnosti koji mogu prouzrokovati po-
vrede ili tetu i ocenili rizici. Za procenu rizika u preduzeu odgovo-
ran je poslodavac, koji za procenu rizika angauje tim strunjaka raz-
nih specijalnosti iz preduzea, a po potrebi i spoljne slube.
Akt o proceni rizika sadri procenu rizika na radnim mestima i
mera za otklanjanje ili smanjenje rizika. Zato poslodavac mora stalno
raspolagati aktom o proceni rizika, koji treba redovno aurirati, na-
roito kada postoje posebno izraene opasnosti po bezbednost i zd-
ravlje radnika. Svaki radnik treba da bude upoznat sa opasnostima i
tetnostima koje su identifikovane na njegovom radnom mestu, kao i
sa procenjenim nivoom rizika i propisanim merama zatite.
Osnovni cilj sistema bezbednosti i zdravlja na radu predstavlja
smanjenje rizika na radnim mestima. Ovo se postie primenom pre-
ventivnih mera i mera zatite, koje predstavljaju skup razliitih aktiv-
nosti koje se preduzimaju radi spreavanja povreivanja ili oteenja
zdravlja zaposlenih. Osnovne grupe preventivnih mera i mera zatite
prema prioritetu u primeni su:
eliminisanje opasnosti ili smanjenje rizika kroz rekonstruk-
ciju sredstava za rad, radnog mesta i/ili tehnolokih proce-
sa,
zamena opasnog manje opasnim ili bezopasnim ili izmeta-
nje radnog mesta van opasne zone,
prilagoavanje rada i radnog mesta zaposlenom primenom
novih saznanja,
korienje zatitnih naprava i drugih kolektivnih sredstava
zatite,
korienje sredstava line zatite,
sprovoenje organizacionih mera zatite (obuka, informisa-
nje, razvoj bezbednih radnih rutina, znaci upozorenja, zvu-
na i svetlosna signalizacija).
5. Nezgode na radu i mere zatite
Svake godine u svetu se deavaju milioni nesrenih sluajeva na
radu, koji veinom izazivaju povrede i privremenu nesposobnost za
rad zaposlenih, ali mogu izazvati i trajnu potpunu ili deliminu nes-
posobnost ili ak i smrt povreenog. Sve te nesree nanose patnju r-
tvama i porodici i uzrokuju ekonomske gubitke.
Nezgoda na radu, udes, nesrea ili akcident je dogaaj koji do-
vodi do smrti, naruavanja zdravlja, povreda, materijalne tete ili
drugih gubitaka. Dogaaj koji je uzrok akcidenta ili koji ima mogu-
nost da dovede do akcidenta naziva se incident. Ako se nezgode na
radu zavre povredom oveka, onda se to naziva povreda na radu, a
ako u nezgodi doe do oteenja materijalnih elemenata, onda se taj
dogaaj naziva havarija.
Povreda na radu predstvlja neeljen dogaaj koji za posledicu
ima naruavanje telesnog integriteta radnika u vidu ozleda ili trau-
ma, pri emu povreeni podnosi izvestan bol. Povreda koja se naziva
ozleda i trauma je nasilno oteenje organizma izazvano mehani-
kom silom (udarcem, prignjeenjem, ubodom, rezom), elektrinom
energijom, visokom temperaturom i slino. Povredom na radu smat-
ra se povreda koja se dogodi u vezi sa obavljanjem posla, a prouzro-
kovana je neposrednim i kratkotrajnim mehanikim, fizikim ili he-
mijskim dejstvom, naglim promenama poloaja tela, iznenadnim op-
tereenjem tela ili drugim promenama fiziolokog stanja organizma.
Pod neposrednim duim uticajem tetnosti iz procesa rada mo-
gu nastati oteenja zdravlja akutnog ili hroninog toka, koja se nazi-
vaju profesionalne bolesti ili bolesti u vezi sa radom. Profesionalne
bolesti su odreene bolesti nastale u toku obavljanja rada, prouzro-
kovane duim neposrednim uticajem tetnosti na radnim mestima i
u radnoj sredini. Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacija,
bolesti u vezi sa radom obuhvataju veoma irok spektar bolesti, koje
su na neki nain povezane sa zanimanjem ili uslovima rada. Imaju
veliki socijalni, medicinski i ekonomski znaaj, jer su est uzrok od-
sustvovanja sa posla i invaliditeta, pa predstavljaju optereenje za
drutvo, porodicu i pojedinca.
Uzroci povreivanja ili nastanka oboljenja su u okviru nauno-
strunih oblasti preventive rada najveim brojem ispitani i utvreni i
mogu se svesti u dve najvanije grupe: uzroci koji se nalaze u po-
naanju oveka i uzroci koji se nalaze u radnoj okolini i radnom pro-
cesu. Prvi uzroci su subjektivne prirode, a drugi su objektivni, mada
se nesree na radu esto dogaaju u kombinaciji oba uzroka. Ipak,
najvei broj nesrea na radu se dogaa zbog subjektivnih slabosti u
primeni propisanih mera bezbednosti i zdravlja na radu.
Polazei od uobiajene podele uzroka nezgoda na radu na one
koji se nalaze u radnoj okolini ili radnom procesu (tzv. materijalne ili
objektivne) i na one koji se nalaze u ponaanju radnih ljudi (tzv. line
ili subjektivne), zakonom je predvieno da uklanjanje objektivnih uz-
roka povreivanja i oboljevanja na radu preteno bude u nadlenosti
dravnih organa i strunih organizacija, a uklanjanje subjektivnih uz-
roka bude najveim delom u nadlenosti radne organizacije, odnos-
no poslodavca.
Objektivni uzroci nezgoda na radu se uklanjaju pre poetka ra-
da. tako to se uslovi radne sredine usaglase sa merama zatite pre
otpoinjanja radnog procesa. Meu linim uzrocima nezgoda na ra-
du najvie su zastupljeni oni koji potiu od neznanja radnika i nedo-
voljno razvijene svesti o opasnostima koje prete pri radu. Zato je na-
roita panja posveena informisanju, obrazovanju i obuavanju rad-
nika za bezbedan rad.
Pod pojmom mera zatite na radu podrazumeva se odreivanje
naina i postupaka kojima se vri spreavanje ili uklanjanje opasnosti
na radu. Mere zatite na radu su propisane aktivnosti ili tehniki za-
htevi sadrani u pravnim ili tehnikim propisima. Na primer, prav-
nim propisima je utvrena obaveza organizacije i radnika koji rade
na radnim mestima sa poveanim rizikom da budu povremeno le-
karski pregledani. U drugim propisima se nalaze norme kojima se
odreuju dozvoljene vrednosti izvesnih svojstava, tehnikih, hemijs-
kih, biolokih i slino. Izvesne norme zatite se propisuju standardi-
ma, naroito o bezbednosti maina i objekata ili o sredstvima i opre-
mi za linu zatitu.
Mere zatite na radu, koje propisuju dravni i drugi organi, mo-
gu se podeliti na:
a) opte mere zatite,
b) posebne mere zatite i
c) mere u vezi sa uslovima rada.
Opte mere zatite primenjuju se po pravilu na sva radna mesta
ili poslove gde se nalaze lica u vezi sa radom.
Posebne mere zatite se primenjuju kada se, zbog specifine pri-
rode poslova, optim merama ne moe obezbediti neophodna bez-
bednost na radu.
Mere zatite u vezi sa uslovima rada odnose se na bezbednost
lica na radu i uklanjanje potencijalnih opasnosti iji uzroci mogu raz-
liiti.
Za sprovoenje mera bezbednosti i zdravlja na radu u radnoj
organizaciji odgovornost snose svi zaposleni, a najodgovorniji je pos-
lodavac, koji organizuje periodini nadzor i kontrolu funkcionisanja
bezbednosti i zdravlja na radu. Time se neprekidno odrava nivo
bezbednosti zaposlenih saglasno propisanim zahtevima.
6. Uticajni faktori na bezbednost i zdravlje na radu
Ako se zna da nema delatnosti u kojoj, sa vie ili manje verovat-
noe, postoje mogunosti povreivanja i oboljevanja na radu, onda je
jasno da bezbednost i zdravlje na radu mora da bude pratilac svih
radnih procesa. Zato sistem bezbednosti i zdravlja na radu mora biti
preventivan, svestran i efikasan, jer "sitni" nedostaci u njegovom sp-
rovoenju mogu imati krupne posledice.
Najvaniji uticaj na uspenost sistema bezbednosti i zdravlja na
radu proizlazi iz odnosa oveka prema radu i radnim postupcima.
Prouavanje povreda na radu privlai panju naunika raznih speci-
jalnosti i druva kao celine. Prouavanje povreda na radu, profesio-
nalnih oboljenja i oboljenja u vezi sa radom vri se sa veeg broja as-
pekata: tehnikotehnolokog, organizacionog, ekonomskog, medi-
cinskog, higijenskog, psiholokog, socijalnog i drugih.
Sloenost problema bezbednosti i zdravlja na radu moe se us-
peno reavati samo kroz rad timova sastavljenih od strunjaka raz-
nih profila. To, naravno, podrazumeva i stvaranje strunjaka za bez-
bednost i zdravlje na radu, koji bi kroz opte i svestranije sagledava-
nje i razumevanje problema bili inicijatori njihovog timskog rea-
vanja, a pre svega procene i eliminisanja rizika od povreda i bolesti
na radu. Pored lica strunog za poslove bezbednosti i zdravlja na ra-
du, u tim se obavezno ukljuuju specijalisti medicine rada, strunjaci
za tehniku, tehnologiju i organizaciju rada, strunjaci za procenu iz-
loenosti tetnim uticajima, strunjaci iz oblasti humanistikih nauka
za procenu i smanjenje psihosocijalnih tetnosti i drugi.
Prevazieno je shvatanje da sistem bezbednosti i zdravlja na ra-
du poiva samo na doslednoj primeni propisanih mera zatite i kori-
enju linih zatitnih sredstava. Mnogo vie faktora ine celinu sloe-
nog sistema, a najvaniji faktor je ovek. Bioloko i socioloko stanje
oveka, njegovo psiholoko i psihofiziko stanje pri radu, ergonoms-
ki i higijenski uslovi radnog mesta, radna sredina, stanje opreme za
rad, meuljudski odnosi, organizacija rada i drugi, manje ili vie is-
pitani ili ak neistraeni faktori mogu da budu presudni kada se radi
o mogunostima povreivanja ili oboljevanja na radu. Drugim re-
ima, bezbednost i zdravlje na radu je zbir mnogobrojnih faktora, iji
broj sa usavravanjem i modernizacijom tehnologije stalno raste i od
kojih svaki ima svoj znaaj.
Osnovni faktori koji odreuju uslove rada mogu se svrstati u
sledee grupe:
1. tehniki i tehnoloki,
2. ergonomski i organizacioni,
3. medicinski i higijenski,
4. psiholoki i fizioloki,
5. socioloki i obrazovni,
6. ekonomski i normativni.
Intenzivan tehniki progres u svim oblastima postavlja nove
mogunosti za poboljanje i olakavanje uslova rada, skraenje rad-
nog vremena, eliminisanje tekog fizikog i nekvalifikovanog rada,
ali donosi i nove, nedovoljno istraene, opasnosti po bezbednost i zd-
ravlje na radu. Stalni cilj tehnike u oblasti bezbednosti i zdravlja na
radu je da svede na najmanju meru rizike po zdravlje zaposlenih u
svakodnevnom radu. Pri tom se radni ovek, sa svojim psihofizikim
i mentalnim osobinama, nalazi u centru tehnikog i tehnolokog pro-
gresa i njemu se prilagoavaju sredstva za rad i uslovi rada.
Tehnike i tehnoloke mere kojima se unapreuje bezbednost i
zdravlje na radu mogu se obezbediti sledeim aktivnostima:
1. poboljanjem uslova radne sredine,
2. poboljanjem zatite na sredstvima za rad,
3. korienjem kolektivnih i linih zatitnih sredstava,
4. unapreenjem tehnologije rada.
Naravno da ove mere mora da prati njihovo i sprovoenje od
strane zaposlenih i propisano i adekvatno ponaanje.
Bezbednost i zdravlje na radu je sastavni deo radnog procesa i
tehnologije rada, pa se moe uspeno ostvariti i unapreivati zajedno
sa organizovanjem i unapreivanjem tehnolokog procesa i procesa i
postupaka rada uopte. esto se sa boljom tehnologijom i organiza-
cijom rada i sa mnogo manjim investicionim ulaganjima mogu pos-
tii znaajna unapreenja bezbednosti i zdravlja na radu.
Tehnikim i tehnolokim faktorima treba posvetiti posebnu
panju, zato to oni u velikoj meri utiu na zahteve bezbednosti i zd-
ravlja na radu. Korienje tehnikih mera zatite donosi brza i efikas-
na poboljanja uslova rada i efikasnije reavanje pitanja prevencije
povreda na radu i profesionalnih oboljenja. Za obezbeenje sigurnih
uslova rada nuno je pridravati se sledeih principa:
bezbednost i zdravlje na radu su sastavni deo radnog pro-
cesa,
pre putanja u rad bilo kog tehnolokog procesa treba obez-
bediti sve preventivne mere,
svaka nesrea na radu izazvana tehnikim nedostacima mo-
e se predvideti i blagovremeno spreiti,
spreiti nesreu je humani, ali i drutveno obavezujui za-
datak,
povrede na radu, profesionalna oboljenja i bolesti u vezi sa
radom je mogue spreiti uz dobru obuku, doslednu prime-
nu propisanih mera, pravovremenu primenu linih zatit-
nih sredstava i redovnu lekarsku kontrolu.
Sa razvojem mehanizacije rada menjaju se i uslovi nastajanja
povreda i njihova struktura, kako po teini, tako i po izvorima i ne-
posrednim uzrocima. Stalni cilj je da se stvore takvi objektivni uslovi
rada u kojima e se povrede svesti na minimum i da se bezbednosna
kultura radnika podigne na najvii nivo, kao preduslov pravilnog
ponaanja u procesu rada.
Prouavanjem radnog procesa, zakljueno je da se vei radni
uinak ne moe postii samo time da se od radnika trai maksimalno
naprezanje. U sloenom sistemu oveksredstva za raduslovi rada
moe se napredovati samo ako se metode rada, uslovi rada, sredstva
za rad i radna sredina prilagode oveku, a ne samo ako se ovek pri-
lagoava njima. Ukoliko se ne potuju ergonomski principi, ovek e
na radnom mestu biti izloen nizu opasnosti, kao to su delovanje
sile, ponavljivi pokreti, neudoban poloaj tela, loe dranje tela, vib-
racije, buka, visoka i niska temperatura, kontaktni stres itd. Izloe-
nost ak i jednom ergonomskom riziku moe dovesti do poremeaja
zdravlja. Meutim, esto se ove opasnosti javljaju udrueno, to kao
posledica, dovodi do razvoja niza bolesti.
Kada se govori o organizaciji rada, misli se na ureenje radnih
postupaka i radne sredine u kojoj dolazi do najmanjeg troenja bio-
energije radnika. Radi se o smanjenju raznoraznih psihikih i fizikih
optereenja uz pomo ergonomije i naunih disciplina koje se nepos-
redno ne bave proizvodnim procesom, nego nainima delovanja pro-
izvodnog procesa na onoga ko u njemu uestvuje. To je novi interdis-
ciplinarni pristup organizacije rada u proizvodnom procesu kako bi
se poboljali kvalitet i kvantitet radnog uinka, ali istovremeno i po-
boljali bezbednost i kvalitet ivota i rada uesnika proizvodnog
procesa. Bolja organizacija moe dovesti do trajnih poboljanja uslo-
va rada. Poboljanja u organizaciji najee ne zahtevaju dodatne tro-
kove, a zaposleni su podstaknuti da razvijaju svoje sposobnosti. Po-
boljanje organizacije rada treba da vodi brigu i o delovanju radne
sredine na psihiko stanje radnika, ime se doprinosi poveanju pro-
duktivnosti i bezbednosti na radu.
Neki problemi koji se mogu reiti pravilnom organizacijom ra-
da su: smanjenje prekomerne i neujednaene optereenosti, forsiranje
pojedinaca, nedovoljna informisanost, nedostatak dnevnih i nedelj-
nih odmora, nejasno definisana podela poslova, nedostatak nadzora,
nesrazmera odgovornosti i ovlaenja, rasipanje energije i vremena,
strogost i preterana kritinost nadreenih, nedostatak stimulacije,
predugo radno vreme, kratki rokovi izvrenja zadataka i sl.
Analizom uzroka povreda na radu utvreno je da veina povre-
da nastaje kao posledica subjektivnog faktora (faktora linosti), kao
to su nedovoljno znanje i uvebanost, nepoznavanje propisa i mera
zatite, nedisciplina, nedovoljna koncentracija, neadekvatne psihofi-
zioloke sposobnosti radnika, pogrene instrukcije, loa organizacija
rada, neefikasan nadzor, nedostatak kontrole sredstava rada pre po-
etka i u toku rada, loe odravanje sredstava rada itd.
U objektivne faktore, pored fizikih, hemijskih i biolokih utica-
ja u radnoj sredini, spadaju i duina radnog vremena, brzina (tempo)
rada, fiziki i psihiki napor koji zahteva odreeni proces, kao i psi-
holoka atmosfera u kojoj se obavlja rad raspoloenje, motivacija,
zadovoljstvo radom i priznanjima za rad, odnosi u kolektivu, razu-
mevanje i briga za potrebe i probleme zaposlenog itd.
Svi ovi faktori moraju stalno da se prouavaju i prate zato to
imaju odraz na subjektivno oseanje udobnosti pri radu i to mogu
znaajno da utiu na zdravlje i bezbednost zaposlenih. Loi uslovi
radne sredine odraavaju se na ceo organizam, koji predstavlja psi-
hofizioloku celinu. Dejstvo ovih faktora je uzajamno povezano, ali
se mogu razmatrati i kao fizioloki i psiholoki uticaji.
Fiziologija rada prouava uticaj rada i radnog procesa na orga-
nizam oveka i njen zadatak je da definie radna optereenja i zah-
teve uslova rada koje ovek uloenim naporom moe da savlada ta-
ko da funkcionalna sposobnost njegovog organizma i njegovo zdrav-
stveno stanje nisu ugroeni. Da bi utvrdila kako fizioloke osobine
radnika utiu na radni uinak uz minimalno naprezanje, to manji
broj nesrea na radu i to manje oboljenja, fiziologija rada izuava fi-
zioloke promene u toku rada, mentalno i fiziko naprezanje i raspo-
red i trajanje rada i odmora, kako bi se prilagoavanjem posla radni-
ku postigao njegov najvei radni uinak. Fiziologija upozorava da
ljudski organizam ima granice do kojih se moe opteretiti bez posle-
dica. Zato se pri prouavanju bezbednosti i zdravlja na radu mora
voditi rauna o umoru, monotoniji, stresu i drugim posledicama op-
tereenja organizma.
Psihologija rada je grana primenjene psihologije koja se bavi
prouavanjem psiholokih aspekata ljudskog rada radi njegovog
unapreenja, usklaivanjem psiholokih zahteva rada i psiholokih
osobina radnika. To usklaivanje se ostvaruje kroz profesionalnu ori-
jentaciju, selekciju i trening. Znaajni psiholoki faktori koji utiu na
bezbednost i zdravlje na radu su: iskustvo i znanje, sposobnosti i oso-
bine linosti, stavovi i raspoloenja i meuljudski odnosi.
Istraivanja u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu ukazuju da,
i pored primene svih tehnikih, higijenskih i drugih mera zatite, po-
vrede na radu nastaju i kao posledica neprilagoenosti oveka radnoj
organizaciji, odnosno neodgovarajue reakcije zaposlenog na situaci-
ju nastalu u toku rada. Ponaanja pojedinaca u radnoj organizaciji
mogu se ispravno razumeti tek u sklopu razumevanja kompleksnog
socijalnog sistema radne organizacije.
Socioloki aspekt bezbednosti i zdravlja na radu obuhvata uti-
caje odnosa u proizvodnoj radnoj grupi na povreivanje na radu i
uticaj ire drutvene zajednice. Socijalni aspekti organizacije rada su
veoma iroko podruje, ali najvanija pitanja kojima se bavi indust-
rijska sociologija su:
1. problemi rukovoenja (metode izbora i obrazovanja ruko-
vodilaca, stilovi rukovoenja i dr.),
2. problemi radne grupe (grupna kohezija, uticaj veliine gru-
pe na rad, ponaanje pojedinca i grupa unutar organizacije,
meuljudski odnosi, struktura i funkcionisanje grupe),
3. problemi komunikacije na radu (organizaciona kultura, kul-
tura poslovnog odluivanja).
Svaka grana proizvodnje, ak i radne organizacije u istoj grani
proizvodnje, imaju razliite probleme dok isti problemi nisu podjed-
nako izraeni. Stoga je teko govoriti o optim problemima koji mo-
gu da dovedu do povreivanja radnika, bez sagledavanja specifi-
nosti konkretne radne organizacije. Svaka povreda na radu preds-
tavlja konkretan dogaaj, koji nastaje kao posledica nesklada proiz-
vodnih faktora, odnosno elemenata tehnolokog sistema i uslova ra-
da, ali i uticaja ire drutvene zajedinice na radnog oveka. Budui
da na aktivnosti pri radu utiu i faktori socijalne sredine, potrebno je
utvrditi koji od tih faktora i u kojoj meri utiu na teinu i broj povre-
da na radu. To je potrebno da bi se njihovim uklanjanjem ili smanje-
njem uticalo i na smanjenje broja povreda na radu.
Od svih faktora koji dovode do povreda na radu i profesional-
nih oboljenja najee se javljaju subjektivni faktori, od kojih se po-
sebno istie nedovoljna obuenost za bezbedan rad, nepoznavanje
opasnosti na radnom mestu i mera za zatitu zdravlja na radu. Zato
se obrazovanje za bezbedan i zdrav rad, kao preventivna mera siste-
ma bezbednosti i zdravlja na radu, mora redovno sprovoditi u rad-
nim organizacijama i u iroj drutvenoj zajednici.
Bezbednost je stanje koje je poeljno u svim podrujima ivota.
Bezbednost moe da se obezbedi samo ako se poznaju opasnosti i
tetnosti kojima smo izloeni i naini kako da se od njih zatitimo.
Budui da se ivotni uslovi neprestano menjaju, menjaju se i zahtevi
bezbednosti. Zato se u shvatanju i obezbeivanju bezbednosti prak-
tino moramo obuavati kroz ceo ivot. Usled neznanja dolazi do
estog krenja discipline rada i mera zatite na radu od strane radni-
ka, kao i greaka od strane odgovornog osoblja u vidu loe organiza-
cije rada, loih metoda i naina rada i neodgovarajueg nadzora. Zato
obrazovanje i osposobljavanje za bezbedan i zdrav rad u radnoj sre-
dini treba da bude sastavni deo strunog osposobljavanja za sve za-
poslene, kako za radnike, tako i za rukovodee osoblje i poslodavca.
Ekonomski znaaj bezbednosti i zdravlja na radu posebno je na-
glaen zato to je profit osnovni motiv privreivanja. Radnu organi-
zaciju, prvenstveno, interesuju oni trokovi koji uveavaju trokove
poslovanja i oni gubici koji umanjuju profit. Pojava povreda i ote-
enja zdravlja zaposlenih direktno utie na smanjenje produktivnosti
rada i poveava trokove poslovanja, pa se ulau znaajni napori za
smanjenje trokova i poveanje produktivnosti, zatitu radnika i hu-
manizaciju rada i radnih odnosa.
Osnovni elementi koji imaju ekonomski uticaj mogu se svrstati
u dve osnovne grupe trokova:
1. trokovi za obezbeenje uslova rada u kojima e se povrede
svesti na najmanju moguu meru i
2. trokovi koje, posredno ili neposredno, snose razliiti sub-
jekti proizvodnje povreeni, njegova porodica, preduzee i
drutvena zajednica.
Ove dve grupe su uzajamno zavisne po funkcijama i posledica-
ma i to tako to, u principu, vea ulaganja u poboljanje uslova rada
smanjuju trokove za saniranje posledica eventualnih povreda ime
utiu na poveanje produktivnosti. Ekonomska ulaganja u bezbed-
nost i zdravlje na radu u osnovi ine: ulaganja u poboljanje zatite i
uslova rada, ulaganja u osposobljavanje kadrova, ulaganja u organi-
zaciju poslova bezbednosti i zdravlja na radu, ulaganja u sanaciju po-
vreda i oboljenja.
Ulaganje sredstava u podizanje preventivne bezbednosne kul-
ture radnika stalna je potreba radne organizacije i ire drutene za-
jednice. Shvatanje bezbednosti i zdravlja na radu kao ekonomskog,
socijalnog i tehnikog fenomena od strane radnika i drugih struktura
je preduslov uspene prevencije povreda na radu. Zato je obuka, in-
formisanje i instruktaa znaajan vid indirektnog ulaganja u bezbed-
nost i zdravlje na radu.
Sve trokove koji nastaju kao posledica povreda, profesionalnih
oboljenja i oboljenja u vezi sa radom mogu se podeliti na: direktne i
indirektne. Direktni trokovi su vezani za radnu organizaciju i ispo-
ljavaju se u iskljuivanju povreenog iz procesa rada, neposredno
priinjenoj teti, angaovanju drugih lica na radnim mestima povre-
enih, trokovima dodatne obuke, smanjenju produktivnosti dok no-
vi radnik stekne rutinu, teti zbog zastoja u radu i poremeaju orga-
nizacije rada, trokovima prve pomoi i sl. Indirektni trokovi su, po
pravilu, vezani za izdatke institucija van radne organizacije, kao to
su socijalno osiguranje, bolniko leenje, rehabilitacija i slino.
Struktura trokova koji proizilaze iz povrede i nezgode na radu
je vrlo iroka i zahteva sihronizovanu metodologiju obrauna u okvi-
ru privrednih i van privrednih radnih organizacija i ire drutvene
zajednice. Ekonomskim ulaganjima povrede mogu znaajno da se
smanje i to je prevashodni cilj bezbednosti i zdravlja na radu radi za-
tite ivota i zdravlja ljudi, materijalnih i prirodnih dobara i efikas-
nosti poslovanja.
Treba imati u vidu da ekonomska ulaganja u reavanje proble-
ma bezbednosti i zdravlja na radu istovremeno znae i reavanje pre-
vencije povreda i nesrea sa humanog i ireg drutvenog znaaja, jer
u malo kojoj oblasti su koncentrisani interesi radnika, ekonomije, or-
ganizacije i humanizacije rada kao to je to u oblasti bezbednosti i zd-
ravlja na radu.